MEUNARODNA BEZBEDNOST: TEORIJE SEKTORI I NIVOI

FILIP EJDUSMEUNARODNA BEZBEDNOST:

TEORIJE SEKTORI I NIVOI

FILIP EJDUS~

MEUNARODNA BEZBEDNOST:

TEORIJE SEKTORI I NIVOI

SADRAJ

Glava ITeorijski pristupi u studijama bezbednosti ~

1. Pojam bezbednosti1.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .171.2 Etimoloko i istorijsko poreklo pojma bezbednosti . . . . . . . . . . . . . 181.3 Defi nicija i koncept bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241.4 Pojam i klasifi kacija izazova, rizika i pretnji bezbednosti . . . . . . . . . 271.5 Percepcija bezbednosnih pretnji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291.6 Savremeni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje bezbednosti . . . . . . . 321.7 Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

2. Razvoj studija bezbednosti2.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 382.2 Intelektualni temelji studija bezbednosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 392.3 Strateke studije za vreme hladnog rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 432.4 Alternativne struje u studijama bezbednosti za vreme hladnog rata . . . 472.5 Studije bezbednosti nakon zavretka hladnog rata . . . . . . . . . . . . . 502.6 Pokretake snage studija bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 522.7 Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

3. Tradicionalni pristupi u studijama bezbednosti3.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 633.2 Realizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

8~

3.3 Liberalizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 733.4 Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81

4. Alternativni pristupi u studijama bezbednosti4.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 834.2 Socijalni konstruktivizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 844.3 Kritike teorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 864.4 Feministiki pristupi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 884.5 Poststrukturalizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 894.6 Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

5. Kopenhaka kola studija bezbednosti5.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 965.2 Teorija sekuritizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 975.3 Sektorski pristup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1055.4 Teorija regionalnog bezbednosnog kompleksa . . . . . . . . . . . . . . . 1085.5 Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

Glava IISektori bezbednosti ~

1. Vojna bezbednost1.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1141.2 Hladni rat i vojna bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1141.3 Zavretak hladnog rata i vojna bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . .171.4 Dinamika sektora vojne bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1171.5 Rat: istorija, defi nicije i uzroci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1191.6 Vrste ratova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1231.7 Meunarodno pravo oruanih sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1261.8 Proliferacija, razoruanje i kontrola naoruanja . . . . . . . . . . . . . . 1281.9 Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132

2. Politika bezbednost2.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1342.2 Politiki sektor bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1352.3 Snaga drave. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1362.4 Politike pretnje bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1392.5 Terorizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1422.6 Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146

9~

3. Ekonomska bezbednost3.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1483.2 Znaenja ekonomske bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1503.3 Ekonomski sektor bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1533.4 Ekonomske pretnje bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1573.4 Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163

4. Socijetalna bezbednost4.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1664.2 Socijetalni sektor bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1674.3 Pretnje socijetalnoj bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1754.4 Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179

5. Ekoloka bezbednost5.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1825.2 Sekuritizacija ivotne sredine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1835.3 Ekoloki sektor bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1865.4 Ekoloke pretnje bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1905.5 Zakljuak

Glava IIINivoi analize u studijama bezbednosti ~

1. Nivoi analize1.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1951.2 Problem akcije i strukture u drutvenim naukama . . . . . . . . . . . . . 1961.3 Nivoi analize u studijama bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1971.4. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200

2. Ljudska bezbednost2.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2032.2. Istorijat odnosa dravne i ljudske bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . .2042.3 Koncept ljudske bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2062.4 Kritika ljudske bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2122.5 Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214

3. Nacionalna bezbednost3.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218

10~

3.2 Koncept nacionalne bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2193.3 Nacionalna bezbednost, nacionalni interesi i nacionalni identitet . . . .2223.4 Mo, snaga i nacionalna bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2393.5 Nacionalna i meunarodna bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2343.6 Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .236

4. Regionalna bezbednost4.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2394.2 Region i studije bezbednosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2404.3 Regionalne bezbednosne organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2434.4 Evropska bezbednosna arhitektura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2464.5 Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .248

5. Globalna bezbednost5.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2525.2 Meunarodni sistem i bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2535.3 Globalizacija i meunarodna bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . . . .2585.4 Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .264

Indeks. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

17~

MEUNARODNA BEZBEDNOST: TEORIJE, SEKTORI I NIVOI

UVOD

Pisanje ove knjige zapoeo sam 2009. godine, kada sam poeo da piem doktorat na Fakultetu politikih nauka, Univerziteta u Beogradu, ali i da radim u ovoj ustanovi kao asistent profesora Miroslava Hadia na predmetima iz oblasti studija bezbednosti. Ono to je bilo namenjeno internoj upotrebi i radu sa studentima, poetkom 2010. godine pretvaram u knjigu, zahvaljujui fi nansijskoj podrci Ambasade Kraljevine Norveke u Beogradu. Stoga i ne treba da udi to to knjiga Meunarodna bezbed-nost: teorije, sektori i nivoi gotovo u stopu prati nastavni plan i program na predmetu Nauka o bezbednosti, koji pohaaju studenti etvrte godine Meunarodnog smera. Osim sadrinom, trudio sam se da knjigu i for-mom prilagodim udbenikim standardima i potrebama studenata kako bi, nadam se, na zanimljiv nain bili upoznati sa akademskom literatu-rom iz oblasti studija bezbednosti. Knjiga predstavlja, pre svega, kritiki pregled akademske literature iz ove oblasti, koja je u poslednjih nekoliko decenija doivela ekspanziju.

Ipak, nijedan pregled literature, koliko god on bio kritiki i obu-hvatno napisan, ne moe biti potpuno objektivan i kompletan. Postoji mnogo naina da se ovakva knjiga napie. Studije bezbednosti, kao uostalom i iri korpus politikih i drutvenih nauka, sutinski se raz-likuju od egzaktnih prirodnih nauka. Tanije, za razliku od matema-tike ili fi zike, u kojima se teorijske hipoteze precizno i kvantitativno izraavaju i empirijski proveravaju, u politikim naukama i meuna-rodnim odnosima to nije uvek sluaj. Samim tim, u ovim drutve-nim disciplinama postoji mnogo vei prostor za paralelno postojanje

18~

FILIP EJDUS

podjednako validnih interpretacija. Kako e injenice biti odabrane, objanjene i shvaene opet zavisi od konteksta u kojima istraivai rade, kao i od njihovih linih sklonosti, vrednosti, iskustava ili inte-resa. Treba, stoga, na poetku jasno rei da pristup koji sam odabrao nije ni jedini mogui ni najbolji od svih. Ova knjiga predstavlja samo jednu moguu selekciju i interpretaciju tekstova za koje sam smatrao da su nezaobilazni u studijama bezbednosti. Izbor tekstova sam vrio na osnovu mnotva vie ili manje svesnih linih sklonosti, sposobnosti, ogranienja i intelektualnih uticaja kojima sam bio izloen tokom pro-teklih godina.

Jedan od tih snanih uticaja na mene, koji svakako odmah pada u oi, izvrila je literatura objavljena na engleskom jeziku. Meutim, razlog zbog kog sam izabrao da se oslonim prevashodno na akademsku literaturu objavljenu na engleskom jeziku ne proizlazi samo iz inje-nice da taj strani jezik najbolje poznajem ili pak iz toga to sam deo svog kolovanja zavrio u Velikoj Britaniji. Mnogo znaajniji razlog zbog kojeg sam napravio takav izbor, jeste injenica da je engleski jezik zapravo glavni jezik nauke o meunarodnim odnosima, pa i studija bezbednosti, kao uostalom i mnogih drugih savremenih naunih disci-plina. To ne znai da na drugim jezicima nije objavljeno nita kvalite-tno i vredno panje, ve samo da su ti doprinosi esto ostajali na mar-gini, jer su se zbog jezike barijere retko kada utapali u glavne naune tokove.

Disciplina studija bezbednosti je, kako primeuju Beri Buzan i Lene Hansen, roena kao anglo-amerika disciplina zasnovana na zapadnoj koncepciji drave.[1] S jedne strane, ovaj evropocentrizam je svakako ograniavao validnost studija bezbednosti u onim nezapadnim delo-vima sveta gde je zapadna koncepcija drave nametnuta spolja ili gde se u praksi nije konsolidovala. S druge strane, suverena drava i jeste nastala u Evropi odakle se proirila u ostatak sveta.[2] Osim toga, tokom proteklih dvesta godina zapadni meunarodni poredak zasnivao se naj-pre na hegemoniji Velike Britanije u 19. veku, a zatim i na hegemoniji Sjedinjenih Amerikih Drava u 20. veku. Stoga i ne treba da udi to to je engleski jezik postao lingua franca ne samo prakse, ve i nauke o me u na rodnim odnosima kao i studija bezbednosti.

Primera radi, meu 78 meunarodnih naunih asopisa koji su u periodu od 1981. do 2010. godine bili najuticajniji u ovoj naunoj

[1] Buzan and Hansen, 2010, 19. [2] Bull and Watson, 1984.

19~


disciplini, samo etiri ne izlaze na engleskom jeziku i oni se nalaze na samom dnu rang-liste koju objavljuje ugledni Th omson Reuters.[3] a so pisi koji izlaze na ostalim jezicima, meu kojima je i srpski jezik, veoma malo utiu na nauku o meunarodnim odnosima i studije bez-bednosti ako uopte i imaju nekakav uticaj.[4] ak su i nedavni pokuaji sistematskog mapiranja nezapadnih doprinosa ovoj nauci doli sa engleskog govornog podruja.[5] Kada se sve navedeno uzme u obzir, nadam se da moja usmerenost ka izvorima prevashodno objavljenim na engleskom jeziku postaje razumljivija.

Ova knjiga podeljena je analitiki na tri celine: teorije bezbednosti, sektori bezbednosti i nivoi analize bezbednosti. Ovakav pristup ima prednost zato to jednu izuzetno kompleksnu oblast analitiki razbija na koherentne celine, koje su u studijama bezbednosti opteprihvaene kao relativno zasebne. To studentima omoguava da analizu meuna-rodne bezbednosti organizuju saznajno (teorije) vertikalno (sektori) i horizontalno (nivoi). Meutim, ovakav pristup ima i svoje nedostatke. Najpre, o pojedinim temama se u knjizi raspravlja vie puta iz razli-itih uglova, kao na primer o nacionalnoj bezbednosti. Takoe, usva-janje ovakvog analitikog pristupa dovelo je do toga da se neke teme moda zapostave, poput nuklearnog oruja, meunarodnih mirovnih ope racija ili privatnih vojnih kompanija. Konano, ovakav pristup po dra zu meva to da su itaoci ve upoznati sa osnovama politikih nauka i meunarodnih odnosa, bez kojih razumevanje meunarodne bezbednosti nije mogue. Zbog toga je izostalo temeljno raspravlja-nje o nekim osnovnim pojmovima kao to su vlast, drava, suvere-nost, razvnotea snaga, ali i o optepoznatim istorijskim dogaajima

[3] To su Internasjonal Politikk (norveki) na 78. mestu, Internationale Politik (nemaki) na 77. mestu, Revista de Derecho Comunitario Europeo (panski) na 76. mestu i Uluslara-rasi Iliskiler (turski) na 68. mestu. injenica da ostali visoko rangirani asopisi izlaze na engleskom jeziku nikako ne znai da se preostali meunarodni asopisi objavljuju isklju-ivo u dravama u kojima je engleski zvanini jezik, a jo manje to da u njima objavljuju samo istraivai kojima je engleski maternji jezik. Podaci o rangiranju asopisa iz oblasti meunarodnih odnosa u Journal Citation Report 19812010. Izvor: (26. novembar 2011). [4] Nauni asopisi koji se objavljuju u Republici Srbiji iz oblasti bezbednosti: Bez-bednost, Vojno delo, Nauka, bezbednost policija: urnal za kriminalistiku, Bezbednost Zapadnog Balkana, Godinjak Fakulteta bezbednosti, a iz oblasti meunarodnih odnosa: Meunarodni problemi, Meunarodna politika, Review of International A airs, Evropsko zakonodavtsvo i dr. Podaci su za 2010. godinu. Izvor: (26. novembar 2011). [5] Videti: Buzan and Acharia 2009; Tickner and Wver 2009.

