Navika uspeha

Saveti za primenu uspešne inteligencije

Autor: Dr Milan Kukrika

Beograd, septembar 2008

Sadržaj Predgovor 1. Uvod 2. Uspešna inteligencija 3. Poslovna inteligencija 4. Duhovna inteligencija 5. Politička inteligencija 6. Emocionalna inteligencija Literatura

Prilog – Proverite svoju uspešnu inteligenciju 1. Prvi test – Procenite sebe - Odnos inteligencija 2. Drugi test - Procenite vašu poslovnu inteligenciju 3. Treći test - Procenite vašu duhovnu inteligenciju 4. Četvrti test - Procenite vašu političku inteligenciju 5. Peti test - Procenite vašu emocionalnu inteligenciju

Predgovor Ova knjiga se ne uklapa se u savremeni trend pojave knjiga iz popularne literature koje više ne savetuju ljude kako da se oslobode svojih problema, već kako da ih pojačaju do te mere da se utope u njima. Neki od naslova koje bi autor ovih redova od srca preporučio su: • Kako postati nesrećan bez tuđe pomoći • Kratak kurs bračne gerile • Kako upropastiti sopstveni život Za očekivati je da se u skoroj budućnosti pojave i naslovi tipa: • Kako da budem neuspešan u svakom pogledu i u svakoj oblasti • Kako da izgubim ono malo samopouzdanja što mi je ostalo • Kako da postignem lični rejting ravan nuli • Kako da postanem neprijatan u svakom pogledu • Kako da postanem osoba koju će svako normalan izbegavati • Kako da budem loš gubitnik • Omega metod za progresivno zaglupljivanje • Teorija i praksa samoubistva • Kako biti najveći lični neprijatelj Recept za jelo koje najtoplije preporučujemo onim tragačima za sopstvenom nesrećom je smešno prost: uzmite malo tuge, dobro promešajte sa bilo kojim lošim navikama, najbolje sa nezahvalnošću, zatim to sve sipajte u posudu gde se dinstaju ljubav i beli luk i čorba je gotova. Sve u životu je stvar izbora, apsolutno sve. Da bi se nešto promenilo nabolje, prvo morate vi da se promenite. Čarobno perje bi pri tome moglo da posluži kao zanimljivo pomoćno sredstvo. Praksa je pokazala da uticaj čarobnog perja može da bude veoma veliki, iako pomoću njega ne možete da promenite neku stvarnu situaciju. Dambo, slonić sa velikim ušima postao je veliki majstor leta nakon što mu je nekoliko uslužnih vrana poklonilo „čarobno” pero, koje mu je dalo neophodno potrebno samopouzdanje, iako očigledno sa samom sposobnošću letenja nije imalo nikakve veze. Za teške probleme potrebno je čarobno perje. Teško je da bilo šta učinite dok prvo ne poverujete da je to moguće učiniti. Nikada nećete dati sve od sebe, bilo po pitanju uloženog truda ili vremena, ako niste uvereni da možete da uspete. Sve što podstiče naše samopouzdanje može da posluži kao magično perje, a navika uspeha je najbolje magično pero koje je ikada izmišljeno. Kada se suočimo sa nemogućim problemom prava prepreka je u nama samima. To su naša iskustva, pogrešni zaključci, poluistine, neprikladna uopštavanja i strah od neuspeha. Kada su suočeni sa nevoljom, mnogi se pitaju šta su učinili da zasluže takav problem. Ovaj sindrom žrtve vodi samo do još više problema. Bolje bi bilo formulisati pitanje šta dobro može izaći iz ove nevolje? Šperploča je izmišljena greškom. Rolšue su izmišljene greškom. Penicilin je otkriven na ubuđalom hlebu. Tabasko je napravljen od nekoliko preostalih sadnica paprika kada je čitava plantaža

izgorela tokom građanskog rada u SAD. Post-it blokovi papirića nastali su od lepila koje ne drži dobro. Uspešni ljudi uvek gledaju na problem sa sunčane strane. Ono što deli pobednike od gubitnika je to što pobednici zanemaruju probleme i maksimalno se koncentrišu na uočavanje povoljnih prilika nakon čega momentalno stupaju u akciju. Navika uspeha se stiče i održava stalnim postavljanjem tri magična pitanja

• Da li verujem da se ova prilika može iskoristiti? • Da li sam Ja dovoljno sposoban da je iskoristim? • Da li ću uživati u procesu realizacije ukazane prilike?

Ako je odgovor na bilo koje od ovih pitanja negativan, navika uspeha će vam pomoći da nešto promenite. U protivnom, vaš nedostatak uverenja kompromitovaće vaše napore.

Metodologija uspešne inteligencije može da se primeni na sve oblasti vašeg života, poslovne i lične. Ako se dosledno primenjuje pomoći će vam da steknete naviku uspeha i ostvarite sve što želite.

Da biste ostvarili održivi uspeh morate da poštujete silu koju predstavlja moć navike i da shvatite da je običaj ono što stvara naviku. Morate da se rešite onih navika koje mogu da vas slome i požurite da usvojite nove običaje koji će vam preći u naviku uspeha, i koje će vam pomoći da ostvarite sve što poželite. Na svetu postoji mnogo ljudi kojima je priroda podarila talenat da intuitivno dođu do određenih saznanja. Ali, još više je onih kojima je neophodna pomoć i podrška. Njima je namenjena ova knjiga u nadi da će im ona poslužiti ne samo kao početni kurs, nego i kao praktični priručnik. Da bi se stekla navika uspeha trebalo bi smišljeno i sistematično delovati na realizaciji postavljenih ciljeva. U ovoj knjizi izložena je metodologija primene uspešne inteligencije koji vas može nezaustavljivo dovesti do bilo kojeg cilja. Ali samo pod jedim uslovom: da ovu metodologiju poštujete u celosti! Knjiga se sastoji od 100 pitanja i odgovora i bilo je potrebno mnogo vremena i truda da se napravi pravi izbor šta da se uvrsti, a šta ne. Evo i garancije – sve što u teoriji vredi je već unutra, a pošto je maksimalno proceđeno, ne može previše da vas umori. U Beogradu, 9. 9. 2008. Milan Kukrika

1. Uvod

„Ako poseješ aktivnost, Požnjećeš naviku,

Ako poseješ naviku, Požnjećeš životni stil,

Ako poseješ životni stil, Požnjećeš sudbinu

Izvrsnost, dakle, nije postupak nego navika.”

Aristotel

Plutarh je svojevremeno pisao o Rimljaninu koji se rastao od svoje žene i kojeg su prijatelji zbog toga prekoravali. „Zar nije bila lepa?" — pitali su. „Zar nije bila vredna i prepuna vrlina?". Rimljanin pred njima podiže svoju cipelu da je vide i upita ih ne izgleda li lepo i nije li dobro izrađena. „Pa ipak," dodao je, „niko od vas ne može reći gde me žulja." Ono što danas itekako žulja je nesklad poslovnih zahteva i postojećeg sistema školovanja. Autor ovih redova je na sopstvenoj koži (i kao učenik i kao nastavnik) osetio neke prednosti, ali i mnoge nedostatke formalnog obrazovanja koji se pre svega manifestuju u neprestanom prisiljavanju da «bubate napamet» more beskorisnih činjenica (koje se nakon ispita same izbrišu), što nije šteta jer se ionako u poslovnom ili privatnom životu ne bi mogle primeniti. U Andersenovoj bajci svi vide da je car go, ali se niko ne usuđuje da o tome javno progovori. „Glavni cilj obrazovanja je", rekao je Tryon Edwards, „disciplinovati, a ne snabdevali um; učiti čoveka da koristi svoje sopstvene sposobnosti, a ne puniti ga s onim što su drugi sakupili". U današnje vreme većina škola premalo nastoji da učenike navikne na zrelo mišljenje. One ih kljukaju svim mogućim znanjem (neka su korisna, a neka beskorisna). Međutim, učenici primaju vrlo malo saveta o tome kako se može iskoreniti pogrešno, a pravo znanje održati u dobrom stanju. Kada pravimo inventuru postojećeg znanja podsećamo se da su naše glave pune, kako to kaže Robert Hutchins, „činjenica koje brzo stare". „Mnogi ljudi nisu postali mislioci", kaže Nietzsche, „samo zato što imaju predobro pamćenje". Svako od nas „poznaje" pravila i principe stečene tokom formalnog školovanja i svako ih tu i tamo upotrebljava. Ali ipak ih nismo dovoljno dobro razumeli da bismo ih mogli dosledno upotrebljavati. I kao što se događa sa svakom nepotrebno naučenom veštinom, ti principi nas napuštaju upravo u času kad su nam najviše potrebni.

Znanje ima ograničen rok trajanja. Shodno tome, neprestane inovacije, i revolucionarne i evolutivne, predstavljaju neophodnost i možda neprijatnu, ali ipak životnu istinu poslovnog sveta. Ciklus inovacija-imitacija-unifikacija postaje sve brži. Što je konkurencija jača, to je znanje kvarljivija roba. Francuski filozof Rene Dekart je u 17. veku postavio jedan aksiom koji je obeležio daljnji psihološko-socijalni razvoj svojeg vremena: Mislim, dakle postojim («Cogito, ergo sum.») Međutim, kada pogledamo oko sebe i zapitamo se, koliko ljudi u svom svakodnevnom radu upotrebljavaju razum odnosno misaone procese u obavljanju svojih svakodnevnih poslovnih obaveza dolazimo do konstatacije da je takvih primeraka ljudske vrste vrlo malo. Stalna upotreba mozga, razvijanje kreativnosti, preuzimanje rizika i upravljanje njime je izuzetno težak i zahtevan posao. Mudrost se ne zasniva na sakupljanju iskustava iz prošlosti nego u našoj odgovornosti za budućnost, a tu nam formalna škola nije bila od neke velike pomoći. Vreme je da se uvede alternativni pristup – uspešna inteligencija. Nikad nismo toliko bespomoćni koliko nam to izgleda. Bespomoćnost smo naučili, a možemo naučiti i suprotno ponašanje. Svi želimo postići velike stvari u životu. Većina nas u tome ne uspeva. Najviše je onih koji ni ne pokušavaju nešto učiniti, samo žele. Neuspeh nije najstrašnija stvar na svetu. Najstrašnije je ne pokušati. Nije bitno koliko ste dobri, nego koliko dobri želite biti. Odluka je na svakom od nas. Uspeh ne dolazi sam po sebi, on ima svoju cenu koju ćemo, ako ga želimo, platiti. Neuspeh dolazi sam od sebe, ali njegova je cena mnogo veća i on ne pita hoćemo li ga platiti ili ne. Ništa neće doći samo od sebe. Uspeh ne odgovara na poziv željama. On odgovara samo na definitivne planove, potpomognute žarkom željom putem stalne upornosti i aktivnosti.

Pošto je put do uspeha najčešće posut trnjem, za sve neuspehe najčešće krivimo sudbinu koja nam nije sklona. Naša sudbina ne bi smela da bude stvar prilika, nego stvar izbora. Počnemo li učiti na primeru drugih i na sopstvenim greškama, možemo promeniti mentalitet gubitnika u mentalitet - pobednika!

Ogromnu potrebu za proučavanjem uspešne inteligencije na ličnom, porodičnom, poslovnom, pa sve do planetarnog nivoa, najbolje je istakao engleski biolog Tomas Henri Haksli (1825-1895) u svom eseju „Igra šaha“: „Pretpostavimo da je sasvim izvesno da će život i sreća svakog od nas zavisiti od toga da li ćemo jednog dana izgubiti ili dobiti partiju šaha. Zar ne mislite da bismo u tom slučaju svi smatrali da nam je prva dužnost da naučimo bar imena i pokrete raznih figura, da steknemo osnovna znanja o otvaranju i oštro oko za sve načine davanja šaha i izbegavanja da budemo (barem ne prebrzo) matirani? Zar ne mislite da bismo gledali sa negodovanjem i preziranjem na oca koji bi dopustio svojim sinovima, ili na državu koja bi dopustila svojim građanima, da odrastu ne razlikujući pešake od konja?

A ipak, osnovna je istina da život, sudbina i sreća svakog od nas zavise od našeg znanja bar o nekim pravilima igre beskrajno teže i složenije od šaha. Ta igra je igrana bezbroj vekova, nju igramo svi mi, po jedan igrač u svakoj od njih je čovek ili žena. Šahovska tabla je svet, figure su prirodne pojave, a pravila igre su ono što nazivamo zakonima prirode. Igrač s druge strane je sakriven od nas. Znamo da je njegova igra uvek poštena, pravedna i strpljiva. Ali takođe znamo, na svoju štetu, da njemu ne promakne nijedna naša greška i da on ništa ne oprašta za naše neznanje. Čoveku koji igra dobro daju se najveće nagrade sa izdašnom darežljivošću kojom moćan igrač pokazuje svoje uživanje u snazi. A onaj koji loše igra, biće prvo šahiran, a zatim i matiran, bez prevelike žurbe, ali i bez sažaljenja. Moja metafora podsetiće neke od vas na sliku na kojoj je nacrtan satana koji igra sa čovekom partiju šaha za njegovu dušu. Zamenite podrugljivog đavola na toj slici mirnim i snažnim anđelom koji igra iz ljubavi, kao što kažemo i radije bi izgubio nego dobio – pa ću to prihvatiti kao sliku ljudskog života.“ Uspešni ljudi ne stižu do vrha slučajno. Da biste postizali rezultate potrebni su koncentrisano dejstvo, lična disciplina i mnogo energije svakog dana. Navika uspeha koju ćete početi da razvijate koliko danas odrediće kakvu ćete budućnost imati. Bogati ili siromašni. Zdravi ili bolesni. Ispunjeni ili neispunjeni. Sretni ili nesretni. Izbor je vaš, zato odaberite mudro.

Uspeh ili pad su rezultat našeg mentalnog sklopa, mišljenja o drugima i o sebi, ali i stava prema drugima i prema sebi! Argumenti da i sami postanete velemajstor uspešne inteligencije su:

• ljudi koji su ovladali veštinama uspešne inteligencije se sami motivišu • ljudi koji su ovladali veštinama uspešne inteligencije uče da kontrolišu svoju

impulsivnost • ljudi koji su ovladali veštinama uspešne inteligencije znaju kada treba da

istraju • ljudi koji su ovladali veštinama uspešne inteligencije znaju da izvuku najbolje

iz svojih sposobnosti

• ljudi koji su ovladali veštinama uspešne inteligencije sprovode reči u dela • ljudi koji su ovladali veštinama uspešne inteligencije ne boje se neuspeha • ljudi koji su ovladali veštinama uspešne inteligencije ne odlažu posao za sutra • ljudi koji su ovladali veštinama uspešne inteligencije preuzimaju odgovornost • ljudi koji su ovladali veštinama uspešne inteligencije znaju kako je tanka

granica između preopterećenosti i neiskorišćenog kapaciteta • ljudi koji su ovladali veštinama uspešne inteligencije umeju dugo da čekaju

nagradu za svoj rad Potvrdu ovih pravila moguće je naći u primerima životnih puteva genijalnih ljudi kroz istoriju. Prvo poglavlje predstavlja uvod u problematiku i ističe u čemu je značaj uspešne inteligencije, te po čemu se ona razlikuje od kognitivne inteligencije.

Drugo poglavlje posvećeno je poslovnoj inteligenciji. Najveći preduzetnici u istoriji bili su ljudi s nedovoljnim formalnim školovanjem, ali sa izrazito izraženim poslovnim njuhom. Genetski teško podnosimo gubitak. Ljudi sa izraženom poslovnom inteligencijom savladali su patološki strah da će nam neko nešto uzeti. Uvek je potrebno nešto dati da bi se mnogo više dobilo. Ako želimo pokrenuti posao prvo ulažemo novac kako bi ostvarili višestruku dobit od uloženog. Poslovna inteligencija zasnovana je na Darvinovim principima. Njena suština je u beskompromisnom odvajanju efikasno od neefikasnog. Neprilike počinju u fazi kada poslovni uspeh doseglo zenit. Tamo je jako ugodno, mogu se uživati u plodovima svoga rada, ali joj i naopako, odjednom stvari krenu po zlu. Poslovna inteligencija koja je ključna za pokretanje posla sada postaje upravo kontraproduktivna. I što se onda radi? Udvostručuju, utrostručuju svoje napore. Ali ostaju na mestu ili još gore, tlo pod nogama im počinje kliziti. Lukavstvo i promućurnost više nije dovoljno, sada treba biti pametan. («Nećete valjda reći da sam glup!? Što mislite, kako sam sve ovo napravio!?»). Ono što se traži je znanje (Zar vi mislite da ću ja sada s ovoliko godina opet u školsku klupu?!). Ako neće oni, onda će morati neko drugi. A tog drugog treba platiti i dopustiti mu da radi svoj posao. Ljudima je teško pustiti kontrolu (ili ono čime to oni drže) iz ruku. Treće poglavlje ističe ogroman značaj duhovne inteligencije. Činjenica je da poslovna inteligencija prepoznaje poslovnu priliku i koristi je, ali ne i više od toga. Efikasnost i empatija ne idu uvek zajedno. Teško je opstati u društvu utemeljenom na zakonima prirode umesto na načelima „gajenja" koje propisuje duhovna inteligencija. Pomoću duhovne inteligencije opažamo i rešavamo probleme smisla i vrednosti. Duhovna inteligencija nam pomaže da svoje živote i delatnosti smestimo u širi, bogatiji kontekst značenja, i da procenimo da li su ovaj tok delovanja ili ovaj životni put smisleniji od nekih drugih. Duhovna inteligencija (SQ) predstavlja neophodan temelj za efikasno funkcionisanje poslovne inteligencije. Četvrto poglavlje ima za temu političku inteligenciju. Svrha političke inteligencije je da vam pokaže kako se moć koristi i prepoznaje, kako se s njom živi; da vas uveri da je svet u kome živite izazov i igra; da je svest o moći drugih i vašoj sopstvenoj moći sama srž svega. moć sama po sebi nije ni pozitivna, ni negativna, iako naša osećanja u vezi moći mogu da budu. Moć je mogućnost, potencijal da se na druge utiče u službi dobra ili zla, mogućnost da se bude blagoslov ili najgora kletva. Kao nuklearna energija, može da se koristi za proizvodnju struje i tako osvetliti grad, ili da posluži kao gorivo za bombu koja će taj isti grad uništiti. Bez političke inteligencije poslovna i duhovna inteligencija ne mogu da dođu do svog punog izražaja. Završno, peto poglavlje bavi se emocionalnom inteligencijom. Emocionalna inteligencija opisuje sposobnosti koje se razlikuju od akademske inteligencije, čisto kognitivne sposobnosti koja se meri kvocijentom inteligencije, ali su joj ipak komplementarne. Mnogi ljudi koji su pametni na papiru ali im nedostaje emocionalna inteligencija na kraju rade za ljude koji imaju niži kvocijent inteligencije od njih, ali poseduju nadmoćne veštine emocionalne inteligencije. Emocionalna inteligencija podrazumeva apsolutno pokoravanje moći principa - usaglašavanju reči, osećanja, misli i akcija.

2. Uspešna inteligencija 2.1 Uvod

1. Šta je kognitivna inteligencija?

2. Šta je osnovni cilj kognitivne inteligencije?

3. Koliko vrsta inteligencije sadrži teorija višestrukih

inteligencija Hauarda Gardnera?

4. Kako se ostvaruje održivi poslovni uspeh?

5. U čemu je osnovna razlika između uspešne i kognitivne

inteligencije?

6. Od čega zavise individualne ljudske performanse?

7. Šta su urođeni kvaliteti?

8. Kako urođeni kvaliteti utiču na izbor zanimanja?

9. Šta su stečeni kvaliteti?

10. Koji osnovni faktori utiču na stav prema poslu?

11. Od čega zavise poslovne performanse?

12. Šta je to što će vas uveriti da nešto može da uspe?

13. Na kojim procesima razmišljanja se zasniva primena uspešne

inteligencije?

14. Čemu služi praktična inteligencija?

15. Šta je osnovni cilj primene teorije uspešne inteligencije?

16. U čemu se sastoji metodologija uspešne inteligencije?

17. Kako se model uspešne inteligencije uklapa u motivacionu

teoriju Abrahama Maslova?

18. U čemu se sastoji iskustvo toka?

19. Kako se ostvaruje iskustvo toka?

20. Kako možemo podeliti rukovodioce prema tome u kojoj meri

su savladali model uspešne inteligencije?

2.1 Uvod

„Kad bih poželeo bilo šta, ne bih poželeo bogatstvo i moć, već onaj strasni osećaj mogućnosti,

ono oko kojim se, večno mladim i žustrim, vidi ono što može biti. Zadovoljstvo razočarava, mogućnost nikada.

A koje vino tako svetluca, koje je tako mirisno, koje je tako opijajuće, kao mogućnost!“

Soren Kirkegard (18131855) danski filozof

Šta je to što razlikuje uspešne ljude od neuspešnih? Sigurno je da tu postoji mnogo faktora, a inteligencija bi prema naučnicima svakako trebalo da bude među važnijim. Međutim, preuzimanje odgovornosti za sopstvenu sudbinu je sigurno odlučujući, o čemu govori i sledeća priča: Bila jednom jedna starica. Slepa ali mudra. Ili je to bio starac Možda guru. Ili bauk što vreba nevaljalu decu. Čuo sam priču, ili nešto vrlo nalik na nju, u baštini nekoliko kultura. "Bila jednom jedna starica. Stara. Mudra." U verziji koju znam, žena je kći robova, crnih, američkih, i živi sama u kućici van grada. Njen ugled što se mudrosti tiče je bez premca i ne dovodi se u pitanje. Među svojima, ona je zakon i njegova primena. Čast koju joj ukazuju i divljenje kojim je okružuju dosežu daleko van njenog susedstva, na vrlo udaljena mesta; čak do grada gde je inteligencija seoskih proroka izvor mnogih podsmeha. Jednog dana, ženu posete mladići koji izgleda ne veruju u njenu vidovitost, rešeni da je razotkriju kao varalicu. Njihov plan je vrlo jednostavan: ulaze u kuću i postavljaju pitanje, a odgovor zavisi isključivo od onoga po čemu se starica razlikuje od njih, od razlike koju oni smatraju velikom: njene slepoće. Staju pred nju, i jedan od njih kaže: "Starice, u ruci držim pticu. Reci mi da li je mrtva." Ona ne odgovara, i on ponavlja pitanje. "Je li ptica koju držim živa ili mrtva?" Ona i dalje ne odgovara. Slepa je i ne može da vidi posetioce, a kamoli šta koji ima u ruci. Ne zna koje su boje, pola, niti odakle su. Zna samo šta im je cilj. Starica ćuti toliko dugo da mladići jedva suzdržavaju smeh. Konačno progovara, i glas joj je tih i strog. "Ne znam", kaže starica. "Ne znam je li ptica koju držiš mrtva ili živa, ali znam da je ona u tvojoj ruci." Njen se odgovor može protumačiti ovako: ako je mrtva, ili si takvu našao ili si je sam ubio. Ako je živa, još možeš da je ubiješ. Da li će ostati živa, zavisi od tebe. Bilo da je živa ili mrtva odgovor je na tebi. Slično je i sa uspehom. I on isključivo zavisi samo od vas. Nigde u ovoj knjizi nećete naći definiciju „uspeha". Svi mi imamo neku predstavu o značenju tog termina, ali ga

ne možemo precizno definisati. Da li je posredi uspeh pred drugima: osvajanje zlatne olimpijske medalje ili pobeda na Vimbldonu; sticanje bogatstva; rukovođenje velikom organizacijom; ostvarenje kakve zamisli; dobijanje Nobelove nagrade? Ili je uspeh ličan: kada u starosti osećamo da nam je život bio srećan, ispunjen i proživljen? Ko je uspešniji, čovek koji je zaradio mnogo novaca ali je nesrećan i nezadovoljan ili nezapažena osoba koja je provela srećan život? Uspeh se, očito, može različito tumačiti ali za sve te razlike naš siromašni jezik ostavlja nam tek jednu reč. Možda bi najjednostavnija definicija mogla glasiti: „latiti se nečega i u tome istrajati do kraja". Ne postoje kriterijumi uspeha koji bi se mogli nametnuti kao opšteprihvaćeni standard. Umesto toga ljudi definišu svoje sopstvene kriterijume uspeha, koji ne smeju da budu u koliziji sa pravilima koje nameće okruženje. Na primer serijski ubica može iz sopstvene perspektive da bude veoma uspešan, ali će ga društvo zbog toga žestoko kazniti. Uspeh je kao subjektivna kategorija podložan različitim shvatanjima, kriterijumima, zavisan je od sredine u kojoj neko živi, kulturoloških i civilizacijskih razlika, potrošačkih navika i potreba. Zbog stalnih radova autoput uspeha je za mnoge zatvoren. To nije ravan i jednostavan hodnik, po kojem neometano i zadovoljno putujemo, već je to lavirint pun prolaza,među kojima izgubljeni i zbunjeni, moramo naći svoj put, svako toliko gubeći se u slepim ulicama. Ali uvek, ako verujemo u sebe, otvoriće nam se neka vrata, možda ne baš ona na koja smo sami pomislili, već ona koja će se na kraju pokazati kao prava. Ovo poglavlje predstavlja uvod u uspešnu inteligenciju. 4 bitna sastojka uspešne inteligencije koji osiguravaju da se pokrenu neophodne promene su poslovna inteligencija koja uspostavlja kontekst promene i ističe zašto je promene neophodno sprovesti, duhovna inteligencija koja predstavlja unutrašnji pokretač promena i manifestuje se u viziji i vrednostima organizacije, politička inteligencija koja pomaže da se prepoznaju skriveni izvori moći i da se na njih primereno utiče i emocionalna inteligencija koja stvara preko potrebno okruženje poverenja tokom sprovođenja promena. Ove 4 inteligencije su kao šeširi koje ista osoba menja prema tome kakav posao treba da obavi. Kad, recimo, neko stavi šešir političke inteligencije, njegova orijentacija je beskompromisno izvršavanje zadataka koji doprinose poslovnim ciljevima. Ali to ne znači da ovaj šešir ostaje na glavi stalno. Dešava se da vaša duhovna inteligencija ukaže na to da ciljeve treba modifikovati i dati im viši smisao. Sada nosite šešir lidera. Ovi šeširi nisu ni kruti ni meki, ali su šeširi koji mogu da se prilagode svakoj glavi. Poglavlje započinje definicijom kognitivne inteligencije i opisom teorija višestrukih inteligencija Hauarda Gardnera. Nakon toga uvodimo formulu na osnovu koje se mogu izračunati sposobnosti pojedinca, a koja uključuje urođene i stečene kvalitete, i što je najvažnije – pozitivan stav. Nakon toga sledi detaljan opis uspešne inteligencije. Poglavlje završava isticanjem značaja iskustva toka i predlogom podele rukovodilaca prema tome u kojoj meri su savladali model uspešne inteligencije.

1. Šta je kognitivna inteligencija? ___________________________________________________ Danas se pod kognitivnom inteligencijom (IQ) podrazumeva posedovanje sledeće tri karakteristike: sposobnost lucidnog razmišljanja (potreba da se događaji posmatraju u uzročno-posledičnom odnosu i redosledu), sposobnost konceptualizacije (sposobnost da se informacije, ideje i događaji vide u okviru modela ili obrasca) i veština dijagnosticiranja: (sposobnost da se koncepti i teorije uklope u konkretne životne situacije).

Reč »inteligencija« je latinskog je porekla, a znači otprilike isto što i »sposobnost uviđanja« ili »sposobnost čitanja nekom preko ramena«. (Ovo značenje se još tačno može razabrati u engleskom nazivu za obaveštajnu službu – „Intelligence Service“ služba uviđanja, tj. služba kojoj je zadatak da “ima uvida“ u inače nepristupačne podatke). Pojam intelekt oduvek je bio vezan za čoveka - jedino živo biće koje poseduje to svojstvo na našoj planeti. A ako se zaista upitate što je intelekt sam, problem se još samo umnožava. Pogledajmo rečnike: "Intelekt je sposobnost shvatanja značenja, pravilno razumevanje i bistrina uma, oštroumnost, pamet..." itd... Neka je i tako. A šta je onda recimo, pamet? Rečnik nam daje odgovor: "Pamet je shvatanje značenja." Drugim rečima, vrtimo se u krug. Možda se možemo obratiti na sličnu grupu pojmova: mišljenje, intuicija, učenje, komunikacija, jezik, svest i... kad tad se opet pojavi reč inteligencija. Vrhunac je ako se navede "rešavanje problema". Zašto? Jednostavno zato što vrhunsko rešavanje problema neminovno zahteva - inteligenciju. Prema tome, inteligencija i jeste sve to, ali je, očigledno, i određena klasa intuitivnog, empirijskog pojma. Jednu od relativno prihvatljivih definicija dao je prof. Evans (autor čuvene knjige i još čuvenije istoimene serije "Moćni mikro"): "Inteligencija je sposobnost sistema da se prilagodi promenama u svetu tako što će uspešno rešavati netrivijalne probleme i što je ta sposobnost veća (odnosno profinjenija snaga prilagođavanja) sistem je inteligentniji". Psiholozi su napravili niz testova za merenje kognitivne inteligencije, a ovi testovi su prerasli u sredstvo za svrstavanje ljudi u razne stepene inteligencije, poznate kao koeficijent inteligenciji ili IQ, koji bi mogli ukazati na njihove sposobnosti. Što je viši nečiji IQ, govorila je teorija, viša je inteligencija pomenute osobe. IQ je odgovoran za manje od jedne desetine različitosti u većini istraživanja o tome šta određuje uspeh, ali je razlika koju pravi ipak bitna.

2. Šta je osnovni cilj kognitivne inteligencije? ___________________________________________________ Osnovni cilj kognitivne inteligencije je postizanje stanja svesne kompetencije u cilju uspešnog rešavanja problema. Pod svesnom kompetencijom se podrazumeva sposobnost stvaranja pojmova, shvatanja odnosa, rasuđivanja, rešavanja novih problema i prilagođavanja situaciji. Kognitivna inteligencija nam omogućava da procenimo u kakvoj smo situaciji i da se potom prikladno ponašamo unutar te situacije.

Na slici 2.1 su prikazane 3 faze stvaranja kognitivne inteligencije:

Slika 2.1 Tri faze kognitivne inteligencije Naša kognitivna (intelektualna ili racionalna inteligencija) je ono što koristimo pri rešavanju netrivijalnih logičkih ili strateških problema. Klasičan primer rešavanja netrivijalnog problema je poznata anegdota iz života velikog nemačkog matematičara Karla Fridriha Gausa (Karl Friedrich Gaus). Njemu je, u prvom razredu osnovne škole bio (kako je učitelj mislio) postavljen nerešiv problem: sabrati sve brojeve od jedan do sto. Mali Gaus je vrlo brzo i elegantno došao do rešenja: uvideo je da suma prvog i zadnjeg broja (1 i 100) daju 101, suma drugog i pretposlednjeg (2 i 99) takođe je 101... i tako sve do zadnjeg para (50 i 51). Budući da parova ima 50, množenje 50 puta 101 je dalo je konačno rešenje 5050. Elegantnijeg dokaza inteligencije kroz rešenje netrivijalnog zadatka nema! Osnova za uspešan razvoj kognitivne inteligencije je konverzija podataka u informacije i informacija u znanje. Tako se iz faze nesvesne nekompetencije (ne znam koliko sam glup) i svesne nekompetencije (znam koliko sam glup) prelazi u fazu svesne kompetencije (znam koliko sam pametan) koja je osnovni preduslov za rešavanje netrivijalnih problema.

3. Koliko vrsta inteligencije sadrži teorija višestrukih inteligencija Hauarda Gardnera? ___________________________________________________ U izvornom obliku svoje teorije Gardner je naveo sedam osnovnih inteligencija (lingvistička, logičko – matematička, prostorna (spacijalna), muzička, telesno-kinestetička interpersonalna i intrapersonalna ) ali je napomenuo da ih možda ima više ili manje od toga. Sedam osnovnih inteligencija prema Gardneru navedene su u tabeli 2.1: Vrsta Opis

Lingvistička Osetljivost na značenje i poredak reči, različito korišćenje jezika Lingvistička inteligencija je vrhunski razvijena kod pesnika koji su vrlo osetljivi na zvukove i značenja jezika na kojem stvaraju. Ta je sposobnost važna i za novinare, pisce reklama i advokate.

Logičko – matematička

Logičko rezonovanje, prepoznavanja obrazaca i zakonitosti Primeri osoba koje imaju visoko razvijenu tu vrstu inteligencije jesu matematičari, računarski programeri, računovodstveni i finansijski stručnjaci, inženjeri i naučnici.

Prostorna (spacijalna)

Stvaranje i korišćenje mentalnog modela prostora Razvoj te inteligencije podstiče se u slikarstvu, a prestaje u srednjem detinjstvu ukoliko se ne podržava obrazovanjem Međutim ta inteligencija postoji i izvan područja vizualnih umetnosti, na primer kod geografa, hirurga i navigatora.

Muzička Osetljivost na visinu, melodiju i ton. Za razliku od lingvističke inteligencije, koja se razvija u znatnoj meri u mnogim kulturama bez posebne poduke, visoko razvijena muzička inteligencija zahteva intenzivno vežbanje, tako da malo ljudi postiže visoku muzičku veštinu bez dugogodišnjeg vežbanja. Muzička inteligencija se jasno manifestuje kod kompozitora, dirigenata i muzičara kao i kod audio inženjera i akustičara.

Telesno- kinestetička

Sposobnost rešavanja problema ili stvaranja koristeći sopstveno telo Uz plesače i penjače po stenama tu vrstu inteligencije vidimo i u sportovima gde se traži fina motorika (gimnastika, košarka...).

Interpersonalna Uočavanje razlika među ljudima

Intrapersonalna Poznavanje sebe

Tabela 2.1 Gardnerov model višestrukih inteligencija Lingvistička i logičko – matematička inteligencija odgovaraju kognitivnoj inteligenciji, interpersonalna i intrapersonalna inteligencija odgovaraju emocionalnoj, a prostorna (spacijalna), muzička i telesno-kinestetička su posebni tipovi inteligencije koje se zasnivaju na urođenim osobinama.

4. Kako se ostvaruje održivi poslovni uspeh? ___________________________________________________ Ukoliko je u nekoj sredini broj promena jednak ili manji od promena u okruženju, ta sredina propada. Održivi poslovni uspeh je veština usklađivanja sa poslovnim okruženjem. Pri tome su moguće tri strategije - maksimalno prilagođavanje postojećoj okolini, prilagođavanje postojeće okoline sebi i prelazak sa postojeće okoline na okolinu koja pruža bolje uslove za kvalitetan rad i život.

Svi sposobni menadžeri imaju organizacione tajne koje oni koriste za odbranu ili napad i za koje misle da su neophodne za opstanak. Do izvesne granice može se povući analogija sa biološkom sposobnošću za opstanak. U principu sposobnost nekog organizma da opstane zavisiće od njegove sposobnosti da ispravno opaža i interpretira svoje okruženje. On mora da razlikuje, možda instinktivno, neprijatelje od saveznika. I što bolje to radi veće su mu šanse da realizuje svoje životne funkcije i održi vrstu. Način da se to ostvari prikazan je na slici 2.2:

Slika 2.2 Poslovni uspeh u funkciji usklađivanja sa poslovnim okruženjem Prilagođavanje je neizvodljivo ukoliko nedostaje jedan od četiri faktora:

• ukoliko nedostaje pritisak ili potreba za prilagođavanjem sporedne i nevažne stvari dobijaju prioritet

• ukoliko nedostaje jasna i usaglašena vizija nestaje početni zanos i entuzijazam

• ukoliko nedostaje mogućnost da se prilagođavanje izvede dolazi do panike, razočarenja i frustracije

• ukoliko nedostaje osmišljeni prvi konkretan korak posledica je uzaludan napor i nepotrebni troškovi

5. U čemu je osnovna razlika između uspešne i kognitivne inteligencije? ___________________________________________________ Osnovna razlika između uspešne i kognitivne inteligencije je u tome što se kognitivna inteligencija bavi sakupljanjem znanja za rešavanje problema i stvaranje algoritama, dok se uspešna inteligencija bavi održivim poslovnim uspehom koji se zasniva na nemilosrdnoj realizaciji poslovnih prilika.

I uspešna i kognitivna inteligencija bave se koordinacijom aktivnosti koje su potrebne da se optimalno uskladimo sa promenama u okolini. Razlika je u tome što se kognitivna inteligencija zasniva na koordinaciji putem programa sa ciljem uspešnog prilagođavanja okolini, dok se uspešna inteligencija zasniva na koordinaciji putem programa sa ciljem uspešnog prilagođavanja okoline nama ili promene okoline.

Slika 2.3 Osnovna razlika uspešne i kognitivne inteligencije

6. Od čega zavise individualne ljudske performanse? ___________________________________________________ Individualne ljudske performanse su funkcija urođenih i stečenih kvaliteta (kompetencije) i stava (želje za postignućem). Da bi se ostvario održivi poslovni uspeh individualne performanse bi se morale uskladiti sa izazovima koje nameće okolina.

Poslovne performanse su direktno zavisne od usklađenosti individualnih sposobnosti i zahteva posla što se može prikazati sledećom formulom: IHP = ( IA + AA ) * A Pri čemu je:

• IHP = Individualne ljudske performanse • IA = Urođeni kvaliteti • AA = Stečeni kvaliteti • A = Stavovi

Na slici 2.4 je prikazan stav prema poslu u zavisnosti od usklađenosti poslovnih izazova i posla:

Slika 2.4 Veza između izazova posla i ličnih sposobnosti

7. Šta su urođeni kvaliteti? ___________________________________________________ Urođeni kvaliteti (osobine ličnosti ili karakter) su trajne karakteristike koje opisuju ponašanje pojedinca. Među omiljenim karakteristikama su sramežljivost, agresivnost, pokornost, lenjost, ambicioznost, odanost i bojažljivost. Što je karakteristika doslednija i što se češće događa u različitim situacijama, ta osobina je važnija za opisivanje konkretnog pojedinca.

Pokušaji izdvajanja karakternih osobina bili su otežani činjenicom da ih je tako mnogo. U jednoj studiji, ustanovljene su 17,953 osobine pojedinca. Očigledno je praktički nemoguće predvideti ponašanje kad se u obzir mora uzeti tako velik broj osobina. Kao rezultat, pažnja je usmerena ka sužavanju ovih hiljada na jedan smisleniji broj. U tabeli 2.2 prikazano je 16 izvornih ili primarnih osobina. Osobina Suprotnost 1. Rezervisan Otvoren

2. Manje inteligentan Inteligentniji

3. Pod uticajem osećaja Emocionalno stabilan

4. Podčinljiv Dominantan

5. Ozbiljan Rado se razveseli

6. Potrošan Savestan

7. Plah Smion

8. Tvrdoglav Osetljiv

9. Veruje Sumnja

10. Praktičan Maštovit

11. Direktan Lukav

12. Samouveren Bojažljiv

13. Konzervativan Ekperimentativan

14. Ovisan o grupi Samodovoljan

15. Nekontrolisan Kontrolisan

16. Opušten Napet

Tabela 2.2 Šesnaest primarnih urođenih kvaliteta Ustanovljeno je da su ovih 16 osobina generalno postojani i neprestani izvori ponašanja koji dozvoljavaju predviđanje ponašanja pojedinca u određenim situacijama važući karakteristike koliko su bitne u toj specifičnoj situaciji.

8. Kako urođene sposobnosti utiču na izbor zanimanja? ___________________________________________________ Myers-Briggsov (MBTI) test je test ličnosti koji na osnovu četiri osnovna tipa ličnosti - Ekstrovertan - Introvertan (E or I), Osetilni - Intuitivni (S or N), Koji misle - Koji osećaju (T or F) i Koji opažaju – koji prosuđuju (P or J), svrstava ljude u jedan od ukupno 16 tipova ličnosti, na osnovu kojih se utvrđuje za koja zanimanja osoba ima prirodne sklonosti.

Jedan od najviše korišćenih testova za procenu ličnosti zove se Myers-Briggsov indikator tipa (MBTI, od Myers-Briggs Type Indicator). To je u osnovi test od 100 pitanja koja pitaju ljude kako se uobičajeno osećaju ili deluju u specifičnim situacijama. Na osnovu odgovora koje pojedinci daju u testu, klasifikuju se kao

• ekstrovertni ili introvertni (E (extroverted) ili I (introverted)), • osetilni ili intuitivni (S (sensing) ili N (intuitive)), • koji misle ili koji osećaju (T (thinking) ili F (feeling)) i • koji opažaju ili prosuđuju (P (perceiving) ili J (judging)).

Ove klasifikacije se zatim kombinuju u 16 tipova ličnosti na osnovu kojih se utvrđuje za koja zanimanja osoba ima prirodne sklonosti, kako je to prikazano u tabeli 2.3:

ISTJ Menadžment

Administracija Primena zakona Računovodstvo

ISFJ Edukacija Zdravstvo Religija

INFJ Religija

Konsalting Podučavanje

Umetnost

INTJ Naučne ili tehničke

discipline Informatika

Pravo ISTP

Trgovina Tehničke discipline

Poljoprivreda Primena zakona

Vojska

ISFP Zdravstvo

Biznis Primena zakona

INFP Konsalting

Pisanje Umetnost

INTP Naučne ili tehničke

discipline

ESTP Marketing Trgovina

Biznis Primena zakona

Primenjena tehnolofija

ESFP Zdravstvo

Podučavanje Coaching

Rad sa decom Trgovina

ENFP Konsalting

Podučavanje Religija

Umetnost

ENTP Nauka

Menadžment Tehnologija Umetnost

ESTJ Menadžment

Administracija Primena zakona

ESFJ Edukacija Zdravstvo Religija

ENFJ Religija

Umetnost Podučavanje

ENTJ Menadžment

Liderstvo

Tabela 2.3 Izbor primerenog zanimanja na osnovu MBTI testa ličnosti

9. Šta su stečeni kvaliteti? ___________________________________________________ Stečeni kvaliteti su rezultat učenja. Pod pojmom učenje podrazumeva se svaka relativno trajna promena ponašanja koja se nastaje kao rezultat iskustva. Zaključujemo da se kao rezultat iskustva dogodilo učenje ako se pojedinac ponaša, reaguje ili odgovora na drukčiji način nego pre. Promene u ponašanju ukazuju da je prethodilo učenje i da je učenje promena u ponašanju. Učenje uključuje promenu, relativno je trajno i stečeno je iskustvom.

