BULGAKOV: MAJSTOR I MARGARITARoman Mihaila Bulgakova, Majstor i Margarita je pria o zlu kosmikih razmera i o ljubavi koja je u stanju da nadjaa i najvee zlo. Kroz pripovedanje o Sataninoj poseti Moskvi, savreno je doarano u kakvoj se opasnosti nalazi pojedinac koji dri do svoje slobode, bio on mesija ili bezimeni umetnik, u jednoj totalitarnoj dravi. Jasno je da jedno knjievno delo sa takvom temom nije moglo biti prihvaeno u Sovjetskom Savezu zbog toga je Bulgakov, ba kao to e kasnije uiniti i majstor iz njegovog romana, spalio prvu rukopisnu verziju svog dela. Kojeta, rukopisi ne gore, tvrdi Voland, Bulgakovljev Satana. Majstorov rukopis o Pontiju Pilatu vaskrsava u ponovo napisanom romanu Majstor i Margarita. Ipak, nikakve mere vlasti nisu mogle da unite delo ovakve vrednosti; jednom zavreno, nastavilo je svoj sopstveni ivot i nakon autorove smrti, zahvaljujui univerzalnosti, veitoj aktuelnosti tema, neponovljivom stilu i autentinom pripovedanju (ako uopte ima smisla nabrajati ove kvalitete, jer ih nesumnjivo ima jo mnogo, a tek zajedno sainjavaju ovo izuzetno delo svetske knjievnosti).Tematske celine

Kompoziciona struktura romana Majstor i Margarita se sastoji iz mnotva niti koje su isprepletene, pri emu moemo da uoimo nekoliko centara ili motivacionih tokova. Pratimo odjednom vie pria koje tvore skladnu celinu. Glavne tematske celine su: proslava Noi punog Meseca, ljubavna pria majstora i Margarite, majstorov sukob sa drutvom, korupcija, degradacija vrednosti i morala prikazana kroz sliku Moskve tridesetih godina XX veka, pogubljenje Isusa Hrista i unutranja drama Pontija Pilata, zatim jo neka drutvena pitanja s tim u vezi (pilatovtina, preispitivanje vlasti)...teoloka pitanja, problem zla u svetu i pitanja o ljudskoj prirodi (Isusovo poverenje u oveanstvo, dobri ljudi - paralela sa Velikim Inkvizitorom, Hristov antropoloki optimizam Vs. Volandovo stanovite...)

No punog Meseca (Valpurgina no, sveanost poznata iz Fausta)

Satana (Voland) se sa svojom svitom obreo u Moskvi kako bi tu proslavili veliki praznik No punog meseca. Jednom godinje se organizuje bal, uvek u nekom drugom gradu (mada se proslava odvija u irealnom prostoru). Domain je Satana lino, dok domaica po pravilu treba da je metanka grada u kom se odrava sveanost i da se zove Margarita. Ta okolnost je povezala Volanda i Margaritu. Mnogi drugi Moskovljani takoe imaju prilike da se susretnu sa neistom silom, mnogima se deavaju neprijatnosti ili ak ozbiljne nesree, ali to uvek ima veze sa njihovim linim porocima i zlodelima.

Problem prisustva zla u svetu...ali ko si ti, najzad?- Deo sam one sile koja veito stremi zlu, a veito tvori dobro.Gete, Faust

Stihovi iz Geteovog Fausta kojima poinje roman Majstor i Margarita gotovo u potpunosti razjanjavaju dilemu koja je neizbena prilikom itanja ovog romana da li avo iskuava ljude usled ega oni, u uroenoj slabosti svojoj, ine zlo ili bi oni inili zlo i da avola uopte nema. On njih, dodue, zaista iskuava, ali sa jednom sasvim drugom namerom.

Pokuajmo da razjasnimo ko je tu ta. Moramo imati u vidu aluzivni spektar koji vodi do Geteovog Fausta, ali se ne smemo previe oslanjati na tumaenje iz tog ugla. Nemamo posla sa jo jednom obradom faustovskog motiva, jer nema ugovora. Neke aluzije na Fausta ak kao da imaju funkciju da nas zavaraju i navedu na pograan trag. (Margariti je odbojan Alojzije Mogari, kao to je Gretici u Faustu bio odbojan Satana. Dok itamo o ovome jo ne znamo ko je Mogari i, zbog naina na koji majstor govori o njemu, imamo utisak da u njemu ima neeg demonskog, meutim ispostavlja se da je u pitanju najobiniji ovek i to, naravno, prevarant.) Nema ni prologa na nebu, nigde se ne susteu Bog i Satana, niti pak Satana i Isus, premda su obojica protagonisti u ovom romanu. Drukiji je njihov odnos. Obojica su deo venog poretka u kome usklaeno deluju, samo imaju razliite nadlenosti, kako je to pri kraju romana formulisao Voland (Satana lino). Isus prebiva u svetlosti; sa druge strane, pourili bismo kada bismo ustvrdili da avo prebiva u tami (mada i dalje nosi atribut princa tame) izgleda da je on nadlean i za Zemlju, iju sliku doarava Volandov globus. Pri tom Satanino delovanje nikako nije uzrok zla u svetu. Pre e biti da je njegova glavna misija da odrava ravnoteu izmeu dobra i zla i da se pobrine za ispunjenje poznatog teolokog aksioma da posledice zla trpe upravo oni koji to zlo i ine. Zato nikakvo zlo nee zadesiti Margaritu, bez obzira na to to sa avolom ima neku vrstu dogovora. Nju ne mogu da ukaljaju hiljade kunih poljubaca obeenih zlotvora po golom telu. Ona je sutinski plemenita, ak hristolika figura. Njoj je dato da prata (upeatljivi primeri oslobaa Fridu prokletstva, rizikujui da ne dobije drugu priliku da poeli neto. Ne eli ni da Latunski - jedan od knjievnih kritiara koji su unitili majstora i koga ona svim biem mrzi, toliko da mu je demolirala stan kad je postala vetica bude ubijen, iako joj je to ponueno....)

Moskva tridesetih

Da vidimo kako stoje stvari na zemlji. Vidimo Moskvu, dakle jednu metropolu, i njene graane. Na humoristian nain, uz prisustvo fantastike, prikazani su poroci, podlost i zloba ljudi koji se ne ustruavaju da, zarad sitne line koristi, nekome potpuno unite ivot, sitnih i bednih dua koje dominiraju svuda i po ijoj je meri sainjen celokupan drutveni poredak u kom nadareni, samosvesni pojedinac, kakav je bezimeni majstor iz ovog romana, moe jedino biti uljez.

Interesantno je da dok prelazimo preko stranica romana Majstor i Margarita ne sreemo ba esto politiare, bankare, zelenae, niti pripadnike drugih tradicionalno neasnih zanimanja. Ne vidimo ni kriminalce, ubice osim na Volandovom balu u Valpurginoj noi. Umesto njih, pred nama iskrsavaju pesnici, knjievnici, dramaturzi, taj kulturan i uzvien svet, i drugi ljudi koji sa tim svetom imaju najtenje veze. Neto tu nije kako treba, zbog ega u druinu knjievnika ne primaju ljude poput majstora. U pitanju je grupa osrednjih, ali poslunih, podobnih i integrisanih ljudi kojima su zapala tako lepa nametenja. Oni ive lagodno, imaju komforne stanove, lepo se hrane i oblae, putuju u svetu, uivaju ugled u zajednici. Neto i piu, pa itaju i ocenjuju jedni druge u tom samozadovoljnom svetu.

Elementi bildungsromana

Setimo se prvog pesnika kog sreemo u romanu Majstor i Margarita - Ivan Bezdomni je neznalica i pozer, sasvim netalentovan, ali posluan pesnik koji pie ono to se od njega oekuje. Interesantno je da ba ovaj lik do kraja romana doivljava razvoj i transformaciju koja je sasvim pozitivna, iako je sve promene inicirao susret sa neisto silom. Radi se o tome da je u njemu bilo potencijala, bio je mladi spreman da ui i da se menja i nije ogrezao u pokvarenosti kao to je bio sluaj kod drugih moskovskih literata. Njegov sluaj uvodi i elemente obrazovnog romana u Bulgakovljevo delo. Ivan ima dva uitelja prvi je Mihail Berlioz kome je na poetku romana otkinuta glava, koji ga je usmeravao ka pisanju socijalistiki podobne poezije; drugi je sam majstor, sa kojim se susree u ludnici, koji ga je naveo da prizna da njegova sopstvena poezija nema nikakvu vrednost i da treba da se okane pisanja. Na kraju romana, Ivan je cenjeni doktor nauka.

