Univerzitet u Novom SaduPrirodno-matematički fakultet

h b h š ž dDepartman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredineUdruženje za unapređenje zaštite životne sredine „Novi Sad“Fondacija "Docent dr Milena Dalmacija"

MSc Dragana Čučak

Mikrobiološko zagađenje izvorišta vode j d bd j knamenjene vodosnabdevanju kao

posledica klimatskih promena (padavine poplave)(padavine, poplave)

Novi Sad 23-25. septembar, 2015.

Obezbeđivanjem zdravstveno bezbedne vode,Obezbeđivanjem zdravstveno bezbedne vode, odgovarajuće sanitacije i higijene može biti sprečeno 9.1% globalno zabeleženih bolesti i 6.3% svih smrtnih

slučajeva (Prüss-Üstün et al., 2008)

Sadržaj prezentacijeSad aj p e e tac je

Mikrobiološko zagađenje vode namenjeneMikrobiološko zagađenje vode namenjene vodosnabdevanju usled klimatskih promena: pregled značajnih patogenapregled značajnih patogena Iskustva iz sveta I k S biji j k l 2014Iskustva u Srbiji – majske poplave 2014.Monitoring mikrobioškog zagađenja izvorištaMere za prevenciju i sanaciju mikrobioškog zagađenja izvorištag j

Značaj mikrobiološke ispravnosti d ićvode za piće

• Patogeni mikroorganizmi u vodi za piće predstavljaju veliku g g p p j jzdravstvenu opasnost

• Kontrola mikrobiološkog kvaliteta vode bezbedno vodosnabdevanjebezbedno vodosnabdevanje

• Iznenadne ili ekstremne promene kvaliteta vode i proticaja ili hidroloških i meteoroloških uslova (npr. obilne padavine ili poplave) izazivaju sumnju da je voda za piće kontaminirana.

Spiranje materija sa okolnog zemljištaA i l i t d đ b i lj i d ih šiAnimalni otpad, đubrivo sa poljoprivrednih površina,

deponije

Povećan sadržaj organskih i neorganskih nutrijenata,

dospevanje patogena u izvorištadospevanje patogena u i vorišta

Povećana produkcija p jfitoplanktona i

bakterioplanktona

Cijanotoksini, patogeni

Visoko rizični patogeni za vodosnabdevanje SZO (2005):

• Bakterije: E. coli, Salmonella, Shigella, Vibrio cholere, Yersinia enterocolitica, Campylobacter jejuni;

• Virusi:, enterovirusi, hepatitis A, hepatitis E, Norwalk virus, Rotavirus, adenovirusi

• Paraziti (protozoe): Giardia, Cryptosporidium, Entamoeba histolytica i Dracunculus.

Poplave mogu dovesti do širenjaPoplave mogu dovesti do širenjazaraznih bolesti:

– Vodom prenosive bolesti:Vodom prenosive bolesti:gastroenteritisi, tifoidna groznica, kolera, leptospiroza, hepatitis A

– Vektorski prenosive bolesti: malarija, denga, denga hemoragična groznica, žutica groznica Zapadnog Nilažutica, groznica Zapadnog Nila

– Bolesti uzrokovane oportunističkimpatogenima: Pseudomonas aeruginosa vrstepatogenima: Pseudomonas aeruginosa, vrsterodova Flavobacterium, Acinetobacter, Klebsiella, Serratia, Aeromonas, pojedine mikobakterije

Perzistencija patogena u vodie ste c ja patoge a u vod

• Vodom prenosivi patogeni mogu perzistirati u vodi za odo p e os pa oge ogu pe st at u od apiće, ali se u većini slučajeva u njoj ne umnožavaju. – Van domaćina većina većina gubi vijabilnost i

infektivnost, obično eksponencijalnom stopom – Faktori koji ubrzavaju raspad: temperatura i svetlost.

Virusi i dormantne formeprotozoa se ne mogurazmnožavati u vodi alirazmnožavati u vodi, aliimaju izuzetnu otpornost imogu preživeti i ostatiinfektivni kroz vrlo dugeperiode.

Perzistencija patogena u vodi

• Dovoljno visoka temperatura vode zajedno sa

e ste c ja patoge a u vod

o o j o so a te pe atu a ode ajed o sapovišenim sadržajem OM i niskom rezidualnomkoncentracijom hlora mogu dovesti do razmnožavanjab k ij di ićbakterija u vodi za piće.

• Sedimenti su značajan rezervoar patogena iz koga semogu osloboditi u slučaju suspendovanja sedimentamogu osloboditi u slučaju suspendovanja sedimenta.

