Metode Treninga-psiholoski Aspekt

8/10/2019 Metode Treninga-psiholoski Aspekt

1/20

Univerzitet u Niu

Fakultet sporta I fizikog vaspitanja

Metode treninga-psiholoki aspekti

(seminarski rad iz psihologije sporta)

Profesori: Student:Dr Aleksandar Milojevi Borjan Ili138Dr Petar Miti

Februar 2014, Ni


2/20

1

SADRAJ:

1.Uvod ................................................................................................................... 2

2. Uenje i sport ..................................................................................................... 3

2.1 Motoriko uenje ili uenje motornih vetina............................................... 4

2.2 Metoe uenja motorikih vetina................................................................ 5

2.3 Znaaj povratne informacije u uenju motorikih vetina............................. 6

3. Metoe uenja nekog motorikog elementa..................................................... 8

4. Metoe praktinog vebanja.............................................................................. 9

5. Stilovi obucavanja ............................................................................................ 10

6. Senzibilne faze ................................................................................................. 11

7. Metode psiholoke pripreme ........................................................................... 12

7.1 Psiholoka priprema za ugotrajni proces vebanja sa opteredenjem........ 15

7.2 Psiholoka priprema za takmienje ............................................................. 16

7.3 Psiholoka priprema za konkretno takmienje............................................ 17

8. Zakljuak .......................................................................................................... 18

9. Reference: ........................................................................................................ 19


3/20

2

1.Uvod

Metodika sportskog treninga je sistematizovano saznanje o nainu i postupku primeneodgovarajuih sadraja u realizovanju pojedinih zadataka u sportskom treningu. Metodikiprincipi i metode rada imaju veoma vanu ulogu u nastavnom i trenanom procesu.Njihovauloga je razliita.

Vano je istai da su principi rada i metode rada meusobno povezani i da se dopunjuju.Sam trenani proces predstavlja u sutini, skup misli i razliitih ideja trenera, koje on sprovodi sasvojim uenicima.http://socceroaza.wordpress.com/2013/11/16/metode-u-radu-sa-decom/ (09.02.2014. u 21:45)

Psiholoka priprema podrazumeva preduzimanje niza mera I postupaka,kao I metoda I

tehnika koji ine sastavni deo trenanog procesa. Cilj tih priprema je oslobaanje sportiste ododreenih psihikih stanja koja mogu da remete pripremu I sam tok bilo kog takmienja. Ovajdeo pripreme sportista odnosi se najee na smanjenje intenzitera neurotizma I poveanja pragafrustacione tolerancije. Petkovi, Boji (2010)

https://www.google.rs/search?q=metodika+sportskog+treninga&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=w-X3UrHnLI2HswbrkYCADg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624(09.02.2014. u 21:48)
http://socceroaza.wordpress.com/2013/11/16/metode-u-radu-sa-decom/http://socceroaza.wordpress.com/2013/11/16/metode-u-radu-sa-decom/https://www.google.rs/search?q=metodika+sportskog+treninga&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=w-X3UrHnLI2HswbrkYCADg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=metodika+sportskog+treninga&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=w-X3UrHnLI2HswbrkYCADg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=metodika+sportskog+treninga&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=w-X3UrHnLI2HswbrkYCADg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=metodika+sportskog+treninga&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=w-X3UrHnLI2HswbrkYCADg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=metodika+sportskog+treninga&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=w-X3UrHnLI2HswbrkYCADg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624http://socceroaza.wordpress.com/2013/11/16/metode-u-radu-sa-decom/


4/20

3

2. Uenje i sport

Nesporno je da bavljenje sportom i uspeh u njemu zavisi i od naslednih faktora (npr.

konstitucija, temperament), ali i od uenja u toku ivota. Konkretna osobina ili vetina j e,sigurno, pod veim uticajem jedne od navedenih grupa faktora. Meutim, bilo kakav pokuaj

zanemarivanja vanosti jed ne ili druge grupe faktora unapred je osuen na neuspeh jer su ovi

uticaji meuzavisni, uzajamno isprepletani, pa ih je i nemogue do kraja striktno razdvojiti.

Naje e se ili dominatno nasleem determinisane sposobnosti pod uticajem odgovarajuih

sredinskih podsticaja razvijaju i dostiu punu meru, ili, pak, neke osobine ili vetine koje smo

dugo naporno vebali doivljavaju svoj pro cvat u periodu kada su i optimalni uslovi u pogledu

zrelosti, odnosno fizioloke spremnosti za bavljenje njome.

Uenje je relativno trajna i progresivna promena u aktivnostima i doivljajima

pojedinca poduticajem ranijeg iskustva ili prethodne aktivnosti (poDjuriu). Ova definicija

upuuju da se uenjerazlikuje od nekih slinih ili srodnih pojmova. Tako, na primer, relativna

trajnostpromena ukazuje da se uenje razlikuje od promena u organizmu nastalih pod dejstvom

alkohola ili, prosto, umora. Relativnonaglaava da ima i zaboravljanja. Progresivnostpromena

razlikuje uenje od starenja, a isticanje prethodne aktivnosti pri uenju razlikuje uenje od

promena nastalih sazrevanjem.

Kriterijumi podele uenja na razliite oblike i vrste su:

sloenost procesa uenja,

namera u uenju i

vrsta sadraja uenja.

U odnosu na sloenost procesa uenje se moe podeliti na jednostavno (uenje klasinimuslovljavanjem, instrumentalno uslovljavanje) i sloeno uenje (uenje uvidjanjem, uenje pomodelu). Prema nameri u uenju razlikuje se namerno i nenamerno uenje, a u odnosuna vrstu

sadraja uenje se deli na motorno i verbalno uenje.

