Metodika Nastave Fizičkog 1 - Skripta

  • Upload
    bojan-2

  • View
    402

  • Download
    10

Embed Size (px)

Citation preview

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    1/27

    SARAJI PROGRAMA FIZIKOG VASPITANJA

    usmereni su u 3 pravca:

    I.

    1)

    Razvijanje motorike (fizike) sposobnosti (a se rai na svakom asu)

    - razvijanje eksplozivne snage

    - razvijanje izrljivosti (prema uzrastu, telesnom razvitku)

    - razvijanje koordinacije

    - razvijanje gibljivosti, gipkosti

    2) Programski zadaci - zaaci vebanja

    Zaaci i vebe se oreuju prema:

    - prema uzrastu

    - telesnom razvitku (obro fiziki pripremljeni, manje i nikako)

    - prema polu

    - prema motorikim sposobnostima

    II. Sportsko-tehniko obrazovanje

    = Sticanje motorikih umenja i navika, treba a ovlaaju osnovnim tehnikama (elementima) kretanja(lokomotornog

    i manipulativnog kretanja)

    Vrste aktivnosti:

    a) osnovne elementarne vebe = svi prirodni oblici kretanja

    b) pomodne i gimnastike vebe = vebe oblikovanja u rugoj fazi asa, vebe oblikovanja sa ili bez

    rekvizita, sa instrumentima

    c) igre = elementarne igre i svim fazama asa ( a ima 4 faze asa)

    d)

    plesne vebe = ritmike vebe

    III. Povezivanje fizikog vaspitanja sa ivotom i raom

    podrazumeva a uenike moramo a upudujemo na samostalan ra za razvijanje motorikih sposobnosti

    (oravanje fizike konicije u svakonevnom ivotu).

    Uenike za koje primetimo a imaju slabije motorike sposobnosti moramo a upudujemo a samostalno vebaju

    (treba a pomognu roitelji koji se bave sportom,profesor fizikog,...)

    1. X

    :

    -

    - ( )

    - ( , , )

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    2/27

    10. 16. .

    .

    :

    -

    -

    -

    2.

    , 1983.

    . : ,

    , , , .

    , .

    .

    : , .

    :

    1.

    2.

    3.

    4.

    5.

    10 5

    6. 20

    7.

    8.

    .

    3. ANTROPOMETRIJSKE DIMENZIJE

    Bio-psiho-socijalni status eteta oreuje: spoljanji izgle ili grau visina, irina, zglobovi, uina

    ekstremiteta (uina noge, ruke), koliina miida (nabilovani,...)

    Faktori koji utiu na ove imenzije su:

    1. Enogeni (unutranji) inilac

    2. Egzogeni (spoljanji) inilac

    4 antropometrijske dimenzije:

    1. Longitudinalna dimenzija (L)oreena uinskim merama kostura

    2. Transferzalna dimenzionalnost skeleta (T)oreena rastom kostiju u irinu

    3. Potkono masno tkivo (M) oreeno je konim naborima

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    3/27

    4. Volumen i masa tela (V) = poluminoznostteina tela, masa tela

    4. RAZVOJNA ANTROPOLOGIJA OSNOVNO-KOLSKOG UZRASTA

    Svaki perio razvoja ima svoje specifinosti. Tokom razvoja ovek prolazi kroz va potpuno razliita

    perioda:

    1. Intrauterini period i

    2. Ekstrauterini period

    Intrauterini perio poinje omah nakon oplonja jajne delije. Tokom prva tri meseca embrion prolazi kroz

    fazu formiranja organa (organogeneza). Nakon tri meseca embrion dobija naziv plod ili fetus. U ovom

    periou olazi o intezivnog rasta, tako a plo o momenta raanja naraste i o 30 puta. Intrauterini

    perio se onosi na perio o 9 meseci koje plo provee u materici i zavrava se roenjem. Pri roenju

    novoroene je ugo u proseku oko 50 cm, a teko 3 3,5 kg.

    U toku prve goine ivota olazi o veoma intezivnog rasta i razvoja. Svi elovi tela se ne razvijaju i ne rastuistom brzinom. Prvo rastu uovi (ekstremiteti), zatim se razvija gruni ko, pa ramena i, na kraju, ostali deo

    trupa. Kosti bre izrastaju nego miidi i tetive.

    Prva fazaubrzanog rastaje o 1. o 3. goine ivota. Zatim slei faza usporenog rasta(od 3. do 11. godine

    za evojice i o 3. o 13. goine za eake).

    Druga faza ubrzanog rastaje od 11. o 14. goine za evojice i o 13. o 16. goine za eake. Druga faza

    usporenog rasta je o 14. o 17. goine za evojice i o 16. o 19. goine za eake.

    Ko eaka se u periou oko 14. goine ostvaruje oko 91% ukupnog rasta u visinu, a u 17. goini oko 99%.Ko evojica se u 14. goini ostvaruje 98% ukupnog rasta u visinu, ok u 17. goini najede iznosi 100%

    rasta u visinu.

    Deaci najvie obijaju na teini u prvoj i esnaestoj goini, a ko evojica u prvoj i trinaestoj goini. Rast

    deteta regulisan (uslovljen) je:

    1. enogenim faktorima ( naslee, pol, rasa) i

    2. egzogenim faktorima (klima, goinja oba, ishrana, fizika aktivnost, bolest, psiho-socijalni faktori

    5. METOIKA NASTAVE FIZIKOG VASPITANJA

    - sastavni eo peagokih nauka, spaa u grupu posebnih metoika. u tesnoj je vezi sa biolokim

    naukama, psihologijom, sociologijom

    definicija MNFV =posebna nauna oblast u procesu fizikog vaspitanja i njegovim zakonitostima.

    Metoika fizikog vaspitanja ima zakonitosti koje se putem fizikog vaspitanja razvijaju:fizike sposobnosti,

    funkcionalne sposobnosti, usavravanje kretnih sposobnosti.

    Razliite klasifikacije metoa u vaspitanju i nastavi (jena o njih, Potkonjak, orevid):

    1. metoa ubeivanja i uveravanja

    2. metoa vebanja i navikavanja

    3. metoda podsticanja

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    4/27

    4. metoa kanjavanja i spreavanja

    Najvanije su prva i treda metoa;ecu treba ubeiti zato je ovaj premet premet, a olaze reovno na

    asove,uenici treba a naue a se bave sportom zbog sebe, zbog zravlja.

    Kroz nastavni proces fizikog vaspitanja uenici:

    - treba a saznaju ta je fiziko vaspitanje, a je proces sazrevanja

    - treba da shvate koji su razlozi - zato se veba i emu ta veba koju smo izabrali slui

    - emocionalno treba a prihvate fiziko vaspitanje, a zavole fiziko vebanje (sport, rekreaciju)

    - treba a steknu ubeenje, uverenje a svako vebanje ima pozitivne efekte

    - a formiraju pozitivan stav prema fizikom vaspitanju, fizikoj kulturi, vebanju

    - izgraivanje vrenosnih opreeljenja unutar fizike kulture, fizikog vaspitanja

    Metoika fizikog vaspitanja sve vie mora postati:

    1. metoika ubeivanja o vrenosti fizikog vaspitanja i fizike kulture

    2.

    metoika navikavanja uenika a vebaju3. metoika posticanja a istraju u onome to ponu

    6. FIZIKO VASPITANJE U SISTEMU FIZIKE KULTURE

    - fizika kultura - celokupnost ljuskog stvaralatva u oblasti fizikog vebanja.