Epidemije kao posledica poplava tu svetu

• Od 14 velikih poplava od 1970-1994. Od e pop a a od 9 0 99samo jedna je dovela do velike epidemije dijareje (Sudan, 1980.).

• Mozambik, 2000. – povećana incidenca dijareje Z d i B l 1998 id ij• Zapadni Bengal, 1998. – epidemija kolere

• Mauricijus 1980 - ciklon i poplavaMauricijus, 1980. - ciklon i poplava – tifoidna groznica

Epidemije kao posledica poplava t

• SAD, 1971. – tajfun uzrokuje prekid javnog

u svetu

S , 9 aj u u o uje p e d ja ogvodonabdevanja, stanovništo se snabdeva iz malih privatnih izvorišta velika epidemija balantidijaze

• Leptospiroza – urin glodara; Brazil 1983, 1988 i 1996;Nikaragva 1995; Krasnodar – Rusija 1997; SAD 1998;Indija 1999; Tajland 2000Indija 1999; Tajland 2000.

• Groznica Zapadnog Nila – ujed komarca; Rumunija 1996-97, Češka 1997 i Italija 1998., j

Iskustva u Srbiji - Majske poplave 2014.j j p p

Podaci IJZS „dr Milan Jovanović Batut“:

• Oko 40 velikih centralnih vodovodnih sistema bilo neispravno

• Voda zabranjena za upotrebu↓

• Voda za piće nije uzrokovala nijednu epidemiju niti pojedinačni slučaj obolevanja od zaraznih bolesti

• Broj prijavljenih slučajeva zaraznih bolesti i epidemija 20 di i ji d 20 3 diu 2014. godini manji u odnosu na 2013. godinu

Iskustva u Srbiji - Majske poplave 2014.j j p p

Podaci IJZS „dr Milan Jovanović Batut“:• Povećana incidenca zoonoza:

– Leptospiroze (bez formi epidemije) 102 slučaja = 1 42/1000001.42/100000

– Hemoragijske groznice sa renalnim sindromom (2 epidemije) 6 slučajeva = 0.7/100000p j ) j /

Iskustva u Srbiji - Majske poplave 2014.j j p p

Podaci IJZS „dr Milan Jovanović Batut“:• Broj epidemija manji nego u 2013.

Iskustva u Srbiji - Majske poplave 2014.j j p p

Podaci IJZS „dr Milan Jovanović Batut“:• Broj epidemija manji nego u 2013.

U k hid ič ih id ijUzrok hidričnih epidemija - individualni vodni

objekti

Iskustva u Srbiji - Majske poplave 2014.j j p p

Podaci IJZS „dr Milan Jovanović Batut“:• Smanjen broj mikrobiološki i fizičko-hemijski neispravnih

uzoraka vode za piće u javnom vodosnabdevanju– Najčešći uzroci MB neispravnosti: povećan broj aerobnih mezofila,Najčešći uzroci MB neispravnosti: povećan broj aerobnih mezofila,

ukupnih i fekalnih koliforma.

Iskustva u Srbiji - Majske poplave 2014.j j p p

Stručno-metodološko uputstvo IJZS Batut:Od h k d i ij b č i• Odmah po nastanku vanredne situacije treba započeti prikupljanje uzoraka i vršenje laboratorijskih analiza

• Laboratorije moraju ostati potpuno operativneLaboratorije moraju ostati potpuno operativne• Formiranje mobilnih i dežurnih ekipa za vršenje analiza

sastavljenih od stručnog osoblja• Instituti/zavodi za javno zdravlje na poplavljenom području

donose preporuke o ispravnosti vode za piće i obaveštavaju stanovništvostanovništvo

• Pooštravanje nadzora nad objektima javnog vodosnabdevanja

Iskustva u Srbiji - Majske poplave 2014.j j p p

Stručno-metodološko uputstvo IJZS Batut:P j č d i f k ij ( hl d i ilik• Pojačane mere dezinfekcije (rez.hlor u vanrednim prilikama do 1mg/l)

• Preporučuju zabranu upotrebe izvorišta koje je poplavljenoPreporučuju zabranu upotrebe izvorišta koje je poplavljeno ili čija je uža zona zaštite poplavljena

• Prate rizike po zdravlje• Redovno obaveštavaju i edukuju stanovništvo• Po povlačenju vode učestvuje u sprovođenju dezinfekcije,

dezinsekcije i deratizacijedezinsekcije i deratizacije

Monitoring mikrobiološkog zagađenja i ištizvorišta

Najznačajniji bakteriološki indikatori fekalnog zagađenja: aj ačaj j ba e o oš d a o e a og agađe jaE. coli, termotolerantne i ukupne koliformne bakterije, fekalne streptokoke, kao i spore sulfito-redukujućih klostridija

Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće 42/98, 44/99.