Majstor umetnik izgnan iz drutva

Junak iz naslova romana Majstor i Margarita nema imena, a ovek bez imena ne postoji. Graanski status ovog junaka je problematian njegova pozicija u drutvu je sruena, identitet uniten, jer se nije uklapao u postojei poredak.

Siromani umetnik je nekako doao do svote novca koja mu je omoguila da neko vreme ivi bez brige o elementarnoj egzistenciji (moglo bi se zakljuiti da izvesne sile imaju udela u tome, ta da je sve deo nekakvog plana, ali to nije nigde eksplicirano). Ta okolnost je dobro dola, umetnik je koristi kako bi napisao roman o Pontiju Pilatu, u koji ulae svu svoju energiju. Problem nastaje u momentu kad pokuava da izda svoj roman. Budui da se radnja Majstora i Margarite odvija u komunistikoj totalitarnoj dravi u kojoj se kanjava ak i misao o kakvoj religioznoj temi, majstora kritiari unitavaju i on zavrava u ludnici.

Ljubavna pria

Ljubav majstora i Margarite je najjednostavnija, ali i najuzvienija tema ovog romana. Ljubav izmeu istinski srodnih dua ne poznaje prepreke. Margarita ostaje odana majstoru nakon nesree koja ga je snala, iako ne zna ta se zapravo sa njim desilo ni da li je jo uvek iv. Spremna je na sve kako bi ga vratila, ak i na to da postane vetica. Pokazuje ogromnu hrabrost, uzvienost i snagu duha. Nakon svega, majstor i Margarita, kao nagradu za aktivnu ljubav, dobijaju zajedniku venost u spokoju.

Roman u romanu: Pontije Pilat

Dve ideje iz majstorovog romana o Pilatu su naroito opasne: apologija Hrista (na poetku Majstora i Margarite vidimo da je glavni zadatak pisaca da dokau da Isus Hrist nikada nije ni postojao) i ono to kritiari nazivaju pilatovtinom - evo o emu je zapravo re.

Roman majstora iz Bulgakovljevog romana se bavi biblijskom i istorijskom temom osude i razapinjanja Isusa Hrista i ulogom koju je u tome imao Pontije Pilat, tadanji prokurator Judeje. Glavni junak je upravo Pilat, a glavna tema njegov unutranji konflikt.

Pontije Pilat je bio najvii predstavnik rimske vlasti u Judeji, njegova re je bila poslednja kada su se donosile vane odluke, nijedno pogubljenje nije izvravano bez njegovog formalnog odobrenja. Pilat je mogao da spase Jeuu Ha-Nocrija (Isusa Hrista), ali to nije uinio zbog jednostavnog principa administracija Rimskog carstva je izbegavala da se mea u unutranje i verske razmirice na pokorenim teritorijama, kako bi se izbegao bezrazloan gnev stanovnitva. Pilat je, prema Bulgakovljevoj verziji, eleo da spase Isusa, ak je pokuao na suptilan nain da utie na odluku jevrejskih vlasti, kojima je meutim bilo veoma stalo da uklone mesiju za kojim bi pole mase.

Pilatu je teko palo pogubljenje Ha-Nocrija, oseao se loe zbog svog udela u tome. Gria savesti jednog predstavnika vlasti koji je samo postupao onako kako se od njega oekivalo nije naivna stvar ona predstavlja osnov za duboko preispitivanje principa na kojima ta vlast poiva. To je ta opasna ideja koja je dovela do propasti majstora, a umalo i samog Bulgakova, ije delo takoe nije bilo prihvaeno, a prva verzija cenzurisana.

Majstorov roman o Pontiju Pilatu je bio osuen zbog pilatovtine i apologije Hrista, dok Bulgakovljev roman Majstor i Margarita u celini moe biti vien i kao apologija Satane, to je jednoj grupi vandala koji sebe smatraju valjanim Hrianima posluilo kao izgovor da, pre par godina, spale Bulgakovljev muzej u Moskvi.

Apologija Hrista

Apologija Hrista u romanu Majstor i Margarita, tanije unutar romana o Pilatu, vezana je za pitanja o ljudskoj prirodi i oslanja se na ideju i priu ve poznatu u ruskoj i svetskoj knjievnosti. Radi se o jo jednoj umetnutoj prii junak romana Braa Karamazovi Fjodora Dostojevskog, Ivan Karamazov, zamislio je poemu pod imenom Veliki Inkvizitor.*

Kod Dostojevskog, Hrist dolazi da poseti katoliku Sevilju u doba najee tiranije panske Inkvizicije (paralela: kod Bulgakova, Satana poseuje ateistiku Moskvu). Mase prepoznaju mesiju, polaze za njim, a zatim ga se, pod uticajem vlasti, iznova odriu i on biva pogubljen po drugi put.

Razlog za oba pogubljenja lei u tome to je, prema miljenju koje moemo nai u delima Dostojevskog i Bulgakova, Isus Hrist verovao u ljude vie nego to su oni verovali u njega, to je idealizovao ljudski rod i time mu postavio previsoke zahteve da bude u stanju da se odrekne svega zarad slobode. Problem je u tome to ljudima sloboda, kao i odgovornost koju ona nosi, predstavlja u stvari ogroman teret. Ljudi vie vole da im neko postavi pravila po kojima treba da ive, pa da budu nagraeni za poslunost. Njima dominiraju sitni interesi, pohlepni su, poroni i slabi. Bulgakov u romanu Majstor i Margarita stavlja akcenat na kosmiki potencijal tih klica zla koje se nalaze u obinim ljudima, koje Jeua/Isus, uprkos svemu, i dalje zove dobrim ljudima.

Zlo je ipak u oveku. avo tu nije nita kriv.

Scribd Aleksandar Flaker

Majstor i Margarita je roman Mihaila Bulgakova. Rad na ovom romanu trajao je od 1928. do pieve smrti. Sauvano je osam verzija, a konani naslov mu je dat 1938. Roman je prvi put objavljen u SSSR 1966. godine. Prvo izdanje romana je bilo nepotpuno i cenzurisano. Prva potpuna verzija je objavljena u Frankfurtu 1969, a u SSSR 1973.Uticaji na deloMihail Bulgakov je dugo razmiljao koje knjievne tekstove da uzme za uzor svog novog romana. Sve knjige koje je odabrao podelio je u dve grupe: jedna je predstavljala dobro, a druga zlo. Osnovu dela vezao je za nekoliko knjiga:

* Novi zavet * Farer, Hristov ivot * David traus Kritika Hristovog ivota * Anatolij Frans, Judejski prokurator * Andrej Orlov, Istorija odnosa oveka i avola * Gogolj, Mrtve due * A.S.Pukin, Kapetanova ki * J.V.Gete, Faust * Dante Algijeri, Boanstvena komedijaVrsta romanaDelo predstavlja roman paradigme, jer je izgraen od vie slojeva. Moe se tumaiti kao psiholoki, socioloki, fantastini, satirini i ljubavni roman, ali i roman-parabola.Tema : Sudbina coveka u totalitarnim rezimima.Unutrasnja kompozicijaTematsku osnovu romana Majstor i Margarita ini pria o Majstoru, piscu koji je napisao roman o Pontiju Pilatu i suenju Isusu. Majstorov roman kritika je ocenila kao bezvredan i tetan i pre samog objavljivanja. Radnja romana Majstor i Margarita zapoinje dolaskom profesora Volanda, satane, da organizuje godinji bal demona u Moskvi.

Roman Majstor i Margarita je strukturisan kao roman u romanu. Kompozicija romana se zasniva na paralelizmu dveju osnovnih fabularnih linija, jedne koja prati dogaaje u Judeji tridesetih godina n.e, i druge koja prati dogaaje u Moskvi tridesetih godina 20. veka.

Roman je teko klasifikovati. On je i parabola, i satira, i roman ideje, i roman tajne, i roman moderne fantastike i roman demonizma (satanizma).

Fabularna linija koja prati dogaaje u Judeji zasniva se na novozavetnoj prii o Pilatovoj osudi i stradanju Isusa. Sva su imena, meutim, izmenjena, osima imena samog Pontija Pilata. U opisu Pilatovog suda i sudbine Jeue primenjen je realistiki postupak, a u opisu dogaaja u Moskvi tehnika fantastike. U isto vreme pria o Moskvi je i satira i parodija moskovske svakodnevice, sa grotesknim demonskim likovima.