Svako složeno ponašanje je naučeno. Ako želimo objasniti i predvideti ponašanje, moramo razumeti kako ljudi uče. Definicija učenja kojom se koriste psiholozi znatno je šira od laičkog pogleda poput “to je ono što smo činili kad smo išli u školu”. Zapravo u svakom od nas postoji “odlaženje u školu”. Učenje se događa neprestano. Stoga je opšte prihvaćena definicija učenja da je ono svaka relativno trajna promena ponašanja koja se dogodi kao rezultat iskustva. Da bi učenje bilo uspešno moraju da budu ispunjeni sledeći uslovi:

• Učenje uključuje promenu. Promena može biti dobra ili loša iz perspektive organizacije. Ljudi mogu naučiti neželjena ponašanja – na primer: imati predrasude ili ne pokazivati svoje rezultate– kao što mogu naučiti i željena ponašanja.

• Promena mora da bude relativno trajna. Privremene promene mogu biti samo refleksivne i ne predstavljati rezultat učenja. Stoga, zahtev da učenje mora biti relativno trajno izbacuje promene ponašanja izazvane umorom ili privremenim prilagođavanjem zahtevima okruženja.

• Učenje se događa kad postoji promena u akcijama. Promena u procesima razmišljanja ili stavovima pojedinca, ako nije popraćena s promenama u ponašanju, nije učenje.

Na kraju, za učenje je potreban neki oblik iskustva. Iskustvo se može steći kroz posmatranje ili praksu, ili se može sakupiti posredno preko čitanja. Ključno pitanje još ostaje: rezultira li ovo iskustvo relativno trajnom promenom u ponašanju? Ako je odgovor Da, možemo reći da se dogodilo učenje. Ponuđene su tri teorije kako bi se objasnio proces po kojem oblikujemo obrasce ponašanja:

• klasično uslovljavanje, • instrumentalno uslovljavanje i • socijalno učenje.

10. Koji osnovni faktori utiču na stav prema poslu? ___________________________________________________ Prema Atkinsonovoj teoriji stav prema poslu (motivacija za postignuće) je u funkciji dve osnovne grupe faktora – s jedne strane motiva da se uspe i subjektivne verovatnoće postizanja uspeha i s druge strane motiva da se izbegne neuspeh i subjektivne verovatnoće neuspeha .

U knjizi Uvod u motivaciju (An Introduction to Motivation), Atkinson ističe da se potreba za postignućem ili motiv za uspehom (M) menja u zavisnosti od situacije. Svaka situacija ima odgovarajuću verovatnoća uspeha (P) i podsticajnu vrednost uspeha (I). Potreba za postignućem (TS) mogla bi se izraziti formulom

TS = MS x PS x IS Drugim rečima, trudićete se da nešto uradite ako imate odgovarajuću potrebu za postignućem ili motiv za uspehom (MS), mislite da možete da uspete (PS- verovatnoća uspeha u zadatku), a rezultat je nešto što želite (IS- podsticajna vrednost uspeha). Potreba za izbegavanjem neuspeha (TAF) mogla bi se izraziti formulom

TAF = MAF x PF x (-IF) Drugim rečima, trudićete se da nešto ne uradite ako imate motiv za izbegavanje neuspeha (MAF), mislite da ne možete da uspete (PF- verovatnoća neuspeha u zadatku), a rezultat je nešto što nipošto ne želite (-IF- podsticajna vrednost neuspeha). Podsticajna vrednost neuspeha veća je kod lakih zadataka nego kod težih, dakle

IF = -(1-PF)

TA = (TS – TAF) + EKSTRINZIČNA MOTIVACIJA

U navici uspeha nema mesta za varijablu M. Ne može se poći od pretpostavke da ljudi žarko žele da uspeju. Možda samo propuste pravu priliku koja može da se pojavi u bilo koje trenutku. Varijabla I je sasvim prihvatljiva – radićete nešto samo ako to zaista želite. Varijabla P je ključna – šansa za uspeh je nešto što čini priliku. To je ono što intuicija vidi. Šansa za uspeh P nas motiviše da nešto uradimo. Međutim, šta je to što određuje P? Šta je to što će vas uveriti da nešto može da uspe? O tome govori uspešna inteligencija.

11. Od čega zavise poslovne performanse? ___________________________________________________ Na poslovne performanse najviše utiču tri stava - zadovoljstvo poslom (opšti stav prema konkretnom poslu), posvećenost poslu (stepen do kojeg se osoba poistovećuje sa svojim poslom, aktivno učestvuje u njemu i smatra svoj učinak bitnim za vlastito poimanje svoje vrednosti) i privrženost organizaciji (stepen do kojeg se zaposleni poistovećuje s određenom organizacijom i njenim ciljevima, te želi održati članstvo u organizaciji.

Osoba može imati hiljade stavova, ali je vrlo ograničen broj stavova vezanih uz rad. Ovi stavovi vezani uz rad dosežu pozitivne i negativne ocene koje zaposleni daju raznim vidovima njihovog radnog okruženja, a odnose se na zadovoljstvo poslom, posvećenost poslu i privrženost organizaciji. Zadovoljstvo poslom Pojam zadovoljstva poslom se odnosi na opšti stav prema nečijem poslu. Osoba s visokim stepenom zadovoljstva poslom ima pozitivan stav o poslu, dok osoba koja je nezadovoljna svojim poslom ima negativne stavove o poslu. Kad ljudi govore o stavovima zaposlenih, češće misle na zadovoljstvo poslom nego što ne misle na njega. Zapravo, ova dva pojma se često koriste kao sinonimi. Posvećenost poslu Iako ne postoji potpuno slaganje oko toga što taj pojam znači, radna definicija navodi da posvećenost poslu meri stepen do kojeg se osoba psihološki identifikuje sa svojim poslom i smatra svoj opaženi nivo radnog učinka važnim za samopotvrđivanje. Zaposleni s visokim nivoom posvećenosti poslu se čvrsto identifikuju sa poslom i doista im je stalo kojom vrstom posla se bave. Ustanovljeno je da je visok nivo posvećenosti poslu povezan s manjim brojem izostanaka i nižim stopama otkaza. Privrženost organizaciji Treći stav o poslu je privrženost organizaciji koja se definiše kao stanje u kojem se zaposleni poistovećuje s specifičnom organizacijom i njenim ciljevima, te želi održati članstvo u organizaciji. Visoka posvećenost poslu znači nečije poistovećivanje sa svojim specifičnim poslom, dok visoka privrženost organizaciji znači poistovećivanje sa svojom organizacijom, koja ga zapošljava. Kao i sa posvećenošću poslu, istraživački dokazi pokazuju negativne odnose između privrženosti organizaciji, te izostancima i otkazima. Zapravo, studije pokazuju da nivo privrženosti organizaciji pojedinca predstavlja bolji pokazatelj otkaza nego puno češće korišćeni indikator zadovoljstva poslom. Privrženost organizaciji je verovatno bolji indikator jer je generalniji i trajniji odgovor nego što je to zadovoljstvo poslom. Zaposleni može biti nezadovoljan sa svojim specifičnim poslom i smatrati ga privremenom okolnošću, a ne biti nezadovoljan s organizacijom kao celinom. Ali kad se nezadovoljstvo raširi na samu organizaciju, pojedinci su spremniji da daju otkaz.

12. Šta je to što će vas uveriti da nešto može da uspe? ___________________________________________________ Uverenje uspeha se stvara primenom uspešne inteligencije. Teorija uspešne inteligencije bavi se višim nivoima inteligencije, onima koje se odnose na procenu i prilagođavanje stvarnom svetu. Cilj joj je da objasni kako čovek upotrebljava interne misaone mehanizme pri "inteligentnom prilagođavanju" eksternom svetu pri čemu su ključne tri vrste misaonih procesa - adaptacija, selekcija i oblikovanje eksternog okruženja.

Teorija uspešne inteligencije posmatra inteligenciju u odnosu na kulturu i eksterno okruženje. Cilj te teorije je razumevanje kako interakcija s okolinom utiče na inteligenciju i kako inteligencija utiče na svet u kojem živimo. Teorija uspešne inteligencije je prelazak na viši nivo nego što su pokušaji rešavanja problema iz "internog sveta pojedinca", prema kojem je usmerena tradicionalna inteligencija. Jedna od najmanje shvaćenih finesa Darvinove teorije je da opstanak najsposobnijih takođe podleže Ajnštajnovoj teoriji – relativan je. Priroda odabire one organizme koji su najbolje pripremljeni da opstanu u konkretnim uslovima, a ne one koji su apsolutno najbolji. Ne preživljavaju najjače niti najinteligentnije vrste, već one koje su najspremnije za promene. O tome Džek Welč kaže: "Kada se promene u kompaniji odvijaju sporije od promena u okruženju, znajte da je kraj sve bliži." Tokom evolucije nisu otpadali samo neprilagođeni, nego i oni koji su imali najmanje uspešnih pokušaja. Uspešna inteligencija se manifestuje kao sposobnost

– Adaptacije na situaciju ili na novi kontekst – Stvaranja ili menjanja okruženja sa ciljem povećanja ispunjenja potreba – Izbora ili promene okruženja ili konteksta u kojem se živi i radi (ne mogu se

baš sva okruženja izmeniti, ali su neka itekako vredna da se taj napor uloži Te tri vrste procesa hijerarhijski su poređane. Prema Sternbergu, čovek najpre pokušava ostvariti prilagođavanje ili sklad s okolinom. Ako prilagođavanje okolini nije moguće, tada će pokušati odabrati različitu okolinu, ili će okolinu pokušati oblikovati i promeniti kako bi se bolje u nju uklopio. Sternberg kao primer uzima područje braka. Ako je jedan supružnik nezadovoljan brakom, prilagođavanje trenutnim okolnostima više nije moguća. Osoba će pokušati pronaći drugo okruženje izlaskom iz takvog braka, ili će pokušati promeniti trenutni loš odnos u nešto bolje.

13. Na kojim procesima razmišljanja se zasniva primena uspešne inteligencije? ___________________________________________________ U glavi osobe koja inteligentno misli istovremeno teku tri procesa razmišljanja – analitičko (kognitivna inteligencija), kreativno (poslovna i duhovna inteligencija) i praktično (politička i emocionalna inteligencija).

Glavno usmerenje u teoriji uspešne inteligencije uključuje istraživanje prećutnog znanja. Prećutno znanje sastoji se od informacija "prikupljenih" u stvarnom životu, ali koje se retko direktno podučavaju ili izražavaju. U stvarnom svetu, ti se delovi informacija odnose na "sitnice" ili "praktična znanja" koja su potrebna za uklapanje u posao i svakodnevno okruženje. Za to se koriste tri vrste razmišljanja kako je to pokazano na slici 2.5:

1. Kreativno razmišljanje je potrebno da bi se generisala dovoljna količina novih ideja.

2. Analitičko razmišljanje je potrebno da se uverimo u kvalitet tih ideja. 3. Praktično razmišljanje je potrebno da bi se ideje učinile funkcionalnim i da bi

se interesni partneri uverili u njihovu vrednost.

Slika 2.5 Proces primene uspešne inteligencije

14. Čemu služi praktična inteligencija? ___________________________________________________ Praktična inteligencija podrazumeva posedovanje i mogućnost primene zdravo razumskih shvatanja na probleme na koje nailazimo u poslu ili svakodnevnom životu.

U stvarnom svetu, retko se srećemo s problemima koji su dobro određeni. Umesto toga moramo se nositi s loše određenim, praktičnim problemima koji nisu jasno definisani i moramo ih sami prepoznati i strukturirati. Za rešavanje takvih problema potrebna je praktična inteligencija. Za razliku od klasične inteligencije (IQ) koju većina naučnika pripisuju urođenim karakteristikama nervnog sistema, praktična inteligencija se često zasniva na prećutnom znanju o sebi, o drugima i o različitim kulturnim područjima. Razlika između praktične i kognitivne inteligencije možda se najbolje može opisati rečima koje se upotrebljavaju za opisivanje ljudi koji su slabi ili jaki u tim dimenzijama. Sternberg kaže da se oni "jaki" u IQ faktoru nazivaju "stručnjacima" ili "inteligentnima". Oni koji su slabi u tom području nazivaju se "glupima". Nasuprot tome, oni koji su jaki u praktičnoj inteligenciji nazivaju se "lukavima", a oni kojima nedostaje praktična inteligencija nazivaju se "naivnima" ili "budalastima". Praktična inteligencija se sastoji od kombinovanja tri vrste inteligencije kako je to pokazano u tabeli 2.4:

Faktor Opis faktora

Komponentna inteligencija Sposobnost apstraktnog razmišljanja i efektivnog procesiranja informacija Usvajanje novih informacija Pamćenje i dosećanje Uspešno i brzo sprovođenje zadataka

Kreativna inteligencija Sposobnost formulisanja novih ideja i kombinovanja na prvi pogled nepovezanih informacija Sposobnost rešavanja novih problema, Kreativnost

Kontekstualna inteligencija Sposobnost iskorišćavanja jakih i kompenzacije slabih strana Korišćenje praktičnog znanja i zdravog razuma Znaju izbeći neprilike Prilagođavaju se okolini, ali i okolinu prilagođavaju sebi

Tabela 2.4 Sternbergov model praktične inteligencije Praktična inteligencija najbolje služi za adaptivno prilagođavanje radnom okruženju (smanjivanje depresije, anksioznosti i povećanje dobrog psihičkog zdravlja).

15. Šta je osnovni cilj uspešne inteligencije? ___________________________________________________ Osnovni cilj uspešne inteligencije je kontinuirano stvaranje kreatora kompetencija. Održivi poslovni uspeh je rezultat maksimalne usklađenosti kvaliteta življenja i kvaliteta rada.

Osnovni cilj uspešne inteligencije je ispunjavanje želja za životom koji je ujedno moguć i ima smisla kako je to prikazano na slici 2.6:

Slika 2.6 Usklađivanje kvaliteta rada sa kvalitetom življenja Mogući ishodi su

• Očajan kvalitet rada uz nepodnošljiv kvalitet življenja – nemoguće i besmisleno

• Izvrstan kvalitet rada uz nepodnošljiv kvalitet življenja – neodrživo na duge staze zbog nezadovoljstva zaposlenih (potrošači kompetencija koje se ne mogu regenerisati)

• Očajan kvalitet rada uz izvrstan kvalitet življenja – neodrživo na duge staze zbog nezadovoljstva investitora (loš kvalitet će oterati velike kupce, a time će i profit drastično opasti)

• Izvrstan kvalitet rada uz izvrstan kvalitet življenja – trijumf uspešne inteligencije - poslovna održivost na duge staze zbog zadovoljstva svih zainteresovanih strana (kreatori kompetencija)

16. U čemu se sastoji metodologija uspešne inteligencije? __________________________________________________ Uspešna inteligencija se manifestuje u izbalansiranom korišćenju BQ, SQ, PQ i EQ i pokazuje kako ove četiri inteligencije možemo testirati, poboljšati i razviti.

Kao četiri strane kompasa, ove inteligencije imaju jednaku vrednost. Ako lideru nedostaje jedna ili više njih, kompas je neizbalansiran i nepouzdan, a put ostaje nejasan:

• Poslovna inteligencija(BQ) vodi do konteksta za promenu i obezbeđuje logičnost promene

• Politička inteligencija (PQ) pomaže liderima identifikaciju deoničara i kako da utiču prikladno na njih.

• Duhovna inteligencija (SQ) obezbeđuje unutrašnji nagon za promenom i manifestuje viziju i vrednosti organizacije koja napreduje.

• Emotivna inteligencija (EQ) podržava promene u sebi i drugima, prepoznavanjem reakcija na promenu i stvaranjem okoline koja će biti motivisana da je slede.

Slika 2.7 Uspešna inteligencija kao kompas 4 inteligencije

17. Kako se model uspešne inteligencije uklapa u motivacionu teoriju Abrahama Maslova? ___________________________________________________ Teorija hijerarhije potreba (A. Maslow) govori o pet osnovnih potreba (fiziološke, sigurnost, socijalne, poštovanje, samoaktualizacija. U modelu uspešne inteligencije poslovna inteligencija zadovoljava fiziološke potrebe i potrebe za sigurnošću. Potrebe za pripadanjem i ljubavlju su u domenu emocionalne inteligencije. Politička inteligencija ispunjava potrebe za poštovanjem (i poverenjem), dok najviši nivo predstavlja duhovna inteligencija koja ispunjava potrebe za samoaktuelizacijom i time garantuje održivi uspeh.

Otkako postoji nauka o motivaciji, naučnici pokušavaju da klasifikuju motive ljudi da bi ih tako učinili shvatljivijim, da bi bolje objasnili i lakše predvideli ljudsko delanje. Verovatno najpoznatija klasifikacija potiče od Abrahama Maslova. Njegova takozvana ,,hijerarhija potreba" (piramida potreba) zasniva se na osnovnoj ideji da se ljudska aktivnost odvija prema linearno-horizontalnom principu koji bismo mogli nazvati i principom jedno za drugim. Materijalne ili egzistencijalne potrebe čine prvi i drugi stepen, a ispunjava ih poslovna inteligencija. U potrebe trećeg stepena hijerarhije prvenstveno spadaju želja za kontaktom i intimnošću, želja za zaštićenošću i želja za pružanjem i primanjem ljubavi. Strah od nepoznatog i strah od usamljenosti takođe spadaju u potrebe ovog stepena, a uspešno ih rešava emocionalna inteligencija. Politička inteligencija ispunjava potrebe četvrtog nivoa hijerarhije za poštovanjem. Potrebe za duhovnim rastom su potrebe petog stepena. Reč je prvenstveno o onim potrebama koje imaju bitan značaj za naš lični razvoj i usavršavanje, a obezbeđuje ih duhovna inteligencija.

Slika 2.8 Hijerarhijska podela inteligencija i potrebe koje svaka od njih ispunjava

18. U čemu se sastoji iskustvo toka? ___________________________________________________ Ključni element iskustva toka je u tome što je motivacija nevezana za krajnje ciljeve. Aktivnost kojoj ljudi teže kad postižu bezvremenski osećaj toka dolazi pre iz procesa same aktivnosti, nego pokušavanja dostizanja cilja. Osoba koja iskusi tok je potpuno intrinzično motivisana.

Knjiga autora Mihaly Csikzentmihaly-a, "Flow: The Psychology of Optimal Experience", izdata je 1990. godine u SAD-u i odmah je postala hit. Tokom godina istraživanja autor je došao do zaključka da postoje aktivnosti koje ne služe socijalno-adaptivnoj ili biološko-praktičnoj svrsi, već su same po sebi zadovoljstvo. Stanje svesti u kojem se pojedinci nalaze tokom takve aktivnosti nazvao je "tok" (pojam koji su često koristili učesnici istraživanja, većinom umetnici). Iako u knjizi nije dao definiciju "toka", autor navodi karakteristike tog stanja svesti: radost, duboka koncentracija, emocionalna poletnost, privremeni gubitak ega, samotranscendencija...Osim toga, prema autoru, osam elemenata karakteriše doživljaj "toka" ili doprinose njegovom pojavljivanju:

1. pojedinac se nalazi pred izazovnim zadatkom koji zahteva određenu veštinu; 2. dolazi do prožimanja aktivnosti i svesnosti pojedinca; 3. veća je verovatnost da će se iskustvo pojaviti kada zadatak ima jasan cilj; 4. veća je verovatnost da će se iskustvo pojaviti kada postoji neposredni

feedback; 5. kod pojedinca postoji visok nivo koncentracije koji onemogućava rasipanje

energije; 6. pojavljuje se paradoks kontrole: osoba oseća da ima kontrolu bez aktivnog

nastojanja, tj. prestaje biti zabrinuta zbog mogućeg gubitka kontrole; 7. preokupiranost samim sobom nestaje; 8. promenjen je osećaj vremena, sati mogu izgledati kao minute ili se može

doživeti ono što sportski psiholozi nazivaju "produženo vreme", u kojem izgleda da se stvari i osobe kreću kao na usporenoj snimci.

Slika 2.9 Uticaj uspešne inteligencije na stvaranje iskustva toka

19. Kako se ostvaruje iskustvo toka? ___________________________________________________ Uspešna inteligencija je sposobnost da se prikupe, razviju i primene različite intelektualne veštine, umesto da se osloni na inertnu klasičnu inteligenciju (IQ) koju vrednuje škola. Iskustvo toka se ostvaruje izbalansiranom primenom poslovne, duhovne, političke i emocionalne inteligencije, čime se postiže opšte dobro.

Izbalansirana primena poslovne i duhovne inteligencije dovešće do usklađivanja intrapersonalnih i interpersonalnih karakteristika što će dovesti do balansa interesa. To je preduslov za uspešnu primenu političke i emocionalne inteligencije sa ciljem izbalansiranog odgovora na kontekst eksternog okruženja. Maksimalni sklad internog i eksternog okruženja garantovaće opšte dobro kako je to pokazano na slici 2.10:

Slika 2.10 Metodologija primene teorije uspešne inteligencije

20. Kako možemo podeliti rukovodioce prema tome u kojoj meri su savladali model uspešne inteligencije? ___________________________________________________ Prema tome u kojoj meri su savladali model uspešne inteligencije rukovodioce možemo podeliti u pet grupa - Visoko Kompetentni Pojedinac, Koristan član Tima, Kompetentni Menadžer, Efikasan Lider i Izvrsni Direktor (veliki alhemičar) .

Merenje kvocijenta uspešne inteligencije zasniva se na jednostavnoj pretpostavci da znate šta radite, a to znate da prenesete drugima i da ih motivišete da vas slede. Na osnovu toga je napravljena sledeća rang lista rukovodilaca: • Visoko Kompetentni Pojedinac - Produktivno doprinosi svojim talentom,

znanjem, veštinama i dobrim radnim navikama. Ističe se samo kroz IQ, dok mu je pojam poslovne, duhovne, političke i emocionalne inteligencije potpuno stran.

• Koristan član Tima - Ličnim sposobnostima doprinosi ostvarenju grupnih ciljeva i efikasno sarađuje sa drugima, kao član tima. Ima isključivo emocionalnu inteligenciju.

• Kompetentni Menadžer- Organizuje ljude i resurse u cilju efikasnog ispunjenja prethodno definisanih ciljeva. Poseduje političku i emocionalnu inteligenciju, ali mu nedostaje dublji osećaj za smisao.

• Efikasan Lider - Funkcioniše kao katalizator posvećenosti i težnji jasnoj viziji, stimulišući više standarde učinka. On poseduje visok kvocijent poslovne i političke inteligencije i. ima šesto čulo za novac. Međutim, novac je dobar sluga, ali loš gospodar. Nedostatak duhovne inteligencije ga onemogućava da podredi sopstvene egoistične potrebe višem cilju stvaranja nečeg većeg i trajnijeg od njega samog. Ovakvi ljudi, uvek brinu o tome (pa tako i kada je posao u pitanju) šta je to što oni dobijaju slava, bogatstvo, pohvale, moć ili nešto drugo a ne o tome šta stvaraju, grade i čime doprinose.

• Izvrsni Direktor (veliki alhemičar) - Izgrađuje izvrsnu kompaniju koja traje, zahvaljujući izbalansiranoj primeni sve četiri inteligencije. Izvrsni direktor ima fanatičnu potrebu, (prosto neizlečiv poriv) da postiže dobre rezultate. Rešen je da učini sve što je potrebno da bi kompanija postala izvrsna, bez obzira koliko velike ili teške bile odluke koje mora da donese i sprovede. Samim tim se i svrha poslovanja u izvrsnim organizacijama definiše drugačije: izgrađivanje iskustva u stvaranju i prodaji proizvoda, izgradnja odnosa s društvenom zajednicom i smisleno činjenje.

Izvrsni direktori (veliki alhemičari) brinu o ljudskim aspektima kompanije, zainteresovani su za osećanja ljudi oko sebe, imaju dovoljno integriteta da traže najbolje za organizaciju, ali i političke veštine da taj svoj zahtev isteraju do kraja. Oni su duboko svesni činjenice da se autoritet ne stvara preko noći i brutalnom silom, te da je osnovna funkcija liderstva da se proizvede što je moguće više lidera, a ne više sledbenika. Izvrsni direktori na vreme pripremaju teren za svoje naslednike u poslu, kako bi ovi ostvarili još veće uspehe u narednim generacijama, dok egocentrični efikasni lideri često 'nameste' svojim naslednicima potpuni neuspeh.

3. Poslovna inteligencija 3.1 Uvod

21. Kako glasi osnovno pravilo poslovnog uspeha?

22. Čemu služi S-kriva?

23. Šta je poslovna inteligencija?

24. Po čemu se poslovna inteligencija razlikuje od klasične

inteligencije?

25. Šta je paradigma?

26. Na čemu se zasniva poslovna inteligencija?

27. Kako dolazimo do mudrosti?

28. Koja je korist od poslovne inteligencije?

29. Šta je to intuicija?

30. Možemo li se naučiti intuiciji?

31. Koja vrsta intuicije predstavlja osnovu poslovne inteligencije?

32. Kako se organizovana memorisana ekspertiza povećava?

33. Šta je to ekspertska intuicija?

34. Kako se poslovna inteligencija primenjuje u praksi?

35. Po čemu se umetnost mogućeg razlikuje od klasičnih škola

strateškog planiranja?

36. Šta je osnovni cilj poslovne inteligencije?

37. Koje su osnovna znanja potrebna za uspešnu primenu poslovne

inteligencije?

38. Koja je glavna karakteristika ljudi sa visokim kvocijentom poslovne

inteligencije?

39. Kako možemo proceniti održivost poslovnog uspeha neke

organizacije?

40. Kako možemo podeliti rukovodioce prema tome u kojoj meri su

savladali model poslovne inteligencije?

3.1 Uvod

Za većinu nas najveća opasnost nije u tome što sebi postavljamo previsoke ciljeve

koje ne uspevamo da dostignemo, najveća opasnost za većinu nas je u tome

što imamo suviše skromne ciljeve koje iz dana u dan ostvarujemo!

po Mikelanđelu

Tajna životnog uspeha leži u spremnosti čoveka da prihvati priliku kad se ona pojavi. U grčkoj mitologiji postoji bog dobre prilike po imenu Kairos. To je dugokosi mladić koji brzo protrči pokraj nas i moramo ga hitro zgrabiti za kosu ili će on da nam nepovratno umakne, kao i dobra prilika koju simbolizuje. Za neke ljude, timove ili čitave organizacije govori se da ih stalno "prati sreća" No to zapravo znači da dobro predviđaju; reaguju brzo i uvek prepoznaju mogućnosti, odnosno "uhvate" i iskoriste svoje dobre prilike. Ukoliko ne iskoristimo priliku da ispunimo smisao svojstven situaciji i skriven u njoj ona će proći i otići zauvek. Za razliku od kognitivne inteligencije kod koje se iskustvo koristi za rešavanje problema i prilagođavanje okolini, poslovna inteligencija je pouzdavanje u sopstveno iskustvo da bi se napravilo nešto novo. Stvarni smisao razmišljanja je da poništi prethodni način razmišljanja. Poslovnu inteligenciju karakteriše visok stepen orijentacije ka postignuću. U prilog tome govori sledeća anegdota: Kada se Kristofor Kolumbo vratio sa svog velikog putovanja preko Atlantika na kojem je 1492. godine za račun i slavu španskog kralja otkrio Ameriku, mnogi su mu pomorci govorili kako su i sami mogli otkriti novi kontinent, kritikovali ga tražeći dlaku u jajetu, i pokušavali da tako umanje vrednost njegovog postignuća. Našavši se s najglasnijima među njima za stolom, Kolumbo je odnekud izvadio jaje, kaže anegdota, i zatražio od svakog od prisutnih da to jaje postavi vertikalno na sto. Šta god bi koji od njegovih protivnika učinio, jaje ipak nije ostajalo vertikalno na stolu, nego se izokretalo u horizontalan položaj. Na kraju ga je Kolumbo uzeo, tresnuo njegovom tupljom stranom po stolu i - jaje je stajalo vertikalno. Na to su prisutni skočili i uzviknuli da su i oni to mogli učiniti, a Kolumbo je uzvratio: "Pa zašto niste?" To je pitanje koje je i danas veoma aktuelno ako se analizira fenomen poslovne inteligencije. Ako ste tip osobe ili poslovne organizacije koja čeka na pronalaženje magičnog pristupa koji će vam (ako se to uopšte može preko noći) doneti odlične rezultate, isto je kako da čekate Godoa. Mnogi ljudi se ponašaju po principu nekako će se već rešiti i veoma su dobri u čekanju. Tačnije, u čekanju da život zakuca na njihova vrata i nešto im najavi. U stilu: Hej, to sam ja, tvoj život. Pokazaću ti jednu veliku šansu... Kada bi se to dogodilo, ti ljudi bi se aktivirali i preduzeli sve što je u njihovoj moći.

Svako ko je prerastao verovanje u Deda Mraza dobro zna da život neće zakucati na naša vrata. Pustiće nas da čekamo. Dugo, veoma dugo. Reč je, gotovo, o predskazanju koje samo sebe ispunjava, jer one koji čekaju i život pušta da čekaju. Mnogi primeri pokazuju da to kucanje ipak postoji. I to mnogo češće nego što bismo voleli jer izgleda potpuno drugačije nego što mi zamišljamo i želimo. Ljudi koji su suočeni s tim kucanjem, veoma brzo pomisle: ,,Da sam samo iskoristio sretan trenutak..." Prva osoba koja je počela koristiti poslovnu inteligenciju je Aristotel. On je prvi napravio razliku između informacije, znanja, inteligencije i mudrosti. Aristotel je definisao poslovnu inteligenciju kao sposobnost pronalaženja značenja informacije. Mi gledamo na svet kroz naočale. Naše vizije su zamagljene gomilama pretpostavki (ubeđenja) koje se s vremenom nataložile na osnovu sopstvenog iskustva i ugla posmatranja. Na neki način mi smo zarobljenici onoga što već znamo. Iako je verovatno istina da „Videti znači verovati“ trebalo bi voditi računa o činjenici da ono u šta verujemo predstavlja ograničenje da vidimo stvari u pravom svetlu. Moramo stalno voditi računa ne samo o primerenoj dioptriji naočala, nego i o tome da nam stakla budu sve vreme čista. Uklanjanjem naočnjaka smanjićemo rizik da pomešamo naočale sa očima i pretpostavke sa činjenicama. "Ja ne znam ko je otkrio vodu," primetio je jednom Marshall McLuhan, "ali sam siguran da to nije bila riba." Drugim rečima, ako ribu izvadite iz njenog prirodnog ambijenta ona će vrlo brzo steći duboko razumevanje šta jeste, a šta nije voda. Pošto i ribe i ljudi imaju probleme sa pravovremenim uočavanjem objektivnih detalja okoline u koju su do grla (i preko njega) utopljeni, trebalo bi do maksimuma razviti poslovnu inteligenciju da se ti nedostaci otklone (ili barem umanje).

Ako je nužda majka izuma, želja je majka akcije. Možemo sanjati o sreći, slavi, i napretku, ali ako ne preduzmemo akciju da postignemo sve to, sve ostaje na nivou sna. Skoro svi ljudi sanjaju o velikim poslovnim uspesima, ali ih relativno mali broj zaista i postigne. Zbog čega? Mnogi ne isplaniraju šta bi trebalo da se uradi da bi se postigao veliki uspeh, ili se ne drže plana. Dozvoljavaju okolnostima da im služe kao izgovor. Najčešće korišćeni izgovori su nedostatak vremena, zauzetost oko dece, i nestašica novca da se realizuje poslovna ideja. Svi ovi izgovori mogu biti prihvatljivi povremeno, ali ne sve vreme. Koren problema je nedostatak želje i potrebe za postignućem. Niko ne može da motiviše nekog drugog. Sve što se može uraditi je uveriti nekoga da on ima moć da postane šta god želi, ako to želi dovoljno jako. Ljude možete podstaći da pokrenu akciju, ali konačno, izbor je njihov i samo njihov. Koren samomotivacije leži u onome što ljudi vrednuju i u šta veruju. Kapacitet običnog čoveka da postigne neobičan uspeh leži u njemu samom. Ne sužavajte svoj život. Ciljajte visoko, jer obično pogađamo ono što ciljamo. U ovom poglavlju bavićemo se poslovnim prilikama. Definisaćemo poslovnu inteligenciju i objasniti u čemu se sastoji osnovna razlika između poslovne i kognitivne inteligencije. Nakon toga će biti govora o mudrosti i intuiciji. Poglavlje završava navođenjem glavnih karakteristika ljudi sa visokim kvocijentom poslovne inteligencije i podelom ljudi prema kvocijentu emocionalne inteligencije.

21. Kako glasi osnovno pravilo poslovnog uspeha? ___________________________________________________ Cilj svakog preduzetnika je da se što brže obogati, a formula za koju vam nije potrebna briljantna poslovna inteligencija je – «kupi jeftino i prodaj što možeš skuplje!» Problem je u tome što skoro svi znaju ovo pravilo, ali ga u praksi gotovo niko ne koristi. Uspešni investitori su hrabri, spremni da preuzmu rizik i da rade upravo suprotno od ostalih investitora, a teško je biti hrabar.

Pravilo „Kupuj jeftino i prodaj skupo” je uslov sine qua non za postizanje respektabilnih kreativnih poslovnih performansi. «Kupuj jeftino» znači aktivni lov na ideje koje su ili nepoznate, ili van granica ukorenjenog, a koje mogu da obećaju potencijal rasta. Na žalost, većina preduzetnika u praksi primenjuje pravilo „Kupuj skupo” prihvatajući samo one ideje koje su očigledne i koje već svi koriste za rešavanje problema. Ako i kada se ove ideje jednom realizuju mogu da se prodaju samo vrlo jeftino (51-va pekara, 128-mi kiosk, 67-kafić u kraju itd..). «Prodaj skupo» podrazumeva brzo pokretanje novih projekata čim originalna ideja bude validirana i ukaže na veliku verovatnost značajnog povrata investicija. Pravilo «Kupuj jeftino» podrazumeva veliki rizik – većina netestiranih ideja ima male šanse da se pretvori u kreativne proizvode i usluge. Pravilo «Prodaj skupo» takođe podrazumeva veliki rizik – možda sam mogao prodati i skuplje da sam bolje kalkulisao ili sačekao, a možda niko neće hteti da kupi skupo. Konzistentna primena pravila “Kupuj jeftino i prodaj skupo” zahteva preuzimanje precizno proračunatih rizika i istrajnost. Kreativni pojedinci koji preuzimaju rizik, kasnije se odlučuju na fazu Prodaj skupo, stvarajući na taj način novi problem ili perspektivu, dok je inertna većina još uvek zarobljenik stare paradigme. Sve dok niste spremni da rizikujete nećete ni pokušavati da uradite nešto novo, a samim tim ne možete da budete ni kreativni. Kreativni rad po definiciji obećava potencijalni dobitak. To znači da će ljudi nastojati da izbegavaju rizik, što će za posledicu imati smanjivanje kreativnosti. Posledice težnje da se rizik izbegne po svaku cenu su ogromne. Ako ljude celi život navikavate na stil “Kupuj skupo”, nikada se neće usuditi da se okušaju u varijanti “Kupuj jeftino”. Pokažimo to na primeru dece školskog uzrasta od kojih većina nerado prihvata rizik:

• Greške se kažnjavaju, dok se dobar rad nagrađuje. • Greška može da ima za posledicu naknadni rad na poboljšavanju • Greška se pripisuje gluposti ili nedostatku motivacije.

Izbegavanje rizika se nastavlja na radnom mestu usled straha od suprotstavljanja šefu, gubitka radnog mesta, promocije, etc. Stariji ljudi su mnogo oprezniji i retko ulaze u iole rizičnije situacije.Trebalo bi preispitati ukorenjene kulturne vrednosti i navikavati decu da od malih nogu preuzimaju rizik koji im može obezbediti kreativni potencijal.

22. Čemu služi S-kriva? ___________________________________________________ Svaki sistem nastaje, razvija se i nestaje, odnosno biva zamenjen nečim drugim. U matematičkom smislu, životni ciklus sistema može se iskazati nekom funkcijom, a tipična među njima je ona koju se može predstaviti tzv. S-krivom.

U proučavanju inovacija, često ćete naići na S – krivu. To je upozorenje na one koji vas imitiraju. Dok dođete do realnog uspeha, preostaje vam samo mali interval vremena, pre nego što ostali počnu da vas kopiraju. Nakon što vas prestignu, sve kreće nizbrdo. Svi pate od agresivne konkurencije. Stoga, pre nego što se nešto ovako dogodi, moraćete se sami prebaciti na nešto drugo. Francuski sudija, Gabrijel Tarde, otkrio je S – krivu, pre 100 godina. Tarde je prvo uočio imitaciju kod kriminalaca. Kad god je neko od njih uradio nešto novo, ostali bi odmah „pokupili“ štos. Potom je isti trend primetio kod svih uspešnih socioloških pojava. Slika 3.1 nam pokazuje putanju Tardeove S – krive:

Slika 3.1 S-kriva Kada imate celo tržište samo za sebe, vi određujete cenu koja vam odgovara. Kako ostali ulaze u posao, tako vaša inicijalna cena opada. Ipak, sam proizvod ostaje uspešan. Još uvek možete zarađivati novac, ali će njegova količina zavisiti od obima prodaje, a ne od visoke početne cene. Još uvek imamo telefone, televizore, automobile, Koka Kolu, radio aparate, Diznijeve filmove, zalagaonice, časovnike, kreditne kartice, usisivače, kompjutere i hiljade ostalih inovacija kod kojih je prihvaćenost ujednačena, ali ne pokazuje znake opadanja. Biznis raste na varijacijama na uspešne teme. Svaka varijacija sa sobom nosi i manju cenu od početne, ali mnogo veći obim proizvodnje će sigurno nadoknaditi razliku. Kao što Tarde tvrdi: „Ono što je funkcionisalo u prošlosti, i dalje je najbolji vodič onome što će funkcionisati u budućnosti“.

23. Šta je poslovna inteligencija? ___________________________________________________ Poslovna inteligencija zasnovana je na Darvinovim principima. Njena suština je u beskompromisnom odvajanju efikasno od neefikasnog. Visok kvocijent poslovne inteligencije (BQ) je sposobnost koju lideri bi trebalo da poseduju da bi mogli da prate i razumeju poslovno okruženje koje se ubrzano menja.

Najveći preduzetnici u istoriji bili su ljudi s nedovoljnim formalnim školovanjem ali sa izrazito izraženim poslovnim njuhom. Genetski teško podnosimo gubitak. Ljudi sa izraženom poslovnom inteligencijom savladali su patološki strah da će nam neko nešto uzeti. Uvek je potrebno nešto dati da bi se mnogo više dobilo. Ako želimo pokrenuti posao prvo ulažemo novac kako bi ostvarili višestruku dobit od uloženog. Tržišta, tehnologija i proizvodi se stalno menjaju: kupci postaju sve zahtevniji, standardi kvaliteta i usluga stalno rastu. Poslovna inteligencija je ključ poslovnog okruženja u kojem se pravila igre pišu ispočetka. Organizacije su smanjene: ´konkurentska prednost´ znači učiniti više sa manje, tako da zaposleni pojedinci imaju veću odgovornost. Bez obzira na kojem nivou radite i unutar koje organizacije, poslovna inteligencija zahteva znanje o dešavanjima u makro i mikro poslovnom okruženju koje će vam pomoći da započnete, planirate i primenite promene. On takođe zahteva donošenje odluka i umeće planiranja. Poslovna inteligencija se može opisati kao:

• poslovna ekspertiza i kompetencija;

• strateško razmišljanje unapred;

• slušanje i predviđanje zahteva potrošača;

• planiranje ispunjavanja zahteva potrošača;

• razvijanje ponuda i rešenja koje su pokrenuli potrošači;

• prihvatanje mogućnosti radi usavršavanja organizacije u budućnosti. Davno su prošli dani kada su pojedinci očekivali ili želeli da rade ceo život u istoj organizaciji. Charles Handy je primetio da rad koji bi obezbedio samostalan život nije više sve što ljudi očekuju od posla. ´Novac je postao jednostavno mera uspeha – mi tražimo nešto više´. Poslovna inteligencija uključuje:

• Predviđanje budućnosti

• Stvaranje nezadovoljstva sa trenutnim;

• Crtanje mapa budućnosti.

24. Po čemu se poslovna inteligencija razlikuje od kognitivne inteligencije? ___________________________________________________ Osnovna razlika između kognitivne i poslovne inteligencije je u tome što se kognitivna inteligencija zasniva na konceptu svesne kompetencije (znam da znam) usmerene ka rešavanju poslovnih problema, dok se poslovna inteligencija zasniva na konceptu nesvesne kompetencije (ne znam da znam) usmerene pre svega ka iskorišćavanju psolovnih prilika. Dok se kognitivna inteligencija bavi rešavanjem problema kako da se artikulisane potrebe ispune uz ostvarenje maksimalnog profita, poslovna inteligencija se koncentriše na neartikulisane (pa sam tim i neispunjene potrebe). Ona mora imati ambiciozan cilj, inače neće biti uspešna. Uvek teži stvaranju novoga. Ono što se traži je velika poslovna prilika, kako je to pokazano na slici 3.2:

Slika 3.2 Poslovna inteligencija kao veština prepoznavanja i ispunjavanja neartikulisanih potreba Ispunjavanje artikulisanih potreba vezano je sa malom neizvesnošću, pa sam tim ni ostvareni uticaj u uslovima žestoke konkurencije ne može da bude impresivan. Poslovna inteligencija maksimalnu pažnju posvećuje neartikulisanim potrebama - onim poslovnim prilikama koje mogu da ostvare veliki uticaj, a da je to istovremeno povezano sa velikom neizvesnošću. Samo tako možemo da budemo prvi i iz toga izvučemo veliku korist. Po ovoj strategiji preduzetniku je cilj vodeća pozicija ili dominacija na nekom novom tržištu i trajno osiguranje tog položaja. To je jedna od najpoželjnijih, ali ujedno i najrizičnijih strategija. Nikome ne oprašta greške i ne pruža prostora da se one isprave, odnosno da se lako iskoristi druga mogućnost ukoliko jedna propadne. Međutim, ako uspe, ova strategija bogato nagrađuje.

25. Šta je to paradigma? ___________________________________________________ Reč paradigma potiče iz grčkog jezika. Izvorno, bio je to naučni pojam, a danas se koristi u širem značenju modela, teorije, percepcije, pretpostavke, ili poredbenog okvira. Još generalnije, to je način na koji vidimo svet - ne u smislu vizuelnog opažanja prizora, već kao shvatanje, razumevanje, interpretacija.

