( )

04/1-2 . 6/1881 1.04.2011.()

- ( )

, 46. . 5. . 3. ( , . 131/06), :

( )

: , :

() :

.

:

2008.

:

: : .

-

31.03.2011.

. . : 1.

2.

1. : :

: 1. 2010.inioci predvianja kraja Jugoslavije. Sociologija, Vol. LII, (SpecialEdition Five Decades of Sociology in Serbia), pp. 121-147.

2. 2009. The Yugoslav succession wars and the war for symbolic hegemony, in:(ed.) Pl Kolst, Media Discourse and the Yugoslav Conflicts: Representations of Self and Other. Aldershot: Ashgate.

3. 2009. Extreme-Right Ideology, Practice and Supporters: Case Study ofthe Serbian Radical Party. Journal of Contemporary European Studies. Vol. 17/No. 2, pp. 193-207.

4. 2009. Srbocentrina hipoteza o raspadu SFRJ u delu Sabrine PetreRamet. Sociologija, Vol. LI/No. 1, str. 93-104. (Sabrina Petra Ramets Serbocentric hypothesis about disintegration of Yugoslavia).

5. 2006.Teorijsko-istraivaki pristupi etnikoj vezanosti (ethnicity), nacionalizmui naciji, Sociologija, XLVIII/No. 3, str. 231-264.

(, , ): ) -, - SCI, SSCI, AHCI SCIe , Math-Net.Ru . ) - (

SCI, SSCI, AHCI SCIe , RIH , 24 , , . 11, 12, 13, 14, 41 51.)

) () , , . ) , . 31.03.2011. .. .

Univerzitet u Beogradu Filozofski fakultet Odeljenje za sociologiju

Milan Caki

Lustracija i upotreba prolosti u politikim borbama tokom postsocijalistike transformacije

Predlog teme doktorske disertacije Beograd, januar 2011. OBRAZLOENJE TEME Kada doe do smene vlasti, a pri tome se znatno promeni priroda i/ili struktura upravljakog aparata, postavlja se pitanje odnosa prema ranijim vlastodrcima. Upravo se to dogodilo nakon sloma socijalizma u Sovjetskom Savezu i Evropi, koji je iniciran padom Berlinskog zida 09. novembra 1989. Taj dogaaj predstavlja veliki saznajni izazov za sve one koji se bave drutvenim naukama. U toj i narednim godinama u socijalistikim zemljama dolazi do naputanja jednopartijskog politikog sistema i komandno-planske ekonomije (socijalistiko-samoupravne u sluaju SFRJ) zasnovane na drutvenom i dravnom vlasnitvu i to uglavnom putem pregovora za okruglim stolom izmeu predstavnika socijalistikog reima i opozicije (obino ne ba dobro organizovane grupe disidenata) i raspisivanja prvih slobodnih izbora nakon onih

posleratnih iz druge polovine etrdesetih godina dvadesetog veka (u Poljskoj su 1989. prvo odrani poluslobodni izbori, kada je samo jedan deo mesta u parlamentu popunjen putem izbora). Transformacija politikog sistema se, osim u Rumuniji i bivem Sovjetskom Savezu (i donekle u ehoslovakoj), odigrala potpuno mirno. U Jugoslaviji je, meutim, 1991. godine izbio oruani sukob koji se ubrzo proirio, ali to se nije desilo zbog samog sloma socijalizma i otpora bive socijalistike elite, ve zbog razvoja dogaaja u mesecima nakon slobodnih izbora.1 Malo ko je oekivao i predvideo da e socijalizam tako brzo nestati u svim ovim zemljama, ali su, naravno, gotovo svi imali neko objanjenje kada se sve ve odigralo. Kako kae Filip Longvort (Philip Longworth)2: Sve je to bilo uzbudljivo, neoekivano, gotovo nestvarno (Longvort, 2002: 11). Pored pokuaja opisa i objanjenja uzroka koji su doveli do ovakvog scenarija, sociolozi, istoriari, politikolozi, pravnici, ekonomisti i drugi poslenici nauke imali su podsticaje za svoj rad i u zbivanjima koja su usledila. U okviru ove druge grupe problema dominirala su istraivanja globalnih drutvenih fenomena: uspostavljanja i konsolidacije parlamentarnog sistema u politikoj sferi i transformacije u kapitalizam i njemu inherentno trino privreivanje i sa tim povezane privatizacije u ekonomskoj. Pored toga, kao nauni problem, mada moda ne u dovoljnoj meri, obraivan je i odnos ovih drutava prema socijalistikoj prolosti i glavnim nosiocima moi iz tog razdoblja. Mnoga postsocijalistika drutva Evrope su pribegla razliitim mehanizmima preispitivanja socijalistike prolosti. Jedna od najkontroverznijih takvih mera je svakako lustracija proveravanje kandidata za obavljanje pojedinih javnih funkcija u vezi sa njihovim zauzimanjem visokih partijskih i dravnih funkcija i/ili saraivanjem sa socijalistikim slubama dravne bezbednosti. Uopte uzevi, odnos jednog drutva prema prolosti (ne samo socijalistikoj), njeno preispitivanje, oznaava se terminom suoavanje sa prolou (dealing with the past ili coming in terms with the past na engleskom, Vergangenheitsbewltigung na nemakom jeziku). U situacijama nakon zavretka razdoblja autoritarne vladavine ili posle nekog (graanskog) rata svaka drava ima izbor izmeu dva puta. Prvi je da se podvue debela linija, tj. da se ne preduzima nita i da se svi prestupnici amnestiraju (Horne, Levi, 2003: 23). esto se tada donosi poseban zakon (ili neki podzakonski akt uredba, pravilnik, reenje) koji nalae da se sva dokumenta tajnih slubi zapeate (obino na period od 30 do 50 godina) ili unite i da se pripadnici biveg reima ne gone pred sudom. Drugi, pak, put podrazumeva manje ili vie obuhvatno suoavanje sa prolou, kako bi se otkrile injenice o zloinima, kaznili poinioci i spreilo uspostavljanje slinog drutvenog sistema u budunosti, tj. ponovno izbijanje ratova. Bez obzira na to koji put jedna zemlja odabere, podrazumeva se da postoji irok drutveni konsenzus da se na taj nain postupi sa nasleem prolosti. Ukoliko to nije sluaj, vrlo je verovatno da e se pre ili kasnije javiti razliiti problemi.

1

Glavno pitanje izbora u Jugoslaviji 1990. nije bila toliko demokratska transformacija koliko je

bio nacionalizam (Berend, 2001: 355).2

Izvorno pisanje stranih imena e se u tekstu navoditi samo za osobe ije se ime ne moe nai u

originalu u bibliografiji.

Pojedini dogaaji iz bliske prolosti pokazuju da zaboravljanje, moda, nikada ne moe biti potpuno i da nije uvek celishodno. Kao to na individualno-psiholokom nivou odbrambeni mehanizam potiskivanja ne reava problem, ve samo u oblasti podsvesnog gomila protivrenosti koje u jednom trenutku isplivaju na povrinu, moglo bi se argumentovati da na kolektivno-vrednosnom i kolektivno-institucionalnom nivou guranje stvari pod tepih samo stvara prepreke o koje e se drutvo u budunosti saplitati. Tako je grad Madrid po odluci Gradskog vea iz juna 2009. generalu Fransisku Franku (Francisco Franco) oduzeo sve poasti (Zlatni orden, Orden asti, poasni gradonaelnik i najdrai sin Madrida).3 Takoe, samo nekoliko dana pre toga pokrenuta je prva tuba protiv panije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu koja je vezana za rtve Frankovog reima, a podnela ju je porodica politiara nestalog tokom panskog graanskog rata, izmeu 1936. i 1939.4 Svakako da ova tuba nee imati velikog odjeka u panskom drutvu, koje se najee navodi kao primer drutva koje je podvuklo debelu liniju, ali ne treba zaboraviti da se radi o dogaaju od pre sedamdeset godina, to je samo po sebi znaajna injenica. Naime, jasno je da potreba suoavanja sa prolou i njenog prevladavanja u mnogim drutvima moe da postane vana tema i posle vie decenija. Sledei dogaaji, koji takoe pokazuju kako suoavanje sa prolou moe da postane aktuelna tema posle nekoliko desetina godina od promene sistema, mnogo su konkretnije vezani za temu o kojoj je ovde re. Naime, poetkom 2011. najavljeno je da e potomci rtava jugoslovenskih socijalistikih tajnih slubi tuiti dravu Srbiju pred pomenutim sudom u Strazburu.5 Takoe, Makedonija je usvojila zakon o lustraciji u januaru 20086, a rumunski parlament je 19. 05. 2010, dakle nakon vie od dvadeset godina od pada aueskua (Nicolae Ceauescu) godine usvojio zakon o lustraciji.7 Pored toga, krajem decembra 2010. se u Bugarskoj politika scena uzburkala kada su jedan ministar i jedan zamenik ministra dali ostavke zbog povezanosti sa bivom Dravnom sigurnou ( DS).8 Utvreno je da je 201 od 407 poslanika,

3 4 5

Videti: http://www.blic.rs/svet.php?id=99495, pristupljeno 29. 06. 2009. Videti: http://www.blic.rs/svet.php?id=98142, pristupljeno 22. 06. 2009. Videti: http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/228341/Potomci-zrtava-komunista-spremaju-tuzbe-

za-Strazbur, pristupljeno 15. 01. 2011.6

Videti:

http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/bs/features/setimes/features/2008/02/11/feature-02, pristupljeno 25.10. 2009.7

Videti: http://www.blic.rs/Vesti/Svet/190087/Rumunija-Posle-20-godina-usvojen-zakon-o-

lustraciji, pristupljeno 19. 05. 2010.8

Videti

na

bugarskom

jeziku:

http://www.capital.bg/politika_i_ikonomika/bulgaria/2010/12/19/1014000 _dvama_chlenove_na_pravitelstvoto_si_otivat_zaradi/, pristupljeno 23. 12. 2010.

ambasadora i diplomatskih nametenika ove zemlje radilo za ondanju DS9, a ministar spoljnih poslova Nikolaj Mladenov ( ) je najavio da nekadanji agenti ove slube vie nee predstavljati Bugarsku u inostranstvu.10 Ujedno je otvorena rasprava o eventualnom donoenju zakona o lustraciji u Bugarskoj, te i mogunost da se to desi u narednom periodu. Na samom poetku ovog Predloga, a u kontekstu odreivanja pojmovnoteorijskog okvira disertacije koja se predlae, treba otkloniti terminoloke nedoumice i opredeliti se za pojmovni aparat kojim e se u disertaciji operisati. Pojmovi kojima je podrobno preispitivanje najneophodnije ve su pomenuti. To su socijalizam i lustracija. Predmet analize u disertaciji predstavljaju etiri drave: eka (ehoslovaka), Poljska, Albanija i Srbija. U konstruisanju pojedinih objanjenja, naroito onih koji se tiu sloma socijalistikih reima i sistemskih promena zapoetih 1989, nuno je posmatrati ove etiri zemlje u irem kontekstu, tj. kao delove jedne nadnacionalne celine socijalistike Evrope. Nju ine drave koje su od 1947. ili 1948. do 1989. uglavnom bile pod snanim uticajem Sovjetskog Saveza koji im je nametao dravni socijalizam kao jedino mogue ureenje.11 Neki istraivai posmatraju nekadanju socijalistiku Evropu kao homogenu celinu, dok su drugi skloni da joj prilaze kao skupu potpuno razliitih entiteta. I jedan i drugi pristup je, naravno, pogrean. Nijedna socijalistika zemlja nije bila tipina. Svaka je imala svoje posebne karakteristike, i svaka je imala izvesne zajednike crte s nekim, ali ne i sa svim zemljama tog bloka. Pretpostaviti da e zakljuci zasnovani na jednoj biti primenljivi na sve bilo bi nerazborito, ali materijal iz bilo koje od njih moe9

Videti

na

bugarskom

jeziku:

http://www.capital.bg/politika_i_ikonomika/bulgaria/2010/12/16/1011144 poslanici_sa_naznacheni_ot/, pristupljeno 23. 12. 2010.10

_dve_treti_ot_chengetata-

Videti

na

bugarskom

jeziku:

http://www.dnevnik.bg/bulgaria/2010/12/15/1011989_nikolai_mladenov_ diplomati_agenti_niama_poveche_da/, pristupljeno 23. 12. 2010.11

Naravno, nisu sve drave podjednako bile pod uticajem SSSR-a. Jugoslavija je jo 1948.