    Struktura fizike kulture(Matid, Bokran) po strukturom fizikekulture se porazumeva sistem fizike kulture, to

    nije samo zbir prostih pojava ved jeinstvena celina sa zajenikim jezgrom. Zajeniko jezgro: fiziko vaspitanje,

    sport, rekreacija. Kroz fiziko vaspitanje poinju a se bave sportom, u kasnijim goinama rekreacijom.

    definicija:fizika kultura je fizka aktivnost i njome stvorena obra.

    Fizika kultura prestavlja jean program za ovlaavanje nekih obrih ljuskih fizikih osobina.

    7. MESTO I ULOGA FIZIKE KULTURE U FILOGENETSKOM RAZVOJU OVEKA

    Filogenetski razvoj oveka = razvoj vrste sa bioloke take gleita fizika kultura se zasniva na nekim

    pretpostavkama i saznanjima a je kretanje imalo veliki znaaj u razvoju oveka (kako u fizikom tako i upsiholokom pogleu).

    O ulozi fizike kulture moe a se govori samo uslovno, jer je ona nastala zbog usavravanja i osposobljavanja sa

    nekim linim ciljem. Svi oblici fizike kulture su samo nagranja svih fizikih aktivnosti.

    8. OSNOVI FIZIKE KULTURE ZASNOVANI SU :

    1.

    Na uslovu a ovek moe a opstane ili bilo ta postigne aktivnodu ili nekim rugim oblikom kretanja

    2.

    na saznanju a je sutina nekog ljuskog postojanja funkcionisanje tela3. na biolokom zakonu a svaka funkcija razvija organe

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    5/27

    9. ULOGA FIZIKOG VASPITANJA U ONTOGENETSKOM RAZVOJU OVEKA

    Ontogenetski razvoj = razvoj jeinki, bida, pojeinca ( o roenja pa o smrti)

    nekim fizikim aktivnostima moe se uticati na razvoj jeinke

    10. MESTO I ULOGA FIZIKE KULTURE U SAVREMENOM RUTVU

    Centralno pitanje fizike kulture kakva je uloga psihofizikih modi oveka u savremenim uslovima ivota (kao neke

    vrednosti koja je u nekoj funkciji)

    Funkcije:

    1) svestrani razvoj i vaspitanje mladih

    2)

    ouvanje biolokih svojstava oveka

    3)

    uenje nekog kretanja4) dostizanje posebnog nivoa za obavljanje poslova

    5) relaksacija i osveenje organizma

    6)

    leenje bolesti

    7) rehabilitacija posle bolesti

    8) pruanje mogudnosti ljuima a prate neka sportska takmienja time se zaovoljava potreba

    ientifikacije sa sportistima, klubom, navijaima

    Fizika kultura = fiziko vaspitanje, sport, rekreacija, sve viepostaje jako znaajan inilac u rutvenom ivotu;

    razvijenost jenog rutva moe se meriti time koliko i kako graani mogu u slobono vreme a iskoriste u nekom

    o oblika fizike kulture.

    Fiziko vaspitanje, rekreacija i sport dobijaju autonomni karakter, postaju sami sebi svrha.

    11. SPORT

    - termin engleskog porekla

    definicija - sposobnost oveka za nekim maksimalnim ostignudima u nekoj sportskoj isciplini.

    Najvanije obeleje sporta je takmienje ipriprema za ta takmienja.

    Osnovne karakteristike sporta:

    1) takmienje

    2) nastojanje a se putem vebanja postignu maksimalni rezultati

    3)

    zaovoljenje potrebe ljui za uedem u takmienju

    12. FIZIKO VASPITANJE I SPORT

    Na vezu izmeu fizikog vaspitanja i sporta ukazuju sportska takmienja (oeljenska, rezrena, optinska, regionalna,

    graska, republika takmienja, savezna, meunarona).

    Ciljevi:

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    6/27

    -

    mogudnost a se sva eca bave sportom bez obzira na svoje fizike sposobnosti i mogudnosti

    - podsticati decu na takmienje

    - olazi o irenja humanitarnih ieja

    -

    razvoj moralnih i voljnih osobina kroz sport

    - razvijanje fer play odnosa u sportu

    - formiranje humanih odnosa

    13. REKREACIJA (SPORTSKA)

    o latinske rei rekreo zabava, razonoda

    Obuhvata sve aktivnosti koje su namenjene omoru i razonoi u nae slobono vreme (etnja, gleanje TV-a,

    pecanje, ra u bati....)

    Ima vie efinicijanpr.:

    definicijasveukupna delatnost koja se odvija u slobodno vreme po vlastitom izboru.

    Javljaju se razni termini u fizikoj kulturi: sportska rekreacija, fizika rekreacija, telesna rekreacija, rekreacija fizikim

    vebanjem, kretna rekreacija, kinezioloka rekreacija

    fizika rekreacija = kaa se ovek bavi fizikim vebanjem (turizam i sport)

    rekreacija kretanjem = obrovoljno fiziko vebanje u slobono vreme

    sportska rekreacija = sportsko-rekreativne aktivnosti koje su svima dostupne

    Cilj: a ovek zaovolji bio-psiho-socijalnu potrebu za kretanjem, igranjem, a sarajnije provoi slobono vreme,

    otklanja prevremeno starenje, prouava rani vek.

    14. KINEZITERAPIJA - leenje pokretom

    grko poreklo kinesis (kretanje), terapia (leenje)

    Kineziterapija je posebna oblast fizike kulture ini primenu vebanja u leenju, rehabilitaciji i prevenciji.

    primena telesniih vebi ija je svrha leenje: korektivnom gimnastikom, terapeutskom gimnastikom, ortopeskom.

    Za nastavnike je vano a se upoznaju sa preventivnom ulogom npr. ravna stopala, kifoza, skolioza.

    15. FIZIKO VASPITANJE

    2 osnovna cilja:

    I.

    primarni - stvaranje trajnih navika za svakonevnu vebu

    - pravilno ranje tela pri eenju, hoanju

    - sticanje osnovnih teorijskih i sportsko-tehnikih znanja iz sporta

    - razvijanje pravilnog koeksa ponaanja

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    7/27

    II.

    sekindarnisvi drugi ciljevi vapitanja i obrazovanja za koje je rutvozainteresovano, a ostvaruje se preko

    rutvenih i fizikih organizacija

    Fiziko vaspitanje onosi se na vaspitanje u prekolskom uzrastu, osnovnokolskom i vaspitanje u organizacijama

    fizike kulture.

    definicija 1 - u koli nije ni premet, ni vetina ved eo vaspitanja

    definicija 2 - specifinaelatnost usmerena ka usavravanju oveka i bio-psiho-socijalnih potencijala prema

    vebanju

    definicija 3 - ljusko ivljenje fizikom aktivnodu

    16. FIZIKA KULTURA U PRVOBITNOJ ZAJENICI I ROOVSKOM RUTVU

    Naroiti znaaj imali su instikti za samooravanje i prouetak vrste najkarekteristinije vezano za roovskarutva.

    Ljudi su vaspitavani kroz rai i igru ( a rae i a se igraju), eca su vrlo rano ukljuivana u lov, raili su poslove koji

    su ih osposobljavali za samostalan ivot.

    Primitivna podela radastrogo prema polu ( eaci lov, obrada zemlje, borba, gajenje stoke, ribolov; evojice

    kudni poslovi).