Paradigma je, u suštini, kombinacija pretpostavki; napravite drugačiju kombinaciju i stvari vidite na nov način. Potpuno nov pogled na stvari može da podstakne novu mudrost i novu energiju. Kada je Kopernik ukazao na to da Zemlja i ostale planete kruže oko Sunca, a ne Sunce oko Zemlje - u stvari nije promenio ništa drugo osim načina na koji smo posmatrali stvari, ali je ipak nauku usmerio u novom pravcu. Pojam promena paradigme uveo je Tomas Kun u svojoj vrlo uticajnoj knjizi "Struktura naučnih revolucija". Kun je pokazao da je gotovo svaki značajan prodor na polju naučnih dostignuća prvenstveno raskid sa tradicijom, sa starim načinom mišljenja, sa starim paradigmama. U svom radu "En torno a Galileo" [13], španski filozof sa početka dvadesetog veka Ortega y Gasset napravio je razliku između normalnih i istorijskih promena na sledeći način:

"Normalne promene nastaju onda kada se uverenja jedne generacije malo razlikuju od uverenja prethodnih generacija. Jučerašnji sistem ubeđenja funkcioniše uspešno i danas, sa neznatnim ili malim modifikacijama. To su normalne promene. Međutim, kada se sistem ubeđenja jedne generacije iz nekih razloga ne preuzme u sledećoj generaciji, nastaju istorijske krize. Ljudi su u konfuziji i ne znaju šta da rade i kako da ispravno misle, pošto nemaju prethodna iskustva i uzore. Tada su na delu istorijske promene." Tako je, na primer, za Ptolomeja, velikog egipatskog astronoma, Zemlja bila centar univerzuma. Ali, Kopernik je izazvao promenu paradigme, a protiv sebe i veliki otpor i proganjanja, stavljajući u centar Sunce. Iznenada, sve je dobilo drugačije objašnjenje.

Njutnov model fizike bio je jedna precizna paradigma, koja je još uvek baza modernog inženjerstva. Ali, bila je nekompletna. Naučni svet revolucionisala je Ajnštajnova paradigma (paradigma relativnosti), čije su vrednosti ležale u mnogo većoj sposobnosti predviđanja i objašnjavanja. Sve promene paradigme nemaju pozitivan smer. Ali, bilo da nas pomeraju u pozitivnom ili negativnom pravcu, bilo da su trenutne ili se postepeno razvijaju, promene paradigme menjaju način na koji posmatramo svet. Promene paradigme izazivaju snažne potrese. Naše paradigme, tačne ili netačne, izvor su naših stavova i ponašanja i, u krajnjoj liniji, naših odnosa s drugima. Pri tome svaka generacija veruje da je savremenik velike promene, i naša se po tome ne razlikuje. Dok verujemo da su naše živote izmenile informaciona tehnologija i digitalizacija, prethodne generacije su smatrale da će im to isto uraditi letenje, elektricitet ili parni pogon. I oni i mi smo u pravu.

26. Na čemu se zasniva poslovna inteligencija? ___________________________________________________ Suština poslovne inteligencije u tome da raspolažete istim činjenicama kao i svi ostali, ali da ih interpretirate tako da se realna situacija razume mnogo bolje. Ako ova interpretacija otkrije realnost koja je bila sakrivena drugima poslovna inteligencija postaje vizija. Poslovna inteligencija se zasniva na superiornoj analizi raspoloživih podataka i gledanju drugim očima. To je konverzija znanja u mudrost, kako je to pokazano na slici 3.3:

Slika 3.3 Poslovna inteligencija kao veština prepoznavanja poslovne prilike Razlika između činjenica i inteligencije (podataka i analize) je u interpretaciji koja će stvoriti sliku realnosti (zašto i šta je sledeće) na osnovu kojih će se doneti odluka. Dobar primer ove razlike je 3,500 godina stara priča o 12 izviđača iz Starog zaveta. Prema ovoj priči Izraelci su se izbavili iz egipatskog ropstva i lutali su pustinjom. Kada su stigli na granicu Obećane zemlju (današnji Izrael), Bog je rekao Mojsiju, vođi Izraelaca da pošalje 12 izviđača da istraže teritoriju. 10 izviđača je izvestilo Mojsija na sledeći način: Otišli smo u zemlju u koju si nas poslao. Ona je bogata i u njoj teku med i mleko, ali ljudi koji tamo žive su veoma visoki i snažni. Njihovi gradovi su veliki i dobro utvrđeni. Bila bi ludost da napadnemo ljude koji su fizički mnogo jači od nas. Izveštaj je sadržao sledeće činjenice: zemlju naseljavaju jaka plemena koja su izgradila velika utvrđenja. Malo pleme Izraelaca trebalo bi da zaobiđe ovu zemlju jer je preslabo da pobedi ovakve protivnike. Međutim, preostala dva izviđača Caleb i Joshua (koji je kasnije postao vođa Izraelaca), su ove činjenice interpretirali sasvim različito: Zemlja u koju si nas poslao je izuzetno dobra. Ako Bog bude dobar prema nama poslaće nas baš tamo. Ne bi trebalo da se bojimo stanovnika te zemlje jer je naša vera mnogo jača od njihove. Prema njihovom izveštaju plemena koja su naseljavala Obećanu zemlju su bila rascepkana i nije bilo zajedničke vere i lidera koji bi bio u stanju da ih ujedini. Izraelci (kao prvo pleme koje je verovalo u jednog Boga) bi trebali da iskoriste veliku stratešku prednost sinergije. Preporuka izviđača je bila da Izraelci savladaju strah i osvoje Obećanu zemlju. Ostatak priče je dobro poznat – Izraelci su pobedili nevernike i osvojili Obećanu zemlju.

27. Kako dolazimo do mudrosti? ___________________________________________________ Do mudrosti se dolazi napornim učenjem. Za razliku od klasične edukacije učenje u ovom kontekstu podrazumeva nagomilano iskustvo koje je posledica niza iskorišćenih i neiskorišćenih prilika. Za to su neophodne ri ključne komponente – hrabrost, iskustvo i nada predstavljaju garanciju ličnog i poslovnog uspeha, ma kojim poslom da se bavite.

Na slici 3.4 je prikazano kako mudrost nastaje u spirali prilika-iskustvo-učenje.

Slika 3.4 Ciklus promene – osnova poslovne inteligencije Formula poslovne inteligencije je jednostavna – uočili ste poslovnu priliku, na osnovu toga što ste je iskoristili stekli ste neko iskustvo koje predstavlja osnovu za učenje. S druge strane, ako propustite poslovnu priliku, nećete imati iskustvo i nećete ništa ni naučiti. Ono što otežava primenu poslovne inteligencije je činjenica da je za beskompromisnu realizaciju prilike potrebna značajna doza hrabrosti. Što ste hrabriji to više prilika ćete iskoristiti, a samim tim će porasti i vaše iskustvo i uverenje u sopstvene vrednosti. U svetu u kojem se samopouzdanje sve više gubi Heroj na kraju ciklusa učenja biva nagrađen nadom, da će se prava prilika uvek ukazati onome ko to zaista zaslužuje. Tri ključne komponente – hrabrost, iskustvo i nada predstavljaju garanciju ličnog i poslovnog uspeha, ma kojim poslom da se bavite. Čak i kada vam se dogodi da ne realizujete neku priliku, zbog objektivnih okolnosti ili sopstvene krivice (gluposti) uvek će vam ostati dovoljna količina hrabrosti, iskustva i nade da zavrtite točak sreće ponovo.

28. Koja je korist od poslovne inteligencije? ___________________________________________________ Poslovna inteligencija ima ulogu mađioničara jer daje mogućnost kristalno jasnog uvida u poslovnu situaciju - gledanja unapred i unazad, gore i ispod, pored i dalje, i što je najvažnije – gledanja kroz.

Viđenje unapred Skoro svako bi se složio da strateško razmišljanje znači viđenje unapred. Zapanjujuće je koliko često poslovni ljudi (od generalnih direktora pa na niže) dopuštaju sebi luksuz da budu potpuno iznenađeni razvojem stvari na tržištu, samo zbog toga što su one van njihove neposredne uske nadležnosti. To su događaji sa velikim poslovnim posledicama koji su se lako mogli predvideti, samo da se neko potrudio da postavi na pravom izvoru pravo pitanje. Viđenje unazad Ali, ne možete videti unapred ako ne vidite unazad, zato što svaka dobra vizija budućnosti mora biti zasnovana na razumevanju prošlosti. U većini organizacija sistemi poslovne inteligencije koriste istorijske podatke kako bi analizirali budućnost. Problem je kako da optimalno iskoristimo prošlost (u kombinaciji sa subjektivnim ekspertnim mišljenjem) kako bi dobili tačne i nepristrasne prognoze. Viđenje iznad Mnogo ljudi, takođe, tvrdi da strateško razmišljanje predstavlja i viđenje iznad. Kao da bi stratezi trebalo da sednu u helikoptere kako bi bili u stanju da vide ,,veliku sliku", odnosno da vide ,,šumu od drveća". Ali, da li iko zaista može da stekne sliku iz širokog plana samim gledanjem sa visine? Šuma izgleda kao tepih ako je posmatramo iz helikoptera. Ko god je prošetao šumom, zna da ona nije ni nalik onome što vidimo iz takve perspektive. Šumari koji sve vreme provode u helikopterima, ne razumeju mnogo više od stratega koji ostaju u svojim kancelarijama i gube kontakt sa interesnim partnerima. Poslovna inteligencija je sistem koji čuva informacije i znanje o konkurenciji, kupcima, dobavljačima, procesima i vezama medu procesima te omogućava poslovno pregovaranje, kvalitetno operativno planiranje, praćenje ponašanja konkurencije, kupaca, dobavljača, posmatranje pojedinih tržišnih segmenata i predviđanje budućih pojava. Viđenje ispod Ne postoji velika slika koja stoji negde i čeka da je neko vidi. Svaki strateg mora da izgradi svoju sopstvenu. Dakle, strateško mišljenje je istovremeno i induktivno razmišljanje: viđenje iznad mora biti praćeno viđenjem ispod. A to se postiže mukotrpnim i prljavim poslom - kopanjem. Dragoceni izvori poslovne inteligencije su na dohvat ruke svima koji znaju gde bi trebalo da pogledaju. Poslovna inteligencija je popularna jer su podaci svuda oko nas. Količina digitalizovanih informacija svih vrsta je danas svima pristupačna. Ljudi misle da su podaci sve što im treba za donošenje dobrih odluka. Ključna stvar je odrediti kako iskoristiti te podatke za bolje poslovne odluke. Na primer, svi trgovački lanci imaju podatke o tome ko kupuje koji proizvod i koliko ga je prodato pri različitim cenama. Trik je u tome da se na osnovu tih podataka izgradi sistem podrške

odlučivanju koji će odrediti optimalne cene za hiljade artikala. Vrlo malo organizacija imaju ekspertizu potrebnu da iskoriste te podatke za povećanje profita. Viđenje pored Možete, međutim, videti ispred gledajući unazad i videti iznad gledajući ispod, pa vas to i dalje ne čini strateškim misliocem. Za to je potrebno više kreativnosti, ako ništa drugo. Strateški mislioci vide drugačije od drugih ljudi; oni raspoznaju dragoceni dragulj koji drugima promakne. Oni izazivaju konvencionalnu mudrost industrijski recept, tradicionalnu strategiju i time čine svoje organizacije različitim. Pošto smo govorili o kreativnom mišljenju kao lateralnom, ovo možemo nazvati viđenjem pored. Edvard de Bono, svetski autoritet na polju kreativnog mišljenja, preporučuje lateralno mišljenje (viđenje pored) kao idealan način za kreiranje novih ideja. Osnova poslovne inteligencije je gledanje drugim očima -određena doza proniciljivosti i kreativnosti (sposobnost da se na raspoložive podatke pogleda iz druge perspektive). Poslovno iskustvo je pri tome od ogromne važnosti da bi se pronašao nedostajući deo i potpuno sklopila slagalica budućih dešavanja. Viđenje dalje Ali postoje mnoge kreativne ideje na ovom svetu, mnogo ih je više nego što možemo da upotrebimo. Pa tako, pored gledanja pored, strateški mislioci moraju da vide dalje. Kreativne ideje moraju da budu postavljene u kontekst da bi bile viđene u svetu koji će se tek otvoriti pred nama. Viđenje dalje razlikuje se od viđenja unapred. Viđenje unapred predviđa očekivanu budućnost tako što stvara okvir od događaja iz prošlosti - ono intuitivno predviđa diskontinuitete. Viđenje dalje stvara budućnost ono stvara svet onakvim kakav inače ne bi bio. Tajna velikog poslovnog uspeha nekih organizacija krije se u jednostavnoj činjenici da su intenzivnim korišćenjem poslovne inteligencije uspeli u tome da individualne potrebe, želje i priželjkivanja svojih kupaca slože u kristalno jasnu sliku šta bi trebalo da se nudi pravoj osobi u pravom trenutku i na pravi način. Viđenje kroz Preostaje nam još jedan, poslednji element. Kakva je korist od sveg ovog gledanja unapred i unazad, gore i ispod, pored i dalje ako se ništa ne uradi? Drugim rečima, da bi jedan mislilac zaslužio da ga nazovemo strateškim, on mora i da se pobrine da se sve ovo izvede, da vidi kroz. Poslovna inteligencija je neka vrsta poslovnog radara. Upozorava na pretnje, ukazuje na poslovne šanse, predviđa da će nešto da se dogodi, adekvatno priprema za neizbežno, širi manevarski prostor odlučivanja, jednom rečju, povećava mogućnosti kontrole uspeha koji želite ostvariti svojim poslovanjem.

29. Šta je to intuicija? ___________________________________________________ Pod intuicijom se podrazumeva sposobnost brzog otkrivanja istine koja je u običnom umu ili potpuno nevidljiva, ili postaje vidljiva samo posle dugog ispitivanja i razmišljanja.

Prema rečnicima intuicija - (lat. intuitio, od intueor = upirati oči u nešto, posmatrati ), je neposredno gledanje, duhovno posmatranje, pronicanje u dubinu, u suštinu zbivanja. Intuitivna spoznaja je direktna spoznaja bilo uz pomoć uma ili preko naših čula. U klasičnoj i srednjovekovnoj filozofiji intuicija se nekad shvata ili kao način ljudske spoznaje božanskih stvari, ili kao sopstvena spoznaja. Sa stanovišta praktične realizacije termin intuicija ima dvojaku, podjednako ispravnu upotrebu:

• Otkrovenje • Već viđeno

koje se međusobno drastično razlikuju prema načinu na koji koristimo mozak. Otkrovenje (eureka) Termin intuicija može da se koristi za označavanje iznenadne spoznaje. Ovo znači da nešto, što je bilo opaženo na jedan način, biva iznenada opaženo kao sasvim drugačije. To može da rezultuje kreativnošću, naučnim otkrićem ili matematičkim skokom napred. Otkrovenje je nešto što se ne može naučiti. Trenutna spoznaja nije sijalica koja se na prekidač isključuje ili uključuje u našoj glavi. Ona je sveća koja tinja i koja lako može da se ugasi.

Već viđeno (deja vu)

Druga upotreba reči intuicija je potiče od sposobnosti da se momentalno prizove u pomoć organizovana memorisana ekspertiza. To je rezultat složenog prosuđivanja zasnovanog na iskustvu koje se verovatno ne može podvesti ni pod kakvu kategoriju, pa čak ni izraziti rečima. Za razliku od eureke ovde se nešto čudno događa… Zar nisam ovo već proživeo? Možda ste već čitali ovaj članak? Taj osećaj traje vrlo kratko. U deliću sekunde pred očima vam preleti vam neka vrsta flash backa koja vas vrati u prošlost i omogući vam, da na osnovu prethodnih iskustava poslovnu situaciju vidite u sasvim novom svetlu.

30. Možemo li se naučiti intuiciji? ___________________________________________________ Primeri velikih vojskovođa pokazuju da se intuicija može povećati do neslućenih razmera koristeći učenje, vežbu i primer. Prisustvo uma, bljesak uvida, odlučnost i iskustva iz istorije - ova četiri elementa su bila tajne Napoleonovog uspeha. Za fon Klausevica, oni su činili suštinu strategije koju su i drugi mogli da uspešno koriste. Iako vojna strategija postoji onoliko dugo koliko rat postoji, naučni pristup strategiji počinje sa fon Klausevicem. Reč strategija ulazi u engleski jezik tek 1810, na vrhuncu vojnog uspeha Napoleona Bonaparte. Napoleon je pobedio u više bitaka nego ijedan general u istoriji, pre ili posle. Knjiga „O ratu“ objašnjava kako je on to uradio. Fon Klausevic koristi živopisan termin za nepotpunu informaciju: „magla“ rata. Velika neizvesnost svih podataka u ratu je posebna poteškoća, jer sve akcije moraju, do određene mere, biti isplanirane u neznanju, što neretko daje stvarima preterane dimenzije i neprirodan izgled - baš kao efekat magle. Po fon Klausevicu, četiri ključna elementa strategije mogu vam pomoći da bezbedno prođete kroz maglu neizvesnosti. • Uvek ulazite u maglu sa maksimalnim „prisustvom uma“ - očekujete

neočekivano. Ne ulazite misleći da već znate šta bi trebalo da uradite. Budite spremni na iznenađenje.

• Maglu presecate bljeskom uvida. Taj bljesak je coup d’oeil (ku doj), što na francuskom znači „pogled“. Za fon Klausevica, coup d’oeil je „brzo otkrivanje istine koja je u običnom umu ili potpuno nevidljiva, ili postaje vidljiva samo posle dugog ispitivanja i razmišljanja.“

• Strateg prati coup d’oeil sa „odlučnošću“. Za fon Klausevica, odlučnost je „uklanjanje mučenja sumnjama... kada nema dovoljno motiva za donošenje ključnih poslovnih odluka.“ Nema načina da se dokaže da je vaš coup d’oeil onaj pravi, da bi se svaka sumnja otklonila činjenicama i brojkama. Uprkos sumnjama, vi odlučno nastavljate sa akcijom.

• Sumnje su znatno umanjene kada „strategija...koristi prethodna iskustva i usmeri svoju pažnju na one kombinacije koje vojna istorija može pružiti.“ Ove kombinacije su prethodne inkarnacije trenutnog coup d’oeil. Vidite jasno novu perspektivu zasnovanu na onome što je dokazano uspevalo u prošlosti.

Ovo je vanvremenska istina uspeha. Kad se okrenemo biznisu, našem glavnom predmetu, vidimo da se ista istina i tu, uspešno primenjuje. U strategiji biznisa, naše proučavanje veštine onoga što je uspešno počinje sa Džozefom Šumpeterom, austrijskim ekonomistom sa početka XX veka. Šumpeter je rekao da preduzetnici stvaraju ekonomski razvitak - a ne obrnuto. Oni vide mogućnosti koje niko drugi ne vidi i pretvaraju ih u ekonomski razvitak. U ključnom eseju, „Stvaralački odjek u ekonomskoj istoriji“, Šumpeter navodi „ličnu intuiciju i snagu“ - drugačije poznate kao coup d’oeil i odlučnost - kao ključ uspešnog preduzetništva. U „Umu stratega“, od Kenichi Ohmae, coup d’oeil i odlučnost se opet javljaju kao „uvid i posledični poriv za dostignućem“. U „Razvoju firmi u Japanu“, Ryuei Šimicu naziva ih „šestim čulom“ i „duhovnom hrabrošću“. Ohmae i Šimicu navode ove elemente kao ključ ogromnog japanskog poslovnog uspeha u decenijama posle Drugog svetskog rata. A u „Poreklu i evoluciji novog biznisa“, Amar Bhide pokazuje da uspešni preduzetnici ne smišljaju sami ideje; oni ih preuzimaju iz drugih poslova, kao što se Napoleon oslanjao na akcije velikih generala pre njega.

31. Koja vrsta intuicije predstavlja osnovu poslovne inteligencije? ___________________________________________________ Od dve vrste intuicije Otkrovenje (eureka) i Već viđeno (deja vu) ova druga predstavlja osnovu poslovne inteligencije.

Ljudi oduvek imaju želju za putovanjem u budućnost ili povratkom u prošlost. To je ono što pojavu 'već viđenog' čini još interesantnijom. Možda to znači da smo nekad u prošlosti zbilja proživeli ovaj život, susreli se s nekim iz prošlog života ili, da odemo još dalje, možda živimo u 'matrici' kontrolisanoj od strane neke inteligentnije vrste. Psiholozi ipak imaju puno razumnije i jednostavnije objašnjenje od naših pretpostavki. Izraz Déjà vu (već viđeno) je stvorio i prvi put upotrebio francuski psiholog, istraživač Emile Boirac (1851-1917), ali tek kasnije, s Freudom i drugima, on dobija današnje značenje. Déjà vu ima veze s ispunjenjem želje da se pozitivno iskustvo ili događaj iz prošlosti ponovi. Svaki taj pojedini detalj, na primer nečiji glas ili miris kose, dovoljan je da inicira sećanje na celi događaj. Prema tom modelu, déjà vu se javlja kad detalj iz trenutnog iskustva snažno odgovara detalju pohranjenom u sećanju, te tako stimuliše memoriju na događaj u celini i stvara privid da se radi o nečemu što se već dogodilo. Ova vrsta intuicije se itekako dobro može naučiti. Intuicija potiče od uskladištenog iskustva, kaže psiholog Herbert Sajmon sa Univerziteta Kamegi Melon. Pošto osoba nauči da analizira berzu, vodi izdavačku kuću, igra šah ili profesionalno bridž, on ili ona počinje da prepoznaje hirovitosti sistema, uviđa pravilnosti, i organizuje te obrasce u saznajne blokove - to Sajmon naziva ,,grupisanje". Vremenom se više obrazaca grupiše i povezuje. A ovi klasteri znanja se skladište u dugoročnoj memoriji. Zatim, kada se pojedini detalj specifičnog složenog obrasca pojavi, iskusna osoba istog trena prepoznaje uopšteniji obrazac, zaobilazi vremenski zahtevne analize ,,korak po korak" svakog segmenta i anticipira i predviđa ono u šta ostali moraju da proniknu uz mukotrpno sekvencijalno razmišljanje. Majstor u šahu, na primer, intuitivno uviđa pojedinačne šahovske poteze kao sićušne detalje jednog većeg vojnog plana. To laiku ili kompjuteru nije dostupno. Algoritam koji bi izabirao potez igrača šaha tako da ispita sve moguće posledice poteza, zahtevao bi milijarde godina na najbržem zamislivom računaru. Zašto?

• 20 mogućih prvih poteza belog • 20 mogućih prvih poteza crnog • 20 mogućih drugih poteza belog • 20 mogućih drugih poteza crnog itd... • Za 10 poteza svakog igrača, barem 2020 kombinacija ~ 1026

Kad bi se 1 kombinacija analizirala 1 µs, to je 3170979198376 godina! Praktična pouka glasi da ne morate znati sve što se o nekom području može znati da biste došli na neku novu ideju. Upoznajte opšti princip. Kreirajte svoju ideju. A onda tu novu ideju proverite.

32. Kako se organizovana memorisana ekspertiza povećava? ___________________________________________________ Odgovor na pitanje kako se organizovana memorisana ekspertiza povećava daje metodologija Čitaj (sreća nagrađuje pripremljen um)-Razmišljaj o postojećem -Ponovo razmišljaj, ali ovaj put o nepostojećem-Ponovo čitaj (osvajanje Maje).

Metodologija Čitaj-Razmišljaj-Ponovo razmišljaj-Ponovo čitaj (ČRRČ) zasniva se na sledećem postupku: 1. Čitaj – (sreća nagrađuje pripremljen um) Prva faza ciklusa je intenzivno čitanje literature da bi se prikupilo što je moguće više iskustva iz druge ruke. Napoleonova ekspertska intuicija pokazala, pre svega, zbog njegovih detaljnih proučavanja prošlih bitki. Principi ratovanja su ti koji su vodili velike zapovednike, čija nam je dela istorija prenela - Aleksandar, Hanibal, Cezar, Gustav Adolf, Tjuren, Ežen od Savoja, Fridrih Veliki...priča o njihova 83 pohoda bi sačinila kompletnu raspravu o veštini ratovanja. 2. Razmišljaj o postojećem - Za stvaranje osećanja deja vu potrebno je obilje ideja

(potrebno je poljubiti mnogo žaba da bi se došlo do princa). To je intenzivan analitički proces u kojem je angažovana leva strana mozga na proceni kvaliteta ideje na osnovu kriterijuma originalnosti i vrednosti čiji konačni rezultat su sledeće četiri kategorije;

1. Ideja nije ni originalna, ni vredna 2. Ideja je vredna ali nije originalna 3. Ideja je originalna, ali nije vredna 4. Ideja je i originalna i vredna

3. Ponovo razmišljaj - razmišljaj o nepostojećem - Ako u prethodnoj fazi nismo

došli do vrednih ideja koje bi rešile naš problem moramo da uključimo desnu stranu mozga. „Nikada ništa nisam otkrio racionalno razmišljajući” rekao je Albert Einstein.

Projekat na francuskom znači pravac delovanja, strategija. Napoleon bi sprovodio strategiju, kada bi video da ima dobre šanse za uspeh, a ne zato što je to odgovaralo cilju. Tako da se drugima činilo da menja svoje ciljeve stalno: «Činjenica je bila da ja nisam bio gospodar svojih akcija, jer nisam bio toliko lud da pokušam da izmenim događanja da bi odgovarala mojoj politici. Naprotiv, menjao sam svoju politiku, da bi bila u skladu sa nepredvidivim oblicima događanja.» 4. Ponovo čitaj (Osvajanje Maje) - Poslednja faza ciklusa je ponovno intenzivno

čitanje literature da bi se iz nove perspektive u postojećoj literaturi pronašlo najnaprednije, a ipak prihvatljivo rešenje (MAYA - the Most Advanced Yet Acceptable solution). ,,Pravi put do otkrića nije u traženju novih prostora; nego u gledanju drugim očima'', pisao je Marsel Prust.

33. Šta je to ekspertska intuicija? ___________________________________________________ Psiholozi opisuju ekspertsku intuiciju kao „donošenje odluka zasnovano na prepoznavanju, gde vidite nešto slično onom iz prošlosti. Što vam je veća ekspertiza, više situacija vam je poznato. Početnik, nasuprot tome, vidi svaku situaciju kao novu i jedinstvenu.

U ratu, nauci, istočnoj i zapadnoj filozofiji ekspertska intuicija je veština onoga što je uspešno. Radite ono što možete, a ne ono što želite, na osnovu onoga što je uspevalo u prošlosti. A prošlost uključuje i ono što vam se desilo pre 5 minuta kao i antičke istine. Vaša ekspertiza dolazi spolja, a ne iznutra. Učite je od drugih. Što više učite, dublja i brža će biti vaša intuicija, a put do uspeha kraći. Ovo vidimo kod fon Klausevica. On izjednačava iskustvo sa vojnom istorijom. Stoga, iskustvo nije samo vaše iskustvo, već sveukupno ljudsko iskustvo. Pravi primer je Napoleon lično. Imao je samo 26 godina kada je pobedio u svom prvom pohodu u severnoj Italiji protiv superiorne italijanske i austrijske vojske. Napoleon se nikada pre nije borio u ravnici, a ipak je pobedio u dvanaest bitaka bez ijednog poraza. Kako je to Napoleon uradio? Kroz proučavanje istorije. Sam nam kaže: Principi ratovanja su ti koji su vodili velike vojskovođe, čija nam je dela istorija prenela - Aleksandar, Hanibal, Cezar, Gustav Adolf, Tjuren, Ežen od Savoja, Fridrih Veliki...priča o njihova 83 pohoda bi sačinila kompletnu raspravu o veštini ratovanja. Osamdeset i tri pohoda podrazumevaju stotine bitaka. Napoleon je proučavao ove bitke u vojnoj školi. Stoga, kada je i sam išao u borbu, uzimao je ideje iz tih bitaka kao strele iz tobolca. U svom prvom pohodu naročito se ugledao na Fridriha Velikog od Pruske. Svaka bitka u kojoj se borio doprinosila je još više njegovoj ekspertizi. Ali originalni izvor te ekspertize bile su knjige. Ključni naučnici za ekspertsku intuiciju su Herbert Simon, koji je osvojio Nobelovu nagradu za ekonomiju 1978, i psiholog Geri Klain, koji je proučavao vatrogasce, medicinske sestre u urgentnim centrima i vojnike u bitkama. Ekspertska intuicija se javlja i u filozofiji, naročito u pragmatizmu Viljema Džejmsa i drugih vodećih naučnika njegovog vremena. Sličan smisao nalazimo u istočnjačkoj filozofiji: taoizam u Kini i zen u Japanu. Ekspertska intuicija prožima dva antička tao klasika iz V veka p.n.e. „Tao Te Ching“ od Lao Tzua i „Umetnost ratovanja“ od Sun Tzua. Vekovima kasnije, tao se stopio sa budizmom i stvoren je zen. Japanski majstori umetnosti i borilačkih veština danas proučavaju ekspertsku intuiciju kroz zen klasike kao što je „Knjiga pet prstenova“ od Mijamota Musašija, velikog samuraja iz Srednjeg veka.

34. Kako se poslovna inteligencija primenjuje u praksi? ___________________________________________________ Praktična primena poslovne inteligencije podrazumeva principe ekspertske intuicije, primere iz poslovne istorije i praktične metode da bi naučili veštinu onoga što je uspešno. Uzimamo ono što su drugi, pre nas, otkrili i pravimo novu kombinaciju.

U veštini onoga što je uspešno, sredstva prethode cilju. Cilj je na drugom mestu, ne na prvom. Kako se to dešava teško je objasniti. Izgleda kao da se svet okrenuo naopačke, ili kao da vam je krompir pao na glavu. Uspešni stratezi su retko svesni svoje ekspertske intuicije. Oni je jednostavno imaju i od toga polaze. Kreativnost podrazumeva samo povezivanje stvari. Kada pitate kreativce kako su nešto uradili, oni se osećaju pomalo krivim, jer oni zapravo nisu ništa uradili samo su videli nešto. To im se učinilo očiglednim posle izvesnog vremena. To je zato što su bili sposobni da povežu iskustva koja imaju i stvore nove stvari. U svojoj autobiografiji, „Brušenje“, Rej Kroc govori kako je osnovao veliko MekDonalds carstvo: Bio je to restoran sveden na minimum usluge i više prototip za mnoge ogranke brze hrane, koji će se kasnije raširiti po zemlji. Hamburgeri, pomfrit i napici bili su pripremani na osnovu utvrđene procedure i na iznenađenje svih, uključujući Meka i Dika, to je uspelo! Naravno, jednostavnost procedure je omogućila MekDonaldsu da se koncentriše na kvalitet pri svakom koraku i u tome je bio trik. Kada sam video tog dana davne 1954. godine kako ovo uspešno funkcioniše, osećao sam se kao drugi Njutn kome je upravo Ajdaho krompir pao na glavu. Ovaj Krocov pasus je jedna od najeksplicitnijih zvaničnih izjava o upotrebi ekspertske intuicije u poslovnoj strategiji. Kada je prvi put video originalni MekDonalds restoran u San Bernadinu, Kalifornija, Kroc je imao klasičan coup d’oeil. Njegova odlučnost posle toga je stvorila MekDonalds koji znamo danas. Kroc se direktno poziva na drugi legendarni coup d’oeil, onaj iz nauke: Isak Njutn je otkrio gravitaciju kada mu je jabuka pala na glavu. Kroc je zamenio Njutnovu jabuku krompirom, koji takođe navodi kao deo njegovog coup d’oeil u obliku pomfrita. Kroc je iskazao veliko prisustvo uma. Očekivao je neočekivano. Kada je otišao u San Bernadino, imao je potpuno drugačiji strateški cilj od otvaranja lanca restorana. U to vreme, prodavao je multimiksere kafeima i restoranima po celoj zemlji. Multimikser je mašina koja meša šest milkšejkova istovremeno umesto samo jednog. Krocov cilj je bio jasan: prodati što više multimiksera. Čuo je da su braća MekDonald imala osam multimiksera koji su radili punim kapacitetom. Kako su to uspeli? Posetio je MekDonalds u San Bernadinu da bi otkrio njihovu tajnu. Šta god da su oni radili, on je želeo da to predloži svojim drugim klijentima da bi i oni kupili osam multimiksera i tako povećali Krocovu prodaju. Ali tokom posete promenio je svoj cilj.

35. Po čemu se umetnost mogućeg razlikuje od klasičnih škola strateškog planiranja? ___________________________________________________ U veštini onoga što je uspešno, coup d’oeil seče maglu. Ali vladajuće škole strategije nude druga rešenja za ovaj problem: Fleksibilno planiranje, timski rad i sveobuhvatna analiza.

Praktična posledica bezuslovnog poštovanja autoriteta je da se većina menadžera pre odlučuje da koristi neki oprobani način, umesto korišćenja veštine onoga što je uspešno. U školi klasičnog strateškog planiranja, prvo postavite cilj, a zatim planirate aktivnosti koje će vam pomoći da ga ostvarite. Ako se čvrsto držite plana, ostvarićete svoj cilj. Ali u „Usponu i padu strateškog planiranja“, Henri Mincberg upozorava na velike opasnosti krutog oslanjanja na planove. Umesto toga, on favorizuje „izlaznu“ strategiju, gde dinamički prilagođavate vaše planove kako se nove informacije pojavljuju. Danas se većina strateških planera slaže sa Mincbergom. Poruka je: ako ste suočeni sa nepotpunim informacijama neka vaša strategija bude fleksibilna. U školi učeće organizacije pruža se drugačiji odgovor na to kako bi se trebalo baviti ratnom maglom: jedna osoba ne može ovladati sa dovoljno informacija da bi razvila kompleksnu strategiju. Jedino tim to može, tako da svi u sistemu moraju da rade zajedno. Najbolji pregled ove škole daje „Peta disciplina“ Pitera Sengea. I u „Geniju organizovanja“, Voren Benis podržava ovu ideju sa istorijama nekoliko konkretnih slučajeva. Poruka je: kada ste suočeni sa nepotpunim informacijama radite kao tim. Škola konkurentske strategije seče maglu biznisa ekonomskim analizama. Vođa ove škole, Majkl Porter, koristi ekonomska istraživanja i analize da bi omogućio firmi bolje razumevanje njenog ekonomskog položaja u industriji, sa posebnim naglaskom na položaj konkurenata kroz ceo lanac vrednosti. Poruka je: ako ste suočeni sa nepotpunim informacijama izvucite koliko god možete iz informacije koju imate. Vežba u strateškom planiranju ili sastanak tima u Sengeovoj organizaciji učenja često počinju pitanjem „Šta je naša vizija?“ To je u redu. U veštini onoga što je uspešno, međutim, mi stižemo do te vizije pitajući prvo „Šta uspeva?“ Vizija je na drugom mestu. Ona ima smisla samo pošto budete u stanju da jasno vidite koji put vodi do uspeha. To je garancija uspeha, pošto efikasno sprečava razvijanje svake vizije koju ne možete da ostvarite. Kao drugi primer, u konkurentskoj strategiji, analizirate „pet sila“ koje određuju vaš konkurentski položaj: direktni konkurenti, dobavljači, klijenti, potencijalni učesnici i zamene. U veštini onoga što je uspešno, ovih pet sila, takođe, postaje „pet izvora“, gde tražite stvari koje drugi rade pravilno i koje biste mogli da radite i vi. Rezultat toga je kreativna imitacija zasnovana na onome što nađete. Konkurentske analize vam daju poslovnu kartu i vaš položaj na njoj, ali vam ne kažu kojim putem da krenete. Samo coup d’oeil, zasnovan na onome što je bilo uspešno u prošlosti, to čini.

36. Šta je osnovni cilj poslovne inteligencije? ___________________________________________________ Samo primenom poslovne inteligencije možemo da dođemo do održivog profita. Osnova za to je veština usklađivanja kvaliteta poslovanja (što se izražava kroz profit) i istovremenog stvaranja uzajamne vrednosti sa interesnim partnerima.

Održivi uspeh se stvara izbalansiranim pristupom u kojem se težnja za stvaranje profita uslovljava postizanjem stvaranja uzajamne vrednosti sa interesnim partnerima kako je to pokazano na slici 3.5:

Slika 3.5 Poslovna inteligencija kao veština usklađivanja kvaliteta poslovanja i istovremenog stvaranja uzajamne vrednosti sa interesnim partnerima. Polazi se od modifikovane portfolio matrice Bostonske konsultantske grupe (Boston Consulting Group - BCG), koja prema kriterijumima ostvarenog profita i realne procene stvorene uzajamne vrednosti sa interesnim partnerima razlikuje četiri tipa poslovanja:

• tržišni lideri ("zvezde" poslovanje) kod kojeg je ostvaren maksimalan sklad između ostvarenog profita i stvorene uzajamne vrednosti,

• perspektivno poslovanje (poslovanje "pod znakom pitanja"), kod kojeg je ostvaren zavidan nivo stvorene uzajamne vrednosti, koji na žalost nije praćen i odgovarajućim profitom, pa bi ovo poslovanje trebalo preispitati i prilagoditi tako da dođe do povećanja profita. Ako to nije moguće ovo poslovanje bi trebalo ograničiti, ili čak i u potpunosti obustaviti,

• zrelo poslovanje ("krave muzare") kod kojeg je ostvaren zavidan nivo profita, koji na žalost nije praćen i odgovarajućom stvorenom uzajamnom vrednošću, pa se postavlja pitanje njegove održivosti na duge staze,

• stagnirajuće poslovanje ("psi") kod kojeg niti je ostvaren zavidan nivo profita, niti ima stvorene uzajamne vrednosti. Ove poslove bi trebalo nemilosrdno gasiti.

37. Koje su osnovna znanja potrebna za uspešnu primenu poslovne inteligencije? ___________________________________________________ Poslovna inteligencija je neophodna da bi se skeniralo poslovno okruženje i donele odluke u vezi oblikovanja budućeg usmeravanja organizacije. Za to su potrebne sledeće osnovne komponente; Know-how (veštine, procedure), Know-who (ko mi može pomoći u rešavanju konkretnog problema), Know-what (strukturno znanje, uzorci), Know-why (dublja vrsta znanja koja pomaže da se prepozna i razume širi kontekst), Know-when (osećaj za tajming i ritam) i Know-where (osećaj za mesto gde je najbolje da se nešto uradi).

Organizacije uče na osnovu promene ponašanja direktora, menadžera i zaposlenih, na sličan način kao što uče životinje na osnovu promene ponašanja pojedinih neurona. Ipak, za razliku od životinja, direktori, menadžeri i zaposleni su u stanju da efikasno spreče organizaciju da uči, ako je to u njihovom sopstvenom interesu. Poslovna inteligencija predstavlja sposobnost ljudske inteligencije da se podesi na pravu frekvenciju, kako bi poslovni čovek dobio informaciju koja mu je potrebna u datoj situaciji. One organizacije koje ne znaju šta bi započele sa svojim podacima, koje nisu u stanju da izvedu iole ozbiljnije statističke analize ili simulacije, mogu čak i da budu kratkoročno veoma uspešne, ali neće nikada uvideti stratešku koristi od poslovne inteligencije. Izvor ekonomske vrednost i bogatstva danas je sve manje u proizvodnji materijalnih dobara, a sve više u kreiranju informacija, znanja i ideja. Ova nova era, koju nazivaju ekonomijom znanja nameće drugačija poslovna pravila i zahteva da se o korporativnim vrednostima razmišlja na radikalno nov način. Organizacije okrenute ka znanju primenjuju nove pristupe radu, organizaciji i načinu na koji se odvija poslovanje. Kapitalizacija znanja podrazumeva sledeće olimpijske discipline:

Know-how – veštine, procedure Know-who – ko mi može pomoći u rešavanju konkretnog problema Know-what - strukturno znanje, uzorci Know-why – dublja vrsta znanja koja pomaže da se prepozna i razume širi kontekst Know-when – osećaj za tajming i ritam Know-where – osećaj za mesto gde je najbolje da se nešto uradi

Primerena definicija poslovnog uspeha je održivost. Činjenica je da se održivost teško meri, pa čak i teško priznaje i prepoznaje. Bez obzira na to, održivost poslovanja je jedini cilj koji je zaista važan. Ako se teško prepoznaje i razume šta je to poslovni uspeh, povezivanje poslovnih aktivnosti sa rezultatima je još teže ostvariti. Aktivnosti koje dovode do održivog uspeha retko u praksi daju neposredne dramatične rezultate. Važne promene zahtevaju vreme i beskonačno strpljenje. U trenutku kada će se rezultati uspešnih napora konačno videti većina današnjih menadžera je već davno digla ruke od ćoravog posla.

38. Koja je glavna karakteristika ljudi sa visokim kvocijentom poslovne inteligencije? ___________________________________________________ Glavna karakteristika ljudi sa visokim kvocijentom poslovne inteligencije je sklonost ka preuzimanju rizika. Prema Davidu McClellandu, ljudi koji preuzimaju luđačke rizike nisu u takvoj opasnosti, kako to na prvi pogled izgleda.. Iako se to na prvi pogled ne vidi njihovo preuzimanje rizika je povezano sa maksimalnom obazrivošću, inteligencijom i postojećim znanjem sa ciljem maksimiziranja verovatnoće uspeha.

Posledice težnje da se rizik izbegne po svaku cenu su ogromne. Svako ko je prerastao verovanje u Deda Mraza dobro zna da život neće zakucati na naša vrata. Pustiće nas da čekamo, jer one koji čekaju i život pušta da čekaju. Kada ste u sumnji pravite budalu od sebe. Postoji mikroskopski tanka linija između briljantne kreativnosti i ponašanja poput većine idiota na ovoj planeti. Jasno izražena spremnost za preuzimanje rizika je, kao subjektivna kategorija, podložna različitim shvatanjima i kriterijumima, zavisna je od sredine u kojoj neko živi, kulturoloških i civilizacijskih razlika, potrošačkih navika i potreba. O tome Edward De Bono kaže sledeće: "Preduzetnički duh današnje Amerike delom se objašnjava i činjenicom da je svaki emigrant iz Evrope, kada se odlučivao da napusti kontinent i zaputi se u nepoznato, u dovoljnoj meri bio hazarder. Ziheraški geni su ostajali kod kuće." U knjizi koja se zove Stvaraoci organizacija, Kolins i Mur predstavili su fascinantnu sliku nezavisnog preduzetnika zasnovanu na proučavanju uzorka od 150 uspešnih poslovnih ljudi. Autori su istražili njihove živote od detinjstva, kroz zvanično i nezvanično obrazovanje, sve do prvih koraka koje su preduzeli u stvaranju svojih preduzeća. Podaci sa psiholoških testova potkrepili su njihove analize. Ono što se pojavilo jeste slika čvrstih, pragmatičnih ljudi koje je vodila snažna potreba za ostvarenjem i nezavisnošću. Svaki od njih se nekada u životu suočio sa nekim remetilačkim faktorom, i od tada su se otisnuli sami. Ono što ih izdvaja jeste činjenica da u trenucima krize nisu stremili sigurnosti, nego su svesno odlazili u još dublju nesigurnost. S druge strane, većina ljudi ne poseduje potrebne lične osobine za kreativan pristup. Oni nastoje da po svaku cenu izbegnu rizik i trude se da prihvataju samo one ideje koje su u potpunosti definisane i opšteprihvaćene. I kada se odluče za varijantu Kupuj skupo potencijal da se proda skupo je značajno smanjen velikom popularnošću tih ideja. Presecanje Gordijevog čvora i odustajanje od ukalupljenog načina razmišljanja nije za one koji su u suštini bojažljivi. Kahneman i Tversky su utvrdili da većina ljudi nastoji da izbegne rizik kada pokušava da ostvari potencijalni dobitak, a da svesno preuzima rizik da bi se po svaku cenu smanjili potencijalni gubici. Sve dok niste spremni da rizikujete nećete ni pokušavati da uradite nešto novo, a samim tim ne možete da budete ni kreativni. Kreativni rad po definiciji obećava potencijalni dobitak. To znači da će ljudi nastojati da izbegavaju rizik, što će za posledicu imati smanjivanje kreativnosti.

