of 47/47
METODE PRIMENE HEMIJSKIH SREDSTAVA Metode bez pritiska Metode difuzije hemijskih sredstava Metode sa povišenim pritiskom

METODE PRIMENE HEMIJSKIH SREDSTAVA.ppt

  • View
    8

  • Download
    1

Embed Size (px)

Text of METODE PRIMENE HEMIJSKIH SREDSTAVA.ppt

  • METODE PRIMENE HEMIJSKIH SREDSTAVA Metode bez pritiskaMetode difuzije hemijskih sredstava Metode sa povienim pritiskom

  • METODE BEZ PRITISKA PremazivanjePrskanjeUmakanje i potapanjeToplo hladni postupak Fumigacija Kyan-izacija

  • Premazivanje najstariji i najjednostavniji nain primene hemijskih sredstava. Na ovaj nain se mogu tretirati svi sortimenti, osim delova koji su neokorani. Najee se vri tretiranje sredstvima organskog porekla (drvo se esto nalazi na otvorenom, pa je izloeno delovanju padavina). Za primenu ovog metoda, nije potrebna posebno obuena radna snaga, oprema je jeftina (etka ili valjak), ali je metoda dugotrajna (radnici su izloeni delovanju otrovnih isparenja dosta dugo), a rastojanje od radnika od sortimenta je malo (duina ruke + duina etke).Prskanje mogu se tretirati svi proizvodi od drveta bez obzira na oblik, dimenzije, namenu i sadraj vlage. Efikasnost i ekonominost ove metode zavisi od otvora rasprskivaa i pritiska u prskalici. Pri niskom pritisku i veem otvoru rasprskivaa, mlaz je ui, pa su kapi vee, a sredstvo se razliva.

  • Premazivanje

  • Prskanje

  • Pod pritiskom od 196,6 295 kPa, koji se obino koristi u radu sa runim i poluautomatskim prskalicama, najpovoljnije rastojanje izmeu rasprskivaa i povrine koja se tretira je 30 do 50cm. Do rasipanja sredstva dolazi i ako su kapi isuvie sitne, pa ih vetar lako nosi. Pri primeni ove metode, posebno treba obratiti panju na pravac duvanja vetra u momentu tretiranja, ako se tretiranje radi na otvorenom. Ova metoda je dosta jednostavna za primenu, relativno brza, nije potrebna specijalno obuena radna snaga, a oprema je relativno jeftina. Rastojanje radnika od sredstva je neto vee nego kod premazivanja.Umakanje i potapanje ovim metodama se zatiti cela povrina drveta. Osnovna razlika izmeu ove dve metode je u trajanju postupka. Umakanje je kratko potapanje i traje od 3 do 5 minuta.

  • Na ovaj nain se moe tretirati tanje oblo ili rezano drvo, pojedinano ili u sloaju (moraju postojati podmetai, kako bi drvo bilo tretirano sa svih strana), kao i gotovi proizvodi. Umakanje se moe vriti runo i mehanizovano (bazeni, najee 500x130x130cm) sa lananim transporterima koji su postavljeni tako da se drvo due zadrava iznad bazena pri izlasku iz njega, kako bi se ocedilo od vika rastvora).Potapanje drveta je slian postupak, efikasniji od umakanja, traje od 6 minuta do 10 dana, najee 3 do 10 dana. U praksi se esto naziva metodom difuzije. Drvo se pre tretmana mora okorati, oistiti od strugotine, a njegova vlanost mora biti oko 30, ako se koriste vodeni rastvori, a oko 25 za uljane rastvore.