    Fiziko vaspitanje kao organizovan vi fizike aktivnosti nije postojalo ( samo igre: gaanja, bacanja, lov).

    17. FIZIKA KULTURA U ROBOVLASNIKOM RUTVU

    Deca robova su se za ivot osposobljavala kroz ivotnu praksu.

    U Egiptu (pre 500 godina)telesne vebe kao srestvo fizikpg vaspitanja (tranje, bacanje koplja, borilake

    vetine, vetine sa palicama, plivanje, veslanje).

    u KiniHoang Ti (car) postavio osnove fizike kulture. Poseban znaaj obija za vreme Konfujia profesora,

    koji je preporuivao za pravilno ranje tela, pravilan ra unutranjih organa. U Kini popularno zravstveno

    kupanje kombinovano sa fizikim vebanjem.

    U Indijipreporuivao se asketizam ( u vreme raspaa plemenskih zajenica) u fizikom vebanju(manifestovao se kroz jogu)

    U Grkoj fiziko vaspitanje sastavni eo razvoja svih fizikih i psihikih karakteristika oveka. Bilo je

    povezano sa kulturnim oblicimapoezijom, muzikom, slikarstvom, vajarstvom, arhitekturom, filozofijom i

    slinimoblicima moralnog ponaanja.

    Vebanje: vebe su vojnikog karaktera (cenile su se upornost, izrljivost i borbenost).

    5 isciplina: tranje, skakanje, rvanje, bacanje iska, bacanje koplja

    18. FIZIKA KULTURA U FEUALNOM RUTVU

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    8/27

    Osnovna karakteristika feualnog rutva je vlaavina plemstva i svetenstva. Plemstvo je imalo veliku imovinu,

    ivelo je o raa seljaka i kmetova. Tu se fizikom vaspitanju nije posvedivala gotovo nikakva panja. Samo se

    plemstvo time bavilo i to u cilju borbe protiv drugih (feudalaca).

    Glavni saraj 7 vetina : jahanje, plivanje, bacanje koplja, maevanje, lov, ah, takmienje u sastavljanju stihova.

    Ciljsnaan vitez koji de se boriti protiv svih.

    19. FIZIKA KULTURA U KAPITALISTIKOM RUTVU

    Uporedo sa razvojem kapitalistikog rutva razvijala se i fizika kultura. Karakteristino je pojavljivanje nacionalnih

    sistema fizike kulture - nemaki, veski, eki (sokolski) gimnastiki sistem.

    Osnovna uloga je osposobljavanje ljui za ivot, ra i borbene potrebe. tu su jasno razgraniene f-je fizikog

    vaspitanja, rekreacije, amaterskog i profesionalnog sporta.

    Prvo Sokolsko rutvo u Beograu je osnovano u koli Kralj Petar I.

    20. CILJEVI FIZIKOG VASPITANJA

    I.

    zadovoljenje potrebe za kretanjem

    II. povedanje aaptivne i stvaralake sposobnosti u savremenim uslovima ivota i raa

    III. razvijanje fizike kulture rai ouvanja zravlja

    IV. stvaranje trajne navike a se telesno vebanje ugrai u svakonevni ivot i kulturu ivljenja

    21. ZAACI FIZIKOG VASPITANJA

    1) a uenici upoznaju znaaji sutinu fizikog vaspitanja

    2) a postignu harmonian telesni razvoj i pravilno ranje tela

    3) a razvijaju higijenske navike rai efikasnijeg ouvanja zravlja

    4)

    a usvoje oreen fon motorikog uenja i navika

    5) a postiu i aktiviraju motorike sposobnosti i izuzetne motorne nadarenosti za svestrano razvijanje i

    usavravanje u sportu i plesu

    22. FIZIKA VEBA

    je osnovno srestvo fizikog vebanja = svako kretanje, bilo kakva fizika aktivnost

    definicijafiziko vebanje ili treniranje je jean osmiljen,planski organizovani, adaptivni proces kojim se

    primenom ogovarajudih fizikih vebi i metoaizazivaju promene u oveku, o atog poetnog o eljenog

    stanja.

    Svako kretanje sastavljeno je o nekih pokreta, ali svi pokreti nisu fiziko vebanje. U fizikom vaspitanju, sportu,

    rekreaciji, po vebom se porazumevaju neka kretanja koja su oabrana i kojima se upravlja svedu (potiu iz

    glave).

    Fizika veba ima 2 zaatka:

    1) ponavljanjem vebe se usavrava neko kretanje

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    9/27

    2)

    a se izvri uticaj na organe a bi se izazvale eljene promene

    Osnovne karakteristike (svaka fizika veba ima stttrukturne karakteristike):

    1. kinematika

    2.

    inamika

    3. ritmika (ritam kretanja je perioinost izvoenja pokreta. Osnovno obeleje ritma kretanja jeste pravilno,

    naizmenino smenjivanjenaprezanja i oputanja)

    4.

    kvalitativne karakteristike vebe su pokazatelji naina izvoenja vebe. Kretanje moe biti: tano, teno,

    ekonomino, energino, elastino

    Kinematika struktura vebe

    Fizika veba ima svoja obeleja:

    - prostorne karakteristike vebe

    - vremensko

    -

    prostorno-vremensko obeleje

    U prostorna obeleja spaaju poloaj tela vebaa i trajektorija kretanja ( pravac, obim i oblik kretanja trajektorije).

    Poloaj tela vebaa je oreen onosom tela u onosu na neke objekte koji se tu nalaze, pri emu svako kretanje

    poinje i zavrava se privinim mirovanjemtzv. polazni i zavrni poloaj.

    Polazni poloaj ima presunu ulogu na tok, efikasnost kretanja, utie na pravac, brzinu i jainu pokreta (npr. skok ko

    plivaa, u atletici start nogom).

    Zavrni poloaj aje informacije u kojoj meri su bili usklaeni neki pokreti.

    Putanja kretanja trajektorija je oreena pravcem, uinomformom. Pravac je usmerenost kretanja tela (npr.

    bacanje kugle, start u plivanju) u prostoru. Svaki pokret moe a se izvee u vie pravaca, a to zavisi o anatomskih

    karakteristika tj. kretanja u zglobovima.

    obim (izraava se u stepenima i uinskim merama), veliina ili amplitua pokreta i kretanja oznaava neku meru

    (zavisi od pokretljivosti u zglobovima, od kvaliteta miida i njihovih veza).

    Prema putanji (tj. trajektoriji) kretanja mogu biti :

    -

    pravolinijska (plivanjenema prepreka, tranje,...) i

    -

    krivolinijska (fubal, koarka sportske igre)

    Trajanje pokreta je vremenski razmak izmeu poetnog i zavrnog poloaja vebe.

    Ritam, tempo je frekvencija pokreta. Jako je bitan jer o njega zavisi rezultat vebanja.

    Kretanja mogu biti:

    - maksimalnom brzinom (npr. udarac u boksu)

    - brza (npr. ritmika gimnastika, skok u vis skok u alj)

    -

    srenje brza (tranja)

    -

    umereno brza- spora

    -

    veoma spora

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    10/27

    23.KOGNITIVNE SPOSOBNOSTI

    = bio-psiho-socijalni status deteta

    Nege se zovu i intelektualne sposobnosti. Obuhvatahu saznajne sposobnosti jene linosti. Onose se na: opaanja,prepoznavanje, miljenje, shvatanje, rasuivanje, inteligenciju.Utiu bitno na motorike akcije to znai a utiu na

    sportske rezultate.