krenula manje-vie nezavisnim putem, a to su uinile i Rumunija i Albanija sredinom pedesetih, odnosno nakon Staljinove smrti, a u toku sveopte destaljinizacije diktirane, pre svega, iz Moskve. Naime, ove dve drave su ostale tvrdolinijake i odbijale su da rehabilituju rtve istki i nametenih suenja u vezi sa titoizmom. Dolo je do krajnje udnog zaokreta: Moskva je sada uspostavljala liberalnu politiku, a pristalice tvrde linije na elu satelitskih zemalja odbijale su da je slede (Longvort, 2002: 27). U ovom kontekstu je svakako vano pomenuti jugoslovensko balansiranje izmeu Istoka i Zapada i ulogu u Pokretu nesvrstanih, kao i prekid diplomatskih odnosa Sovjetskog Saveza i Albanije decembra 1961. i albansku desetogodinju usku saradnju sa Maoovom Kinom. Moe se argumentovati da je SFRJ bila pod veoma snanim uticajem obe velike sile, a Albanija pod kineskim. Meutim, neosporno je da su, iako osamdesetih Jugoslavija i Albanija nisu direktno zavisile od Moskve, ipak znale da e ih eventualni nestanak Sovjetskog Saveza itekako oslabiti (Hobsbaum, 2004: 368).

ipak pokrenuti pitanja koja se mogu pokazati plodotvornim i izvan nje (Verderi, 2005: 27; kurziv autorkin). Upravo ovakva pozicija opravdava analizu konteksta kolapsa socijalizma u dravama koje se ispituju, a i irom regiona i, to je jo vanije, upuuje na upotrebu uporednog istraivanja prilikom izuavanja lustracije, ali o tome vie rei u delu koji obrazlae metodoloka reenja predloene disertacije. Prvi termin koji zavreuje panju u Predlogu je socijalizam. Na ovom mestu se ne ini napor u pravcu temeljne analize konotativnog i denotativnog znaenja pojma o kome je re, ve se samo daje skica njegovih osnovnih karakteristika i skree se panja na jednu nedoumicu. Naime, u zapadnoj literaturi (kako anglosaksonskoj tako i kontinentalnoj) uobiajeno je da se koristi termin komunizam. To je neopravdano, jer nijedna drava nije u svom nazivu imala taj termin, niti je za drutvo govorila da je komunistiko. Partije se jesu uglavnom nazivale komunistikim, ali su zemlje bile socijalistike republike (Verderi, 2005: 10, nap. 2). Prema izvornoj marksistikoj teoriji komunizam je krajnji cilj, besklasno stanje u kome ne postoji privatno vlasnitvo, ali ni drava, eshatoloko ishodite utopije koje oznaava kraj ciklinih promena drutva i stvaranje uslova za neotueno i potpuno ostvarenje generike sutine svih ljudi. Kako navodi Berend (Ivn T. Berend), Marks je prvobitno pisao da proleterijat treba da preuzme buroasku dravu kako bi preko socijalizma ostvario komunizam, ali je posle razoaranja ishodom Pariske komune promenio miljenje i poeo zagovarati uvoenje potpuno novog tipa drave sa direktnim predstavnicima naroda na elu (Berend, 2001: 66-67). U svakom sluaju, socijalizam ostaje prva faza, a komunizam druga, zavrna. Sada je jasno zbog ega je neprihvatljivo oznaavati drave o kojima je re kao nekadanje komunistike zemlje. Ali jasno je i zbog ega je takva praksa toliko vrsto ukorenjena meu zapadnim piscima re je, makar jednim delom, o uticaju ideolokih konstrukcija nametanih jo od perioda makartizma. Iako se Hladni rat zavrio jo pre neto vie od dvadeset godina, intelektualna inercija je uinila svoje. Re komunizam uglavnom i dalje ima negativni prizvuk i esto se, u okviru ideologije neoliberalizma, komunizam neopravdano izjednaava sa nacizmom i faizmom. Ta ideologija sve ove sisteme smatra totalitaristikim i podjednako loim (Berend, 2001: 80-81; videti i: Kulji, 2002: naroito 375-401). Takvi postupci ne mogu se opravdati ni na saznajnom, ni na moralnom nivou. esto se upotrebljava i termin realni ili realno postojei socijalizam (nekada i kao kovanica realsocijalizam). Erik Hobsbaum (Eric Hobsbawm), koji se dri termina komunizam, kae da je pojam realno postojei socijalizam deo renika sovjetske ideologije i pratee propagande (Hobsbaum, 2004: 283). Nije neuobiajeno da se upotreba ovakvog imenovanja socijalizma opravdava miljenjem da ono naglaava razliku izmeu proklamovanih visokih ciljeva i nada sa jedne i nedopadljive stvarnosti sa druge strane (Verderi, 2005: 11). U disertaciji se, meutim, termini socijalizam, realsocijalizam i dravni socijalizam upotrebljavaju kao sinonimi i smatra se da upuuju na, pored ostalih, sisteme koji su postojali etiri decenije u Evropi, kao i da ne sadre vrednosne i moralne ocene tih sistema. Drugi pojam koji dobija poseban tretman u ovom Predlogu oznaava fenomen koji predstavlja glavnu temu disertacije. To je, naravno, lustracija. Kao to praksa lustracije izaziva brojne nedoumice i razmimoilaenja u stavovima razliitih drutvenih aktera, tako je i sm pojam lustracije bremenit znaenjima i izaziva teorijska neslaganja meu drutvenim naunicima. Neki autori ga preiroko odreuju. Tako Bram smatra da se

lustracija javlja jo posle Drugog svetskog rata u Evropi, kao i da se de-baasizacija irakog drutva posle invazije Koalicionih snaga 2003. moe podvesti pod ovaj fenomen (Brahm, 2004). Bogoljub Milosavljevi smatra da istke u Francuskoj, defaizacija u Italiji i denacifikacija u Nemakoj posle 1945. predstavljaju lustraciju, samo pod drugaijim imenom (Milosavljevi, 2002). Nekada se ide jo dalje u prolost, pa se lustracija proglaava veoma slinom srednjovekovnoj engleskoj instituciji bill of attainder, koja predstavlja liavanje dostojanstva i graanskih prava pojedinaca koji su osueni na smrtnu kaznu ili su se na neki drugi nain grubo ogreili o zakon (avoki i Stefanovski, 2003: 3). Jedan autor ak ide toliko daleko da je uporeuje sa ostrakizmom u Staroj Grkoj (Radojevi, 2003). U ovom se radu, pak, pod pojmom lustracije podrazumevaju samo deavanja u Evropi posle pada Berlinskog zida, tj. nakon smene jednopartijskih politikih sistema. Kada je re o sadraju pojma lustracije, o sutini ove pojave, tu ima neto manje neslaganja meu autorima. Meutim, tekoe se ovde javljaju zbog nepoklapanja u vrsti, obimu (drutveni poloaji zahvaeni lustracijom), te predvienim lustracionim merama u razliitim dravama. Lustracija je, kao to je ve napomenuto, jedan deo ireg procesa suoavanja sa nasleem koje je jedno drutvo ponelo iz prolosti (Milosavljevi, 2002). Ona se preduzima u periodu prelaza jednog drutvenog ureenja u drugo i predstavlja proveravanje, snimanje (screening, vetting) pojedinaca koji pretenduju na neki javni poloaj ili ga ve zauzimaju. Inae, termini vetting i lustracija se od strane autora esto upotrebljavaju naizmenino, kao sinonimi, a neki upotrebljavaju iskljuivo pojam vetinga.12 Pisac ovih redova nije naiao ni na jednu studiju u kojoj je odnos pojmova vetinga i lustracije sistematino preispitan. Za potrebe ovog rada moe se prihvatiti odreenje koje daje Sintija Horn: Lustracija je unikatna vrsta vetinga koja se primenjuje u Centralnoj i Istonoj Evropi... (Horne, 2007: 5; kurziv M.C.), to znai da se veting moe posmatrati kao iri pojam od pojma lustracije. Tako se termin veting koristi i za oznaavanje dogaaja koji su se zbili u Grkoj sedamdesetih godina dvadesetog veka, tj. po padu vojne hunte (Vetting..., 2006), kao i u Liberiji posle sklapanja mirovnog sporazuma 2003. (Fithen, 2009). Meutim, ve je naglaeno da se u ovom radu pod lustracijom podrazumevaju samo zbivanja u Evropi nakon sloma realsocijalizma. Veting je, dakle, vrednosno neutralniji pojam, u smislu da se moe koristiti i za oznaavanje, na primer, provere formalne ispravnosti prijava nekih kandidata za posao ili neto drugo (pravilno popunjeni obrasci i dostavljena sva potrebna dokumentacija), kao i12

lanak Vetting u internet enciklopediji Wikipedia navodi da ovaj termin uglavnom oznaava

proveravanje osoba pre nego to im se ponudi posao, dok je, prema Oksfordskom engleskom reniku, glagol to vet prvi put upotrebljen 1891. godine u kontekstu konjikih trka. Ova re je tada koriena za oznaavanje provere zdravlja trkakih grla od strane veterinara (otuda vetting; naime, na engleskom se veterinar kae veterinarian, ili skraeno vet), da bi se od poetka dvadesetog veka poela upotrebljavati u znaenju ispitivanja i evaluacije uopte, naroito takve iji je cilj nalaenje eventualnih nedostataka (videti: http://en.wikipedia.org/wiki/Vetting, pristupljeno 08. 12. 2009.) Renik Merriam-Webster Online Dictionary navodi dva znaenja termina veting: prvo je zbrinjavanje ili provera zdravlja ivotinje ili osobe, a drugo provera rukopisa (traenje greaka u njemu) ili osobe koja je kandidat za neku poziciju (videti: http://www.merriam-webster.com/dictionary/VETTING, pristupljeno 08. 12. 2009.)

strunosti i radnog iskustva. Lustracija je, sa druge strane, snano ideoloki obojen i esto politiki motivisan proces. Ukoliko je, dakle, snimanje pozitivno, tj. ukoliko se u skladu sa zakonom utvrdi da je osoba koja zauzima javnu funkciju podlonu lustraciji u toj zemlji ili pretenduje na nju uestvovala u prethodnoj vlasti ili saraivala sa tajnim slubama i pri tom zloupotrebljavala te poloaje, onda se izriu lustracione mere.13 U pojedinim dravama automatski se zabranjuje vrenje nekih javnih funkcija na odreeno vreme (tvrda lustracija), a u drugim se ostavlja mogunost da se osoba o kojoj je re povue sa poloaja, tj. odustane od kandidature za taj poloaj (meka lustracija). U suprotnom, podaci o njegovim ili njenim vezama sa prethodnim reimom bivaju objavljeni; negde se pored obelodanjivanja tih informacija izrie i zabrana zauzimanja odreenih uticajnih drutvenih poloaja na period od pet do deset godina. Vilijams i saradnici neopravdano ograniavaju lustraciju na proveravanje pojedinaca kako bi se utvrdilo da li su saraivali sa tajnim slubama prethodnog reima (Williams et al, 2003: 3). Naime, u nekim dravama lustracione mere se primenjuju i zbog drugih postupaka osim kolaboracije sa slubama dravne bezbednosti. Uputno je, zbog navedenih tekoa, prihvatiti minimalnu definiciju Sadurskog (Wojciech Sadurski): lustracija se odnosi na snimanje osoba koje ele da zauzmu (ili ve zauzimaju) odreenu javnu funkciju kako bi se utvrdilo njihovo uee u komunistikom reimu (uglavnom u aparatu tajne slube bezbednosti) (prema: Czarnota, 2009: 310). Kao to se vidi, ova definicija je toliko opta da je od odreenja ireg pojma vetinga razlikuje13

Herman varc razlikuje neposrednu i posrednu diskvalifikaciju. Neposredna nastupa na osnovu

posebnih zakona o lustraciji ili zakona o otvaranju dosijea slubi dravne bezbednosti (gde se ograniava na njihove pripadnike i saradnike), a posredna putem posebnih administrativnih akata, kao to je propisivanje uslova za sticanje dravljanstva (prema: Milosavljevi, 2002; videti i: Schwartz, 1994: 141). Milosavljevi dodaje da zabrana obavljanja neke funkcije ili smena moe biti i neformalna, bez pozivanja na bilo kakve pravne akte, i da je onda re o diskriminaciji ljudi koji su saraivali sa prethodnim reimom ili ga podravali i o isto politikoj meri. Tako neto desilo se u Srbiji posle petooktobarskog prevrata, 2001. godine, kada je Ministarstvo pravde ukazom razreilo veliki broj predsednika sudova. Nedugo zatim, na isti nain smenjen je odreen broj sudija za prekraje. Pre toga je u medijima objavljena crna lista sudija ije se razreenje trailo, to predstavlja ozbiljno krenje ljudskih prava (Raki-Vodineli, 2008: 5759; videti u vezi sa tim saoptenje Drutva sudija Srbije i propratni tekst Vesne H. Danilovi, tada strune saradnice u Petom optinskom sudu Beograd, pod nazivom Lustracija da, ponienje ne: http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2002/276-277/276-277_21.htm, pristupljeno 14. 07. 2009.). Slina stvar desila se u Hrvatskoj izmeu 1991. i 1994. Iako je Ustav Republike Hrvatske predviao da telo pod nazivom Dravni sudski savjet bude zadueno za postavljanje i smenjivanje sudija, kao i za izricanje disciplinskih mera, ta institucija nije postojala sve do 1994. godine. U tom periodu postavljeno je i razreeno mnotvo sudija, a procenjuje se da je oko 200 sudija (izmeu 16 i 20 odsto svih sudija) napustilo posao usled takve situacije (Hatschikjan et al. (eds.), 2005: 60-61). Meutim, moe se rei da je praksa pokazala kako, u meri u kojoj je zakon proizvod politike odluke parlamentarne veine, i lustracija koja je zasnovana na zakonskim propisima predstavlja koliko pravnu toliko i politiku meru.