Ono to povezuje dve paralelne prie romana jeste zajednika svakodnevica. Svakodnevica Pilatove Judeje i Moskve tridesetih godina ispunjena je strahom, mrnjom, apsolutnom poslunou. Svi su izjednaeni strahom za egzistenciju. To je svakodnevica u kojoj ljudi iznenada nestaju, bez objanjenja. Roman, pored ostalog, upuuje i na pitanje opstanka umetnosti u represivnom sistemu. Pisci piu u duhu vremena, hrane se u specijalnim restoranima, a ne u zajednikim menzama, najodaniji letuju u luksuznim dravnim vilama, dobijaju stvaralaka putovanja i odmore, da piu o tekovinama revolucije, o novom oveku, o novom dobu. A Voland posmatra ljude u moskovskom Varijeteu i primeuje da se ljudi nisu promenili.PilatovtinaKritiari Majstorovog romana o Pilatu osuuju pisca zbog pilatovtine. Pilat je prokurator Judeje, vladar apsolutne moi koji osuuje nevinog oveka. Zbog tog ina se kaje. Sumnja u ispravnost odluke. Ta sumnja u ispravnost odluke vlasti je oznaena kao pilatovtina. Vlast ne grei. Ne sumnja se u njenu odluku. U vreme kada je roman Majstor i Margarita nastajao, ljudi su svakodnevno nestajali. Ni jednog trenutka ne sme se dovesti u sumnju da je vlast moda pogreila i osudila makar jednog nevinog oveka. Niko ne sme da dovede u sumnju ispravnost presuda i odluke apsolutne vlasti koja osuuje ljude na smrt. Jeua je osuen jer je propovedao da je svaka vlast nasilje nad narodom i da e doi doba kad nee biti vlasti ni cezara niti bilo koje druge. ovek e prei u carstvo istine i pravinosti gde nee biti potrebna nikakva vlast. Jeua je doveo u pitanje vlast cezara Tiberija i zbog toga je nastradao. Pilat je posumnjao u ispravnost svoje odluke. Odluka vlasti je dovedena u pitanje. Moda vlast grei i osuuje nevine ljude na smrt. Zbog takve sumnje u vlast, u ispravnost njenih odluka, da moda osuuje nevine ljude, Majstorov roman je osuen kao izraz pilatovtine i tetan. Ni najmanja sumnja u vlast i ispravnost njenih odluka ne sme da postoji. Zato je roman o Pilatu i pilatovtina tetna, i zato je roman Majstor i Margarita, neobjavljen za ivota pisca, a kasnije cenzurisan. Brisani su oni delovi romana koji ukazuju da je u Moskvi vladala atmosfera opte nesigurnosti, drutvo u kome vlada potkupljivost, razvrat, sebinost, dounitvo, samoivost.Likovi fabularnog toka u Moskvi:

* Ivan Nikolajevi Ponirjov, alijas Bezdomni, * Mihail Aleksandrovi Berlioz, predsednik moskovskog knjievnog udruenja, * eldibin, zamenik Berlioza, * Stepan Bogdanovi, Lihodejev, Stjopa, direktor pozorita Varijete, * Grigorije Danilovi Rimski, finansijski direktor Varijetea, * Ivan Savelji Varenuh, administrator Varijeta, * or Bengalski, konferansije, * Aleksandar Nikolejavi Stravinski, psihijatar,

* Majstor, * Margarita Nikolajevna, * Nataa, njena pomonicaLikovi demoni:

* Voland, satana, * Korovjov/Fagot, * Azazelo, * Behemot, maak, * Hela, Volandova slukinja

Likovi romana u romanu Pontije Pilat

* Pontije Pilat, prokurator Judeje, * Jeua Ha-Nocri, iz Gamale, * Dismas, razbojnik * Hestas, razbojnik, * Var-Ava, razbojnik, * Josif Kaifa, prvosvetenik judejski, predsednik Sinedriona, * Levi Matej, * Afranije, naelnik tajne slube u Judeji, * Juda iz Kiriata.Pontije Pilat: roman u romanuPontije Pilat, roman u romanu ima 4 poglavlja:

* Pontije Pilat, * Pogubljenje, * Kako je prokurator pokuao da spase Judu iz Kiriata, * Sahrana.

Ideja

* Svetom vladaju dva principa - jedan je zasnovan na Jeui, drugi na Volandu. * Umetnik se nalazi izmeu istorije, svakodnevnice i stvaralatva. * Svaka vlast je nasilje nad drugima. * Onaj ko voli, treba da deli sudbinu onog koga voli.ROMAN "Majstor i Margarita" pisan je gotovo u tajnosti. Bulgakov je izmeu 1928. i 1931. godine prijateljima itao samo odlomke. Poslednjih godina pievog ivota u dovravanje ovog remek-dela bila je upuena samo pieva supruga Jelena Sergejevna i delimino njena sestra Olga Bokanska. Ipak, u radu na romanu Mihailu Bulgakovu pomagala je jedino ena. "Poslednjih dana pred smrt", sea se Bulgakovljev kolega, lekar Semjon LJanders, "Mihail Afanasjevi je svojoj eni diktirao ispravke poglavlja svog poslednjeg velikog romana. Nije sam mogao da pie, soba mu je bila zamraena, ali je svaka njegova re bila ozarena".

Kada je pisac umro, sa romanom su se upoznali mnogi iz umetnikovog okruenja. "Majstora i Margaritu" su u rukopisu, nakon Bulgakovljeve smrti proitali i Ana Ahmatova i romanopisac Venjamin Kaverin (naim itaocima poznat po romanu "Pred ogledalom"). Jelena Sergejevna se zavetovala muu da e roman objaviti kad-tad i to je uinila. Roman "Majstor i Margarita" najpre se pojavio nekompletan, to je bilo tipino za sovjetska cenzorska vremena. tampan je u dve sveske asopisa"Moskva", u broju 11 za 1966. godinu (stranice 6. do 130. asopisa) i u broju 1 za 1967. godinu (stranice 56. do 144). Deo neobjavljenih poglavlja dotampan je naredne godine na ruskom jeziku i izdat u Bernu, uvajcarskoj. Delo je potom kompletno tampano u ruskim emigrantskim krugovima u inostranstvu, u izdanju frankfurtskog preduzea ruske literatura "Setva" ("Posev"). Tek 1973. godine objavljena je u SSSR-u kompletna verzija romana i od tada on poinje da ivi ne samo svoj literarni, ve i teatarski i filmski ivot.

Delo "Majstor i Margarita" doivelo je mnotvo dramatizacija u svetu i uBulgakovljevoj otadbini. Postavljeno je u moskovskom Teatru na Taganki(premijera 6. aprila 1977, reditelj Juri LJubimov), na maloj sceni Hudoestvenog teatra pod nazivom "Bal uz svee" godine 1984, pa i u nas,na sceni Narodnog pozorita (premijera 6. aprila 1982, reiser Aleksandar Petrovi). Roman Mihaila Bulgakova vie je puta filmovan, a reiseri su bili Andrej Vajda i ve spomenuti Aleksandar Petrovi. Kompozitor Slonimski, prema motivima romana, tokom sedamdesetih sainio je libreto i komponovao operu "Voland".

Ono to je za recepciju ove knjige daleko vanije jeste da je roman "Majstor i Margarita" najispitivaniji i najvie komentarisan od svih sovjetskih dela dvadesetog veka. Literatura o "Majstoru i Margariti" danas se meri hiljadama stranica i pisana je na ruskom, srpskom, nemakom i engleskom jeziku. TUNA sudbina romana "Majstor i Margarita" poklapa se sa prilikama u kojima su publikovana mnoga dela napisana u Sovjetskom Savezu. Nije drugaije moglo ni biti, jer ova knjiga netipina je za vreme kada je napisana. Prikazati Volanda, neistu silu koja dolazi u Moskvu i izvre ruglu sav socijalistiki poredak, bilo je za ono vreme u najmanju ruku hrabro. "Majstor i Margarita" ima, meutim i drugu, lirsku liniju. Ova pria vezana je uz Margaritu, olienje svega istog i neiskvarenog, onog to je zaostalo za prolim presocijalistikim vremenima. itava savremena pria to, kako se obino zove "Jevanelje po Volandu", preseca se priama iz Hristovih vremena i vladavine Pontija Pilata. Ovakva knjiga nije mogla biti tampana 1940. godine u SSSR-u, ve tek krajem 1966. i poetkom 1967. godine. Moda bi interesantno bilo pogledati u kakvoj je duhovnoj klimi zavreno, a u kakvoj tampano ovo remek-delo, uz "Arhipelag Gulag" i "Doktora ivaga" najznaajnije knjige na ruskom jeziku 20. veku.