Svaki od navedenih oblika uenja prisutan je u sportu, te utie na sportsku uspenost. Nemoemo, na primer, bavljenje sportom zamisliti bez primene odgovarajuih nagrada i kazni,pohvala i pokuda, a one su u osnovi instrumentalnog uenja. Isto tako, trener moe da objanjavasatima i li danima odreeni pokret, ali ako zna da je uenje po modelu daleko efikasnije,demonstrirae ga sam. Isto se odnosi na ponaanje trenera uopte. On moe strogo kanjavati


5/20

4

igra e za izvesne prestupe, ali, ako se sam ne ponaa u skladu sa onim to zahteva od igra a,njegovi zahtevi nee imati efekta

2.1 Motoriko uenje ili uenje motornih vetina

Bez obzira o kom vidu manifestovanja motorikog uenja se radi, u osnovi ovog oblika

uenja je sticanje vetina . Naime, tokombavljenja odredjenom aktivnou, odreeni pokreti ili

radnje koje slede jednaza drugom u toku izvoenja te aktivnosti se povezuju ili integriu u sklo

p koji se naziva, ustvari, vetinom.

Knap (Knapp) vetine definie, na primer, kaonauene sposobnosti koje omoguavaju da se sa

maksimalnom izvesnou unapred odredi ishod, esto sa minimumom vremena ili energije ilioboje.

Motorne vetine su, najjednostavnije reeno, dobro nauene radnje oveka koje

angauju posebne delove muskulature prilikom izvodjenja razliitih tehnikih akata. Motorne

vetine, dakle, pored toga to surezultat uenja i to zahtevaju veliki broj ponavljanja da bi ih

dobro nauili, karakterie izvanrednoprilagodjavanje, ekonomija u izvodjenju, kao i tanost u

postignuu. Mada se zbog visokog stepenaautomatizacije, o motornim vetinama esto govori u

kontekstu dinamikih, motornih stereotipa, motorne vetine odlikuje fleksibilnost. Mogu nost

primene nauenog motornog ponaanja bila bi, bez fleksibilnosti vetina, strogo ograniena na

situaciju u kojoj je uena. Ovako, uz mogunost prilagoavanja nauene motorne vetine novim

ili izmenjenim situacijama, n jihov znaaj prevazilazi okvire konkretnog sporta u kome su

steene i primenjivane. Uz to, treba uoiti razliku izmeu motorne vetin e i motorne navike:

motorne navike su prilino krute, tee stalnosti i nepromenjivosti u razli itim situacijama, dok se

motorne vetine vrlo fleksibilno prilago avaju promenama situacije, to i jeste njihova vred nost

koja opravdava (i kompenzuje) vreme i trud koji se utroi da bi im se ovladalo.


6/20

5

2.2 Metode uenja motorikih vetina

U sklopu ove teme interesuje nas:

Da li je bolje vremenski rasporedjeno ili vremenski koncentrisano(kampanjsko) uenje?

Da li je bolje uenje po delovima ili uenje celine?

Vremenski rasporeeno uenje ima niz prednosti u odnosu na vremenski koncentrisano,

kao to su sporije javljanje umora, spreavanje monotonije, mogunost zapamivanja finesa u

uenju, to sve zajednoutie i na kvalitet nauenog. Vremenski koncentrisano uenje pozitivno

deluje na motivaciju osobe zbog brzine postizanja rezultata, kao i uvida u celinu, to ovu metodu

u enja ini efikasnom posebno u sluajevima kada gradivo predstavlja jedinstvu celinu.

Kada se ui po delovima lake se usvajaju manje celine to po dsticajno deluje, posebno

na mlae uenike, tako da se ova metoda uenja preporuuje kod uenja motornih vetina i

manje smislenog ili dueg gradiva. Kori enjem globalne metode (uenje celine), meutim,

bolje se i potpunije razume organizacija i smisao gradiva, to uti e na trajanje nauenog. U

sportu je uenje celine efikasnije kod uenja jednostavnijih celovitih vetina (npr.utiranje,

dodavanje, hvatan je) i kod uenja vetine koju je potrebno usvojiti dosrednjeg nivoa uspenog

izvo enja (npr.u nastavi fizikog vaspitanja).Iz svega reenog o metodama uenja motorikih vetina proizilazi da metod vebanja

treba to preprilagoditi prirodi vetine koja se u i. Meutim, koliko god od vrste sporta o kome

je rezavisi koje metodeuenja e se nametnuti kao optimalne, priroda linosti konkretne osobe

koja ui namee, sa svoje strane, ostale specifinosti naina uenja, kao i njene efekte. Sve se e

e moe uli u strunim krugovima da je nain ili metod uenja odreen, pre svega, osobinama

linosti osobe koja ui, te da se bilo koja vrsta sadraja (dakle, i motoriki) moe prilagoditi stilu

uenjaosobe u cilju postizanja to boljih rezultata. Uzim ajui u obzir sve specifinosti uenja

motorikih sportskih vetina koji ovaj oblik u enja, ipak, odvajaju od svih drugih, voenje

rauna o stilu uenja konkretnog sportiste sigurno da upotpunjuje njegov metod rada.