jedino pozivanje na proveru u vezi sa socijalistikom prolou, to je u skladu sa ranije prihvaenom denotacijom pojma lustracije.14 Nije retko da se lustracija uporeuje sa crvenim kartonom u fudbalu (Milosavljevi, 2006; Trkulja, 2005).15 Meutim, ova metafora ne pogaa sutinu. Poto se lustracione mere izriu zbog dogaaja iz prolosti, a ne poput crvenog kartona u fudbalu odmah nakon napravljenog prekraja, ispravnije je rei da lustracija lii na zabranu igranja na neko vreme zbog nesportskog ponaanja koje je sudija propustio da sankcionie, ali je primeeno naknadnim pregledavanjem snimka mea i procenjeno kao namerno. Mnogi protivnici lustracije je izjednaavaju sa istkama iz doba socijalizma. Iako ove dve pojave mogu da imaju isti cilj, tj. motiv uklanjanje politikih protivnika, odnosno rivala ipak izmeu njih postoje znaajne razlike. Jedna od stvari koje treba pomenuti su svakako kazne. Naime, kod istki je kazna esto bila dugogodinja robija, pa ak i smrt, dok lustracija podrazumeva jedino zabranu obavljanja pojedinih funkcija na period od pet do deset godina. Najvanija razlika, meutim, tie se prirode samog sistema. Reju, i istke i lustracija obavljane su u skladu sa zakonom, odnosno predviena je zakonska procedura, ali se razlikuju u dve znaajne take. Prvo, u dravnom socijalizmu nije bilo podele na zakonodavnu, izvrnu i sudsku vlast, tako da je bilo lako montirati suenja. Drugo, nakon sloma socijalizma u Evropi sve su postsocijalistike zemlje zapoele proces integracije u Evropsku uniju, tako da je kontrola od strane meunarodnih institucija umnogome ograniavala zloupotrebu lustracije. Termin lustracija ima etimoloki koren u latinskoj rei lustrum, tj. lustratio (David, 2003; Brahm, 2004; Rohoziska, 2000; Milosavljevi, 2002; Radojevi, 2003; avoki i Stefanovski, 2003), koja oznaava religijsko-ritualno rtvovanje ili proienje ljudi, stvari, gradova ili ivotinja (Johnson, 2006; Letki, 2002; Milosavljevi, 2002). Moderno znaenje ove rei javlja se krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina prolog veka u ehoslovakoj. Ondanji politiari su od administrativnih inovnika i zaposlenih u tajnoj slubi bezbednosti te zemlje (Sttn bezpenost StB) uli da koriste re lustrace i poeli je upotrebljavati u kontekstu postsocijalistike transfomacije.16 Prema razliitim14

Opravdanje za prihvatanje ovako iroke definicije nalazi se i u injenici da se zakoni razliitih

zemalja znatno razilaze. Negde nema gubljenja poloaja, ve procedura podrazumeva samo obelodanjivanje podataka o prolosti kandidata. Sa druge strane, za zabrane obavljanja odreenih funkcija je u onim dravama iji ih zakoni propisuju negde dovoljno puko zauzimanje odreenih poloaja u prethodnom reimu, a negde je neophodno dokazati i umeanost osobe koja se proverava u neasnom, odnosno nezakonitom ponaanju.15

To vai uglavnom za tzv. tvrdu lustraciju. Zapravo, lustracija u Srbiji, onako kako je predviena

zakonom, ne moe se smatrati ni tvrdom, ni mekom, ve je negde izmeu (Ivoevi, 2003: 3).16

Strani (a i domai) autori uglavnom upotrebljavaju termin tranzicija. Ovde se to izbegava i

umesto toga se govori o transformaciji. Razlog tome je to pojam tranzicija ima fiksirano znaenje i progresivistiku, pa ak i eshatoloku, dimenziju jer upuuje na jednostavan i izvestan prelaz iz socijalizma u kapitalizam, dok transformacija podrazumeva drutvene procese i promene iji je ishod neizvesan. Ukoliko sada i nije sporno da su sve zemlje evropskog socijalizma postale kapitalistike, ne moe se poricati da postoje razliite vrste kapitalizma, pa je to jo jedan razlog za izbegavanje upotrebe tog pojma.

tumaenjima, ovaj pojam se upotrebljavao za oznaavanje proveravanja lojalnosti graana Komunistikoj partiji (Horne i Levi, 2003: 7), ili prelistavanja, konsultovanja baze podataka kako bi se utvrdilo da li se neije ime pojavljuje u njoj (Williams et al, 2003: 4, nap. 7; Johnson, 2006). Jedna autorka ak navodi da lustro na poljskom znai ogledalo, te tvrdi da lustracija sugerie samoispitivanje i svoenje rauna (Rohoziska, 2000). Lustracija se, inae, esto prikazuje kao ienje institucija od preostalih pripadnika prethodnog reima, ali i moralno proienje drutva, neto slino katarzi. Za kraj ovog dela Predloga doktorske disertacije ostavljeno je ono najvanije odgovoriti na pitanje zbog ega u Srbiji u ovom trenutku ima smisla poduhvatiti se sociolokog prouavanja lustracije. Nauna rasprava o lustraciji u nas je tek u povoju i njome se prvenstveno bave pravnici. itav jedan broj asopisa Hereticus iz 2003. godine (zakon o lustraciji donet je marta te godine) posveen je lustraciji, ali u pitanju su kratki, neretko moralistiki osvrti kojima nedostaje ambicija sistematinog bavljenja ovom pojavom (Beljanski, 2003; avoki i Stefanofski, 2003; Ivoevi, 2003; Radojevi, 2003; arki, 2003; Trkulja, 2003; Vodineli, 2003). U istom broju nalazi se i tekst koji se ovde navodi iz drugog izvora (Raki-Vodineli, 2008). U svim ovim napisima prisutan je potpuno pozitivan ili, pak, izrazito negativan stav prema lustraciji, to je i razumljivo, jer su ih uglavnom pisali ili ljudi koji su uestvovali u izradi zakona ili njegovi protivnici. Postoje i dva kratka teksta Bogoljuba Milosavljevia (Milosavljevi, 2002; Milosavljevi, 2006), kao i knjiga koja samo uzgred obrauje problem lustracije (Milosavljevi, Pavievi, 2001). Pored ovih radova, na naem jeziku dostupna je i jedna knjiga Andraa Zidara iz Slovenije (Zidar, 2001) i tekst Alana Uzelca iz Hrvatske (Uzelac, 1995), a na engleskom jeziku se mogu nai dva rada autora sa ovih prostora (Uzelac, 2007; Petrovi, 2009). Objavljena su i dva specifina zbornika na engleskom jeziku. Jedan je, zapravo, neka vrsta zavrnog izvetaja projekta sprovedenog od strane Centra za demokratiju i pomirenje u jugoistonoj Evropi (Center for Democracy and Reconcilliation in Southeast Europe CDRSEE) u Albaniji, Grkoj, Srbiji i Hrvatskoj tokom 2004. i 2005. godine (Hatschikjan et al. (eds.), 2005), a drugi je objavio Zagrebaki centar za politikoloka istraivanja pod pokroviteljstvom Konrad Adenaur fondacije (Dvokov, Milardovi (eds.), 2007). Nedavno se u srpskom asopisu Sociologija pojavila i studija koja kritiki sagledava motivaciju politikih aktera za donoenje zakona o lustraciji (Caki, 2010). Veoma je vano i to nema radova koji analiziraju ulogu institucija koje (posredno ili neposredno) uestvuju u procesu lustracije. To su, na primer, komisije za lustraciju17, ije postojanje propisuje veina zakona o lustraciji, potom razliite vrsteUpravo se iz tih razloga neki nai sociolozi zalau za pojam transformacije (Lazi (prir.), 2000: 8; Gredelj, 2000: 172, nap. 5), dok se, kada je re o Srbiji devedesetih godina prolog veka, govori o blokiranoj transformaciji (videti o ovom pojmu: Lazi, Cveji, 2004).17

U ovom kontekstu su relevantne i drugaije komisije koje se bave socijalistikom prolou, te

se i one uzimaju u obzir. Kao primer se moe navesti Dravna komisija za pronalaenje i obeleavanje svih tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle osloboenja 1944. (osnovana od strane Vlade Srbije novembra 2009, a na inicijativu Instituta za savremenu istoriju), koja je do novembra 2010. otkrila 190 grobnica i posmrtne ostatke oko 18000 rtava (videti: http://www.naslovi.net/2010-1128/rtv/cvetkovic-evidentirano-190-grobnica-i-18-000-zrtava/2151216, pristupljeno 14. 01. 2011.).

istorijskih instituta, dok se, kada je re o meunarodnim institucijama, kao primer mogu navesti Savet Evrope i OEBS. U disertaciji se, dakle, obraa panja i na ovakve institucije. Iz do sada reenog jasno se vidi da postoji ozbiljna praznina u teorijskom bavljenju lustracijom u Srbiji i u regionu. Glavna svrha ove disertacije je, dakle, da popuni tu prazninu i da podstakne budue prouavanje lustracije. Dalji podsticaj za istraivanje ovog fenomena predstavlja injenica da je zakon o lustraciji (Zakon o odgovornosti za krenje ljudskih prava) u Srbiji donet jo 2003. godina, a da do danas uopte nije primenjivan, to je svojevrstan saznajni izazov. TEORIJSKO-HIPOTETIKI OKVIR Najoptiji cilj istraivanja koje se sprovodi u okviru predloene disertacije je smetanje lustracije u drutveni i drutveno-nauni kontekst prevladavanja socijalistike prolosti posle pada Berlinskog zida, te povezivanje lustracije sa politikim i irim drutvenim procesima i razotkrivanje njenih razliitih funkcija u postsocijalistikim drutvima. Kada se pree na konkretniji nivo, glavni cilj istraivanja je da se uporednom analizom socijalistikih reima drava koje se ispituju, njihovih razliitih postsocijalistikih transformacija i, to je najvanije, analizom politikih odnosa u periodu posle pada socijalizma, pokae da lustraciju treba posmatrati kao politiku pojavu sakrivenu iza pravnog oblika u kome se javlja, kao i da se otkrije koji su verovatni uzroci zasluni to su ova drutva iznedrila razliite tipove lustracije (razlikuju se kako u odnosu na institucionalnu razvijenost, strogost mera i opseg poloaja podlonih lustraciji, tako i u odnosu na efikasnost sprovoenja). U disertaciji se pokuavaju ostvariti jo dva sporedna cilja. Jedan od njih je ukazati na instituciju lustracije kao na pokuaj institucionalnog konstruisanja drutvene stvarnosti putem (re)definisanja i demonizovanja prolosti i odgovarajuih politikih aktera u skladu sa aktuelnim politikim interesima drugih aktera u sadanjosti. Drugi sporedni cilj nalazi se u vrednovanju dosadanjeg bavljenja lustracijom u drutvenoj nauci, pri emu se pokazuje koliko je i na koji nain drutvena nauka povezana sa pravdanjem politike prakse, tj. lustracije, ili sa protivljenjem toj praksi i koliko se, ak, i institucionalna organizacija nauke moe usklaivati sa politikim interesima onih drutvenih grupacija koje se u datom trenutku zalau za lustraciju. Postoji mnogo pokuaja objanjenja sloma socijalizma u Sovjetskom Savezu i Evropi i sva su ona, naravno, ex post facto objanjenja. Drugim reima, drutvena nauka nije uspela ni priblino da predvidi takav ishod, ve je samo proizvela brojne (ne mora se posebno naglasiti esto protivrene) pokuaje identifikovanja uzroka koji su doveli do njega. To je bio veliki poraz dotadanjih teorija drutvenih promena i poziv na (samo)preispitivanje. Kako pie Todor Kulji: Teorije drutvenih promena moraju bar potencijalno vaiti za sva drutva ili e postati samo varijante trijumfalizma ili gole ad hoc konstrukcije (Kulji, 2002: 252). Isti autor je dobro klasifikovao naknadno konstruisane teorije o slomu socijalizma; one se, prema njegovom miljenju, mogu podeliti u tri grupe. Prvu grupu ine strukturne makroteorije, koje se, u principu, mogu svesti na teorije globalizacije i jedinstvenog svetskog kapitalistikog sistema, u kojima se socijalizam posmatra samo kao privremeno skretanje sa opteg i nunog puta kapitalistikog razvoja, a ne kao poseban sistem; ove teorije, dakle, uzroke sloma pre

