PANEVROPSKI UNIVERZITET „APEIRON“ BANJA LUKA

SEMINARSKI RAD

ANALIZA PONUDE I TRAŽNJE

PROFESOR STUDENTDoc. Dr Senad Jakupović Željko Mušić br. indexa 107/09 VBFT

Banja Luka, oktobar 2012. godine

1

SADRŽAJ

1. UVOD.............................................................................................................3 2. ANALIZA PONUDE I TRAŽNJE................................................................4 3. TRAŽNJA......................................................................................................5 3.1 KRIVA TRAŽNJE....................................................................................6 3.2 PRISTUPI POSMATRANJA TRAŽNJE.................................................7 3.3 FAKTORI TRAŽNJE...............................................................................8 4. PONUDA.......................................................................................................9 4.1 KRIVA PONUDE...................................................................................10 4.1 KRIVA PONUDE...................................................................................11 5. TRŽIŠNA RAVNOTEŽA...........................................................................12 6. ELASTIČNA I NEELASTIČNA TRAŽNJA I PONUDA..........................13 7. LITERATURA.............................................................................................14

2

1. UVOD

Ekonomija ima vrlo moćno oruđe za objašnjavanje mnogih promena u našem ekonomskom okruženju. Jedan od najboljih načina shvaćanje ekonomije je razumevanje osnova ponude i tražnje. Govorićemo o nekim osnovnim karakteristikama ponude i tražnje, faktori koji utiču na ponudu i tražnju. Razmene robe predstavlja osnovni oblik povezivanja samostalnih robnih proizvođača i uključivanje društveni proces reprodukcije. Proces robne razmene svodi se na kupovinu i prodaju iza kojih stoje određeni odnosi ponude i tražnje datih vrsta roba. Da bi smo bolje objasnili ravnotežu ponude i tražnje koristicemo krivu ponude i krivu tražnje. Obim ponude i tražnje za svakom vrstom robe igra značajnu ulogu u formiranju visine njihovih cena.

3

2. ANALIZA PONUDE I TRAŽNJE

Sistem cena i tržište određije većinu ekonomskih aktivnosti.

Analizi ponude i tražnje- kako potrošačke preferencije određuju tražnju za robama, dok su troškovi proizvodnje preduzeća, osnova za proizvodnju, odnosno ponudu robe. Preduzeće odlučuje o zapošljavanju svakog faktora, možemo objasniti kako tržište faktora proizvodnje vrši raspodelu ukupnog dohotka.

Ponuda i tražnja predstavljaju osnovne ekonomske pojmove, a njihov odnos i sve štoiz tog odnosa proističe je kičma tržišne ekonomije. Tržišna privreda predstavlja ekonomskisistem u kome su cene po kojima se vrši razmena roba i usluga određene prometom koji jerezultat cene ponude, koju određuje prodavac, i odgovarajućim kupovnim cenama kojeodređuje kupac. Za tržište se može reći da je skup kupaca i prodavaca koji putem stvarnih i potencijalnih međusobnih delovanja određuju cenu proizvoda.Tražnja je količina robe ili usluga za kojima postoji želja i mogućnost za kupovinu odstrane potrošača. Mnogi žele Mercedes, na primer, ali ga samo neki mogu i kupiti.Ponuda je količina robe ili usluga koji su proizvođači voljni da isporuče tržištu poodređenoj ceni. Uopšteno govoreći, cena proističe iz odnosa ponude i tražnje. Premaosnovnim principima teorije tržišne ekonomije, upravo su ponuda i tražnja odgovorni zaefikasno korišćenje oskudnih resursa. Ovi principi su pretočeni u zakone: zakon tražnje izakon ponude.Elastičnost je jedna od najvažnijih pojmova u ekonomskoj analizi. U praksi senajčešće, koristi kao mera uticaja promene egzogene nezavisne ekonomske promenljive nazavisnu endogenu ekonomsku promenljivu.

Svaka privreda mora da odabere dobra koja će da proizvodi, mora da odluči kako će ta dobra da proizvodi i za koga. U privredi većine zapadnih zemalja, i u nekim zemljama Istoka, sistem cena i tržište određuju većinu ekonomskih aktivnosti. Pomoću novca, tj. novčanih glasova potrošači odlučuju šta će da kupe. Oni koji imaju najviše novca odlučuju šta će da se proizvodi i kome će da pritiču ta dobra, a preduzeća proizvode ta dobra za kojima postoji tražnja.

Postavljaju se mnoga pitanja kako sistem novčanih glasova funkcioniše u tržišnoj privredi.1 „Na primer, zašto je zlato koje nije neophodno za život skupo, a voda koja je neophodna za život jeftinija? Ili zašto je zemljište u Beogradu veoma skupo, dok je u unutrašnjosti jeftino? Ili zašto je šezdesetih godina mali broj ljudi posedovao TV, a danas ga gotovo svaka porodica poseduje?“

1 Prof. Dr J.Jednak: „ Ekonomija“, Beograd, 2007, str. 58

4

Odgovore na ova i mnoga druga pitanja pronalazimo u analizi ponude i tražnje. Ta teorija daje odgovor na pitanje kako potrošačke preferencije određuju tražnju za robama,dok su troškovi proizvodnje preduzeća, osnova za proizvodnju, odnosno ponudu roba. Pomoću tržišnog mehanizma ustanovljava se ravnoteža ponude i tražnje i formira cena. Osnovni model ponude i tražnje nam pomaže da shvatimo zašto i kako se menjaju cene i šta se dešava kada se država upliće na tržište. Model ponude i tražnje povezuje dva važna koncepta: krivu ponude (pokazuje odnos između cene dobra i ponuđene količine) i krivu tražnje (pokazuje odnos između cene dobra i tražene količine).’’