7/20

6

2.3 Znaaj povratne informacije u uenju motorikih vetina

Povratna informacija ili povratna sprega predstavlja posledicu nae reakcije ili

ponaanja iliodgovora u odreenoj situaciji. Povratna informacija sledi posle izvrene aktivnosti

i blie nas obavetava o efektima te aktivnosti. Na primer, kada trimo na 100m, rezultat koji

postignemo je povratna informacija o uloenom radu, formi, sposobnostima, itd. Kada pose

dujemo povratnu informaciju znamo da li smo neto nauili korektno ili ne, saznajemo koliko su

druge osobe koje su za nas relevantne u toj aktivnosti zadovoljne onim to smo u ili i nauili i,

uopte, da li su primetili na rad i trud. S aznajemo, dalje, koliko su metode koje smo koristili

bile efikasne, koliko smo zapamtili, da li je postojao transfer u uenju, itd. Osim toga, povratna

informacija, bez obzira da li govori o na em uspehu ili neuspehu, dobrom ili loem rezultatu,predstavlja podsticaj za budue aktivnosti. Otud je mogue razlikovati dve osnovne funkcije

povratne informacije: kontrolnu i motivacionu.

U cilju primene saznanja o povratnoj informaciji u radu sa uenicima ili sportistima,vano je da sezapamti:

Poznavanje rezultata uopte (dakle, nezavisno od to ga da li se radi o informaciji

uspenom ili neuspenom izvo enju odreene aktivnosti) uvek ima pozitivno dejstvo na

uspeh u toj aktivnosti. Navedenu konstataciju mogue je objasniti kontrolnom ili

informativnom funkcijom povratne informacije (koja ima korektivno dejstvo na izvedenu

aktivnost), kao i njenom motivacionom ili podsticajnom funkcijom, te

Posedovanje povratne informacije omoguava eliminaciju greaka, kao i upore ivanje sa

drugima u konkretnoj aktivnosti u cilju njenog unapreenja.

I, najvanije, to je povratna informacija specifi nija, konkretnija, odnosno preciznija, to

je efikasnija. To je est izvor greaka u radu trenera ili nastavnika. U elji da njihova

analiza izvrene aktivnosti ima to vie efekta, obi no daju uoptenu povratnu

informaciju. Isto tako, t rener iznoseistav o igri svih igraa (istovremeno!) posle utakmice, na primer, saopta va, ustvari, samo

vlastiti utisak o odigranoj utakmici. Po pravilu, ono to se saoptava svima, ne obavezuje

nikog posebno, ili najvie obavezuje najsavesnije. ak i ako se odnosi na konkretnog

igraa, mahom se ne odnosi na konkretnu aktivnost ili momenat, to, kako smo rekl i,

umanjuje njenu efikasnost uopte.


8/20

7

Osim toga to je vano da povratna informacija bude to je konkretnija da bi bila to je

mogu e efikasnija, efikasnost povratne informacije zavisi i od vremena njenog javljanja.

Naime, najefikasnija je ona povratna informacija koja sledi neposredno posle izvrene

aktivnosti. Tada je njen korigujui efekat najizrazitiji. Sa vremenskim odlaganjem

dopunske povratne informacije, dolazi do smanjivanja njenog efekta za budue

aktivnosti, odnosno do usporavanja u uenju te aktivnosti. Ipak, rezultati psiholokih

istraivanja pokazuju da bolje da povratne informacije ima, pa makar bila i odloena,

nego da je uopte nema.

Povratna informacija predstavlja vid potkrepljenja, pa je vano da se svi oni koji su

zainteresovani za unapreenje vlastitog rada prisete da i osmeh, lepa re ili panja

(ukazana u trenucima kada osobi treba) mogu da budu delotvoran, te najefikasniji vid

povratne informacije.

http://www.uiss.org.rs/Dokumenta/Seminari/Seminar2009_10/Predavanja/Psihologija%

20sporta.pdf (15.02.2014 u 17:52).

.


9/20

8

3. Metode uenja nekog motorikog elementa

Broj ponavljanja jednog pokreta ili kretanja, odnosno vebe da bi se stvorila motorikanavika je razliit, a zavisi od: uzrasta, prethodnog motorikog iskustva, od sprovedenogmetodskog postupka obuavanja, od zainteresovanosti sportiste, od koncentracije, od nivoabazinih motorikih sposobnosti, od koordinacione sloenosti pokreta i kretanja i drugih faktora.Etape motorickog ucenja su:

1. Ir adij acij a ili generali zacij a u kojoj se pokret ili kretanje izvodi uz preveliko angaovanjetelesne muskulature, a time i energije. Kretanje je nezgrapno, nekoordinisano, a uee svesti irazmiljanje o tom kretanju je veliko, dakle, kora velikog mozga veoma angaovana. esto sejavljaju greke u pokretima i kretanju koje nastavnik-trener treba da uoi i da ih uporno ispravlja.

2. Koncentracijaje faza motorikog uenja u kojoj zadato kretanje dobija po strukturi

one svoje prave obrise. Uee razmiljanja o kretanju je manje nego u prethodnoj etapi,energetski uinak manji, a pokret (kretanje) uskladjeniji.U ovoj fazi se formira dinamikistereotip.

3. Automatizacija je faza sticanja motorike navike u kojoj se pokret, kretanje, obavlja bezuea svesti o njemu. Kretanje je veoma racionalno uz minimalni utroak energije, a njime upravljajunii nivoi funkcionisanja CNS-a. Osnovni cilj stvaranja motorike navike je dolazak na nivoautomatizacije. Automatizovane pokrete i kretanja treba samo uslovno tako shvatiti, pogotovo kada se

radi o konstataciji da se ti pokreti i kretanja odvijaju bez uea kore velikog mozga .