20~

FILIP EJDUS

i procesima, kao to su svetski ratovi, globalizacija, evropske integra-cije, raspad Jugoslavije itd.

U odnosu na sline udbenike studija bezbednosti koji postoje na engleskom jeziku, nastojao sam da u ovom postignem i dve dodatne vre-dnosti.[6] Prvo, trudio sam se da sadraj prilagodim kontekstu u kome se nalaze Srbija i region Jugoistone Evrope na poetku 21. veka. Tanije, namera mi je bila da, kada god je to bilo mogue, dominantne teorije i koncepte studija bezbednosti ilustrujem primerima iz nacionalne, re-gionalne i evropske bezbednosti, kao i primerima iz oblasti popularne kulture koji e, nadam se, itaocima biti bliski i razumljivi. Drugo, trudio sam se da u knjizi sadraj maskimalno prilagodim njegovoj didaktikoj nameni. Kljune koncepte ili zanimljive primere sam izvukao u posebne odeljke (antrfi lee), a svako poglavlje sam zavrio pitanjima koja podstiu na raspravu, predlozima za izradu studija sluaja, kao i uputstvima o tekstovima i fi lmovima koji ilustriju datu materiju.

Konano, elim da zahvalim koleginicama i kolegama koji su mi na razliite naine pomagali da zavrim ovaj rad. Najpre, profesoru Miro-slavu Hadiu, koji mi je pruao neprekidnu i bezrezervnu intelektualnu i profesionalnu podrku, bez koje ovaj projekat ne bih mogao zavrim. Zatim, zahvaljujem se Draganu ivojinoviu, Nikoli Vujinoviu, Marku Kovaeviu, Denisu oragiu, Dejani Dimitrijevi, Svetlani urevi Lu-ki i Ivanu Stanojeviu, koji su proitali ranije verzije ovoga teksta, delom ili u celosti, i dali mi izuzetno korisne komentare i predloge kako da ga unapredim. Iver Nojman sa Norvekog instituta za meunarodne poslove (NUPI) pomogao mi je da bolje razumem koliko je za studije bezbedno-sti relevantan ne samo jeziki obrt, nego i relativno skorije okretanja praksama u nauci o meunarodnim odnosima. Koleginicama i kolega-ma iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku dugujem zahvalnost za mnoge ideje, koje sam svesno ili nesvesno preuzeo od njih tokom svih godina uspene saradnje. Takoe zahvaljujem Folksvagen fondaciji koja mi je omoguila da kao gostujui istraiva provedem est meseci u Institutu za istraivanje mira u Frankfurtu (PRIF). Zahvaljujui pre svega Sabini Manic, imao sam savrene uslove za rad kako na doktorskoj disertaciji, tako i na ovoj knjizi. elim da naglasim da objavljivanje ove knjige ne bi bilo mogue ni bez fi nansijske pomoi Ambasade Kraljevine Norveke u Beogradu, koja je imala puno razumevanje za viestruka po-

[6] Tokom proteklih nekoliko godina objavljeno je nekoliko veoma kvalitetnih udbe-nika iz studija bezbednosti, kao to su, na primer, Hough 2004, Williams 2008, Cavelty and Maurer 2010.

21~


meranja zavrnih rokova. Ovaj tekst je takoe rezultat rada na projektu Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu (179076) koji se realizuje u okviru Fakulteta politikih nauka, Univerziteta u Be-ogradu, a fi nansira ga Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. Zahvaljujem i recenzentima, uvaenim profesorima Vojinu Dimitrije-viu i Sinii Tataloviu, koji su mi svojim kritikim i temeljnim itanjem ranijeg rukopisa pomogli da jasnije sagledam neke njegove nedostatke i da ih, nadam se, prevaziem u ovoj konanoj verziji. Napokon, elim da zahvalim i studenatima Fakulteta politikih nauka koji su me inspirisali i motivisali da se u pisanje ove knjige uopte upustim. Nadam se da e knjiga biti zanimljiva i studentima drugih fakulteta kao i svim ostalim istraivaima koje zanimaju savremeni teorijski aspekti meunarodne bezbednosti. Za sve eventualne greke, zablude i nedostatke ovog dela samo sam ja odgovoran.

GLAVA I

TEORIJSKI PRISTUPI U STUDIJAMA BEZBEDNOSTI

25~


1. POJAM BEZBEDNOSTI

%0

*F@5D:>@=@U

26~

FILIP EJDUS

globalnu bezbednost. Isto tako, u politikim naukama, a posebno u nauci o meunarodnim odnosima, bezbednost predstavlja jedan od kljunih koncepata. U narednom delu teksta najpre e se analizirati etimoloko i istorijsko poreklo rei bezbednost. Nakon toga, bie razmatrane neke postojee defi nicije bezbednosti, kao i diskusije o konceptu bezbednosti. U poslednja tri dela, bie razmatrani pojam, percepcija i oblici savreme-nih izazova, rizika i pretnji bezbednosti.

1.2 ETIMOLOKO I ISTORIJSKO POREKLO POJMA BEZBEDNOSTI

Re bezbednost nastala je od predloga bez (nepostojanje, odsustvo) i ime-nice beda (veliko siromatvo, poloaj koji izaziva prezir, nevolja, nesrea, zlo) i predstavlja stanje onoga koji je osiguran od opasnosti, zatien, siguran, bezopasan. Pored rei bezbednost, u srpskom jeziku je u upo-trebi jo i re sigurnost koja etimoloki potie od latinske imenice scrtas, tis f. (mir duha, bezbrinost, sigurnost, bezopasnost) i pride-va scrus (bez brige, bezbrian, bez bojazni, koji se ne boji nikakve opa-snosti). Iako se u srpskom jeziku ove dve rei u svakodnevnoj upotrebi esto koriste kao sinonimi, mogue je pretpostaviti da je sigurnost iri pojam od bezbednosti, zato to osim odsustva opasnosti obuhvata i izve-snost, samopouzdanje, pa i lakomislenost.

Re bezbednost (lat. scrtas, tis f.) u upotrebu su u prvom veku pre nae ere uveli epikurejci, posebno pesnik Lukrecije, stoici i rimski dravnik Ciceron, podrazumevajui pod tim fi lozofsko i psiholoko sta-nje uma, odnosno subjektivno oseanje odsustva tuge i brige.[8] Budui da je za njih re bezbednost, odnosno odsustvo brige, predstavljala negaciju, Rimljanima bi verovatno savremena re nebezbednost zvuala kao pleonazam.[9] Od perioda vladavine rimskog imperatora Avgusta (1. vek nae ere), kao i tokom srednjeg veka, pojam bezbednosti upo-trebljavan je u politikom smislu i dovoen u vezu sa pojmovima mira (lat. pax Romana, pax christiana), slobode (lat. libertas) i postojanosti, odnosno postojanosti vlasti (lat. securitas Augusti). U rimskoj mitologiji olienje bezbednosti bilo je ensko boanstvo Securitas. Raspad Rimske imperije doveo je do feudalizacije politikog ivota i do decentralizacije moi u Evropi. U duhovnom pogledu, najviu vlast je posedovala crkva,

[8] Brauch, 2005, 6. [9] Wver, 2004, 54.

27~


a u politikom pogledu, to je nastojalo da postigne Sveto rimsko car-stvo. Pored sukoba sa papstvom, carstvo je moralo da se nosi sa brojnim i sve monijim kraljevima i njihovim vazalima.[10] Reformacija je dovela u pitanje vrhovnu duhovnu vlast crkve, to je intenziviralo bezbednosnu dilemu na svim nivoima, od pojedinca pa sve do papstva. Poev od 16. veka, pojam bezbednosti vezuje se za javnu bezbednost (lat. securitas publica), koja se odnosila na zatitu podanika u miru, kao i na podrku podanika vladaru tokom rata. Verski graanski ratovi koji su u prvoj polovini 17. veka besneli Evropom iznedrili su ideju o tome da o bez-bednosti pojedinca moe brinuti samo suverena drava.

Od Vestfalskog mira sklopljenog 1648. godine pa nadalje, suverene drave postaju najmoniji akteri u meunarodnom sistemu, koji jedini poseduju monopol nad legitimnom primenom fi zike sile i koji ne pri-znaju nikakav vii politiki autoritet.[11] Bezbednost je tako postala pri-marna funkcija suverene dravne vlasti. Meutim, re bezbednost se u 17. veku i dalje odnosila pre svega na pojedince. Na taj nain je bez-bednost shvatao i Tomas Hobs u delu Levijatan objavljenom prvi put 1651. godine.[12] Kod njega, kao i kod drugih mislilaca iz tog perioda,

[10] Prvi sluaj ograniavanja imperijalne vlasti bilo je priznanje pape Inoentija III 1202. godine francuskom kralju, pokazavi mu da ne postoji politika vlast iznad njegove (lat. rex imperator in regno suo).[11] Iako se 1648. godina esto u nauci o meunarodnim odnosima i studijama bezbed-nosti uzima kao annus mirabilis nakon ega se iz temelja izmenio meunarodni sistem, mnogi smatraju da se radi samo o mitu ovih akademskih disciplina. Sklapanje Vetsfalskog mira je bio samo jedan vaan korak u okviru dugotrajnog procesa transformacije od hijerarhijskog ka anarhinom meunarodnom poretku koji je trajao vekovima. Videti: De Carvalho and Leira, 2011.[12] Hobs, 1961.

Slika 1: Dinar iz doba Marka Opelija Makrina (217218)

28~

FILIP EJDUS

ultimativni referentni objekat bezbednosti je pojedinac.[13] Poto u pri-rodnom stanju pojedinci ive u stalnom ratu sviju protiv svih i nisu u mogunosti da osiguraju svoju linu bezbednost, oni sklapaju dru-tveni ugovor i osnivaju dravnu vlast. U narednom periodu se pojam bezbednosti sve vie vezuje za pojam suverene dravne vlasti, njenu unutranju i spoljnu zatitu uz pomo pre svega policije i vojske, ali i drugih politikih ustanova. Sa razvojem nacionalizma i nacionalnih drava u 18. i 19. veku, bezbednost drave postaje bezbednost nacio-nalne drave. Zakljuno sa Prvim svetskim ratom, uspostavljanje dr-ave kao centralnog referentnog objekta identiteta i bezbednosti bilo je kompletno.[14]

Nakon zavretka Prvog svetskog rata, osnivanjem Drutva naro-da napravljeni su prvi ozbiljni pokuaji da se ideja o kolektivnoj bez-bednosti sprovede u praksi, a dolazi i do razvijanja posebne naune discipline koja izuava meunarodne odnose.[15] Tokom meuratnog perioda, re bezbednost prvi put ulazi u meunarodnopolitiki renik. Ve u prvoj reenici Pakta Drutva naroda pie kako visoke strane ugovornice, u cilju promovisanja meunarodne saradnje i osigura-vanja mira i bezbednosti u svetu prihvataju obavezu da ne poseu za ratom ve da sarauju i potuju meunarodno pravo.[16] Sintagmu meunarodni mir i bezbednost koristile su tadanje status quo dr-ave, pre svega Francuska i Velika Britanija, kako bi svoje nacionalne interese predstavile kao interese itavog oveanstva.[17] Zbog toga, kako odlino primeuje Ole Vejver, uopte ne udi da je prvu kritiku

[13] Wver, 2004, 55.[14] MacFarlane and Khong, 2006.[15] Jo je Vestfalski sporazum zakljuen 1648. godine sadrao elemente kolektivne bez-bednosti. U lanu 123. ovog sporazuma, koji je trebalo da uspostavi trajni i univerzalni mir u Evropi, pie kako su sve strane potpisnice obavezne da brane svaki lan ovog sporazuma od bilo koga bez obzira na veru kao i da svoje meusobne sporove reavaju iskljuivo mirnim putem i pravnim sredstvima. Prema lanu 124, ukoliko jedna od drava upotrebi silu, a strane u sporu u roku od tri godine nisu na miran nain regulisale svoj spor, sve ostale potpisnice su dune da priteknu u pomo napadnutoj strani ako treba i oruanim putem. Meutim, ovi principi kolektivne bezbednosti nisu bili potovani u meunarod-noj praksi koja je usledila, ve je meunarodni poredak sve do 20. veka bio zasnovan na principu ravnotee snaga. Sporazum je dostupan na: (4. decembra 2011).[16] Tekst Pakta Drutva naroda dostupan je na: (5. novembar 2011). [17] Wver, 2004, 56.