U jedno vreme dovren je roman "Majstor i Margarita", a u neko sasvim drugo tampan. Dvadeset sedam godina prolo je od zavretka rada na delu i njegovog tampanja u celosti u SSSR-u. U vreme kada je Bulgakov umro, Sovjetski Savez jo je s pomeanim strepnjama i velikom ljubavlju gledao na generalisimusa Staljina. Godine 1967, kada je knjiga publikovana, zvrila se era Hruova i ve otpoela stabilna vladavina najdugovenijeg generalnog sekretara sovjetske partije Leonida Brenjeva.

ta bi Bulgakov kazao da je mogao da vidi sve te godine, od one kada je umro, do one kada njegovo majstorsko delo postaje popularno, najpre u emigrantskim ruskim krugovima u Nemakoj, a potom i u domovini? Pisci ne mogu znati kakva e biti sudbina njihovih knjiga, naroito ne posle smrti. I Bulgakov je bio knjievnik koji je eleo promene u svom vremenu. Mislio je pisac "Majstor i Margarite" da je bez Boga ruski narod "izgubljen" i da mu ga moe vratiti samo literatura i molitva. Prema ovome, Mihail Afanasjevi bio bi ravnoduan na uspeh "Majstora i Margarite" koji se dogodio daleko iza vremena u kojem je autor mislio da e ovom velikom knjigom neto promeniti. Mihail Afanasjevi Bulgakov dovrio je pisanje svog remek dela, romana "Majstor i Margarita" silom prilika, na dan smrti. Dogodilo se to 10. marta 1940. godine u etiri asa posle podne. Uprkos velikim bolovima koje je trpeo i gotovo potpunom slepilu, pisac je do poslednjeg dana radio na svom poslednjem delu. esto mu je, na njegovu molbu, ena itala poglavlja iz romana i on je predlagao ispravke. A kad se itanje odnosilo na dijalog Hrista sa Pontijem Pilatom, Bulgakov bi uvek ivnuo i govori: "Da, to je tako", ili "Ovo bi trebalo ispraviti".Mihail Bulgakov po profesiji je bio lekar. Kao mladi obavljao je lekarsku praksu u provinciji. Po preseljenju u Moskvu, radio je razne poslove, pa je izmeu ostalog, bio i glumac. Na kraju ivota ostao je "samo" profesionalni pisac. Kao pisac, Bulgakov je mnogo pisao i jo vie odbacivao. Malo je otud romana koji su toliko obeleili knjievnost 20. veka a da su imali toliko redakcija, ispravki i naroito radnih naslova. Mihail Bulgakov bio je poznat po prepravkama i menjanju naslova. Radio je lako i inilo se da je za njega pisanje pre opsesija nego profesija. RAZLIITE VERZIJE

"Majstor i Margarita" doiveo je etiri redakcije. Zapoet je verovatno tokom 1928. godine, a prva redakcija romana dovrena je u maju 1929. godine. Druga prepravka romana pada u prolee 1931. godine, a roman u toj varijanti dobija prvi naziv "Konsultant sa kopitom". Ipak, u to vreme, roman je imao mnogo skromniji i drugaiji izgled nego verzija danas poznata itaocima.

Konani oblik "Majstor i Margarita", bez sumnje, dobija tek u jesen 1932. godine, kada Bulgakov otpoinje rad na treoj varijanti romana. Bile su to po mnogo emu najmirnije godine za pisca. Primanja su mu se koliko-toliko ustalila, a on se, sa porodicom, izmakao za korak od gladi. Bolest, koja e ga oboriti, dogodie se tek kroz osam godina, te on u to vreme, izmeu 1932. i 1936. koliko je to mogue, neometan nastavlja rad na romanu. CRNI BOGOSLOV

U to vreme pisac dovrava poslednje 37. poglavlje pod nazivom "Poslednji let", kao i pisanje dela "ta je sanjao Bosoj". Upravo tada roman dobija najvie radnih naslova. Evo nekih, kasnije odbaenih. Bulgakov je razmiljao o sledeim nazivima: "Veliki kancelar", "Satana","Evo i mene", "eir s perom", "Crni bogoslov", "On se pojavio", "Dolazak", "Crni mag" i jo jednom, neto u izmenjenom vidu naslov iz 1931. godine, "Konsultantovo kopito".

U treoj verziji rukopisa znatno je osnaena linija Margarite, te e to verovatno i uzrokovati konani i jedini mogui naslov Bulgakovljevog remek-dela: "Majstor i Margarita".Radnja romana zasniva se na dve paralelne prie: prie o ljudima i dogaajima u Moskvi sredinom 20-tih godina XX veka i prie o Pontiju Pilatu, prokuratoru Judeje i Isusu Hristu. Roman je podeljen u 32 poglavlja, od kojih etiri govore o Pilatu, Judeji i Hristu. Svako poglavlje ima svoj naziv, pa tako i pria o prokuratoru i njegovom suenju Mesiji: I) Pontije Pilat, II) Pogubljenje, III) Kako je prokurator pokuao da spase Judu iz Kiriata i IV) Pogreb. Sam naziv prvog poglavlja Nikad ne razgovarajte sa nepoznatima ali i itava kompozicija, tema i poruka romana govori o uticaju koji je ruski pisac fantastinog realizma Danil Harms imao na Bulgakova (Harms je inae bio mlai od Bulagova itavih 14 godina, ali je umro dve godine posle autora "Majstora i Margarite" u zatvoru, od gladi, zbog antisovjetskog delovanja u zemlji). Roman je spoj racionalnog i iracionalnog, stvarnog i nestvarnog, dobra i zla, satire i tragedije. To je groteskna pria o ljudima, njihovoj sudbini, o dobru i zlu, o pogubnosti svakodnevnice i o protivrenostima kojima smo okrueni svakog dana. Roman prati ivot ljudi po dolasku tajanstvenog profesora crne magije u Moskvu sa svojim pomonicima. Profesor je zapravo zlo i ime mu je Voland. Doao je u Moskvu da organizuje godinji bal demona. Njegovi pomoni su gospodin u kariranim pantalonama Korovjov ili Fagot, zatim Azazel (jevrejski naziv za avola) i Behemot, polu-maak polu ovek. On odluuje da se neko vreme nastani u Moskvi i da izazove niz dogaaja sa traginim posledicama. Prva njegova rtva, Mihail Aleksandrovi Berlioz, predsednik moskovskog knjievnog udruenja, traio je dokaze za to da Hrist nije postojao; zbog takvog stava i rei odrubljena mu je glava pod tramvajskim inama. Jer, ako ne postoji Hrist, onda nesumnjivo ne postoji ni zlo koje je Hrista osudilo na smrt. Posle Berlioza, niz drugih ljudi, nasumice izabrani, postaju rtve Sotonine. Jedni, tako to bivaju obmanuti lanim novanicama, drugi tako to naprosto ieznu iz grada. Roman prati i emocionalnu komponentu: to je ljubav izmeu majstora Alojzija koji je napisao roman o Pontiju Pilatu i njegove ivotne saputnice Margarite. Meutim, majstor je, poto je napisao delo i shvatio da njime apsolutno nije zadovoljan, odluio da spali roman (motiv Kafke ili Gogolja). To je i uinio, a Margarita je puno patila zbog toga i bilo joj je krivo jer joj se to delo jako dopadalo. Tada su poele svae i njih dvoje su se razili jedno od drugog. Margarita, ipak, nije mogla da ivi bez majstora i bez njegovog dela i ubrzo je uvidela svoju greku; ali, shvatila je da je sve otilo u nepovrat. I tada Zlo (u vidu malog, sitnog i grbavog oveka Azazel) odluuje da pomogne Margariti da savlada tugu i bol. Kako? Tako to joj, slino kao kod Geteovog Fausta, Zlo oduzima oseaj slobode (kod Getea, Mefistofeles Faustu uzima duu u zamenu za to da sve zna) Margariti; ona postaje vetica i sluga Volandov. Zauzvrat, Zlo omoguava susret majstora i Margarite, ali pod uslovom da i majstor postane sluga Zlu. Tako Zlo opet ne pomae nikome, ve se sveti ljudima koji se u odreenom trenutku nisu razumeli. Jedna od poruka romana jeste da Zlo nikada ne umire, ali ako ono nikada ne umire i ako veito ini ljudi nesrenima, onda je i Dobro to koje ne moe da zamre, jer odnos Dobra i Zla, odnos koji se kroz kulturu (religija, filosofija, umetnost) veito provlai je zapravo uzrono poslednina veza jedno bez drugog ne moe. Za ljude, kae Dostojevski, nema nieg munijeg od toga da oni sami, svojevoljno, biraju izmeu dobra i zla. Roman je pun metafora i simbolike, pa je i Zlo simbolino vladajua crvena komunistika partija u Rusiji koja se surovo obraunava sa neistomiljenicima, koja kanjava nevine ljude ba kao i Voland u romanu. Zla je oduvek bilo i bie. Ali postoje dva razloga zbog kojeg se zlo kod Bulgakova na takav nain obraunava sa obinim svetom: prvi je to to zlo odluuje da se svima osveti zbog onoga to je Berlioz tvrdio, a drugi injenica da zlo ne moe da se hrani bez potencijalnih rtava i kasnije svojih slugu. to vie ubica, lopova i psihopata ima u svetu time se poveavaju "kilogrami" zla. Zlo takoe i kua ljude i eksperimentom sa lanim novanicama u Varijeteu shvata da se ljudi nisu nita promenili od vremena Judeje. Retki su oni koji se Sotoni odupru, jer Sotona te obmane da je Sotona; ti misli neto kvalitetno, a posle bude kasno da ispravi greku koji su uvideo. U odnosu na zlo, Dobro je iskreno i kad ono nasamo sa ovekom razgovora, ono ne ume da obmanjuje i lae, ono je uvek iskreno. Upravo je zbog te svoje iskrenosti Dobro toliko puta odbacivano od strane ljudi; ljudi se plae zadatka, plae se da sami biraju i donose odluke, odbijaju odgovornost i esto trae lake puteve do reenja ne shvatajui da e sutinu ivota spoznati kroz ove tee, due i strmije puteve. Motiv Dobra i Zla protie i kroz priu o Pontiju Pilatu i Isusu. Isus Hrist je u romanu u romanu, tj. majstorovoj prii predstavljen pod imenom Jeua Hanocri. Teme koje se provlae i obrauju u prii o Pontiju Pilatu i suenju Isusu jesu teme koje su zaokupljivale jo i samog Dostojevskog: 1) da li je Hrist zaista zasluio smrt?