4. Pod stabil izacij ommotorike navikepodrazumeva se njeno izvravanje u situacionimuslovima (varijabilni uslovi spoljanje i unutranje sredine). Nije uputno prelaziti u fazustabilizacije pre automatizovanog kretanja, jer moe doi do razgradnje pokreta ikretanja.https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQ

FjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-

uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrO

nOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-

XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Yms (08.02.2014. u 17:45)
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Yms


10/20

9

4. Metode praktinog vebanja

U zavisnosti od karaktera kretne strukture,motorika znanja se mogu usvajati

analitikom,sintetikom, kompleksnom, situacionom I ideomotorikom metodom. Elementitehnike sportskih disciplina obuavaju se sintetikom ili analitikom metodom,tj.globalno ilipartitivno,u zavisnosti od sloenosti kretanja ili ee kompleksnom metodom. Analitikommetodom se sloenija kretna struktura raslanjava na strukturalno samostalne jedinice od kojihse svaka obuava posebno,deo po deo. Sintetika metodaje kada se gradivo ui u celini,najviese koristi u zavrnim fazama obuavanja ,u etapi usavravanja tehnike I izgraivanja osobenogstila izvoenja. Kompleksna metodapredstavlja primenu analitike I sintetike metode Iprocesu obuke motorikih znanja. Brankovi,Dragi (2007)


11/20

10

5. Stilovi obucavanja

U procesu obuavanja treneri koriste razliite stilove. Koji e stil trener primeniti zavisi

od razliitih faktora kao to su svojstva linosti, obim I kvalitet znanja kojom osoba raspolae,razlozi zbog kojih obavljaju trenerski posao, trenerske filozofije, od ranijih linih sportskihiskustava I slino.

Autor Martensje postavio dva stila obuavanja: tradicionalni pristup -poinjezagrevanjem, sledi obuavanje bazinim ili naprednim tehnikim vetinama, a zatim ponavljanjevebanja istihkroz jedan ili vie treninga Ipristup kroz igru - on obuhvata treniranje tako to eosoba kroz igru trenirati.

Dok autorConnellima takodje dva stila I to sustil vebanje- koje obuhvata da trener

bira metode vebanja,postavlja zadatke,kree se unakolo I dri sve pod kontrolom I reciproni

stil

ovde sportisti rade u parovima,tokom treninga sportisti mnogo razmiljaju,ue da evaluiraju

I koriguju greke u svom izvoenju.Takoe imamo I jos autora koji su postavili svoje teze o obuavanjima,a to su

Cassidy,Heaton I drugi. Milojevi (2004)

https://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=trening+u+parovima&tbm

=isch(08.02.2014. u 20:12)
https://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=trening+u+parovima&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=trening+u+parovima&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=trening+u+parovima&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=trening+u+parovima&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=trening+u+parovima&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=trening+u+parovima&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=trening+u+parovima&tbm=isch


12/20

11

6. Senzibilne faze

Ovi takozvani osetljivi periodi za odreivanje sposobnosti u trenanom procesupredstavljaju za sportiste presudni uslov vrhunskog stvaralatva zato ih I nazivamo senzibilnefaze. U ovim fazama sa selekcijom mora da se rauna kao sa procesom ,a ne jednokratnim inomodabiranja I odbacivanja.

Dokazano je da se najintenzivnijepromene u motorikim sposobnostima odigravaju umlaem kolskom uzrastu (7 do 10 godina) I da je to posebno osetljiv period razvoja svihkvaliteta kojima se objanjavaju rani vrhunski rezultati u nekim sportovima.Ovaj periodpredstavlja najpovoljnije razdoblje ivota u kome se najintenzivnije mogu razvijati I usavravatimotorike sposobnosti I usvajati kretne navike.

Utvreno je da se:* period do 7 godina smatra najaktivnijim periodom u razvoju ravnotee* u vremenu od 8 do 9 godine ostvaruju najintenzivniji period uticaja na razvoj brzine pokreta

* period od 7. do 12. Godine smatra najpovoljnijim periodom razvoja I ovladavanja tehnikiveoma sloenim strukturama kretanja, ak I ako se raspolae kvalitetima snage I brzine* u vremenu od 9 do 10 godina osea se prirast miine sile I znaajne diferencijacije njenetopografije

*period od 8 do 10 godina smatra se povoljnim za razvoj statike izdrljivosti* doba od 7 do 14 godina smatra najpovoljnijim periodima za prirodno regulisanje relativnihpokazatelja miine sile I visinsko-teinskog odnosa kao vanog faktora koji uslovljava visokisportski rezultat.

iroko korienje senzitivnih perioda, u kojima se sa najvie efikasnosti utie narazvoj pojedinih motorikih kvaliteta,omoguilo je da se granica sportske orjentacije I ranespecijalizacije usmeri ka pomenutim vremenskim periodima koji su najproduktivniji za tretman

svake od motorikih dimenzija.Petkovic (2010)

https://www.google.rs/search?q=koordinacija&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=4d33Us7bMIOjhgfEwYEI&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624 (09.02.2014. u 12:49)
https://www.google.rs/search?q=koordinacija&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=4d33Us7bMIOjhgfEwYEI&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=koordinacija&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=4d33Us7bMIOjhgfEwYEI&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=koordinacija&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=4d33Us7bMIOjhgfEwYEI&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=koordinacija&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=4d33Us7bMIOjhgfEwYEI&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=koordinacija&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=4d33Us7bMIOjhgfEwYEI&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624


13/20

12

7. Metode psiholoke pripreme

Posebnu panju zasluuje jedan broj psiholokih metoda koje doprinose efikasnostisportista, a proverene su i uspeno se koriste kod sportista svih sportskih disciplina inivoa uspenosti.

Autogeni trening je najpoznatiji, najrasprostranjeniji i najefikasniji metod regulacije

psihikog stanja sportista. U kliniku praksu ga je uveo nemaki lekar ulc. Ovaj metodvri uticaj i izaziva promene u psihikim i fiziolokim funkcijama a preko njih i umuskulaturi.