  • Umakanje i potapanje(hladni i toplohladni postupak)

  • Rastvori mogu biti hladni i toplo-hladni. Drvo ne treba tretirati vazduno suvo, jer se najvea koliina aktivne materije zadrava u povrinskim slojevima drveta.Toplo-hladni postupak je dvostruko potapanje (drugi naziv je dvostruka difuzija), postupak pri kom se drvo potapa u tople, a potom u hladne rastvore. Ovaj postupak se moe izvesti na vie naina. Drvo se moe potopiti u topao rastvor do potpunog hlaenja uz odravanje poviene temperature odreeno vreme. Druga varijanta je da se drvo posle 4 sata potapanja u topao rastvor, prenese u hladan rastvor, gde ostaje 4 sata, dok je trea varijanta da se potapanje vri u istom sudu, topao rastvor se ispusti nakon etiri sata, a zatim se naliva hladan rastvor. Efekat je isti, a izbor zavisi od raspoloive opreme.Izuzimajui metode sa povienim pritiskom, ovaj nain je najefikasniji, to se objanjava isparavanjem vode

  • pod uticajem visoke temperature toplih rastvora, pri emu se oslobaa mesto u drvetu za rastvore. Prilikom kontakta hladnih rastvora sa drvetom, dolazi do njegovog skupljanja, to dovodi do potiskivanja toplih rastvora u dubinu drveta i oslobaanja prostora za nove koliine rastvora, a prilikom hlaenja rastvora u dubini drveta dolazi do pojave manjeg podpritiska koji dovodi do povlaenja hladnih rastvora u dublje slojeve.Prilikom zatite ovim metodom, koriste se i uljani i vodeni rastvori razliitih temperatura (kreozotno ulje se prema nekim autorima zagreva na temperaturu od 116C do 122C, a hladno na oko 38C ili se u letnjem periodu ne zagreva, dok se neorganske soli zagrevaju na 50C jer na viim temperaturama slabije penetriraju i korodiraju drvo).

  • Kijanizacija (potapanje drveta u rastvor ivinog hlorida) je jedan od najstarijih postupaka za zatitu drveta, a ime je dobila po autoru (Kyan). Ovaj postupak se vie ne primenjuje zbog toksinosti ive.Fumigacija je postupak tretiranja otrovnim parama hemijskih sredstava najee u zatvorenom prostoru. Fumiganti deluju na sve organizme koji diu (insekti diu u svim razvojnim stadijumima), a intenzitet dejstva zavisi od intenziteta disanja, koncentracije para u vazduhu i telesne mase organizma. Fumiganti su jaki otrovi i za oveka i u zavisnosti od vrste primenjuju se u hermetiki zatvorenom, poluzatvorenom ili otvorenom prostoru. Na uspenost fumigacije utiu toksinost sredstva, koncentracija aktivnih materija i ekspozicija (vreme delovanja).

  • Fumigacija

  • METODE DIFUZIJE HEMIJSKIH SREDSTAVA OsmozaPatroniBandairanjeDifuzija kroz rupe Difuzija s kraja drveta Difuzija s jednog kraja Dvostruka difuzija

  • Ovi postupci se sastoje u nanoenju na drvo guih rastvora (pasta) iz kojih aktivne supstance difunduju u drvo na osnovu razlike u koncentraciji zatitnog sredstva i drveta. Osmoza drvo sa kog je skinuta kora i tanak povrinski sloj, premazuje se pastama, dok se popreni preseci premau katranskim uljem. Drvo se nakon slaganja, pokriva vodootpornim pokrivaem. Dobar efekat se postie nanoenjem vodenih rastvora na svee poseeno etinarsko drvo u toku vegetacionog perioda. Ovaj postupak se moe ubrzati potapanjem sloaja i uvoenjem zagrejane pare.Patroni slue za deliminu zatitu drveta, uglavnom donjih delova stubova. Unose se u prethodno izbuene rupe na rastojanju od 70 cm. Kao aktivnu komponentu patroni sadre neorganske soli. Nedostatak ovog metoda je smanjenje mehanike otpornosti drveta.