    24. INAMIKA STRUKTURA VEBE

    Uslovljene su elovanjem nekih miidnih sila. Sile se ele na unutranje i spoljanje.

    Unutranje sile: 1) aktivne sile miida

    2) pasivne sile zglobno-vezivnog tkiva

    3) reaktivne sile

    Spoljanje sile: 1) sila teine tela

    2) sila reakcije podloge

    3) sila otpora spoljanje sreine

    4) sile fizikih tela (npr. protivnik, teina rekvizita)

    25. SISTEMATIZACIJA FIZIKIH VEBI

    Prema topologiji dele se na:

    1)

    vebe za vrat

    2) vebe za ruke i rameni pojas

    3) vebe ze trup i karlini pojas

    4) vebe za noge

    Prema upotrebi sprava vebe se ele na:

    1) vebe na spravama

    2)

    vebe bez sprava

    Vebe mogu biti sa i bez upotrebe rekvizita.

    U onosu na poloaj tela vebe se ele na:

    1)

    vebe u mestu

    2) vebe u kretanju

    Prema osnovnom stavu u kome se odvijaju kretanja - vebanja se ele na ona :

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    11/27

    1)

    u leedem stavu (plivanje, streljatvo,...)

    2) u seedem (veslanje, biciklizam,automobilizam, ah,...)

    3) u uspravnom stavusa rastavljenim nogama (skok u alj, tranje,sreljatvo,izanje tegova, maevanje),sa

    sastavljenim nogama (stav mirno), sa nogama na jenoj liniji (vebe na grei), na jenoj nozi (vebe u

    gimnastici, na klizaljkama)

    4) sa osloncem na ruke (visovi na vratilu, stoj nanalakticama i lopaticama, stav na akama, stav na jenoj ruci)

    Kretanja se dele na:

    1. stereotipna (standardna) kretanja

    2. situaciona (nestandardna) kretanjaborilaki sportovi (rvanje, boks, maevanje,...), sportske igre (tenis,

    odbojka, rukomet, koarka, hokej na travi, hokej na leu,...) i krosevi (tranje, motokros, biciklistiki kros,

    smuanje,...)

    Stereotipna kretanja se dele u dve grupe:

    1. kretanja koja se mere kvantitativno i

    2. kretanja koja se vrenuju kvalitetom izvoenja (ocenjuju se boovima)

    Kretanja u kojima se rezultat meri kvalitativno se dele na:

    1.

    ciklina kretanja-

    dele se prema naporu (intezitetu kretanja) na: kretanja maksimalnog, submaksimalnog, srednjeg i umerenog

    inteziteta;

    prema formi kretanja ciklina kretanja se ele na ona ge je osnovno uede nogu (hoanje, trcanje, vonja

    bicikla) i ona ge je osnovno uede ruku (veslanje, plivanje)

    2. aciklina kretanjadele se na:

    -

    brzinsko snana (skokovi, bacanja);

    - snana (izanje tegova) i

    - kretanja preciznosti sa pogaanjem cilja (streljatvo, oavanja u sportskim igrama i pogaanje cilja)

    Kretanja koja se vrenuju kvalitetom izvoenja ele se prema viu sporta i prema karakteristikama kretanja.

    Prema viu sporta tu spaaju: gimnastika, akrobatika, umetniko klizanje, skokovi u vou i smuarski skokovi.

    Prema karakteristikama kretanja, gimnastika i akrobatika zahtevaju snagu, brzinu, koordinaciju i orijentaciju u

    prostoru i vremenu; umetniko klizanje, skokovi u vou i smuarski skokovi zahtevaju ravnoteu, gipkost,izraajnost.

    26. SNAGA U FIZIKOM VASPITANJU

    Snaga u fizikom vaspitanju zavisi o miidne mase. Ko ece o 8 goina miidna masa ini 1/3 o ukupne mase, a

    ko ece o 14 o 18 goina 40%. Izmeu 13. i 14. goine i 16. i 17. goine olazi najvie o porasta snage.

    Snaga se ko uenika neravnomerno razvija o 10. o 17. goine (ko nekog bre, ko nekog sporije). O 9. o 11.

    goine povedanje snage je malo. intezivni razvoj o 12. o 16. goine (vebanjem moe osta a se utie napovedanje miidne mase tj. snage).Najveda brzina snage 15 -16 godina.

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    12/27

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    13/27

    31. POKRETLJIVOST

    Sinonimi za pokretljivost su : gipkost, elastinost, fleksibilnost.

    definicija = sposobnost obavljanja pokreta velikih amplituda

    Pokretljivost se menja neravnomerno. Izmeu snage i pokretljivosti postoji negativna povezanost (povedanjem snage

    smanjuje se pokretljivost). Za razliku o rugih fizikih sposobnosti pokretljivost ima tenenciju smanjenja tj.

    opaanja sa goinama. Ko eaka je pokretljivost izmeu 20. i 25. goine manja nego ko evojica.

    32. OSNOVNE METOE RAZVOJA FIZIKIH SPOSOBNOSTI

    Osnovni princip vebanja je ponavljanje vebe. Razvoj fizikih sposobnosti zavisi o : izbora i primene vebe, o

    pauza izmeu vebi, o pauze za omor.

    Zajeniki elementi u razvoju fizikih sposobnosti:

    1) broj ponavljanja vebi

    2) reosle vebi

    3)

    intezitet i vremenski period rada

    4) pauza za odmor

    Osnovne metode treninga:

    1)

    metoda neprekidnog rada

    2) metoda ponovljenog rada

    3) metoda promenljivog rada

    4) metoda intervalnog rada

    5)

    metoa takmienja

    Metodu neprekidnog radakarakterie postojani i relativno mali intezitet rada, ali relativno dugog trajanja ( u odnosu

    na druge metode). Ova metoa se preporuuje za razvoj aerobne ili opte izrljivosti. Razvija se samokontrola. Za

    vreme napora razvija se samo ona grupa miida koji su neophodni za napor.

    Metoda ponovljenog radazasniva se na ponavljanju oreenih vebi sa oreenim pauzama ili bez njih.

    Karakteristike: Postojan intezitet rada, postojanje optimalne (dovoljne) pauze za odmor, promenljivost broja

    ponavljanja. Preporuuje se u rau sa poetnicima. Koristi se za razvoj snage, brzine, izrljivosti i pokretljivosti.

    Metodu promenljivog radakarakterie promenljiv intezitet vebi, razliitovreme trajanja vebi, smanjen intezitet

    vebe. Primenjuje se rai razvijanja snage, izrljivosti, koordinacije.

    Metoda intervalnog rada (intervalni trening)je takvo vebanje u kome su vreme trajanja napora i pauza precizno

    regulisani. Ko ovakovog raa nisu maksimalna opteredenja. Pauza u vebanju je takva a ne obezbeuje potpuni

    odmor. Karakteristike: precizno oreena opteredenja vebaa, precizno oreen intezitet vebanja, promenljive aliprecizno oreenei nepotpune pauze odmora, precizno oreen broj ponavljanja vebi. Ova metoa se primenjuje

    u razvoju izrljivosti. U primeni ove metoe treba biti paljiv i oprezan. Efikasna je jeino ona ako se pravilno

    primenjuje.