svega vide u globalnim ekonomskim procesima. U drugu grupu spadaju strukturne teorije srednjeg obima. One razloge za nestanak evropskog socijalizma trae i nalaze u nekim uim (spoljnim ili unutranjim) iniocima ili kombinaciji vie njih. Prema razliitim varijantama ovih teorija, za smrt socijalizma odgovorni su: a) unutarsistemski inioci (politiki opadanje autoriteta partije i sveobaveznosti ideologije; ekonomski krutost planske ekonomije i nemogunost dranja koraka sa novim tokovima razvoja svetske ekonomije; nacionalni uspon nacionalizma kao katalizator ruenja internacionalizma), b) spoljni faktori (ekonomski prelaz iz industrijskog u postindustrijsko doba i iz fordizma u postfordizam; politiki pad autoritarnih junoevropskih kapitalistikih reima, Hladni rat, te operacija Sovjetskog Saveza u Avganistanu) ili c) vojni inioci, tj. trka u naoruanju i sa njom usko povezano tehnoloko zaostajanje socijalizma. Treu grupu predstavljaju mikroteorije, prema kojima su nestanku socijalizma prvenstveno doprinele neke istorijske linosti, poput Mihaila Gorbaova ( ), koji je uveo perestrojku () i glasnost (), ili dogaaji, kao to su poraz u avganistanskom ratu ili nuklearna katastrofa u ernobilu (Kulji, 2002: 251-290). Ako se teorijski okvir za objanjenje nestanka evropskog socijalizma koji je prihvaen u disertaciji eli odrediti u odnosu na ovu klasifikaciju, moe se rei da on spada, uslovno reeno, u drugu grupu i da ima nekih primesa teorija iz prve grupe, pre svega teorije globalizacije i razvoja svetskog ekonomskog sistema. Dakle, u pitanju je strukturna teorija srednjeg obima koja uzrokom sloma socijalizma smatra kombinaciju nekoliko unutranjih i spoljanjih faktora. Meutim, nije dovoljno rei da je vie faktora prouzrokovalo neto to je previe uopteno. Zbog toga se u nastavku teksta detaljno obrazlau faktori-uzronici i naglaavaju se oni najvaniji, sa ciljem preciziranja teorijskog okvira. Brojni istraivai smatraju da je otvaranje ka zapadnom kapitalizmu kritino za smrt socijalizma (Verderi, 2005: 63-64). Ono to je socijalizam uinilo ranjivim, bila je interakcija privreda sovjetskog tipa sa kapitalistikom svetskom privredom od ezdesetih godina nadalje (Hobsbaum, 2004: 192). Zapravo, ono to je najvie uticalo na socijalistike privrede, i to je na kraju dovelo do katastrofe, bilo je zaduivanje kod zapadnokapitalistikih fondova (Berend, 2001: 272). Naime, na taj nain se socijalizam sve vre povezivao sa svetskom ekonomijom, tako da vie nije bio imun na potrese u njoj (Hobsbaum, 2004: 357). Takoe, znaajna je i strukturalna zaostalost socijalistikih zemalja i njihova nesposobnost da se brzo prilagode rapidnim promenama u svetskoj privredi (Berend, 2009: 27-34).18 Mislei na postfordizam, Ketrin Verderi pie: () do pada socijalizma nije dolo jednostavno zbog toga to se povezao sa kapitalizmom, nego zbog toga to se desilo da se povezao s kapitalizmom jedne nove fleksibilne vrste (Verderi, 2005: 69). Jasno je da se dravni socijalizam mogao odravati dokle god je imao legitimitet kod veine ljudi, a on je mogao biti obezbeivan dok je sistem ispunjavao obeanja ljudi, tj.18

Privreda dravnog socijalizma jurila je kao voz punom brzinom ka provaliji. Dalekovidi i

nezadrti politiki rukovodioci i strunjaci pokuavali su da promene kolosek ili ak da zaustave kompoziciju i usmere je unazad. Meutim deurni kondukteri samo su pozivali na bolje odravanje i opsluivanje lokomotive, zahtevajui da se energinije ubacuje ugalj (Berend, 2001: 325).

dok su ekonomski uslovi to omoguavali (Verderi, 2005: 51). Ako se moe rei da su impresivna stopa rasta, proces hvatanja koraka sa naprednim svetom i porast dohotka u veini sluajeva obezbeivali sistemu neku vrstu legitimnosti i naklonosti, onda se moe rei da propadanje zapoinje kada je nestalo pomenutih aspekata dravnog socijalizma. (Berend, 2001: 263). I zaista, (...) po prirodi svoje ideologije od komunizma se zahtevalo da bude procenjivan po svojim uspesima, i on nije imao rezerve za sluaj neuspeha (Hobsbaum, 2004: 373). Nesumnjivo je, takoe, da empirijsko razdvajanje izmeu zvanine ideologije i realnosti predstavlja potencijal za promenu (Linc i Stepan, 1998: 72 i dalje). Sistem je legitimitet, izmeu ostalog, pribavljao na taj nain to su vetaki niske plate nivelisane socijalnim sistemom jeftinih ili potpuno besplatnih usluga (Berend, 2001: 397). Naravno, kada su ove usluge postale teret slaboj privredi i kada su morale biti ukidane, legitimitet je bio uzdrman; uopte ne iznenauje to efekti slabe privrede esto moraju da nalaze svoj put kroz politiku promenu (Linc i Stepan, 1998: 105). Meutim, nije dovoljno rei da je ekonomska kriza ugrozila legitimaciju vladajueg reima. Ovaj stav treba razraditi. Mladen Lazi pie: Svaka ekonomska odluka je nerazdvojiva od politiko-legitimacijskih kriterijuma (...) jer proizvodne jedinice moraju uz merljive rezultate postizati i one nemerljive (integracijsko-ideoloke) (Lazi, 1994: 52). Jasno je i da je neuspeno reavanje ekonomsko-razvojnih problema potkopalo legitimnost kolektivno-vlasnike klase, koja je bila vladajua u socijalizmu (Lazi, 1994: 114), ali, kako ovaj autor opravdano tvrdi, problematino je rei da je ekonomski pad direktno i neposredno doveo do delegitimacije, jer je kriza postojala dugo, a do masovnog gubljenja legitimiteta je dolo iznenada (Lazi, 1994: 152). Kolektivnovlasnika klasa u uslovima ekonomske krize pribegava decentralizaciji i otvaranju, to dovodi do uruavanja jedinstvenosti klasne organizacije, tj. strogo hijerarhijskog sistema ovlaenja i, sledstveno, gubitka legitimacije (up. Kulji, 2002: 264). Tek se u takvim uslovima, dakle, ekonomska kriza mogla razviti u drutveno-politiku (Lazi, 1994: 159160). Naravno, socijalistiki reimi u Evropi, iako su izgubili legitimitet, mogli su se odrati silom. Gorbaov je mogao da pribegne vojnoj intervenciji 1989, ali to bi ugrozilo perestrojku i otvorenost, kao i odnose sa Zapadom (Linc i Stepan, 2001: 323). Uslovno reeno, najvea pretnja socijalistikim reimima u sovjetskom bloku dolazila je upravo iz Moskve, koja je objavila da ih nee braniti vojnom intervencijom (Hobsbaum, 2004: 367). Drugim reima, socijalistiki reimi u Evropi pali su samo zato to Sovjetski Savez nije bio spreman da ih ouva silom. Razlog tome bile su perestrojka i otvorenost ne koje se, moe se rei, Gorbaov odluio uglavnom zbog ekonomskih razloga. Glavni akteri u slomu evropskog socijalizma bili su domai akteri i moe se initi da su prethodne dve reenice u suprotnosti sa ovim stavom, ali kontradikcije nema. Naime, bez ve pomenutih spoljnih faktora ne bi se stekli uslovi da doe do smene sistema, ali to je samo nuan, ne i dovoljan uslov. Unutar svake konkretne drave morali su postojati strukturalni uslovi za promene, a oni se nisu mogli aktuelizovati sve dok je Moskva bila spremna da poalje tenkove kako bi ih spreila. Moe se, dakle, argumentovati da nespremnost Sovjetskog Saveza da pribegne sili kako bi ouvao status quo i postojanje unutranjih uslova za uruavanje socijalizma u datoj dravi jesu nuni uslovi, ali da nijedan od njih samostalno ne predstavlja dovoljan uslov za promene. Meutim, akteri

koji su inicirali promene s kraja osamdesetih i poetka devedesetih ipak su, u krajnjoj liniji, bili unutranji i oni se mogu smatrati uzrokom promena (ije je delovanje, svakako, ogranieno spoljanjim faktorima). tavie, najveu ulogu nisu odigrali radnici, inteligencija ili protivnici reima, ve oni koji su bili njegov deo, i to onaj deo koji je pripadao reformistikom krilu. Oni su jedini imali pravu mo da donesu odluku o poetku pregovora za okruglim stolom i/ili raspisivanju slobodnih izbora. Socijalizam nisu sruili narod, disidenti ili intelektualci, ve pre svega ljudi unutar sistema (Longvort, 2002, 95). Kako kae Lazi: (...) nain reprodukcije socijalistikog sistema odredio je okvire delovanja vladajue klase, koje je najveim delom smo potkopalo sistem, dok su se druge drutvene grupacije pojavile, uglavnom, kao masovni izvoai masovnih radova (uloga koju su, u osnovi, obavljale i u okviru dotadanjeg sistema) (Lazi, 2000: 28). Navedeni argument o primarnosti unutranjih aktera (reju, kolektivno-vlasnike klase) treba takoe razraditi. U skladu sa teorijskom pozicijom koja se prihvata u disertaciji, najvanijim akterima drutvenog delovanja uopte smatraju se strukturalno utemeljeni kolektiviteti (Lazi, 2000 (prir.): 15). To znai da se u teorijskom miljenju primat daje drutvenoj strukturi, dok se pojedinci ne uzimaju u obzir. Dakle, glavne jedinice analize drutvenih fenomena predstavljaju drutvene grupe (klase) ije je delovanje usmereno specifinim grupnim interesima determinisanim poloajem u drutvenoj strukturi. Pozivajui se na podatke dobijene iz dva istraivanja koja su sprovedena u Srbiji i Hrvatskoj (1989. i 1994. godine), Lazi pie: (...) u socijalizmu (je) vladajua klasa u principu nestabilna, izmeu ostalog i zato to je, meugeneracijski i unutargeneracijski, trajno otvorena grupa (Lazi, 1994: 113). Upravo je ova nehomogenost vladajue klase omoguila lagan slom socijalizma kada su ekonomski problemi na gore objanjen nain doveli do gubitka njene legitimacije. Kolektivno-vlasniku klasu u socijalizmu nije odlikovao poseban nain ivota, koji svakako predstavlja vano obeleje pripadnosti jednoj klasi. Naime, rezultati istraivanja pokazali su da se vladajua klasa regrutuje iz svih slojeva i da se prema viim poloajima napreduje postepeno, to znai da se na odreenom poloaju ostaje kratko. Uz nedovoljnu odreenost te posebnosti (naina ivota M.C.) i uobliavanje specifinih interesa veoma je oteano. A u tim je uslovima samostalnu kolektivnu akciju (bilo u pravcu promene ili konzerviranja postojeeg sistema odnosa M.C.) nekog drutvenog sloja vrlo teko pokrenuti (Lazi, 1994: 128). Sada se prelazi na deo teorijskog okvira iji je cilj objanjenje faktora koji utiu na odnos postsocijalistikih drutava prema sopstvenoj prolosti na irem, i lustracije na uem frontu. Vilijams i saradnici polaze od navoenja tri teorijska objanjenja toga da li se i kako nove vlasti suoavaju sa prolou. Prvo objanjenje je ponudio Semjuel Hantington, i to poetkom devedesetih, dakle kada je transformacija u ovim dravama tek poinjala. Prema njegovom miljenju, postoji vrsta veza izmeu naina na koji su pripadnici socijalistike elite otili sa vlasti i toga da li e se drutvo baviti prolou, tj. da li e pozvati na odgovornost lanove bive nomenklature. Drugim reima, ukoliko komunisti nisu dobrovoljno odustali od vlasti, ukoliko su ih masovni protesti graana ili eskalacija nasilja morali naterati na to, onda se javlja potreba za krivinim gonjenjem i drugim pozivanjem na odgovornost ljudi koji su do nedavno bili na vlasti (Williams et al, 2003: 5). Drugu koncepcija koju troje autora navodi zastupa Don Moran (John P. Moran). Njegov model je slian Hantingtonovom. Moran takoe polazi od jedne istorijske varijable, samo to on ne smatra znaajnim nain na koji je reim sruen, ve kakav je reim bio dok je

