METODOLOGIJA NAUČNOG ISTRAŽIVANJA

Prof. dr Rade Stankić

kabinet:429

telefon:3021087

vreme prijema:ponedeljak 15.45-17.45

e-mail:rstankic@ekof.bg.ac.rs

www.ekof.bg.ac.rs

Mesto održavanja časova: ERC sala D

Utorkom 1730-2100

TEME (prof. dr Rade Stankić)

� Osnovne tehnike korišćenja računara i računarskih mreža za prikupljanje, obradu, elektronsku razmenu podataka i podršku timskom radu u naučnim istraživanjima.

� Internet kao izvor podataka za naučna � Internet kao izvor podataka za naučna istraživanja. Korišćenje informacione tehnologije u prezentovanju rezultata naučnog istraživanja.

� Korišćenje sistema za upravljanje dokumentima, programa za tabelarna izračunavanja (Spreadsheets) i upravljačkih sistema baza podataka u naučnim istraživanjima

TEME (prof. dr Jasna Soldić Aleksić)

� Softveri za statističku analizu podataka. Korišćenje skladišta statističkih podataka (Statistical Data Warehouse) u naučnim istraživanjima.

� Primena informacione tehnologije u upravljanu znanjem. Poslovna inteligencija i naučna istraživanja.

PREPORUČENA LITERATURA

� Stankić R. – Poslovna informatika, Ekonomski fakultet, Beograd, 2012.

� Soldić Aleksić J. – Praktikum iz primenjene analize podataka, Ekonomski fakultet, Beograd, 2013.Beograd, 2013.

� Tucker B. A. – editor-in-chief, Computer Science, Chapman & Hall/CRC, Boca Ration, 2004.

� Brookshear J. G., Computer Science, Addison-Wesley, 2008.

IT U NAUČNIM ISTRAŽIVANJIMA

Primenom savremenih informacionih tehnologija u naučno-istraživačkom radu značajno je olakšano prikupljanje, analiza podataka i prikupljanje, analiza podataka i interpretacija rezultata.

IT U NAUČNIM ISTRAŽIVANJIMA

� Naučni radovi podrazumevaju prikupljanje i analizu različitih tipova podataka na osnovukojih se prihvataju ili odbacuju unapred postavljene hipoteze.

� Često se u njima nalaze i mnogi drugi� Često se u njima nalaze i mnogi drugiinteresantni pokazatelji kao što su:neprepoznatljive skrivene zavisnosti, uzročno-posledični odnosi, međusobne povezanosti i sl.

� Tako se nametnula potreba korišćenja savremenih koncepata, kao i sanvremenih analitičko-statističkih alata

FAZE ISTRAŽIVAČKOG PROCESA

� prvo je nužno defisirati problem i odrediti dizajn samog istraživanja,

� nakon čega se pristupa određivanju najprikladnijih metoda i načina prikupljanja podataka, podataka,

� zatim se određuje uzorak na kojem će se podaci prikupiti,

� na kraju slede obrada podataka, izrada izveštaja i prezentacija rezultata istraživanja.

FAZE ISTRAŽIVAČKOG PROCESA

Nacrt

istraživanjaUzorak

Prikupljanje

podataka

Obrada

podataka

Prikupljanje i obrada podataka

Sirovi podaci Sređivanje Kodiranje

Razvoj kodnog

sistema

Testiranje kodnog

sistema

Analiza

Razvoj okvira

analize

Analiza

Posmatranja

Sekundarniizvori

Razgovori

Kodiranje

podataka

Verifikacija

kodiranih

podataka

Razgovori

Intervjui

Upitnici

Sociometrija

Uz pomoć

računara

Ručno

VRSTE PODATAKA

� Prikupljanje tačnih i relevantnih podataka omogućuje nam da na primeren način pristupimo određenom problemu.

Dve osnovne vrste podataka, koji se mogu razlikovati prema načinu na koji se mogu prikupiti:razlikovati prema načinu na koji se mogu prikupiti:

� Primarni podaci

� Sekundarni podaci

Primarni podaci

� Prikupljaju se posebno za istraživanje koje je u toku, odnosno za specifičnu svrhu koja je u tom trenutku važna.

� Oni nisu već prethodno dostupni,nego se prikupljajuna inicijativu istraživača.

� Prikupljanje primarnih podataka obično uključuje tripristupa:anketiranje,posmatranje i eksperiment.

Sekundarni podaci

� Podaci koji su ranije prikupljeni u nekom drugomistraživačkom projektu, za neke druge potrebe.

� Oni su dostupni u izvještajima vlade, trgovačkihudruženja, javnim i unuverzitetskim bibliotekama,istraživačkim organizacijama, poslovnimistraživačkim organizacijama, poslovnimdnevnicima,enciklopedijama itd.

Sekundarni podaci

� Takve podatke delimo u dve grupe: podatke koje već posedujemo (interne), i one koje je neko drugi ranije prikupio, a one koje je neko drugi ranije prikupio, a jednostavno su dostupni (eksterne).

Interni i eksterni podaci

� Interni podaci se već nalaze unutar same kuće, a eksterni se prikupljaju iz drugih izvora, kao što su Zavod za statistiku, Privredna komora, udruženja, ...

� Takvi izvori nam omogućuju da ponovo analiziramo već postojeće podatke kako bismo pristupili rešavanju specifičnog problema.

Prednosti sekundarnih podataka u

odnosu na primarne

� prikupljanje sekundarnih podataka je mnogo jeftinije od prikupljanja primarnih podataka, što čini osnovnu prednost;

� ako su sekundarni podaci dostupni, mogu se prikupiti mnogo brže nego primarni;

� dostupni su za neke pojave za koje inače pojedini istraživači� dostupni su za neke pojave za koje inače pojedini istraživačine bi mogli da prikupe primarne podatke, kao što je to slučaj kod podataka koji zahtevaju terenski rad, dobru organizaciju i troškove, a po pravilu ih prikupljaju profesionalne institucije poput statističkih zavoda;

� objektivnost je također prednost sekundarnih podataka.

Nedostaci prikupljanja

podataka iz sekundarnih izvora

� otežano je pronalaženje podataka koji će odgovarati potrebama studije jer su sekundarni podaci prikupljeni za neku drugu svrhu i često ne odgovaraju u potpunosti potrebama studije u kojoj se primenjuju; se primenjuju;

� problem pouzdanosti izvora, jer sama činjenica da je podatak objavljen i dostupan ne garantuje njegovu tačnost.