29~


koncepta bezbednosti napisao upravo jedan Nemac tokom tridesetih godina 20. veka.[18]

Meunarodna bezbednost, kao jedan od mnogih aspekata meu-narodnih odnosa, dolazi u prvi plan nakon okonanja Drugog svetskog rata. U Povelji novoosnovane svetske organizacije verovatno je preu-zeta sintagma o meunarodnom miru i bezbednosti upravo iz Pakta Drutva naroda. Meutum, za razliku od osnivaa Drutva naroda, koji su ignorisali ulogu moi u meunarodnim odnosima, osnivai OUN shvatili su bolje ulogu velikih sila u ouvanju meunarodne bezbed-nosti.[19] Tako u lanu 42 Povelje OUN, usvojene 1945. godine, pie:

Ako Savet bezbednosti smatra da mere predviene u lanu 41 ne od-govaraju ili se ispostavi da su nedovoljne, Savet moe da preduzme akciju koja je potrebna radi odravanja ili uspostavljanja mira i bezbed-nosti u svetu vazduhoplovnim, pomorskim ili peadijskim snagama.

Tokom prvih posleratnih godina, termin nacionalna bezbednost ulazi na velika vrata u spoljnopolitiki diskurs pre svega SAD, a zatim ubrzo i drugih zapadnih drava. Postojala je opasnost da e izolacioni-stiki orijentisana amerika javnost doiveti odravanje visokog nivoa vojne mobilizacije u SAD nakon zavretka Drugog svetskog rata kao pretnju po amerike liberalne vrednosti. Nacionalna bezbednost je bila zgodan paravan da se nastanak vojno-industrijskog kompleksa, na koji e 1961. godine u svom pozdravnom govoru upozoriti i odlazei predsednik Dvajt Ajzenhauer, predstavi kao interes itave nacije.[20] Ve 1947. godine, u SAD je usvojen Zakon o nacionalnoj bezbednosti kojim su, izmeu ostalog, osnovani Savet za nacionalnu bezbednost i CIA. Ubrzo e pojam nacionalne bezbednosti postati centralni deo spoljnopolitikog renika i zapadnoevropskih saveznika SAD. Kako na univerzitetima tako i u istraivakim institutima u Americi i Evropi, oblast bezbednosti poee pedesetih godina da se izuava sistematski u okviru stratekih studija. Za razliku od Zapada, komunistiki blok je umesto nacionalne bezbednosti mnogo vie koristio pojam mir. U marksistiko-lenjinistikoj ideologiji mir je igrao mnogo znaajniju

[18] Emil Winkler, Scurit u Abhandlungen der Preussischen Akademie der Wissen-schaften., Philosophisch-historische Klasse, Nr. 10. (Berlin: Akademie der Wissenschaften, in Kommission bei W. de Gruyter u. Co, 1939). Citirano prema: Wver, 2004, 56.[19] Kritiku meuratnog utopizma videti: Carr, 1939.[20] Wver, 2004, 56; Eisenhower, 1961.

30~

FILIP EJDUS

ulogu nego pojam bezbednost koji se, na primer, u Lenjinovim delima ne pominje nijednom.[21]

Krajem osamdesetih godina desile su se dve vane promene, koje su uticale na redefi nisanje pojma bezbednost. Prvo, to je bila serija dogaaja, od kojih su najvaniji bili pad Berlinskog zida 1989, ujedi-njenje Nemake 1990. i uruavanje Sovjetskog Saveza 1991. godine. Ovi dogaaji podigli su gvozdenu zavesu sa evropskog kontinenta i doveli do nestanka bipolarne strukture meunarodnih odnosa. Ideoloki, po-litiki i vojni rivalitet izmeu dve supersile i njihovih blokova nestao je gotovo preko noi. Time je poprilino neoekivano i skoro bez ispalje-nog metka okonana jedna epoha u meunarodnim odnosima, koja se zvala hladni rat. Ovaj epohalni preokret potisnuo je u drugi plan strah od nuklearnog rata, ali i od konvencionalnih meudravnih oruanih sukoba veih razmera. Na dnevni red meunarodne bezbednosti do-le su nevojne pretnje, poput uruavanja drava, unutranjih sukoba, terorizma i organizovanog kriminala. Za razliku od perioda hladnog rata, kada su mirovnjaki diskurs koristili samo komunisti i pacifi sti sa margine politikog ivota, nakon zavretka hladnog rata ovaj diskurs sve vie usvajaju i oni koji odluuju na Zapadu. Ovo najbolje ilustruje govor predsednika Dorda Bua u martu 1991. godine, pomenuo je mir verovatno vie puta nego to je to uinjeno u svim hladnoratov-skim predsednikim govorima zajedno.[22]

Druga velika promena, koja se odrazila na shvatanje pojma bezbed-nost, jeste paradigmatska tranzicija u drutvenim naukama od pozitivizma prema socijalnom konstruktivizmu. Materijalistike i racionalistike osno-ve na kojima se temelji pozitivizam, fi lozofska tradicija koju je utemljio jo francuski fi lozof i prvi sociolog Ogist Kont u 19. veku, bile su poljuljane. Osnovna konstruktivistika pretpostavka jeste da sva drutvena stvarnost, pa tako i ona koja se tie bezbednosti, ne predstavlja nekakvu objektivnu materijalnu datost, ve plod drutvene konstrukcije, na koju presudno utiu ideje, identiteti i vrednosti delatnika u drutvu. Za socijalne kon-struktiviste materijalnost nije relevantna sama po sebi; ono to ja vano to su znaenja koja materijalni svet ima za ljude. Zato je zadatak drutvenih naunika kao i istraivaa meunarodne bezbednosti, da razumeju nain na koji se ova znaenja konstruiu, interpretiraju i menjaju.[23]

[21] Wver, 2004, 60.[22] Wver, 2004, 62.[23] U modernoj sociologiji ovaj pristup je aktuelizovan 1966. godine objavljivanjem knjige Socijalna konstrukcija strvarnosti Pitera Bergera i Tomasa Lukmana (Berger

31~


Zavretak hladnog rata i paradigmatska promena u drutvenim na-ukama doveli su do produbljenja i obogaivanja koncepta bezbednosti. Koncept se proirio, sa isto vojne na ostale dimenzije drutva, poput politike, ekologije, ekonomije itd. Najslikovitiji primer predstavlja prvi poslehladnoratovski Strateki koncept NATO, usvojen u novembru 1991. godine. U njemu se istie da su:

(...) za razliku od predominantnih pretnji iz prolosti, preostali rizici po bezbednost Saveza multidimenzionalni i viesmerni (...) Danas je mogue izvesti zakljuke iz injenice da bezbednost i stabilnost imaju politike, ekonomske, socijalne i ekoloke elemente, kao i nezaobilaznu odbrambenu dimenziju.[24]

?DB `=6'%'/#"$'

(DB2D6U

32~

FILIP EJDUS

bezbednosti se takoe i produbio, naputajui ideju da je drava jedini referentni objekat bezbednosti, odnosno ono to je potrebno zatititi.Tako poinju da se kao referentni objekti meunarodne bezbednosti pojavljuju pojedinci, drutvene grupe, regioni ili ak sam meunarodni sistem (tzv. globalna bezbednost).

Osim toga, koncept se i obogatio oslanjanjem na uvide iz drugih naunih disciplina. Strateke studije su dugo izbegavale oslanjanje na znanja razvijena unutar drugih humanistikih nauka. Njihov osnovni zadatak je bio da reavaju probleme kao i da se konkretno primenjuju u svetu meunarodne realpolitike. Ova je oblast tokom hladnog rata bila tretirana kao odve ozbiljna stvar da bi bila preputena sociolo-zima, fi lozofi ma, antropolozima i ostalim drutvenim naunicima.[27] Sa poputanjem globalnih tenzija krajem osamdesetih godina, studije bezbednosti postaju otvorenije za ostale drutvene nauke, a posebno za kritiku drutvenu teoriju koja nije bila zaokupljena reavanjem problema ve njihovim kritikim preispitivanjem.

Teroristiki napadi od 11. septembra 2001. godine ponovo su pre-usmerili shvatanje bezbednosti. S jedne strane, intenzivirana je ve postojea posthladnoratovska tendencija, prema kojoj su u prvi plan poele da pristiu nevojne i nedravne pretnje kao to je, na primer, terorizam. Pa ipak, dok je tokom devedesetih godina 20. veka ova ten-dencija posmatrana sa relativnim optimizmom, dogaaji od 11. sep-tembra stvorili su novu sliku. Postalo je jasno da ove nove pretnje predstavljaju ne samo veliki izazov za policijske i pravosudne organe pojedinih drava ve da mogu predstavljati veliku opasnost po me-unarodni mir i bezbednost. Kao rezultat toga, mnoge drave poele su ponovo da se oslanjaju na tradicionalna vojna sredstva u odbrani od ovih nevojnih pretnji. Uporedo s tim, relativno opadanje amerike moi izazvano rastom ostalih, a posebno azijskih sila, pokrenulo je regionalne bezbednosne dinamike irom sveta, a zajedno s tim i novu trku u naoruanju.

bezbednost zbog injenice da je u ovom obliku taj termin uao u upotrebu u naunim publikacijama na srpskom jeziku. Videti: Bajagi, 2006; Pani, 2009.[27] Jedini interdisciplinarni transfer znanja, koji je tokom hladnog rata donekle posto-jao, odnosio se na oslanjanje stratekih studija na egzaktniji i kvantitativniji deo spektra drutvenih nauka, u kome su se nalazile ekonomska nauka, teorija igara i slino.

33~


'

*A@B65:D6?6

34~

FILIP EJDUS

odsustvu pretnji.[29] Po stanovitu Edvarda Koloeja, bezbednost se moe defi nisati kao poseban oblik politike, koji nastaje onog trenutka kada su akteri spremni da zaprete silom ili da je upotrebe kako bi postigli eljeni ishod.[30] Iako ograniava ovaj pojam na pretnju, odnosno na upotrebu sile izmeu drutvenih aktera, ovakva defi nicija izuzetno je korisna, zbog toga to bezbednost tretira kao oblik politikih odnosa. Zanimljiva je i defi nicija Arnolda Volfersa, po kojoj bezbednost, u objektivnom smislu, meri odsustvo pretnji po usvojene vrednosti, dok u subjektivnom znae-nju ona predstavlja odsustvo straha da e date vrednosti biti ugroene.[31] Volfersova defi nicija je znaajna zato to istie dve podjednako vane dimenzije bezbednosti, subjektivnu i objektivnu. Opte je poznato da, kako za pojedince tako i za drutvene grupe, odsustvo straha moe biti podjednako znaajno, ako ne i znaajnije od objektivnog odsustva pret-nji. Pored objektivnog i subjektivnog defi nisanja bezbednosti postoji i tree intersubjektivno razumevanje ovog pojma. Prema ovom shvata-nju, bezbednost nije ni objektivna ni subjektivna ve intersubjektivna, odnosno diskurzivna konstrukcija.[32] Drugim reima, bezbednost je, prema ovakvom razumevanju, govorni in kojim predstavnici drav-nih ili nekih drugih vlasti proglaavaju stanje ugroenosti i na osnovu toga dobijaju legitimitet za preduzimanje mera koje inae ne bi bile legitimne.