3. TRAŽNJA

Tražnja predstavlja platežno sposobne potrebe za odredjenom količinom i vrstom dobara i usluga. Zakon tražnje podrazumeva da se uz sve ostalo nepromenjeno, tražena količina nekog dobra smanjuje kada raste cena tog dobra.

Ponuda tražnje ima pozitivan nagib kada izražava pozitivnu korelaciju između visine tržišne cene datog dobra i obima ponude. Tražnja predstavlja i funkcionalni odnos koji ukazuje na količinu pojedinačne robe koja bi se kupovala po različitim cenama na datom mestu i u datom vremenu. Ovaj donos mozemo prikazati tabelarno, grafički i algebarski. Tabela tražnje izražava odnos koji postoji između tržene količine određene robe i cene te robe.

Tabelarni način prikazivanja tražnje

5

3.1 KRIVA TRAŽNJE

Kada gornju tabelu prikažemo grafički, kada se tražene količine predstave na x osu, a cene na y osu i dobijene tačke spoje, dobija se kriva tražnje (t).

Kriva tražnje

Kriva tražnje predstavlja grafikon koji pokazuje odnos količine tražene robe i cene- količina robe koja se traži i cene po kojoj se data količina robe nudi obrnuto su proporcionalne. Kriva tržnje t se spušta s leva na desno, tj. od severozapada ka juguistoku, čime ilustruje zakon spuštajuće tražnje, koji se svodi na: kada cena jedne robe skoči, tražnja te robe se smanjuje. Ako se ponuda određene robe poveća, onda se ta roba može prodati samo po najnižoj ceni, ukoliko sve ostalo ostane nepromenjeno. Ukoliko se cena određene robe snizi, povećava se broj kupaca te robe, a postojeći kupci zbog niže cene kupuju veće količine robe nego ranije, sto sve to utiče na povećanje obima kupovine. Povećanje cene date robe dovodi do smanjenja broja kupaca i do smanjenja obima kupovine. Krivu tržnje možemo prikazati i kao jednačinu y = f(c), gde je: tražnja ( y), funkcija ( f ), cene ( c ). Zbog većeg broja faktora koji utiču na tražnju odnos možemo predstaviti modelom y = f ( x1, x2, x3,... xn ), gde su: x1, x2, x3 do xn faktori koji utiču na tražnju.

6

3.2 PRISTUPI POSMATRANJA TRAŽNJE

Tražnja se može posmatrati kao tražnja za potrošnim i proizvodnim dobrima. Potrišnim dobrima- obuhvata tražnju za svim onim dobrima koja se traže i kupuju da bi se njihovim korišćenjem zadovoljila određena lična potreba pojedinaca. Potrošnim dobrima tj. konačna tražnja determinisana namenom raspoloživih sredstava koja se koriste za potrebe proizvodnje potrošnje. Potrošna dobra dele se na:

- trajna potrošna dobra - netrajna potrošnja

Tražnja se može posmatrati i sa vremenske dimenzije:

- Kratkoročna tražnja- je ona tražnja koja se odnosi na postoječu tražnju sa njenim direktnim uticajima na fluktuacije cene i ostalih faktora koji utiču da se ona formira na određenom nivou.

- Dugoročna tražnja- je ona tražnja koja će postojati kao rezultat izmenjenog dejstva faktora ( ekonomskih, socijalnih, demografskih...) kada je vremensko okvir dovoljno dug da se tržište adaptira u odnosu na novonastalu tržišnu situaciju.

Stanje kupovne moći potrošača, tražnja može da bude:

- Efektivna tražnja- je zasnovana na realnoj kupovnoj moći potrošača.

- Letentna tražnja- je iza koje stoje potrošači koji imaju potrebu, ali nemaju kupovnu moć.

- Potencijalna tražnja- je kada potrošeči poseduju kupovnu moć, ali trenutno ne kupuju.

7

3.3 FAKTORI TRAŽNJE

Faktori koji determinušu tražnju mogu biti:- Dinamički faktori- su faktori koji se brzo menjaju tokom vremena

( zahtevi potrošača, konkurentska pozicija...)

- Statistički faktori- faktori koji se sporo menjaju u vremenu ( tehnolooški, socijelni, demografski faktori...)

Faktori tražnje sa aspekta mogućnosti kontrole se mogu podeliti na:- Spoljni faktori- su oni faktori koji deluju iz okruženja preduzeća u

odnosu na tražnju ( socijalni, politički...) i na koje preduzeće nema uticaj.