trajao. Reju, ukoliko je komunistika vlast dozvoljavala izvestan stepen samoorganizovanja graana, delovanje disidenata i slobodnu emigraciju, nee doi do elje za svoenjem rauna, tj. drutvo e izabrati put zaborava, podvlaenja debele linije (Williams et al, 2003: 5). Ova dva teorijska objanjenja pretpostavljaju suvie krutu kauzalnu vezu, koja je dodatno oslabljena ograniavanjem na jedan jedini faktor-uzronik. Sloeniji teorijski model razvila je Helga Vel. U njemu dva pomenuta faktora nain preputanja vlasti od strane komunista i krutost njihove vladavine zadravaju izuzetnu znaajnost. Meutim, Velova uvodi jo jedan, centralni, faktor savremena politika zbivanja. Najvaniji element ove koncepcije predstavlja uspeh Komunistike partije (ili njenih naslednica) na prvim slobodnim izborima. Neophodni preduslovi za radikalan pristup prolosti i za insistiranje na retribuciji su odbijanje komunista da popuste i pregovaraju sa opozicijom o sopstvenom povlaenju sa vlasti i odravanju izbora sa jedne i gubitak uticaja komunista na kreiranje politike usled postignutih slabih rezultata na prvim viestranakim izborima sa druge strane. Moda je najznaajniji doprinos ove teorije autorkina distinkcija izmeu faktora koji su zasluni za rano suoavanja sa prolou i onih koji se javljaju kasnije. Naime, kako vreme prolazi, bavljenje komunistikom prolou moe postati vaan instrument politike borbe. Mnogi akteri politikog ivota pokuae da zloupotrebe ono to se u jednom trenutku javilo kao legitimna drutvena potreba, dakle potrebu za rasvetljavanjem prolosti, kako bi diskreditovali politike protivnike (Welsh, 1996; Williams, et al, 2003: 5). Vilijams i saradnici lako odbacuju Hantingtonov i Moranov pokuaj objanjenja stava drutva prema prolosti pomou njegove politike istorije, i to na primerima eke, Maarske i Poljske. Oni se odluuju za nadogradnju i korekciju modela Helge Vel. Da bi ova koncepcija bolje objasnila evoluciju politike debate o lustraciji, kao i donoenje i primenjivanje odgovarajueg zakona, moraju se uzeti u obzir dve stvari. Na prvom mestu, treba precizirati uslove u kojima lustracija, i odnos prema prolosti uopte, postaju vaan instrument u politikoj borbi i gorue politiko pitanje. Pored toga, prilikom objanjavanja razlika u praksi lustracije izmeu razliitih drava moraju se ukljuiti motivi i strategije onih aktera koji se zalau za lustraciju (Williams et al, 2003: 8). Ovome se moe dodati da je opravdano kao relevantan faktor uvaiti i motive i strategije aktera koji se manje ili vie estoko protive ideji i samom sprovoenju lustracije. Troje autora razlikuje pojavu zahteva za lustracijom i razvoj politikih prilika koje omoguavaju donoenje zakona o njoj. Oni navode tri glavne grupe argumenata koje zagovornici koriste u politikom ivotu. To su: profilaktiki argumenti (nove institucije su slabe i treba ih zatititi od uticaja ljudi koji su saraivali sa tajnom policijom i imaju istoriju krenja ljudskih prava), argumenti ucene (ukoliko nema zakonski jasno definisane lustracije, pripadnici prethodnog reima koji zauzimaju javne funkcije bi mogli biti ucenjivani od strane struktura bliskih tajnim slubama, odnosno politikih protivnika koji imaju veze sa njima) i argumenti jaanja javnog mnjenja (graani imaju pravo da znaju injenice o prolosti i to utie da budu kritiniji i politiki samosvesniji) (Williams et al, 2003: 9-10). to se tie politikih prilika koje podstiu debatu o lustraciji i potpomau da se dostigne politika klima za obezbeivanje veine kako bi zakon o lustraciji proao u parlamentu, ova grupa autora je identifikovala pet usko povezanih i isprepletenih faktora koji deluju u tom smislu. Prvo, tu su revolucionarni potresi, kako ih nazivaju. Misli se na razne

skandale i afere vezane za navodnu saradnju sadanjih nosioca vlasti sa Komunistikom partijom i/ili tajnim slubama drave. Naime, javlja se bojazan da je dokumentacija ovih slubi nesreena, da je neko moe unititi ili iskoristiti za promovisanje sopstvenih ili usko grupnih interesa, te da saradnici biveg reima i dalje zauzimaju vane drutvene poloaje sa kojih mogu ugroziti razvoj demokratskih institucija. Drugo, moe preovladati miljenje da demokratizacija nije izvedena do kraja, te da ima puno ostataka prethodnog reima. Tree, odnos prema socijalistikoj prolosti postaje jedan od stoera oko koga se partije okupljaju i trae svoj identitet. Po pravilu, politika desnica se zalae za opseniju i rigorozniju lustraciju, to postaje jedan od faktora redefinisanja desno orijentisanih stranaka. etvrto, u mnogim zemljama dolazi do divlje lustracije, gde pojedinci bivaju izbaeni sa posla ili im se onemoguava javljanje na odreena radna mesta na osnovu samovoljnih odluka, dakle mimo zakona. Sa druge strane, negde lustracija ili ne postoji ili je previe blaga. Zbog svega ovoga javlja se potreba za jasnim definisanjem ovog procesa i njegovim smetanjem u zakonske okvire. Najzad, peto, esto je podrka javnosti ideji lustracije znaajna, i to bez obzira na prirodu prethodnog reima (Williams, et al, 2003: 10-16). Treba podsetiti da su autori razvili ovaj model kako bi objasnili deavanja u samo tri drave ekoj, Poljskoj i Maarskoj. Zbog toga mora postojati rezerva kada se on pokuava primeniti na druge sluajeve, kao to su Srbija ili Albanija. Meutim, pisac ovih redova je miljenja da obrazloena teorija sadri elemente koji se mogu smatrati relevantnim u optoj sociolokoj analizi lustracije. Drugi teorijski model koji e ovde biti prikazan ponudile su dve autorke, Sintija Horn i Margaret Levi; one nadograuju Ekermanov (Bruce Ackerman) uvid da lustracija, kada se jednom uspostavi, postaje ekvilibrijum, spirala iz koje je teko nai izlaz. Naime, politiari koji su na vlasti teko odolevaju iskuenju da iskoriste lustraciju za diskreditovanje opozicije. Kada se vlast promeni, nekadanja opozicija se sveti prethodnoj vladi na isti nain. Tako se stvara krug koji produava vremensko trajanje i proiruje opseg lustracije. Prema miljenju ove dve autorke, postoje tri naina da se izae iz ovog zlokobnog kruga. Prvi je da politike stranke same prekinu taj krug, tako to e formirati odreene koalicije, ili tako to e socijalistika ili ideoloki srodna partija doi na vlast; drugi nain je da ustavni sud proglasi zakon neustavnim, a trei podrazumeva intervenciju neke meunarodne organizacije, kao to je Evropska unija (Horne, Levi, 2003: 12-13). Iz ovog modela, autorke izvlae tri teoreme. Prema prvoj od njih, intenziviranje politike borbe izmeu stranaka dovodi do pokuaja poslanika da produe trajanje lustracije i poveaju njen opseg (broj institucija i drutvenih poloaja zahvaenih lustracijom). Ovo ne vai ukoliko socijalistika ili neka srodna partija doe na vlast ili ukoliko postoje pouzdani podaci da se vei deo glasaa protivi produavanju vaenja lustracionog zakona. Druga teorema kae da to je vea nezavisnost ustavnog suda od politike manje su anse da se produi trajanje zakona o lustraciji, i vee su anse da taj zakon bude proglaen neustavnim ili da mu se ogranii opseg. Trea teorema tvrdi sledee: to je jai pritisak uticajnih meunarodnih organizacija, verovatnije je da e biti formirana meupartijska koalicija koja e ukinuti lustraciju (Horne, Levi, 2003: 13-14). Veoma su znaajna jo dva uvida koja nam pruaju ove autorke. Nema se ta dodati tvrdnji da sa porastom nadmetanja za podrku biraa izmeu politikih stranaka, raste i

broj predloenih amandmana na zakon o lustraciji.19 Takoe, teko je ne sloiti se sa stavom da politika orijentacija najuticajnije partije sa najveim brojem predstavnika u parlamentu utie na to da li e, kada i kako biti donet zakon o lustraciji i ta e u njemu pisati (Horne, Levi, 2003: 16-17). Kao i kod svih sociolokih teorija, i ovde je od najvee vanosti ne uputati se olako u generalizovanje rezultata dobijenih prouavanjem konkretnih drutava na sve ostale sluajeve. Kada se, dakle, neki teorijski uvidi i istraivaki nalazi pokuavaju primeniti na drugu i drugaiju sredinu, moraju se uzeti u obzir specifinosti drutvenog konteksta te sredine. To je dobro izraeno sledeim reima: Iako suoavanje sa prolou zvui kao univerzalan problem, u pozadini se uvek nalaze posebnosti lokalne prilike, odnosi i strukture (Czarnota, 2009: 317). Upravo se zbog toga u disertaciji, prilikom analize zakona o lustraciji u ekoj, Poljskoj, Albaniji i Srbiji, pokuava prii svakom pojedinanom sluaju kao celini, tj. ini se napor u pravcu identifikovanja, opisa i razumevanja politikih prilika, drutvenog konteksta i drutvenih aktera koji su uticali na donoenje tih zakonskih akata. Samo takvim postupkom mogu se stei uslovi za poreenja, ocenu objanjavalake moi i heuristike vrednosti predoenih teorija i izvoenje validnih zakljuaka. Iz gore prikazanog teorijskog okvira moe se dedukovati nekoliko hipoteza. Za prvih pet su objanjenja ve data prilikom prikaza teorijskog okvira, tako da se malo opirnijem obrazloenju pribegava samo u vezi sa poslednjom. 1. Pojavljivanje, odnosno nepojavljivanje i otrina lustracije ne zavise od stepena autoritarnosti prethodnog socijalistikog reima, kao ni od naina njegovog odlaska sa vlasti. Na kraju poglavlja Teorijski okvir ovog Predloga prikazano je nekoliko pokuaja teorijskog objanjena lustracije koji kao vane faktore navode prirodu sruenog socijalistikog sistema. Gotovo svi oni lako bivaju opovrgnuti kada se suoe sa empirijskim podacima, pa je zbog toga i odlueno da se u radu prihvate teorije koje akcenat stavljaju na borbu za vlast i politika previranja nakon uvoenja viepartijskog sistema (Williams et al, 2003; Horne i Levi, 2003), te je i ova hipoteza proizlazi iz tih koncepata. 2. Lustracija je u direktnoj vezi sa interesima aktuelnih politikih partija. Vilijams i saradnici zakljuuju svoj rad ovim reima: Pria o lustraciji je, dakle, pria o postkomunistikom politikom nadmetanju i graenju koalicija meu partijama, i trebalo bi je priati sa naglaskom na retorici, potezima i kompromisima koje to nadmetanje i koalicije zahtevaju (Williams et al, 2003: 20). Ali u pitanju moe biti ne samo borba sa aktuelnim protivnicima, ve i osuda nekadanjih vlastodraca koji ne predstavljaju (ozbiljne) politike oponente ukoliko je antisocijalistiko raspoloenje u drutvu snano, pa odreene partije koriste takvu retoriku kako bi poveale svoju popularnost. 3. Postoji razlika izmeu politike klime i prilika koje omoguavaju smo donoenje zakona o lustraciji i kasnije faze u kojoj se zakon manje ili vie19

Ovo, naravno, ne vai za Srbiju, gde Zakon o odgovornosti za krenje ljudskih prava nijednom

nije primenjen i gde se ova tema nalazi na marginama politikog diskursa.