39. Kako možemo proceniti održivost poslovnog uspeha neke organizacije? ___________________________________________________ Do održivog poslovnog uspeha se dolazi tako što se podjednaka važnost daje rezultatima i onome što stvara rezultate – mogućnostima (poslovnim prilikama). Orijentacija na sopstvene slabosti, pretnje, pa čak ni na snagu nikada neće doneti poslovni uspeh.

Kako možemo odrediti uspeh neke organizacije? Ili, kako možemo proceniti da li je neka organizacija uspešnija od druge? Odgovore na ova pitanja daje nam sistem ocenjivanja zasnovan na principu ravnoteže između mogućnosti i rezultata. Da bismo što bolje razumeli ovaj princip, podsetićemo se Ezopove basne o gusci koja je nosila zlatna jaja. To je priča o siromašnom seljaku koji jednog dana otkriva da u leglu njegove guske ljubimice sija zlatno jaje. U prvi mah on pomisli da je u pitanju nekakva podvala, ali jaje je zaista bilo od čistog zlata. Seljak nije mogao da poveruje u toliku svoju sreću. Njegova zapanjenost postaje još veća kad sledećeg dana nalazi novo zlatno jaje. Postaje neverovatno bogat. ali dok njegovo bogatstvo raste, u seljaku se javljaju pohlepa i nestrpljenje. On više ne može da čeka svaki dan na po jedno zlatno jaje. Odlučuje se da zakolje gusku i odmah uzme sva jaja. Ali, kad otvori gusku on otkriva da u njoj nema ničeg. Nema zlatnih jaja, ali više nema ni mogućnosti di ih ponovo dobija. Prema tome, održivi uspeh (u 100% iznosu) raspoređuje se na sledeći način: Slika 3.6 Poslovni uspeh kao balans mogućnosti i ostvarenih rezultata Šta možemo da primetimo?

1) Od svih kriterijuma u modelu pojedinačno gledano, najvažnija determinanta su rezultati kod korisnika – 20% izvrsnosti.

2) Od svih kriterijuma za ocenu unutrašnjih elemenata organizacije, najveći značaj za uspeh organizacije, odnosno organizacione izvrsnosti pridaje se osoblju – 18% (osoblje 9% + rezultati osoblja 9%).

3) Na spregu liderstvo-osoblje-rezultati osoblja odnosi se ukupno 28% uspeha, odnosno organizacione izvrsnosti.

Mogućnosti

Guska

Liderstvo 10% Osoblje 9% Politika i strategija 8% Partnerstva i resursi 9% Procesi 14 % Svega 50 %

Rezultati

Zlatna jaja

Rezultati osoblja 9% Rezultati korisnika 20% Rezultati društva 6% Rezultati ključnih performansi 15%

40. Kako možemo podeliti rukovodioce prema tome u kojoj meri su savladali model poslovne inteligencije? ___________________________________________________ Prema tome u kojoj meri su savladali model poslovne inteligencije rukovodioce delimo u četiri osnovne grupe –pionire, brze sledbenike, konzervativce i ziheraše. Pioniri prihvataju nove ideje iz jednostavnog razloga što su nove. Pošto neke od novih poslovnih filozofija nikada neće ispuniti njihova očekivanja, pioniri često postižu golove, ali često i promašuju (ponekad i penale). Međutim, ulozi u igri su toliko veliki, da se isplati rizikovati u nove vizije. Pripadnici ove kategorije će, svakako izbeći mogućnost da se zaglave u "taktici sitnih koraka", koja će ih polako i postepeno voditi ka razumnom i dostižnom cilju. Cilj pionira je stići do budućnosti pre svih ostalih. Klasičan primer pionira je softverska firma Microsoft - kada bi on bio automobil, imao bi veliku pedalu za gas, i malu ali funkcionalnu kočnicu. Ne bi imao retrovizor. Brzi sledbenici pokušavaju da se ogreju pod suncem slave koja obasjava pionire. Oni sa zanimanjem i velikom pažnjom prate sve poslovne promene i novitete, ali svoje odluke donose isključivo na osnovu praktičnosti ponuđenih rešenja. Za razliku od pionira brzi sledbenici su oprezniji. Neočekivane promene mogu da preokrenu perspektivu za devedeset ili čak čitavih sto osamdeset stepeni. Zbog toga brzi sledbenici preuzimaju proračunate rizike u slučajevima kada se pokaže da bi investicija u novi poslovni sistem mogla doneti značajniju prednost nad konkurencijom. Razlika između konzervativca i ziheraša je u tome što konzervativac ne želi ništa da uradi. Ziheraš bi želeo da to uradi, ali ne sada. Ideja vodilja ziheraša je da bi trebalo uraditi sve da bi se pronašao i rešio današnji problem, a sutrašnjici prepustiti da se pobrine sama za sebe. Ziheraši ne žele da započnu sa programom za rešavanje problema, dok ne razreše neke probleme! Oni se brižno čuvaju bilo kakve pomisli o preuzimanju rizika. Razlozi za to mogu da budu ekonomske ili psihološke prirode. Njihov primarni kriterijum pri kupovini bilo čega je cena koja mora biti obavezno istaknuta na etiketi. Zbog toga se oni gotovo nikada ne odlučuju za nova rešenja sem ako ih posebne okolnosti u vidu konkurencije ili organizacionih problema na to ne nateraju). Ziheraši čekaju sve dok nove poslovne filozofije ne postanu stabilne i ne potvrde se dovoljno u praksi, pre nego što uopšte počnu razmišljati o tome da ih i oni oprobaju. Zbog svega navedenog ziheraš predstavlja glas razuma. Njegov prst upozorenja okrenut je ka svima nama. Jer, jedan trenutni nepromišljen postupak može vas koštati mnogih godina kajanja… Pa dovoljno je setiti se nesrećne Eve i tog jadnog komadića jabuke koji je neoprezno progutala. Dok se ziheraši boje da se posvete budućnosti, konzervativci ne žele da znaju ništa o budućnosti, pa ih ona i ne uznemirava. U obema grupama se ništa ne radi iz različitih razloga. Rezultat je isti. Za razliku od prve tri grupe, konzervativci nisu previše familijarni sa novom poslovnom filozofijom. Konzervativac je stameni kapetan broda, sa kojeg su odavno pobegli čak i poslednji pacovi. Za konzervativce neće pričinjavati ni najmanju teškoću da od svoje nekadašnje poslovne mladosti stvore nešto poput izgubljenog raja, pretvorivši je u nepresušan izvor nostalgije, pošto se na prošlost uglavnom gleda kroz ružičaste naočare.

4. Duhovna inteligencija

4.1 Uvod 41. Zbog čega se smatra da je smisao fundamentalno pitanje našeg

doba?

42. Kako dolazimo do otkrivanja smisla?

43. Šta je to duhovna inteligencija?

44. U čemu se sastoji osnovna razlika između poslovne i duhovne inteligencije?

45. Koja su osnovna područja primene duhovne inteligencije?

46. Kako dolazimo do duhovne inteligencije?

47. Kako duhovna inteligencija pomaže u suočavanju sa surovom

istinom?

48. Kako duhovna inteligencija pomaže u ostvarivanju opšteg dobra?

49. Kako duhovna inteligencija pomaže u ostvarenju sreće?

50. Zbog čega je važan identitet?

51. Šta se podrazumeva pod pojmom sistem vrednosti?

52. Kako se formira sistem vrednosti?

53. Koji tipovi vrednosti postoje?

54. Koja je glavna karakteristika duhovnih osoba?

55. Šta je to kreativnost?

56. Koje su osnovne faze kreativnog čina?

57. Šta je to trokomponentni model kreativnosti?

58. Šta je to brejnstorming?

59. Šta je harizmatično vodstvo?

60. Kako glasi sedam duhovnih zakona uspeha?

4.1 Uvod

Kada stignete na ivicu svetla pod kojim vam je sve poznato i kada samo što niste napravili korak u tamu nepoznatog,

vera zna da će se dogoditi jedna od dve stvari: Biće nešto čvrsto na šta ćete stati

ili ćete naučiti da letite.

E. Kibler-Ross

Postoji stari vic o razočaranom američkom biznismenu koji se dao u potragu za smislom života. Nakon silnih peripetija uzverao se na Tibet da o svom problemu konsultuje Velikog Gurua.

"U čemu je smisao života?" – prošaputa izmučeni i odrpani biznismen nakon što se doteturao do velikog učitelja. "Život je široka reka" – kao iz topa odgovori Veliki Guru. "Ja sam prešao tolike reke i mora i uzverao se uz silne planine, rizikujući svakodnevno život da bih od tebe čuo da je život velika reka. A šta je sa profitom, seksom, pićem, pokerom, svim mogućim porocima...?" Sad je bio red na Velikog Gurua da se iznenadi: "Zar ima još nešto osim široke reke?"

Mnogi imaju pravo kad tvrde da se njihovo mišljenje nikada ne menja, ali čine veliku grešku kada se time hvale. To naime samo pokazuje da nisu ništa naučili od dana kada se njihovo mišljenje oblikovalo. Tako očit dokaz vlastitog neznanja i gluposti ne stavlja se na veliko zvono.

Osnovno merilo uspešnosti primene poslovne inteligencije je ostvareni profit i po tome je Bil Gejts najuspešniji čovek na planeti. No, kako je to Albert Einstein istakao, ono što se meri nije uvek važno, a ono što je važno ne može se uvek izmeriti. Trčanje za srećom koju garantuje materijalno blagostanje upravo sprečava sreću. Što više uzimamo sreću ka cilj, to ćemo je pre i više promašiti. Ljudi mogu da budu viđeni i shvaćeni na tri načina: kao živa bića, kao živa radnja, ili živi imetak. Većina ljudi je aktivna u okviru dimenzija raditi i imati. Na primer Ja imam kola i Ja imam mnogo novca i Ja radim prilično lepe stvari ovih dana. Čak su i poslovne organizacije najviše fokusirane na ove racionalne aktivnosti ljudskih bića: raditi i imati. Ako se ljudi previše koncentrišu na ove aktivnosti, mogu vremenom zapasti u krizu smisla i zažaliti zbog izgaranja i umora, što isto može važiti i za kompanije. Predugo smo sanjali san iz kojeg se sada budimo: verovali smo da će sve biti u redu i da će ljudi postati sretni unapredimo li samo njihov društveno-ekonomski položaj. Istina je u tome da se, kako je popustila borba za puki opstanak, pojavilo pitanje:

opstanak radi čega? Danas ima sve više ljudi koji imaju sve životne uslove, ali ne vide smisao za koji bi živeli. Današnje društvo zaista zadovoljava sve potrebe osim one najvažnije - potrebe za smislom! Tehnologija nas je lišila potrebe da koristimo naše sposobnosti održavanja na životu. Tako smo razvili sistem blagostanja koji nam osigurava opstanak, a da u to ne moramo uložiti nikakav napor. Za razliku od životinja čoveku nije dato da pomoću poriva i nagona zna što mu je činiti, a za razliku od čoveka iz prošlih vremena tradicije i tradicionalne vrednosti više mu ne govore što bi trebalo da čini. Tako on sada, pošto nema ništa što bi ga vodilo, ponekad ne zna šta zaista želi da učini. Posledica? On čini isto što i drugi ljudi čine (što je konformizam), ili čini ono što drugi ljudi žele da čini (pokoravanje diktatoru). Pri tom se previđalo ili zaboravljalo da je samo onaj čovek koji nađe traženi smisao spreman patiti i žrtvovati se radi tog smisla, spreman položiti i vlastiti život ako je potrebno. S druge strane, ako smisao ne postoji, čovek je sklon da sebi oduzme život i spreman je da to učini čak kad su zadovoljne sve ostale njegove potrebe. U tom je smislu veliki lekar Paracelsus bio u pravu kada je rekao da sve bolesti potiču iz kraljevstva prirode, a da ozdravljenje dolazi iz kraljevstva duha. Vapaj za smislom predstavlja karakterističnu oznaku ljudskosti Ni jednu životinju nikada nije brinulo pitanje postoji li ili ne postoji smisao života. Ali, čoveka jest. Abraham Maslow o tome kaže: Čovek uvek nastoji da dosegne smisao, uvek ponovo započinje traganje za njim, Drugim rečima, „volju za smislom“ možemo smatrati „najvažnijim predmetom interesa svakog čoveka“. Prava magija je nešto što je oduvek strpljivo čekalo da se stvore svi uslovi za ispunjenje našeg života i ultimativno prekine sa životarenjem. Snovi i ciljevi u našoj glavi moraju da budu nešto posebno. Oni treba da budu u skladu s našom ličnošću, kao što i svaki ključ odgovara određenoj bravi. Ne postoji univerzalni ključ! Da bismo sledili svoje snove i ciljeve, oni moraju da imaju određenu draž. Tek kada određeni cilj za vas bude imao dovoljno veliku draž, uslediće čuveno uzbuđenje i vaša spremnost da delate prerašće u konkretnu aktivnost, usmerenu ka ostvarivanju određenog cilja. U ovom poglavlju zavirićemo u Pandorinu kutiju u kojoj se uz ostala zla, po svemu sudeći, nalazilo i zlo koje se naziva potpuni nedostatak smisla i koje je prema skromnoj analizi autora, pobeglo iz kutije. Odgovorićemo na pitanja zbog čega se smatra da je smisao fundamentalno pitanje našeg doba i kako dolazimo do otkrivanja smisla. Definisaćemo duhovnu inteligenciju i objasniti u čemu se sastoji osnovna razlika između poslovne i duhovne inteligencije. Nakon toga će biti govora o sistemu vrednosti, i kreativnosti. Poglavlje završava navođenjem sedam duhovnih zakona uspeha.

41. Zbog čega se smatra da je smisao fundamentalno pitanje našeg doba? ___________________________________________________ Naša potraga za smislom je primarna. motivacija u našim životima. Upravo ta potraga nas čini duhovnim stvorenjima koja jesmo. A onda kada ova duboka potraga za smislom ostane nezadovoljena naši životi postaju plitki ili isprazni. U slučaju mnogih od nas ova potreba danas nije zadovoljena i fundamentalna kriza našeg doba je duhovna kriza.

Ako otpakujete novi špil karata i počnete da ređate karte jednu po jednu, imaćete dobru predstavu o tome kojim redosledom će se one pojavljivati. Bićete veoma iznenađeni ako se nakon žandara tref pojavi dvojka pik. Međutim, ako su karte u međuvremenu dobro promešane, ta sigurnost se iznenada gubi i nemate nikakvog razloga da budete iznenađeni bilo čime. U svetu u kojem je sve tako dobro promešano da nema duhovnog ili intelektualnog reda ništa nije neverovatno, ništa se ne može predvideti i prema tome ništa nas ne može ni iznenaditi. U maloj knjizi Identitet Milan Kundera piše: „Imam utisak da je nedostatak smisla, ako smisao može da se meri, mnogo veći danas nego ranije. Jer raniji poslovi su u svakom slučaju u velikoj meri bili nezamislivi bez uporišta u strasti: seljaci su bili zaljubljeni u svoju zemlju; deda je bio čarobnjak u izradi lepih stolova; obućar je napamet znao stopala svih seljana; čak verujem da su u to vreme i vojnici ubijali sa strašću. Nije se postavljalo pitanje o smislu života. Ljudi su ga nosili sa sobom na radnom mestu ili radeći na njivama kao nešto najprirodnije na svetu. Svaki posao je stvorio svoj sopstveni mentalitet, svoj sopstveni način života. Lekar je razmišljao na različit način od seljaka, vojnik se ponašao drugačije od učitelja. Danas smo svi slični, sjedinjuje nas naša zajednička ravnodušnost prema radu. Ova ravnodušnost je postala strast. Jedina velika, kolektivna strast našeg vremena.“ Sistem uverenja u Srednjem veku je bio sličan tek otpakovanom špilu karata. Oni su živeli u uređenom svetu u kojem je bilo lako razumeti događanja u okolini i da svo znanje i dobrota stižu direktno od Boga. Ono što su propovednici govorili o svetu proisticalo je iz logike njihove teologije. Život u Srednjem veku je bio misteriozan i ispunjen raznim čudima, ali ona su bila deo nekog utvrđenog reda. Današnja situacija se drastično razlikuje. Ona je mnogo konfuznija i misterioznija i liči na temeljno promešan špil karata. Ne postoji konzistentna integrisana koncepcija sveta koja bi mogla poslužiti kao solidna osnova za naša uverenja. Zbog toga smo danas mnogo naivniji nego što su s bili naši preci u srednjem veku i mnogo više uplašeni, jer ne verujemo više ni u šta. Albert Ajnštajn je bio u pravu kada je rekao: »Čovek koji smatra da mu je život besmislen nije samo nesrećan, nego je jedva zreo da život živi.« To nije samo stvar uspeha i sreće već i samog opstanka. U teoriji duhovne inteligencije volja za smislom ima »vrednost opstanka« . Umesto da pojam volje za smisao jednostavno odbacujemo kao zavaravanje samog sebe, bilo bi mnogo pravilnije shvatiti ga kao proročanstvo kojim ispunjavamo sami sebe.

42. Kako dolazimo do otkrivanja smisla? ___________________________________________________ Nagoni se prenose genima, a vrednosti tradicijama, dok je smisao, koji je jedinstven, čin individualnog otkrovenja. Svako ga mora otkriti sam. Današnje shvatanje dopušta da će otkrića takvog smisla biti moguća, čak i ako potpuno nestanu sve univerzalne vrednosti. Kratko rečeno: vrednosti su mrtve, živeo smisao!

Vrednosti propadaju zbog toga što tradicije nose vrednosti, a mi se suočavamo s njihovim propadanjem. Stvarnost se prikazuje uvek u obliku specifične, konkretne situacije, a pošto je svaka životna situacija jedinstvena, proizlazi i da smisao mora da bude jedinstven. Stoga zapravo nije moguće da se smisao prenosi tradicijama. Samo vrednosti — koje bi se mogle definisati kao univerzalna značenja — mogu biti pod uticajem propadanja tradicija. No, šta zapravo predstavlja to otkrivanje smisla? U traganju za smislom zapažamo mogućnost kao sastavni deo stvarnosti. Da budemo jasniji, to predstavlja mogućnost da nešto učinimo u vezi sa situacijom s kojom se suočavamo, da promenimo stvarnost ako treba. Budući da je svaka situacija jedinstvena, sa smislom koji je također neophodno jedinstven, sledi da je i »mogućnost da nešto učinimo u vezi sa situacijom« također jedinstvena, ali je istovremeno i prolazna. Ona ima »kairos« kvalitet, što znači, da ukoliko ne iskoristimo priliku da ispunimo smisao svojstven situaciji i skriven u njoj, ona će proći i otići zauvek. No, samo su mogućnosti (prilike da se učini nešto sa stvarnošću) prolazne. Kada jednom iskoristimo mogućnosti koje pruža situacija, kada ispunimo smisao koja ona sadrži, onda smo mogućnost pretvorili u stvarnost i to smo učinili jednom zauvek. Prolaznost to onda više ne može zahvatiti. Ništa i niko nam ne može uzeti i lišiti nas onog što smo odložili i smestili u prošlost. U prošlosti ništa nije nenadoknadivo, i nepovratno izgubljeno, već je sve trajno sačuvano. Čudno je da ljudi obično vide samo kukolj prolaznosti — a ne vide pune ambare u koje su položili žetve svojih života: svoja hrabra dela, ostvarene .poslove, voljene ljubavi. hrabro prebrođene patnje. Budući da je smisao jedinstven, on se stalno menja. No, nikada nije promašen, životu nikada ne nedostaje smisao. Začudo, to postaje razumljivo tek ako shvatimo da postoji potencijalni smisao koji se mora otkriti, čak i u poslu i u ljubavi. Svakako, već smo i navikli otkrivati smisao u poslovima koje radimo, hrabrim delima koje činimo ili pak kad nešto doživljavamo ili susrećemo drugu osobu. No, nikada ne smemo zaboraviti da smisao u životu možemo naći i kad se nađemo oči u oči sa beznadežnom situacijom kao njene bespomoćne žrtve, kada se suočimo sa sudbinom koja se ne može promeniti. U takvom je trenutku jedino važno uveriti se u jedinstvene ljudske mogućnosti u njihovom najboljem svetlu. što znači tragediju preokrenuti u lični trijumf, nesreću pretvoriti u veliko ljudsko dostignuće. Dođe li trenutak da. više nismo u stanju da promenimo situaciju (pomislimo samo na neku neizlečivu bolest, recimo, neizlečivi karcinom), i dobićemo snage da se promenimo.

43. Šta je to duhovna inteligencija? ___________________________________________________ Duhovna inteligencija je sposobnost da svoje živote i delatnosti smestimo u širi, bogatiji kontekst značenja, i da procenimo da li su ovaj tok delovanja ili ovaj životni put smisleniji od nekih drugih. Pomoću duhovne inteligencije opažamo i rešavamo probleme smisla i vrednosti. Vebsterov rečnik definiše duh kao „oživljavajući ili vitalni princip; ono što daje život fizičkom organizmu, za razliku od njegovih materijalnih elemenata; dah života. Ljudska bića su suštinski spiritualna bića jer su gonjena potrebom da postavljaju „fundamentalna" ili „konačna" pitanja:

• Zašto sam rođen? • Koji je smisao mog života? • Zašto bih išao dalje kada sam umoran, ili utučen, ili se osećam poraženim? • Šta sve to čini vrednim?

Mi smo gonjeni, zapravo čak definisani, specifično ljudskom težnjom za pronalaženjem smisla i vrednosti u onome što činimo i doživljavamo. Mi čeznemo da svoje živote sagledamo u širem, kontekstu značenja, bilo da se radi o porodici, zajednici, fudbalskom klubu, životnom zanimanju, religijskom okviru ili samom univerzumu. Mi čeznemo za nečim čemu možemo težiti, za nečim što nas odvodi izvan nas samih i izvan sadašnjeg trenutka, za nečim što nama i našim delatnostima daje osećaj vrednosti. Neki antropolozi i neurobiolozi tvrde da je upravo ova čežnja za smislom, i evoluciona vrednost koju ona nosi, bila prvobitni uzrok ljudskog silaska sa drveća pre nekih dva miliona godina. Potreba za smislom je, kako oni kažu, podstakla simboličku imaginaciju, evoluciju jezika i izvanredan razvoj ljudskog mozga. Ni kognitivna (IQ) ni poslovna (BQ), pa čak ni emocionalna inteligencija (EQ), zasebno ili u kombinaciji, ne pružaju dovoljnoj da se objasni puna_kompleksnost ljudske inteligencije ili ogromno bogatstvo ljudske duše i mašte. Kompjuteri poseduju visok IQ: oni poznaju pravila i mogu ih slediti bez ikakvih grešaka. Životinje često poseduju visok EQ: one imaju osećaj za situaciju u kojoj se nalaze i znaju kako da prikladno odgovore. Ali ni kompjuteri ni životinje ne pitaju zašto postoje ta pravila ili situacije, ili da li bi oni mogli biti drugačiji ili bolji. Oni dejstvuju unutar granica, igrajući „konačnu (ograničenu) igru". Upravo po ovoj transformaciji moći duhovna inteligencija se suštinski razlikuje od klasične i poslovne inteligencije. Klasična inteligencija mi omogućava da procenim u kakvoj sam situaciji i da se potom prikladno ponašam unutar te situacije. Ovo je dejstvovanje unutar granica situacije, dopuštanje situaciji da ona vodi mene. Dok poslovna inteligencija predstavlja sposobnost da situaciju prilagodim sebi, duhovna inteligencija na čudesan način stvara potpuno novu situaciju, i omogućava mi da prevaziđen na izgled nepremostive prepreke na tom putu. Ogroman značaj duhovne inteligencije je u tome što omogućava da se zapitamo da li uopšte želimo da budemo u dotičnoj situaciji. Da li bi osoba radije promenila situaciju, da li bi stvorila bolju? Ovo je dejstvovanje van granica konkretne situacije, koje mi omogućava da ja vodim situaciju i svesno prelazim iz okruženja koje mi ne odgovara u okruženje koje za mene ima više smisla.

44. U čemu se sastoji osnovna razlika između poslovne i duhovne inteligencije? _____________________________________________________________________ Osnovna razlika između poslovne i duhovne inteligencije je u tome što je prva orijentisana na beskompromisno postizanje poslovnog uspeha, dok se druga bavi pitanjem smisla. Dok je kod poslovne inteligencije osnovni cilj postignuti rezultat, i takmičenje sa drugima, za duhovnu inteligenciju je poslovni rezultat samo logična posledica prevazilaženja sopstvenih mogućnosti i beskrajnog uživanja u tom činu. Čoveka obično gledamo kao homo sapiensa, razumno biće koje zna šta i kako, koje zna kako će uspeti, kako će od sebe napraviti uspešnog poslovnog čoveka ili pak zavodnika, a to znači kako uspeti u zarađivanju novca ili u vođenju ljubavi. Homo sapiens se kreće između dve krajnosti: pozitivne, u smislu uspeha, te njezinog negativnog odraza, neuspeha. Drugoj vrsti čoveka Viktor Frankl dao je naziv homo patiens. To je čovek koji pati, koji zna što znači patiti, koji čak zna da svoje patnje pretvori u ljudska dostignuća. Homo patiens se kreće na osi koja je normalna na os uspeh/neuspeh homo sapiensa. On se kreće po osi koja se proteže između polova ispunjenja i potpunog očaja. Pod ispunjenjem podrazumevamo ispunjenje nečijeg JA kroz ostvarenjem smisla, a pod očajem očaj zbog očigledne besmislenosti sopstvenog života. Osnovna razlika između poslovne i duhovne inteligencije prikazana je na slici 4.1:

Slika 4.1 Duhovna inteligencija kao sinteza Homo sapiensa i Homo patiensa Tek ako spoznamo da u igri postoje dve dimenzije možemo razumeti kako, na jednoj strani, susrećemo ljude koji su bez obzira na uspeh shrvani očajem, dok, na drugoj strani, nailazimo na ljude koji su bez obzira na neuspeh dostigli smisao ispunjenja pa čak i sreću, zato što su otkrili smisao čak i u patnji. U stvarnosti dimenzija homo patiensa nije samo različita od dimenzije homo sapiensa već je i superiornija. To je viša dimenzija, zato što menjajući sebe (ako već ne možemo promeniti svoju sudbinu) tako što sebe nadrastamo i na sebe zaboravljamo, ispoljavamo najkreativniju od svih ljudskih mogućnosti.

45. Koja su osnovna područja primene duhovne inteligencije? ___________________________________________________ Duhovna inteligencija (SQ) predstavlja neophodan temelj za efikasno funkcionisanje kako kognitivne (IQ), tako i emocionalne inteligencije (EQ). To je naša krajnja inteligencija koja nas čini celovito intelektualnim, emocionalnim i duhovnim stvorenjima koja jesmo.

U idealnom slučaju, naše tri osnovne inteligencije deluju zajedno i potpomažu jedna drugu. Naš mozak je stvoren tako da bude sposoban za to. Ali svaka od njih, kognitivna, emocionalna i duhovna ima svoje zasebno područje snage, i može delovati zasebno. To znači da naš koeficijent ne mora nužno biti visok ili nizak za sva tri istovremeno. Neko ne mora imati visok IQ ili SQ da bi imao visok EQ. Neko može imati visok IQ, ali nizak EQ i SQ, itd. Mi koristimo duhovnu inteligenciju da bismo bili kreativni. Pozivamo se na nju kada su nam potrebni fleksibilnost, vizionarska sposobnost, ili kreativna sposobnost. Mi takođe koristimo duhovnu inteligenciju u bavljenju egzistencijalnim problemima - kada osećamo da nam je nešto negde u životu zapelo, da smo uhvaćeni u klopku navika ili neuroza iz prošlosti, ili smo suočeni sa problemima povezanim sa bolešću i utučenošću. Duhovna inteligencija nas čini svesnim činjenice da imamo egzistencijalne probleme i omogućava nam da ih rešimo, ili bar da se pomirimo sa njima. On nam pruža dubok osećaj o smislu životne borbe. Duhovna inteligencija je naš kompas „na rubu". Najizazovniji životni egzistencijalni problemi počinju izvan očekivanog i poznatog, izvan ustanovljenih pravila, van dosega pređašnjeg iskustva, daleko od onoga s čim znamo da izađemo na kraj. U teoriji haosa. ,rub" je granica između reda i haosa, između lagodne spoznaje čemu stremimo i totalne izgubljenosti. To je mesto gde u najvećoj meri možemo da ispoljimo svoju kreativnost. Duhovna inteligencija, naš duboki, intuitivni osećaj za značenje i vrednost, je naš vodič na rubu. Duhovna inteligencija je naša savest. Mi možemo primeniti SQ da bismo postali duhovno inteligentniji u pogledu religije. Duhovna inteligencija nas može dovesti u. dodir sa smislom i suštinskim duhom koji počivaju iza svih velikih religija Osoba koja poseduje visok SQ može upražnjavati bilo koju religiju, ali bez uskih pogleda, isključivosti, zadrtosti ili predrasuda. Isto tako, neko ko se odlikuje visokim SQ može posedovati izrazite duhovne kvalitete, a da pri tome uopšte ne bude religiozan. Duhovna inteligencija nam omogućava da integrišemo intrapersonalno i interpersonalno, da prevaziđemo jaz između sebe i drugih. Emocionalna inteligencija nam ne može pomoći da premostimo ovaj jaz. Nama je potreban visok SQ da bismo mogli shvatiti ko smo i šta nam određene stvari znače, kao i kako one ostalim ljudima i svojim značenjima daruju mesto u našem sopstvenom svetu.

Mi koristimo duhovnu inteligenciju da bi smo se potpunije otisnuli ka razvijenijim jedinkama čiji potencijal nosimo u sebi. Svako od nas obrazuje karakter kroz kombinaciju iskustva i vizije, kroz tenziju između onoga što aktualno činimo i većih, boljih stvari koje bismo mogli učiniti. Na čistom nivou ega mi smo usredsređeni samo na sebe, sebični, materijalno ambiciozni, itd. Ali mi uprkos tome posedujemo transpersonalne vizije dobrote, lepote, savršenosti, velikodušnosti, žrtve itd. On nam pomaže da živimo živote na dubljem nivou značenja. I konačno, mi možemo primeniti duhovnu inteligenciju da bismo se uhvatili u koštac sa problemima dobra i zla, problemima života i smrti, najdubljim korenima ljudske patnje i često očajanja. Mi isuviše često nastojimo da racionalizovanjem takve probleme gurnemo u zapećak, ili nas oni u suprotnom emocionalno preplave ili progutaju. Da bismo u potpunosti ovladali svojom duhovnom inteligencijom ponekad je neophodno da se suočimo sa samim vratnicima pakla, da se upoznamo sa mogućnošću očaja, bola, duboke patnje i gubitka i da se pomirimo sa njima.

46. Kako dolazimo do duhovne inteligencije? ___________________________________________________ Duhovna inteligencija mi omogućava da procenim u kakvoj sam situaciji i da se odlučim hoću li da pređem u neko sasvim drugo okruženje koje će za mene imati više smisla. Samo primenom duhovne inteligencije možemo da dođemo do istine i do opšteg dobra.

Na slici 4.2 je prikazano 6 faza duhovne inteligencije:

Slika 4.2 Šest faza duhovne inteligencije Prve četiri faze (podaci, informacije,znanje i mudrost) su osnova za uspešnu primenu poslovne inteligencije. Duhovna inteligencija je prema tome nadogradnja na poslovnu inteligenciju pošto joj dodaje dve ključne dimenzije – istinu i dobro. Istina Da bismo u potpunosti ovladali svojom duhovnom inteligencijom ponekad je neophodno da se suočimo sa surovom istinom - samim vratnicima pakla, da se upoznamo sa mogućnošću očaja, bola, duboke patnje.i gubitka i da se pomirimo sa njima. Dobro Samo tamo gde ima istine može da bude i dobra.

47. Kako duhovna inteligencija pomaže u suočavanju sa surovom istinom? ___________________________________________________ Duhovna inteligencija pomaže da se neprestano održava nepomućena vera da ćete, uprkos teškoćama, na kraju uspeti i u isto vreme biti dovoljno disciplinovani da se suočite sa najbrutalnijim činjenicama svog trenutnog stanja, kakve god one bile.

Pozitivne stvari se događaju pozitivnim ljudima. To su, na primer, signali za uzbunu kada zdravstveno baš ne stojimo najbolje, ne samo u smislu širokog dijapazona psihosomatskih poremećaja, već i u smislu oboljenja izazvanih organskim ili psihičkim smetnjama. Vi ne možete uvek da birate šta ćete učiniti (morate da učinite) ili šta će se dogoditi u vašem životu, ali uvek možete da birate kako ćete se postaviti u odnosu na te događaje. Uvek ste vi ti koji odlučujete kako ćete vrednovati te događaje, koliku ćete im važnost pridati! Vi definišete određenu situaciju kao izvanrednu ili beznadežnu. Vaše reči, misli i, pre svega, vaša osećanja koje povezujete sa određenim stanjima, prenose određenu sliku do vašeg mozga. A ta slika, opet, uzrokuje vaše ponašanje. Ljudi koji su se suočili sa surovom istinom (doživeli veoma ozbiljne teškoće rak, ratno zarobljeništvo, saobraćajne nesreće i preživeli ih) mogu se podeliti u tri kategorije:

• one koji su bili trajno obeshrabreni time što im se dogodilo, • one koji su se vratili svom normalnom životu bez većih promena i • one koji su smatrali da ih je dotični događaj učinio jačima.

Duhovna inteligencija pomaže da se čitav proces odlučivanja odvija u svetlu surovih činjenica realnosti. Način na koji se to ostvaruje prikazan je na slici 4.3:

Slika 4.3 Sedam faza procesa uspešnog suočavanja sa surovom istinom

48. Kako duhovna inteligencija pomaže u ostvarivanju opšteg dobra? ___________________________________________________ Duhovna inteligencija je oblik znanja koji pokušava razumeti konačne posledice događaja na holistički, sistematičan način. Zbog toga ona predstavlja najbolji vodič za “vrhunsko dobro” (summum bonum). Znanje o povezanosti uzroka i posledice pokazuje put ispravnoj akciji i osnova je etičkog ponašanja i morala. U današnje vreme, kad se moderno društvo suočava s brojnim važnim izazovima, jednodimenzionalno tehničko mišljenje nije dovoljno da bi se pronašla rešenja mnogih kritičnih problema. Očito je da je danas, više nego ikad, potrebno holističko dugoročno razumevanje delovanja i događaja da bi se izbegle posledice uskih i specijalizovanih interesa i načina spoznaje. Zbog karakteristike duhovne inteligencije da pravi poređenja, postavlja pitanja i sugeriše suzdržljivost i obuzdavanje, ona se u praksi retko uvažava i nije previše popularna. Istina je da se bez duhovne inteligencije ne može razumeti što se događa i videti što je dugoročno dobro. Zadatak duhovne inteligencije je pronalaženje onog što je najbolje za ljudsku vrstu. Na taj način se cilj radikalne kognicije i moralne akcije stapaju u jedno. Iz toga sledi da je duhovna inteligencija najvažnija javna vrlina, jer je to jedini pristup koji uzima u obzir dugoročne posledice za celi socijalni sistem. Prema Platonu, najvažniji zahtev za vladanje je znanje kako povećati dobrobit zajednice kao celine i zbog toga bi samo filozofi trebali biti vladari, odnosno vladari bi trebali biti filozofi. Pretpostavka za shvatanje o duhovnoj inteligenciji kao vrlini je da se osoba suočena sa znanjem onog što se zaista događa, tj. konačnom istinom, ne može odupreti njezinoj logici, te je prinuđena da sledi ispravan put. Univerzalna istina je toliko privlačna da će oni koji imaju i letimičan pogled na nju s radošću delovati u skladu s njom. Na individualnom nivou duhovna inteligencija pomaže pojedincu da odluči koji je optimalan sled akcija, posredujući između okoline i često konfliktnog znanja koje osiguravaju instinkti, navike i razum. Platon (Dijalozi) kao i mnogi drugi mislioci u prošlosti, naglašava da su bez duhovne inteligencije druge prednosti kao što su bogatstvo, zdravlje, moć i čast beskorisne jer osoba ne zna u njima uživati i koristiti ih, a pošto duhovna inteligencija odražava “božanski poredak”, zakonitost iza pojavnosti, um filozofa postaje božanski koliko to dopušta ljudska priroda. Mnogi mislioci u prošlosti (Platon, Aristotel, Augustin, Spinoza, Montaigne) naglašavali su činjenicu da duhovna inteligencija, ne samo da omogućuje približavanje istini i osnova je ispravnog prosuđivanja, već predstavlja dobro sama po sebi, ovde i sada. Dva su glavna razloga za tu tvrdnju:

• prvo, bez duhovne inteligencije nijedno od drugih dobrobiti ne ispunjava pojedinca zadovoljstvom jer je ona potrebna za uživanje u zdravlju, materijalnoj dobrobiti i odnosima s drugim ljudima;

• drugo, duhovna inteligencija je intrinzično motivisana jer pronalaženje višeg smisla daje pojedincu vrhunsko zadovoljstvo.

49. Kako duhovna inteligencija pomaže u ostvarenju sreće? ___________________________________________________ Duhovna inteligencija se može povezati sa srednjevekovnom idejom o točku sreće. Postoje različite vrste sreće pa čak i one koje su antisocijalne ili opasne (hedonistička, takmičarska, sanjarska, narkomanska, selektivna, misaona, moralistička, ...). Kako se točak sreće vrti kroz vreme svi mi koji se grčevito držimo za njegove krajeve doživljavamo uspone i padove u besomučnoj potrazi za većim platama, polugama moći, lepim telom ili zdravljem. Točak sretnih ideja nudi sopstvena magična rešenja – mogućnost da neprestano učimo i da se zahvaljujući naučenom sa ruba koji se vrtoglavo okreće prebacimo što bliže mirnom i sigurnom centru. Centar je prava magija (potpuno blaženstvo) – one aktivnosti i pasije koje imaju moć da nas beskrajno fasciniraju. Iako su one za svakog od nas jedinstvene, najčešće dolaze kao potpuno iznenađenje – otkrovenje nakon godina besomučnog opiranja. U modernoj psihološkoj frazeologiji sreća je stanje toka (“flow” Csikszentmihalyi) – osećanje koje nas obuzima kada radimo ono u čemu smo zaista najbolji. Tada se vreme zaustavlja, a mi se osećamo beskrajno kreativnim i uživamo u svakom trenutku stvaranja. Postoje tri moguća puta prema centru točka sreće:

• Kroz neizrecivu patnju (put zvani «Zašto baš mene?»). Dogodi se nešto što stvori bolna iskustva i na osnovu toga se nauče neke važne životne lekcije koje će nas trajno odvojiti od samog ruba. Ali ako se ograničimo da nam jedini učitelj u životu bude patnja, ostaćemo trajno isprepadani i uništićemo svaki trag «prave magije».

• Na osnovu postignuća. Ovaj put se zasniva na ciljevima i ambicijama koje daju smisao životu. Veoma uspešni ljudi upornije slede svoje ciljeve i dosledniji su u tome nego drugi. Uz to, mukotrpnije rade od manje uspešnih osoba. Oni slede princip kritične mase, a to znači da posle svakog neuspeha menjaju strategiju i ponovo pokušavaju, i to sve dok ne uspeju u onome što su naumili. Iza toga se krije ideja da je uspeh takođe pitanje pravilne strategije i broja preduzetih pokušaja. Ljudi koji imaju malo uspeha brže odustaju, ne vide naročiti smisao i gotovo nikakve šanse u ponovnim pokušajima. Ko ima jaku volju, zna da u boks meču ne gubi onaj ko padne na pod, već onaj ko ostane da leži. To znači da na čovekov lični uspeh u velikoj meri utiče i njegovo lično zalaganje. Iako je ova alternativa mnogo bolja od patnje, on je još uvek previše reaktivna da bi se stvorili uslovi za pravu magiju. Istorija nam nudi beskrajan niz primera o ljudima koji su se beskrupulozno verali lestvicama uspeha, da bi na kraju sa gorčinom ustanovili da su one bile prislonjene uz pogrešan zid.

• Definisanjem prave svrhe. Sve na svetu ima neku svrhu i život u skladu sa svrhom kreira magiju da kreiramo ono u čemu stvarno uživamo. Banalnost naših sadašnjih života vapi za nekom velikom pričom. Život većine ljudi je diktiran očekivanjima njegove okoline koja ultimativno odlučuje šta je to što bi trebalo da želimo. Mnogi ljudi sanjaju svoj život, dok on prolazi mimo njih, da bi se zatim kada je već suviše kasno zapitali da li je to stvarno bilo sve.

50. Zbog čega je važan identitet? ___________________________________________________ Identitet predstavlja svojevrsan mentalni portret, odgovor na pitanje ko sam ja? Taj odgovor u velikoj meri utiče na naš život: određuje koje ćemo događaje u životu smatrati važnima, šta ćemo preduzimati, koje ćemo ciljeve nastojati postići i hoćemo li time biti zadovoljni. Duhovna inteligencija pomaže da se usklade aktuelni, zamišljeni, željeni, idealni i komunicirani identitet.

Koristeći svoj SQ svi moramo dospeti do svog stvarnog "ja" i jasno prepoznati i zavoleti sopstvenu originalnost i jedinstvenost. Prepoznati svoje talente, svoj smisao i svoje vrednosti temelj je za razvoj SQ-a. Šta je ono za što sam stvoren? Zašto živim? To su pitanja su koja nam mogu pomoći da otkrijemo svoju "pesmu i da je zapevamo", no do toga se ne dolazi preko noći, nego korak po korak. Trebalo bi otkrivati sitne znakove u našem životu i tu otkriti svrhu svog postojanja. Ako je osoba kvalitetan automehaničar, konobar, učitelj, lekar, ona je jedan od duhovno inteligentnih ljudi. Nije važno samo što radiš, nego kako to radiš. Duhovno inteligentna osoba istovremeno usrećuje druge, sama je sretna i zadovoljna i tako menja ovaj svet.