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    14/27

    Metoda takmienjasastoji se u tome da se uticaj na razvoj fizikih sposobnosti vri putem takmiarske aktivnostiu

    nekoj sportskoj aktivnosti, disciplini. Za ovu metodu vae svi principi treninga. Osnov za ra ini izbor jaine

    protivnika (intezitet raa). Ova metoa je nepovoljna za neovoljno utrenirane uenike (pravi se selekcija).

    33. METODIKA RAZVOJA SNAGE

    Snaga je osnovna fizika sposobnost bez koje ne moe a se izvee nijean pokret. U fiziologije se snaga efinie kao

    maksimalno naprezanje miida.

    Miidi mogu a ispoljavaju snagu:

    bez promene svoje uine

    uz svoje skradivanje

    uz svoje zauivanje

    Snaga je sposobnost pojeinca a razvija silu miida (Barov, 1975.).

    Snaga je komponenta fizike sposobnosti koja se oglea u savlaavanju otpora (Ivanid,1996.).

    S obzirom na karakteristike otpora koji treba savlaati razvijanje (ispoljavanje) snage moe a se javi u tri

    akciona vida:

    1) eksplozivna snagasposobnost a se maksimum energije uloi u jean eksplozivni pokret.

    2) repetitivna (ponavljajuda) snaga sposobnost grupe miida a u zaatom vremenu i zahtevima

    proizvee to vedi broj ponavljanja

    3)

    statika(izometrijska) snagaje sposobnost zaravanja oreenih poloaja uprkos ejstvuspoljanjih sila (npr. teina sopstvenog tela, teina ruge osobe ili teina mrtvog tela tegovi).

    Statika snaga je kaa nema kontrakcije miida, a savlauje se otpor.

    34. METOIKE NAPOMENE O RAZVOJU SNAGE

    Pri izvoenju vebi snage postoje pravila:

    napinjanje se moe ozvoliti samo kaa je to neophono

    vebe maksimalnog i priblini maksimalnog opteredenja nikaa se ne smeju avati poetnicima

    pre izvoenja vebi snage nikaa ne treba primenjivati maksimalan uisaj

    o poetnika uvek treba zahtevati a izisaj izvie u sreini neke vebe

    za opti razvoj snage 3 treninga neeljno je ovoljno, a za razvoj snage pojeinih miidnih grupa

    broj bebanja je vie puta neeljno

    u vebanju snage treba koristiti takve poloaje tela u kojima se moe ostvariti najveda sila

    najpogoniji tempo izvoenja pokreta je normalan umeren tempo

    reosle veni se planira prema reimu raa i karakteru opteredenja

    35. RAZVOJ SNAGE NA ASOVIMA FIZIKOG VASPITANJA

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    15/27

    Vebe snage u fizikom vaspitanju su one u kojima se savauje otpor sopstvenog tela i otpor sospstvenih

    delova tela.

    Vebe snage u prekolskom uzrastu samo vebe snage bez rekvizita, to su vebe oblikovanja, svi neki

    prirodni oblici kretanja u kojima ima elemenata snage (sva puzanja, penjanja na sprave, prenoenja

    rekvizita).

    Za mlae razree O.. vebe snage bez rekvizita i sa lakim rekvizitima ( razne palice, lopte, obru,

    prenoenje meicinki,niske gree i klupe, vuenje i potiskivanje, koriste se skokovi u vis i alj, bacanje

    loptica razliitih teina, razna penjanja uz letve, ipke; razna vienja (uz ripstol), akrobatske vebe (

    stoj/stav na akama)).

    Za starije razree mogu se primenjivati sve vebe penjanja (uz ipke, uz konopac), vebe sa meicinkama,

    vebe snage naveskim lestvama, vebe navlaenja konopca i potiskivanje partnera. U 7. razreu mogu

    a se aju vebe sa lakim teretima i noenje partnera. U starijim razreima vebe snage treba raiti u

    serijama.

    Kaa je snaga u pitanju najede treba primenjivati iferenciran ra,prilagoiti vebe uzrastu, voiti rauna

    o broju ponavljanja.

    36. METODE RAZVOJA POKRETLJIVOSTI

    Gipkost je komponenta fizike sposobnosti koja oznaava stepen kretanja u zglobovima. pokretljivoste se u

    fizikom vaspitanju ispoljava kao sposobnost posebne :

    pokretljivosti u zglobu ramena

    pokretljivosti kimenog stuba i pokretljivosti u zglobu kuka

    Vebe za razliite pokretljivosti mogu biti: aktivne i pasivne. po aktivnim vebama se porazumevaju one

    koje se ispoljavaju gipkodu miida. Pasivne su kaa seamplitua pokreta postie po uticajem spoljanje

    sile 8zemljina tea, partner). moe biti i kombinovana.

    37.METOE RAZVOJA IZRLJIVOSTI

    definicija= Izrljivost je sposobnost organizma a asvlaa neki zamor u toku nekih ugotrajnih

    aktivnosti ili opteredenja.

    definicija= Sposobnost a se to ue istraje u nekom rau, a a se pri tome ne smanjuje aktivnost raa.

    Izrljivost zavisi o funkcionalne sposobnosti srano-sudovnog sistema, metabolizma, od stanja volje

    (npr. ako maratonci nemaju jaku volju nema uspeha)

    Vrste izrljivosti:

    1)

    aerobna izrljivost (kiseonina9 ge je intezitet naprezanja miida pokriven nekom kiseoninompotrebom

    2) anaerobna (beskiseonina) ge se javlja eficit u snabevanju

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    16/27

    38. FORMA IZRLJIVOSTI NA OSNOVU FIZIOLOKIH PROCESA

    Izrljivodu se naziva sposobnost organizma za savlaavanje zamora u toku ugotrajinh fizikih

    opteredenja. Postoji aerobna i anaerobna izrljivost.

    Na osnovu fiziolokih procesa postoje razliite forme izrljivosti:

    1. Izdrljivost dugog trajanjase poboljava kaa fizikaveba traje bez prekia ue o osam minuta,

    sa intezitetom koji se krede u granicama o minimalne o srenje vrenosti.

    2. Izdrljivost srednjeg trajanja se poboljava kaa opteredenje srenjeg inteziteta traje 2 8 minuta.

    3. Izdrljivost kratkog trajanjase poboljava kaa se primenjuju vebe inteziteta o srenjeg o

    submaksimalnog. traju od 45sekindi do 2 minuta.

    4. Brzinska izdrljivostse trenira pomodu vebi koje traju o 6 45 sekundi i koje su submaksimalnog i

    maksimalnog inteziteta.

    5. Izdrljivost tipa snagese zasniva na savlaavanju otpora u uem vremenskom trajanju. Vebama

    se istovremeno razvija i izrljivost i snaga.

    39. METOE TRENINGA U RAZVOJU IZRLJIVOSTI

    Postoje:

    1. Neprekidna (trajna) metodaprimenjuje se tranje ustaljenom brzinom. Ko ece traje o 3 25

    minuta, a ko starijih i ue to zavisi o treniranosti, vrste sporta it.

    2.

    Promenljiva metodaprimenjuje se tranjem o 3 -25 minuta sa nekim planskim menjanjem brzine(tj. sa razliitim intezitetom).

    3. Fartlek (igra tranja)promene brzine se ne planiraju unapre, ved ih uenik sam menja u zavisnoti

    o profila terena. tranje traje o 3 25 min.