  • Osmoza

  • Patroni

  • Bandairanje je poseban postupak obmotavanja pojedinih delova specijalnim bandaima koji su ispunjeni toksinim materijama. Bandae se esto koriste kao preventivne mere zatite kako pre ugradnje, tako tokom upotrebe drveta. Banda se sastoji iz dva dela; unutranjeg sunerastog sloja ispunjenog sredstvom i spoljanjeg (PVC folija). Kao zatitna sredstva koriste se soli, ali se mogu koristiti i uljani rastvori. Pri postavljanju, prvo se oko drveta uvija sunerasti plat, a zatim se stavlja PVC folija. Pod uticajem atmosferilija, paste se razreuju i polako difunduju u drvo, a folija spreava njihovo ispiranje. Oko folije se postavlja zatitni lim koji spreava trovanje toplokrvnih ivotinja. Na ovaj nain se vri zatita stubova i time se njihova trajnost produava za 5 do 10 godina. Dubina penetracije iznosi i do 5cm.

  • Bandairanje

  • Difuzija kroz rupe slina je metodi patrona, ali se u rupe unose tena i vrsta sredstva kao i uljane paste. Nedostatak ovog metoda je smanjenje mehanike otpornosti drveta.Difuzija s kraja drveta ima slinosti sa umakanjem. Kod svee poseenog i neokoranog drveta najpre se deblji kraj stavlja u vodeni rastvor sredstva, a zatim posle etiri dana isto se uini i sa tanjim krajem uz prethodno odsecanje manjeg kotura (da bi presek bio sve). Nakon tri dana sortimenti se postavljaju u vertikalan poloaj, sa osloncem na debljem kraju.Dvostruka difuzija sublimira prethodni i toplo-hladni postupak umakanja. Najpre se drvo izlae bakarnom sulfatu, a zatim kombinaciji natrijum-arsenata i natrijum-bihromata. Postoje i varijacije ovog postupka i tada se upotrebljavaju slina hemijska sredstva. Postupak traje oko 2h 30min.

  • Difuzija kroz rupe

  • Difuzija s kraja drveta

  • Difuzija s jednog kraja koristi suneraste i metalne kape koje se postavljaju na vrhove stubova. Suneraste kape su sline bandaama. Gornji kraj im je perforiran, omoguava prolaz vode i kinice koje rastvaraju soli koje dalje difunduju kroz drvo. Metalna kapa poseduje rezervoar za kreozotno ulje i ureaj za poveanje pritiska.

  • METODE SA POVIENIM PRITISKOM Metode sa povienim pritiskom bez upotrebe kotlova Impregnacija u kotlovima

  • Metode sa povienim pritiskom bez upotrebe kotlova

    Tretiranje stubova kroz rupe Kobra postupak Boucherie postupak

  • Tretiranje stubova kroz rupe- jednostavan postupak koji se moe koristiti za zatitu vertikalno ugraenog drveta. Stubovi se bue radijalno, na jednoj strani se postavlja zavrtanj, a na drugoj ureaj sa rastvorom sredstva. Penetracija je bolja usled povienog pritiska.Kobra postupak- ureaj se sastoji iz rezervoara sa iglom, potisne poluge i poluge sa lancem za uvrivanje. Igla se utiskuje pritiskom na polugu, a zatim se rastvor pod povienim pritiskom ubrizgava u drvo. Najee se koristi za naknadnu zatitu stubova, ali moe se primenjivati i pre ugradnje i to najee na mekim vrstama drveta kako ne bi dolo do loma igle. rastojanje meu ubodima zavisi od vrste drveta i gustine rastvora, dok je uobiajena dubina, oko 10cm.