Identitet se može opisati. On znači prepoznavanje. Fizionomija se odnosi na karakter i harizmu. Ona podrazumeva harizmatičan karakter koji izaziva emotivnu reakciju, a manifestuje se preko pet faktora prikazanih na slici 4.4:

Slika 4.4 Balans identiteta uz pomoć duhovne inteligencije (SQ)

51. Šta se podrazumeva pod pojmom sistem vrednosti? ___________________________________________________ Pod pojmom sistem vrednosti podrazumeva se hijerarhija zasnovana na rangiranju vrednosti pojedinca u smislu njihovih intenziteta. Vrednosti su osnovna uverenja da je određeni način ponašanja, ili krajnje stanje postojanja, lično ili društveno poželjniji od nekog suprotnog ili suprotnog načina ponašanja, ili krajnjeg stanja postojanja.

Vrednosti su važne za istraživanje organizacionog ponašanja jer postavljaju osnovu za razumevanje stavova i motivacije i jer utiču na našu percepciju. Pojedinci ulaze u organizaciju sa već stvorenim mišljenjem šta “bi trebalo” i što “ne bi trebalo”. Definitivna tumačenja onoga što je dobro i loše ukazuju na to da se određenim ponašanjima ili ishodima daje prednost nad drugima. Za posledicu imamo da vrednosti zasenjuju objektivnost i racionalnost. Vrednosti predstavljaju osnovna uverenja da je “određeni način ophođenja ili krajnje stanje postojanja lično ili društveno poželjnije od nekog suprotnog ili konfliktnog načina ophođenja ili krajnjeg stanja postojanja”. One sadrže element procene jer u sebi nose ideje pojedinca o tome što je dobro, loše ili poželjno. Vrednosti imaju karakteristike i sadržaja i jačine. Karakteristika sadržaja govori da je način ophođenja ili krajnje stanje postojanja važno. Karakteristika jačine određuje koliko je to važno. Kada poredimo vrednosti pojedinca na osnovu njihove jačine, dobijamo sistem vrednosti te osobe. Svi mi imamo hijerarhiju vrednosti koja oblikuje naš vrednosni sistem. Ovaj sistem označen je kroz relativnu važnost koju dodeljujemo vrednostima kao što su sloboda, zadovoljstvo, samopoštovanje, iskrenost, poslušnost i jednakost. Jesu li vrednosti promenljive i prilagodljive? Generalno govoreći, ne. Vrednosti su sklone biti relativno postojane i izdržljive. Značajan deo vrednosti do kojih nam je stalo postavljene su u našim ranim godinama – od strane roditelja, učitelja, prijatelja i drugih. Dok smo bili deca govorilo nam se da su određena ponašanja ili ishodi uvek poželjniji ili uvek nepoželjniji. Postojalo je malo sivih područja. Na primer, rečeno vam je da bi trebali biti pošteni i odgovorni. Nikad vas nisu učili da budete samo malo pošteni i samo malo odgovorni. Zato jer je to apsolutno ili “crno-belo” učenje vrednosti, ono manje-više osigurava njihovu nepromenljivost i izdržljivost. Međutim, proces preispitivanja naših vrednosti može rezultirati promenom. Možemo odlučiti da ova uverenja koja stoje iza svega nisu više prihvatljiva. Češće se događa da naše preispitivanje jednostavno deluje kao učvršćivanje ili jačanje naših vrednosti.

52. Kako se formira sistem vrednosti? ___________________________________________________ Sistem vrednosti se formira na osnovu stečenih uverenja. Um mora da stvori sisteme uverenja zato što bez njih nikada ne bi bio u stanju da poveže različita iskustva.

Većina škola i veliki deo obrazovanja uopšte usredsređen je na probleme. Koncentrišu se na korigovanje slabih strana. U izvesnoj meri to i jeste neophodno. Svakom učeniku su potrebna osnovna znanja. Međutim, najveća stvarna dostignuća ovoga sveta, kao što je edukacija, počivaju na stvaranju određenog sistema vrednosti koji se zasniva na uverenjima. Kada se organizuje na takav način, učenje teče zapanjujuće brzo, iz jednostavnog razloga što poseduje usmerenost na jedan cilj. Koliko puta morate da se opečete da biste naučili da ne gurate prst u vatru? Samo jednom. Kako to možete tako brzo da naučite? Prst u vatri može da bude najjednostavniji primer stvaranja sistema “uverenja”. Većina ljudi ili nije u stanju, ili jednostavno ne želi da prihvati mnoge stvari na intelektualnoj osnovi, već samo na osnovu iskustva (kada je već kasno). Sistem uverenja je način opažanja sveta koji nas sprečava da lično isprobavamo vrednost uverenja, jer je to svakako mukotrpno, a često može biti i veoma bolno. Uverenja su kao "lepak", jer se veoma brzo primaju i dugo drže Ona služe kao "filter", jer pružaju mogućnost objektivnijeg sagledavanja problema s kojima se tim suočava ili pak kao "gromobran", jer pomažu u prevladavanju i razrešavanju sukoba. Sigurno je da su sistemi uverenja praktični i neophodni. Jednom stvoreni sistemi uverenja stvaraju percepcije koje jačaju sam sistem. Oni mogu da budu toliko snažni da su ljudi spremni da daju život za svoja uverenja. Zbog svog ogromnog značaja, sistem uverenja se stvara u ranoj mladosti formalnom edukacijom. Tako se trajno izbegava potreba uveravanja ljudi da će im se dogoditi neprijatne stvari ako ne budu preventivno delovali. Problem nastaje u kasnijem životnom dobu kada ljudi odbijaju da uče nešto zbog čega bi morali da se menjaju. Postoji teorija o ljudskom ponašanju koja kaže da ljudi podsvesno usporavaju svoj intelektualni razvoj. Počinju da se oslanjaju na klišea i navike. Kada jednom dođu do nivoa gde imaju neki lični komfor u odnosu na ostali svet, prestaju da uče i mozak im je u praznom hodu do kraja života. U organizacionom smislu oni mogu da napreduju, mogu da budu ambiciozni i prodorni, mogu da rade dan i noć, ali više ne uče. Međutim, pitanje je koliko su sistemi uverenja trajni i istiniti? Bez sumnje, neke istine su stvarno tačne. Ostale mogu da se koriste kao tačne prema potrebi. Neka uverenja je pregazilo vreme. To je glavni razlog zbog kojeg moramo stalno učiti. Najteži od svih poslova upravljanja je menjanje ustaljenih tokova mišljenja. Ali upravo tu se nalaze najveće mogućnosti i novac. Uspešni rukovodioci, kao i istraživači, moraju da znaju gde su bili, da bi znali gde se sada nalaze. Tek onda mogu da nacrtaju put kojim žele da nastave i cilj do kojeg će stići.

53. Koja je glavna karakteristika duhovnih osoba? ___________________________________________________ Dominantne karakteristike duhovnih osoba su pre svega znatiželja, a zatim i kreativnost. Kreativnost je vrsta učenja u kojoj su učenik i učitelj jedna te ista osoba.

Francuski filozof Rene Dekart je u 17. veku postavio jedan aksiom koji je obeležio daljnji psihološko-socijalni razvoj svojeg vremena: Mislim, dakle jesam («Cogito, ergo sum.») Međutim, kada pogledamo oko sebe i zapitamo se, koliko ljudi u svom svakodnevnom radu upotrebljavaju razum odnosno misaone procese u obavljanju svojih svakodnevnih poslovnih obaveza ili ratio (čitaj: racio), dolazimo do konstatacije da je takvih primeraka ljudske vrste vrlo malo. Osnovni uzrok za to leži u ljudskoj prirodi, lošim navikama i u određenoj meri i usvojenim društvenim normama. Većina ljudi voli «pustiti mozak na pašu» i to ne samo u privatnom vremenu nego i na poslu. Iz toga zaključujemo da vole repetitivne poslove za koje «ne moraju uključivati mozak». I šta se dogodi nakon nekog vremena? Počnu se brzo umarati, nezadovoljni su poslom, svaljuju krivicu na okolinu (bilo kolege ili poslodavce). Kad sindrom kuvane žabe u potpunosti zahvati takve osobe vrlo je teško otkriti pravi uzrok takvog stanja, a to je – dosada. U poslu sve postaje poznato, a ponajviše ono negativno. Oni smatraju da im to daje (lažni) osećaj sigurnosti, a u stvari se radi o potpunoj predvidljivosti. U pozadini takvog stava stoji otpor prema promenama. Osobe koje vole promene, ili ih svesno podstiču i izazivaju, su u tom kontekstu manjina od nekoliko promila. Koje su dominantne karakteristike takvih osoba? Pre svega znatiželja. Zatim kreativnost koju uprkos lošem obrazovnom sistemu i pritiscima takozvanog društva nisu izgubili, a to znači zadržali su neke osobine iz detinjstva. Nisu bili prisiljeni (ili se nisu dali) da u sebi potisnu «zaigranost», i neprestanu potrebu za postavljanje pitanja «Zašto ne?», nisu se pokoravali autoritetima određenih uloga već priznaju autoritete na osnovu kompetencija, i vole učiti. Većina ljudi voli repetitivne poslove tj. one procese koji ne zahtevaju prilagođavanje promenama. Osnovni razlog za to je što ljudi vole sigurnost i strahuju da bi im je neko mogao ugroziti. To stvara osećaj intenzivne zebnje pošto strahova ima koliko je razvijena i ljudska mašta. Činjenicu da je sigurnost koju očekuju od okruženja varljiva, privid i obmana elegantno zanemaruju. A jedinu šansu i jedinu blagodat u ovom životu, a to je sigurnost u samog sebe, odbacuju. Zašto ? Pa, morali bi postati iskreni prema sebi, preuzeti odgovornost za svoj život i na kraju okrenuti se malo svojem unutrašnjem svetu –duhovnoj inteligenciji.

54. Šta je to kreativnost? ___________________________________________________ Dva su osnovna značenja kreativnosti stvaranje nečega iz ničega (rađanje)i davanje nečemu novoga karaktera (oživljavanje). Kreativnost je univerzalni talent. Svako poseduje kreativnost.

Kreativnost je jedan od poslednjih preostalih legalnih načina za sticanje nepoštene prednosti nad konkurencijom. To je nov i originalan način mišljenja i delovanja koji uvek odstupa od standardnih (već uhodanih) metoda kod traženja rešenja postojećih problema, situacija i konflikta. Kreator je svaka osoba koja stvori ili izumi nešto novo. Proces stvaranja nečeg što je i originalno i vredno rezultira uzvikom "Eureka!", naglom provalom emocija i radosti. "Eureka" je grčka reč za "našao sam" ili "imam ga", koju kreativci uzvikuju kad nešto pronađu, bila da je to neka nova teorija ili izgubljeni ključ. Njena se prva upotreba pripisuje Arhimedu, od kojega je kralj Hieron zatražio da ispita da li je jedna kruna napravljena od čistog zlata, ili u njoj ima i srebrne legure. Razbijao je glavu tim problemom nekoliko meseci sve dok jednoga dana, ulazeći u kadu i videći da se voda prelila, nije uočio odnos između predmeta uronjenog u vodu i mase, ili težine, isti-snute tekućine. Kruna od čistog zlata istisnula bi veću masu nego kruna od legure. Prema legendi, Arhimed je bio tako uzbuđen da je skočio go iz kade i istrčao na ulicu. Kreativnost je veština iznalaženja novih rešenja za uočene probleme. Kreativni pojedinci razvijaju i operacionalizuju ideje i zahvaljujući njima postaju uspešni. Postoje tri međusobno povezane kreativnosti i to: kreativnost u tehnologiji, u proizvodnom planiranju i marketingu. "Imati jednu bez druge dve je samouništenje na polju biznisa", kaže Akio Morita. Kreativnost je sposobnost stvaranja nečega novog. Ona znači proizvodnju, jedne ili više osoba, ideja i izuma koji su lični, originalni i koji imaju smisla. To je talent, prirođena sposobnost. Događa se kad čovek kaže, učini ili napravi nešto što je novo, ili u smislu "nečega ni iz čega", ili u smislu davanja nečemu nekoga novog karaktera. Kreativnost nastaje bez obzira vodi li proces nekom rezultatu ili ne; prisutna je i u misli i u delovanju. Prisutna je kad sanjamo o raju; kad oblikujemo svoj vrt; i kad počnemo saditi. Kreativni smo kad nešto pišemo, bilo to objavljeno ili ne; ili kad nešto izumimo, svejedno upotrebi li se ili ne. Najvažnije je nikad ne prestati postavljati pitanja. Radoznalost postoji s razlogom. Čovek ne može ne biti zadivljen kad razmišlja o misterijima večnosti i života, o čudesnoj strukturi stvarnosti. Dovoljno je da svakog dana uspemo da razumemo samo mali deo te misterije. Svaki čovek je manje ili više kreativan. Karakteristike visoko kreativnih osoba su njihova originalnost, koncentrisanje na rešavanje određenog problema, relaksirani i avanturistički stavovi i otvorenost za nove ideje.

55. Koje su osnovne faze kreativnog čina? ___________________________________________________ Četiri osnovne faze kreativnog čina su priprema, inkubacija, iluminacija i izvedba.

Matematičar iz devetnaestog veka Jules-HenriPoincare predložio je model o četiri osnovne faze kreativnog čina koji se manje-više održao do danas:

Slika 4.5 Četiri faze kreativnog čina

• Prva faza je priprema - uranjanje u problem, prikupljanje obilja raznih podataka i informacija. Ta faza najčešće vodi u slepu ulicu, što katkad obeshrabruje: postoji mnogo mogućnosti, ali nema pravog uvida.

• U sledećoj fazi, inkubaciji, informacije i mogućnosti kuvaju se u mentalnoj peći. Puštamo da se um igra: sanjarimo, slobodno asociramo, negujemo zamisli i žanjemo ih kada niknu.

• Tada, uz malo sreće, nastupa treća faza kreativnog čina, iluminacija - onaj trenutak »aha!« kada se pojavi otkriće. To je uzbudljiv trenutak, kulminacija.

• No iluminacija nije dovoljna: svet rada pun je obećavajućih ideja koje se nikada nisu ostvarile. Konačna faza je izvedba, dosledno delovanje. Ona zahteva magareću upornost usprkos svim primedbama, udarcima, iskušenjima i neuspesima koji obično prate sve inovacije.

56. Šta je to trokomponentni model kreativnosti? ___________________________________________________ Većina ljudi poseduje kreativni potencijal. Moramo samo da naučimo kako da ga oslobodimo. Trokomponentni model kreativnosti je tvrdnja da kreativnost pojedinca zahteva stručnost, veštine kreativnog razmišljanja i intrinzičnu motivaciju za zadatke.

Ljudi se razlikuju po svojoj inherentnoj kreativnosti. Einstein, Edison, Picasso i Mozart bili su pojedinci s izvanrednom kreativnošću. Nije iznenađujuće da je izvanredna kreativnost retka. Većina ljudi poseduje kreativni potencijal kojeg mogu koristiti kad se suoče s problemom donošenja odluke. Ali da bi se potencijal oslobodio, moraju izaći iz psiholoških ograničenja i naučiti kako divergentno razmišljati o realizaciji poslovne prilike. Trokomponentni model kreativnosti pokazuje šta bi pojedinci i organizacije mogli da učine kako bi povećali kreativnost zaposlenih. Ovaj model predlaže da kreativnost pojedinca u osnovi zahteva ekspertizu, veštine kreativnog razmišljanja i intrinzičnu motivaciju za zadatak. Studije potvrđuju da što je veći nivo svake od ove tri komponente, veća je i kreativnost. Ekspertiza je temelj za svaki kreativni rad. Picassovo razumevanje umetnosti i Einsteinovo znanje fizike bili su nužni uslovi kako bi mogli stvarati kreativne doprinose svojim poljima delovanja. Takođe ne bi očekivali da neko s minimalnim znanjem programiranja bude kreativan kao softverski inženjer. Potencijal za kreativnost ojačava se kad pojedinci imaju sposobnosti, znanje, veštine i sličnu ekspertizu u svojim područjima preduzetništva. Druga komponenta su veštine kreativnog razmišljanja. To obuhvata osobine ličnosti povezane s kreativnošću, sposobnost korišćenja analogija kao i talent gledanja na poznato u drugačijem svetlu. Na primer, ustanovljeno je da su sledeće osobine pojedinaca povezane s razvojem kreativnih ideja: inteligencija, nezavisnost, samopouzdanje, spremnost na riskiranje, interno mesto kontrole, podnošenje dvosmislenosti i ustrajnost uprkos frustracijama. Delotvorno korišćenje analogija omogućava donosiocima odluka primenu ideja s jednog konteksta na drugi. Jedan od najpoznatijih primera u kojem je analogija rezultirala kreativnim probojem bilo je posmatranje Alexandera Grahama Bella da bi moglo biti moguće uzeti koncepte koji rade u uhu i primeniti ih na njegovu “govoreću kutiju”. Primetio je da delikatna, tanka membrana upravlja kostima u uhu. Pitao se zašto onda ne bi deblji i jači komad membrane bio u stanju micati komad čelika. Telefon je osmišljen na osnovu te analogije. Zadnja komponenta u našem modelu je intrinzična motivacija za zadatak. Ovo je želja za radom na nečemu zato jer je to zanimljivo, jer okupira, uzbudljivo je, zadovoljavajuće ili lično izazovno. Ova motivaciona komponenta je ono što preokreće kreativni potencijal u stvarne kreativne ideje. Ona određuje nivo do kojeg pojedinci potpuno uključuju svoju ekspertizu i kreativne veštine. Stoga kreativni ljudi često vole svoj posao do tačke da izgledaju opsednuti.

57. Šta je to brejnstorming? ___________________________________________________ Breinstorming je moderna tehnika odlučivanja, u kojoj učestvuje veći broj ljudi. Poreklo ove kovanice je u rečima "brain" (mozak) "storming" (oluja, bura), pa bi njeno izvorno značenje bilo "moždana oluja". Ako se pogleda ono što ovaj pojam zaista predstavlja, možda bi primereniji naziv mogao biti "borba mišljenja" ili "borba ideja".

Breinstorming je koristan kada želite da generišete veliki broj ideja o događajima, da bi se podstakli mogući uzroci problema, pristupi za korišćenje, ili akcije koje treba preuzeti. Ova tehnika pomaže timovima da se oslobode starih, neefikasnih ideja. Ova tehnika slobodne volje može proizvesti ideje koje su na prvi pogled neodređene, ali koje mogu dovesti do novog i originalnog rešenja. Postupak se odvija tako što grupa stručnjaka spontano iznosi svoje ideje u vezi sa rešavanjem određenog problema. Za vreme iznošenja ideja nije dozvoljeno davati bilo kakve primedbe ili kritičke osvrte. Pošto se ideje registruju i srede prema određenoj klasifikaciji vrši se izbor sistemom eliminacije. Kako bi svi učesnici uživali u kreativnosti i produktivnosti iskustva breinstorminga, inicijator mora da okupi i upozna članove tima sa pravilima sesije. Pravila su sledeća:

• Aktivno učešće svakog člana tima. Svako izražava svoju ideju ma koliko ona besmisleno izgledala.

• Nema rasprave- kritike, komplimenata ili bilo kakvog komentarisanja • Razrađivati ideje koje su izneli drugi članovi tima. • Sve ideje se zapisuju tačno kako su iznete i prikazuju se tako da ih svi vide. • Odrediti vremensko ograničenje. • Razjasniti ideje. Ponovo pogledati listu ideja kako bi se uverili da svaki član

tima razume ideju. Zapamtite da samo objašnjavate ideju, a ne donosite sud o njoj.

• Kombinujte ideje. Pogledajte da li se dve ili više ideja za koje se ustanovi da su slične mogu kombinovati.

Pionir u primeni Breinstorming metodologije Alex je bio veliki majstor promene perspektive da bi se stvorile nove ideje. Njegova lista obuhvata 73 pitanja za kreiranje novih perspektiva. Neka od najvažnijih pitanja su:

• Koji drugi proizvod (problem) je sličan ovome (adaptacija)? • Kako bih mogao da promenim ovaj proizvod (modifikacija)? • Šta bi moglo da se doda ovom proizvodu (maksimizacija)? • Šta bi trebalo oduzeti ovom proizvodu (minimizacija)? • Šta bi se moglo koristiti umesto ovog proizvoda ili nekih njegovih delova

(supstitucija)? • Kako da drugačije složim komponente ovog proizvoda (aranžman)? • Kako da ovaj problem okrenem naopačke (reverse)? • Koji elementi su mi potrebni da stvorim novi proizvod (kombinacja)?

58. Šta je harizmatično vodstvo? ___________________________________________________ Prema teoriji harizmatičnog vodstva, sledbenici pripisuju herojska karakteristike ili izvanredne sposobnosti za vodstvo na osnovi opažanja specifičnih ponašanja. Pet karakteristika koje izdvajaju harizmatične vođe su – imaju viziju, spremni su riskirati kako bi ostvarili tu viziju, osetljivi su na ograničenja okoline i potrebe sledbenika te ispoljavaju nesvakidašnja ponašanja.

John F. Kenedy, Martin Luther King mlađi, Mary Kay Ash (utemeljiteljica kompanije Mary Kay Cosmetics), Steve Jobs (suosnivač kompanije Apple Computer), Ted Turner, Herb Kelleher (bivši CEO kompanije Southwest Airlines) i Mahatma Gandi su pojedinci za koje se često navodi da su harizmatični vođe. Šta im je zajedničko? Iako je bilo više studija koje su pokušale ustanoviti lične karakteristike harizmatičnog vođe, one koji su najbolje dokumentovane izdvajaju pet takvih karakteristika:

1. Vizija i artikulacija. Harizmatički vođa ima viziju – izraženu kao idealizirani cilj – koja predlaže budućnost koja je bolja od statusa quo; i u stanju je razjasniti važnost vizije terminima koji su drugima razumljivi.

2. Lični rizik. Harizmatički vođa je spreman da preuzme visok rizik, pretrpi visoke troškove i upusti se u samožrtvovanje kako bi ostvario viziju.

3. Osetljivost na okolinu. Harizmatički vođa je sposoban da realistično procene ograničenja iz okoline i resurse potrebne za donošenje promene.

4. Osetljivost na potrebe sledbenika. Harizmatički vođa tačno procenjuje sposobnosti drugih i reaguje na njihove potrebe i osećaje.

5. Nekonvencionalno ponašanje. Harizmatički vođa upušta se u ponašanja koja se doživljavaju kao nova i suprotna normama.

Kako zapravo harizmatični vođe utiču na sledbenike? Dokazi predlažu proces od četiri koraka.

• Počinje se time što vođa artikuliše privlačnu viziju. Ova vizija sledbenicima pruža osećaj kontinuiteta time što povezuje sadašnjost s boljom budućnošću za organizaciju.

• Vođa zatim izvanrednom komunikacijom prenosi očekivanja o visokom radnom učinku i izražava pouzdanje da ga sledbenici mogu postići. Ovo poboljšava samopoštovanje i samopouzdanje sledbenika.

• Sledeće, vođa prenosi, rečima i delima, novi skup vrednosti i, po njegovom ili njenom ponašanju, sledbenicima postavlja primer da ga oponašaju.

• Naposletku, harizmatični vođa žrtvuje se i upušta se u nekonvencionalna ponašanja kako bi pokazao hrabrost i uverenje u viziju.

Iako vlada opšte uverenje da se harizma ne može naučiti, većina stručnjaka veruje da se pojedinci mogu obučiti da pokazuju harizmatična ponašanja.

59. Kako glasi sedam duhovnih zakona uspeha? __________________________________________________ Sedam duhovnih zakona uspeha su Zakon čistog potencijala, Zakon davanja, Zakon «karme» ili zakon uzroka i posledice», Zakon najmanjeg napora, Zakon namere i želje, Zakon nevezivanja i Zakon «darme» ili životnog cilja.

1. Zakon čistog potencijala Izvor svakog stvaranja je čista svest... Čist potencijal koji teži svom izrazu od neiskazanog ka iskazanom. I kada shvatimo da je naše istinsko ja u stvari ja čistog potencijala, stvaramo se uporedo sa svim što postoji u svemiru. 2. Zakon davanja Svemir deluje na osnovama dinamičke razmene – davanje i primanje su različiti vidovi tokova energije u svemiru. A u našoj spremnosti da damo ono što tražimo, naš je doprinos obilju svemira koji kruži kroz naše živote. 3. Zakon «karme» ili zakon uzroka i posledice» Sve što činimo proizvodi silu energije koja nam se vraća u istom obliku... Što smo posejali to i žanjemo. I kada se opredelimo za dela koja donose sreću i uspeh drugima plod naše karme je sreća i uspeh. 4. Zakon najmanjeg napora Inteligencija prirode deluje sa neizmernom lakoćom... Oslobođena muka skladno i sa ljubavlju. I kada mi ovladamo snagama sklada, radosti i ljubavi, mi stvaramo uspeh i sreću u poduhvatima sa beskrajnom lakoćom. 5. Zakon namere i želje U svakoj nameri i želji sadržan je i mehanizam za njihovo ostvarenje, jer namera i želja u polju čistog potencijala imaju beskrajnu moć organizovanja. I kada u plodno tle čistog potencijala uvedemo nameru, mi beskrajnu moć organizovanja stavljamo u svoju službu. 6. Zakon nevezivanja U nevezivanju leži mudrost neizvesnosti... U mudrosti neizvesnosti leži sloboda u odnosu na prošlost, na poznato, jer je ono tamnica uslovljenosti prošlošću. A svojom spremnošću da koraknemo u nepoznato, u polje svih mogućnosti, mi se predajemo kreativnom umu koji usklađuje igru svemira. 7. Zakon «darme» ili životnog cilja Svako ima neki životni cilj... Izuzetan cilj ili poseban dar da daruje druge. Kada taj poseban dar povežemo sa služenjem drugima, osetićemo zanos i polet sopstvenog duha, što je najviši cilj, onaj koji stoji iznad svih ciljeva.

60. Kako ljude možemo podeliti prema kvocijentu duhovne inteligencije? ___________________________________________________ Prema kvocijentu duhovne inteligencije (SQ) ljude možemo podeliti u četiri osnovne grupe – nemarne, odane, reaktivne i proaktivne.

Dok se poslovna, politička i u nekoj meri i emocionalna inteligencija opipljive, kvocijent duhovne inteligencije je mnogo teže izmeriti. Naše razumevanje duhovne inteligencije i njena primena zavisi od naših ličnih vrednosti, naše motivacije da istražimo tu oblast, našeg nivoa samosvesti i-ili naše sposobnosti i volje da se prepustimo sudbini. Na osnovu procene primerenog kvocijenta duhovne inteligencije (SQ) može se napraviti sledeća klasifikacija, kako je to prikazano na slici 4.6:

Slika 4.6 Podela ljudi na osnovu kvocijenta duhovne inteligencije

• Nemarni su pasivni na izazove iz okruženja, a ponašanje im je destruktivno. Zbog toga imaju izuzetno nizak kvocijent SQ.

• Odani su na nešto višem (ali još uvek nedovoljnom) nivou SQ jer im je ponašanje konstruktivno, ali izostaje bilo kakva inicijativa da se stvari promene na bolje.

• Reaktivni zbog spremnosti na žestoku reakciju uz istovremenu sklonost destrukciji predstavljaju veliku opasnost.

• Proaktivni imaju najviši nivo SQ. Primeri velikih majstora duhovnih veština su Mahatma Gandi i Nelson Mandela.

5. Politička inteligencija 5.1 Uvod

61. Šta je politička inteligencija?

62.Čemu služi politička inteligencija?

63. Šta je cilj političke inteligencije?

64. Šta je to konflikt?

65. Zbog čega se formiraju koalicije?

66. Šta je to moć?

67. Šta stvara zavisnost?

68. Kako se koristi moć?

69. Koje taktike primenjivanja moći se najčešće koriste?

70. Na osnovu čega se vrši izbor primerene taktike primenjivanja

moći?

71. Šta je to moć ličnosti?

72. Šta je kredibilitet i kako se procenjuje kredibilitet?

73. Koje vrste kredibiliteta postoje?

74. Po čemu se pretpostavljeni kredibilitet razlikuje od kredibiliteta

na osnovu inspekcije i kredibiliteta na osnovu iskustva?

75. Čemu služi kredibilitet na osnovu reputacije?

76. Koji značaj ima kvalitetna komunikacija iz političke perspektive?

77. Kako glasi princip kooperacije?

78. Za šta se koristi analiza polja sila?

79. Šta se podrazumeva pod pojmom makijavelizam?

80. Kako ljude možemo podeliti na osnovu kvocijenta političke

inteligencije?

5.1 Uvod Lakše je izaći na kraj sa lošom savesti

nego sa lošom reputacijom

Fridrih Niče Da bi ste postali uspešni u današnjem poslovnom svetu, morate razumeti kako da se pripremite da budete uticajni kod drugih. Svoju poslovnu zamisao možete kod drugih ljudi ostvariti na tri načina: da ih primorate, da ih nagovorite ili da ih uverite. Kod prvog je bitna prinuda, a kod druga dva politička inteligencija. Nemojte tražiti moć. Tražite uticaj. On duže traje. Koliko je to važno pokazuje i sledeći primer: Nekada davno, živeo je veoma zao i opak kralj Sirije zvani Antioh. Pošto nije bio prvi kralj Sirije sa tim imenom, niti je bio najveći među svojim imenjacima (njegov otac je za sebe prigrabio ime Antioh Veliki), iza svog imena imao je brojku. Bio je Antioh IV, četvrti kralj Antioh od Sirije. Iako je Sirija bila bogato kraljevstvo, Kralj Antioh IV je žudeo za susednim kraljevstvom, Egiptom, gde su njegovi rođaci, Ptolomej Filometor, Ptolomej Eurget Trbušina i Kleopatra (pošto je bila druga Kleopatra, i ona je imala brojku iza imena i zvali su je Kleopatra II) vladali zajedno. Voleo bih da mogu da kažem da su vladali u srećnom skladu, ali nisu. Braća i sestra, muž i žena (da, u orijentalnim kraljevstvima incest je sasvim dopušten), godinama su se borili među sobom, i skoro da im je pošlo za rukom da potpuno unište pitomu i plodnu zemlju kroz koju teče velika reka Nil. I tako, kada je kralj Antioh IV od Sirije odlučio da osvoji Egipat, mislio je da će mu to veoma lako poći za rukom, zahvaljujući netrpeljivosti između njegovih rođaka, dvojice Ptolomeja i Kleopatre. Ali avaj, čim je okrenuo leđa Siriji, nekoliko neprijatnih događaja prevratničke prirode primoralo ga je da se vrati kući i odseče nekoliko glava, razapne pokoje telo konjima o repove, povadi nešto zuba i, verovatno, ponekome prospe i creva. I bilo je potrebno četiri godine da se dovoljno glava, zuba i creva rastane sa svojim bivšim vlasnicima da bi kralj Antioh IV ponovo mogao da krene u osvajanje Egipta. Ovog puta je Sirija u njegovom odsustvu bila veoma mirna i pokorna, tako da je Kralj Antioh IV upao u Egipat, zauzeo Peluzij, krenuo niz deltu do Memfisa, zauzeo i njega, i počeo da se kreće drugom stranom delte, ka Aleksandriji. Pošto su upropastili zemlju i vojsku, braća Ptolomeji i njihova sestra-žena Kleopatra II nisu imali izbora do da se za pomoć obrate Rimu, pošto je Rim najveći i najbolji među svim narodima, i svi se u nevolji okreću njemu. U pomoć Egiptu, Senat i Narod Rima (pošto su u ta vremena bili u većoj slozi nego što se to danas čini moguće, bar tako stare knjige kažu) poslali su plemenitog i hrabrog konzulara Gaja Popilija Lena. Sad, svaka druga država bi poslala svog heroja na čelu čitave armije, ali su Senat i Narod Rima dali Gaju Popiliju Lenu samo dvanaest liktora i dva pisara. Međutim, pošto je to bilo putovanje u inostranstvo, liktori su smeli da nose crvene tunike i da stave sekire u svoje snopove pruća, tako da Gaj Popilije Len nije bio potpuno nezaštićen. Otplovili su malom lađom i stigli u Aleksandriju baš kada se kralj Antioh IV približavao gradu u kome su Egipćani drhtali od straha. Obučen u purpurom obrubljenu togu, praćen dvanaestoricom u grimiz odevenih liktora koji su nosili sekire u snopovima pruća, Gaj Popilije Len izašao je iz Aleksandrije kroz Sunčevu kapiju i krenuo na istok. A on nije bio mlad čovek, tako da se u hodu pomagao dugačkim štapom, a korak mu je bio miran, baš kao i izraz na licu. Pošto samo hrabri, herojski i plemeniti Rimljani grade pristojne puteve, uskoro se kretao kroz oblak prašine. Ali da li je Gaj Popilije Len odustao? Ne! Nastavio je da

hoda, sve dok u blizini ogromnog hipodroma, gde su Aleksandrinci voleli da gledaju konjske trke, nije naleteo na zid sirijskih vojnika, i tu je morao da stane. Kralj Antioh IV od Sirije se pojavio i prišao Gaju Popiliju Lenu. ,,Rim nema šta da traži u Egiptu!", rekao je kralj, mršteći se preteće i strašno. ,,Ni Sirija nema šta da traži u Egiptu", rekao je Gaj Popilije Len, smeškajući se ljubazno i smireno. ,,Vrati se u Rim", rekao je kralj. ,,Vrati se u Siriju", rekao je Gaj Popilije Len. Ali nijedan ni drugi nisu se pomerili ni pedalj. ,,Ljutiš Senat i Narod Rima", rekao je Gaj Popilije Len nakon nekog vremena, gledajući pravo u oči strašnog sirijskog kralja. ,,Imam naređenje da te nateram da se vratiš u Siriju." Kralj se smejao i smejao i smejao. ,,A kako ćeš me naterati da se vratim kući?", upitao je. ,,Gde ti je vojska?" ,,Meni ne treba vojska, kralju Antioše IV", rekao je Gaj Popilije Len. ,,Sve što Rim jeste, što je bio i što će biti stoji pred tobom, sada i ovde. Ja sam Rim, ništa manje od najveće rimske vojske. I u ime Rima, ponovo ti kažem, vrati se kući!" ,,Ne", rekao je kralj Antioh IV. I tako je Gaj Popilije Len zakoračio napred i lagano vrhom svog štapa nacrtao u prašini krug oko kralja Antioha IV.

,,Pre nego što izađeš iz ovog kruga, kralju Antioše IV, savetujem ti da još jednom razmisliš", rekao je Gaj Popilije Len. ,,A kada iz njega iskoračiš iskorači ka istoku, i kreni kući u Siriju." Kralj je ćutao. Kralj je stajao nepomično. Gaj Popilije Len je ćutao. Gaj Popilije Len je stajao nepomično. Pošto je Gaj Popilije Len bio Rimljanin i nije morao da krije svoje lice, njegov blag i smiren izraz su svi mogli da vide. Ali kralj Antioh IV je krio lice iza ukovrdžane i namazane lažne brade, pa čak ni ona nije mogla da sakrije njegov bes. Vreme je prolazilo. A onda, i dalje u krugu, kralj se okrenuo ka istoku, iskoračio, i otišao za Siriju sa svim svojim vojnicima. Sad, na putu za Egipat, kralj Antioh IV je napao i osvojio ostrvo Kipar, koje je pripadalo Egiptu. Egiptu je bio potreban Kipar, pošto je sa Kipra stizalo drvo za brodove i zgrade, i žito i bakar. I tako, nakon što je ostavio oduševljene Egipćane u Aleksandriji, Gaj Popilije Lenje otplovio za Kipar, gde je zatekao sirijsku vojsku. ,,Vratite se kući", rekao im je. I oni su se vratili. Onda se i Gaj Popilije Len vratio kući u Rim, gde je rekao, veoma blago, mirno i jednostavno, da je poslao kralja Antioha IV nazad u Siriju i spasao Egipat i Kipar strašne sudbine. Voleo bih da ovu pričicu mogu da završim time što bih ti rekao da su Ptolomeji i njihova sestra Kleopatra II živeli i vladali srećno do kraja života, ali nisu. Jednostavno su nastavili da se bore među sobom, i da ubijaju svoje bliske rođake, i da upropašćavaju zemlju. Svrha ovog poglavlja je da vam ponudi principe političke inteligencije koji će vam pomoći da postanete osoba od uticaja. Prvo ćemo definisati pojam i ciljeve političke inteligencije. Nakon toga biće reči o konfliktu, koalicijama, korišćenju moći i kredibilitetu. , pokazati kako se ona meri, i istaći značaj lične i društvene kompetencije. Bogat emocionalni razvoj je ključna komponenta za razumevanje međuljudskih odnosa, racionalno mišljenje, maštu, kreativnost.. Poglavlje završava objašnjenjima pojma makijavelizma i podelom ljudi prema kvocijentu političke inteligencije.

61. Šta je politička inteligencija? ___________________________________________________ Moćni ljudi i organizacije imaju veoma izražen osećaj za svrhu, a korišćenje političke veštine i poluga moći su sastavni deo poslovanja. Politička inteligencija je sposobnost da se u okviru određenog poretka sprovede sopstvena volja uprkos bilo kakvom otporu. Najbolji i najkraći put da steknete bogatstvo je da ljudima jasno predstavite da je u njihovom interesu da promovišu vaš interes. Politička inteligencija podrazumeva

• Osećaj za prepoznavanje poluga moći • Razumevanje izvora moći • Korišćenje veštine uticaja i razvoj primerene strategije za uticanje na druge • Izvrstan odnos sa interesnim partnerima.

Bez političke inteligencije poslovna i duhovna inteligencija ne mogu da dođu do svog punog izražaja. Politička inteligencija se u svakodnevnom životu naziva 'autoritet' (latinski 'auctoritas') pod čime se podrazumeva besprekorna reputacija i na ekspertskom znanju zasnovana vrednost. Autoritet je pretpostavljena sposobnost pojedinca da nam iznese svoje stanovište ili mišljenje, na način da mu bespogovorno verujemo, ni na trenutak ne sumnjajući u njegovu ispravnost. Osobe sa izraženom političkom inteligencijom su duboko svesne velike razlike između autoriteta (s naglašenim pozitivnim predznakom) i moći (s naglašenim negativnim aspektima). Jer ljudi autoritet slede iz poštovanja, a moći se pokoravaju iz straha. A da bi se rešili straha, 'moćnika' kad-tad žele srušiti. Autoritet gradimo ili ga prihvatamo kod drugih na nekoliko načina: iz sopstvenog (stečenog) iskustva i znanja, ili iz uobičajenih (i prihvaćenih) društvenih normi (tzv. tradicionalni autoriteti). Neki se ljudi s time rađaju, a neki se tome uče. Lideri teže da pronađu načine da usmere događaje u željenom pravcu. Koliko će u tome uspeti zavisi od okolnosti, ali rođeni lideri imaju osećaj za autoritet. Oni povlače jasnu razliku između posedovanja autoriteta, korišćenja autoriteta i zavisnosti od autoriteta. Činjenica je da ne možete uvek sve ljude uveriti u nešto, bez obzira na to koliko ste slatkorečivi. Kada se neka osoba jednostavno ne da uveriti da je kurs akcije koji ste vi odabrali onaj pravi, ostaje mogućnost da se na nju dozirano utiče. Razlika između uveravanja i uticanja je razlika između toga da se stvari urade na vaš način i da se dobije ono što želite. Neki lideri su previše mrzovoljni da bi više proučavali moć uticanja. Parola „Veži konja gde ti gazda kaže“ je tako kratka i slatka. Sposobnost uticanja – stvaranje klime za prihvatanje kompromisa prihvatljivog za sve zainteresovane strane je esencija velikih lidera.

62. Čemu služi politička inteligencija? ___________________________________________________ Svrha političke inteligencije je da vam pokaže kako se moć koristi i prepoznaje, kako se s njom živi; da vas uveri da je svet u kome živite izazov i igra; da je svest o moći drugih i vašoj sopstvenoj moći sama srž svega. Moć sama po sebi nije ni pozitivna, ni negativna, iako naša osećanja u vezi moći mogu da budu. Moć je mogućnost, potencijal da se na druge utiče u službi dobra ili zla, mogućnost da se bude blagoslov ili najgora kletva. Kao nuklearna energija, može da se koristi za proizvodnju struje i tako osvetliti grad, ili da posluži kao gorivo za bombu koja će taj isti grad uništiti. Moć je možda poslednja jednostavna reč. Za većinu je nas kudikamo lakše govoriti o novcu, pa čak i o seksu, nego o moći. Ljudi koji je imaju, to poriču; ljudi koji je žele, nastoje da ne izgledaju kao da je traže; a oni koji imaju uspeha u njenom postizanju, veoma su tajnoviti o tome kako su je postigli. Ako želite obaviti posao u grupi ili organizaciji, pomaže vam da imate političku inteligenciju. Menadžer koji želi maksimalno povećati svoju političku inteligenciju, želeće povećati zavisnost drugih o vama. Možete, na primer, povećati vašu političku inteligenciju u odnosu s vašim šefom ako razvijete znanje ili umeće koje on treba, a za koje nema zamenu. Ali, politička inteligencija je dvosmerna ulica. Nećete biti sami u pokušaju gradnje vaših izvora moći. Drugi, posebno podređeni, nastojaće vas učiniti zavisnim od njih. Ishod je stalna borba. Dok vi pokušavate maksimalno povećati zavisnost drugih od vas, nastojaćete da smanjite na minimum vašu zavisnost od njih. I naravno, drugi s kojima radite nastojaće učiniti to isto. U delu Prince, Machiavelli kaže, "Svaki čovek koji se trudi da ostane dobar sve vreme biće ugrožen od strane mnogo većeg broja ljudi koji ni izdaleka nisu dobri. Dakle princ koji želi da zadrži svoj autoritet mora da nauči kako da ne bude dobar, i da to znanje iskoristi, ili da se od toga uzdrži, već prema tome, kako prilike to zahtevaju." Lako je shvatiti zašto nam je potrebna moć - bez nje bismo bili samo šrafovi jedne besmislene mašine. Neko igra ovu igru zbog novca, neko zbog sigurnosti ili slave, neko zarad seksa, ili svega ovoga zajedno. Vrhunski igrači tragaju za samom moći, znajući da se njeno posedovanje lako može iskoristiti da bi se dobio i novac i seks i sigurnost ili slava. Nijedna od ovih stvari sama po sebi ne čini moć; ali, beskrupulozna primena tamne strane sile (principi moći) može bez ikakvih problema da obezbedi sve njih.

Brojni istorijski primeri pokazuju da se moć ne sme trošiti uludo. Ne sme se nikada zloupotrebljavati, jer će se okomiti na nas i uništiti nas. Ne smemo se nikada odricati moći, ili je poricati, jer ćemo pri tom izgubiti sopstvenu ličnost.