    4. Intervalna metodaza nju je karakteristino a prekii izmeu tranja ne treba a ovedu do

    potpunog omora. nivo opteredenja treba a lje a se ponovi kaa je nivo pulsa izmeu 120 -130

    otkucaja u minuti (to je znak a je organizam i alje u nekom opteredenju).

    40. METODE RAZVOJA BRZINE

    definicija = Brzina je komponenta fizike sposobnosti oveka, koja mu omogudava a jean prost pokret,

    sloeno kretanje ili itavu ranju izvri u najkradem mogudem vremenu (Ivanid, 1996. goine).

    1) brzina reagovanja

    2) brzina akcije

    3) brzina uestalosti nekog pokreta

    Treniranje ili vebanje brzine je genetski limitirano. To je sposobnost koja se najtee razvija.

    Kako se moe razvijati ?

    a se pobolja tehnika pokreta

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    17/27

    brzinskim treninzima

    treningom snage

    Vebe brzine sa aju na poetku nekog treninga i to posle zagrevanja. Osnovna metoa trninga u

    poboljanju brzine je metoa ponavljanja (kratko traju, ali stalno se ponavljaju sa raznim tranjem).

    Kriterijumi koje treba ispotovati:

    - uenike treba obro zagrejati (elementarne igre, sportske igre koje nisu mnogo zamorne)

    - vebanje brzine aje najbolje rezultate kaa se rai u prvom elu onovne faze asa ( ne u

    uvodnom)

    - zagrevanje u 1. fazi asa ne sme biti suvie intezivno (lagano tranje, jenostavne igre, nede mnogo

    da se zamore)

    41. BRZINA POJEINANIH POKRETA (segmentarna brzina i brzina promene pravca)

    Ova brzina (brzina pokreta dela tela u jednom pravcu) se moe poistivetiti sa eksplozivnom snagom. Razlika

    je u tome to se ko ove brzine iskljuuje postojanje otpora. Ova brzina je zastupljena i znaajna u nekimsportskim isciplinama (uarci u boksu, uteri u fudbalu, rukometu).

    Segmentarna brzinaje sposobnost brzog ponavljanja pokreta rukom ili nogom u konstantnoj amplitudi.

    Brzina promene pravca (agilnost)je sposobnost brzog pomicanja tela uz promenu pravca kretanja.

    42. METOIKA RAZVOJA RAVNOTEE

    Ravnotea je sposobnost ouvanja stabilnog poloaja tela ko razliitih (raznolikih ) pokreta.Postoje

    sleede vrste ravnotee:

    1) elementarna (statika) ravnotea je sposobnost a se telo zari u zaanom poloaju, najede

    uspravnom.

    2) vizuelno oteana ravnotea je sposobnost zaravanja tela u nekom zaanom poloaju sa teitem

    izna povrine oslonca o tlo ili bez vizulne kontrole.

    3) inamiki oteana ravnotea je sposobnost zaravanja tela u nekom zaanom poloaju sa teitem

    izna povrine oslonca uprkos oteanjima koja dolaze od dejstva spoljnih sila.

    Ravnotea se usavrava na 2 naina:

    - primenom vebi za ravnoteu npr. popeti se na greu, predi greu i sidi

    - usavravanje tzv. analizatora pomodu kojih se ravnotea orava, npr. ka raimo kolutanja moraju a se

    usavravaju

    43.VERBALNA METODA

    iaktike metoe su srestva optenja, komunikacije nastavnika sa uenicima.

    Ima iroku primenu i znaajnu ulogu u nastavi fizikog vaspitanja.Ova metoda se u nastavi javlja u dva

    oblikakao monolog i kao dijalog. monoloki meto je usmeno izlaganje. Dijaloki meto je razgovorizmeu nastavnika i uenika, a ree izmeu uenika.

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    18/27

    Usmeno izraavanje je najstariji n. meto. To je takav oblik raa u kome nastavnik ili uenici reima izlau

    elove nastavnog saraja.Oblici usmenog izraavanja su: pripoveanje, opisivanje, obrazlaganje,

    objanjenje, rasuivanje.

    Prianjeje usmeno izlaganje ime se uenici upuduju a uoavaju neki problem (kako neto a urae, nata

    a obrate panju).

    Opisivanje se primenjuje prilikom oslikavanja neke pojave, procesa. Povezano je sa posmatranjem. Bitno jeza poetnu fazu asaobuavanjanekog pokreta.

    Obrazlaganjeje oblik usmenog izlaganja u kome se najede aju ogovori na pitanje : zato? (npr. zato se

    to vebanje primenjuje, kakav jeuticaj tog vebanja na nas,...)

    Objanjenjeje najtei eo usmenog izlaganja, koristi se u saznavanju nekih apstrakcija. Znaajno je u

    uenju neke tehnike, reavanju nekih taktikih zaataka u sportu. Koristi se prilikom korekcija u vebanju.

    Rasuivanjeje glasno razmiljanje kojim se reavaju neki tei problemi.

    Metoa razgovora se jo naziva ijaloka metoa (erotematska metoa). Strukturu razgovora ine pitanja i

    ogovori. Za fiziko vaspitanje su bitni:

    - katehetiki oblik razgovora ( na postavljenopitanje uenik aje oreen i formulisan ogovor, na kratko

    pitanje sledi kratak odgovor),

    - heuristiki oblik razgovora (uenici se putem iznalaenja injenica voe ka zakljuivanju; uenici

    generalizuju injenice; iniktivan put sticanja znanja) i

    -sloboan oblik razgovor je vezan za oreenu temtiku. Tok razgovora nije unapre oreen nego se ovija

    u slobodnom dijalogu.

    44. PRINCIP TRAJNOSTI

    Ukazuje na to a vebe treba a buu tako organizovane a sposobnost, vetine i iskustvo uenika postanu

    stabilni. U metoikom smislu vano reovno ponavljanje oreenih kretanja i njihova kontrola.

    45. PRINCIP DOSTUPNOSTI

    U tesnoj vezi sa principom postupnosti i sistematinosti. Ovaj princip zahteva o nastavnika a imai

    iniviualni pristup ueniku ( prema njegovim sposobnostima, motorikim karakteristikama). Ovaj princip

    ukazuje na potrebu a se najveda panja posveti reosleu vebi. U realizaciji ovog principa primenjuju se

    iaktika pravila :

    - o prostog ka sloenom,

    - o lakog ka tekom i

    - od poznatog ka nepoznatom.

    46. PRINCIP OIGLEDNOSTI

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    19/27

    Najvedi znaaj u obuci u fizikom vaspitanju. Prikazivanje pokreta, fotografija, kinograma i nastavnih

    filmova, koridenje TV-a, vieo ureaja i rugih pomagala znaajno ubrzavaju obuku i pomau uspenijem

    ovlaavanju savrenijom tehnikom vebi.

    Saznanja se stiu posmatranjem (posmatra se oima, uima, pipanjem, osetima muskulature i na kraju

    kretanjem).

    Razlikuju se:

    1) vizuelni tipovi

    2) motoriki tipovii

    3) auditivni tipovi primanja

    47. PRINCIP SVESNOSTI I AKTIVNOSTI

    Svesno usvajanje znanja, u radu insistirati na svesnoj saradnji izmeu nastavnika i uenika. Kod ovog

    principa najveda panja se poklanja aktiviranju intelektualne sposobnosti uenika(npr. ueniku pokaemo

    pokret i od njegove intelektualne sposobnosti zavisi kako de usvojiti). Bitan momenat je podsticanjeuenika na razmiljanje, na samoanalizu.