Odgovor na to pitanje moda lei u protivrenoj i besmislenoj tvrdnji da hriani Zlu treba da zahvale to je dovelo do vaskrsenja Hristovog. Da nije bilo zla i ljudi koji su bili odani tom zlu, Hrist ne bi bio razapet na krstu i samim tim ne bi vaskrsnuo. Mogao bi se odatle izvui zakljuak da je bolje to je umro na takav nain i od takvih ljudi nego da je umro prirodnom smru. Jer, svojim inom vaskrsenja postao je ono to i dan danas predstavlja u hrianstvu: simbol besmrtnosti i boanstvenosti. Pitanje je da li bi Hrist bio Hrist da nije vaskrsnuo? Da li bi nestao u sivoj i nejasnoj praini istorije, ili bi ipak ostao upamen kao veliki ovek?

2) Da li je Hrist odista postojao?

Moda su protagonisti romana iz prvog poglavljava (Berlioz i Ponirjov) vrsto verovali u lanu sliku o Isusu Hristu a moda su i eleli da se upoznaju sa ateizmom, ipak oni su Sotoni pretvorenog u tajanstvenog crnog maga tvrdili da on ne postoji i da bi valjalo pronai dokaze za to. On im kontrira, govorei kako Hrist postoji jer je on lino prisustvovao njegovom raspeu (kako i ne bi kad je on zlo koje veno traje). injenica je da je Hrist zaista postojao jer da nije postojao, onda ne bi postajalo ni ono zlo koje ga je osudilo na smrt. Neverovanje u Boga je isto tako i neverovanje u zlo. 3) Zar je Pontije Pilat prikazan kao krvnik?

Lik Pontija Pilata veoma je sloen. Pontije Pilat u poetku vrsto veruje u ispravnost svoje odluke da na smrt osudi Isusa kao jeretika. Meutim, posle razgovora sa njim, Pilat poinje da sumnja i u sebe i u svoju linost koja je dozvolila da se takav mudar ovek uhapsi. To ide u prilog onoga to je Hrist govorio a to je da su svi ljudi dobri, ali ih nevera u Boga i okolina ini ravim. Pontije Pilat je u Majstoru i Margariti prikazan kao ovek koji se preispituje, ali iz straha ili nemoi ne sme sebi da prizna da se, posle razgovora sa Hanocrijem (Isusa) promenio i da je shvatio smisao prorokovih rei. On ak i biva protiv odluke da Varava, koji nije samo razbojnik ve i ubica, bude pomilovan za vreme najveeg praznika Pashe. On smatra da je Hrist ipak zasluio slobodu i pomilovanje, pored druge dvojice (Dismas i Hestas) koji su se javno rugali Cezaru i koji su krali po Jerusalimu. Pontije Pilat tek kasnije uvia svoju veliku greku, ali kasno je da se ona popravi. Vlast ne sme oveku da onemogui slobodu da kako sam hoe sa sobom raiava raune. Ona nema pravo da mu oduzme pravo na greku, na priznanje te greke, i na kajanje. Svi smo ljudi. To je tzv. pilatovtina koju su kritiari ocenili kao tetnu jer, kao za vreme Staljina i komunista, vlast nema pravo na greku. Bulgakov je na satirian nain, prikazujui Moskovljane kako strahuju i stradaju od razliitih neastivih sila i demona, pokazao koliko ima samoivosti, pohlepe i povrnosti u svetu. Uveo je demone i zlo u roman kako bi pokazao da su ljudi nesavreni i da e uvek to i ostati, ali i da bi kroz te demone kuao ljude: da li su u istoriji oveanstva ljudi imalo napredovali ka Dobru ili su jo gori? XX vek je oigledno presudio. Demoni su, kod Bulgakova, isto ono to i Hrist kod Dostojevskog u Brai Karamazovima: posle petnaest vekova od vaskrsenja i boravka na nebu Hrist silazi meu obian svet da vidi da li su se ljudi promenili. Ali, do avola! Ne samo to se nisu promenili, postali su jo i gori. Nije bila loa samo crkvena vlast koja je pogreno protumaila Hristovu ulogu u oveanstvu i tako slala na lomau svakoga ko se usprotivi protiv kue boije, ve i onaj obian svet, oni obini ljudi i graani kojima je uivanje da gledaju kako se drugima drube glave i pale tela. Isto tako su i demoni doli da provere ljude i shvatili da su oni sve gori i gori, to je njima godilo. Kao to kae pisac Majstora i Margarite: Svetom vladaju dva principa, jedan je zasnovan na Jeui, drugi na Volandu. Moe se rei da se istinske vrednosti kojima svaki ovek, ukoliko hoe i moe treba da tei, kriju u prii o Pontiju Pilatu i Jeui, a da se stereotipi, sitniavosti, pohlepe, sujete i druge pogrene ovekove strane nalaze u fantastinoj prii o ljudima u Moskvi sredinom XX veka."Majstor i Margarita" jedan je od najtee napisanih romana u svetskoj literaturi. Roman sadri sve komponente: i filozofsku crtu (dobro i zlo, Pontije Pilat i Isus, moral) i nauno-fantastiku crtu (Sotona, zgrade u poaru, vetice, demoni, sujeverja) i realistiku crtu (Moskva u 20-tim godinama XX veka), ali i emocionalnu (ljubav Majstora i Margarite). To je spoj vie knjievnih pravaca u jednu stilski vrhunsku objedinjenu celinu i po svemu sudei jedan od najtee oblikovanih knjievnih dela u svetskoj literaturi. To je tzv. "fantastiki realizam" u kome se stvarni likovi koji ive u objektivnoj sredini susreu sa duhovnim silama koje ih kontroliu. To nije samo sukob oveka sa magijom i mistikom, ve i sukob oveka i apsurda. Pitanja koja se kroz itavo Bulgakovljevo delo postavljaju jesu pitanja koja se tiu ovekovog prihvatanja ili odbijanja apsurda kao smisla ivota. Najbolji primer za to u ruskoj knjievnosti je, sem "Majstora i Margarite" i Danil Harms koji svoje likove stavlja u sulude, apsurdne, potpuno besmislene situacije iz kojih oni treba da izvuku neku pouku, a pouka je da se trude da se ne petljaju sa apsurdom, jer apsurd e ih kotati linosti. Roman je i satira, i tragedija, i satanski i demonski, i fantastini, i realni i apsurdni. Na groteskan nain celovito su prikazane sve one odlike koje se tiu svih sfera ljudskog delovanja. Faustovsko u Majstoru I MargaritiDa li junaci najpoznatijeg Bulgakovljevog dela, velikog doprinosa fantastici u literaturi 20. veka, za svoje daleke knjievne roake imaju Fausta, legendarnog esnaestovekovnog naunika i maga, koji ostvaruje savez sa Neastivim, i Gretu (Margaretu), u koju se mag zaljubljuje? Tako je barem kod Getea. Savez s Neastivim, prema legendi, magu pomae u oblasti njegovog rada ali i uzrokuje njegovu stranu smrt. Faustovsku temu u knjievnosti prvo sreemo kod Marloa (u "Doktoru Faustusu"), gde kobni savez za posledicu ima veno prokletstvo; doktor eli da raskine ugovor, ali mu preostaje samo oajanje. Gete prvi relativizuje temu, uvodei junakinju po imenu Greta. Faustova ljubav prema njoj ostvaruje se uz pomo avola, ali tu nije re o pukoj poudi, tavie, devojina ljubav prema Faustu dobija ulogu u spasenju nesrenog naunika.