63. Šta je cilj političke inteligencije? ___________________________________________________ Osnovni cilj primene političke inteligencije je da se uspostavi puna kooperacija (win-win odnos) sa interesnim partnerima. To je veština finog usaglašavanja svih učesnika u pogledu poslovnih namera i sredstava koje će se primeniti da se te namere sprovedu u delo. Poslovne namere koje su nastale kao rezultat intenzivnog korišćenja poslovne i duhovne inteligencije trebalo bi sprovesti u delo. Uspeh realizacije zavisi od veštine da se sa interesnim partnerima postigne saglasnost u pogledu poslovnih namera i sredstava koja se nameravaju upotrebiti da bi se osigurala njihova realizacija (cilj opravdava sredstva).

Slika 5.1 Usklađivanje poslovnih namera i sredstava Mogući ishodi su

• Konflikt u kojem će izgubiti ili jedna ili obe strane (potpuna nesaglasnost u pogledu namera i sredstava)

• Konkurencija – saglasnost u pogledu namera, ali sukob oko sredstava • Koalicija – nesaglasnost u pogledu namera, ali privremeno ujedinjenje da bi se

zajednički iskoristila oskudna sredstava • Kooperacija – potpuna saglasnost u pogledu namera i sredstava – potpuni

trijumf političke inteligencije, jer se stvara održivo okruženje u kojem svi dobijaju.

64. Šta je to konflikt? ___________________________________________________ Konflikt je posledica nesaglasnosti interesnih partnera u pogledu poslovnih namera i sredstava koje će se koristiti za njihovu realizaciju. Konflikt je proces koji počinje kad jedna strana percipira da je druga strana negativno uticala, ili ima upravo nameru negativno uticati, na nešto do čega je prvoj strani stalo. Uprkos divergentnim značenjima koje je termin konflikt sakupio, nekoliko zajedničkih tema su u osnovama većine definicija. Strane u sukobu moraju ga primetiti; da li sukob postoji ili ne stvar je percepcije. Ako niko nije svestan sukoba, onda se svi generalno slažu da sukob ne postoji. Dodatne zajedničke osobine u definicijama su opiranje ili nekompatibilnost i neki oblik interakcije. Ovi faktori postavljaju uslove koji određuju početnu tačku procesa sukoba. Konflikt onda možemo definisati kao proces koji počinje kad jedna strana percipira da je druga strana negativno uticala, ili ima upravo nameru negativno uticati, na nešto do čega je prvoj strani stalo. Ova definicija je namerno široka. Ona opisuje trenutak u trajnoj aktivnosti kad interakcija “pređe tačku” pretvaranja u sukob između zainteresovanih strana. Ona obuhvata široki raspon sukoba koje ljudi stalno doživljavaju u organizacijama – nekompatibilnost ciljeva, razlike u tumačenjima činjenica, nesuglasice zasnovane na bihevioralnim očekivanjima i slično. Naposletku, ova definicija dovoljno je prilagodljiva da pokrije puni raspon nivoa sukoba – od očiglednih i nasilnih dela do profinjenih oblika neslaganja. Sukob oko poslovne namere odnosi se na sadržaj i ciljeve rada. Sukobi u organizacijama često su proizašli iz strukture. Na primer, u filmskom biznisu, sukobi između režisera i producenata često se događaju zbog različitih ciljeva. Režiser želi stvoriti umetnički film, bez obzira na troškove. Producenti žele drastičnim kresanjem troškova napraviti finansijski profitabilne filmove. Kad ljudi moraju zajedno raditi, ali teže za razilazećim ciljevima, onda slede sukobi. Slično, povećana organizaciona veličina, pretvaranje posla u rutinu, specijalizacija rada i nepravedni sistemi nagrađivanja su primeri faktora koji mogu voditi do sukoba. Sukob oko sredstava odnosi se na to kako se posao treba napraviti. On mora biti niskog intenziteta kako bi bio produktivan. Jake svađe oko toga ko bi šta trebao raditi postaju disfunkcionalne kad stvaraju nesigurnost oko uloga u ostvarenju poslovne namere, povećavaju vreme realizacije zadatka i dovode do toga da članovi rade na suprotnim svrhama. Mnogi sukobi koji su bili pripisani lošoj komunikaciji su, nakon bližeg razmatranja, rezultat razlika u vrednostima. Na primer, predrasuda je izvor sukoba koji se zasniva na vrednostima. Sukob je nemoguće rešiti ako menadžeri pogrešno postupaju sa sukobom zasnovanim na vrednostima kao da je komunikacioni problem. Zapravo postiže se suprotno, povećani napori u komunikaciji samo će kristalizirati i istaći fundamentalne razlike. “Pre ovog razgovora, mislio sam da bi mogao biti zatvorenih pogleda. Sad znam da jesi!” Nedostatak komunikacije može biti izvor sukoba, ali menadžeri bi prvo trebali gledati na strukturalna ili na vrednostima zasnovana objašnjenja, jer ona više prevladavaju u organizacijama.

65. Zbog čega se formiraju koalicije? ___________________________________________________ Koalicija je grupa pojedinaca koji se privremeno udružuju kako bi ostvarili određenu svrhu. Koalicije se formiraju kada nemate dovoljno moći da sami realizujete poslovnu nameru, pa se udružujete sa drugima da primenjujete zajednička sredstva i tako tu moć steknete. Prirodan način sticanja uticaja je tako što čovek postaje vlasnik moći. Stoga, oni koji žele moć pokušaće da izgrade sopstvenu bazu moći. Ali, u mnogim slučajevima to može biti teško, riskantno, skupo ili nemoguće. U takvim slučajevima, učiniće se napori da se oblikuje koalicija od jednog ili više onih koji su “izvan moći” koji, udruživanjem, mogu kombinovati svoje resurse kako bi povećali nagrade za sebe. Oni “izvan moći” koji gledaju biti “u moći” pokušaće prvo povećati svoju moć samostalno. Zašto deliti plen ako to ne morate? Ali ako se ovo pokaže nedelotvornim, alternativa je uspostaviti koaliciju – neformalnu grupu koja je međusobno povezana aktivnom poterom za određenom svrhom. Logika koalicije? Snaga je u broju. Pronađeno je da uspešne koalicije sadrže fluidno članstvo i u stanju su se žustro oblikovati, postići svoju ciljnu svrhu i brzo nestati. Koalicije u organizacijama često nastoje maksimalno povećati svoju brojnost. U teoriji političkih nauka koalicije se kreću u drugom smeru – pokušavaju da što je moguće više smanje svoju veličinu. Nastoje biti taman toliko velike koliko im je potrebno da bi mogle izložiti moć potrebnu za ostvarenje svojih glavnih ciljeva. Ali zakonodavna tela su drugačija od organizacija. Posebno se to odnosi na donošenje odluka u organizacijama koje ne završava samo izborom između skupa alternativa. Odluku takođe treba primeniti. U organizacijama, uvođenje i privrženost odluci bar su toliko važni koliko i sama odluka. Stoga koalicije u organizacijama trebaju veliko zaštitničko telo koje će podržati glavne ciljeve koalicije. Ovo znači širenje koalicije kako bi se obuhvatilo što je moguće više interesa. Naravno, verovatnije je da će se ovo širenje koalicije da bi se potpomoglo izgradnji konsenzusa dogoditi u organizacionim kulturama u kojima se visoko ceni kooperacija, privrženost i zajedničko donošenje odluka. Verovatno će se manje težiti ovoj potrazi za maksimalnim povećanjem veličine koalicije u autokratskim i hijerarhijski kontrolisanim organizacijama. Još jedno predviđanje o koalicijama odnosi se na stepen međuzavisnosti unutar organizacije. Verovatnije je da će se stvoriti više koalicija kad postoji dosta međuzavisnosti zadataka i resursa. U suprotnosti s time, postojaće manje međuzavisnosti između podjedinica i manje aktivnosti stvaranja koalicija kad su podjedinice većinom samodovoljne ili resursa ima u izobilju. Naposletku, stvarni zadaci koje obavljaju zaposleni u organizaciji uticaće na stvaranje koalicije. Što je zadatak grupe više rutinski, to je veća verovatnost da će se stvoriti koalicije. Što je rad kojeg ljudi čine više rutinski, to je veća njihova međusobna zamenljivost, te je stoga veća njihova zavisnost. Može se očekivati da će se poslužiti koalicijom kako bi nadoknadili ovu zavisnost. Ovo pomaže pri objašnjavanju istorijske privlačnosti radničkih sindikata, posebno među nisko kvalifikovanim radnicima. Takvi zaposleni su u boljoj poziciji za pregovaranje o većim nadnicama, povlasticama i radnim uslovima kad su ujedinjena koalicija nego da deluju pojedinačno. “Štrajk” jedne osobe ima malu moć nad menadžmentom. Međutim, ako cela radna snaga firme krene u “štrajk”, pred menadžmentom je ozbiljan problem.

66. Šta je to moć? ___________________________________________________ Moć se odnosi na karakteristiku osobe A da može uticati na ponašanje osobe B, tako da osoba B učini nešto što inače ne bi učinila. Ova definicija podrazumeva: (1) potencijal koji se ne mora aktualizirati da bi bio efikasan, (2) odnos zavisnosti i (3) da osoba B ima određeno diskreciono pravo nad svojim ponašanjem. Verovatno je najvažniji aspekt moći njegova funkcija zavisnosti. Što je veća zavisnost osobe B od osobe A, osoba A ima u tom odnosu veću moć. Zauzvrat, zavisnost se temelji na alternativama koje osoba B percipira i na značenju koje osoba B pridaje alternativi (ama) koje osoba A kontroliše. Osoba može imati nad vama moć ako kontroliše nešto što vi želite. Ako želite univerzitetsku diplomu, te morate položiti određeni predmet da biste je stekli i ako je vaš trenutni nastavnik jedini član nastavničkoga veća na tom fakultetu koji predaje taj predmet, on ima moć nad vama. Vaše su alternative sigurno ograničene i vi stavljate visok stepen važnosti na dobijanje prolazne ocene. Slično tome, ako studirate na osnovu finansijskih sredstava koje isključivo osiguravaju vaši roditelji, verovatno ste svesni moći koju oni imaju nad vama. Zavisite od njih zbog finansijske podrške. Ali, kad završite školu, kad se zaposlite i kad ostvarite solidan prihod, moć vaših roditelja se bitno smanjuje. Ipak, ko među nama nije poznavao ili čuo za bogatog rođaka koji je u stanju kontrolisati veliki deo svoje porodice pukom indirektnom ili direktnom pretnjom da će ih izbrisati iz svoje oporuke? Kako bi osoba A postigla da osoba B nešto učini (što inače ne bi), znači da osoba B mora imati diskreciono pravo izbora. Iz toga sledi da:

1. Uvek kada očekujemo od nekoga nešto, ta osoba ima moć nad nama. 2. Obim njegove / njene moći nad nama u direktnoj je vezi sa time koliko nam je

on / ona potrebna da bismo zadovoljili svoje potrebe. 3. Svako ko može da pomogne ili spreči ono što bismo mi želeli, ima moć nad

nama. 4. Potpuna sloboda (tj. niko nad nama nema moć) nastupa kada nam od nikoga

ništa nije potrebno. 5. U organizacijama, zbog međusobne zavisnosti u izvršavanju zadataka. uvek

nam je neko potreban da obavimo posao. 6. Moć predstavlja iskonsku mogućnost kažnjavanja ili nagrađivanja, a ne pravo

da se to čini. U krajnjem slučaju, ako je ponašanje na poslu osobe B tako programirano da joj nije ostavljeno prostora da bira, njena je sposobnost da učini nešto drugo od onoga što već čini, očigledno ograničena. Na primer, opis posla, grupne norme, organizaciona pravila i propisi, kao i zakoni i standardi zajednice ograničavaju ljudima mogućnost izbora. Kao medicinska sestra možete zavisiti od pretpostavljenog za stalno zaposlenje. Ali, usprkos ovoj zavisnosti, postoji mala verovatnost da ćete se pokoriti njegovom zahtevu da izvršite operaciju srca na pacijentu. Precizan opis radnoga mesta, jasno pripisivanje pravila poželjnog i nedozvoljenog ponašanja (kodeks prakse) i striktna primena zakona će efikasno ograničiti sposobnost zaposlenih da čine negativne izbore.

67. Šta stvara zavisnost? ___________________________________________________

Zavisnost se povećava kad je resurs kojeg kontrolišete važan, redak i nezamenjiv. Kad posedujete bilo šta što je drugima neophodno potrebno, a to sami kontrolišete, činite ih zavisnima od vas i, stoga, stičete moć nad njima. Zavisnost je obrnuto proporcionalna alternativnim izvorima zaliha. Ako nečega ima u izobilju, posedovanje istog vam neće povećati moć. Ako je svako inteligentan, inteligencija ne stvara posebnu prednost. Slično, među super bogatima novac više nije moć. Ali, kako kaže stara poslovica: "U zemlji slepih, jednooki čovek je kralj!" Ako možete stvoriti monopol kontrolisanjem informacija, prestiža ili bilo čega za čim drugi žude, oni postaju zavisni od vas. Obrnuto, što možete više proširiti svoje opcije, to u tuđe ruke dajete manje moći. Na primer, to objašnjava zašto većina organizacija radije razvija odnose s više dobavljača, nego da njihov biznis zavisi samo od jednog. To takođe objašnjava zašto nas toliko žudi za finansijskom nezavisnošću. Finansijska nezavisnost smanjuje moć koju drugi mogu imati nad nama. Važnost Ako niko ne želi ono što imate, to neće stvarati zavisnost. Stoga, kako bi stvorili zavisnost, moraju se percipirati da je/su stvar(i) koju kontrolišete važna/e. Na primer, organizacije aktivno nastoje izbeći poslovnu nesigurnost i obezbediti održivost poslovanja. Stoga bismo trebali očekivati da će pojedince ili grupe koji su u stanju da uspešno vladaju problemima usaglašavanja sa poslovnim okruženjem ostali doživeti kao one koji kontrolišu važan resurs. Retkost Posedovanje retkog resursa – važnog znanja u ovom slučaju – čini člana višeg nivoa zavisnim o članu nižeg nivoa. Ovo takođe pomaže u davanju smisla ponašanjima članova nižih nivoa, koja bi se inače mogla činiti nelogičnim, kao što je uništavanje priručnika za procedure koji opisuju kako se odrađuje posao, odbijanje obučavanja ljudi na njihovim poslovima, ili čak pokazivanje drugima tačno onoga što im je posao da rade, stvaranje specijalizovanog jezika i terminologije koja sprečava druge da razumeju šta je zaista njihov posao, ili izvođenje poslova u strogoj tajnosti tako da aktivnost izgleda kompleksnija i teža nego što zaista jest. Nezamenjivost Što resursu više nedostaje mogućih nadomestaka, to kontrola nad tim resursom pruža više moći. Više obrazovanje opet pruža odličan primer. Na fakultetima postoje jaki pritisci na nastavno osoblje da objavljuju radove. Moć dekana nad članom nastavnog osoblja je obrnuto proporcionalno povezana s brojem objavljenih sadržaja tog člana. Što član nastavnog osoblja primi više priznanja kroz publikacije, to je mobilniji, pošto ostali fakulteti žele nastavno osoblje koje je steklo zvučno ime, pa postoji povećana potražnja za njegovim uslugama. Iako koncept staža može delovati u smeru menjanja ovog odnosa ograničavanjem alternativa dekana, članovi nastavnog osoblja koji imaju malo ili nikakvih publikacija imaju najmanju mobilnost i pod najvećim su uticajem svojih nadređenih.

68. Kako se koristi moć? ___________________________________________________ Pravi odgovor na pitanje kako se koristi moć je klasifikaciona shema od pet kategorija koju su identifikovali French i Raven. Oni su predložili klasifikaciju na pet varijacija moći koje su nazvali prinudnom, nagradnom, stručnom, legitimnom i referentnom moći. Prinudna moć počiva na strahu; nagradna moć proizlazi iz sposobnosti da se raspodeljuje bilo šta od vrednosti (obično se radi o novcu, povoljnim ocenama radnog učinka, zanimljivim radnim zadacima, prijateljskoj naklonosti, preferiranim radnim smenama ili prodajnim područjima); stručna moć odnosi se na uticaj koji proizlazi iz specijalnog umeća ili znanja; legitimna moć se zasniva na formalnim pravima koja neko ima kao rezultat posedovanja ovlašćenja (položaja ili uloge u organizaciji); dok se referentna moć razvija iz "divljenja" koje drugi stiču za pojedinca i iz njihove želje da svoje ponašanje i stavove oblikuju prema toj osobi. Moć prinude je najčešće korišćeni mehanizam za pokretanje ljudi. Čovek reaguje na tu moć iz straha od negativnih posledica koje mogu rezultirati ukoliko se ne posluša. Ta moć počiva na konkretnoj primeni, ili na pretnji primene fizičkih sankcija kao što je nanošenje bola, ozlede ili smrti; stvaranje frustracije zbog ograničavanja kretanja ili nasilne kontrole osnovnih psiholoških potreba ili potreba za sigurnošću. Na organizacionom nivou, osoba A ima moć prinude nad osobom B, ako osoba A može otpustiti, suspendovati ili degradirati osobu B pod pretpostavkom da osoba B ceni svoj posao. Shodno tome, ako osoba A može pripisati osobi B radne aktivnosti koje osoba B smatra neugodnim, ili može zapretiti osobi B na način koji osoba B smatra neugodnim, osoba A ima moć prinude nad osobom B. Moć uveravanja počiva na alokaciji i manipulaciji simboličnim nagradama. Ako možete odlučiti ko će biti primljen na posao, manipulisati masovnim medijima, kontrolisati alokaciju statusnih simbola, ili uticati na norme grupe, posedujete moć uveravanja. Na primer, kada nastavnik koristi atmosferu u razredu za kontrolu devijantnog učenika, ili kad sindikalni poverenik podstiče članove sindikata na upotrebu njihove neformalne moći kako bi se devijantnog člana dovelo u red, vi se susrećete s primerima moći uveravanja. Sposobnost uveravanja je jedna od najviše cenjenih osobina lidera. Kada maksimalno koristite autoritet maltretirajući podređene uglavnom ćete uspeti da ih pokrenete i postavite tamo gde želite. Kada ih uveravate, oni će stati tamo gde oni žele (koristeći sopstvenu moć i inicijativu) i izabraće najbolji mogući način da tamo stignu iz njihove perspektive. To lidera oslobađa ogromne obaveze i velikog posla da razmisli gde bi svako od sledbenika trebao da se postavi i kako da tamo stigne. Hijerarhija moći obuhvata kontrolu, autoritet, uveravanje i uticanje. Vešti lideri su majstori na sva četiri nivoa. Nabeđeni lideri vape za autoritetom. Peti nivo moći je da ne posedujete moć – da svesno postanete žrtva. Neposedovanje sposobnosti da se na bilo koji način utiče na događaje je suština uloge žrtve.

69. Koje taktike primenjivanja moći se najčešće koriste? ___________________________________________________ Pod taktikom primenjivanja moći podrazumevaju se načini kako pojedinci pretvaraju izvore moći u specifična delovanja. Najčešće korišćenje taktike su razum, koalicija, prijateljska nastrojenost, pogađanje, asertivnost i viši autoritet. Istraživanja su pokazala da postoje standardizovani načini pomoću kojih vlasnici moći pokušavaju da dobiju ono što žele. Kad su u jednom eksperimentu zamolili 165 menadžera da napišu eseje koji opisuju slučaj u kojem su uticali na svoje šefove, kolege ili zaposlene, ustanovljeno je ukupno 370 taktika primenjivanja moći koje su grupisane u 14 kategorija. Ovi odgovori su se zgusnuli i prepisali u upitnik od 58 stavki koji je potom dat da ga ispuni preko 750 zaposlenih. Nisu ih samo pitali kako su uticali okolo na druge na poslu već je akcenat stavljen na moguće razloge za uticanje na ciljnu osobu. Rezultati, koji su ovde sažeti, daju nam značajan uvid u taktiku primenjivanja moći – kako menadžeri i zaposleni utiču na druge i objašnjavaju uslove pod kojima se radije odabire jedna taktika nego druga. Analizom izveštaja se došlo do sedam taktičkih dimenzija ili strategija:

1. Razum: korišćenje činjenica i podataka kako bi se napravile logične ili racionalne prezentacije ideja

2. Prijateljska nastrojenost: korišćenje laskanja, stvaranje goodwilla, ponizno ponašanje i prijateljsko ponašanje pre postavljanja zahteva

3. Koalicija: dobijanje podrške drugih ljudi u organizaciji koji će podržati zahtev 4. Pogađanje: korišćenje pregovaranja kroz razmenu povlastica ili usluga 5. Asertivnost: korišćenje neposrednog i jakog pristupa poput traženja

pokoravanja zahtevima, ponavljajućim podsetnicima, naređivanjem pojedincima da se učini ono što je traženo i isticanjem da pravila zahtevaju pokoravanje

6. Viši autoritet: sticanje podrške viših nivoa u organizaciji kako bi osigurao zahteve

7. Sankcije: korišćenje nagrada i kazni poput sprečavanja ili obećavanja povišice plate, pretnji davanja nezadovoljavajuće ocene radnog učinka ili sprečavanja napredovanja.

Istraživači su pronašli da se zaposleni nejednako pouzdaju u sedam taktika. Međutim, kako je pokazano u tabeli 5.1, korišćenje razuma je bila najomiljenija strategija, bez obzira je li uticaj bio usmeren prema gore ili prema dole Najomiljenija taktika

Kad su menadžeri uticali na nadređene

Kad su menadžeri uticali na podređene

1 Razum Razum 2 Koalicija Asertivnost 3 Prijateljska nastrojenost Prijateljska nastrojenost 4 Pogađanje Koalicija 5 Asertivnost Pogađanje 6 Viši autoritet Viši autoritet 7 Sankcije Tabela 5.1 Izbor najomiljenije taktike kada se utiče na nadređene i na podređene

70. Na osnovu čega se vrši izbor primerene taktike primenjivanja moći? ___________________________________________________ Izbor primerene taktike primenjivanja moći vrši se na osnovu pet faktora - menadžerove relativne moći, menadžerovih glavnih ciljeva zbog kojih želi uticati na druge, očekivanja menadžera o spremnosti druge osobe da se pokori, organizacione kulture i međukulturalnih razlika. Menadžerova relativna moć ima dva načina uticanja na izbor taktike. Prvi je da veći broj taktika koriste menadžeri koji kontrolišu resurse koje drugi cene ili menadžeri koje drugi doživljavaju kao da su u položaju dominacije, nego broj taktika koje koriste oni koji imaju manje moći. Drugi je da menadžeri s više moći koriste asertivnost s većom učestalošću nego oni s manje moći. U početku možemo očekivati da će većina menadžera pokušati da koristi jednostavne zahteve i razum. Asertivnost je rezervna strategija korišćena kada cilj uticaja odbija, ili izgleda kao da se ne želi podložiti zahtevu. Otpor vodi do toga da menadžeri koriste neposrednije strategije. Tipično, prelazi se s korišćenja jednostavnih zahteva na insistiranje da se njihovi zahtevi ispune. Ali verovatnije je da će menadžer s relativno malo moći prestati da pokušava da utiče na druge kad naiđe na otpor, jer uviđa da su troškovi povezani s asertivnošću neprihvatljivi. Menadžeri menjaju svoju taktiku primenjivanja moći u odnosu na svoje glavne ciljeve. Kad menadžeri traže povlastice od svog nadređenog, obično se pouzdaju u lepe reči i promociju ugodnih odnosa; to jest, koriste prijateljsku nastrojenost. U poređenju s time, menadžeri koji pokušavaju da uvere svoje nadređene da prihvate nove ideje obično se oslanjaju na razum. Ovo spajanje taktika i ideja u praksi pokazuje dobre rezultate za uticaj prema dole. Na primer, menadžeri koriste razum kako bi prodali ideje zaposlenima i prijateljsku nastrojenost kako bi im se pružile usluge. Menadžerova očekivanja uspeha vode ga kroz izbor taktika. Menadžeri koriste jednostavne zahteve kako bi stekli podložnost kada prethodno iskustvo upućuje na visoku verovatnost uspeha. Kad je uspeh manje predvidljiv, menadžeri su u većem iskušenju da koriste asertivnost i sankcije kako bi ostvarili svoje glavne ciljeve. Kulture unutar organizacija se primetno razlikuju – na primer, neke su tople, opuštene i daju podršku; druge su službene i konzervativne. Organizaciona kultura zbog toga ima značajan udeo u definisanju koje se taktike smatraju prikladnima. Neke kulture podstiču korišćenje prijateljske nastrojenosti, neke podstiču razum, a druge se oslanjaju na sankcije i asertivnost. Tako će sama organizacija uticati na to koji će se podskup taktika primenjivanja moći smatrati prihvatljivim za menadžere. Ljudi u različitim zemljama obično preferiraju različite taktike primenjivanja moći. Na primer, studijom kojom su se poredili menadžeri u Sjedinjenim Američkim Državama i Kini ustanovilo se da Amerikanci percipiraju razum kao najdelotvorniji, dok su kineski menadžeri preferirali taktike koalicije i višeg autoriteta. Ove razlike su u skladu s vrednostima u ove dve zemlje. Razum je dosledan s preferencijom Amerikanaca za neposrednim kontaktima i korišćenjem racionalnog uveravanja kako bi se uticalo na druge i pomirile razlike. Na sličan način, taktike koalicije i višeg autoriteta dosledne su s preferencijama Kineza zbog korišćenja posrednih pristupa za teške i kontroverzne zahteve.

71. Šta je to moć ličnosti? ___________________________________________________ Moć ličnosti je posledica 3 jedinstvene karakteristika pojedinca –stručnosti (uticaj zasnovan na posebnim veštinama ili znanju), poštovanja i divljenja drugih (uticaj koji se zasniva na pojedinčevom posedovanju poželjnih resursa ili osobina ličnosti ), i harizme (nadogradnja moći uzora koja proizlazi iz ličnosti pojedinca i njegovog interpersonalnog stila). Ne morate imati službeni položaj u organizaciji kako bi posedovali moć. Na primer, mnogi od najkompetentnijih i najproduktivnijih dizajnera čipova u Intelu poseduju moć, ali oni nisu menadžeri i nemaju formalnu moć. Ono što imaju je moć ličnosti – moć koja nastaje iz jedinstvenih karakteristika pojedinca. Tri temelja moći ličnosti su stručnost, poštovanje i divljenje drugih i harizma. Moć stručnosti Moć stručnosti je uticaj koji je korišćen kao posledica ekspertize, posebne veštine ili znanja. Stručnost je postala jedna od najmoćnijih izvora uticanja kako je svet postao više tehnološki orijentisan. Postajemo sve zavisniji od stručnjaka kako bismo ostvarili ciljeve jer poslovi postaju sve više specijalizovani. Na primer, medicinari poseduju neophodna znanja da nas izleče, pa lako demonstriraju moć stručnosti – uglavnom bespogovorno slušamo savet kojeg nam daje naš doktor. Slična situacija je i sa informatičarima, poreznim savetnicima, ekonomistima, industrijskim psiholozima i ostalim stručnjacima. Referenta moć Referentna moć zasniva se na poistovećivanju s osobom koja ima poželjne resurse ili osobine ličnosti. Ako mi se sviđate, poštujem vas i divim vam se, možete koristiti moć nada mnom, jer vam želim udovoljiti. Referenta moć razvija se iz divljenja prema drugoj osobi i želji da se bude poput nje. Na primer, to pomaže da se objasni zašto se slavnim osobama plaćaju milioni dolara kako bi podržali proizvode u reklamama. Marketinškim istraživanjem pokazuje se da ljudi poput Michaela Jordana i Britney Spears imaju moć uticanja na vaš izbor atletskih teniski i cola pića. Uz malo prakse, vi i ja bi verovatno uspeli napraviti jednako dobru prodajnu reklamu kao ove slavne osobe, ali se javnost koja kupuje ne poistovećuje s vama i sa mnom. Moć harizme Zadnji temelj moći je harizma. Moć harizme je zapravo produženje referentne moći koja niče iz ličnosti i interpersonalnog stila pojedinca. Harizmatične vođe uspevaju da ih drugi prate jer mogu artikulisati privlačne vizije, preuzeti lične rizike, pokazivati osetljivost za okolinu i sledbenike i spremni su upustiti se u ponašanje koje većina ostalih smatra nekonvencionalnim. Ali u većini organizacija postojaće ljudi s harizmatičnim kvalitetima koji su, iako nisu na službenim položajima vodstva, ipak u stanju ispoljiti uticaj na druge zbog čvrstoće njihovih herojskih kvaliteta.

72. Šta je kredibilitet i kako se procenjuje kredibilitet? ___________________________________________________ Kredibilitet se može definisati kao postojanje ili nepostojanje poverenja u iskaze druge strane. Kredibilni ljudi su ljudi od poverenja, a kredibilna je ona informacija kojoj se bespogovorno veruje. Rezultat procene kredibiliteta zavisi od toga da li je izvor dostojan poverenja i da li poseduje odgovarajuću ekspertizu.

Istraživanja o kredibilitetu su započeta još pedesetih godina dvadesetog veka i to u krugovima psihologa i komunikologa. Većina onih koji su dali značajan doprinos na ovom polju slažu se oko toga da je kredibilitet isto što i doživljeni kvalitet – on nije ugrađen u neki objekt, osobu ili delić informacije. Kada se govori o kredibilitetu proizvoda ili usluge uvek se sve svodi na ljudsku percepciju i evaluaciju kvaliteta. Istraživači se slažu i u tvrdnji da je doživljeni kredibilitet posledica simultane evaluacije više različitih dimenzija. Iako se mišljenja o broju dimenzija donekle razlikuju, dve osnovne dimenzije kredibiliteta su prisutne kod svih:

• Nivo pouzdanosti • Nivo ekspertize

Slika 5.2 Kredibilitet kao sinteza pouzdanosti i ekspertize Nivo pouzdanosti se utvrđuje na osnovu kriterijuma kao što su pozitivna orijentacija, baratanje činjenicama i nedvosmislenost, a sadrži i obaveznu procenu moralnosti izvora. Retorici u staroj Grčkoj su za opis ovog koncepta koristili termin “ethos”. Nivo ekspertize se definiše atributima - zasnovana na znanju, sa iskustvom i kompetentna. Ovde se vrši evaluacija procenjenog nivoa znanja i veština izvora.

73. Koje vrste kredibiliteta postoje? ___________________________________________________ Četiri osnovna tipa kredibiliteta su pretpostavljeni kredibilitet, kredibilitet na osnovu reputacije, kredibilitet na osnovu inspekcije i kredibilitet na osnovu prethodnog iskustva. Kredibilitet je zbir vrednosti koje interesni partneri pridaju organizaciji ili pojedincu na osnovu svoje percepcije i tumačenja imidža koji poslovna organizacija (osoba) komunicira i konzistentnosti njenog ponašanja tokom vremena. Kredibilitet je sličan vazduhu koji udišemo. Kada je prisutan to niko ne primećuje. Ali kada ga nema to odmah svi primete. Iako su psiholozi istakli faktore koji utiču na stvaranje kredibiliteta nisu se pozabavili činjenicom da postoje različite vrste kredibiliteta. Ova istraživanja su od velikog značaja za sve one koji dolaze u svakodnevni kontakt sa interesnim partnerima, pogotovo ako se na osnovu toga mogu steći dragocena znanja o tome kako mogu da steknu ili da izgube kredibilitet. U nastavku su definisana četiri tipa kredibiliteta:

1. Pretpostavljeni kredibilitet 2. Kredibilitet na osnovu reputacije 3. Kredibilitet na osnovu inspekcije 4. Kredibilitet na osnovu prethodnog iskustva

Analiza dinamike kredibiliteta nameće potrebu da se pruže odgovori na tri važna pitanja:

• Kako se kredibilitet stiče? • Kako se gubi? • Da li se, i kako može ponovo povratiti?

Za svaki od četiri tipa kredibiliteta postoje različiti odgovori na ova pitanja. Proučavanje načina na koji se tokom vremena dobija ili gubi kredibilitet je dalo rezultate koji su intuitivni - kredibilitet se dobija kada korisnici dobijaju informacije koje su korektne i pouzdane. Na isti način kredibilitet se gubi kada korisnik proceni da je dobio pogrešne informacije, ili dezinformacije. Ponovno vraćanje kredibiliteta je herkulovski poduhvat, posebno iza praktične perspektive. Kada jednom interesni partneri shvate da nemate kredibilitet teško će vam m pružiti drugu priliku. O tome Warren Buffett kaže: „Treba dvadeset godina da izgradimo reputaciju, a samo pet minuta da je uništimo. Ako razmišljate o tome, činićete stvari drugačije.

74. Po čemu se pretpostavljeni kredibilitet razlikuje od kredibiliteta na osnovu inspekcije i kredibiliteta na osnovu iskustva? ___________________________________________________ Pretpostavljeni kredibilitet pokazuje u kojoj meri se veruje nekome ili nečemu na osnovu naših ukorenjenih uverenja (predrasuda) dok kredibilitet na osnovu inspekcije pokazuje u kojoj meri se veruje nekome ili nečemu na osnovu onoga što smo pronašli jednostavnim uvidom. “Kredibilitet na osnovu iskustva” pokazuje u kojoj meri se veruje nekome ili nečemu na osnovu prethodnog iskustva iz prve ruke. Pretpostavljeni kredibilitet “Pretpostavljeni kredibilitet” pokazuje u kojoj meri se veruje nekome ili nečemu na osnovu naših ukorenjenih uverenja (predrasuda). Na primer, ljudi pretpostavljaju da njihovi prijatelji uvek govore istinu, pa u njihovim očima imaju visok nivo kredibiliteta. S druge strane, prodavcima automobila, advokatima i političarima se u principu ne veruje previše. Uglavnom se tu radi o stereotipima, ali je to i esencija pretpostavljenog kredibiliteta. Kredibilitet na osnovu inspekcije “Kredibilitet na osnovu inspekcije” pokazuje u kojoj meri se veruje nekome ili nečemu na osnovu onoga što smo pronašli jednostavnim uvidom. Kada utvrđuju kredibilitet na osnovu inspekcije ljudi procenjuju knjigu ne prema sadržaju, nego prema koricama. U svetu međuljudskih odnosa ovakve procene kredibiliteta se obavljaju gotovo automatski. Način na koji se ljudi oblače, ili njihov izgovor, trenutno utiču na percepciju njihovog kredibiliteta. Isto vredi i za proizvode i usluge. Ako ljudi procene da proizvod (usluga) nema kredibilitet oni će prestati da ga koriste i neće pružiti drugu šansu da se situacija popravi. Kredibilitet na osnovu iskustva Nakon dugotrajnijeg druženja sa nekim ljudima u stanju smo da prilično objektivno procenimo nivo poverenja koji im možemo ukazati i koliko je impresivna njihova ekspertiza. Na osnovu tako stečenog uverenja donose se automatske odluke. Uvek se prednost daje advokatima i lekarima koji iza sebe imaju impresivnu statistiku uspešno rešenih slučajeva. Isti odnos i dinamika vredi i za našu interakciju sa proizvodima i uslugama. Kredibilitet na osnovu iskustva može da bude najkompleksniji od sva četiri navedena tipa kredibiliteta. Pošto on zavisi od iskustva iz prve ruke sa određenom osobom (ili proizvodom i uslugom), takav kredibilitet sadrži hronološku komponentu koja uvodi dinamički faktor u proceni kredibiliteta.

75. Čemu služi kredibilitet na osnovu reputacije? ___________________________________________________ Kredibilitet na osnovu reputacije pokazuje u kojoj meri se veruje nekome ili nečemu na osnovu referenci koje je dala treća strana. U našem svakodnevnom životu kredibilitet na osnovu reputacije igra veliku ulogu – veliki dojam uvek ostavljaju prestižne nagrade ili zvanične titule (doktor i profesor) koje su dobijene od neke treće strane i na osnovu koji ugled nosilaca drastično skače. To su, na primer, dodela filmske nagrade “Oskar”, osvajanje svetskog prvenstva u nekom sportu (recimo košarci), dobijanje Nobelove nagrade... Pogledajmo šta sve znači posedovanje jednog ovakvog naslova:

• Prva karakteristika je, bez dileme, biti prvi! U jednom vremenskom intervalu (u

datim primerima radi se o jednoj godini) onaj ko je osvojio neki od naslova (bez obzira da li se radi o pojedincu, više osoba ili timu) apsolutno je prvi na ovoj našoj planeti.

• Na drugom mestu je priznanje za vrhunski dugogodišnji naporan rad. Ali, dobiti

nagradu za najbolju režiju nekog filma podrazumeva ne samo rad i obična profesionalna znanja, već i “ono nešto” što režisera ističe kao najboljeg od najboljih, “ono nešto” novo, originalno, što može samo majstor svog zanata, “ono nešto” što kasnije ostaje vlasništvo celog ljudskog roda. Istovremeno, to je priznanje za okolinu iz koje je pobednik potekao i ponos cele jedne zemlje. Ne postoji čovek koji neće reći: mi smo osvojili prvenstvo sveta, mi imamo ove godine nobelovca za književnost! I to s punim pravom - reč je o događaju koji ljudski rod pamti - o stvaranju istorije.

• Treća velika karakteristika je činjenica da se dobitnik vrhunskog priznanja nikada

i nigde ne mora dokazivati! Zar ne bi bilo smešno dobitnika Nobelove nagrade za fiziku pitati da li možda zna Njutnove zakone? Ili, kako bi to izgledalo kada bi glumca koji je dobio “Oskara” za glavnu ulogu poslali na audiciju? Možda bi bilo interesantno upitati trenera tima koji je osvojio svetsko prvenstvo u košarci da li su mu poznata pravila igre? Naravno, sva ta pitanja su toliko izlišna, da ne kažemo apsurdna, da se o njima ni ne razmišlja!

• Zadnja, četvrta velika karakteristika se odnosi na činjenicu da su kriterijumi,

prema kojima je ostvareno osvajanje laskavog priznanja ili prvenstva, svima poznati kao jasni i svetski prihvaćeni standardi. Niko ozbiljan ne dodeljuje sam sebi titulu tipa “ja sam napametniji”, “mi smo najbolji”, “niko mi (nam) nije ravan”!

Kredibilitet na osnovu reputacije je vrhunska manifestacija kvocijenta političke inteligencije.

76. Koji značaj ima kvalitetna komunikacija iz političke perspektive? ___________________________________________________ Potreba za kvalitetnom komunikacijom nastaje zbog toga što ono društvo koje ideju dijaloga i tolerancije ne ugrađuje u karakter svojih članova, nema budućnosti. Ako se ljudi međusobno mrze i kolju, onda nema te njive koja obećava dobru žetvu. Iz političke perspektive (sa stanovišta moći i vlasti) potreba za komunikacijom nastaje zbog toga što svaki odnos, koji nije dijaloški, nužno prerasta u prinudu i nasilje. Biti spreman na razgovor, znači odbaciti svaku pomisao na nasilje. Sve dok ljudi razgovaraju, oni su izvan svakog nasilja. U osnovi postoje samo tri metoda da se kod drugih ljudi nešto postigne: • mogu se primorati, • mogu se nadgovoriti (uberreden) i • mogu se uveriti uberzeugen). Po pravilu samo je poslednji metod legitiman. Moćni ne umeju da vode razgovor, oni znaju da zapovedaju. Zapovedni oblik govora i jezika mora da je u bitnoj vezi sa posedovanjem moći: zapovest srećemo svuda gde ima neko ko je sklon da sluša! Ako jedan čovek ima potrebu da zapoveda, a drugi potrebu da sluša, onda oni stvarno deluju kao jedna (autoritarna) ličnost. Ako su društveni odnosi uglavnom odnosi moći, onda je preovlađujući govor u društvu govor ne/moći. Moć je vidljiva samo u svojim posledicama: one su dokaz postojanja moći. Ljudski odnosi odvijaju se u dva osnovna oblika: kao odnosi moći i kao odnosi saradnje. Iz toga sledi da se razgovor može voditi ili sa pozicija moći, ili sa pozicija saradnje. Sve dok jedan sa drugim razgovaramo sa pozicija moći - nema govora o razgovoru. Sada je jasno da je razgovor ostvarenje jednog drugog načina življenja i jednog shvatanja sebe i drugog kao uzajamno zavisnih, ali ne i nadređenih, odnosno podređenih. Moć je odnos u kome se drugi usmerava de deluje onako kako prvi hoće - bez njegova pristanka! Ako neko može da ostvari svoju volju uprkos protivljenju drugih, on ima moć: moć je moć u odnosu na druge. Politika kao politika moguća je tamo gde postoje razlike u društvenoj moći: moć jednih podrazumeva nemoć drugih! Svaki društveni odnos sa nejednakom moći jeste politički odnos: zato svuda ima onih koji naređuju i onih koji slušaju - nigde slobodnih. Pošto je politički život satkan od odnosa moći i nadmoći, jasno je da on nije plodno tle za razgovore, što ne znači da u politici nema nagovora, dogovora, pregovora, prigovora, izgovora... Herodot u svojoj Istoriji opominje: "Niko, naime, nije tako lud da pre izabere rat nego mir, jer u miru deca sahranjuju svoje očeve, a u ratu očevi decu". Nasilje je poricanje bilo kakve vrednosti drugom čoveku. Ko ceni vrednost ljudskog života, taj se kloni nasilja. Onaj ko vrši nasilje prestaje da druge smatra ljudima. A svako nasilje nad drugim čovekom ne dozvoljava da se sazna istina o njemu. Razgovor je istinski preokret u načinu rešavanja sporova i sukoba među ljudima, koga oni nisu dovoljno svesni, a koji je spasonosan: on izvodi iz sveta nasilja i uvodi u svet slobode!

77. Kako glasi princip kooperacije? ___________________________________________________ Uspeh konverzacije ne zavisi samo od toga šta govornici kazuju već i od njihovog celokupnog stava prema interakciji. Ljudi sa izraženom političkom inteligencijom prihvataju neki "kooperativni princip" kad komuniciraju. Oni nastoje da ostanu u dobrim odnosima pridržavajući se određenih konverzacijskih "maksima" koje leže u osnovi delotvorne upotrebe jezika u realizaciji političkih ciljeva. Komunikacija je sredstvo pomoću kojeg dve ili više osoba razmenjuju informacije i međusobno utiču na svoja mišljenja i ponašanja. Svi znamo da ishod našega komuniciranja s drugima često nije onakav kakvom smo se nadali. Susrećući se, ljudi se ne moraju složiti, no uvek postoji mogućnost da razmene mišljenja i međusobno utiču na svoje stavove. U tome smislu, njihove se svesti susreću u komuniciranju. Princip kooperacije omogućava učesniku neke konverzacije da komunicira na osnovu pretpostavke da je njegov sagovornik spreman na saradnju (cooperative). Tako ovaj princip ima ulogu regulisanja onoga što se govori u nameri realizacije postavljenog političkog cilja. Princip kooperacije glasi: „Učini svoj doprinos odgovarajućim, na nivou na kojem se događa, sa prihvaćenim ciljem ili usmerenjem razmene informacija u koju si uključen.“ Nakon navođenja osnovnog principa uzajamne saradnje sagovornika, određuju se četiri maksime kojima se ona rukovodi.