    Ovaj princip je potreba a se uenici aktivno i svesno ukljue u sve procese nastave pa samim tim i u proces

    fizikog vaspitanja.

    48. OSNOVNI PRINCIPI OBUAVANJA

    1) princip svesnosti i aktivnosti

    2) princip oiglesnoti

    3)

    princip dostupnosti4) princip sistematinostii postupnosti

    5) princip trajnosti

    49. VRSTE METOE U FIZIKOM VASPITANJU

    I. ANALITIKA METODA kaa se veba ralanjuje, eli na elove; elovi moraju a se savladaju

    posebno, pa se zatim povezuju u celinu.

    II.

    SINTETIKA METODA - obuavanje se vri u celiniIII. KOMPLEKSNA METODA - kombinacija analitike i sintetike metoa

    50. FAZE UENJA TELESNIH VEEBI

    Vie faza:

    1) faza generalizacije (iradijacije)karakterie je neka rastegnutost pokreta, ima mnogo suvinih

    pokreta.

    2)

    faza diferencijacijekarakterie se eliminacijom suvinih pokreta, u ovoj fazi se u celini obuava

    neko kretanje, kaa i ge treba zauzeti neki poloaj ili zamah.

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    20/27

    3) faza stabilizacije(automatizacije)vri se stabilizacija (automatizacija pokreta, a se pokret

    stabilizuje). U ovoj fazi pokreti deluju skladno.

    51. ANATOMIJA - kosti, nervni sistem

    biomehanikakako savladati pokret

    KOSTI

    Kosti glave : eona kost, temena kost, potiljana kost, slepoona kost, klinasta kost, nosna kost, jabuna

    kost, gornja vilica, donja vilica.

    Kosti grunog koa: kimeni stub, vratni prljen prvi vratni prljen, rugi vratni prljen, gruni prljen,

    slabinski prljen; karlina kost bedrena, preponska, sedalna kost; kljunjaa 8kljuna kost), ramena kost

    (ramenice), lopatice, bica kost, lakatna kost (laktica), kosti ake, butna kost, aica, kolenjaa, kosti

    stopala.

    NERVNI SISTEM

    1) Centralnikimena moina, prouena moina, moani most, mali mozak, srenji mozak,

    meumozak, veliki mozak.

    2) Periferni nervni sistem ine kimeni ivci, moanski ivci (lobanjski ivci).

    3) Vegetativni (autonomni) sistem

    Popreni presek kimene moine ine bela i siva masa i kimeni ivci. Moane komore: etvrta, treda i

    bonakomora.

    52. OSNOVE POKRETA

    Pokret je kretanje pojedinih delova tela u odnosu na telo, a ne u odnosu na prostor i vreme.

    Kretanje je kretanje ovekovog tela ili njegovih elova sa i bez rekvizita u prostoru i vremenu. Kretanje ima

    svoj poetak, trajanje i kraj.

    53. OBIM I INTEZITET OPTEREDENJA

    - osnovna obeleja vebanja

    - pore obima i inteziteta naroit znaaj imaju onosno postoje pauze izmeu vebanja kao i karakter

    odmora.

    definicija = Obim je neko ukupno trajanje, neki ukupno izvren ra vebanjana jenom asu, treningu,...

    definicija =Obim vebanja porazumeva broj asova vebanja, broj ponavljanja, broj preenih metara ili

    kilometara i ukupnu teinu nekog poignutog premeta.

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    21/27

    definicija =Intezitet vebanja je neka angaovanost u jeinici vebanja u odnosu na maksimalne

    mogudnosti (najbolji rezultat), mera apsolutnog inteziteta izraena u nekom sportu u sekunama.

    npr. o broja zaveslaja, u brzini plivanja, za koliko sekuni se pretri neka staza

    54. KOORDINACIJA

    Koordinacija je neka sposobnost izvoenja komplikovanih pokreta u prostoru i vremenu. Najede se

    vezuje za okretnost. Zavisi od inteligencije (to je ovek inteligentniji, lake de savlaati pokret).

    - sposobnost za uenje kretanja, sposobnost izvoenja nekih sloenih pokreta po zaanom modelu

    - ubrajamo:

    sposobnost povezivanja,

    sposobnost orijentacije,

    sposobnost diferenciranja,

    sposobnost ravnotee, reakciona sposobnost,

    sposobnost preobraaja,

    sposobnost za ritam.

    55. PRECIZNOST

    definicija = sposobnost to tanijeg pogaanja cilja sopstvenim elom tela ili nekim izbaenim premetom.

    Postoje dve vrste preciznosti:

    preciznost voenja

    preciznost bacanja

    Preciznost voenjaje sposobnost pogaanja oreenog cilja na osobama ili premetima u neposrenoj

    okolini (npr. u boksu sposobnost a nekog uarimo pesnicom, u maevanju i sportskim igrama).

    Preciznost bacanja je sposobnost pogaanja izbeenim premetima (npr. loptom, kopljem, strelicom

    pikada, bombom,...).

    56. UENJE U NASTAVI FIZIKOG VASPITANJA

    Prilikom merenja usvojenosti nekog gradiva mora se imati u vidu neko testiranje i ti predstavlja stres. Pod

    terminom stresje neka situacija u kojoj se organizam nalazi u neadekvatnim ili nepovoljnim uslovima, kao

    npr. intezivnom fizikom venanju ili nepovoljnim emocijama.. Prva reakcija organizma na stres je

    aktiviranje prenjeg renja hipofize . Srce poinje ubrzano a rai, olazi o povedanja krvnog pritiska,

    suavaju sekrvni suovi, povedava se cirkulacija u krvnim suovima srca i mozga, ire se plidne bronhije,

    potronja kiseonika se povedava, povedava se koncentracija glukoze u krvi. Sve ovo uslovaljava vedi stepen

    ivahnosti organizma.

    Prilikom uenja jenostavne vetine razlikujemo:

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    22/27

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    23/27

    58. NASTAVA FIZIKOG VASPITANJA

    Tri bitna obeleja nastave:

    1.

    a uenici u natavi stiu znanja, vetine i navike2. a kroz nastavu razvijaju psihike i fizik e sposobnosti

    3. da se putem nastave svestrano razvijaju

    Nastavni proces ini :

    1) organizacijau organizaciju spaa: priprema, prikupljanje materijala, uvebavanje, ponavljanje,

    proveravanje i ocenjivanje

    2) procesi saznavanjasaznajni elementi su : posmatranje, miljenje, razumevanje, analiza, planiranje,

    razvrstavanje, sreivanje

    3) psiholoki proces psiholoki elementi su: asocijacija, oivljaj, motivacija, obnavljanje, stvaranje

    raspoloenja, razumevanje i shvatanje

    4) metodikapo metoikom se porazumeva: vebanje, izlaganje, emonstriranje, objanjavanje,

    prikazivanje, predavanje

    59. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ASA FIZIKOG VASPITANJA

    as fizikog vaspitanja ima sleede karakteristike:

    sprovoi se po unapre utvrenom programu

    sprovoi se po neposrenim rukovostvom strunjaka (nastavnika)

    osnovni asraj raa su vebe i fiziko vebanje

    svaki as fizikog vaspitanja se sprovoi u posebnom ambijentu (sala za fiziko, igralite)

    uenici su na asu u prigonoj opremi

    zaaci su razliiti u onosu na pol

    asovi fizikog vaspitanja imaju neki stepen rizika

    na asu su u upotrebi mnogi rekviziti i sprave

    60. STRUKTURA ASA TELESNOG VEBANJA

    U metoikoj praksi postoji etvoroelna poela asa fizikog vaspitanja:

    1) uvona faza asa (o 3 o 5 minuta)

    2) pripremna faza asa (o 7 o 10 minuta)

    3) osnovna faza asa (25 30 minuta)

    4) zavrna faza asa (o 3 o 5 minuta)

    Svaka faza asa ima svoje zaatke, saraje, metoe raa i svoje trajanje. Prva, ruga i etvrta faza moraju

    a se ispotuju o kraja, a se ovijaju normalno. A u tredoj fazi tj. u osnovnoj fazi , moe a se regulie

    vremenom (nekad 15min., nekad 18 min., nekad 20 min.,...), moe a se skrati.