  • Tretiranje stubova kroz rupe

  • Kobra postupak

  • Boucherie postupak- metod istiskivanja sokova se uglavnom koristi za zatitu svee poseenih etinarskih stubova (15 dana nakon see), jer samo primarna vlaga omoguava kretanje rastvora kroz drvo. Ureaj se sastoji iz dva rezervoara, prvi, u kom se nalazi pumpa je na zemlji, dok je drugi na visini oko 10m, ime se postie hidrostatiki pritisak. Pumpa rastvor podie u gornji rezervoar iz koga se putem cevi koje su sa stubovima vezane preko posebnih kapa postavljenih na debljem kraju, uz pomo hidrostatikog pritiska, rastvor utiskuje u drvo. Nepokriveni deo preseka se premazuje voskom, parafinom ili sl. kako bi se spreilo isticanje rastvora. Stubovi moraju biti postavljeni tako da je kraj koji je vezan, iznad tanjeg kraja stuba, tj. u kosom poloaju.

  • Kretanje rastvora se moe kontrolisati skidanjem delova kore (provera boje beljike) ili analizom sokova. Najee se koristi bakarni sulfat (1%), ija potronja iznosi 5,5-8kg/m . Postupak traje oko 10 dana, a moe se ubrzati uvoenjem vakuuma na tanjem kraju i time skratiti na 4 dana. Ovakav postupak se naziva poboljani Bueri i ekonominiji je od prethodnog (manja potronja sredstva, nije potreban toranj, ali je neophodan ureaj za podpritisak). Posle postupka, stubove treba premazati pastama i uvati 14 dana pod pokrivaima. Dugo trajanje postupka i primena na samo svee poseeno drvo su osnovni razlozi usled kojih ovaj postupak nije naao iru primenu.3

  • Boucherie postupak

  • Impregnacija u kotlovima Uee pojedinih sortimenata u ukupnoj koliini impregnisanog drveta u Zapadanoj Evropi (44%-konstrukcijsko drvo, 21-% batensko drvo, 15%-manji komadi drveta ovalnog oblika, 14%-ostalo drvo) Uee sredstva za impregnaciju drveta u Zapadnoj Evropi (71%- vodootporna sredstva-soli, 11%- kreozotno ulje i 18%- ostalo)

  • Impregnacija u kotlovima Do poetka 20.veka drvo je impregnisano postupcima pune impregnacije.Sa poveanjem upotrebe el.pragova i el.,TT stubova,poveavala se i potronja hem.sredstava. Zbog ekonominosti,razvili su se tedei postupci impregnacije u kotlovima ,sa manjom potronjom sredstava a skoro istim efektom zatite,jer se iz drveta nakon zavrenog napajanja izvlaio deo sred.koja se nisu vezala za drv.vlakna. U kotlovima se najvie impregniu stubovi i el.pragovi. Potrebno je ove sortimente pripremiti pre impregnacije:- pravilno slaganje radi cirkulacije vazduha a time i ravnomernog suenja,a pre slaganja ienje od zemlje,peska i sl. i perforiranje zbog bolje penetracije sred.- prirodno suenje 6-8 mes. do W=28-30%- moe se raditi vetako suenje ili parama org.rastvaraa ili zagrejanim kreoz.uljem.

  • Metode pune impregnacije

    Bethell-ov postupak Burnett-ov postupak Kombinovani postupak Boliden postupak etiriciklian postupak

  • Karakteristike metoda pune impregnacijeUtiskivanje max koliine rastvora hem.sredstava u drvoOdravanje pritiska do poetka isticanja rastvora iz drvetaUmesto poetnog P (predpritisak),primenjuje se podpritisak (bolja penetracija rastvora u drvo)Ree se koriste od tedeih postupaka, jer je efekat zatite isti ,a potronja sredstava vea

  • Bethell-ov postupak jedan od najstarijih postupaka impregnacije drveta. Postupak se sastoji iz vie faza (dati pritisci vae za cerove pragove) :unoenje drveta u cilindar (15 min.)podpritisak od oko 800 kPa (15 min)odravanje podpritiska (15 min)punjenje cilindra kreozotnim uljem (10 min.)stvaranje pritiska od 810-1012kPa (30 min.)odravanje pritiska (160 min.)sniavanje pritiska i isputanje ulja (10 min.)stvaranje podpritiska od 5,9 kPa (15 min.)odravanje podpritiska (15 min.)Izjednaav. P sa atmosferskim i pranjenje cilindra (10 min.) Temperatura ulja u predgrejau je 105-110, a u cilindru oko 95 C. Odravanje P se menja za dr.vrste drveta .