No, kakve to veze ima s Bulgakovom i ta to u romanu esto tumaenom jedino u svetlu politike/istorije komunizma moe biti zapravo faustovsko? Pri tome se re "faustovski" tie Geteovog junaka, i pod ovim se podrazumeva odgovarajui odnos junaka i kakve neastive sile, a zatim i doprinos junaka u sopstvenom spasenju od te sile. U odgonetki ruskog romana ne mogu se lako zaobii Geteovi pojmovi "veito prazno", koje se u "Faustu" vezuje za delovanje avola i njegovo shvatanje sveta, i "veito enstveno", koje jeste princip smisla i vinje ljubavi. Upotrebiu i termin "svakodnevnica", koji koristi Milivoje Jovanovi u knjizi "Utopija M. Bulgakova", pod kojim se u delu ruskog romansijera podrazumeva model stvarnosti uglavnom vezan za bezlini ivot bez slobode, nasuprot emu stoji fantastika ili "pesnika pravda" (1).

Kod Bulgakova itamo kako Satana, olien u takozvanom profesoru crne magije (Volandu), dospeva u vezu sa junakom iz naslova, Majstorom (Maestrom). Taj Satana uzima ulogu u daljoj realizaciji junakove ljubavi i ima udela u pozitivnom reenju njegove i Margaritine sudbine. Bulgakovljev avo svakako nije slian Geteovom ili Marloovom i prethodno navedeno nije dovoljno da u romanu pretpostavimo "faustovsko", u smislu u kome ovaj pojam aludira na "ugovor sa avolom".

Dvoje glavnih junaka na kraju "umire", a njihov odlazak u odreeni ezoterini svet obeleen je vezom ovog para sa tajanstvenom silom, kao to i spasenje Grete i Fausta, na nebu, dolazi posle istog, samo to Neastivi u tom spasenju (kod Getea) nema nikakvog udela. Kod Bulgakova nema ugovora, pogotovo ne od strane junaka, jedino Margarita pristaje da bude kraljica na balu, uz nagradu da joj se ispuni jedna elja (zadovoljenje ljubavi).

Postoje, meutim, i mnoge slinosti izmeu Geteovog doktora i Bulgakovljevog Maestra. Majstor u vezu sa avolom dospeva preko svoje ljubavnice (Margarite), dok Geteov junak preko sebe uvlai svoju ljubav, Gretu, u tu vezu. Faust je aktivan i ne preza od sveta, Maestro je povuen, neurotian, sklon da izmie deavanjima. Ipak, Maestro se, kao i Faust, bavi poslom koji je redak i esto neshvaen. On pie roman o Pilatu i Hristu u dravi gde vlada totalitarni reim i gde se ovakve stvari ne smeju pominjati; a legendarni Faust se bavi naukom i crnom magijom, to ga u 16. veku bez sumnje moe odvesti na lomau. Geteov junak govori: a one malobrojne to su neto / i saznali al nisu znali veto / da skrivaju saznanja ta / (...) njih su otkad za svet se zna / razapinjali i spaljivali. (2) On, kao i Maestro, slabo izlazi iz svoje sobe i usredseuje se jedino na svoj rad.

Oba junaka nezadovoljna su svojim ivotom, i to prvenstveno ljubavnim. Majstor se ne sea imena svoje ene (u seanju je ostala samo "prugasta haljina") i vodi prividno beznaajan graanski ivot. Faust je svetski ovek koji opet proklinje svoje dane: kutije, bezbroj raznih sprava / to je tvoj svet. I to se svetom zove! (3) Dok je Faust nezadovoljan to i dalje zna da nita ne moemo znati i to ga je rad otuio od ivota, Maestro je samo ljubavno neispunjen, a delom je zadovoljan. Dok Faust tei racionalnom sveznanju, Maestro nesvesno pogaa ta se sve zbilo sa Pilatom i Jeuom. Kasnije e, meutim, pisca dotui kritiari, te e i on prokleti svoj rad, nalik Faustu.

"Majstor nije bio kadar da se ponese sa iskuenjima realnog sveta i boravkom u njemu", zato junak spaljuje svoj rukopis. tavie: "budui lien sposobnosti da titi svoju koncepciju istine... predao se bez otpora" (4), i to ljudima "svakodnevice", psihijatrima i duevnoj bolesti. Faust, ne mogavi da podnese odricanja koja nauka od njega zahteva, ostavlja nauku, a umesto duevnoj bolesti, predaje se avolu. "Zar se sa svetom ja ne suoavah / upljost ne uih, upljost ne predavah / Kad razumno kazivah to video sam jasno, / protivreje bee dvaput glasno; / ak sam, da zlobe izbegnem estinu / morao u samou u divljinu, / pa da ne ivim naputen, sasvim sam, / moradoh najzad avolu da se dam." (5) Faust opravdava svoj izbor. Premda je postao priznat, nije video izlaz iz svoje samoe. Pronalaenje istine u nezainteresovanoj svakidanjici i opravdavanje ispravnosti sopstvenog puta izgleda da je bio preteak zadatak za oba junaka, a to i jednom i drugom daje izvesnu traginost.

"Margarita je svojom pojavom najpre otkrila junaku njegovu prolost (...) Margarita ima ulogu i u njegovoj budunosti" (6). Greta je takoe obasjala prethodni Faustov ivot, osvetlivi vrednost tog ivota, a imae i ulogu i u budunosti svog ljubavnika (spasenje u II delu "Fausta") "Maestro nikad do kraja nije poznavao svoju voljenu." (7) Mislio je kako ga je ona ostavila (posle spaljivanja rukopisa), a ona je mislila samo na to kako da ga nae i spase. Gretu do kraja nije poznavao ni Faust: smatrao je (na kraju I dela "Fausta") da e ona prihvatiti svaki spas, pa i avolov, a kad je umrla, nije mogao ni slutiti njenu ulogu u sopstvenom, venom spasenju. Naposletku, oba junaka spaavaju njihove dragane.