    Pojeino trajanje faza asova zavisi:

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    24/27

    od uzrasta uenika

    od pola

    o saraja raa

    od uslova za rad

    od vremenskih prilika

    o zamorenosti uenika

    od zamorenostipsiholokog stanja, nastavnika

    Nastavnik ne sme da prelazi na sleedu fazu asa, ako prethono nije uspeno realizovao tekudu

    (prethonu) fazu asa.

    61. VANASOVNE AKTIVNOSTI

    Vanasovne aktivnosti uenika u fizikom vaspitanju su planski i programski organizovani oblici raa,

    prema potrebama, interesovanjima i slobonim opreeljenjima (svih) uenika. Zajeno sa rezreno

    asovnim oblicima raa obezbejuju celovitu realizaciju cilja i zaataka fizikog i zravstvenog vaspitanja i

    obrazovanja. razvijajudi time ko uenika svest o fizikoj kulturi kao integralnom elu ivota savremenog

    oveka.

    62. TAKMIENJA

    kolska takmienja nemaju mnogo slinosti sa klupskim takmienjima. Ona treba a zaovolje potrebe

    uenika za okazivanjem i manifestovanjem sopstvenih vrenosti. Mogu a oprinesu otkrivanju

    talentovanih uenika za bavljenjem sportom. Takmienja moraju imati vaspitnu vrenost.Ne treba ih

    nametati uenicima, jer nije sigurno a ih svi vole. Ima vie efinicija, npr.:

    definicija = Takmienje je jean o osnovnih oblika bavljenja sportom. Sporta bez takmienja uopte

    nema, to je osnovna karakteristika sporta (Kurelid, 1967. go.).

    definicija = Takmienje prestavlja oblik aktivnosti pri kojoj se pojeinac, ili oreene grupe ljui, zalaeda

    bolje i bre ostvare isti cilj kojem tee i rugi (Lsskoek,1971.go.).

    Opte karakteristike takmienja: takmienja su oblik nastavnog raa sa unapre oreenim ciljem,

    organizuju se u koli i zvan nje povoom praznika, memorijala i sl., mogu se organizovati u toku cele

    kolske goine (u zavisnosti o konkretnog sporta i grane), ozbiljno uede u ovakvim aktivnostimaporazumeva fiziku aktivnost (pripremljenost, koniciju, trening) ali i ostale faktore i vrenosti iz prostora

    linosti obrog sportiste (motivacija, fer plej, rugarstvo it.), kolska takmienja su u principu masovnog

    karaktera 8pogotovu izmeu razrea iste kole ili vie kola jenog graa ili optine).

    ORGANIZACIJA TAKMIENJA

    prolazi kroz tri osnovne faze:

    - priprema za takmienje jean eo se onosi na fizike i taktike pripreme uenika na reovnim

    asovima fizikog vaspitanja ili sportskih sekcija, a rugi eo se onosi na organizaciono-tehnikupripremu samih takmienja

    - takmienje

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    25/27

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    26/27

    Tokom organizacije krosa neophono je rati se sleedih preporuka:

    staza ne treba a bue aleko o kole, treba a bue bezbeba i a se o nje lako olazi

    istance koje se tre napraviti tako a start i cilj po mogudnosti buu u blizini

    veliki pomod u organizaciji kros takmienja mogu a prue uenici zavrnih razrea pisanje

    plakata i obavetenja o propozicijama, eviencionih listida, voenje zapisnika i sl.

    najjenostavniji sistem obraivanja plasmana je ako postoje startni brojevi, pa se u levku upisuje

    redosled ulaska u cilj. Poto kole najede nemaju takmiarske brojeve, koriste se ceuljice sa

    poacima uenika (ime i prezime, razre i oelenje, goina roenja, reni broj iz nevnika it.)

    u principu se meri vreme i reosle prvih esetak takmiara

    za svakog uenika je vaan plasman, pa je obro a se kompletna lista istakne i svima bue

    pristupana.

    64. IZLETI

    definicija= izlet je organizovan boravak u priroi sa unapre oreenim ciljem uz jasno istaknut aktivan

    fiziki omor.

    Karakteristike izleta: 1) imaju unapre oreen cilj; 2) porazumevaju boravak u priroi (olazak iz mesta

    boravka); 3) osnovni cilj izleta je aktivan odmor.

    Prema uini trajanja moe biti : polunevni, celonevni i veenevni.

    Prema nainu olaska na teren izleti mogu biti: peai, nepeaki i kombinovani.

    kolski izleti se realizuju kao polunevni (u mlaim rezreim O..) i kao celonevni (u viim rezreima).Najede se organizuju u prolednom i jesenjem periou. Kradi izleti se obino organizuju za vreme

    logorovanja, rekreativne nastave, letovanja ili zimovanja.

    Organizacija izleta

    Da bi izlet bio uspeanrukovodilac treba da napravi detaljan plan i satnicu izleta i da sa njima upozna

    uenike, nastavnike i roitelje.

    Satnica treba a sari:

    vreme i mesto okupljanja

    vreme polaska i nain olaska na izlet

    orijentaciono vreme olaska na izletite

    raspore aktivnosti za vreme olaska, na izletitu i pri povratku

    predvideti vreme za uzimanje obroka i odmor

    prikupljanje za povratak i provera prisutnosti uenika

    vreme polaska sa izletita

    orijentaciono vreme povratka i povratnu lokaciju

    sistem komunikacije u sluaju kanjenja uz put ili na terenu

    Ozbiljan voa izleta priprema skicu kretanja. Kaa su u pitanju uenici niih razrea tada je na

    informacionom sastanku obavezno prisustvo roditelja. Roditeljima se daje kompletna informacija o:

  • 8/10/2019 Metodika Nastave Fizikog 1 - Skripta

    27/27

    opremi koju aci treba a ponesu na izlet, oedi i obudi koja se koristi za vreme izleta, programu poseti i

    aktivnostima na izletitu, vrsti hrane i tekudini i nainu konzumiranja.

    Oprema za izlet treb a je tako oabrana a omogudava nesmetano, lako kretanje i a je prilagoena

    vremenskim uslovima. Oprema je lina (oeda i obuda) i kolektivna (tj. zajenika oprema, mogu a je

    koriste svi uesnici izleta). U tehniku opremu (rekviziti i pribor) spaaju topografske karte, kompas,

    barometar i termometar, pedometar, krivuljar, GPS, Treker, fotoaparat, rezne kamere, durbini, sistem

    radio veze, mobilni telefoni i sl.

    minimum tehnike opreme i pomagala koje treba a nosi voa izleta su: topografska karta terena,

    kompas, baterijska lampa, pitaljka i priruna apoteka.