  • Bethell-ov postupak

  • Barnett-ov postupak pre poetka impregnacije drvo se zagreva v. parom u cilindru radi omekavanja i otapanja smola. Koristi se vod.rastvor cink hlorida (50C) ili dr. neorg. soli (70C),obino 200-360 kg/m3 rastvora.Zagrevanje drveta u cilindruuvoenje podpritiska od oko 5,9-6,4 kPa (10 min.) i njegovo odravanje (20 min.)ukidanje podpritiska, punjenje cilindra rastvorima (10 min.)poveavanje pritiska na 709-1215kPa (10 min.) (u praksi ee 709-810kPa)odravanje pritiska do potpunog napajanja drvetaukidanje pritiska i pranjenje cilindra

  • Kombinovani postupak obuhvata Rping-ov postupak (impregnacija kreoz.uljem), a zatim i tretiranje natrijum-fluoridom nekim od metoda pune impregnacije. Podpritisak na kraju Rping-ovog postupka predstavlja poetni pritisak za utiskivanje natrijum-fluorida. Kreozotno ulje dostie temperaturu od 105C, a rastvor natrijum-fluorida na 60C. Potronja ulja je 75 kg/m a rastvora 6 kg/m drveta Boliden postupak koristi se za impregnaciju sveeg hrastovog drveta vlanosti od 30-60%, dok se bukovo drvo moe tretirati odmah posle see. Obraeno drvo se mora impregnisati isljuivo u suvom stanju. Metoda je slina Bethell-ovom poostupku i koristi Boliden soli. Razlika je u pritiscima u odreenim fazama ije maksimalne vrednosti dostiu 1417 kPa.

  • etiriciklian postupak (metoda impregnacije drveta sa visokim sadrajem vlage)- predstavlja viestruku primenu Rping-ovog postupka (razliito trajanje faza; I-60, II-80, III-100, IV-120min., isti pritisak od 784kPa). Preporuuje se prvenstveno za impregnaciju svee poseenog bukovog drveta (nisu potrebna bela stovarita). Trajnost pragova je dua, potronja ulja vea, impregnacija traje due (vea potronja energije) u odnosu na prost Ripingov postupak. Razlike Ripingovog i etriciklinog postupka:-Kod Ripingovog pragove treba suiti 6 mes.na otvorenom-Kod R. potrebna tzv.bela stovarita,gde moe doi do pojave zaguivanja bukovog drveta ,a kasnije trulei,pa je potrebna hemijska zatita,to poveava trokove-moe se impregnisati oko 63% drveta a kod etvorocik.80-90%-trajnost imp.pragova je po Ripingu max 30,a po II oko 40 god.-postupak Ripinga traje 8,a II oko 12h uz veu potronju ulja 26%Izbor postupka zavisi od namene i uslova eksploatacije drveta

  • Metode tedeih postupaka (empty-cell process) Rping-ov postupak Dvostruki Rping-ov postupak Lowry-jev postupak Drugi tedei postupci

  • Ripingov postupak

    Max Rping je doao na ideju da deo ulja koji je upijen od strane elija, pora i upljina u drvetu bude zamenjen nekim drugim sredstvom, ime bi bila smanjena koliina impregniranog sredstva. Tako je uveo da se drvo pre tretiranja kreozotnim uljem izlae jakom vazdunom ili gasnom pritisku. Jako napeti gasovi zaposedaju unutranje povrine, zatim se uvodi ulje, a pritisak se i dalje poveava. Sa obzirom da su vazduh (gasovi) zauzeli unutranje prostore, ulje ulazi samo u lumene elija. Eksperiment je izvoen na borovom drvetu i rezultati su odmah pokazali visoke prednosti postupka. Utroeno je svega 60 kg ulja po 1 m za napajanje kompletne beljike.Za impregnaciju se uglavnom koristi kreozotno ulje (za el.pragove i TT-stubove),i vod.rastvori neorg.soli