dosledno primenjuje i eventualno menja (misli se, naravno, na promene u opsegu i vremenskom trajanju zakona) i instrumentalizuje u politikoj borbi od strane nekih drutvenih aktera. Prema ovoj hipotezi, jednom donet zakon o lustraciji ne mora se primenjivati podjednako dosledno u periodu neposredno nakon stupanja na snagu i posle nekoliko godina. Nedoslednost je, naravno, uglavnom posledica smene vlasti i moe se rei da se zaokreti u pristupu lustraciji deavaju posle izbora ili reorganizacije vladajue veine. Takoe, ukoliko stranka koja je nasledila komunistiku partiju ili neka bliska njoj doe na vlast, pretpostavlja se da e se poveati broj amandmana podnetih na zakon o lustraciji. 4. Ukoliko ne doe do potpune smene elita, tj. ukoliko pripadnici prethodnog reima ostanu na nekim vanim poloajima (ili ih nakon nekih buduih izbora ponovo zauzmu), treba oekivati izostanak lustracije, ili makar potekoe u ovom procesu. Ova hipoteza proizlazi iz prethodne, s tim to se nalazi na niem nivou optosti od nje. Kod nje se proverava da li je nakon sloma socijalizma dolo do smene ili samo do reorganizacije elite i taj se uvid smeta u kontekst lustracije. Oekuje se da e osobe koje su zauzimale visoke funkcije u socijalizmu koiti uspostavljanje institucije lustracije, jer bi oni prvi bili na udaru lustracionih mera. 5. Lustracija je prvenstveno pitanje konkretnih odnosa politike moi razliitih aktera, a ne pitanje etike, prava ili drutvenog razvoja. Pretpostavlja se da takva (etika, pravna i pozivanje na potrebe drutvenog razvoja) retorika slui za pravdanje politikih interesa i odluka. Drugim reima, legitimisanje lustracije moralistikim zahtevima da se negativci iz mrane represivne prolosti kazne uklanjanjem iz javnog ivota, zatim legalistikim insistiranjem na donoenju zakona koji ne propisuje krivino gonjenje, ve potenu proceduru ija je svrha da se obezbedi neometani drutveni razvoj jeste instrumentalizacija politike moi u svrhu promovisanja parcijalnih interesa. 6. Postoji razlika izmeu motiva za donoenje lustracionih zakona i njihovih drutvenih funkcija. Zbog toga to, kako je ve pretpostavljeno, lustracija uglavnom predstavlja sredstvo u politikim borbama, treba razlikovati motivaciju politikih aktera (najee borba za vlast) i drutvene funkcije lustracije. Nekada se motivi i funkcije o kojima je re poklapaju, nekada su razliiti, a nekada u potpunoj suprotnosti. Meu pozitivnim funkcijama lustracije nalaze se: spreavanje bivih komunista da preko socijalnog kapitala steenog u socijalizmu steknu korist (preuzimanje preduzea u procesu privatizacije, zauzimanje odreenih pozicija u vojnim i policijskim slubama bezbednosti odakle mogu da utiu na razliite procese, itd.), pokuaj da se uvrste i dalje razvijaju novouspostavljene institucije (odbrana demokratije, pri emu je posebno vaan strah od destabilizacije drave usled ucena bivih tajnih agenata od strane onih koji su na neki nain doli do dokumenata socijalistikih slubi bezbednosti), borba protiv zakonski neregulisanih istki, uspostavljanje (povratak) poverenja graana u politiare i dravne

institucije, eliminisanje unutranjih i meunarodnih bezbednosnih problema (putem, na primer, uklanjanja iz javnog ivota onih predstavnika biveg reima koji su bili umeani u nelegalnu trgovinu orujem; videti o tome: David, 2003: 400-404) itd. Postoji, dakle, puno potencijalno pozitivnih funkcija lustracije, ali je praksa pokazala da su je politiari esto zloupotrebljavali.20 Posebno je, u tom smislu, interesantna gotovo komina situacija u vezi sa albanskim zakonom o lustraciji, gde je zakon donet nekoliko meseci pre parlamentarnih izbora i gde je bilo vie nego oigledno sa kojim ciljem je to uinjeno.21 Utoliko lustracija moe imati i negativne funkcije, ba kao to i motivacija aktera ne mora biti odraz sebinih parcijalnih interesa i borbe za vlast. Lustracija, na primer, moe dovesti do opadanja poverenja graana u politiare u situacijama kada je oigledno da je njen cilj odmazda i uklanjanje politikih protivnika. Takoe, ukoliko naglo doe do masovnog otputanja, birokratski aparat, kao i neke posebno vane slube/institucije mogu biti paralisani zbog nedostatka iskusnog profesionalnog kadra (up. Linc i Stepan, 2001: 299-300). Kao to se iz reenog vidi, odnos izmeu motiva za uvoenje lustracije i njenih drutvenih funkcija karakterie specifina i veoma sloena dijalektika i zbog toga se njemu posveuje itav jedan deo disertacije.

20

Za pokuaje uspostavljanja kriterijuma evaluacije lustracije videti: Boed, 1998; Williams, 1999;

David, 2003 i Horne i Levi, 2003.21

Re je o zakonskom aktu za koji je vladajua Demokratska partija Albanije (Partia Demokratike

e Shqipris PD) premijera Salija Berie (Sali Berisha) uspela da izdejstvuje da bude usvojen 22. decembra 2008. Savet Evrope, ef misije OEBS-a i amerika ambasada u Tirani otro su kritikovali ovaj zakon. Na primer, u saoptenju Saveta Evrope navodi se da je zakon usmeren prema prevelikom broju ljudi i da ne postoji jasna procedura prilikom procesa lustracije. Takoe, govori se i da je taj potez pokuaj uklanjanja sudija i tuioca koji ele da istrae korupcionaku aferu u vezi sa gradnjom autoputa od Draa do Kosova u koju su umeani ministri iz PD-a (videti:

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/Region/38834/Savet+Evrope+kritikuje+albanski+Zakon+ o+lustraciji.html, pristupljeno: 14. 07. 2009.). Glavni rival PD-a, Socijalistika partija Albanije (Partia Socialiste e Shqipris PS), koju vodi Edi Rama, kritikovala je ovaj zakon dok jo uvek nije bio izglasan, jer je Beria, kako kae Rama, eleo da uniti pravni poredak i sprei nezavisna suenja ljudima iz svoje stranke (videti na engleskom jeziku: http://www.albanianeconomy.com/news/2008/12/16/vote-on-albanialustration-bill-postponed/, pristupljeno 22. 12. 2010.). Predstavnici PS-a su bojkotovali glasanje o Zakonu, koji je i pored toga usvojen, smatrajui da on predstavlja, izmeu ostalog, nain obraunavanja sa politikim protivnicima pred parlamentarne izbore zakazane za 28. jun 2009. (videti na engleskom jeziku: http://news.xinhuanet.com/english/2009-01/29/content_10732532.htm, pristupljeno: 22. 12. 2010.). Ustavni sud Albanije je 23. marta 2010. godine konano proglasio taj zakon neustavnim (videti na engleskom jeziku: http://www.civilrightsdefenders.org/en/news/7753/, pristupljeno: 22. 12. 2010.). Ovo, meutim, nije prvi put da Albanija donese zakon o lustraciji, ve se to desilo jo krajem 1995. godine, o emu e se opirnije govoriti u delu koji daje uporedni prikaz zakona o lustraciji. Ovaj zakon iz 2008. uzet je samo kao prigodna ilustracija.

METODE ISTRAIVANJA U ovom delu se, pre svega, prikazuje metodologija koja e se u disertaciji koristiti. Meutim, pre toga se raspravlja o jo jednoj veoma znaajnoj stvari. Naime, u zavrnom delu poglavlja Obrazloenje teme navedeni su razlozi koji su motivisali autora da se bavi lustracijom u jednom irem saznajno-teorijskom smislu, u smislu popunjavanja ozbiljne praznine koja postoji u sociolokoj obradi ovog fenomena u nas. Ovde se to proiruje i dalje razrauje. to se tie zahvata u irinu, epistemolokoj i saznajnosociolokoj ravni dodaje se metodoloka. Dalja razrada podrazumeva konkretizaciju, neku vrstu produbljivanja, jer se raspravlja o specifinom pristupu lustraciji koji e biti korien u disertaciji i pokuava se pokazati njegova smislenost. U disertaciji se identifikuju dva mogua opta vrednosna stava prema lustraciji pozitivni i negativni i pokuava se prepoznati i razobliiti ideologija koja stoji u pozadini ovakvih stavova. Sa druge strane, kritiki se prilazi i akterima koji su direktno ukljueni u procese donoenja zakona o lustraciji i njihovog doslednog (ne)sprovoenja u etiri drave koje se analiziraju. Reju, lustraciji se prilazi kao, pre svega, instrumentu u politikim borbama. Ovakvih pristupa temi ve ima (Austin, Ellison, 2008, Barrett et al, 2007; Horne, Levi, 2003; Welsh, 1996; Williams, et al, 2003), ali ni u jednom sluaju ih se istraivanje nije dosledno dralo, i nijedan od ovih poduhvata ne predstavlja obuhvatno uporedno istraivanje kakvo se ovde sprovodi. Pored toga, ova se koncepcija o instrumentalizaciji lustracije u politikim borbama za vlast konkretizuje, pa se pie i o specifinim motivima koji su vodili politike stranke i druge drutvene grupacije da se zalau za lustraciju ili joj se protive, kao i o drutvenim funkcijama koje lustracija obavlja u konkretnim sluajevima. Pored svega ovoga, u disertaciji se razmatraju i uzroci sloma socijalizma i vani dogaaji u dravama o kojima je re, kako bi se uspostavila istorijska veza sa tim zbivanjima i onima koji su se desili u postsocijalistikom periodu, a u vezi su sa lustracijom. Na taj nain se analiza produbljuje, a stiu se i uslovi za testiranje pojedinih hipoteza. Osnovni metod koji e biti korien prilikom izrade predloene doktorske disertacije je uporedni metod koji e biti dopunjen dubinskim intervjuom. Naglasak je na kvalitativnom pristupu, ali se koriste i kvantitativni podaci kad god je to mogue (videti o odlikama kvantitativnog i kvalitativnog pristupa i njihovom meusobnom odnosu u komparativnim istraivanjima u Ili, 2000). Upotreba empirijskih podataka dvostruko je ograniena: s jedne strane, ima veoma malo istraivanja na temu lustracije u etiri drave koje se ispituju, a sa druge, te podatke je katkad neopravdano meusobno porediti jer su nastali kao proizvod razliitih studija koje su voene drugaijim teorijskim i metodolokim reenjima, pa ak i drugaijim definicijama osnovnih pojmova. Kao veoma znaajan izvor podataka za analizu drutveno-politikih determinanti donoenja zakona o lustraciji u Srbiji posluie i Stenografske beleke sa osme sednice prvog redovnog zasedanja Narodne skuptine Republike Srbije od 27, 28, 29. i 30. maja 2003. godine (Stenografske beleke, 2003), na kojoj je voena rasprava o ovom zakonu. Na ovom mestu treba objasniti iskustveni okvir istraivanja. Analiza svih zemalja evropskog socijalizma ne samo da nije praktina, ve je i nepotrebna. Naime, prema miljenju jednog autora, nekada je dovoljan i jedan jedini sluaj da se opovrgne ili dokae neka teorija (Bogdanovi, 1993: 97), dok je ono to najvie omoguava smanjivanje broja sluajeva upravo razvijenost teorije (Ili, 2000). Kao to je ve

nekoliko puta napomenuto, u disertaciji se analiziraju eka, Poljska, Albanija i Srbija, a sada treba obrazloiti zbog ega su ba ove zemlje odabrane. Ove drave se, kada je re o lustraciji, mogu smatrati reprezentativnim u jednom posebnom smislu eka je primer tvrde, Poljska meke lustracije, dok se Srbija moe smatrati graninim sluajem, ali samo formalno, zbog toga to zakon nikada nije primenjivan, a Albanija i supstancijalno. Naime, u ekoj zakon propisuje automatsko zabranjivanje zauzimanja odreenih poloaja osobama koje su obavljale neke funkcije u socijalistikom sistemu, dok se u Poljskoj od osoba koje se prijavljuju za poloaj podloan lustraciji ili ga ve zauzimaju samo trai pismena izjava o tome da li su saraivali sa socijalistikom slubom bezbednosti (Suba Bezpieczestwa SB), pri emu do diskvalifikacije dolazi jedino ukoliko se utvrdi da je osoba lagala u vezi sa tom saradnjom, tj. da ju je prikrivala. Sa druge strane, lustracija u Srbiji i Albaniji moe se smatrati graninim sluajem, to znai da ima neke odlike tvrde lustracije (irok krug lica koja podleu lustracionoj odgovornosti, postojanje lustracione odgovornosti za radnje koje nisu bile protivne unutranjem pravu a jesu Meunarodnom paktu o graanskim i politikim pravima, kao i sma primena mera zabrane zauzimanja poloaja), i neke odlike meke (kratko vremensko vaenje Zakona, rok trajanja zabrane, obzirnosti u regulisanju radno-pravnog statusa lustriranog lica) (up. Ivoevi, 2003). Dalje, to se tie eke i Poljske, svakako je vaan razlog veliki broj objavljenih naunih i strunih lanaka i knjiga o lustraciji u njima. Pored toga, eka je prva zemlja u kojoj je zakon o lustraciji donet. U sluaju Poljske relevantna je injenica da je zakon donet tek 1997. godine i da je u periodu od 1989. do 1997. tema lustracije gotovo stalno bila u ii interesovanja javnosti i politikog ivota, to ovu zemlju ini posebno plodnom za analizu motiva i ideolokih pretpostavki za donoenje zakona. Sluaj Srbije se obrauje iz dva razloga. Jedan je oigledan autor je roen i ivi u Srbiji, tako da je prirodno zainteresovan za deavanja u toj dravi. Sa druge strane, Zakon o odgovornosti za krenje ljudskih prava donet je 2003. godine, ali on do danas nije primenjen ni u jednom jedinom sluaju, to je jedinstven primer, ali i saznajni izazov. Albanija je ukljuena zbog toga to su ona i Jugoslavija spadale u tip evropskih socijalistikih zemalja koje nisu bile pod presudnim sovjetskim uticajem, dok se eka i Poljska mogu svrstati u red onih koje jesu bile pod takvim uticajem. U ovom smislu je i Rumunija mogla biti analizirana umesto Albanije, ali je u Rumuniji zakon o lustraciji donet previe skoro da bi se moglo ispitivati koliko se on koristi u politikim borbama (iz istih razloga je iskljuena i Makedonija), dok je u sluaju Albanije to vie nego oigledno. U saglasnosti sa Reginom, u disertaciji se primenjuje uporedni metod sa naglaskom na holistiki pristup analizi svake od pojedinanih drava. Naime, kako kae on, ispitivanje malog broja sluajeva koji su detaljno ispitani moe da podstakne razvoj novih teorija (Ragin, 1989: 44). U tu svrhu se kao jo jedna metoda koristi dubinski intervju. Plan je da se intervjuiu lideri najveih politikih stranaka u Srbiji, kao i osobe koje deluju u okviru istorijskih instituta i drugih relevantnih ustanova (fakulteti, drugi instituti, itd.). Od instituta u obzir treba uzeti Institut za savremenu istoriju, Institut za noviju istoriju Srbije, Institut za Istoriju SANU, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, te predavae i saradnike sa Pravnog, Filozofskog i Fakulteta politikih nauka. Naravno da bi bilo zanimljivo i korisno neto slino uraditi i u tri preostale drave, jer bi