• Maksima kvaliteta (The maxim of Quality) pokušaj da tvoj doprinos bude istinit, posebno: (i) nemoj reći ono što veruješ da je laž (ii) nemoj reći ono za šta ti nedostaje odgovarajući dokaz

• Maksima kvantiteta (The maxim of Quantity) (i) učini svoj doprinos onoliko informativnim koliko je to potrebno za tekuće svrhe razmene (ii) ne čini svoj doprinos više informativnim nego što je to potrebno

• Maksima relevantnosti (The maxim of Relevance) učini svoj doprinos relevantnim

• Maksima načina (The maxim of Manner) budi jasan, posebno: (i) izbegavaj nejasnost (ii) izbegavaj dvosmislenost (iii) budi sažet (iv) pazi na red

Navedene maksime predstavljaju osnove komunikativnog ponašanja potencijalnih sagovornika. Na obostranom poznavanju i prihvatanju principa kooperacije i njegovih maksima zasniva se pravovremeno prepoznavanje namere interesnih partnera u procesu komuniciranja, što je preduslov za postizanje političkih sporazuma.

78. Za šta se koristi analiza polja sila? ___________________________________________________ Uspeh određene političke inicijative zavisi od pravilne procene stava interesnih partnera. Analiza polja sila je glavna alatka političke inteligencije koji služi za grafičko predstavljanje i lakše razumevanje pokretačkih sila i sila otpora.

Sociolog Kurt Levin razvio je model koji je nazvao “analiza polja sila” i kojim se bilo koji aktuelan nivo učinaka iskazuje kao ravnoteža pokretačkih sila, koje podstiču uzlazno kretanje, i sila otpora, koje deluju protiv tog rasta, kako je to prikazano na slici 5.3: Slika 5.3 Analiza polja sila Karakteristike pokretačkih sila: • Razumne su • Logične • Pozitivno-emocionalne • Svesne • Pod znakom su ekonomije Karakteristike sila otpora: • Nerazumne su • Negativno-emocionalne • Nelogične • Nesvesne • Pod znakom socijalne psihopatologije Dejstvo pokretačkih sila i sila otpora moguće je zapaziti u svakoj sredini. Zadatak političke inteligencije je da insistira na jačanju reputacije, međusobnog poštovanja i poverenja i da stvara pozitivnu atmosferu koja pogoduje slamanju sila otpora pretvara ih u pokretačke sile.

Sile otpora

79. Šta se podrazumeva pod pojmom makijavelizam? __________________________________________________ Pod pojmom makijavelizam podrazumeva se stepen do kojeg je pojedinac pragmatičan, emocionalno udaljen i veruje da ciljevi opravdavaju sredstva. Uslovi koji odgovaraju jakim makijavelistima su direktna interakcija, minimalna pravila i odredbe i stroga kontrola emocija.

Makijavelizam kao karakteristika ličnosti nazvana je po Niccolou Machiavelliu, koji je u šesnaestom veku pisao o veštinama političke inteligencije: „Neki prinčevi ne žele da se promene ni po koju cenu. Zbog toga oni doživljavaju neuspeh kada se sreća promeni. Duboko sam uveren da oni koji prilagođavaju svoj način ponašanja vremenu i okolini prosperiraju, a oni koji to ne čine propadaju. Time se objašnjava zbog čega je prosperitet prolazna kategorija. Kada se vreme i okolnosti promene, svi koji se ne prilagode biće uništeni.“ Pojedinac koji je visoko na lestvici makijavelizma je pragmatičan, održava emocionalno odstojanje i veruje da ciljevi opravdavaju sredstva. "Ako radi, koristi ga" u skladu je s jakim makijavelističkim posmatranjem sveta. Veliki broj istraživanja usmereno je prema analizi odnosa ličnosti koje su visoko i nisko na makijvelističkoj lestvici. Jaki makijavelisti češće se koriste manipulacijom, češće pobeđuju, teže se nagovore i više nagovaraju druge nego što to čine osobe koje su nisko na lestvici makijavelizma. Koliko će jaki makijavelisti uspeti u svojim namerama zavisiće i od situacionih faktora. Ustanovljeno je da jaki makijavelisti postižu uspeh: (1) više kad komuniciraju licem u lice s drugima nego posredno; (2) kad okolnost ima minimalan broj pravila i uredbi te tako dozvoljava slobodoumnost i improvizaciju; i (3) kad emocionalna povezanost sa detaljima nebitnim za pobeđivanje odvlači pažnju slabih makijavelista. Trebamo li zaključiti da su jaki makijavelisti prezaposleni? Taj odgovor zavisi od vrste posla i uzimate li u obzir etičke implikacije pri evaluaciji radnog učinka. U poslovima koji zahtevaju veštine pregovaranja (kao što su pregovori s radnom snagom) ili koji nude ogromne nagrade za pobeđivanje (kao udeli od postotka prodaje), jaki makijavelisti će biti izrazito produktivni. Ali ako ciljevi ne mogu opravdati sredstva, ako postoje apsolutni standardi ponašanja. ili ako tri prethodno navedena situaciona faktora nisu prisutna, naša sposobnost predviđanja poslovnog uspeha jakih makijavelista biće ozbiljno okrnjena.

80. Kako ljude možemo podeliti na osnovu kvocijenta političke inteligencije? ___________________________________________________ Igrače u političkoj igri možemo na osnovu kvocijenta političke inteligencije da podelimo u četiri grupe (ovce, vukovi, magarci i sove) zavisno od dve varijable -koliko su okrenuti sopstvenim sebičnim ciljevima, ili su pre svega zainteresovani za uspeh organizacije. Na osnovu procene primerenog kvocijenta političke inteligencije (PQ) može se napraviti sledeća klasifikacija, kako je to prikazano na slici 5.4:

Slika 5.4 Podela ljudi na osnovu kvocijenta političke inteligencije Ovce -Organizaciono centrični pojedinci i organizacije sa malom sposobnošću razumevanja političke situacije. U grupu ovaca se mogu svrstati svi oni pojedinci i organizacije koje ne razumeju političku situaciju, ali su presretne da budu u društvu (stadu). Njihov osećaj identiteta zasniva se na činjenici da su deo moćne kompanije koja im pruža zaštitu. Ovce su idealne za administrativne dužnosti vođene putem pravila, instrukcija, postavljenih rutina. Rukovođenje drugima prevazilazi mogućnosti ovaca. Zbog nedostatka političke inteligencije to su pasivni i nekritički nastrojeni pojedinci bez inicijative i osećaja odgovornosti. Uz obavezno tiho negodovanje obaviće ono što im se kaže i to je sve. Ovce su zavisne od vođe u pogledu inspiracije, a mogu biti „agresivno“ pokorne do servilnosti, zbog čega su idealne žrtve za vukove – one koji perfektno predviđaju i čitaju političku situaciju i to isključivo u sopstvenu korist.

Magarci - Egocentrični pojedinci i organizacije sa velikom sposobnošću razumevanja političke situacije Slično vukovima i magarci vole da igraju solo deonicu, ali za razliku od njih ne znaju da pročitaju političku situaciju. Magarcima nedostaje potrebna inicijativa za uspešno izvršenje poslova (karakteristike "ne radi uvek svim svojim potencijalom" i "treba suviše mnogo uputstava da bi dao najbolje"). Magarci rukovodioci (koji vole da se užive u omiljeni lik «Genije sa hiljadu pomoćnika») često prave budale od sebe jer pokušavaju da utiču na pogrešne ljude, ili to rade na neprimeren način. Šefovi magarci koji nemaju samopouzdanje i slabi su u proceni, obično vole ovce i sa njima stvaraju koalicije, što redovno dovodi do blamiranja firme. Vukovi- Egocentrični pojedinci i organizacije sa malom sposobnošću razumevanja političke situacije Često preuzimaju rizik, sami kreću u akciju i rešavaju probleme. Njihov cilj je apsolutna moć. Život i posao doživljavaju kao džunglu gde oni koji pobeđuju uništavaju one koji gube. Imaju malo integriteta i spremni su da bez oklevanja ubiju ili unište konkurenciju da bi preživeli. Ponekad su u čoporu, ali najčešće love sami. Sove - Organizaciono centrični pojedinci i organizacije sa velikom sposobnošću razumevanja političke situacije Vukovi i sove znaju na koga bi trebalo uticati i kako. Za razliku od vukova sove poseduju i integritet i političku veštinu. Mogu da uzlete i sagledaju situaciju sa odgovarajuće visine. Brinu o ljudskim aspektima kompanije, zainteresovani su za osećanja ljudi oko sebe, imaju dovoljno integriteta da traže najbolje za organizaciju, ali i političke veštine da taj svoj zahtev isteraju do kraja. Mudra sova je duboko svesna činjenice da se autoritet ne stvara preko noći i brutalnom silom, te da je osnovna funkcija liderstva da se proizvede što je moguće više lidera, a ne više sledbenika (ovaca). Sove poseduju izrazito visok kvocijent političke inteligencije.

6. Emocionalna inteligencija

6.1 Uvod

81. Šta se podrazumeva pod pojmom emocija i koje su osnovne grupe

emocija?

82. Zbog čega se pri proučavanju organizacionog ponašanja

emocijama sve doskora poklanjala mala pažnja?

83. Šta je to Emocionalna inteligencija?

84. Kako se meri emocionalna inteligencija?

85. Čemu služi lična inteligencija?

86. Zašto samosvest ima ogroman značaj za uspeh emocionalne

inteligencije?

87. Koje emocije su vezane za samosvest?

88. Kako se samosvest može povećati?

89. Zašto je samoregulacija izuzetno važna?

90. Koje posledice ima nedostatak samoregulacije?

91. Koju ulogu u jačanju emocionalne inteligencija ima motivacija?

92. Šta je to empatija?

93. Šta se podrazumeva pod veštinama međuljudskog ophođenja?

94. Koje pozitivne emocije se vezuju za odnos sa drugim ljudima?

95. Koje negativne emocije se vezuju za odnos sa drugim ljudima?

96. Može li se emocionalna inteligencija naučiti i kada?

97. Šta je osnovni cilj poslovne primene emocionalne inteligencije?

98. Kako emocionalna inteligencija utiče na poslovnu efikasnost?

99. Zašto je emocionalna inteligencija neophodan dodatak političkoj

inteligenciji?

100. Kako ljude možemo podeliti prema kvocijentu emocionalne

inteligencije?

6.1 Uvod

„Onaj koji poznaje i sebe i druge nije nikada u opasnosti; onaj koji poznaje sebe, ali ne i druge ima polovičnu šansu da pobedi;

te onaj koji ne poznaje niti sebe niti druge, u opasnosti je u svakoj bici“

Sun Cu Ambrose Bierce, čuveni američki cinik iz 19-tog veka ispričao je anegdotu o izumitelju koji je smislio mašinu za putovanje kroz vreme. Kada je po prvi put pokušao da isproba svoj izum u realnim okolnostima, stigao je pravo u središte zemlje. Njegov komentar je bio: "Moj izum se pokazao perfektno u svim detaljima izvedbe. Problemi koji su, nažalost, tokom leta nastupili, više su fundamentalne i konceptualne prirode". Nerazumevanje ogromnog značaja emocionalne inteligencije imaće za posledicu upravo velike probleme koji su više fundamentalne i konceptualne prirode o čemu govori i sledeća anegdota koja se pripisuje Malkolmu Forbesu (osnivaču Forbes magazina): Starija žena u iznošenoj kućnoj haljini i njen muž u radnom kombinezonu izašli su iz prvog jutarnjeg voza na železničkoj stanici u Bostonu i uputili se pravo u dekanat Univerziteta Harvard. Smerno su zamolili iznenađenu sekretaricu da im je jako važno da vide dekana. Sekretarica je pokušala da ih obeshrabri: «Niste se prethodno najavili, a dekan je zauzet celi dan». Čekaćemo, odgovorila je smireno ženica. Sledećih 8 sati sekretarica ih je uporno ignorisala u nadi da će se obeshrabriti i sami otići. Na kraju je isfrustrirana tolikom upornošću odlučila da ipak obavesti dekana o čudnoj poseti. «Kada sam jutros došla na posao oni su bili tu. Ako ih primite na par minuta možda ćemo ih se konačno rešiti». Dekan je bio ogorčen. Neko njegove važnosti i sa toliko odgovornosti sigurno ne bi trebalo da se bavi sa osobama u kućnim haljinama i radnim kombinezonima koji su puni zebnje i očekivanja stajali da vratima. Ženica mu se obratila: «Naš sin je studirao na Harvardu i bio je ovde veoma srećan. Poginuo je nesrećnim slučajem i mi bismo želeli da se njegovo ime na neki način zabeleži na Univerzitetu». Dekan je bio šokiran i odgovorio je grubo: «Gospođo, ako bismo podizali spomenik za svaku osobu koja je na neki način bila vezana za Harvard ovo mesto bi pre ličilo na groblje, nego na univerzitet.» «Niste me dobro razumeli», odgovorila je ženica brzo, «mi ne želimo da podignemo spomenik nego da poklonimo Harvardu novu zgradu».

Dekan je zakolutao očima – «Imate li vi ljudi uopšte predstavu o tome koliko košta takva zgrada? Vrednost naših objekata je preko sedam i po miliona dolara! Za trenutak je žena bila preneražena i dekan se ponadao da će im konačno videti leđa. Na njegovo ogromno iznenađenje ona se okrenula svom mužu koji dotada nije progovorio ni reč i upitala ga:

«Ako je toliko malo novaca potrebno da se pokrene univerzitet zašto da ne napravimo sopstveni? Čovek u radnom kombinezonu je odlučno klimnuo glavom i gospodin i gospođa. Leland Stanford otputovali su nazad u Palo Alto, CA, gde su osnovali univerzitet koji je nosio njihovo ime u spomen na izgubljenog sina za kojeg Harvard nije pokazao nikakvo saosećanje ili tračak interesa.

Da se to događa danas situacija bi bila sasvim drugačija. Sekretarica dekana bi imala instaliran programski paket Microsoft CRM 3.0 koji bi dekanu odmah signalizirao da se radi o izuzetno vrednim i retkim posetiocima kojima bi trebalo posvetiti svu moguću pažnju.

Ono što je nedostajalo dekanu Harvarda nije bila softverska podrška nego emocionalna inteligencija. On jednostavno nije bio dorastao zadatku da prepozna velikog zahvalnog kupca i ponašao se iracionalno - pretvorio ga je u konkurenta koji mu je ugrozio opstanak.

Ogroman značaj vladanja emocionalnom inteligencijom istakao je na sledeći način Karlos Kastaneda, u „Učenju Don Huana“: Beskorisno je protraćiti život na jednoj stazi, naročito ako ta staza nema srca. Pre nego što se otisnete nekom stazom, uvek se zapitajte: Da li ova staza ima srca? Ako je odgovor ne, vi ćete to znati, i tada morate odabrati drugu stazu. Staza bez srca nikada nije prijatna. Morate se mnogo potruditi da biste uopšte krenuli njom. Sa druge strane, staza sa srcem je laka; ne morate da radite na tome da je zavolite. U ovom poglavlju definisaćemo pojam emocionalne inteligencije, pokazati kako se ona meri, i istaći značaj lične i društvene kompetencije. Bogat emocionalni razvoj je ključna komponenta za razumevanje međuljudskih odnosa, racionalno mišljenje, maštu, kreativnost.. Poglavlje završava objašnjenjima šta je osnovni cilj poslovne primene emocionalne inteligencije i zašto je emocionalna inteligencija neophodan dodatak političkoj inteligenciji.

81. Šta se podrazumeva pod pojmom emocija i koje su osnovne grupe emocija? _____________________________________________________________________Emocije ili osećanja su uzbuđena stanja organizma izazvana eksternim ili internim doživljajima Iako bi prema teoriji osobe koje na bilo koji način rade sa ljudima morale biti sposobne da prepoznaju čak 41 emociju, u većini slučajeva je dovoljno razlikovati osam univerzalnih emocija – bes, tugu, strah, uživanje, ljubav, iznenađenje, odvratnost i stid. Svaka od ovih emocija je genetski determinisana, univerzalna i diskretna. ______________________________________________________________________ Emocije određuju prioritete u sistemu višestrukih ciljeva i održavaju ih dok ne dođe do ostvarenje nekog cilja ili dok se on ne napusti. postoji više definicija pojma emocija. U nastavku ćemo navesti najznačajnije:

• latinsko poreklo reči: -emovere: pokrenuti + sentire: osećati • Encarta: ...“jako mentalno ili instinktivno osećanje kao što je ljubav ili strah.” • Oksfordski rečnik:- ...“bilo koje uzrujanje ili uznemirenje uma, osećanja,

strasti; bilo kakvo mentalno stanje besa ili nespokojstva.” • Daniel Goleman:-...“osećanje i raznolika mišljenja, psihološka ili biološka

stanja, i raspon raznovrsnih mogućnosti ponašanja.” • Tijana Mandić:-...“akcija i reakcija subjekta na neko značajno spoljašnje ili

unutrašnje zbivanje.” Osnovne grupe emocija su: • bes: razjarenost, uvredljivost, ozlojađenost, gnev, razdražljivost, ogorčenost,

uznemirenost, jarost, zlovolja, ljutnja, netolerantnost, odbojnost, a možda u ekstremnim slučajevima i patološka mržnja i nasilje.

• tuga: jad, bol, žalost, neraspoloženje, turobnost, utučenost, samosažaljenje, a u patološkim slučajevima teška depresija.

• strah: uznemirenost, zebnja, nervoza, zabrinutost, konsternacija, nesigurnost, labilnost, sumnjičavost, razdražljivost, prestravljenost, užas; kao psihopatološki oblici – fobija i panika.

• uživanje: sreća, radost, opuštenost, zadovoljstvo, ushićenje, oduševljenje, vedrina, ponos, čulno uživanje, uzbuđenje, razuzdanost, prijatnost, satisfakcija, euforija, nepredvidljivost, ekstazičnost, a u krajnosti – manija.

• ljubav: prilagodljivost, druželjubivost, poverenje, dobrota, privlačnost, odanost, obožavanje, zaluđenost, agape.

• iznenađenje: šok, zapanjenost, zadivljenost, čuđenje. • odvratnost: prezir, omalovažavanje, nipodaštavanje, gnušanje, averzija,

nenaklonost, odbojnost. • stid: krivica, neprijatnost, kajanje, poniženje, žaljenje, tugovanje, obamrlost,

skrušenost. Svaka od ovih grupa nosi osnovni emocionalni nukleus, zajedno sa srodnicima koji se granaju u bezbrojne mutacije.

82. Zbog čega se pri proučavanju organizacionog ponašanja emocijama sve doskora poklanjala mala pažnja? Dva ključna razloga zbog kojih se pri proučavanju organizacionog ponašanja emocijama sve doskora poklanjala mala pažnja su ubeđenje da su emocije antiteza racionalnosti i da emocije bilo kakve vrste ometaju ozbiljan rad. Međutim, činjenica je da ljudi ne ostavljaju svoje emocije na ulaznim vratima kad dolaze na posao.

Uprkos tome što emocije igraju veliku ulogu u našem svakodnevnom životu, proučavanju emocija je pružena vrlo mala ili nikakva pažnja unutar polja organizacionog ponašanja Kako se ovo moglo dogoditi? Možemo ponuditi dva moguća objašnjenja:

• Prvi je mit o racionalnosti. Od kasnog devetnaestog veka i uspona naučnog menadžmenta, organizacije su dizajnirane s posebnim glavnim ciljem da se emocije pokušaju kontrolisati. Dobro vođena organizacija bila je ona koja je uspešno uklonila frustraciju, strah, bes, ljubav, mržnju, sreću, tugu i slične osećaje. Takve emocije bile su antiteza racionalnosti. I tako dok su istraživači i menadžeri znali da su emocije nerazdvojivi deo svakodnevnog života, pokušavali su stvoriti organizacije koje su oslobođene od emocija. To, naravno, nije bilo moguće.

• Verovanje da emocije bilo kakve vrste ometaju ozbiljan rad bio je drugi faktor koji je delovao da se emocije drže podalje od organizacionog ponašanja. Kada su se razmatrale emocije, rasprava se koncentrisala na snažne negativne emocije – posebno bes – koje su smetale sposobnosti zaposlenih da delotvorno izvršava svoj posao. Retko se gledalo na emocije kao na nešto što je konstruktivno ili sposobno stimulisati ponašanja koja poboljšavaju radni učinak.

Potreban odnos kvocijenta kognitivne i emocionalne inteligencije u zavisnosti od radnog mesta prikazan je u tabeli 6.1: Pozicija IQ EQ Radnik 80% 20% Službenik 60% 40% Menadžer 40% 60% Predsednik 20% 80% Tabela 6.1 Traženi kvocijenti inteligencije u odnosu na zahteve radnog mesta

83. Šta je to emocionalna inteligencija? Emocionalna inteligencija odnosi se na sposobnost prepoznavanja sopstvenih osećanja i osećanja drugih ljudi, motivisanja sebe i dobrog upravljanja emocijama u sebi i svojim odnosima. Sastoji se od dve osnovne oblasti (lične i društvene), ukupno 5 dimenzija i 25 individualnih sposobnosti. Emocionalna inteligencija opisuje sposobnosti koje se razlikuju od akademske inteligencije, čisto kognitivne sposobnosti koja se meri kvocijentom inteligencije, ali su joj ipak komplementarne. Mnogi ljudi koji su pametni na papiru ali im nedostaje emocionalna inteligencija na kraju rade za ljude koji imaju niži kvocijent inteligencije od njih, ali poseduju nadmoćne veštine emocionalne inteligencije. Te dve različite vrste inteligencije (intelektualna i emocionalna), izražavaju aktivnost različitih delova mozga. Intelekt se temelji isključivo na radu neokorteksa, najkasnije razvijenih slojeva na površini mozga. Emocionalni centri su niže u mozgu, u evolucijski starijem subkorteksu; emocionalna inteligencija uključuje rad tih emocionalnih središta, usklađen s intelektualnim centrima. Jedan od najuticajnijih teoretičara inteligencije koji je istakao razliku između intelektualnih i emocionalnih sposobnosti bio je psiholog s Harvarda Howard Gardner, koji je 1983. predložio široko razmatran model »višestruke inteligencije«. Na njegovom popisu sedam vrsta inteligencije, osim poznatih verbalnih i matematičkih sposobnosti bile su i dve lične sposobnosti: poznavanje svog unutrašnjeg sveta i društvena spretnost. Obuhvatnu teoriju emocionalne inteligencije predložila su 1990. dvojica psihologa, Peter Salovey i John Mayer. Drugi napredan model emocionalne inteligencije predložio je osamdesetih godina izraelski psiholog Reuven Bar-On. Proteklih godina i neki drugi teoretičari predložili su verzije iste zamisli. Emocionalna inteligencija načelno se sastoji od dve osnovne vrste veština:

• veštine upravljanja sobom (lična kompetencija) koju čine samoregulacija (sposobnost upravljanja i kontrolisanja ličnog emocionalnog stanja), samosvesnost (poznavanje samih sebe i govora emocija i motivacija (usmeravanje emocija prema ostvarenju ciljeva) i

• veštine uspešne saradnje s drugima (društvena kompetencija) koju čine empatija (prepoznavanje i čitanje tuđih emocija) i veštine međuljudskog ophođenja (odnosi s drugima i uticaj na njih).

I jedna i druga vrsta veština su važne ne samo za uspešnost poslovanja, već i za ostvarivanje životnih ciljeva bilo koje osobe. Usmeravamo li osećaje u prikladno ponašanje (samoregulacija), sposobnost je koja se gradi na poznavanju samih sebe (samosvesnost). Isto tako, osobe koje znaju čitati svoje emocije (samosvesnost) verovatno će moći čitati i emocije drugih ljudi (empatija). Iskrena povezanost s drugima (veštine međuljudskog ophođenja) funkcija je svih drugih. Isto tako bez motivacije ne možemo postići ništa značajno.

84. Kako se meri emocionalna inteligencija? ___________________________________________________ Emocionalna inteligencija meri dve osnovne oblasti (ličnu i društvenu), pet osnovnih veština (dimenzija) i 25 emocionalnih kompetencija. Osnovna oblast

Osnovna veština

Emocionalna kompetencija

Emocionalna svesnost: Prepoznavanje vlastitih osećaja i njihovog učinka Tačna samoprocena:Poznavanje vlastitih jakih i slabih strana

Samosvest Poznavanje ličnih unutrašnjih stanja, sklonosti, nadarenosti i pronicljivosti

Samopouzdanje:Uverenost u vlastitu vrednost i sposobnosti

Samokontrola:Nadzor osećaja i nagona koji mogu ometati Verodostojnost: Negovanje uzorne iskrenosti i poštenja Savesnost: Odgovornost za vlastita delovanja Prilagodljivost: Sposobnost prihvatanja promena

Samosvla- davanje Nadzor ličnih stavova, nagona i potencijala

Inovativnost: rado prihvatanje novih zamisli, pristupa i informacija Težnja za postignućem: težnja za postizanjem ili nadgradnjom uzora uspešnosti Predanost: poistovećivanje s ciljevima grupe ili organizacije Inicijativa: spremnost delovanja pri pojavi novih mogućnosti

Lična kompetencija Ove sposobnosti određuju kako ćemo se nositi s vlastitim nedaćama

Motivisanost Emocionalna sklonost koja vodi postizanju ciljeva i olakšava ga

Optimizam: upornost u postizanju ciljeva bez obzira na teškoće Razumevanje drugih: očitavanje osećaja i stavova drugih ljudi zanimanje za njihovo brige Potpomaganje drugih: prepoznavanje tuđih potreba pri razvoju i unapređivanje njihovih sposobnosti Usmerenost prema klijentu: predviđanje i prepoznavanje potreba klijenata i susretljivost Oslonac na raznolikostima: razvijanje, sposobnosti različitih ljudi

Empatija Svest o osećajima, potrebama i interesima drugih

Politička svest: očitavanje emocionalnih struja i odnosa moći u grupi Uticajnost: primena delatnih načina uveravanja Komunikativnost: pomno slušanje i slanje uverljivih poruka Razrešavanje sukoba: sposobnost pregovaranja i rešavanja nesuglasica Vodstvo: motivisanje i usmeravanje grupa i pojedinaca

Podsticanje promena: Podsticanje i provođenje promena Stvaranje veza: negovanje korisnih povezanosti Saradnja: sposobnost rada u skupini sa zajedničkim ciljem

Društvena kompetencija Ove sposobnosti određuju kako ćemo se vladati u odnosima s drugima

Društvena umeća- Sposobnost stvaranja željenih reakcija kod drugih

Sposobnosti timskog rada: izgradnja grupne sinergije pri postizanju zajedničkog cilja

Da biste stekli minimalne osnove emocionalne inteligencije (što je osnova za preživljavanje) potrebno je da savladate najmanje 5 veština iz celog spektra.

85. Čemu služi lična inteligencija? ___________________________________________________ Intrapersonalno – samospoznajni tip inteligencije služi da omogući razumevanje i rad pojedinca sa samim sobom - mogućnost pristupa sopstvenim osećanjima, poznavanje i veći raspon sopstvenih emocija, sposobnost njihovog razlikovanja i eventualnog imenovanja, te razumevanje i primena u usmeravanju sopstvenog ponašanja. Lična inteligencija se manifestuje kroz razvijenu samosvest, samosvladavanje i motivaciju. Ukoliko sposobnosti koje se ubrajaju pod društvenu (interpersonalnu) inteligenciju, pojedinac usmerava prema samome sebi, govori se o ličnoj (intrapersonalnoj) inteligenciji kao sposobnosti da se razume i upravlja sopstvenim temperamentom, raspoloženjem, motivacijom i namerama. Hauard Gardner definiše intrapersonalnu inteligenciju kao sposobnost stvaranja tačnog i vernog misaonog modela sopstvene ličnosti i sposobnosti da se taj model upotrebi za uspešno funkcionisanje u životu. Intrapersonalna inteligencija zavisi od procesa koji omogućavaju razlikovanje sopstvenih osećaja. Gardner drži da se ta inteligencija razvija iz sposobnosti razlikovanja osećanja ugodnosti i neugodnosti, te delovanja na osnovu tog razlikovanja. Na najvišem nivou, razlikovanje sopstvenih osećaja, namera i motivacije dovodi do duboke samospoznaje kakva se nalazi u starijih koji su zbog svoje mudrosti često pozvani da u zajednicama donose ključne odluke. Lična inteligencija ima ogromnu u izgradnji sopstvenog misaonog modela i sposobnosti da se na osnovu tog modela donose kvalitetne odluke o sopstvenom životu. Tako ta inteligencija može delovati kao "središnji centar inteligencije" koji omogućava čoveku da spozna sopstvene sposobnosti i da ih upotrebi najbolje što može. Lična inteligencija sastoji se iz 3 osnovne dimenzije

• razvijene samosvesti, • samokontrole i • motivacije

Govore li o vama kao o »pribranoj« osobi, shvatite to kao kompliment jer to označuje razvijenu samosvesnost. Koliko često kažemo da je neko poput topovske paljbe ili da se ponaša kao »bezglava kokoš«? Oba ta izraza podrazumevaju neprimerenu samoregulaciju. Kad kažemo daje neko »leden«, mislimo da je previše regulisan, da mu nedostaje topline i empatije. Konačno, verovatno se misli na vašu visoku motivaciju kad vas se proglasi osobom koja »rano rani i dve sreće grabi«.

86. Zašto samosvest ima ogroman značaj za uspeh emocionalne inteligencije? ___________________________________________________Većina eksperata smatra da je samosvest ključni elemenat EQ-a. Ako ne možemo da identifikujemo naše emocije, ponašanje i njihov uticaj na druge onda rizikujemo da naše ponašanje odbija ljude oko nas. Osobe koje znaju čitati svoje emocije (samosvesnost) verovatno će moći čitati i emocije drugih ljudi (empatija).

Često se kaže da su samosvest i potraga za srećom tesno povezane iz jedne sledi druga. Sigurno je teško osećati se zadovoljno sa svojim životom ako ne znate ko ste i šta ste. Ljudi koji imaju razvijenu samosvest dobro poznaju same sebe, svoje snage, uverenja, vrednosti, želje i ciljeve. Već su stari Grci znali za važnost poznavanja samih sebe, pa je imperativ „Spoznaj samog sebe“ bio napisan na hramu u Delfima, poznatom grčkom proročištu. Začuđuje koliko je ta veština u proseku slabo razvijena. Ljudi žive u iluziji da sami sebe dobro znaju, jer žive u vlastitoj koži 24 sata dnevno, pa smatraju da ne trebaju posvećivati dodatno vreme razmišljajući o sebi. Međutim, mnogi od nas nisu se nikada ozbiljnije zapitali zašto rade posao koji rade, zašto ostaju na poslu koji ih ne zadovoljava bez da nešto promene, šta bi želeli postići za pet godina i šta im treba za to, šta je to što bi rado učili, koji je to posao u kojem bi istinski uživali, i mnoga druga slična pitanja koja bi im pomogla da znaju ko su, te da žive u skladu sa svojim pravim interesima i vrednostima. Ako samo pasivno odgovaramo na zahteve okoline, bez da znamo koliko nas to lično ispunjava, teško da ćemo u poslu, ali i u životu biti sretni i zadovoljni. U poslu se zna da su najbolji radnici oni koji rade posao koji ih istinski ispunjava, a ne da posao shvataju kao svojevrsnu prinudu. Poslodavci žele radnike koji se u poslu i osobno ostvaruju, a ne da ga odrađuju mehanički. Stoga je razvijanje samosvesti od najvišeg interesa i za poslodavca i za osobu koja želi živeti život „punim plućima“. Međutim, ma koliko nam bilo teško priznati, samosvest nije samo stvar razmišljanja. Kad trebate sprovesti neki plan, doneti odluku ili krenuti da delujete usmereno, činjenica ko ste najviše je definisana snagom vaših osećaja. Stoga, ma koliko da je dopadljiv poriv za uspehom na drugim poljima, morate se zapitati šta se događa ne samo u vašoj glavi nego i u vašim emocijama. Šta pokušavamo dokazati sebi i drugima? Mudro je reći da treba stati tamo gde smo najbolji. Ipak, trebamo paziti da svojim emocijama ne dopustimo da iskrivljuju naše procene, a istovremeno moramo prepoznati i njihovu važnost. Samosvest se može dobro izraziti sledećim imperativima:

• Poštuj sebe. • Budi pozitivan. • Budi iskren prema sebi. • Pošalji logiku i racionalnost na odmor. • Slušaj druge. • Upoznaj svoj uticaj na druge.

87. Koje emocije su vezane za samosvest? Emocije vezane za samosvest koriste se za poređenje sopstvenog ponašanja sa postavljenim ciljevima ili moralnim standardima. Četiri osnovne emocije koje utiču na samosvest su ponos, radost, krivica i stid.

Osnovne emocije koje utiču na samosvest su: 1. Ponos je osećanje koje se javlja kada osoba procenjuje da je neka njihova akcija,

osobina ili čitava ličnost naišla na spoljašnje odobravanje značajne druge osobe ili socijalne sredine u kojoj osoba živi. Međutim, može biti i emocija okrenuta ka sopstvenom ja, kada se ponos oseća u odnosu na neki unutrašnji imperativ koji smo zadovoljili. Predstavlja uspeh i trijumf bića koje je uspelo upravo onakvo kakvo ustvari jeste. Neki teoretičari ne veruju da postoji autentičan ponos, kao što ne veruju da postoje autentičan stid i krivica, i to su teoretičari minimalisti, koji žele jednostavnu sliku o čoveku, ali to zahteva dužu teorijsku raspravu.

2. Radost je osećanje koje je povezano sa ispunjenjem neke naše želje ili nade, kao i

sa ispunjenjem želje ili nade osoba koje volimo. Dok se zadovoljstvo oseća kada je želja ispunjena, radost može da podrazumeva i nastavak lepih događanja, prijatno iščekivanje zadovoljstva u skoroj budućnosti. Participacija u tuđoj radosti nam otkriva povezujuću ulogu te emocije, jer radost zbližava ljude. Radost takođe može da izražava čistu igru življenja i bavljenja nekim ili nečim.

3. Krivica je neprijatno osećanje koje se javlja u situacijama u kojim osoba

procenjuje da je uradila nešto pogrešno i time naudila nekome ili da je odstupila od svojih moralnih normi. Zajedno sa stidom krivica je nazvana “moralno osećanje”, što nam ukazuje na direktnu vezu sa etičkim podsistemom ličnosti. Preživljavanje te “moralne greške” omogućava osobi da shvati gde je pogrešila, da se pokaje i ukoliko je to moguće, popravi stanje. Pored ovakvog adekvatnog, realnog osećanja krivice, postoji neadekvatno, nerealno osećanje krivice koje se javlja kod osoba koje su manipulisane ovim osećanjem. Tako se javlja preterana sklonost ka osećanju krivice, potisnuta krivica, odsustvo krivice, strah od krivice, pa čak i zločin iz krivice (po Frojdu), što samo ilustruje neke od komplikacija vezanih za ovo kompleksno osećanje.

4. Stid je vrsta straha koju čovek oseća u situacijama u kojima procenjuje da je

stvorio negativnu sliku o sebi pred sebi važnim ljudima. Frojd je definisao stid kao neku vrstu straha da se ne bude ismejan. Tako neki u korenu stida vide strah od odbacivanja. Čovek se stidi kada učini nešto ili veruje da je učinio nešto što odstupa od predstave za koju se zalaže da drugi imaju o njemu. Svrha stida je tako na izvestan način potkrepljenje socijalizacije. Stid ima i drugu funkciju, da čuva intimu individue, neke tajne, koje su potrebne za integraciju delova jezgra selfa. Stid tako čuva granicu preko koje drugi, ma koliko su bliski ne bi trebalo da pređu.

88. Kako se samosvest može povećati? Joharijevi prozori je model koji nam može pomoći da povećamo samosvest. Postoje četiri prozora kroz koja na vas možete gledati vi sami ali i ljudi oko vas (Javna arena – Poznato i meni i drugima, Slepa tačka – Poznato drugima, ali ne i meni, Privatna sfera – Poznato meni, ali ne i drugima, Zona potencijala – Nepoznato i meni i drugima). Zavisno o uloženom trudu i vašim opredeljenjima ovi prozori mogu da budu veliki ili mali.

Ovaj model dobio je naziv od imena dvojice ljudi koji su ga osmislili, Jozefa Lufta i Harija Ingama. U njemu se koriste dve dimenzije i dve podele unutar ovih dimenzija kako bi vas opisali: ono što vi sami znate o sebi, i ono što drugi ljudi znaju odnosno ne znaju o vama.

Slika 6.1 Model Joharijevih prozora kao alat za povećanje samosvesti.

Javna arena je način na koji naše lice pokazujemo u javnosti – to je prozor koji biramo da otvorimo javnosti. Ovde nailazimo na zone koje sami u sebi prepoznajemo ali i koje drugi ljudi vide u nama. Slepa tačka – nekada vas drugi ljudi opažaju drugačije nego što vi zapažate sami sebe, i vi toga možete biti nesvesni. Nekada možete ispoljavati emocije ili ponašanje koje negativno utiče na ljude oko vas a da toga niste svesni. Povratna informacija od drugih ljudi nam može ukazati na ove slepe tačke i tako može doći do povećanja samosvesti o našim emocijama.

Privatna sfera – Fasada čiji isključivi cilj je zaštita ega -postoje neke stvari u vezi sa vama kojih ste svesni, ali koje više volite da zadržite za sebe, posebno na radnom mestu. Zona potencijala – ovo je zona skrivenog, nepoznatog potencijala. Cilj je da se poveća vaša samosvest i da se stvore uslovi kako bi se skriveni potencijal realizovao.

89. Zašto je samoregulacija izuzetno važna? ___________________________________________________ Samoregulacija znači biti sposoban upravljati svojim emocijama i kontrolisati svoja emocionalna stanja, pri čemu su ključne reči upravljati« i »kontrolisati «. Veština samoregulacije leži u komuniciranju sa svojim osećanjima, a ne prepuštanje njima. Osećaji nisu tirani koje bi trebalo zadovoljavati, iako se to ponekad može činiti.

Gubitak samokontrole donosi najočitije izraze razularenih emocija, bilo daje reč o bokseru koji udari sudiju ili takozvanom »galamdžiji« na ulici. Manjak empatije snažno se oseća, ali vas neće dovesti u neku veću nepriliku; a manjak samosvesnosti, kao još intimniji deo, možda prođe nezamećen. Svi rado koristimo slike vulkana i gospodina ili gospođe Ljutnje: »prokuljali su«, »eksplodirali su,»provalili su«, »rigali su vatru«, »potresali su« ili »žarili su i palili«. , Međutim, vulkani nisu živi, kontrolišu ih fizički zakoni i u nekom trenutku jedino što mogu napraviti jest »proključati«. Mi si, s druge , možemo pomoći sebi i drugima - za nas postoji mogućnost samoregulacije. Samoregulacija znači upravljanje osećanjima, tako da se možete ponašati u skladu s okolnostima. Reč je o tome da u sebi pronađete pogled na vaše neuspehe koji vam omogućuje smanjivanje ili potpunu eliminaciju razdražljivosti ili potištenosti koje vas koče. Ljudi kojima nedostaje ova sposobnost zauvek se bore s osećajem jada i zadržavanjem na stvarima odbijajući ih »otpustiti«. Takozvane sapunice na televiziji prepune su takvih ljudi, ali u tome i jest stvar. U televizijskoj drami niko uopšte ne upravlja svojim osećanjima; samo ih puštaju van, bez kontrole, kako bi ih svi lepo mogli videti. U stvarnom životu je držanje emocija pod kontrolom, iako frustrirajuće i umarajuće i za vas i za druge, sigurno bolji izbor. Počnete li u svakom trenutku izražavati sve svoje emocije, postoji opasnost da ćete postati preotvoreni i laki za čitanje. Vaše ponašanje tako postaje predvidljivo, što može voditi otvorenosti manipulaciji pomoću »emocionalne ucene«. Samoregulacija je pronalaženje ravnoteže. Sigurno je da možemo težiti za zlatnim rezom između previše i premalo regulacije, ali po našem mišljenju trebalo bi ga smestiti bliže prevelikoj nego premaloj količini regulacije. Ovo ne znači da bi negativna osećanja jednostavno trebalo prikrivati, jer bi to bio siguran put ka stvaranju stresa i nedostatku samodiscipline. Stvar je u tome na koji način i kada delimo svoja osećanja sa drugima kao i koji način biramo da ih priznamo i suočimo se sa njima. Samoregualcija znači da umemo da kontrolišemo bes i da se uspešno borimo sa našim frustracijama i nagonima. Tako je samoregulacija presudni sastavni deo emocionalne inteligencije, ali poslednja stvar koju bismo želeli napraviti je da ostavimo dojam da se visok kvocijent EQ stiče isključivo beskompromisnom samokontrolom. Ako samokontrola znači sprečavanje vulkanskih erupcija koje donose negativne ili čak destruktivne ishode, tada empatija i samosvesnost, veštine međuljudskog ophođenja i motivacija znače konstruktivno korišćenje veština u svakodnevnom druženju s drugima na pozitivniji, ugodniji i efikasniji način.

90. Koje posledice ima nedostatak samoregulacije? ___________________________________________________Nedostatak samoregulacije će imati za posledicu enormno povećanje stresa. Samoregulacija nam omogućava da ispoljimo emocije koje su bitne i od pomoći u datom trenutku kao i da se na odgovarajući i pozitivan način izborimo sa onim emocijama koje ne bi trebalo podeliti u određenom trenutku.