Meutim, da bi jedan pojam prerastao u koncept politikih na-uka, on mora imati odreenu logiku strukturu i biti jasno odvojen od drugih srodnih koncepata. Zbog razliite politike upotrebe, ali i zbog zloupotrebe ovoga pojma, kao i zbog este zabune oko njegovog znaenja, mnogi autori su se sloili da je koncept bezbednosti neo-dreen, zaputen, nedovoljno objanjen, elastian, pa ak i sutinski sporan koncept, koji je u tolikoj meri vrednosno optereen da je gotovo nemogue postii konsenzus oko jednog opteprihvaenog znaenja. Dejvid Boldvin nudi sedam dimenzija, koje pomau da se specifi kuje koncept bezbednosti. Ove dimenzije refl ektuju se u sedam pitanja, koja mogu pomoi prilikom analize odreene bezbednosne politike i njenog koncepta bezbednosti.[33]

[29] Buzan, 1983.[30] Kolodziej, 2005.[31] Wolfers, 485. [32] Buzan and Hansen, 2010, 33.[33] Baldwin, 1997.

35~


Pitanje Objanjenje1. Bezbednost

za koga? Ovo pitanje se odnosi na referentni objekat bezbednosti, koji se eli zatititi, kao to su pojedinac, drutvo, drava, meunarodni sistem itd.

2. Bezbednost za koje vrednosti?

Vrednosti koje se ele zatititi mogu biti veoma razliite, a neke od njih su fi ziki opstanak, politika nezavisnost, de-mokratija, slobodna trgovina itd.

3. Koliko bezbednosti?

S obzirom na to da je apsolutna bezbednost utopija, kon-cept bezbednosti moe teiti samo ka odreenom nivou bezbednosti.

4. Od kojih pretnji? Pretnje mogu biti izazvane ljudskim ili prirodnim fakto-rom, posredne ili neposredne, vojne ili nevojne, stare ili nove, simetrine ili asimetrine, kratkorone, sred njorone ili dugorone, a njihovi nosioci mogu biti akteri ili procesi.

5. Kojim sredstvima?

Bezbednost se moe postizati razliitim sredstvima, kao to su vojna, diplomatska, ekonomska, obavetajna, poli-cijska itd.

6. Po koju cenu? U bezbednosti, kao i u ekonomiji nema besplatnog ruka. Zbog toga, svaka bezbednosna politika uvek ima svoju eko-nomsku i drutvenu cenu. Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga da li bezbednost posmatramo kao primarnu vre-dnost (engl. prime value approach); kao jednu od centralnih vrednosti (engl. core value approach) ili kao marginalnu vrednost, ija upotrebna vrednost zavisi od potreba koje iziskuje odreeni politiki i istorijski kontekst (engl. mar-ginal value approach).

7. Za koji vremenski period?

Iako bi zdravorazumski odgovor na ovo pitanje uvek bio da je to za dugi vremenski period, poznato je da sredstva kojima se dostie dugorona bezbednost mogu kratkoro-no imati negativne bezbednosne posledice i obrnuto. Na primer, ulaganje u obrazovanje i razvoj ne moe dati brze rezultate u borbi protiv terorizma. Preusmeravanje sred-stava, koja bi inae bila upotrebljena u represivne ili stra-teke svrhe, u oblast obrazovanja moda se moe kratko-rono ili srednjorono gledano negativno odraziti na borbu protiv terorizma. Ipak, dugorono, poveanje obra-zovanja bez sumnje dovodi uglavnom do poveanja dru-tvenog blagostanja, do poboljanja razumevanja drugog i do smanjenja sklonosti ka nasilnom reavanju sporova.

Tabela 1: Boldvinova pitanja

36~

FILIP EJDUS

'

*A@B65:D6FB@AC

37~


negativno znaenje.[35] Dok izazovi i pretnje koji ili postoje ili ne postoje, rizik je samo vie ili manje verovatan. Na primer, u svakom relativno razvijenom drutvu postoji manja ili vea verovatnoa, odnosno rizik, od izbijanja prirodnih ili tehnolokih nesrea, udesa i katastrofa. Mo-gue je pripremati se za njih i upravljati njihovim posledicama ukoliko i kada do njih doe, ali ih je jako teko predvideti i nemogue u potpu-nosti preduprediti. Konano, trei vid opasnosti jeste pretnja koja moe biti defi nisana kao izrazita namera da se povredi, uniti ili kazni. Pojam pretnje moe imati tri konkretna znaenja.[36] U teoriji igara pretnja je strateki potez kojim akter A najavljuje sprovoenje odreenih poten-cijalno tetnih aktivnosti radi promene ponaanja aktera B. U socijalnoj psihologiji, pretnja je oseanje aktera B da e mu akter A naneti tetu. Prema treoj, relacionoj defi niciji pretnja predstavlja odnos izmeu akte-ra A i B, u kome akter A tei tome da se akter B osea ugroeno i uspeva u toj tenji.

Izazove, rizike i pretnje bezbednosti mogue je klasifi kovati prema nekoliko kriterijuma. Prema sektorima bezbednosti, mogue je razlikovati vojne, politike, socijetalne, ekonomske i ekoloke IRP. Prema poreklu opasnosti, razlikuju se one opasnosti koje su potekle unutar politike zajednice unutranje IRP od onih koje su nastale izvan nje spolj-ne IRP. Teorijski gledano, za suzbijanje unutranjih IRP prevashodno je zaduena policija, dok je za spreavanje ugroavanja spolja zadue-na vojska. Meutim, u vreme sve intenzivnije globalizacije, koja u pita-nje dovodi nekada neprikosnovenu razliku izmeu oblasti unutranje i spoljne politike, stvarajui sve vei prostor unuspoljnih poslova (engl. intermestic a airs), sve je manje IRP koji se na ovaj nain mogu defi nisa-ti.[37] Tradicionalnih odnosno vojnih izazova, rizika i pretnji sve je manje. Izmeu 1993. i 2003. godine ukupan broj oruanih sukoba u svetu se smanjio za ak 40 posto.[38] S druge strane, organizovani kriminal i tero-rizam ne samo da su intenzivirani, ve sve vie poprimaju transnacionalni karakter. Granicu izmeu unutranje i spoljne bezbednosti sve je tee povui, a broj unuspoljnih IRP se poveava. Sve to dovodi do preklapanja

[35] Ovde stoji re uglavnom, zbog toga to racionalni akteri, bilo individualni bilo kolektivni, tee tome da umanje rizik. Ima i aktera koji tee to veem riziku (npr. ek-stremni sportisti)[36] Baldwin, 1971.[37] Termin unuspoljni poslovi (engl. intermestic a airs) za akademsku upotrebu je uveo Bejlis Mening u: Manning, 1977.[38] Human Security Centre, 2005.

38~

FILIP EJDUS

bezbednosnih funkcija razliitih delova sektora bezbednosti, to se ogleda u policizaciji vojske i militarizaciji policije.

U odnosu na izvor, IRP mogu biti izazvani ljudskim ili prirodnim faktorom. Prema nosiocu, mogue je razlikovati IRP iji su nosioci akteri i oni koji proistiu iz procesa. Akteri mogu biti drave ili nedravni akteri, poput teroristikih ili kriminalnih grupa. Meutim, nosioci IRP mogu biti i procesi. O tome da se globalizacija moe doivljavati ne samo kao izazov ve i kao pretnja je ve bilo rei ranije. U tom sluaju, akteri poput multinacionalnih kompanija samo su posredno nosioci IRP, dok sutina opasnosti, prema takvom vienju, dolazi iz same strukture i dinamike globalnog kapitalizma. Izazovi, rizici i pretnje se u odnosu na trendove date epohe esto dele na stare i nove. Tokom hladnog rata nuklearna pretnja bila je nova pretnja, dok je konvencionalni meudravni sukob bio oblik stare pretnje. Nakon zavretka hladnog rata, meudravni sukob u celini poeo je da se svrstava meu tradicionalne pretnje, dok su sukobi niskog intenziteta, graanski ratovi i terorizam dobili etiketu novih IRP. esto se prema odnosu snaga izmeu subjekta bezbedno-sti i nosioca pretnje pravi razlika na asimetrine i simetrine pretnje. Asimetrine pretnje su one kod kojih se koristi nespremnost i slabost subjekta bezbednosti i ranjivost referentnog objekta kako bi se nane-la velika teta i time nadomestila velika razlika u odnosu snaga.[39] Ako se izazovi, rizici i pretnje razvrstavaju prema vremenu koje je potrebno za njihovu materijalizaciju, onda se oni mogu podeliti na kratkorone, srednjorone i dugorone. U odnosu na stepen intenziteta tete koju IRP mogu da izazovu, mogue je razlikovati IRP niskog, srednjeg i viso-kog intenziteta.

'

!=2C: `

39~


1.5 PERCEPCIJA BEZBEDNOSNIH PRETNJI

Bezbednost se, kao to pie Arnold Volfers, ne odnosi samo na odsu-stvo pretnji po usvojene vrednosti, ve i na odsustvo straha da e date vrednosti biti ugroene.[40] Potrebno je podsetiti se na to da se i znaenje samog pojma bezbednosti, kada je prvi put upotrebljen, odnosilo pre svega na stanje duha, odnosno na bezbrinost (lat. securus). Subjektivan oseaj bezbednosti, a ne nekakvo objektivno stanje, ak i kada bi ga bilo mogue nauno izmeriti, inilac je koji ima presudan uticaj na ponaanje aktera. Osim toga, intenzitet straha retko kada potpuno korespondira s tim objektivnim, odnosno materijalnim potencijalom opasnosti da nanesu tetu. Ljudi su, na primer, u potpunosti prihvatili rizik od sa-obraajnih nesrea, iako one samo u Srbiji odnose oko hiljadu ivota svake godine. S druge strane, terorizam koji odnosi daleko manje rtava doivljava se kao jedna od najopasnijih pretnji nacionalnoj bezbednosti.

Zbog ega se onda neke opasnosti tretiraju kao bezbednosna pretnja, a neke ne? Analiza materijalnih sposobnosti nikada nije dovoljna za ra-zumevanje zbog ega se neto doivljava kao pretnja.[41] Prema shvatanju Stivena Volta, faktori koji presudno utiu na stepen (vojne) pretnje jesu: agregatna mo neke drave, odnosno svi resursi koji joj stoje na raspola-ganju (teritorija, populacija, ekonomski i tehnoloki razvoj itd.), geograf-ska blizina, ofanzivne vojne sposobnosti i ofanzivne namere.[42] Meutim, iskustvo govori da je objektivnu i realistinu procenu toga da li su namere neke druge drave ofanzivne ili defanzivne u praksi veoma teko napraviti. Upravo je sutina bezbednosne dileme, toga teko prebrodivog problema u odnosima suverenih drava, u tome to se defanzivni postupci jedne drave u drugoj dravi esto tumae kao ofanzivni. To delom proistie i iz injenice da naoruanje koje se razvija u odbrambene svrhe moe lako da se upotrebi za ofanzivne svrhe. Osim toga, veoma esto se sopstvene aktivnosti posmatraju kao iznuene, dok se aktivnosti suparnika tumae kao unapred promiljene, iza kojih esto stoji loa namera. U psihologiji se ovo naziva greka uitavanja zlonamernosti (engl. sinister attribution error).[43] Na percepciju pretnji utiu i odbrambene sposobnosti koje akte-rima stoje na raspolaganju. Robert Kejgen je to slikovito prikazao, rekavi:

[40] Wolfers, 1952, 485.[41] Paradigmatian pristup koji se oslanja samo na analizu materijalnih (vojnih) spo-sobnosti je neorealizam razvijen kod Volca, 2008.[42] Walt, 1985.[43] Kramer, 1994.