se onda stekla jo ira osnova za poreenje, ali naalost, tako neto bi iziskivalo prevelika materijalna sredstva.

STRUKTURA RADA

Uvod 1. Evropski socijalizam i njegov kraj drutveno-istorijski kontekst1.1. 1.2. 1.3. 1.4. 1.3. Teorijski pristup objanjenju sloma evropskog socijalizma ehoslovaka Poljska Albanija Jugoslavija

2. ta je lustracija?2.1. Dva shvatanja lustracije 2.2. Pozitivno shvatanje 2.2.1. Lustracija kao mera tranzicione pravde 2.2.2. Lustracija kao deo dekomunizacije 2.3. Negativno shvatanje argumenti protiv lustracije i akteri koji ih zastupaju 2.3.1. Argument krenja ljudskih prava 2.3.2. Argument proceduralnih potekoa 2.4. Lustracija i veting 2.5. Definisanje lustracije 2.6. Pokuaji teorijskog objanjenja (ne)javljanja lustracije

3. Drutveni poloaji zahvaeni lustracijom i drutveni akteri ukljueni u proces3.1. 3.2. 3.4. 3.5. Drutveni poloaji zbog kojih osobe podleu lustraciji Drutveni poloaji zahvaeni lustracijom u postsocijalistikim drutvima Unutranji akteri Meunarodni akteri

4. Motivi i funkcije zakona o lustraciji4.1. Zakoni o lustraciji uporedni pregled 4.2. Drutvene i politike determinante donoenja zakona 4.2.1. eka 4.2.2. Poljska 4.2.3. Albanija 4.2.4. Srbija 4.3. Motivi za donoenje zakona o lustraciji

4.4. Funkcije lustracije

Zakljuci LiteraturaOPIS POGLAVLJA 1. Evropski socijalizam i njegov kraj drutveno-istorijski kontekst Prvo poglavlje govori o slomu socijalizma u etiri drave koje su predmet analize u disertaciji. Na samom poetku se odreuje teorijski pristup slomu evropskog socijalizma. To podrazumeva, pre svega, opirnije objanjenje klasifikacije teorijskih pokuaja ovog procesa, koja je u ovom Predlogu samo dotaknuta (Kulji, 2002: 251290). Sledi prikaz dela teorijskog okvira disertacije koji obrauje pad socijalizma u Evropi. U nastavku se analiziraju socijalistiki sistemi ehoslovake, Poljske, Albanije i Jugoslavije, glavni dogaaji i linosti u tim dravama od Drugog svetskog rata do kraja osamdesetih godina dvadesetog veka, te nain na koji je dolo do uruavanja socijalistikih sistema u svakoj pojedinanoj dravi. Analiza polazi od slobodnih izbora koji su odrani u drugoj polovini etrdesetih godina i naina na koji su komunisti preuzeli vlast. Primerice, u sluaju ehoslovake svakako se govori o Prakom proleu, dok se u vezi sa Poljskom obrauju, izmeu ostalog, trajk u Poznanju iz juna 1956. i uspon pokreta Solidarnost (Solidarno). Kada je re o Jugoslaviji, obraa se panja na dogaaje iz 1948. u vezi sa uvenom rezolucijom Informbiroa iz te godine, zatim na promene Ustava iz 1963. i 1974, posledice Titove smrti, te na uspon nacionalizma i ratove iz devedesetih. Socijalistika Albanija je, takoe, zanimljiva za prouavanje. Tu e se govoriti o zatvorenosti i izolovanosti albanskog drutva, te pribliavanju i otklonu od Jugoslavije, Sovjetskog Saveza, pa Kine. Inae, analiza e se, kao to se vidi, uglavnom ograniavati na period od 1944. godine. Meutim, kada za tim bude bilo potrebe, uzee se u obzir i dogaaji iz ranije istorije. 2. ta je lustracija? Sledee poglavlje obrauje raspravu koja se u nauci o drutvu i u drutvenoj areni vodi izmeu zagovornika i protivnika lustracije, zatim daje definiciju pojma lustracije i prikazuje teorije o njoj. Autori koji piu o lustraciji i drutveni akteri koji su ukljueni u proces lustracije, a podravaju je razliito shvataju ovaj fenomen. Jedni je smatraju (znaajnim, ali ne i nunim) delom ireg procesa dekomunizacije, a drugi merom tranzicione pravde. U disertaciji se kao osnova preuzima sledea definicija dekomunizacije: U najirem smislu, dekomunizacija se odnosi na sve politike i pravne strategije iji je cilj iskorenjivanje naslea komunizma u socijalnom i politikom sistemu (Czarnota, 2009: 310). Iako je ovde prisutna za zapadnu literaturu uobiajena praksa oznaavanja bivih realsocijalistikih zemalja terminom komunistiki, to ne utie mnogo na smisao datog odreenja. Kada se govori o dekomunizaciji, treba biti oprezan i imati na umu da je esto u pitanju ideoloki i vrednosno obojen koncept i

proces. Prema drugom shvatanju, rod pod koji se lustracija podvodi je tranziciona pravda. Kako kae Mark Frimen, tranziciona pravda predstavlja jednu novu disciplinu unutar optije oblasti ljudskih prava i ona se usredsreuje na izazove sa kojima se drutva u tranziciji bilo od rata ka miru, ili od autoritarne vlasti ka demokratiji suoavaju kada se treba boriti sa nasleem masovnih krenja ljudskih prava (Freeman, 2007). Koncept tranzicione pravde je jo problematiniji i ideoloki obojeniji od dekomunizacije; naime, ovaj drugi se moe odrediti vrednosno-neutralno, kao proces ponitavanja privrednih, kulturnih i politikih posledica socijalistike vlasti, dok tranziciona pravda ne moe, jer sadri u sebi re pravda, a pravda po sebi nikako ne moe biti negativna. Na drugoj strani su protivnici lustracije. Oni se, takoe, mogu podeliti u dve grupe. U prvu spadaju oni koji se pozivaju na koncept ljudskih prava. Ovde je zanimljivo da se politiki naslednici komunista, kao i krajnje desne politike partije pozivaju na ideologiju liberalne demokratije. Njihovo miljenje je da zabrana zauzimanja odreenih drutvenih poloaja predstavlja krenje zagarantovanih ljudskih prava. Tako je, na primer, Vjerica Radeta (Srpska radikalna stranka SRS) u raspravi koja se u Skuptini Srbije vodila o zakonu o lustraciji rekla da je u pitanju politiki zakon ijom primenom bi se maksimalno krila ljudska prava i slobode i koji bi znaio politiki progon politikih neistomiljenika (Stenografske beleke, 2003: 312). Drugu grupu protivnika lustracije ine oni koji ukazuju na proceduralne potekoe u primeni zakona. Naime, oni izmeu ostalog navode da zakoni o lustraciji zanemaruju pretpostavku nevinosti i da je teko utvrditi ko je saraivao sa socijalistikim tajnim slubama, jer se njihova dokumentacija ne moe bez rezerve smatrati pouzdanom, te da su zaposleni esto unosili izmiljene podatke kako bi ispunili mesenu normu i da su mnogi dosijei uniteni i promenjeni u periodima smene vlasti. Nakon rasprave o ovim temama prelazi se na definisanje lustracije. Prvo se odreuje njen odnos sa vetingom, poto mnogi autori ova dva termina smatraju sinonimima. Lustracija je snano ideoloki obojen i esto politiki motivisan proces. Na kraju ovog poglavlja se prikazuje deo teorijskog okvira koji se tie objanjenja faktora koji utiu na odnos postsocijalistikih drutava prema prolosti i, ue, na lustraciju. 3. Drutveni poloaji zahvaeni lustracijom i drutveni akteri ukljueni u proces Identifikovanje drutvenih poloaja zbog kojih osobe podleu lustraciji i onih poloaja u postsocijalistikim zemljama koji su zahvaeni lustracijom, kao i aktera koji uestvuju u procesu je nuno ako se eli stei celovita slika prouavanog fenomena. Zbog toga se u treem poglavlju pristupa njihovoj analizi. Zakoni o lustraciji vrlo esto sadre dve liste poloaja. Prva predstavlja spisak drutvenih poloaja koje odreene osobe ne mogu zauzimati, a drugi je spisak funkcija iz doba socijalistikog reima. U stvari, zakonom se licima koja su u prolosti zauzimala neki od poloaja sa druge liste zabranjuje da zauzmu one sa prve. Na poetku ovog poglavlja se, dakle, daje uporedni prikaz ove dve vrste poloaja u etiri drave koje su ule u uzorak. Nakon toga se govori o drutvenim akterima koji uestvuju u procesu donoenja zakona o lustraciji i u njegovoj primeni. Re je o dva tipa aktera: unutranji i meunarodni. Glavne unutranje aktere koji su ukljueni u proces lustracije ine: politiari i politike elite, ustavni sudovi, birokratski sloj zaposlenih u republikoj, pokrajinskoj i lokalnim administracijama, sudije, graani i mediji (Horne, Levi, 2003: 1011). Ovoj listi svakako treba dodati i komisije za lustraciju i posebne (preteno istorijske)

institute osnovane u nekim dravama. Naime, mnogi dosadanji zakoni o lustraciji predviaju uspostavljanje posebne komisije koja predstavlja jedan od najvanijih aktera u samom lustracionom postupku. To je sluaj i u Srbiji, gde lan 11. zakona o lustraciji propisuje da se odgovornost za krenje ljudskih prava ispituje pred posebnom komisijom (Zakon..., 2003: 5). to se tie instituta koji se osnivaju u pojedinim dravama, kao primer mogu posluiti Rumunski institut za noviju istoriju (Institutul Romn de Istorie Recenta IRIR)22, poljski Institut za nacionalno seanje (Instytut Pamici Narodowej IPN) osnovan 1998. godine23, kao i eki Institut za prouavanje totalitarnih reima (stav pro studium totalitnch reim USTR).24 Kada se govori o lustraciji, bitnim akterima svakako treba smatrati sledee meunarodne organizacije i institucije: Savet Evrope, Evropska unija, Meunarodna organizacija rada (Internatinal Labor Organisation ILO), Helsinki odbor za ljudska prava i OEBS. Meunarodna organizacija rada je estoko kritikovala rani ehoslovaki zakon o lustraciji (Williams et al, 2003: 19), a ve je napomenuto da je Savet Evrope uticao na odbacivanje najnovijeg albanskog zakona (tom prilikom oglasili su se i Ambasada SAD i Misija OEBS-a u Tirani). Ovde se, kao posebno vano, navodi da je Savet Evrope 1996. usvojio Rezoluciju 1096 o merama za uklanjanje naslea bivih komunistikih totalitarnih sistema (RESOLUTION 1096 on measures to dismantle the heritage of former communist totalitarian systems), iji se paragrafi 11, 12, 13, 14 i 15 (ukupno ih ima 16) bave upravo lustracijom. Naime, ova Rezolucija naglaava dva kriterijuma koji obezbeuju kompatibilnost ovih zakona sa demokratskom dravom pod vladavinom prava: prvo, krivica je individualna, pa se lustracioni zakoni moraju primenjivati na pojedince; drugo, pravo na odbranu, pretpostavka nevinosti i pravo na albu moraju biti garantovani. Prema ovoj Rezoluciji, dakle, nikada ne smeju biti dozvoljeni osveta, kao ni politika ili socijalna zloupotreba na osnovu procesa koje propisuju lustracioni zakoni.25 4. Motivi i funkcije zakona o lustraciji Poslednje poglavlje zapoinje poreenjem zakona o lustraciji u ekoj, Poljskoj, Albaniji i Srbiji. Sledi analiza drutvenih i politikih zbivanja koja su prethodila donoenju zakona o lustraciji i omoguila da se ono desi. U okviru nje se govori o tome koje su partije predloile nacrt zakona, koje su ga partije podrale svojim glasovima, te kakve je posledice sve to imalo na zbivanja na politikoj sceni. U ekoj je zakon o lustraciji donet ubrzo nakon sloma socijalizma, dakle 1991. Poljska je posebno22

Videti zvanini sajt Instituta na engleskom jeziku: http://www.irir.ro/en/pagina/14/,

pristupljeno: 16. 09. 2009.23

Navedeno prema predavanju profesora ana arla ureka (Jean-Charles Szurek) na temu

Dekomunazicija i lustracija u postkomunitikim drutvima: postoji li dobro reenje? (Dcommunisation et lustration dans les socit postcommunistes : y a-t-il une bonne solution?) odranom 19. 05. 2009. u prostorijama Instituta za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.24

Videti zvanini sajt Instituta na engleskom jeziku: http://www.ustrcr.cz/en, pristupljeno 17. 01.