- Unutrašnji faktori- faktori koje preduzeće može da kontroliše, ponude preduzeća.

Najznačajniji faktori tražnje su naravno cena, dohodak i proizvod.Na ocenu tražnje ima i koncepcija elastičnosti tražnje, koji je uveo AlfredMaršal, 1890. godine.

4. PONUDA

Ponuda predstavlja količinu nekog dobra koja su preduzeća voljna da proizvedu i ponude u određeno vreme, na određenom mestu po određenim cenama. Ponuda pokazuje odnos između njegove tržišne cene i količine tog dobra koji su proizvđači voljni proizvesti i prodati, da ostale stvari ostavu nepromenjene, posebno troškovi proizvodnje nazivamo zakon ponude.Ponuda se može prikazati tabelarno i grafički.

Tabelarni način prikazivanja ponude

8

Tabela ponude je prikaz kretanja ponuđene količine robe od strane proizvođača u odnosu na cenu. Što je cena viša, to je i ponuda proizvođača veća. Proizvođači su spremni da ponude veću količinu robe na tržištu ukoliko cena konkretne robe raste, odnosno, da su količina robe koja se nudi na tržištu i cena po kojoj se roba nudi u direktnoj srazmeri.

4.1 KRIVA PONUDE

Kada se tabela ponude grafički prikaže, količina robe koja se nudi prenese na x osu, a cene po kojima se ta količina robe nudi na y osu dobija se kriva ponude (p).

Kriva ponude

Kriva ponude p se penje sa leve na desno, odnosno od jugozapada ka severoistoku. Funkcija ponude ima i matematički model- ponuda zavisi od tržišne cene p proizvoda x, od cen ostalih proizvoda p1, p2...,pk i drugih faktora q1, q2..., qm koji mogu biti u vezi sa tehničko-tehnološkim uslovima proizvodnje. Ako se pomenuti faktori uzmu kao promenljive, ponuda x se izražava kao funkcija više promenljivih:

x = S ( p1, p2,...pk, q1, q2,... qm)

9

Faktori koji određuju ponudu preduzeća najznačajnija su: - tržišna cene robe - troškovi proizvodnje date robe

Ukoliko trzišna cena raste brže nego što rastu troškovi proizvodnje, rašće i ponuda.

Kada dolazi do pada tržišne cene, pa proizvođači tržišnom cenom ne mogu da pokriju troškove proizvodnje, misli se na kratak rok, proizvođač treba da proizvodi sve dok se tržišnom cenom pokrivaju varijabilni troškovi. Ukoliko tržišna cena padne ispod nivoa varijabilnih troškova, potrebno je prkinuti sa proizvodnjom.

Faktori koji deluju na veličinu ponude su: - stepen konkurencije na nivou grane

- tražnja za proizvodima u budućnosti

- prihvatljivost proizvoda na tržištu

- cena kvaliteta

- Konkurenciija

- kupovna snaga potrošača

- potreba i zahtev potrošača

- ekonomsko, političko, demografsko socijalno okruženje

-

5. TRŽIŠNA RAVNOTEŽA

Tržišna ravnoteža- kada se zakon tražnje i zakon ponude iskazuju jedinstveno dolazi do zakona tržišta koji glasi: sa opadanjem cena raste tražnja, a pada ponuda i suprotno osa rastom cena pad tražnja, a raste ponuda. Tražnja ima interes da cene padaju, a ponuda ima interes da cene rastu.Tržišni mehanizam pomoću svog glavnog instrumenta, odnosno pomoću ravnoteže cena, uspostavlja se kompromis između interse prodavca i kupaca.

10

Ravnoteža cena je cena po kojoj se ponuđena količina izjednačava sa traženim količinama.

Grafički prikaz tržišne ravnoteže

t- kriva tražnje p- kriva ponude D- tržišna ravnoteža

11

6. ELASTIČNA I NEELASTIČNA TRAŽNJA I PONUDA

Elastičnost tražnje predstavlja relativnu promenu u količini tražnje u odnosu na relativnu promenu u faktorima tražnje (cena, dohodak...). Ako promena cene od 1% uzrokuje promenu tražene količine veću id 1% onda je tražnja elastična. Ako promena cene od 1% uzrokuje promenu tražene količine manju od 1% onda je tražnja neelastična. Ako promena cene od 1% uzrokuje promenu tražene količine jednakoj 1% onda je tražnja jedinično elastična.

Ako promena cene od 1% uzrokuje promenu ponuđene količine veću od 1% onda je ponuda elastična. Ako promena cene od 1% uzrokuej promenu ponuđene količine manju od 1% onda je ponuda neelastična. Ako promena cene od 1% uzrokuje promenu ponuđene količine jednekoj 1% onda je ponuda jedinično elastična.

12

7. LITERATURA

1. prof. Dr Nevenka Mićin- Ekonomija, Beograd, 2009.god.2. Dr Tihomir M. Šuvakov i Dr Andraš I. Šagi- mikroekonomija3. www.vps.ns.ac.yu4. www.skribd.com5.www.bbs.edu.rs

13