40~

FILIP EJDUS

ovek koji je naoruan samo noem moe smatrati da je medved koji se unja po umi opasnost koja se moe tolerisati, zbog toga to je lov-ljenje medveda noem rizinije nego kriti se uz nadu da medved nika-da nee napasti. ovek koji je naoruan pukom napravie verovatno drugaiju raunicu.[44]

Ali subjektivnost se ne odnosi samo na oseanje nivoa ugroenosti, ve se, kako na to upozorava Vojin Dimitrijevi, odnosi i na sam izbor referentnog objekta bezbednosti. On pie da e elita uvek najvie tititi interese i vrednosti klase kojoj pripada, a koristie otvorenost defi nicije nacionalne bezbednosti kako bi svoje specifi ne vrednosti prikazala kao nacionalne.[45] Onaj subjekat koji ima manje zatienih vrednosti svakako e imati i jai oseaj bezbednosti. Za razliku od njega, nesigurnim se osea onaj odluiva koji polae na mnogo neprikosnovenih vrednosti i sumnjiavo gleda na svet koji ga okruuje.[46]

Kako se formira percepcija bezbednosti? Prema miljenju Hansa Gin-tera Brauha, ona zavisi od pogleda na svet koje imaju analitiari i politiki odluioci.[47] Pogledi na svet mogu biti hobsovski, grocijuski i kantovski.[48] Hobsovski pogled svet vidi meunarodne odnose kao dunglu u kojoj je drava dravi vuk, a mo je jedino sredstvo njihovog opstanka. Poto su mo, resursi i status ogranieni, nikome se ne moe potpuno verovati. Da-nanji prijatelj sutra moe postati opasan rival. U hobsovskom svetu odnosi izmeu drava su igra sa zbirom nula (engl. zero sum game). Dobitak za jednu stranu, neumitno znai i gubitak za drugu stranu. Za razliku od toga, grocijuski pogled na svet je pragmatian. Opstanak je mogue postii i sa-radnjom. Odnosi izmeu drava u grocijuskoj perspektivi mogu biti uspo-stavljeni na obostranu korist. Druge drave nisu neumitno meusobni ne-prijatelji, ve su u najgorem sluaju rivali, a u najboljem saradnici. Konano, kantovski pogled na svet je idealistiki. U njemu su sve drave potencijalni prijatelji, koji treba zajedniki da rade na ostvarenju univerzalnih vrednosti, kao to su sloboda, demokratija i potovanje meunarodnog prava.

[44] Kagan, 2003, 2.[45] Dimitrijevi 1973, 31.[46] Ibid., 32.[47] Brauch, 2005. [48] Brauh je ovu podelu napravio nadovezujui se na englesku kolu meunarodnih odnosa. Engleski fi lozof Tomas Hobs, holandski pravnik Hugo Grocijus i nemaki fi lozof Imanuel Kant esto se uzimaju kao pretee triju kola miljenja u meunarodnim odno-sima: realizma, liberalizma i idealizma.

41~


Percepcija bezbednosti moe da zavisi i od linosti koja donosi odlu-ke.[49] Psiholog Erik Eriksen pisao je o tome kako se kod osoba, u zavisno-sti od toga koliko su panje i ljubavi dobijale u ranom detinjstvu, razvija vii ili nii nivo osnovnog poverenja u druge osobe (engl. basic trust). Osnovno poverenje, prema shvatanju Eriksena, predstavlja preduslov za oseanje ontoloke bezbednosti. Kada postoji oseanje ontoloke bezbed-nosti, subjekat doivljava socijalni poredak kao normalan i predvidljiv svet, nad kojim on poseduje kognitivnu kontrolu. Stvara se zatitna a-ura, koja iz svesti iskljuuje sve potencijalne rizike i pretnje koji ga mogu ugroziti. Ukoliko je nivo osnovnog poverenja mali, ontoloka bezbednost lake moe biti ugroena. Tada subjekti gube oseanje poverenja u druge osobe i bivaju paralizovani strepnjom od haosa te oni doivljavaju, kako pie Lang, unutranju smrt. Mnogi paranoini diktatori, koji su u svemu videli pretnju po linu ili nacionalnu bezbednosti, nisu imali najsrenije detinjstvo. Na primer, Josif Visarionovi Staljin i Sadam Husein su imali nasilne oeve, koji su ih ostavili jo dok su bili deca.[50] Meutim, sreno detinjstvo i roditeljska ljubav, kakve je imao, na primer, Adolf Hitler, nisu sami po sebi bili garancija da on nee postati paranoidni diktator, koji e u svakome videti neprijatelja i u svemu opasnost i pretnju.

Konano, vano je istai da poveanje objektivne bezbednosti ne mora neumitno da dovede do poveanja subjektivnog oseanja bezbed-nosti. Na primer, iako je nakon okonanja hladnog rata broj oruanih sukoba na itavoj planeti poeo drastino da opada, mediji su stvori-li atmosferu u kojoj se rairilo uverenje da se dogaa upravo obrnuto. To je u velikoj meri bilo rezultat injenice da zapadna drutva sve vie postaju drutva rizika, koje je kolonizovao strah.[51] Isto tako, poveanje subjektivnog oseanja bezbednosti ne mora obavezno da prati povea-nje objektivne bezbednosti. Vlade esto usvajaju bezbednosne mere koje iskljuivo treba da poveaju sigurnost i spokoj graana, dok uopte ne smanjuju objektivnu verovatnou nekog rizika. Pokazujui to na primeru aerodromske sigurnosti, Brus najer ovakve mere, iji se oportunitetni socijalni, ekonomski i politiki trokovi uglavnom ignoriu, naziva bez-bednosnim teatrom.[52] Prema najeru, dobar deo sistema bezbednosti

[49] Za odlian pregled literature koja se bavi relevantnou psihologije za meuna-rodnu bezbednost videti: Goldgeier, 1997.[50] Sadam Husein nikada nije upoznao svog biolokog oca, ve je odrastao uz majku i nasilnog ouha.[51] Beck, 1992; Svensen, 2008; Mosi, 2009.[52] Schneier, 2003.

42~

FILIP EJDUS

na aerodromima kroz koje u svetu svakodnevno prolaze milioni putnika slui, pre svega, da kod njih stvori oseanje bezbednosti, dok su efekti na njihovu objektivnu bezbednost veoma mali.

'

&@8=652;D6 `=>$1'C74,-5.,.$1','$6*A@B65:D6A6B46A4:;EAB6D?;:8=2F?:92 `=>EC>6UD6?@>EFB6>68=@32=?@8B2D2AB@D:FD6B@B:J>2C25@>:?2?D?@>A6B46A4:;@>AB6D?;:E(D@9=25?@8B2D2

1.6 SAVREMENI BEZBEDNOSNI IZAZOVI, RIZICI I PRETNJE BEZBEDNOSTI

Spisak dominantnih bezbednosnih, izazova rizika i pretnji na Zapadu menjao se tokom vremena i zavisio je od mnogobrojnih faktora, od kojih su najvaniji tehnologija, psihologija i politika. U srednjem veku ljudi su se, pored najezda stranih vojski i njihovih plaenika, najvie plaili kuge, vetica, inkvizicije i stranog suda.[53] Sa stvaranjem suverenih drava u 17. veku, izvor bezbednosnih pretnji postaju druge drave odnosno nji-hova vojna mo. Dvadeseti vek nije umanjio znaaj tradicionalnih vojnih pretnji po bezbednost ve, ih je, naprotiv, stavio na ubedljivo prvo me-sto. Razvoj nuklearnog naoruanja, uz pomo kojeg je mogue unititi celokupan ljudski ivot na planeti Zemlji, prvi put je uinio da sve ostale pretnje po bezbednost ljudi i drava deluju mnogo manje strano. Za-vretkom hladnog rata, kada je strah od nuklearnog unitenja stavljen u drugi plan, svet se zapravo vratio u normalu, a ljudi su ponovo poeli da se umereno plae drugih opasnosti. Neke od njih su postojale i ranije, ali nisu bile u prvom planu, poput terorizma, migracija, raznih pandemija i graanskih ratova. Pretnje poput klimatskih promena postojale su i ranije, ali su sada poele da se intenziviraju toliko da to postaje zabrinja-vajue, dok su se neke, poput informatikih pretnji, pojavile prvi put u istoriji zahvaljujui revoluciji u informacionim poslovima.

Drave se, uglavnom, trude da kljune bezbednosne izazove, rizi-ke i pretnje sa kojima se suoavaju popiu u zvaninim dokumentima,

[53] Delimo, 2003.

43~


kao to su strategija nacionalne bezbednosti, strategija odbrane i slino. U ovim dokumentima je, takoe, navedena lista vrednosti, odnosno re-ferentnih objekata bezbednosti, kao i strategija njihove zatite. Sve do osamdesetih godina prolog veka ovi dokumenti su bili uglavnom pover-ljivi.[54] Od 1987. godine do danas, u SAD je, na primer, usvojeno dvana-est strategija nacionalne bezbednosti (1988, 1989, 1990, 1991, 1993, 1994, 1996, 1997, 2000, 2002, 2006. i 2010. godine). Dokument iz 2006. godine poinje reima:

Amerika je u ratu. Ovo je ratnodopska nacionalna strategija bezbedno-sti, koju zahteva ozbiljan izazov sa kojim se suoavamo porast tero-rizma koji podstie agresivna ideologija mrnje i ubijanja, koja se ame-rikom narodu u potpunosti prikazala 11. septembra 2001. godine.[55]

Dalje, ovaj dokument kao glavne opasnosti sa kojima se SAD suoa-va identifi kuje terorizam, tiraniju, irenje oruja za masovno unitenje, regionalne konfl ikte, kao i itav niz pretnji koje proistiu iz procesa glo-balizacije, poput pandemija, nezakonite trgovine i klimatskih promena.

S druge strane Atlantskog okeana, glavni ameriki saveznik EU svoje strateko okruenje doivljava dosta drugaije. Evropska strategija bezbed-nosti iz 2003. godine poinje dijametralno suprotnom ocenom: Evropa nikada nije bila tako napredna, tako bezbedna, niti tako slobodna. Nasilje iz prve polovine 20. veka ustupilo je mesto periodu mira i stabilnosti, bez presedana u evropskoj istoriji.[56] Za razliku od Amerike, koja po svemu sudei svet doivljava vie na jedan hobsovski nain kao gladijatorsku arenu, dunglu u kojoj vreba mnotvo opasnih neprijatelja, EU se, voe-na kantovskim idealima, preselila u postmoderni raj. Zbog ove razlike u percepcijama, Robert Kejgen je ironino napisao da Amerika i Evropa ive na dve razliite planete, Amerika na Marsu, a Evropa na Veneri.[57] No, kada se po strani ostavi razlika koja postoji u njihovom pogledu na svet (nem.Weltanschauung) ubrzo postaje jasno da EU i SAD, kada je re o percepciji pretnji, ne ive ba u radikalno sasvim drugaijem svetu.

[54] Jo je Sun Cu, klasini kineski vojni strateg iz 6. veka pre n. ere, upozoravao na to da nije preporuljivo otkrivanje strategije neprijatelju, jer se tako gubi sposobnost iznenaenja. Sun Cu, 1995.[55] White House, 2006.[56] EU, 2006, 3. Ovom spisku su, u Izvetaju o implementaciji iz 2008, pridodate jo piraterija na moru i energetska bezbednost.[57] Kejgan, 2003.

44~

FILIP EJDUS

Tako, Evropska strategija bezbednosti navodi pet osnovnih pretnji po bezbednost EU, koje se ne razlikuju drastino od pretnji koje zaokupljaju SAD. To su: terorizam, proliferacija oruja za masovno unitenje, regio-nalni sukobi, neuspele drave i organizovani kriminal.