U osnovi ovog metoda nalaze se dve veoma vane psihike aktivnosti: aktivna sugestija ikoncentracija, bez koje prva ne moe da se ostvari. Koncentracijom se iskljuuju svispoljni i unutranji uticaji, izuzev onoga koji elimo da budu u centru nae svesti, a to suu ovom sluaju autosugestivne vebe, tzv.formule koje se ue i koje ine sadrajautogenog treninga. Korienjem autogenog treninga se kod sportista postie potrebanodmor i ponaanje kako pre treninga, tako i u toku samog takmienja.

Autogenim treningom se vrlo efikasno postiu sledei efekti:

-omoguava se oputanje,-olakava se savladavanje psihikih stresogenih faktora,-omoguava se samoregulacija vegetativnih funkcija organizma,-smanjuje se utroak energije koja se usled napetosti i straha usmerava u pogrenompravcu i nepotrebno troi,-omoguava se psihofiziki oporavak u kratkom vremenskom periodu,-omoguava se psihofizika aktivacija organizma u stanje koje pogoduje maksimalnojmobilizaciji pred nastup na takmienje,-omoguava se kritika kontrola sopstvenih psihikih stanja i sadraja.

Autogeni trening je vrlo pogodna metoda za pripremu sportista koji se nalaze u stanjima

frustracije za vreme treninga ili takmienja.

Skraena varijanta smirujue autosugestivne formule izgleda ovako:-ja se oputam i smirujem-sve moje misli su usmerene miru

-oputam miie svojih ruku, moje ruke se oputaju i poinju da se zagrevaju, postaju svetoplije, jasno oseam toplotu u svojim rukama-ja oputam miie svojih nogu, moje noge se oputaju i poinju da se zagrevaju, postajusve toplije, jasno oseam toplotu u svojim nogama-u svakoj upljini stomaka i grudi oseam prijatnu toplinu-jasno oseam prijatnu topkinu po celom telu-moje disanje je lako, slobodno


14/20

13

-moje srce kuca spokojno, mirno, ravnomerno, ceo moj organizam se odmara, oseam selako, spokojno,slobodno.

Svaka od ovih formula izvode se po dva puta, a neke mogu da se ponove po etri puta. Kada se savlada tehnika smirujueg dela autogenog treninga, prelazi se na uenje

mobilizirajueg dela formule, koje treba da aktiviraju sportistu. Koriste se kada sesportista nalazi u stanju velike oputenosti, mlitavosti ili tzv.startne apatije. Formulacijesu sledee:

Javlja se oseaj lake drhtavice

-oseam se kao posle osveavajueg tuiranja-iz svih miia nestaje oseaj teine-miii poinju da lagano podrhtavaju-poinje da se pojavljuje jeza-hladi se lice, potiljak, vrat

-koa se jei-hlade se ake i stopala-disanje je duboko i brzo

-srce kuca jae-drhtavica je jaa-sci miii su laki, elastini i snani-oseam se svee i jako-otvaram oi-posmatram maksimalno koncentrisano

-pun sam energije, pozitivno uzbien-mobilisan sam i oseam se kao napeta struna-potpuno sam spreman za akciju

Svaku formlu treba ponoviti energinim tonom dva puta. Pred takmienje se preporuujekorienje kombinacije nekoliko metoda u skladu sa osobinama linosti sportiste iobjektivnom situacijom pred takmienje. Autogenom treningu podleu etri grupemiia: lica, ruku,nogu i trupa.

Progresivna relaksacijaje psihoterapeutski postupak koji je razvio Jakobson u Americi,

a koji se kasnije preneo u sportsku praksu. Njen cilj je da smanji visok nivo uzbuenja inegativne propratne pojave koje ono izaziva. U progresivnoj relaksaciji orijentacija je na

oputanju muskulature u odreenom redosledu. Ova metoda ima pozitivnu stranu jerpoveava senzitivnost na telesne drai i reakcije, ali ima veliki nedostatak to je uticaj namentalnu sferu linosti nedovoljan.

Biofidbek treningje metod koji se koristi neto vie od petnaest godina, a slui kaopostupak za eliminisanje psihosomatskih smetnji. Primenom ovog metoda u sportu

oekuje se pored uticaja na aktivnost muskulature, mogunost savladavanja strahova,emocionalnih promena i reakcija putem kontrole autonomnih funkcija. Metodabiofidbeka omoguava bre uenje, zatim efekti mogu objektivno da se mere i ova


15/20

14

metoda se pokazala efikasnom kod osoba kod kojih nije bilo mogue da se postigneoputanje pomou druge metode.

Situacioni trening ili modelirani trening je trening kojim se pokuava postizanje to

bolje simuliranje uslova koji mogu da se pojave u toku takmienja. Na taj nain sepodstiu lina stanja i ponaanja sportiste kao rezultat tih simuliranih situacija.Stimuliraju se pre svega oni unutranji i spoljani uslovi, koji najee stvaraju problemei dovode do neadekvatnih oblika ponaanja. Situaciono vebanje omoguava da setakmiar brzo adaptira, privikne na neprijatne i neoekivane situacije.

Intelektualni trening ili mentalni trening je definisan kao svesno, vreno, sistematskiponavljano misaono izvoenje motornog zadatka, s tim to se izvoenje motornogzadatka nije ni u celini ni u delovima izvoeno da se to primeti. Ameriki autom DejMajk tvrdi da je za svaki vrhunski rezultat u sportu potrebno uskladiti tri C- concetracion,

composure, confidence, odnosno koncentraciju, staloenost i samopouzdanje.