Najviši prioritet svih živih organizama je preživljavanje. Od trenutka rođenja hrana, kisik i voda su neophodni za svakodnevno održavanje života. Ništa manje presudna za preživljavanje je sposobnost da se oseti i izbegne opasnost. Hrana i odbrana od opasnosti su toliko važne da se u ljudskom telu razvio čitav niz instiktivnih poriva i automatskih procesa koji osiguravaju zadovoljavanje tih osnovnih zahteva. Iako je sve što se događa u našem životu jednostavno događaj, kreativnost našeg uma određuje kako opažamo stvari. Kada smo suočeni sa opasnošću jedan od naših odgovora je slanje moćnih hemijskih glasnika koji alarmiraju na opasnost i daju sistemu dodatnu energiju za borbu ili beg. Ako nešto opažamo kao pretnju radi zaštite od opasnosti izlučuju se adrenalin i kortizol. Pretnje dolaze u mnogim oblicima i sa različitim intenzitetom u zavisnost od našeg jedinstvenog opažanja sveta. Kako se osećate kada bi trebalo polagati test, upoznati novu osobu, održati govor, voditi poslovni sastanak, leteti avionom, boraviti u sobi bez vazduha sa mnogo pušača, ispunjavati rokove, prirediti zabavu, venčati se, baviti se pitanjem smrti, ili čak provesti neko vreme u miru i samoći? Mogućnosti su beskonačne. Tako dugo dok neku situaciju nastavljamo da opažamo kao pretnju u svom sistemu izlučujemo adrenalin. Ako osećate da je plivanje opasno, strah može da uzrokuje oslobađanje adrenalina, koji zatim usmerava krv iz probavnog sistema u velike mišiće. To stvara grčeve u želucu. Dakle, ako plivanje smatrate opasnim, plivanje odmah nakon jela stvarno može da bude opasno. Reakcija na stres je reakcija za preživljavanje tokom uočene životne opasnosti koja priprema pojedinca da mentalno i fizički preduzme odbrambenu akciju. U situacijama stvarne opasnosti ti instinkti za preživljavanje su od neprocenjive vrednosti. Oni povećavaju našu osetljivost na okruženje čineći nas izuzetno pažljivim. Oni povećavaju snagu mišića, protok krvi i raspodelu kisika. Ali kada je stres intenzivno prisutan troškovi brzo rastu. Život sa hroničnom napetošću ima pogubne posledice. Trajno odgovaranje na stresnu situaciju ponašanjem usmerenim na okruženje uzima svoj danak u nervnom sistemu. Ono što je važno istaći je da nas reakcija na stres ne čini pametnim, kreativnim niti racionalnim. Ovi procesi se odvijaju van racionalnog područja mozga. Na nesreću, često se tom odličnom mehanizmu za preživljavanje dopušta da preuzme kontrolu tokom mnogih neugrožavajućih situacija u našem životu. Zbog toga je samoregulacija izuzetno važna. Samoregulaciju smo podelili na pet ključnih delova. Radi unapređenja ličnog razvoja navedeni su u imperativu:

• Odgodi procenu; obuzdaj porive. • Parkiraj problem; odvoji se od njega. • Izrazi se, ali asertivno, a ne agresivno. • Budi prilagodljiv; teci sa strujom; ne prisiljavaj. • Pazi na svoju neverbalnu komunikaciju.

91. Koju ulogu u jačanju emocionalne inteligencija ima motivacija? ___________________________________________________ Motivacija se odnosi na snage koje jačaju i usmeravaju naše ponašanje, koje pojedincima i grupama pomažu u ostvarivanju ciljeva. Ovde govorimo o samopouzdanju, odlučnosti, ustrajnosti, predanosti i optimizmu.

Razumevanje motivacije snažno doprinosi razvoju naših veština međuljudskog ophođenja, uključujući našu sposobnost pozitivnog delovanja na ponašanje drugih, izbegavanja sukoba i njihova rešavanja, života i rada u saradnji s drugima, vođenja i doprinosa izgradnji i održavanju uspešnih timova. Pojedinci koji su jaki u ovoj pojavi motivacije usmereni su na cilj: za razliku od ostalih smrtnika, oni uvek tačno znaju što žele postići. Taj jasan osećaj za cilj dolazi zajedno s odlučnošću za dostizanjem visokih standarda - za njih ne postoje »lake mete« ili »meki izbori«. To znači da nisu zadovoljni dosezanjem ugodnog nivoa; uvek su puni izazova koji ih vode prema višim ciljevima. Visoko efikasni pojedinci takođe su pripremljeni na uračunate rizike na mestima gde ostali možda koračaju prema oprezu. Ne kažemo da će oni prokockati baš sve zbog kakvog izgubljenog slučaja, ali su spremni proceniti činjenice i onda svoju ličnu procenu i veru u uspeh podupreti delima. Predane osobe spremne su posvetiti svoje vreme i napor za postizanje izabranih ci-ljeva. Takvi pojedinci osećaju snagu čak i strast prema onome što gorljivo žele postići. Njihova je posvećenost, stoga, emocionalna. Obično su osobe koje su jake u ovoj pojavi motivacije spremne iskoristiti svaku povoljnu priliku koja će im pomoći u ostvarivanju cilja. Uočavaju ih i prihvaćaju bolje i spremnije od drugih ljudi. Šta više, njihov je optimizam takav da svaku pretnju ili neuspeh vide kao izazov i veću verovatnost da će uspeti. Ako ste jaki u ovoj pojavi motivacije, posedujete karakteristike koje vam omogućuju nastavljanje potrage za ostvarenjem svojih ciljeva čak i u susretu s teškoćama i preprekama. Neuspeh u ostvarivanju cilja vide kao posledicu okolnosti koje su iznad njihove kontrole, a ne kao ličnu slabost. Ovako preduzetni pojedinci takođe su spremni ustrajati kad već svi ostali odustanu. Na njih možemo primeniti staru izreku »ako ne uspeš otprve, pokušaj ponovno«. Oni imaju takvu vrstu odlučnosti koja odapinje njihovu sposobnost pronalaženja novih načina za rešavanje tehničkih problema ili zadovoljavanje potreba klijenata. Kad se suoče s »utabanim« radnim stazama te pravilima i zakonima koji ih sprečavaju u napredovanju na zadatku koji obavljaju, oni će ih na kreativan način zaobići. Motivaciju smo razdelili na četiri ključne pojave:

• težnja za ličnim poboljšanjem i dostizanjem visokih standarda • predanost postizanju ciljeva; • preduzetnost i iskorištavanje povoljnih prilika; • optimizam, čak i u susretu s preprekama.

92. Šta je to empatija? ___________________________________________________ Empatija je sposobnost uživljavanja u nečije unutrašnje procese i doživljavanja njenih emocija. To je naš najdelotvorniji ugrađeni senzorni sistem naša »društvena antena«. Empatiju čine sledeće četiri ključne pojave - osetljivost i razumevanje drugih ljudi, briga o potrebama drugih, podržavanje razvoja drugih ljudi i društvena i politička osetljivost.

Na slici 6.2 je prikazano koji su osnovni sastojci empatije:

Slika 6.2 Empatija kao rezultat pažnje, ljubavi i komunikacije Empatija je svest o osećajima, potrebama i interesima drugih ljudi a sastoji se od ukupno 5 individualnih sposobnosti:

• Razumevanje drugih: očitavanje osećaja i stavova drugih ljudi zanimanje za njihovo brige. Da bi mogli razumeti druge preduslov je da sa stvarnim interesom slušamo dok nam se obraćaju.

• Potpomaganje drugih: prepoznavanje tuđih potreba pri razvoju i unapređivanje njihovih sposobnosti

• Usmerenost prema klijentu: predviđanje i prepoznavanje potreba klijenata i susretljivost

• Oslonac na raznolikostima: razvijanje, sposobnosti različitih ljudi • Politička svest: očitavanje emocionalnih struja i odnosa moći u grupi

Kada savladate ovih pet veština bićete u stanju da osećate ono što drugi ljudi osećaju, da razumete njihove perespektive, te da negujete lične odnose i usklađenost s vrlo raznolikim ljudima.

93. Šta se podrazumeva pod veštinama međuljudskog ophođenja? Pod pojmom veštine međuljudskog ophođenja se podrazumeva sposobnost stvaranja željenih reakcija kod drugih. Pomažu nam u podsticanju i održavanju odnosa, u uključivanju u razne društvene grupe i njihovu prihvatanju nas, u tome da budemo efikasni kao članovi timova, da utičemo na stavove, mišljenje i ponašanje drugih ljudi, u vodstvu drugih ljudi (uključujući i cele organizacije), te u sprečavanju sukoba ili barem u njihovom uspešnom rešavanju.

Veštine međuljudskog ophođenja važne su u svim delovima našega života ako, naravno, ne živite poput pustinjaka na usamljenom ostrvu. Sposobnost saradnje s drugima važna je pojava međuljudskog ophođenja. Poslodavci je zahtevaju od svojih zaposlenih, ali je važna i izvan radne okoline. Porodica, klubovi, razna udruženja i timovi trebaju ljude koji zajedno mogu uspešno sarađivati dobre »timske igrače«. To ne znači da se jedni drugima nužno moraju i sviđati niti imati iste karakteristike. Situacija može biti sasvim suprotna jer timovi često zahtevaju skup članova različitih veština, sposobnosti i ličnosti. Međutim, spremnost na međusobnu saradnju u traganju za istim dogovorenim ciljevima mora im biti zajednička. Međutim, zajednička dobra volja i spremnost na saradnju nisu dovoljni; grupe, timovi i organizacije zahtevaju ljude vešte u radu s drugima. Ako vas u društvu prepoznaju kao »ribu u vodi«, razumno je pretpostaviti da imate dobro razvijene veštine međuljudskog ophođenja. Ljudi koji su vešti u ovoj pojavi imaju brojne zajedničke karakteristike ponašanja. Srećom, tu nema nikakvih tajni u stvari, one su dobro poznate i ne postoji ništa što bi vas moglo sprečiti u njihovom usvajanju. Čini se da nekim ljudima ova veština ide »od ruke«, ali se tu obično skriva velika količina vremena, truda i pažnje uloženih u izgradnju i održavanje odnosa u radu s drugima i vodstva. Da biste postali majstor u tome potrebno je da ovladate sa sledećih 8 individualnih sposobnosti:

1. Uticajnost: primena delatnih načina uveravanja 2. Komunikativnost: pomno slušanje i slanje uverljivih poruka 3. Razrešavanje sukoba: sposobnost pregovaranja i rešavanja nesuglasica 4. Vodstvo: motivisanje i usmeravanje grupa i pojedinaca 5. Podsticanje promena: Podsticanje i provođenje promena 6. Stvaranje veza: negovanje korisnih povezanosti 7. Saradnja: sposobnost rada u skupini sa zajedničkim ciljem 8. Sposobnosti timskog rada: izgradnja grupne sinergije pri postizanju

zajedničkog cilja

Kada savladate ovih osam veština bićete u stanju da se dobro nosite sa emocijama u odnosima i da tačno prepoznajete društvene situacije i mreže; stupate u interakcije; služite se tim veštinama da biste uveravali i predvodili, pregovarali i razrešavali sukobe, te postigli saradnju i timski rad.

94. Koje pozitivne emocije se vezuju za odnos sa drugim ljudima? Pet osnovnih pozitivnih emocija koje se vezuju za odnos sa drugim ljudima su poverenje, zahvalnost, saosećanje, poštovanje i divljenje.

Osnovne pozitivne emocije koje se vezuju za odnos sa drugim ljudima su: 1. Poverenje je osećanje koje se javlja kada procenimo drugu osobu kao

dobronamernu, pouzdanu i odgovornu. Osećanje poverenja je nužno izgraditi i u odnosu na samog sebe (samopoverenje). Kasnije, ta prva iskustva sa važnim drugim ljudima u detinjstvu i sa samim sobom proširujemo na neka druga, izabrana ljudska bića i život uopšte. Za srećan ljudski život je nužna pozicija bazičnog poverenja. Mada to nikako ne znači da je poverenje apsolutna monolitna kategorija. Erik Erikson je smatrao da je bazično poverenje baza dobrog dečjeg razvoja i zdrave povezanosti sa majkom koju treba ostvariti u prvoj godini života.

2. Zahvalnost je osećanje koje se javlja u odnosu na druge ljude koji se brinu o našim osnovnim potrebama i željama i koji nas prihvataju onakvim kakvi jesmo. Zahvalnost je po nekim psihološkim teoretičarima suprotstavljena zavisti i označava kraj procesa individualizacije. Ona pruža mogućnost da se prihvati tuđa različitost bez osećanja ugroženosti. Ujedno daje osobi pravo na sopstvenu različitost, kao i dozvolu da se ta različitost slobodno ispolji. Moć zahvalnosti je takođe da se čovek oslobodi, izađe iz infantilne simbioze, prevaziđe strahove separacije, moć da se ode na lep način, bez svađe i okrivljavanja ko je odgovoran za prekid simbioze. Da se ode a da se ostane povezan. Nije ni čudo što neki psihoterapeuti iskrenu zahvalnost prema životu, prema roditeljima i ljudima koji nas vole smatraju za finalnu tačku psihoterapije.

3. Saosećanje je osećanje koje podrazumeva ne samo primećivanje i razumevanje osobe ili osoba, već podrazumeva i emocionalno učestvovanje, brigu, želju da se bude pozitivan i da se pomogne koliko to objektivne mogućnosti dozvoljavaju. Tako razlikujemo simpatiju od empatije u kojoj primećujemo i razumemo, ali ne moramo emotivno pozitivno da reagujemo ka drugom čoveku, niti išta da uradimo u vezi sa tim.

4. Poštovanje je osećanje koje se javlja prema nekoj osobi, osobama, ili idejama za koje verujemo da imaju neke visoke kvalitete. Dok se ljubav oseća prema celini drugog bića, poštovanje zahteva izvesnu vrednosnu procenu specifičnih parcijalnih kvaliteta. Možemo poštovati nečiju sposobnost da uspešno obavi posao, kao i nečiju sposobnost da napravi toplu kućnu atmosferu a ne ceniti ga kao čoveka u celini. Možemo misliti da je neko kognitivno izuzetno jak i ceniti njegovu misao ali misiliti da je emocionalni idiot.

5. Divljenje je globalnije, snažnije i strasnije osećanje od poštovanja. Možemo se diviti prirodi, zalasku sunca i životinjskom carstvu, pumi koja elegantno i snažno trči i nikakva biologija ni astronomija nam ne mogu objasniti to divljenje, zato što je jedna od njegovih suština ta jedinstvenost i neponovljivost koju omogućava idiosinkratsku distancu dok u isto vreme participiramo u lepom. Ta participacija je oslobođena korisnosti, ne mora da bude upotrebljiva po individuu niti da služi ostvarenju

95. Koje negativne emocije se vezuju za odnos sa drugim ljudima? Četiri osnovne negativne emocije koje se vezuju za odnos sa drugim ljudima su razočaranost, odbačenost, napuštenost i prkos.

Osnovne negativne emocije koje se vezuju za odnos sa drugim ljudima su: 1. Razočaranost je osećanje koje se javlja kada se druga osoba ili osobe ne

ponašaju u skladu sa nečijim očekivanjima što dovodi osobu u stanje frustracije. Očekivanja koja nas dovode do razočaranosti mogu biti realna, zasnovana na uzajamnom procesu davanja i primanja, kao i nerealna, kada osoba očekuje od drugih ljudi da služe svrsi ispunjenja njenih želja i potreba. Tada mislimo na simbiotsku razočaranost.

2. Odbačenost je osećanje koje se javlja u situacijama kada čovek nailazi na

neprihvatanje, specifičnu vrstu frustracije, nerazumevanja i neodobravanje, od starne jedne značajne osobe ili više osoba. Osećanje odbačenosti se može javiti u situacijama kada subjekt iznosi neki svoj stav, kada se ponaša na određen način, ili kada ispoljava određena osećanja. Odbačenost se može odnositi i na čitavu čovekovu ličnost i onda je najteže podnosimo.

3. Napuštenost je osećanje koje se javlja u situacijama kada druga osoba ode i

fizički nas ostavi i mi izgubimo nadu da će se ponovo vratiti, ili da će naša veza ikad više biti zadovoljavajuća. Ako se ovo osećanje pojavi veoma rano u detinjstvu i potraje dovoljno dugo, može da ostavi nenadoknadive posledice kako na psihički tako i na motorni razvoj čoveka.

4. Prkos je osećanje koje se javlja kada čovek doživljava da od njega nešto

preterano i neopravdano zahtevaju i imaju pogrešan stav prema njemu. Prkos motiviše osobu da se suprotstavlja, a inat da ospori negativno mišljenje o sebi. To je oblik skrivene borbe protiv obezvređenosti, maltretiranja i ismevanja. Postoje ljudi koji ne umeju da kažu direktno ne, da se suprotstave, i zbog toga trpe i pasivno izražavaju bunt, kao što postoje ljudi koji su buntovnici bez razloga i boje se da će prihvatanje tuđe volje ugroziti njihov identitet i slobodu.

96. Može li se emocionalna inteligencija naučiti i kada? Sva istraživanja ukazuju na to da se emocionalna inteligencija može razvijati sa godinama. Kada jednom počnemo koristiti sve kapacitete uma proces učenja postaje neizmerno efikasniji i ponovo budi uzbuđenje i radost koji dolaze sa otkrivanjem sveta, odnosa prema njemu i beskonačnih kreativnih mogućnosti.

Za razliku od kognitivne inteligencije (IQ) koje se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna inteligencija se može razvijati u svim segmentima bez obzira na životnu dob. Svako od nas može naučiti koje veštine sačinjavaju npr. uspešan timski rad, te razvijati te veštine u svakodnevnom radu. Svako može vrlo uspešno naučiti da komunicira i kontroliše svoje emocije. Svako može spoznati sebe, ukoliko to želi i ukoliko tome posveti određenu pažnju. Emocionalna inteligencija se samo donekle može razviti automatizmom (suočavanjem s različitim situacijama kroz odrastanje). Da bi se razvila na pravi način potrebno je usvojiti znanja i stalno prakticirati nove veštine dok one ne pređu u naviku. Ono što najviše vežbate, to i postajete. Ako vežbate aktivno slušanje, postaćete izvrstan poznavalac ljudi oko sebe, što je nenadmašna poslovna i lična prednost. Ako vežbate aktivno zauzimanje za sebe, uspećete zadovoljiti veliku većinu vaših potreba. Zašto ipak neki doživljavaju razgovor o emocionalnoj inteligenciji kao zadiranje u intimu? Zato što žele imati opravdanje za svoje ponašanje. Smatraju da imaju pravo da se agresivno ponašaju prema drugima, jer to doživljavaju kao deo svoje ličnosti koja se ne može menjati. Ukoliko bi prihvatili da su odgovorni za svoje emocije i ponašanja, te da se emocionalna inteligencija može naučiti, morali bi se početi menjati. Ukoliko svoje ponašanje pripišu „višoj sili“ (genetici, sudbini, problemima u detinjstvu i sl.) sklanjaju odgovornost sa sebe, što im dozvoljava da se ponašaju kako hoće. Ono što će verovatno vremenom sve motivisati da počnu razvijati svoju emocionalnu inteligenciju biće spoznaja da oni koji ju aktivno razvijaju su daleko uspešniji, kako u poslu tako i u životu. Poslodavci već sada traže i dobro plaćaju emocionalno i socijalno kompetentne radnike. Harvardska poslovna škola poseban naglasak stavlja upravo na razvoj empatije (razumevanje drugih) i saradnje. Prestižne poslovne škole znaju da sama stručnost nije dovoljna, te da, ako žele ostati prestižne, naglasak trebaju staviti baš na razvoj emocionalne inteligencije.

97. Šta je osnovni cilj poslovne primene emocionalne inteligencije?

___________________________________________________________ Osnovni cilj poslovne primene emocionalne inteligencije je da se osigura održivost poslovanja tako što će se smanjiti negativni efekti makijavelizma, i ostvariti izbalansiran pristup ostvarenju kvaliteta poslovanja uz stalno povećanje uzajamne vrednosti.

Poslovna inteligencija služi za prepoznavanje poslovne prilike. Duhovna inteligencija daje tom poslovnom poduhvatu neophodnu energiju kroz viši smisao. Politička inteligencija obezbeđuje manipulaciju interesnim partnerima da bi se osigurala realizacija poslovne prilike. Emocionalna inteligencija tome dodaje održivost na osnovu toga što se umesto manipulacije i doziranog pritiska insistira na stalnom povećanju uzajamne vrednosti sa interesnim partnerima.

Slika 6.3 Cilj poslovne primene emocionalne inteligencije Mogući ishodi su:

• Loš kvalitet poslovanja uz nemogućnost stvaranja uzajamne vrednosti – poslovi iz kojih bi odmah trebalo izaći (psi)

• Dobar kvalitet poslovanja uz nemogućnost stvaranja uzajamne vrednosti – poslovi koje bi trebalo održavati zbog profita koji stvaraju, ali je upitna njihova održivost zbog nezadovoljstva interesnih partnera (krave muzare)

• Loš kvalitet poslovanja uz mogućnost stvaranja uzajamne vrednosti – poslovi koje bi trebalo prilagoditi ili ograničiti pošto ne stvaraju profit (upitnici)

• Dobar kvalitet poslovanja uz mogućnost stvaranja uzajamne vrednosti – trijumf emocionalne inteligencije (zvezde)

98. Kako emocionalna inteligencija utiče na poslovnu efikasnost? Emocionalna inteligencija igra važnu ulogu u podizanju poslovne efikasnosti. To je posebno važno za donošenje odluka, motivaciju, vodstvo i rešavanje interpersonalnih sukoba.

Nedostatak emocionalne inteligencije može za posledicu imati nasilna i nenasilna devijantna ponašanja u oblasti radnog učinka (tj., rano odlaženje s posla, namerno spor rad), vlasništva (krađa, sabotaža), politike (tj., ogovaranje, okrivljivanje kolega) konflikta i ličnih napada (tj., seksualno uznemiravanje, verbalno napadanje). Na primer, zavist je emocija koja se događa kad zamerate nekome jer ima nešto što vi nemate i što jako želite – kao što je bolji radni zadatak, veća kancelarija ili viša plata. Posledice su neprijateljstvo, “ubadanje noža u leđa” i ostali oblici političkog ponašanja, s negativnim iskrivljivanjem tuđih uspeha i pozitivnim iskrivljavanjem vlastitih postignuća. Donošenje odluka-Tradicionalni pristupi studiji donošenja odluka u organizacijama naglašavali su racionalnost. Omalovažavali su ili čak zanemarivali ulogu straha, frustracije, sreće, zavisti i sličnih emocija. Uprkos tome, naivno je pretpostaviti da izbori u odlukama nisu pod uticajem nečijih osećaja u određenom trenutku. Negativne emocije mogu rezultirati ograničenim istraživanjem novih alternativa i manje opreznim korišćenjem informacija. S druge strane, pozitivne emocije mogu pojačati veštine rešavanja problema i poboljšati integraciju informacija. Vaše razumevanje donošenja odluka možete poboljšati razmatranjem "srca" jednako kao i "glave". Ljudi u donošenju odluka koriste emocije jednako kao i racionalne i intuitivne procese. Neuspeh uključivanja emocija u studiju procesa odlučivanja rezultiraće nepotpunim (i često nepreciznim) pogledom na proces. Motivacija- Motivacione teorije u principu predlažu da su pojedinci "motivisani do stepena da se očekuje da njihovo ponašanje vodi do željenih ishoda. To je slika racionalne razmene: zaposleni u osnovi menja svoj napor za platu, sigurnost, napredovanje i tako dalje." Ali ljudi nisu hladne, bezosećajne mašine. Njihova percepcija i procena situacije napunjeni su emocionalnim sadržajem koji značajno utiče na količinu napora kojeg će uložiti. Kada vidite ljude da su vrlo motivisani na svojim poslovima, oni su emocionalno privrženi. Ljudi koji se uključe u svoj rad "postaju fizički, kognitivno i emocionalno uronjeni u iskustvo aktivnosti, u poteru za ciljem. Jesu li svi ljudi emocionalno uključeni u svoj rad? Ne. Ali mnogi jesu. Stoga, ako se koncentrisani samo na racionalne računice pobuda i doprinosa, nećemo biti sposobni objasniti ponašanja kao što su pojedinci koji zaboravljaju večerati i rade do kasno u noć izgubljeni u užitku svog rada. Vodstvo - Sposobnost vođenja drugih je osnovni kvalitet koju organizacije traže. Gotovo sve delotvorne vođe zavise od iskazivanja osećanja kako bi preneli svoje poruke. Iskazivanje emocija u govorima često je kritičan element zbog kojeg pojedinci prihvataju ili odbijaju poruku vođe. Korporativni direktori znaju da je emocionalni sadržaj kritičan ako žele da zaposleni "kupe" njihovu viziju budućnosti kompanije i prihvate promenu. Često je teško prihvatiti promenu kad se nude nove vizije, pogotovo kad sadrže daleke ili maglovite ciljeve. Tako, kad delotvorni vođe žele uvesti značajne promene, pouzdaju se u "prizivanje, uokvirivanje i pokretanje emocija. Pobuđivanjem emocija i njihovim povezivanjem s privlačnom vizijom, vođe povećavaju izglede da će menadžeri te na sličan način i zaposleni prihvatiti promenu.

99. Zašto je emocionalna inteligencija neophodan dodatak političkoj inteligenciji? Postoje tri vrste poverenja u organizacionim odnosima: zasnovano na zastrašivanju, (strahu od odmazde ako se povredi poverenje), zasnovano na znanju (predvidljivosti ponašanja koja dolazi iz istorije međusobnih susreta) i zasnovano na identifikaciji (uzajamnom razumevanju namera i uzimanju u obzir zahteva i želja drugoga. Najosetljivije veze su sadržane u poverenju zasnovanom na zastrašivanju. Jedna povreda tog poverenja ili nedoslednost može uništiti odnos. Ovaj oblik poverenja zasnovan je na strahu od odmazde ako se povredi poverenje. Pojedinci koji se nalaze u ovoj vrsti poverenja rade ono što govore jer se boje posledica ako ne sprovedu ono što im je obaveza. Poverenje zasnovano na zastrašivanju delovaće jedino do stepena dokle je kazna moguća, dokle su posledice jasne i ako se povredom poverenja nameće kazna. Kako bi se ovo poverenje održalo, potencijalni gubitak buduće interakcije s drugom stranom mora biti veći od profitnog potencijala koji proizlazi iz izneverivanja očekivanja. Štoviše, potencijalno povređena strana mora biti spremna naneti poteškoće (na primer, neće mi biti neugodno o tebi loše govoriti ako izneveriš moje poverenje) osobi koja deluje neverno. Većina organizacionih odnosa je zasnovano na poverenju zasnovanom na znanju. To jest, poverenje je zasnovano na predvidljivosti ponašanja koja niče iz istorijata međusobnih susreta. Ono postoji kad imate toliko informacija o nekome da ga dovoljno dobro razumete da možete precizno predvideti njegovo ponašanje. Poverenje zasnovano na znanju radije se pouzdaje u informacije nego u zastrašivanje. Znanje o drugoj strani i predvidljivost njenog ponašanja zamenjuju ugovore, kazne i pravna uređenja koja su tipičnija za poverenje zasnovano na zastrašivanju. Ovo znanje razvija se tokom vremena, većinom kao funkcija iskustva koja iz pouzdanja gradi vrednost poverenja i predvidljivost. Što nekoga bolje poznajete, možete preciznije predvideti šta će on ili ona učiniti. Predvidljivost pojačava poverenje – čak ako je drugi predvidljivo nevredan poverenja – jer načini kako će drugi prekršiti poverenje mogu se predvideti! Što imate više komunikacije i redovnih interakcija s nekim, to se ovaj oblik poverenja može više razviti i o njemu se više može zavisiti. Zanimljivo je da se poverenje, zasnovano na znanju, nužno ne gubi nedoslednim ponašanjem. Ako verujete da možete prikladno objasniti ili razumeti očiglednu povredu koju je drugi napravio, možete ju prihvatiti, oprostiti osobi i krenuti dalje u odnosima. Međutim, ista nedoslednost na nivou zastrašivanja verovatno će nepovratno razbiti poverenje. Najviši nivo poverenja postiže se kad postoji emocionalna veza između dve strane. Ono omogućuje jednoj strani da deluje kao agent za drugu i zamena za tu osobu u interpersonalnim transakcijama. Ovo se naziva poverenje zasnovano na identifikaciji. Poverenje postoji jer strane uzajamno razumeju namere i uzimaju u obzir zahteve i želje drugoga. Ovo unakrsno razumevanje razvija se do tačke da svaka strana može delotvorno postupati u ime druge strane. Na ovom nivou kontrole su minimalne. Ne morate pratiti drugu stranu jer postoji neupitna odanost. Najbolji primer poverenja zasnovanog na identifikaciji je dugoročan, sretno venčan par. .

100. Kako ljude možemo podeliti prema kvocijentu emocionalne inteligencije? Prema kvocijentu emocionalne inteligencije (EQ) ljude možemo podeliti u četiri osnovne grupe – žrtve, molioce, arogantne i saradnike zavisno od dve varijable – kako vidimo i doživljavamo sebe i kako vidimo i doživljavamo druge..

Na osnovu procene primerenog kvocijenta emocionalne inteligencije (EQ) može se napraviti sledeća klasifikacija, kako je to prikazano na slici 6.4:

Slika 6.4 Podela ljudi na osnovu kvocijenta emocionalne inteligencije

• Žrtve pokazuju katastrofalno viđenje i sebe i drugih i imaju izuzetno nizak kvocijent EQ

• Arogantni su na nešto višem (ali još uvek nedovoljnom) nivou EQ jer vide sebe kao izuzetne, ali durge vide u loše svetlu

• Molioci su slični arogantnima po kvocijentu EQ, s tom razlikom što oni sebe vide kao loše, a druge kao izuzetne

• Saradnici imaju najviši nivo EQ pošto su postali veliki majstori intra i interpersonalnih veština.

Literatura

1. Cajringer, J (2004) Čovek koji trči uz stepenice, Clio, Beograd 2. Covey, S R (1989) Seven Habits of Highly Effective People,

Simon & Schuster, New York 3. Čiksentmihalji, M (1999) Psihologija optimalnog iskustva,Forum,

Novi Sad

4. Goleman, D (1996) Emotional Intelligence: Why it can matter more than IQ, Bloomsbury Publishing, London

5. Goleman, D (1999) Working with Emotional Intelligence,

Bloomsbury Publishing, London

6. Greene, R (1998) The 48 Laws of Power, Penguin books, New York

7. Heskett, J, Sasser, E and Schlesinger, L (1994) The Service Profit

Chain: How leading companies link profit and growth to loyalty, satisfaction and value, Simon & Schuster, Free Press, New York

8. Heskett, J, Sasser, E and Schlesinger, L (2003) The Value Profit

Chain: Treat employees like customers and customers like employees, Simon & Schuster, Free Press, New York

9. Reichheld, F F (1996) The Loyalty Effect: The hidden force behind

growth, profits and lasting value, Harvard Business School Press, Watertown MA

10. Reichheld, F F (2001) Loyalty Rules! How today’s leaders build

lasting relationships, Harvard Business School Press, Watertown MA

11. Sternberg, R (2007) Ljubav je priča, Rad, Beograd 12. Zohar, D & Maršal, J (2003) Duhovna inteligencija, krajnja

inteligencija, IP Svetovi, Novi Sad,

Prilog – Proverite svoju uspešnu inteligenciju Prvi test – Procenite sebe - Odnos inteligencija Prva oblast Šta mislim o sebi

Da/Ne Šta mislim o susedu

Da/Ne Brz Samopouzdan Uverljiv Energičan Kompetentan Jaka volja Inspirativan Orijentisan na akciju Odlučan Tvrdoglav Ukupno bodova Druga oblast Šta mislim o

sebi Da/Ne

Šta mislim o susedu Da/Ne

Precizan Promišljen Ekonomičan Analitičan Praktičan Voli detalje Postavlja pitanja Objektivan Informativan Autoritativan Ukupno bodova

Treća oblast Šta mislim o sebi

Da/Ne Šta mislim o susedu

Da/Ne Zaslužuje poverenje Hoće da podrži Odgovoran Hoće da pomogne predusretljiv ohrabrujući empatija delenje opuštanje toplota Ukupno bodova Četvrta oblast Šta mislim o sebi

Da/Ne Šta mislim o susedu

Da/Ne Entuzijazam Kreativnost Imaginacia Uverljivost Dinamičnost Prilagodljivost Animacija Voli da eksperimentiše Zrači Inspirativan Ukupno bodova Oblast Ukupno bodova Prva oblast Druga oblast Treća oblast Četvrta oblast

Drugi test - Procenite vašu poslovnu inteligenciju Izjava Da/Ne Mogu da opišem najmanje tri velika konkurenta i njihove prednosti i slabosti

Svestan sam toga koga kupci u mojoj branši doživljavaju kao najboljeg u klasi

Mogu da opišem koji ekonomski, socijalni, politički i tehnološki faktori imaju najveći uticaj u našoj branši

Svestan sam budućih potreba i očekivanja naših kupaca U stanju sam da prikažem finansijske performanse moje organizacije i kako su se one menjale u poslednje tri godine

U stanju sam da razumem izveštaj o profitu i gubicima Mogu da opišem kulturu moje organizacije Mogu da opišem naše prednosti i slabosti Svestan sam rizika sa kojima ćemo u budućnosti morati da se suočimo

Svestan sam prilika koje bi u budućnosti svakako trebalo da iskoristimo

Pre nego što donesem odluku pažljivo razmotrim sve opcije Odluke donosim na osnovu logike i uvek jasno razlikujem uzroke i posledice

Treći test - Procenite vašu duhovnu inteligenciju Ocenite sebe na skali od 1 do 5: 1 = Ne radim to/ne verujem u to uopšte 2 = Radim to / ne verujem u to često 3 = Radim to / verujem u to ponekad 4 = Radim to / verujem u to često 5 = Radim to / verujem u to uvek Izjava Broj

bodova 1. Poštujem stavove i osećanja drugih ljudi 1 2 3 4 5 2. Lako mi je da priznam kada utvrdim da nisam u pravu 1 2 3 4 5 3. Imam viziju gde želim da budem 1 2 3 4 5 4. Poštujem i prihvatam razlike kod drugih 1 2 3 4 5 5. Ne plašim se da analiziram sopstvena ograničenja 1 2 3 4 5 6. Snalazim se i kada se ne osećam komotno 1 2 3 4 5 7. Moje akcije su usmerene ka dugoročnom dobru za druge ljude 1 2 3 4 5 8. Koristim nesreće da naučim nešto više o sebi 1 2 3 4 5 9. Znam šta je svrha i smisao mog života 1 2 3 4 5 10. Uveren sam da se iza svake aktivnosti koju preduzmu drugi ljudi krije

pozitivna namera 1 2 3 4 5

11. Imam hrabrosti da branim sopstvena uverenja 1 2 3 4 5 12. Svestan sam kako doprinosim ljudima oko sebe 1 2 3 4 5 13. Opraštam drugim ljudima kada zgreše 1 2 3 4 5 14. Svestan sam istine o sebi i bez potrebe da mi to neko kaže 1 2 3 4 5 15. Mogu da živim u stanju neizvesnosti, a da pri tome ne znam sve

odgovore 1 2 3 4 5

16. Spreman sam da dam svoje vreme, novac li materijalne resurse da pomognem drugima

1 2 3 4 5

17. Znam ko sam i koja su moja uverenja 1 2 3 4 5 18. Događaje stavljam u širi okvir da bih razumeo njihov značaj 1 2 3 4 5 19. Prihvatam ljude onakve kakvi jesu, bez izražene želje da ih menjam 1 2 3 4 5 20. Uporno nastojim da razumem moje najdublje motivatore 1 2 3 4 5 21. Spreman sam da se suprotstavim pokušajima na radnom mestu ili u

porodici koji predstavljaju ugrožavanje mog integriteta 1 2 3 4 5

22. Moj cilj u životu je da uvek delujem sa saosećanjem za druge 1 2 3 4 5 23. Svestan sam sopstvenih prednosti i slabosti 1 2 3 4 5 24. Uvek sam optimista 1 2 3 4 5 25. Aktivno slušam i trudim se da razumem stanovište druge strane 1 2 3 4 5 26. Lako mi je da otkrijem lične pojedinosti drugima 1 2 3 4 5 27. Uvek delujem konzistentno sa sopstvenim vrednostima 1 2 3 4 5 28. Osećam optimizam u pogledu ublažavanja mojih slabosti 1 2 3 4 5 29. Znam šta je važno za mene 1 2 3 4 5 30. Znam zbog čega živim 1 2 3 4 5

Ukupno:

Prihvatanje Samospoznaja Svrha i vrednosti Pitanje 1 Pitanje 2 Pitanje 3 Pitanje 4 Pitanje 5 Pitanje 6 Pitanje 7 Pitanje 8 Pitanje 9 Pitanje 10 Pitanje 11 Pitanje 12 Pitanje 13 Pitanje 14 Pitanje 15 Pitanje 16 Pitanje 17 Pitanje 18 Pitanje 19 Pitanje 20 Pitanje 21 Pitanje 22 Pitanje 23 Pitanje 24 Pitanje 25 Pitanje 26 Pitanje 27 Pitanje 28 Pitanje 29 Pitanje 30 Ukupno za prihvatanje

Ukupno za samospoznaju

Ukupno za svrhu i vrednosti

Četvrti test - Procenite vašu političku inteligenciju Procenite vrste uticaja – guraj ili vuci (push, pull) Ocenite sledeće izjave sa 1 do 6:

1. Nikada to ne činim. 2. Retko to činim. 3. Ponekad to činim. 4. Činim to često. 5. Vrlo često to činim. 6. Uvek to činim.

Izjava Skor

a) Svoje poglede i mišljenje uvek direktno izražavam

1 2 3 4 5 6

b) Predloge uvek dajem sa samopouzdanjem 1 2 3 4 5 6 c) Jasno pokazujem šta želim od drugih 1 2 3 4 5 6 d) Trudim se da se okolina upozna sa mojim očekivanjima 1 2 3 4 5 6 e) Drugima uvek direktno saopštim šta mislim o njihovim

sugestijama i idejama 1 2 3 4 5 6

f) Trudim se da odmah uspostavim povratnu petlju 1 2 3 4 5 6 g) Dajem ljudima podsticaje da dovrše zadatak 1 2 3 4 5 6 h) Jasno stavljam do znanja šta će se dogoditi ako posao ne bude

urađen 1 2 3 4 5 6

i) Zahtevam od drugih da postavljaju pitanja 1 2 3 4 5 6 j) Postavljam pitanja da bih razumeo stavove i mišljenja drugih 1 2 3 4 5 6 k) Slušam pažljivo druge bez prekidanja i na kraju dajem sažetak

onoga što sam čuo 1 2 3 4 5 6

l) Prilagođavam se neverbalnoj i paraverbalnoj komunikaciji druge strane u želji da uspostavimo čvršći kontakt

1 2 3 4 5 6

m) Otvoren sam za kreativne i inovativne predloge 1 2 3 4 5 6 n) Priznajem kada napravim grešku 1 2 3 4 5 6 o) Trudim se da pronađem područja u kojim se slažem sa

drugima 1 2 3 4 5 6

p) Koristim konsenzus umesto naređivanja kada god je to moguće

1 2 3 4 5 6

Bodovanje

• Izjave a) do h) označavaju push ponašanje • Izjave i) do p) označavaju pull ponašanje

Peti test - Procenite vašu emocionalnu inteligenciju Ocenite sebe na skali od 1 do 5: 1 = Nikada 2 = Retko 3 = Ponekad 4 = Često 5 = Uvek Broj Izjava Skor 1 Kada me obuzmu negativne emocije (na primer bes, tuga) uvek nastojim

da se sa tim izborim na najbolji mogući način i da ne dozvolim da me one preuzmu.

1 2 3 4 5

2 U stanju sam da se motivišem da postignem zacrtane ciljeve. 1 2 3 4 5 3 Nalazim pozitivne načine da se rešim frustracije. 1 2 3 4 5 4 Dobar sam u prilagođavanju emocija sa okolinom. 1 2 3 4 5 5 U stanju sam da realizujem nameravano bez obzira na prepreke. 1 2 3 4 5 6 Uvek se ponašam odgovorno čak i kada od toga neću imati neku ličnu

korist. 1 2 3 4 5

7 Kada sam u društvu i moje raspoloženje nije pozitivno trudim se da ga svakako popravim.

1 2 3 4 5

8 Jasno kažem kada se ne slažem sa nečijim mišljenjem. 1 2 3 4 5 9 Trudim se da ostanem miran i susretljiv kada drugi iskazuju emocije. 1 2 3 4 5 10 Lako mi je da se uživim u ulogu druge strane i da razumem šta drugi

osećaju. 1 2 3 4 5

11 Uvek pre vidim pozitivnu nego negativnu stranu situacije. 1 2 3 4 5 12 Kada se pojavi potencijalni konflikt u grupi trudim se da pronađem

područja međusobnog zajedništva i mogućeg dogovora. 1 2 3 4 5

13 Kada pokazujem negativne ili pozitivne emocije svestan sam uticaja koji ću ostvariti na svoju okolinu.

1 2 3 4 5

14 Uvek pažljivo saslušam mišljenja drugih ljudi. 1 2 3 4 5 15 U stanju sam da iskontrolišem negativne emocije i agresivnost kada me

nešto isprovocira. 1 2 3 4 5

16 U stanju sam da razumem neverbalnu i paraverbalnu komunikaciju mojih sagovornika (skrivene poruke).

1 2 3 4 5

17 Kada sam za nešto jako zainteresovan javno pokazujem sopstveni entuzijazam.

1 2 3 4 5

18 Poštujem talente drugih ljudi i u stanju sam da ih optimalno iskoristim za njihovo ili zajedničko dobro.

1 2 3 4 5

19 Svestan sam okolnosti ili ljudi koji u meni bude pozitivne li negativne emocije.

1 2 3 4 5

20 Radostan sam kada mogu da samostalno donosim važne odluke. 1 2 3 4 5 21 Pre nego što preduzmem neku akciju uvek dobro odvažem sve opcije i

okolnosti. 1 2 3 4 5

22 Kada slušam druge uvek im poklanjam punu pažnju. 1 2 3 4 5 23 Nakon interakcije sa mnom ljudi se često osećaju inspirisani i ohrabreni. 1 2 3 4 5 24 Uvek delujem po savesti i na stvaranju zajedništva podsećajući ljude 1 2 3 4 5

kako bi trebalo da se ponašaju jedni prema drugima. 25 Svestan sam fizičkih reakcija koje su posledice jakih pozitivnih ili

negativnih emocija. 1 2 3 4 5

26 Ljudi me vole i poštuju i kada se ne slažu u svemu sa mnom. 1 2 3 4 5 27 Sebe doživljavam kao fleksibilnu i prilagodljivu osobu. 1 2 3 4 5 28 Ljudima je lako da sa mnom pričaju o sopstvenim preokupacijama. 1 2 3 4 5 29 Kada vidim da je nešto neophodno da se uradi, ja ću to svakako i

uraditi. 1 2 3 4 5

30 Uvek nalazim načina da svoje vreme posvetim zajednici. 1 2 3 4 5 Ocene unesite u tabelu. Saberite svaku kolonu. SS - samospoznaja SP - samopouzdanje SD - samodisciplina E - empatija O - optimizam DR – društvena odgovornost. 1. pitanje___ 2. pitanje___ 3. pitanje___ 4. pitanje___ 5. pitanje___ 6. pitanje___ 7.pitanje___ 8.pitanje___ 9.pitanje___ 10.pitanje___ 11.pitanje___ 12.pitanje___ 13.pitanje___ 14.pitanje___ 15.pitanje___ 16.pitanje___ 17.pitanje___ 18.pitanje___ 19.pitanje___ 20.pitanje___ 21.pitanje___ 22.pitanje___ 23.pitanje___ 24.pitanje___ 25.pitanje___ 26.pitanje___ 27.pitanje___ 28.pitanje___ 29.pitanje___ 30.pitanje___ SS ______ SP______ SD______ E______ O______ DR______