U Srbiji je prva Strategija nacionalne bezbednosti usvojena 2009. go-dine.[58] Ukoliko bi se ocenjivalo globalno bezbednosno okruenje, moglo bi se rei da se strateka percepcija u Srbiji nalazi negde izmeu evrop-skog optimizma i amerikog pesimizma. U njoj je mogue uoiti poziti-van uticaj zavretka hladnog rata na meunarodnu bezbednost. irenje demokratije i integracioni procesi u oblasti bezbednosti su, u skladu sa kantovskom i grocijuskom logikom, pozitivno uticali na smanjenje rizika od vojnog sukobljavanja drava. Ali ova strategija istie i niz negativ-nih posledica globalizacije, poput ekonomskih nejednakosti, fi nansijske nestabilnosti, terorizma, klimatskih promena i iscrpljivanja energetskih resursa. Kada je re o regionalnom okruenju, ono je u Strategiji prika-zano sa neznatno manjim brojem optimistinih tonova nego globalno-okruenje. Geostrateki poloaj Jugoistone Evrope, koji je tranzitna ruta izmeu Istoka i Zapada, prikazan je kao mogui uzrok nastanka krize, nestabilnosti i ugroavanja bezbednosti. Time se, zapravo, obnavlja pe-simistika geopolitika imaginacija, koja je preovladavala tokom devede-setih godina 20. veka, a po kojoj je za sukobe u regionu zapravo, izmeu ostalog, zasluan i njegov geostrateki poloaj. Problemi unutar regiona, pokuaj revizije Dejtonskog sporazuma i Rezolucije OUN 1244, postkon-fl iktno naslee, organizovani kriminal, kao i izraen nacionalni, verski i politiki ekstremizam ine region Zapadnog Balkana bezbednosno izu-zetno osetljivim, barem prema slovu Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Konano, u analizi stanja nacionalne bezbednosti Republika Srbija preuzima prilino pesimistian, gotovo hobsovski pogled na svet. Stra-tegija navodi dosta veliki broj izazova, rizika i pretnji sa kojima se drava suoava, a meu njima su: protivpravno proglaena nezavisnost Koso-va, opasnost od oruane agresije, separatistike tenje, terorizam, pro-liferacija oruja za masovno unitenje, nacionalni i verski ekstremizam, obavetajna delatnost drugih drava, organizovani kriminal, korupcija, problemi ekonomskog razvoja, neravnomerni ekonomski i demograf-ski razvoj, nereen status izbeglih i raseljenih lica, nedovren proces

[58] Pre ovoga, dokumenta koja su defi nisala izazove, rizike i pretnje bezbednosti bila su Bela knjiga odbrane Dravne zajednice Srbija i Crna Gora iz 2005. i Strateki pregled odbrane iz 2006. godine.

45~


razgranienja, nekontrolisano troenje prirodnih resursa i ugroavanje ivotne sredine, elementarne nepogode i tehnoloke nesree, infektiv-ne bolesti kod ljudi i ivotinja, narkomanija, destruktivne verske sekte, visokotehnoloki kriminal, kao i zloupotreba novih tehnologija, poput genetskog inenjeringa, meteorologije i informatike i tako dalje.

1.7 ZAKLJUAK

Pojam bezbednost menjao je svoje znaenje kroz istoriju. Danas posto-ji veliki broj defi nicija bezbednosti, koje zavise od konteksta u kome se ovaj termin upotrebljava. U politikim naukama i nauci o meunarodnim odnosima on predstavlja jedan od centralnih pojmova, a nastala je i za-sebna poddisciplina studije bezbednosti u ijem se centru panje nalazi ovaj pojam.[59] Tokom hladnog rata bezbednost je, pre svega, ima-la dravocentrino i vojno znaenje. Mogunost izbijanja nuklearnog ili konvencijalnog rata izmeu supersila bila je centralna bezbednosna pre-okupacija. Danas se pojam bezbednosti s jedne strane proirio sa vojnog na druge sektore, a s druge produbio, sa drave na nedravne referentne objekte. Tako su nastali pojmovi poput ekonomske, socijetalne, ekoloke, politike, ljudske, kolektivne i globalne bezbednosti. Osim toga, pojam bezbednosti se i obogatio, tako da se sada ne razmatra samo sa stanovita strategijskih studija u cilju reavanja problema ve i sa stanovita fi lo-zofi je, sociologije, antropologije i drugih drutvenih disciplina u cilju kritikog preispitivanja izvora (ne)bezbednosti.

U prethodnom poglavlju takoe su defi nisani pojmovi izazova, rizika i pretnji po bezbednost. Opasnosti je mogue klasifi kovati prema sektoru, poreklu, izvoru, nosiocima, trendovima, odnosu snaga, vremenu, stepe-nu i intenzitetu tete. Zatim je razmatran znaaj percepcije bezbednosti kao i faktora koji utiu na njenu konstrukciju. Konano, napravljena je komparativna analizu savremenih izazova, rizika i pretnji bezbednosti analiziranjem strategija nacionalne bezbednosti SAD, EU i Republike Srbije. Ustanovljeno je to koje su slinosti, a koje razlike kako u optem pogledu na svet koji inspirie ova dokumenta, tako i u konkretnim opa-snostima koje ova dokumenta identifi kuju. Na ovako razvijenoj podlozi, sledea poglavlja se okreu razvoju studija bezbednosti kao i razliitim teorijskim pristupima.

[59] Ova disciplina se ponekad naziva jo i nauka o bezbednosti ili studije meuna-rodne bezbednosti.

46~

FILIP EJDUS

'"

2=:;6C62

$2

47~


2. RAZVOJ STUDIJA BEZBEDNOSTI

%0

*F@5

)6>6=;:CDE5:;236J365?@CD:

(DB2D6U

48~

FILIP EJDUS

diplomatije, upravljanja krizom, kontrole naoruanja itd. Pa ipak, zbog sve veeg znaaja nevojnih pretnji bezbednosti i sve intenzivnijeg prepli-tanja unutranjih i spoljnih fenomena, ovakvu relativno usku defi niciju predmeta studija bezbednosti danas je teko odbraniti. Predmet ovih studija se u poslednjih nekoliko decenija proirio zbog sve veeg zna-aja novih pretnji, referentnih objekata i subjekata, kao i instrumenata bezbednosne politike. Kada je re o pretnjama, savremene studije bez-bednosti su izuavanje vojnih pretnji upotpunile izuavanjem nevojnih pretnji bezbednosti, poput politikih, socijetalnih, ekonomskih i eko-lokih pretnji. Kada su u pitanju referentni objekti, savremene studije bezbednosti ne bave se vie iskljuivo problemom nacionalne, odnosno dravne bezbednosti, ve i bezbednou drutva, pojedinca, regiona ili globalnog sistema. Studije bezbednosti su, kada je re o subjektima bez-bednosti i instrumentima bezbednosne politike, takoe napustile ideju da je drava jedini subjekat bezbednosti, a da je njena vojna mo glavni instrument bezbednosti. Prema instrumentima bezbednosne politike, studije bezbednosti se mogu defi nisati kao studije pretnje, upotrebe i kontrole sile, prinude i specijalnih bezbednosnih mera.

Kao akademska disciplina, studije bezbednosti predstavljaju pod-disciplinu u okviru nauke o meunarodnim odnosima. One se snano oslanjaju na druge discipline u okviru nauke o meunarodnim odnosima pre svega na studije rata, vojnu istoriju, analizu spoljne politike, analizu konfl ikata i svetsku politiku kao i na druge discipline u okviru politikih nauka kao to su politika teorija, nauka o policiji ili obavetajne studije. Konano, studije bezbednosti koriste se i saznanjima drugih disciplina iz ireg korpusa drutvenih nauka pre svega sociologije, socijalne psiho-logije, fi lozofi je, antropologije, lingvistike i drugo.

Razvoj studija bezbednosti poeo je u SAD da bi se kasnije proirio prvo na ostatak Zapada, a kasnije i na itav svet. U narednom delu teksta prvo se raspravlja o intelektualnim temeljima studija bezbednosti. Na-kon toga, bie napravljen pregled nastanka i razvoja studija bezbednosti od zavretka Drugog svetskog rata do savremenog posthladnoratovskog perioda. U poslednjem delu ovog poglavlja diskutovae se o faktorima koji su uticali na razvoj ove naune discipline.

2.2 INTELEKTUALNI TEMELJI STUDIJA BEZBEDNOSTI

Iako su studije bezbednosti kao disciplina nastale nakon Drugog svet-skog rata, ljudi su mnogo ranije poeli sistematizovano da razmiljaju

49~


o pitanjima rata i mira, kao i o bezbednosti pojedinaca i drutva. Meu najznaajnim klasinim misliocima koji su doprineli savremenim shva-tanjima bezbednosti istiu se Tukidid, Hobs i Kant.[62]

TUKIDID (460395. PRE N. E.)

U delu Peloponeski rat antiki istoriar Tukidid, koji je i sam sluio kao general u atinskoj vojsci, ponudio je objanjenje Peloponeskog rata, koji se u petom veku pre nove ere odvijao izmeu Delfskog saveza, na elu sa Atinom, i Peloponeske lige, na elu sa Spartom.[63] Kao uzrok rata Tukidid navodi rast moi Atine i strah koji je to izazvalo u Sparti. Posebno je znaajan uveni meljanski dijalog, u kome predstavnici Atine pokuavaju da ubede predstavnike ostrva Milos da im se pridrue u ratu protiv Sparte. Meutim, Meljani ele da ostanu neutralni. U odbrani svog stava, Meljani se pozivaju na pravdu, milost, ali i na svoje bogove. S druge strane, Atinjani se plae da, ukoliko dopuste ostrvu Milosu da ostane neutralno, takav izbor sutra mogu napraviti i drugi njihovi saveznici. Strahove Atine posebno je podstakla pretnja Meljana da e prii Sparti ukoliko Atinjani ne odustanu od svojih pritisaka. Ovo Atinjane posebno brine, te oni odbijaju zahtev Meljana da ostanu neutralni i poruuju im da snani rade ono to mogu, a slabi trpe ono to moraju. Meljani odbijaju ponudu Atinjana i poruuju da ele da ostanu njihovi prijatelji, ali ne ele da budu niiji neprijatelji. Atinjani, besni zbog takvog odgovora, opkoljavaju ostrvo Milos, ubijaju sve odrasle stanovnike, a ene i decu alju u ropstvo pa kolonizuju ostrvo. Atina je dobila tu bitku, ali je na kraju izgubila rat. Iscrpljen od meusobnih borbi, ceo grki svet e ubrzo pasti u ruke Filipa Makedonskog.

Tukidid nije samo otac istorijske nauke, ve je i prvi autor koji je uoio bezbednosnu dilemu.[64] U toj situaciji, aktivnosti koje jedna dr-ava preduzima radi poveanja sopstvene bezbednosti dovode do toga da se druga drava osea manje sigurnom. Ovo pokree spiralu akcije i reakcije, koja strane uvlai u trku u naoruanju i konano u sukob koji moda nijedna od njih na poetku nije elela. Jaanje Atine uplailo je Spartu i ostale grke gradove-drave, pa i Milos. U strahu od koristi koje bi Peloponeska liga mogla imati od neutralnosti Milosa, Atina porobljava ostrvo. Time ona stvara jo vei strah kod ostalih gradova-drava, to ih

[62] Edvard Koloej ovde ne svrstava Kanta, ali dodaje Klauzevica. Kolodziej, 2005, 4877.[63] Tukidid, 1999.[64] Tukidid nije koristio ovaj termin koji e skovati tek Don Herc u: Herz, 1950.

50~

FILIP EJDUS

opet jo jae motivie na ujedinjavanje protiv Atine i, na kraju, dovodi do njenog poraza.

Osim to je ukazao na bezbednosnu dilemu, Tukidid je pokazao i ogranienja politike koja ovaj drevni problem meunarodnih odnosa pokuava da prevazie iskljuivo oslanjanjem na vojnu mo i prinudu. Atina je napravila tu greku zato to je svoju bezbednost videla iskljuivo u tome da, stvarajui koaliciju, ostvari nadmo nad Spartom. Umesto toga, ona je mogla da bude hegemon koji uvaava strahove i nesigurnost drugih. Da je Atina raunala na to da su i drugi zabrinuti za svoju bez-bednost, mogla je kao hegemon ostalim gradovima-dravama ponuditi dogovor o kolektivnoj bezbednosti, koji bi itav grki svet mogao spasti od tragedije i unitenja.