Masaa i samomasaa su dobre dopune metodi zagrevanja i psiholoke pripreme.Sportistima koji ispoljavaju visok nivo napetosti preporuuje se da masau ilisamomasau izvode mirno, sa dugim ravnomernim i sporim pokretima, dok oni kojiimaju nizak nivo aktivacije treba da primene razdraujuu masau u kojoj manipulacijetreba da budu brze i energine

Kompleks vebi disanja moe da se primenjuje kao metod relaksacije kod sportista kojisu skloni dugotrajnom uzbuenju ( javljanje napetosti nekoliko dana pre takmienja ).

Vebe disanja se primenjuju 3-4 puta na dan, a usmerene su na postepeno poveanjezadravanje disanja. Uticaj ove vebe na smanjenje nivoa uzbuenja ima svoje fiziolokoobjanjenje u tome to zadravanje disanja dovodi do razdraenja centra za disanje uproduenoj kimenoj modini , a po mehanizmu negativne indukcije pojaava seinhibicija u kori velikog mozga i smanjuje razdraenje u centru u zonama odgovornim zaemocionalne reakcije. Jedna od vebi disanja moe da se izvodi u sedeem ili leeempoloaju na sledei nain: udahne se duboko, zadri se disanje, istovremeno se zategnumiii celog tela,nogu, ruku, trupa, ramena, vrata, lica.Miii su napregnuti sve vreme dok se vazduh u pluima zadrava. U tom stanju se ostajeu prvom pokuaju 5,6 sekundi, zatim se sporo izdahne uz oputanje svih miia tela.

Veba se izvodi do 10 puta, s tim to seu svakom sledeem pokuaju poveava vremezadravanja disanja, ali ne toliko da se to doivi kao neprijatnost (Vjatkin, 1981).


16/20

15

7.1 Psiholoka priprema za dugotrajni proces vebanja saoptereenjem

Ovaj period I faza psiholoke pripreme odnose se na sve mlade I na nekom nivouselektirane sportiste koji se pripremaju za viegodisnji naporni, nestandardan, ali najeedugotrajan I monoton rad. U ovaj period pripreme treba svrstati I pripremanje sportista od

trenutka kada su selektirani ili kada saznaju da se izabrani kao potencijalni kandidati za

uestvovanje na takmienju koje e se odrati I ak nekoliko godina kasnije. Ovaj periodkarakteriestvaranje povoljnih uslova za ceo razvoj jedne linosti u kome se obezbeujepozitivni razvoj dispozicija koji obezbeuje normalno funkcionisanje svakog pojedinca.Formiranje pozitivnih stavova I vrednosti kod linosti u odnosu na sport je vrlo znaajano zbognjihove motivacione snage I uticaja na celokupno ponaanje sportiste. Vrlo je vano stvoritiuslove da sportista koji veba povremeno ima I doivljaj uspeha I da razvija osobine koje su

pretpostavka postizanja I prevazilaenja standarda I linog kompletnog ponaanja. U ovomperiod takoe treba I obezbediti uslove ,uticaje I kontrolu razvoja odnosa u celoj grupi,razvojuloga a naroito vodecih, tj. Omoguiti prilagoavanje I razvoj grupne dinamike.

Pomou psiholoke pripreme potrebno je I fomiranje svesnog,racionalnog odnosaprema moguim manifestacijama psihomotorne napetosti koja se pojavljuje u raznim situacijamatreninga I razliitim tamienjima. To ustvari podrazumeva da se na planu racionalnog prihvatineophodnost celokupnog dozivljavanja, ali da se sportista I izraava u takvim stanjima.Milojevi (2004)

https://www.google.rs/search?q=vezbanje+sa+opterecenjem&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei

=Xub4UsnNB8O8ygOz-4HQAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=630(10.02.2014. u

15:52)
https://www.google.rs/search?q=vezbanje+sa+opterecenjem&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=Xub4UsnNB8O8ygOz-4HQAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=630https://www.google.rs/search?q=vezbanje+sa+opterecenjem&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=Xub4UsnNB8O8ygOz-4HQAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=630https://www.google.rs/search?q=vezbanje+sa+opterecenjem&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=Xub4UsnNB8O8ygOz-4HQAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=630https://www.google.rs/search?q=vezbanje+sa+opterecenjem&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=Xub4UsnNB8O8ygOz-4HQAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=630https://www.google.rs/search?q=vezbanje+sa+opterecenjem&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=Xub4UsnNB8O8ygOz-4HQAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=630


17/20

16

7.2 Psiholoka priprema za takmienje

Sportsko takmienje ima iste karakteristike kao I svi drugi oblici I vrste

takmienja,kao sto su: socioloki process iliprisustvo drugih ili tenja za postizanjem odreenogcilja, ali ono nosi I odreene specifinosti. Pripremanje za takmienje mora da obuhvata dvazahteva I to su: prvi zahtev je da potujui line potrebe koje su kod pojedinca uvek tu,omoguiti I njihov razvoj kako bi se postigla motivacija za takmienje,a drugi zahtev je da se uskladu sa prirodom sporta sportista usmeri I na psiholoko-pedagoki rad koji treba dapodrazumeva razvoj njegovih pozitivnih efekata.

Poseban aspekt psiholokepripreme za takmicenja se ispoljava u daljemkontunuiranom uticaju na razvoj I formiranje svojstava linosti koji dolaze do izdraaja nasamom takmienju. Tu su: savesnost, ustajnost, odlunost, odgovornost, emocionalna stabilnost,samokontrola, samouverenost, hladnokrvnost, borbenostI drugo.