Ali gde je to avolsko kod Bulgakova, tj. gde je u svemu tome avo, ono to je Gete okarakterisao kao "veito prazno" kljuno je za ispitivanje faustovskog u ovom romanu. Profesor Voland (zvanino Satana) u svakom sluaju nije olienje praznog. Naprotiv, on je jedna od sila fantastike, a fantastika je u itavom romanu pozitivan princip. Ako Voland nije "duh poricanja" (8), onda tu ulogu preuzima niko drugi do svakodnevni ivot, kao sila u fabuli romana koja ne priznaje udesa, niti ono natprirodno i afirmativno to se deava sa Majstorom i Margaritom. U tom smislu, "ugovor sa avolom" ne bi mogao biti kakav pakt sa Volandom, ve naprotiv ugovor sa "svakodnevnicom". Pri emu onaj koji na nju pristaje (kao na primer pokojni Berlioz), doslovno gubi duu i odlazi u nitavilo, a zauzvrat (za ivota) dobija drutvenu mo (urednik MASSOLITA) i ulna uivanja (letovanja i Pereliginu). Voland samo vri egzekuciju nad Berliozovom duom, koja je zgreila u drugom pogledu (da je kojim sluajem bila u vezi sa avolom, to bi u kontekstu romana bilo sasvim pozitivno, pa bi moda i zasluila ivot posle smrti). Voland nije avo kome se dua moe prodati i koji e je poneti sa sobom, on e samo kazniti one koji su svojim delovanjem ili apstinencijom koristili zlu. Figurativno reeno, Berliozovu duu odnosi njegovo uverenje o nepostojanju ivota posle smrti, a to je ideologija "svakodnevnog", pa shodno s tim njegove due nestaje.

A sad da opet uporedimo dva junaka, Fausta i Majstora: Majstor je junak koji formalno ivi unutar "svakodnevnice", ali mu nije strana ni fantastika; on prihvata postojanje Satane i natprirodnog. tavie, on pie roman (dakle bavi se fikcijom) za koji e posle saznati da je istinit. U tom svom delu on pripoveda o Hristu (koji je iz aspekta "svakodnevnice" izmiljen), a bliska mu je pomisao da bi mu pravu sugestiju za kraj romana mogao dati samo Knez Tmine (9) (u "svakodnevnici" nepostojei, ali stvaran, kao i Hrist). Prihvativi postojanje ovih aktera fantastike, nije mu teko da se navikne na injenicu da je bio na Sataninom balu, kao ni na svoju fantastinu sudbinu. Majstor je po svemu izvan "svakodnevnice" i nesvesno tei da se konano otrgne od nje. Pri svemu ovom, "svakodnevnica" je prikazana kao negativna (ispunjena je bezlinim ljudima, bez slobode i hrabrosti), a fantastika je uzviena, u njoj strada bezlino zlo i potvruje se ispravnost puta slobode.

Faust je lik koga formalno okruuje ispraznost ("prazno"). To je nemogunost saznanja, skuenost njegove sobe, veito ponavljanje istog. Ali Faust je po svemu iznad "praznog". Njega ushiuje priroda, on veruje u smisao, snagu ljubavi, uzvieno. Presudna od uzvienih sila jeste "veito enstveno".

Maestro podlee iskuenju "svakodnevnice" i posle napada kritike spaljuje svoje delo; postaje svakodnevni duevni bolesnik. Faust podlee iskuenju "praznog" i sklapa ugovor sa avolom da bi zadovoljio ljubav, gde se sada pod tim misli na poudu.

Ako dakle, poredimo Geteov "Faust" sa "Majstorom i Margaritom", moemo rei da se "svakodnevnica" prema fantastici, u "Majstoru i Margariti", odnosi slino kao "veito prazno" prema "veitom enstvenom", u "Faustu". Fantastika je ekvivalent "enstvenom" (njen simbol je meseina koja "gospodari i poigrava se, skakue i veseli se" (10), a "svakodnevnica" je ekvivalent "praznom" i avolskom, ona podrazumeva negiranje slobodnog izbora i, za junake koji je uivaju kaznu posle smrti. Fantastika afirmie ljubav, svedoi o slobodi duha i ostvaruje spas, to jest venost. U "Faustu" junaka spasava "enstveno", u "Majstoru i Margariti" fantastino. A iskuenja za junake su: u "Faustu" "veito prazno", a kod Bulgakova "svakodnevniko".

Sam Faust opisuje dve due u sebi: "Jedna sa strau grubom i prostakom / za svet se svakim ulom hvata / druga se silom uzdie iz blata / ka uzvienom carstvu praotakom" (11), a Mefisto kae kako ga brine to "stalno kola krv svea i nova" (12). Ta nova krv izmie prostom, svakodnevnom svetu, a prijemiva je za uzvieno carstvo. Kod Bulgakova moemo je pratiti u liku Bezdomnog, kome jo nije sasvim jasno da Isus "nije postojao". Berlioz (njegov mentor) se ovde nalazi kao apologet "praznog" i znalac opte poznatih stvari. Mogli bismo rei kako je zapravo onaj klasini avo to kua Ivana bezdomnog sam Berlioz, koga je asimilovala svakodnevnica (avolsko), a pred tim iskuenjem nalazi se i Ivan.

Dok se Faust bori sa "praznim", Maestro sa "svakodnevnim", pored Maestra sa tim se bore i drugi junaci, kao Jeua (Hrist), jedan od aktera fantastike, koji se uspeo na nebo odakle se ak zaloio za nesrenog prokuratora koji je (da se tako izrazimo) prodao duu "svakodnevnom", mada e i ova naposletku biti osloboena. Neki su likovi, pod uticajem materijalnog blagostanja, podlegli ovakvom iskuenju, a neki su mu odoleli.

Faust kae: "Da mi bar kogod plat arobni da / pa da me nosi preko sveta cela / ne bih ga dao ni za najskuplja odela / za carski plat ga ne bih dao ja" (13) i time se deklarie kao junak koji ne mari mnogo za ovozemaljsku mo. Ova izjava ini se da bi priliila i samom Jeui, koji se suoava sa Pilatom i "carskim platom". Faust se, kao i Maestro i Margarita, kao i Jeua, uvruje u junake koji se opiru "svakodnevnici/praznom" i njenoj moi i tee ka fantastici/uzvienom.

Dakle, ono to bi bilo "faustovsko" u "Majstoru i Margariti" jeste to da je Maestro kapitulirao pred "svakodnevnicom", ali je ipak spaen, i to posredstvom voljene osobe i fantastike (Geteovog "enstvenog"). Faust je pak izgubio u igri sa avolom i "praznim" i spaen je na slian nain. Naravno, Maestro nikada nije postao ovek "svakodnevnice". Ni Faust nije postao obian rob Mefistov. Premda je pristao na ugovor sa avolom, kome se ne vredi opirati kada ovek ve jedanput ue u takvu vezu, ipak je verovao u naelo dobra od kojeg je odstupio i pretpostavio smisao u nitavilu. "svemir u u tvom nitavilu nai" (14), kae Faust Mefistu kad ga ovaj alje u prazninu, ka boanstvima zvanim "Majke". Na kraju dela, Faust i biva dostojan smisla u koji je verovao.

Ni Maestro ne bi bio spaen da je odbio Margaritu, kad ga je ona prizvala posle bala kod Satane, ili da nije sam teio ka onom to je fantastino. "Bulgakov u drugim scenama romana osuuje razvratnu putenu ljubav, zato to su njegovi junaci nosioci platonske ljubavi." (15) Nosilac te ljubavi je i Geteova Greta. Putena (razvratna) ljubav deo je "svakodnevnog"/"praznog", duhovna ljubav, delatna ljubav (koja ne odrie ula), ne podlee pukoj fiziologiji i psihologiji, ona je deo fantastinog (u "svakodnevnici" nemogueg, nerealnog).

Duhovna ljubav se kod Getea vezuje za "enstveno", kod Bulgakova za fantastiku. ulnu (razvratnu) ljubav Gete vezuje za "prazno", kao Faustovu poudu prema Gretinom "premilom telu", i ona jeste aspekt avolskog , snaga vetiijeg melema sa kojim "svaka e ti se ena initi ko Helena" (16). Kod Bulgakova se pouda vezuje za promiskuitetni ivot nekih Moskovljana, koji bivaju raskrinkani u Varijeteu Arkadij Apolonovi, na primer. Dakle svakodnevnica.

No, ostaje pitanje: ima li kod Maestra nekog zaista faustovskog greha. Pomalo neurotian pisac, koji dospeva u ludnicu, odve malo lii na Fausta, tim pre to kontakt sa Satanom uopte nije bila njegova ideja (a i taj Satana neuporediv je sa onim koga sree Faust). Ono to je u romanu zbilja satanizovano jeste sloj inovnika i drutveno uglednih ljudi. Njihov klie ostavlja prizvuk kakve neastive sile sa kojom "dobri" Voland nema veze, za koji su krivi iskljuivo ljudi (to lii na atmosferu "Mrtvih dua"). Kod Bulgakova se i ne postavlja pitanje da li je elja za saznanjem greh; svaka takva elja je autentina, ono to je autentino jeste i slobodno, a na kraju romana i nagraeno. Zlo kod Bulgakova vie nije ona nezavisna mefistofelovska sila, nego je posledica odsustva slobode. Zlo nije nita metafiziki, ve je manjak neeg drugog. Samim tim, sa takvim zlom se ne moe biti u "faustovskom" ugovoru, budui da je samo manjak, ono ne moe biti personifikovano.