TOMAS HOBS (15881679)

Tukididovo delo Peoloponeski rat prvi put e u 17. veku na engleski jezik prevesti engleski fi lozof Tomas Hobs. Svojim delom Levijatan iz 1651. godine on e Tukididovom antikom realizmu dati novovekovni izraz. Meutim, dok je Tukidid analizirao bezbednosnu dilemu vezanu za gradove-drave u antikom svetu, Tomas Hobs se u delu Levijatan bavi bezbednosnom dilemom sa kojom se suoava pojedinac.[65] U njegovoj je prirodi, tvrdi Hobs, da zadovolji svoje elje za posedovanjem bogatstva, statusa i moi. S obzirom na injenicu da su resursi koji ljudima stoje na raspolaganju ogranieni, ne mogu svaije elje uvek biti zadovoljene. ak i kada bi resursa bilo u izobilju, to ne bi bilo mogue, zbog toga to neke vrednosti kojima ljudi tee, poput statusa i moi, imaju vrednost samo ukoliko ih ne poseduju svi. Kada ono to ele ne mogu stei na miran nain, ljudi pribegavaju upotrebi nasilja. Zbog toga je u prirodnom sta-nju svaki ovek neprijatelj svakom oveku, vlada rat u kome je svaki ovek protiv svakog oveka a ivot ovekov je usamljeniki, siromaan, opasan, skotski i kratak.[66]

Kako bi izbegli ovakvo stanje, pojedinci se dogovaraju da svoje pri-rodno pravo na upotrebu sile prenesu na Levijatana, odnosno na dravu. No, jednom preneto na dravu, pojedinici ovo pravo nisu mogli zahtevati nazad. Time ona stie, prema Veberovoj formulaciji, monopol nad legiti-mnom upotrebom fi zike sile.[67] Njen zadatak jeste da zatiti sve podanike

[65] Hobs, 1961.[66] Ibid., 108109[67] Weber, 2008, 160.

51~


kako od drugih podanika, tako i od drugih drava. Inspirisan verskim i graanskim sukobima sedamnaestovekovne Engleske, Tomas Hobs je ukazao na to da je individualna bezbednosna dilema elementarni ljudski problem. Jedini nain da se prevaziu ova individualna bezbednosna dile-ma i stanje anarhije meu pojedincima jeste, prema njegovom miljenju, u stvaranju zajednike, mnogo vee sile, koja e brinuti o tome da svi pojedinci unutar jedne politike zajednice budu bezbedni. Ta ustanova kolektivne bezbednosti izmeu pojedinaca, jeste drava. Tako je, pomalo paradoksalno, jedan od utemeljivaa realistike misli postao prvi teore-tiar kolektivne bezbednosti. Uspostavljanjem drave, problem anarhije i prirodnog stanja nije, meutim, u potpunosti prevazien. On je samo sa nivoa pojedinaca gde je prevazien stvaranjem drave, premeten na meudravni nivo. Trebae da proe nekoliko vekova pre nego to e se sa stvaranjem Drutva naroda reenje za ovaj problem potraiti opet u logici kolektivne bezbednosti.

IMANUEL KANT (17241804)

Poslednji autor koji je postavio intelektualne temelje savremenim stu-dijama bezbednosti bio je nemaki fi lozof Imanuel Kant. U knjizi Veni

Slika 3: Ilustracija iz prvog izdanja knjige Levijatan iz 1651.

52~

FILIP EJDUS

mir iz 1795. godine Kant je izneo projekat venog mira. Ugovor kojim bi bio uspostavljen veni mir, prema njegovoj zamisli, imao bi preliminar-ne i defi nitivne lanove. Meu preliminarnim lanovima bi se nalazili: zabrana tajnih sporazuma koji sadre klicu rata, zabrana nasleivanja i poklanjanja drava, ukidanje stajaih vojski, zabrana zaduivanja radi voenja rata, nemeanje u unutranje poslove i zabrana neasnog ratnog lukavstva. Ovaj ugovor sadrao bi i tri defi nitivna lana. Prvo, drave treba da budu republike.[68] Drugo, te republike treba da se ujedine u federaciju slobodnih drava. Tree, i konano, ljudi bi morali da imaju pravo da na stranoj teritoriji budu prijateljski prihvaeni.

Za studije bezbednosti je posebno znaajan prvi defi nitivni lan, koji pretpostavlja da su sve drave republikanski ureene. Njega Kant brani obrazloenjem da su republike miroljubivije od despotija. Ukoliko se od svih graana trai saglasnost za rat, kao to to po pravilu predvia repu-blikanski ustav, on smatra da onda nema nita prirodnije no to da e oni dobro promisliti pre nego se upuste u tako opasnu igru da svojim glaso-vima sebi nametnu sve patnje rata.[69] Ova teorija, po kojoj su republike miroljubivije od ostalih oblika vlasti, kasnije e biti nazvana monadinom teorijom demokratskog mira.[70] Njeno polazite, odnosno pretpostavka da pitanja mira i rata zavise od dravnog ureenja, inspirisae liberalne teorije u studijama bezbednosti, o kojima e biti vie rei u narednom poglavlju.

2.3 STRATEKE STUDIJE TOKOM HLADNOG RATA

Razaranja koja je doneo Prvi svetski rat dovela su do formiranja izrae-nije svesti o tome da se meunarodni problemi moraju ozbiljno i nauno izuavati. Ovaj stav najbolje ilustruje tadanja izjava francuskog premijera ora Klemensoa da je rat suvie ozbiljna stvar da bismo je prepustili generalima. Prva katedra za meunarodne odnose nastala je na velkom Univerzitetu Aberistvit 1919. godine, a druga ve godinu dana kasnije na Londonskoj koli za ekonomiju. Prvi meuratni profesori meunarodnih

[68] Treba imati u vidu da je Kant razlikovao republiku (u kojoj su izvrna i zakono-davna vlast podeljene i predstavnike) od demokratije, koju je shvatao u antikom smislu direktne demokratije, pod kojom se podrazumeva da svi graani imaju pravo uestvova-nja u politikom ivotu polisa.[69] Kant, 1995, 40.[70] Kasnije je razvijena i dijadina teorija demokratskog mira. Prema njoj demokratije nisu sklone ratovanju sa drugim demokratijama.

53~


odnosa bili su uglavnom liberali i sledbenici idealistikih ideja Imanuela Kanta.[71] Meutim, uprkos nastanku nauke o meunarodnim odnosima, strategija i vojni poslovi su bili i dalje izuavani u okviru profesionalnih vojnih institucija i, donekle, u okviru vojne i diplomatske istorije. Tek e tokom Drugog svetskog rata civili prvi put uestvovati u vojnom plani-ranju. To je utrlo put nastanku studija bezbednosti, do kog e doi nakon zavretka rata.

Tokom hladnog rata glavni tok istraivanja u studijama bezbednosti bio je usmeren ka izuavanju vojne strategije. Zbog toga se ovaj pravac naziva stratekim studijama.[72] Prvi put u istoriji strategija je postala profesionalni predmet insteresovanja civila. Prema Hedliju Bulu, ova se nova strateka misao od klasine strateke misli, koju su proslavili Sun Cu i Klauzevic, razlikovala po svoje tri osobine.[73] Prvo, ove savremene strateke studije nisu se bavile samo umeem ratovanja, ve i ratnom pretnjom. Drugo, za razliku od klasine strateke misli kojom su se bavili iskljuivo profesionalni vojnici, strateke studije su u velikoj meri razvi-jali civili. I tree, dok se klasina strateka misao uglavnom zasnivala na iskustvu, savremene strateke studije su bile spekulativne, teorijske i apstraktne.

Prvu deceniju nakon Drugog svetskog rata, Dejvid Boldvin opisuje kao najkreativniji i najuzbudljiviji period u itavoj istoriji studija bez-bednosti zbog razliitosti istraivakih pitanja kojima su se one bavi-le.[74] Dalji razvoj stratekih studija za vreme hladnog rata Stiven Volt deli u tri faze: zlatno doba, faza opadanja i faza renesanse.[75] Zlatno doba trajalo je od 1955. do 1965. godine. U ovom periodu prvi put u istoriji civilni eksperti, koji su dali vaan doprinos tokom Drugog svetskog rata, pre svega u SAD, specijalizovali su se za oblast bezbednosti, koja je za

[71] Osnivai prvih katedri meunarodnih odnosa na Univerzitetu Aberistvit (Dejvid Dejvis) i na Londonskoj koli za ekonomiju (Filip Noel Bejker) bili su, takoe, idealisti i snano su podravali Drutvo naroda i razoruanje. Ipak, to to Drutvo naroda nije moglo da sprei izbijanje jo jednog svetskog sukoba, kao da je vakcinisalo narednu ge-neraciju profesora i istraivaa meunarodnih odnosa protiv idealizma. Oni e gotovo pola veka nakon toga uglavnom biti realisti.[72] To je naziv koji je tokom hladnog rata najvie upotrebljavan u Velikoj Britaniji. Tamo, je primera radi, 1958. godine osnovan Meunarodni institut za strateke studije (engl. International Institute for Strategic Studies) poznati kao dabl aj dabl es. Ovaj institut e imati kljunu ulogu u razvoju intelektualne infrastrukture hladnog rata. [73] Bull, 1968.[74] Baldwin, 1995.[75] Walt, 1991.

54~

FILIP EJDUS

razliku od oblasti rata mnogo bolje pokrivala civilni i vojni aspekt nacio-nalne odbrane.[76] Osim toga, troenje ogromnih sredstava na odbranu su tradicionalno izolacionistiki orijentisani ameriki graani mnogo lake prihvatili nego da se to inilo u ime voenja nekakvog novog rata.[77]

Glavna preokupacija stratekih studija u ovom periodu bila je izua-vanje upotrebe nuklearnog oruja kako bi Zapad to bolje mogao da se zatiti od sovjetske pretnje. Razvoj novih tehnologija pokrenuo je trku u naoruanju izmeu dve supersile. O tome najbolje svedoi lansiranje satelita Sputnjik koje je 1957. godine izveo Sovjetski Savez i koje je pre-stravilo Zapad. Meutim, zaotravanje blokovske napetosti dovelo je i do preduzimanja prvih koraka u teorijskom miljenju o potencijalnom nuklearnom i konvencionalnom ratu izmeu dve supersile. Osnovna pretpostavka ovih prvih teorijskih pokuaja bila je da su drave raci-onalni akteri, ije se ponaanje u stratekoj utakmici moe predvideti in abstracto pomou teorije igara. Tako su nastali prvi teorijski radovi o nuklearnom odvraanju, eskalaciji sukoba, kontroli naoruanja, sta-bilnosti bipolarnog sistema, ulozi konvencionalnih snaga, kao i o ulozi ogranienog nuklearnog rata.[78] Ipak, ovi prvi teorijski radovi nisu mnogo panje posveivali konceptualnoj razradi pojmova kao to su bezbednost ili strategija. Oni su polazili od jednog implicitnog razumevanja da je kljuni referentni objekat bezbednosti nacionalna drava, a da su kljune pretnje vojne prirode i da dolaze spolja.

'

&@8=652;D67:=>4,1$(56'$1$2=:CEEA6B:@5E

55~


Ministarstva odbrane SAD. Naalost, ovi radovi su bili prilino asptraktni i nedostajala im je empirijska provera. Veina podataka o nuklearnim sposobnostima bila je poverljiva, a osim napada na Hiroimu i Nagasaki 1945. godine, nije bilo istorijskog iskustva u odnosu na koje bi se vrile teorijske generalizacije.