Autor Gorbunovgovori o sledeim osobinama:

*spokojstvo- koje se ispoljava u odnosu sportiste prema uslovima takmienja,prema protivniku,zahtevima koji se od njega trae

*samouverenost- ona obezbeuje visoku aktivnost,otpornostna suparnikove reakcije

*usmerenost prema cilju- se odnosi na borbeni duh

Kao kriterijum za posedovanje ovih osobina uzimaju se stabilnost u nastupima na

takmienjima u jednom kontinuitetu,poboljavanje rezultata u jednom periodu takmienja uskladu sa znaajnem I zahtevima takmienja .Milojevi (2004)

https://www.google.rs/search?q=vezbanje+sa+opterecenjem&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=Xub4UsnNB8O8ygOz-4HQAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=630(10.02.2014. u

16:39)


18/20

17

7.3 Psiholoka priprema za konkretno takmienje

Ova priprema obuhvata period od trenutka zapoinjenja pripreme za neko blie

takmienje I istovremeno podrazumeva sve mere opte dugorone psiholoke pripreme.Psiholoka priprema za odreeno takmienje precizira mere opte psiholoke pripremedopunjujui ih sa specifinimmerama, sadrajima I metodama. Kada se radi o ovakvom delupripreme,panja se mora usmeriti na pripremu kao na proces usmeravanja I organizovanja svestiI adekvatne akcije sportista. U ovom period najvie opravdanja ima orjentacija svesti ,ali ne nasamu pobedu ve na postizanje svog rezultata,odnosno sa samo postizanje ili prevazilaenjesvojih ranijih visokih standarda I uspeha. Vrlo je nepovolja varijanta da su misli uprete kavelikim dostignuima ili o neuspehu. Jedan od osnovnihzadataka ove psiholoke pripreme jestestvaranje uslova I uticaja za dovoenje organizma u optimalno stanje psihike spremnosti zanastup. Tako da ovo stanje predstavlja dinamiko ispoljavanje celokupne linosti sportiste.

Svojstva tog ispoljavanja su:

*racionalna ,ali realna uverenost u svoju snagu*odreivanje svog cilja I snana orjentacija*postizanje optimalnog nivoa aktivacije

*visoka otpornost na smetnje*sposobnost voljnog upravljanja

*koliina I izbor svih informacija sportista I*organizovanje celokupnog reima ivota.Milojevi (2004)


=Xub4UsnNB8O8ygOz-4HQAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=630(10.02.2014. u17:12)


19/20

18

8. Zakljuak

Psihiki aspekti u metodama treninga podrazumevaju da se izvoenje nekogelementa izvode bez smetnji I bez intenzivnog razmiljanja kako e element da se izvede, ve dase izvede bez oteavajuih psihikih smetnji. Mentalni trening podrazumeva jedno plansko Isistematsko izvoenje predstave nekog pokretaili vetine koja se ui,a da se ceo pokret iliizvoenje tog zadatka vri kao svesno ostvarivanje unutranjeg doivljaja kretanja.

Izbor metode treninga zavisi od mnogih faktora kao sto su: svojstva linostisportiste, od karakteristika tog sportiste, od sutuacije gde sportista trenira, od materijalnih I

drugih uslova. Tako da treba da se vodi rauna o svakom faktoru ponaosob ,jer su psiholokiaspekti jako vazni za svaku metodu treninga.


=Xub4UsnNB8O8ygOz-4HQAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=630(10.02.2014. u

18:07)


20/20

9. Reference:

1. Brankovi ,N., Dragi,B., Teorija I metodika fizikog vaspitanja, Fakultet sporta Ifizikog vaspitanja, Ni

2. Lazarevi, Lj., (2001) Psiholoke osnove fizike kulture, Via kola za sportske trenere,Beograd

3. Milojevi, A., (2004) Psihologija sporta I vebanja, Fakultet fizike kulture, Ni4. Petkovi,D.,(2008) Sportski trening, Fakultet sporta I fizikog vaspitanja, Ni5. Petkovi, D., Boji, I., (2010) Sportski trening praktikum, Fakultet sporta I fizikog

vaspitanja, Ni6. http://socceroaza.wordpress.com/2013/11/16/metode-u-radu-sa-decom/

7. https://www.google.rs/search?q=metodika+sportskog+treninga&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=w-X3UrHnLI2HswbrkYCADg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624

8.

https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-

uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Yms

9. http://www.pansport.rs/tekstoteka/vezbanje/metode-treninga.html10.https://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn

3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624

11.https://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=trening+u+p

arovima&tbm=isch

12.

http://www.fudbalskitrening.com/2012/01/strategije-dugorocnog-sportskog-razvoja-%E2%80%93-ii/

13.

https://www.google.rs/search?q=koordinacija&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=4d33

Us7bMIOjhgfEwYEI&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624

14.https://www.google.rs/search?q=plivaci+pre+takmicenja&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=LO33UpedLsGhtAb5_YCgCg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=slusanje%20muzike%20pre%20takmicenja&tbm=isch

15.https://www.google.rs/search?q=vezbanje+sa+opterecenjem&source=lnms&tbm=isch&s

a=X&ei=Xub4UsnNB8O8ygOz-4HQAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=63016.http://www.uiss.org.rs/Dokumenta/Seminari/Seminar2009_10/Predavanja/Psihologija%2