2011. Tekst Rezolucije dostupan je na engleskom jeziku na: http://assembly.coe.int/main.asp?Link= /documents/adoptedtext/ta96/eres1096.htm, pristupljeno 20. 12. 2009.25

interesanta sa stanovita potresa koje je rasprava o lustraciji i donoenju zakona o njoj izazvala u politikom ivotu te zemlje izmeu 1989. i 1997, jer je Poljska, iako je meu prvima napustila socijalistiki sistem, zakon o lustraciji donela tek 1997. godine. Donoenje zakona o lustraciji izazvalo je otru podeljenost i raspravu i u Albaniji i Srbiji. Inae, govori se i o injenici da je u svim ovim dravama zakon o lustraciji jedva dobio dovoljan broj glasova da bude usvojen, i to se potkrepljuje preciznim podacima sa glasanja. Na kraju ovog poglavlja obrauje se veoma znaajna tema motiva za donoenje zakona o lustraciji i njihovih drutvenih funkcija. Ve je reeno da se oni nekada mogu poklapati, da su nekada razliiti, a da nije retko i da su potpuno suprotni. Na tom mestu u disertaciji pokuavaju se identifikovati mogui motivi za zalaganje za lustraciju ili protivljenje ovoj praksi, kao i (pozitivne i negativne) funkcije koje ona moe da vri u drutvu. Zakljuak se vraa na hipoteze od kojih je istraivanje krenulo i daje se odgovor na pitanje ta je ono pokazalo u vezi sa svakom od hipoteza.

LITERATURA Adamski, Wadysaw (1994) Vested Interests Versus Systemic Transformation Strategies in Poland, Czech Sociological Review, Vol. 2, No. 2, pp. 199-207.

Appel, Hilary (2005) Anti-Communist Justice and Founding the Post-Communist Order: Lustration and Restitution in Central Europe, East European Politics and Societies, Vol. 19, No. 3, pp. 379405. Ash, Timothy Garton (2004) Trials, Purges, and History Lessons; Treating a Difficult Past in post-communist Europe, in Mller, Jan-Werner (ed.) Memory and Power in Post-War Europe. Studies in the Presence of the Past. Cambridge: Cambridge University Press, pp. 265-282. Austin, Robert C and Jonathan Elison (2008) Post-Communist Transitional Justice in Albania, East European Politics and Societies, Vol. 22, No. 2, pp. 373-401. Baki, Jovo (2004) Ideologije jugoslovenstva izmeu srpskog i hrvatskog nacionalizma 1918-1941, Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin. Baki, Jovo (2006) Teorijsko-istraivaki pristupi etnikoj vezanosti (Ethnicity), nacionalizmu i naciji, Sociologija, Vol. 48, Br. 3, str. 231-264. Barrett, Elizabeth, Peter Hack, and Agnes Munkacsi (2007) Lustration as Political Competition: Vetting in Hungary, in Mayer-Rieckh, Alexander and Pablo de Greiff (eds.) Justice as Prevention: Vetting Public Employees in Transitional Societies, New York: Social Science Research Council, pp. 261-307. Beljanski, Slobodan (2003) Paradoks lustracije, Hereticus, br. 2003-2, preuzeto sa: http://www.hereticus.org/arhiva/2003-2, pristupljeno: 23. 06. 2009. Berend, Ivan (2001) Centralna i Istona Evropa, 1944-1993, Podgorica: CID. Berend, Ivan (2009) From the Soviet Bloc to the European Union: The Economic and Social Transformation of Central and Eastern Europe since 1973, Los Angeles: University of California. Boed, Roman (1998) An Evaluation of the Legality and Efficacy of Lustration as a Tool of Transitional Justice, Columbia Journal of Transnational Law, Vol. 37, No. 2, pp. 357-402. Bogdanovi, Marija (1993) Metodoloke studije, Beograd: IPS. Bradley, John F. N. (1992) Czechoslovakia's Velvet Revolution: A Political Analysis, East Boulder and New York: European Monographs. Brahm, Eric (2004) Lustration, in: Burgess, Guy and Heidi Burgess (eds.) Beyond Intractability, Conflict Research Consortium, University of Colorado, Boulder, preuzeto sa: http://www.beyondintractability.org/essay/lustration/, pristupljeno: 27. 06. 2009. Caki, Milan (2010) Lustracija u Evropi i Srbiji: motivacija za donoenje zakona o lustraciji i njihove drutvene funkcije, Sociologija, Vol. 52, Br. 3, str. 285-306. Calda, Milo (1996) The Roundtable Talks in Czechoslovakia, in Elster, John (ed.) The Roundtable Talks and the Breakdown of Communism, Chicago: University of Chicago Press, pp. 135-177. Calhoun, Noel (2002) The Ideological Dilemma of Lustration in Poland, East European Politics and Societes, Vol. 16, No. 2, pp. 494-520. Cepl, Vojtech (1992) Ritual Sacrifices: Lustration in CSFR, East European Constitutional Review, Vol. 1, No. 1, pp. 24-26. Cepl, Vojtech (1997) The Transformation of Hearts and Minds in Eastern Europe, Cato Journal, Vol. 17, No. 2, pp. 229-234. Cepl, Vojtech, and Mark Gillis (1996) Making Amends after Communism, Journal of Democracy, Vol. 7, No. 4, pp. 118-124.

Czarnota, Adam (2007) The Politics of the Lustration Law in Poland, 1989-2006, in Mayer-Rieckh, Alexander and Pablo de Greiff (eds.) Justice as Prevention: Vetting Public Employees in Transitional Societies, New York: Social Science Research Council, pp. 222-258. Czarnota, Adam (2009) Lustration, Decommunisation and the Rule of Law, Hague Journal on the Rule of Law, 1, pp. 307-336. avoki , Kosta i Mirjana Stefanovski (2003) Lustracija: zloupotreba religioznih izraza u politikom govoru, Hereticus, br. 2003-2, preuzeto sa: http://www.hereticus.org/arhiva/2003-2, pristupljeno: 23. 06. 2009. David, Roman (2003) Lustration Laws in Action: The Motives and Evaluation of Lustration Policy in the Czech Republic and Poland (1989-2001), Law & Social Inquiry, Vol. 28, No. 2, pp. 387-439. David, Roman (2004) Transitional Injustice? Criteria for Conformity of Lustration to the Right to Political Expression, Europe-Asia Studies, Vol. 56, No. 6, pp. 789-812. David, Roman (2006a) From Prague to Baghdad: Lustration Systems and their Political Effects, Government and Opposition Vol. 41, No. 3, pp. 347-372. David, Roman (2006b) In Exchange for Truth: The Polish Lustration and the South African Amnesty Process, Politikon: South African Journal of Political Studies, Vol. 32, No. 1, pp. 81-99. Dimitrijevi, Vojin (prir.) (2010) Novosti iz prolosti. Znanje, neznanje, upotreba i zloupotreba prolosti, Beograd: Beogradski centar za ljudska prava. Duthie, Roger (2007) Introduction, in Mayer-Rieckh, Alexander and Pablo de Greiff (eds.) Justice as prevention: Vetting Public Employees in Transitional Societies, New York: Social Science Research Council, pp. 17-34. Dvokov, Vladimra and Anelko Milardovi (eds.) (2007) Lustration and consolidation of democracy and the rule of law in Central and Eastern Europe, Zagreb: Political Science Research Centre. Ellis, Mark S. (1996) Purging the past: The Current State of Lustration Laws in the Former Communist Bloc, Law and Contemporary Problems, Vol. 59, No. 4, pp. 181-196. Elster, John (ed.) (1996) The Roundtable Talks and the Breakdown of Communism, Chicago: University of Chicago Press. Farley, Gail R. and William Green (2002-2003) Lustration, Decommunization, and European Union Enlargement 2004, Winter Quarter, California State University, San Bernardino, CA. Fithen, Caspar (2009) The Legacy of Four Vetting Programs: An Empirical Review, New York: Internatonal Center for Transitional Justice, preuzeto sa: http://www.ictj.org/images/content/1/2/1276.pdf, pristupljeno: 28. 06. 2009. Freeman, Mark (2007) ta je tranziciona pravda?, u Forum za tranzicionu pravdu, Beograd: Fond za humanitarno pravo. Gredelj, Stjepan (2000) Vrednosno utemeljenje blokirane transformacije srpskog drutva, u Mladen Lazi (prir.) Raji hod: Srbija u transformacijskim procesima, Beograd: Filip Vinji, str. 171-236. Hall, John A. (1994) After the Fall: An Analysis of Post-Communism, The British Journal of Sociology, Vol. 45, No. 4, pp. 525-542.

Hobsbaum, Erik (2004) Doba ekstrema: Istorija kratkog dvadesetog veka 1914-1991, Beograd: Dereta. Hatschikjan, Magarditsch, Duan Relji and Nenad ebek (eds.) (2005) Disclosing hidden history: Lustration in the Western Balkans. A Project Documentation, Thessaloniki: Center for Democrarcy and Reconciliation in Southeast Europe, preuzeto sa: http://www.lustration.net/lustration_documentation.pdf, pristupljeno: 22. 06. 2009. Hejner, Prisila (2003) Neizrecive istine, Beograd: Samizdat B92. Horne, Cynthia M. and Margaret Levi (2003) Does Lustration Promote Trustworthy Governance? An Exploration of the Experience of Central and Eastern Europe, Paper Prepared for Trust and Honesty Project, Budapest Collegium, preuzeto sa: http://faculty.washington.edu/mlevi/papers/Lustration.pdf, pristupljeno: 22. 06. 2009. Horne, Cyntia M. (2007) Late Lustration Programs in Romania and Poland: Better Late Than Never?, Paper Prepared for delivery at the 2007 Annual Meeting of the American Political Science Association, preuzeto sa: http://www.allacademic.com/one/prol/prol01/index.php?cmd=prol01_search&offs et=0&limit=5&multi_search_search_mode=publication&multi_search_publicatio n_fulltext_mod=fulltext&textfield_submit=true&search_module=multi_search&s earch=Search&search_field=title_idx&fulltext_search=Late+Lustration+in+Polan d+and+Romania:+Better+Late+than+Never%3F, pristupljeno: 08. 09. 2009. Huntington, Samuel P. (1991) The third wave: Democratization in the Late Twentieth Century, Norman: University of Oklahoma Press. Huyse, Luc (1995) Justice after Transition: On the Choices Successor Elites Make in Dealing with the Past, Law & Social Inquiry, Vol. 20, No. 1, pp. 51-78. Ili, Vladimir (2000) Kvantitativni i kvalitativni pristup u uporednom istraivanju, Sociologija, Vol. 42, Br. 2, str. 235-357. Illner, Michal (1996) Post-communist transformation revisited, Czech Sociological Review, Vol. 4, No. 2, pp. 157169. Ivoevi, Zoran (2003) Lustracija na ,srpski nain, Hereticus, br. 2003-2, preuzeto sa: http://www.hereticus.org/arhiva/2003-2, pristupljeno: 23. 06. 2009. Johnson, Barnabas D. (2005) Lustration in Transitional-Justice Context, Paper Delivered on 5 May 2005 at the Harvard Ukrainian Research I