Lista II Mikrobiološke Lista II - Mikrobiološke bi d ićosobine vode za piće u

vanrednim prilikama

5010

Hlorisana voda bez obzira na poreklo:Hlorisana voda bez obzira na poreklo: AM

Mere za prevenciju i sanaciju ik bi šk đ j i iš

• Klimatske pojave poput obilnih padavina, poplava,

mikrobioškog zagađenja izvorišta

Klimatske pojave poput obilnih padavina, poplava, bujičnih tokova, svakako predstavljaju značajne opasne događaje koji mogu dovesti do rizika u vodosnabdevanju i .

• Potrebno je unapred ustanoviti jasno definisaneprotokole za unutrašnje i spoljne komunikacije, uzuključenje lokalne samouprave, uključujući irepubličke inspekcije za vodoprivredu zdravlje irepubličke inspekcije za vodoprivredu, zdravlje izaštitu životne sredine.

Mere za prevenciju i sanaciju ik bi šk đ j i iš

• Kratkoročne mere

mikrobioškog zagađenja izvorišta

Kratkoročne mere– Dezinfekcija vode

(Vakcinacija protiv hepatitisa A i prevencija– (Vakcinacija protiv hepatitisa A i prevencija malarije)

– Obaveštavanje stanovništva o merama– Obaveštavanje stanovništva o merama sprečavanja zaraza (prokuvavanje vode, dezinfekcija, pravilna priprema hrane i higijena)j , p p p g j )

Mere za prevenciju i sanaciju ik bi šk đ j i iš

• Dugoročne mere:

mikrobioškog zagađenja izvorišta

Dugoročne mere:– Zakonska regulativa

Priprema za vanredne prilike (Opšti i operativni– Priprema za vanredne prilike (Opšti i operativni plan za odbranu od poplava)

– Poboljšanje tretmana vode i monitoringa– Poboljšanje tretmana vode i monitoringa

Mere za prevenciju i sanaciju ik bi šk đ j i iš

Kvalitet vs Kvantitet

mikrobioškog zagađenja izvorišta

a e s a edostupne vode u vanrednim prilikama?

Prednost kvantitetu

Većina epidemija vezana za manjak higijenskih uslova, a ne za prenoshigijenskih uslova, a ne za prenos

samom vodom za piće

Voda sa

Mikrobiološko zagađenje podzemnih i išizvorišta

• Iako u manjoj meri, i podzemna izvorišta su pod uticajem j j , p p jklimatskih promena

• EPA: pod većim rizikom od kontaminacije su bunari stariji od 10 di i lići d 15 310 godina i plići od 15.3m

• Ontario, 2000. – kišno proleće dovelo do infiltracije E.coliO157:H7 i C.jejuni iz đubriva u bunar namenjen javnom j j j jvodosnabdevanju 2000 obolelih, 7 smrtnih slučajeva –nedovoljan monitoring i dezinfekcija

Mikrobiološko zagađenje podzemnih i išizvorišta

Dezinfekcija privatnih bunaraDezinfekcija privatnih bunara• Natrijum hipohlorit ili kalcijum hipohlorit do koncentracije od

100 ppm slobodnog hlora za rutinsku ili 500 ppm za dezinfekciju nakon poplava

Zaključaka juča

MB neispravnost predstavlja najveću sanitarnu opasnost u vodosnabdevanju tokom i nakon poplavavodosnabdevanju tokom i nakon poplava

Iznenadne ili ekstremne promene kvaliteta vode (obilnepadavine ili poplave) moraju izazvati sumnju da je vodakontaminirana

Sve nadležne službe moraju brzo i odgovorno sprovestipropisane mere

Obaveštavanje stanovništva, dobar monitoring i dezinfekcijasu značajan alat u sprečavanju hidričnih zarazasu značajan alat u sprečavanju hidričnih zaraza

Većina epidemija vezana je za vektorski prenos i manjakhigijenskih uslova, a ne za hidrični prenos patogenahigijenskih uslova, a ne za hidrični prenos patogena

Univerzitet u Novom SaduPrirodno-matematički fakultet

h b h š ž dDepartman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredineUdruženje za unapređenje zaštite životne sredine „Novi Sad“Fondacija "Docent dr Milena Dalmacija"

MSc Dragana Čučak

Mikrobiološko zagađenje izvorišta vode namenjene vodosnabdevanju kao

posledica klimatskih promena (padavine, poplave)

Novi Sad 23-25. septembar, 2015.