0sporta.pdf
http://socceroaza.wordpress.com/2013/11/16/metode-u-radu-sa-decom/http://socceroaza.wordpress.com/2013/11/16/metode-u-radu-sa-decom/https://www.google.rs/search?q=metodika+sportskog+treninga&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=w-X3UrHnLI2HswbrkYCADg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=metodika+sportskog+treninga&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=w-X3UrHnLI2HswbrkYCADg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=metodika+sportskog+treninga&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=w-X3UrHnLI2HswbrkYCADg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=metodika+sportskog+treninga&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=w-X3UrHnLI2HswbrkYCADg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=metodika+sportskog+treninga&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=w-X3UrHnLI2HswbrkYCADg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttp://www.pansport.rs/tekstoteka/vezbanje/metode-treninga.htmlhttp://www.pansport.rs/tekstoteka/vezbanje/metode-treninga.htmlhttps://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=trening+u+parovima&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=trening+u+parovima&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=trening+u+parovima&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=trening+u+parovima&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=trening+u+parovima&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=trening+u+parovima&tbm=ischhttp://www.fudbalskitrening.com/2012/01/strategije-dugorocnog-sportskog-razvoja-%E2%80%93-ii/http://www.fudbalskitrening.com/2012/01/strategije-dugorocnog-sportskog-razvoja-%E2%80%93-ii/http://www.fudbalskitrening.com/2012/01/strategije-dugorocnog-sportskog-razvoja-%E2%80%93-ii/http://www.fudbalskitrening.com/2012/01/strategije-dugorocnog-sportskog-razvoja-%E2%80%93-ii/http://www.fudbalskitrening.com/2012/01/strategije-dugorocnog-sportskog-razvoja-%E2%80%93-ii/https://www.google.rs/search?q=koordinacija&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=4d33Us7bMIOjhgfEwYEI&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=koordinacija&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=4d33Us7bMIOjhgfEwYEI&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=koordinacija&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=4d33Us7bMIOjhgfEwYEI&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=koordinacija&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=4d33Us7bMIOjhgfEwYEI&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=koordinacija&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=4d33Us7bMIOjhgfEwYEI&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=plivaci+pre+takmicenja&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=LO33UpedLsGhtAb5_YCgCg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=slusanje%20muzike%20pre%20takmicenja&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=plivaci+pre+takmicenja&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=LO33UpedLsGhtAb5_YCgCg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=slusanje%20muzike%20pre%20takmicenja&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=plivaci+pre+takmicenja&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=LO33UpedLsGhtAb5_YCgCg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=slusanje%20muzike%20pre%20takmicenja&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=plivaci+pre+takmicenja&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=LO33UpedLsGhtAb5_YCgCg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=slusanje%20muzike%20pre%20takmicenja&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=plivaci+pre+takmicenja&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=LO33UpedLsGhtAb5_YCgCg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=slusanje%20muzike%20pre%20takmicenja&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=plivaci+pre+takmicenja&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=LO33UpedLsGhtAb5_YCgCg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=slusanje%20muzike%20pre%20takmicenja&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=vezbanje+sa+opterecenjem&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=Xub4UsnNB8O8ygOz-4HQAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=630https://www.google.rs/search?q=vezbanje+sa+opterecenjem&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=Xub4UsnNB8O8ygOz-4HQAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=630https://www.google.rs/search?q=vezbanje+sa+opterecenjem&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=Xub4UsnNB8O8ygOz-4HQAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=630https://www.google.rs/search?q=vezbanje+sa+opterecenjem&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=Xub4UsnNB8O8ygOz-4HQAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=630https://www.google.rs/search?q=vezbanje+sa+opterecenjem&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=Xub4UsnNB8O8ygOz-4HQAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=630https://www.google.rs/search?q=vezbanje+sa+opterecenjem&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=Xub4UsnNB8O8ygOz-4HQAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=630https://www.google.rs/search?q=vezbanje+sa+opterecenjem&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=Xub4UsnNB8O8ygOz-4HQAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=630https://www.google.rs/search?q=plivaci+pre+takmicenja&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=LO33UpedLsGhtAb5_YCgCg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=slusanje%20muzike%20pre%20takmicenja&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=plivaci+pre+takmicenja&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=LO33UpedLsGhtAb5_YCgCg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=slusanje%20muzike%20pre%20takmicenja&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=plivaci+pre+takmicenja&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=LO33UpedLsGhtAb5_YCgCg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=slusanje%20muzike%20pre%20takmicenja&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=koordinacija&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=4d33Us7bMIOjhgfEwYEI&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=koordinacija&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=4d33Us7bMIOjhgfEwYEI&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624http://www.fudbalskitrening.com/2012/01/strategije-dugorocnog-sportskog-razvoja-%E2%80%93-ii/http://www.fudbalskitrening.com/2012/01/strategije-dugorocnog-sportskog-razvoja-%E2%80%93-ii/https://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=trening+u+parovima&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=trening+u+parovima&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624#q=trening+u+parovima&tbm=ischhttps://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=kruzni+trening&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=isn3Up7hHtCZhQeZzYGIAg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624http://www.pansport.rs/tekstoteka/vezbanje/metode-treninga.htmlhttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&cad=rja&ved=0CDwQFjAD&url=http%3A%2F%2Fwww.apeiron-uni.eu%2Flycboardclient%2FDefault.aspx%3FDepartmentID%3D5%26NewsID%3D5885&ei=9rz3UrOnOuG9ygP1lIGYAQ&usg=AFQjCNGxUhQMixzBaMMidS7PXQjk0XAUCg&sig2=Y-XT1i7ED3TdAAEtMM6m2Q&bvm=bv.60983673,d.Ymshttps://www.google.rs/search?q=metodika+sportskog+treninga&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=w-X3UrHnLI2HswbrkYCADg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624https://www.google.rs/search?q=metodika+sportskog+treninga&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=w-X3UrHnLI2HswbrkYCADg&ved=0CAcQ_AUoAQ&biw=1366&bih=624http://socceroaza.wordpress.com/2013/11/16/metode-u-radu-sa-decom/

Documents

Metode Treninga-psiholoski Aspekt