  • Po isputanju ulja iz cilindra, pritisak prestaje da deluje, i gasovi koji se nalaze u unutranjosti prilikom naputanja drveta isteruju i viak ulja i elije ostaju prazne (empty-cell process). Da bi se poveao efekat izbacivanja vika ulja, Riping je drvo na samom kraju procesa izloio dejstvu vakuuma. Postupak je vrlo brzo zaiveo i predstavlja najbolje i najprihvaenije reenje za impregnisanje. Pored dobrih rezultata, razlog tome je i minimalna potronja sredstva za zatitu.

    Odvija se u vie faza :

    Punjenje cilindra drvetom i izlaganje vazd. pritisku od 152-405 kPa i odravanje najmanje 5 minuta,punjenje cilindra uljem iz predgrejaa (10 min)podizanje pritiska do 607-810 kPa za borovo odn.810-1012 kPa za hrastovo drvo i njegovo odravanje 45 -160 min

  • isputanje ulja,stvaranje vakuuma od 80 kPa i dejstvo istog oko 10 minuta,u cilju izvlaenja vika ulja iz drvetaukidanje podpritiska, izvlaenje drveta iz cilindra.Temperatura ulja je izmeu 105-110C. Utroena koliina ulja je od 63 kg/m za manje komade, pa na vie.

    Prikaz Ripingovog postupka podeljen u etiri faze

  • Dvostruki Ripingov postupak Osobine nekih vrsta drveta ne daju adekvatne rezultate primenom jednostavnog postupka. Kod takvih vrsta upijanje kreozotnog ulja se se odvija preko eonih povrina pa se zbog toga mora primeniti dvostruki Ripingov postupak. Sam postupak se ne razlikuje mnogo, izuzev to se ponavlja (u drugom se koristi pritisak od 911-1012kPa, a potronja sredstva je vea 2,5-3 puta).Generalno, drvo impregnisano Ripingovim postupkom ima trajnost od oko 30-35 godina. Trajanje je razliito od vrste do vrste, kao i primenjivanih parametara reima, koji opet variraju zavisno od drave i standarda.

  • Lowry-jev postupak je patentiran posle Rping-ovog i moe se odvijati u istim postrojenjima. Razlikuje se po nedostatku predpritiska. Postupak obuhvata:unoenje drveta i zatvaranje cilindra, uvoenje kreozotnog ulja u cilindar,podizanje pritiskaodravanje pritiska (150 min),isputanje ulja, stvaranje vakuuma,odravanje vakuuma (15 min),otvaranje cilindra i izvlaenje drveta.Temperatura ulja se kree od 95-100 C, a utroak od 70-100 kg/m. Koristi se najvie za impregnaciju cerovih pragova. Pritisak i trajanje vakuuma su razliiti za druge vrste, sortimente i opsege vlanosti

  • OSTALE METODE PRIMENE HEMIJSKIH SREDSTAVA Modifikacija drveta je savremen postupak. Obuhvata modifikaciju drvne supstance u oblik kada ona postaje otpornija na dejstvo destruktora. Modifikacija ima i loih strana koje se uoavaja prilikom dalje prerade i obrade. Postupak je i dalje u istraivanju pa se oekuju sve bolja reenja, ime bi se i omasovila njegova upotreba.Nagorevanje drveta je najstariji nain zatite. Koristi se i dalje zbog jednostavnosti i ekonomske opravdanosti, ali rezultati dejstva nisu efikasni (drvo puca, to olakava prodiranje gljiva). Dodatna otpornost se postie naknadnim potapanjem u vodootporna hemijska sredstva ili postavljanjem u betonsku podlogu to poskupljuje postupak. Uglavnom se koristi u ruralnim sredinama