Od 1965. do 1975. godine dolo je do opadanja interesovanja za stra-teke studije, i to iz tri razloga. Prvo, tokom ovog perioda nuklearne sile uveavale su svoj nuklearni arsenal (tzv. vertikalna proliferacija), a dolo je i do irenja kruga drava koje su posedovale nuklearno naoruanje (tzv. horizontalna proliferacija). Nuklearizovanje podmornica omoguilo je drugi udar, odnosno nuklearnu odmazdu, pa prvi nuklearni udar vie nije predstavljao garanciju pobede u nuklearnom ratu. Osim toga, do 1964. godine pet drava na svetu imalo je nuklearno oruje.[79] Sa uveanjem broja nuklearnih sila, njihovih nuklearnih arsenala, kao i sredstava ispo-ruke poput balistikih raketa, znaajno je oteano izvoenje pouzdanih teorijskih generalizacija o pravilnostima izbijanja, eskalacije i ishodima potencijalnog nuklearnog sukoba. Drugo, rat u Vijetnamu i snaan an-tiratni pokret na amerikim univerzitetima uinili su strateke studije u velikoj meri nepopularnom i, u moralnom pogledu, problematinom naunom disciplinom. I tree, detant, odnosno poputanje u odnosima izmeu supersila, rairio je uverenje da je dolo do smanjenja uloge vojne sile, kao i do poveanja znaaja ekonomije u meunarodnim odnosima.[80]

[79] Sjedinjene Amerike Drave razvile su nuklearno oruje 1945, SSSR 1949, Velika Britanija 1952, Francuska 1960, a Kina 1964. godine.[80] Keohane and Nye, 1972.

Slika 4: Sovjetska potanska markica posveena satelitu Sputnjik

56~

FILIP EJDUS

To je vreme nastanka i uspona nove discipline u nauci o meunarodnim odnosima meunarodne politike ekonomije.

Faza renesanse poinje 1975. i traje sve do 1990. godine. Do obnove interesovanja dolazi iz nekoliko razloga. Rat u Vijetnamu zavriose 1975. godine, a etiri godine kasnije otpoeo je i tzv. drugi hladi rat sa SSSR-om. Uporedo s tim, godine 1976. je osnovan i asopis Univerziteta Harvard International Security, a velike fondacije, kao to su Karnegi, Mekartur, Ford i Olin, poinju ozbiljnije da fi nansiraju nauna istraivanja iz oblasti studija bezbednosti. Konano, tokom ovog perioda je poboljan i pristup podacima, to je otvorilo put kvalitetnijim empirijskim istraivanjima. Tokom ove faze strateke studije poinju da se oslanjaju i na neke druge discipline drutvenih nauka, poput istorije, studija mira, meunarodne politike ekonomije i organizacione nauke. Hipoteza o dravama kao o racionalnim akterima dovodi se u pitanje, a sve vie se istie uloga ide-ja. Za razliku od zlatnog doba, koje je skoro iskljuivo bilo posveeno pretnji i voenju nuklearnog rata, panja stratekih mislilaca sve vie se okree konvencionalnim oruanim sukobima. Na dnevni red ponovo dolazi diskusija o velikoj strategiji SAD.[81] Posebno je produktivan bio teorijski razvoj u ovom periodu, s obzirom na to da dolazi do revizije ideja klasinog realizma i do nastanka neorealizma.[82]

Ukratko, tokom itavog hladnog rata strateke studije predstavljale su intelektualni napor da se teorijski i empirijski obuhvati odnos izmeu dve nuklearne supersile u uslovima bipolarne strukture meunarodnih odnosa.[83] Veliki broj koncepata koji su tokom ovog perioda osmiljeni, poput zatvorenikove dileme, podrazumevaju samo dva relevantna aktera meunarodne bezbednosti. Padom gvozdene zavese, nestankom bipolar-nog sistema i promenama u strukturi meunarodnih odnosa upotreblji-vost ovih koncepata postae upitna a strateke studije e izgubiti dobar deo svog nekadanjeg sjaja.

[81] Primer velike strategije jeste strategija obuzdavanja, iji je otac Dord Kenan. Naj-pre u dugom telegramu iz 1946, koji je napisao kao tadanji zamenik efa misije SAD u SSSR-u, a zatim i u tekstu Th e Sources of Soviet Conduct, koji je kao direktor Odseka za planiranje politike u Stejt departmentu pod pseudonimom X objavio u asopisu Foreign A airs 1947. godine, Kenan je izneo tezu da je SSSR agresivna, imperijalistika sila, koja SAD vidi kao ideolokog kapitalistikog neprijatelja. Shodno tome, politika SAD mora dugorono, snano i strpljivo obuzadvati ekspanzionistike tendencije Sovjetskog Saveza. Videti: Kennan 1947.[82] Tome je najvie doprinelo objavljivanje knjige Teorija meunarodne politike Keneta Volca 1979. godine. Videti: Volc, 2008.[83] Buzan, 1987, 173177.

57~


2.4 ALTERNATIVNE STRUJE U STUDIJAMA BEZBEDNOSTI ZA VREME HLADNOG RATA

U savremenim predstavljanjima intelektualne istorije studija bezbednosti esto se ponavlja teza kako je tokom hladnog rata koncept bezbednosti bio dravocentrian i vojno orijentisan, a da je nakon pada Berlinskog zida dolo do njegovog proirenja i produbljenja. Ali treba imati u vidu da je u pozadini glavnih tokova stratekih studija jo za vreme hladnog rata poela da se razvija alternativna misao o ratu i miru u meunarodnim odnosima.[84] Studije mira predstavljale su najsnaniju alternativu zbog svoje veze sa jakim mirovnim pokretom, posebno u Evropi. Dok su istra-ivai strategije pokuavali da razviju teorijska znanja, koja e njihovim vladama pomoi da nadvladaju protivnika, istraivai mira nastojali su da razumeju zato izbija rat i kako ga je mogue izbei. Iako je meu po-tonjima bilo dosta razlike u metodolokom pogledu, spajala ih je sumnja u pretpostavku stratekih studija da su drave racionalni akteri, kao i u to da je bipolarni sistem stabilan. Neki istraivai mira, poput Karla

[84] Buzan i Hansen smatraju da se radi o jednom od mitova ove discipline, Buzan and Hansen, 2010, 4.

Slika 5: Naslovna stranica amerikog nedeljnika Tm iz 1983.

58~

FILIP EJDUS

Sagana, zadrali su dravocentrian i vojnocentrian pogled na svet.[85] Drugi autori, poput Johana Galtunga, osnivaa studija mira kao zasebne discipline, ukazae na nasilje koje je usmereno prema pojedincu.[86] Upr-kos ovim razlikama, svi su imali kritiki stav ne samo prema stratekim studijama ve i prema samim pojmovima bezbednosti i nebezbednosti umesto kojih su preferirali da razgovaraju o miru i ratu.

Za studije mira posebno je vaan izvetaj vedskog premijera Ulofa Palmea, usvojen 1982. godine.[87] Ovaj izvetaj je ukazao na to da je nu-klearno oruje dovelo dve supersile do takve strateke meuzavisnosti da u njoj unilateralni potezi, uinjeni radi poveanja nacionalne bezbedno-sti, ne poveavaju bezbednost, ve samo dovode do trke u naoruanju i do poveanja ansi za meusobno unitenje. U izvetaju se, kao najbolji lek za prevazilaenje bezbednosne dileme, promovie ideja zajednike bezbednosti.

Pored studija mira, poela se jo osamdesetih godina razvijati ideja o proirivanju studija bezbednosti. Glavni argument zagovaraa ove ideje bio je da vojnocentrini pogled na bezbednost proputa da uvidi znaaj-nu dinamiku koja se odvija u drugim nevojnim sektorima bezbednosti. Meu prvima koji su, gotovo istovremeno, predloili proirenje bezbed-nosti bili su Beri Buzan i Riard Ulman.[88] Budui da je predmet studija bezbednosti daleko iri od predmeta stratekih studija, Beri Buzan je predloio razdvajanje ovih dveju disciplina, sledeim reima:

Smatram da studije meunarodne bezbednosti ne treba inkorporirati i da ih verovatno i ne moemo inkorporirati u strateke studije. Ne treba to initi, zbog toga to su strateke studije sastavljene od stru-njaka za vojne aspekte meunarodnih odnosa, i tako treba da ostane. Iako je ova strunost bez sumnje znaajna za studije bezbednosti, po-kuaj da se itav iroki dnevni red ovog novog polja smesti u stari okvir osiromaio bi i izokrenuo razvoj studija bezbednosti. To bi bilo kao kada biste odgovornost za razvoj nacionalnog transportnog sistema stavili u ruke proizvoaa automobila. Svakako da bi im njihova stru-nost pomogla da urade taj posao, ali bi njihova specijalizacija viestru-ko nepovoljno skrenula i ograniila prirodu itavog posla.[89]

[85] Sagan, 19831984.[86] Galtung, 1969.[87] Palme, 1982.[88] Buzan, 1983; Ullman, 1983. [89] Buzan, 1983, 23.

59~


Treu alternativnu struju, koja se razvijala u pozadini stratekih stu-dija, ine prvi pokuaji da se problemu bezbednosti prie sa fi lozofskog i postpozitivistikog stanovita. Snanu kritiku stratekih studija tokom osamdesetih godina izneli su poststrukturalisti poput Roba Vokera, Ri-arda Elija, Majkla apira, Dejmsa Der Deriana, Sajmona Dalbija, i dru-gih.[90] Naputajui racionalizam i pozitivizam svih prethodnih pristupa, poststrukturalisti se usmeravaju na dekonstrukciju centralnih pojmova studija bezbednosti i nauke o meunarodnim odnosima. Za njih pojmo-vi kao to su suverenost, drava i nacionalna bezbednost predstavljaju istorijski uslovljene fenomene koji se reprodukuju politikom praksom. Poststrukturalisti poseban znaaj pridaju odnosu identiteta i bezbednosti. Oni tvrde da su spoljna i bezbednosna politika instrumenti za stvaranje i reprodukciju narativa o sebi i drugom. Ovde je potrebno ubrojati i prve postkolonijalne radove koji su nastali osamdesetih godina, a koji su kri-tikovali strateke studije zbog etnocentrizma i ignorisanja autentinih bezbednosnih problema Treeg sveta. Posebno je kritikovana zapadna koncepcija drave, koja je po shvatanju ovih autora potpuno neprimen-ljiva na veinu zemalja Treeg sveta, posebno na afrikom kontinentu.[91]

Na kraju, pred sam zavretak hladnog rata poeo je, kao alternativa stratekim studijama, da se razvija i feministiki pristup. Njegove pri-stalice kritikovale su strateke studije da su, ba kao i voenje rata, kon-struisane kao muka profesija. Prvi feministiki radovi o bezbednosti ukazivali su na to kako stereotipi o mukarcima kao ratnicima i o enama kao majkama reprodukuju nejednakost izmeu polova i tako prikrivaju autentine bezbednosne izazove sa kojima se ene suoavaju.[92]

2.5 STUDIJE BEZBEDNOSTI NAKON ZAVRETKA HLADNOG RATA

Zavretak hladnog rata strateke studije doekale su nespremne. Raspad Sovjetskog Saveza i nestanak bipolarne strukture meunarodnog siste-ma posebno su negativno uticali na strateke studije. Glavni koncepti ove discipline, poput nuklearnog odvraanja, bipolarne stabilnosti ili ravnotee straha (da pomenemo samo neke), u dobroj meri su izgubili relevantnost u svetu koji je nastajao. Ovi koncepti su veoma malo govorili

[90] Ashley, 1984; Der Derian, 1987; Dalby, 1988.[91] Ayoob, 1984.[92] Enloe, 1989.

60~

FILIP EJDUS

o bezbednosnim problemima, kao to su, na primer, graanski ratovi, propadanje drava, etniki sukobi i klimatske promen

Documents

MEUNARODNA BEZBEDNOST: TEORIJE SEKTORI I NIVOI