Maestro je za svog ivota teio svetu autentinih stvari. Nije mu bilo dovoljno to je imao enu, eleo je da ostvari ljubav. Nije se zadovoljio da pie o prihvatljivim stvarima pisao je roman o Pilatu. Svet autentinih stvari kod Bulgakova jeste svet fantastike, ona stoji iza svih Maestrovih enji. Otkrie fantastike pribliava se Maestru kroz Margaritu. On shvata da je Margarita jedna (moda jedina) njegova ljubav. Ona u njegovom ivotu ima i uzvienije znaenje: ona je akter fantastike; ne moe se povezati sa ljubavnicom iz "svakidanjice". "Ona je tvrdila da smo se mi voleli ne poznajui se jo" (17), kae on. Margarita je (kao i Greta) nosilac venog dela njihove ljubavi. Maestro, svakako, ne moe da doslovno poveruje u venost autentine ljubavi: on veruje da ga je napustila (fiziki i u mislima), napokon, ona ima i mua. Junak je prethodno spalio svoje delo i, u korist "svakodnevnice" odstupio od svoje borbe. To ga je i dovelo do rastrojstva. Prirodno je da ljubavnica sa njim vie nema ta da trai to je logika "svakidanjice", ali ne i ono to e se dogoditi. Maestro tei ka fantastici, ali nije spreman sasvim da poveruje u nju. Slino se deava i Faustu. Tei ka uzvienom (naposletku "enstvenom"), ali nije kadar da izdri u tom smeru.

U poglavlju "Vreme je, vreme je", Bulgakov nam izmeu ostalog opisuje kako je njegov junak preminuo kao bolniki sused Ivana Bezdomnog, u sobi br. 118. To treba da nam predoi kraj njegovog zemnog ivota. On je umro u okrilju "svakodnevnice", kojoj je morao podlei, ali se njegova dua spasila posredstvom fantastike. Majstor, dodue, ne odlazi na geteovsku svetlost, ve zasluuje (samo?) veni mir u kontekstu romana ovo je vrsta spasa (njih ima vie) i to ona koja Majstoru najvie odgovara. Ako je fantastika svemona kod Bulgakova, postavlja se pitanje: zato se onda njome Majstorova smrt ne izmesti iz bolnikog kruga i kako to pisac fantastike taj dogaaj smeta u realistiko okrilje malih ljudi (junakovih neprijatelja), a glavnu junakinju ostavlja da premine kao stara ena svog nevoljenog mua, Nikolajevia. Zar nije bilo dovoljno da mrtvi ljubavnici budu zajedno pronaeni u arbatskom suterenu i zar je vano da oni ostave svoja smrtna tela u sreditu "svakodnevnice", kojoj njihove due nisu pripadale? Roman je ponovo izgoreo, svet je trijumfovao, za Majstora ve niko i ne zna a sve se vraa u koloteinu, fantastika je dobila alibi.

"Azazel je hteo da proveri da li je sve uraeno kako treba. Sve je bilo u najboljem redu" (18) Poto je "otrovao" junake, pobrinuo se za realistiku motivisanost njihovih "smrti". Kao da je pisac, otrom granicom izmeu stvarnog (smrt u bolnici i kui Nikolajevia) i fantastinog (smrt u suterenu i odlazak sa Volandom), ostavio junake u prinudnom paktu sa "svakodnevnicom", koja je pretila da kroz nju izgube i svoj veni deo. To jest, nas prethodno reeno navodi na sumnju da je akcija Majstorovog spasavanja iz ludnice bila priina, a Margaritin boravak na balu takoe, jer "natmurena ena, koja je ekala povratak mua" (19) (Margarita), sigurno i nema predstavu o tome ta se sa onom zaljubljenom Margaritom deavalo na balu kod Satane.

Da li su na junak i junakinja, posle svoga raskida, zapravo doivotno ostali u savezu sa "svakodnevnicom" i da li je to njihov pseudo-faustovski greh, koji iskupljuje fantastika?

Kod Bulgakova junak je mali u odnosu na svakodnevni svet, kod Getea ovek je neuporedivo slabiji od avola. Junak ne moe da savlada "svakodnevnicu", kao to ni Geteov ne moe da savlada avola. Ali taj junak (kod oba autora), bez obzira to e biti poraen, biva svestan pravog puta i ta svesnost spaava ga venog prokletstva.

"Faustovsku" temu moemo odreivati formalno i sadrinski, kao to je opte poznato iz brojne literature o drevnom magu-nauniku. "U osnovi prie o Faustu (...) je pokuaj da se odgovori na jedno od najjednostavnijih pitanja iz Biblije: ta e dobiti ovek ako zadobije ceo svet, ali pritom izgubi duu." (20) Ovo je sadrinsko odreenje. Formalno odreenje podrazumeva postojanje ugovora, koji se tie roka avolove slube i posledica po potpisnika, posle smrti. Sadrinski, daleki eho ove teme nai emo kod Pontija Pilata, koji je, ako ne ceo svet, zadobio barem jedan dobar njegov deo, ali je pritom osudio sebe na prokletstvo posle smrti (iako ne veno). Tu inercija "svakodnevnog" preuzima ulogu avola, a pristajanje na nju postaje motiv slian kobnom savezu. Pomenuli smo i Berlioza, koji je u vezi sa tim proao jo gore.

Formalno, neto malo od ove teme nalazimo u Margaritinom gostovanju na balu kod Satane, zbog ispunjenja jedne elje, ali bez loih posledica kasnije. Zapravo, junakinja unapred "plaa" svoj dug (biva domaica mrtvima, "avolu prodanima"), a onda e je Voland nagraditi, gotovo kao nekog sebi ravnog. Margaritu moemo opisati kao uglednu enu naunika, koja se "prodaje avolu" da bi povratila svog ljubavnika. Njen prethodni ljubavni ivot je neispunjen i ona postaje nalik enskom Faustu. To su samo izevsni elementi formalnog odreenja faustovske teme, sadrinski je Margareta blia Geteovoj Greti.

"Margarita je izuzetno snana linost." (21) Greta nije toliko odluna, to jest takva je pre nego to podlegne iskuenju, a ponovo je snana tek pred svoju smrt kada ne eli da se preda avolu. Margarita je ena istaknutog strunjaka, a Greta je ki iz ugledne porodice, ponos svoga brata i uzor meu devojkama. Mnogi u poetku zavide i Greti i Margariti. Ono to ih sutinski povezuje jeste njihova uloga u ivotu svojih dragana. Greta e uiniti svojevrsni preporod Fausta, inie se kao da ga zauvek naputa (umire), ali e naposletku uzeti udela u njegovom spasu. Ovo jeste in vinje milosti koju ne smemo vezivati za Gretinu linost i njihov zemaljski odnos, ali se elementi takve ljubavi vide i u zemaljskoj Greti. Margarita pak preporodi Majstora, ne samo time to ispuni njegovu potrebu za ljubavlju, ve time to se kod sila fantastike zaloi za njega. Onaj, koji je veinom teio ka uzvienom, doveden je tamo gde to uzvieno zaista i postoji. Ako ve aludiramo na Getea, mogli bismo rei da je Margaritino delovanje postalo deo venog fantastinog.

Ostaje zakljuak da se, u moda najfantastinijem i najinovativnijem romanu ruske i svetske knjievnosti, moe govoriti o faustovskom onoliko koliko se uloga pisca junaka koji tei ka jednom drugaijem ivotu i, ne mogui adekvatno da ostvari tu tenju, podlee sili "svakidanjice" iz koje se otisnuo moe uklopiti u ulogu doktora naunika koji, ne mogui da pronae taj drugi ivot, podlee avolu, to ga vraa u "prazno" iz kojeg je bio krenuo. Sadrinski ili formalno odreenog faustovskog motiva ovde nema, ali ima naznaka koje upuuju na njega, prvenstveno sadrinski. Ipak, sprega teme Fausta sa temom stvaraoca i okoline koja ga ne prihvata, ostavlja u sudbini junaka faustovski prizvuk.