METODE ČITANJA I TUMAČENJA PODATAKA

Gordana MiloradovićLjiljana Glodjović-Pantić

METODE ČITANJA, KLJUČNI POJMOVIDetaljno čitanje Pažljivo čitanje celog teksta - mada

to ne mora biti sporo čitanje.Potpuno razumevanje

Čitanje radi uživanja Čitanje onom brzinom koja ti odgovara. Što više čitaš – postaješ bolji čitač.

Zadovoljstvo

Letimično ili orijentativno čitanje

Čitanje da bi se saznalo o čemu je reč u poglavlju ili knjizi.

Opšti utisak

Brzo pregledanje ili pretraživanje

Traženje određenih podataka brzim pregledanjem stranica.

Pronalaženje činjenica

Uočavanje pristrasnosti Neki ljudi (autori reklama, političari) pišu da bi te u nešto uverili. Treba da odvojiš činjenice od nečijeg mišljenja

Donošenje sopstvenih zaključaka

Koje ćete

Koju ćete vrstu čitanju koristiti pri učenju? Detaljno čitanje

A pri obnavljanju?Letimično ili orijentativno čitanje

Čitanje je samo jedna od faza učenja!

Nije korisno podvlačiti više od 10-15% teksta.

Kako efikasnije učiti (ili faze učenja)?1. čitanje – letimice, da bi se dobio uvid u ono što je potrebno usvojiti.2. postavljanje pitanja –Ko? Šta? Gde? Kada? 3. detaljno čitanje – čitanje uz podvlačenje ključnih pojmova ( NE podvlačiti redove!)4. pamćenje – prepričavanje (prvi put uz tekst, drugi put bez teksta, na glas, trći put pred drugima5. ponavljanje – naučeno treba ponavljati više puta u kratkim, razumnim vremenskim razmacimaKada i kako podvlačiš ključne reči ili pojmove?

Podvlačiš samo najvažnije ideje u tekstu.

Kreneš sa podvlačenjem tek kada si shvatio smisao cele lekcije i važnih delova.

Podvlačiš samo ključne reči ili delove rečenica.

Neki organizmi građeni su samo od jedne ćelije – jednoćelijski, a

neki od mnogo ćelija – višećelijski. Kod višećelijskih organizama,

ćelije istog porekla, sličnog oblika i veličine i iste građe i funkcije

udružuju se u tkiva, tkiva u organe, a organi u sisteme organa.

Sistemi organa su funkcionalno povezani i čine organizam.

I RADIONICA

ZADATAK: Na dobijenom tekstu podvuci ključne reči.

Svaku ćeliju obavija tanka opna koju nazivamo ćelijska membrana.

Kroz ćelijsku membranu se vrši razmena supstanci između ćelije i

njene okoline. Unutrašnjost ćelije je ispunjena gustom tečnošću koja

se naziva citoplazma. U citoplazmi se odvijaju životni procesi. Ona se

sastoji od vode, mineralnih materija, šećera, masti i belančevina. U

citoplazmi su uronjena telašca koja imaju određen oblik, građu i ulogu

u ćeliji. To su ćelijske organele. Jedna od najvažnijih ćelijskih organela

je mitohondrija. One su “motori” naših ćelija jer se u njima oslobađa

energija tokom ćelijskog disanja. Kod većine ćelija u citoplazmi se

nalazi organela koja se naziva jedro. U jedru je smešten nasledni

materijal – zapis o našim osobinama. Nasledni material se prenosi sa

roditelja na potomstvo.

I GRUPA

II GRUPA

Svaka zgrada se sastoji iz sledećih elemenata: temelja, zidova i

međuspratne konstrukcije, krova, stepeništa i hodnika. Zgrada je

svojim donjim delom ukopana u zemlju. Taj deo se zove temelj. To je

stopalo kuće. Od veličine i oblika temelja zavisi koliko će zgrada biti

stabilna. Temelji se postavljaju tako što se u prethodno iskopane

rovove uliva pripremljena betonska masa. Ona se sedam dana po

izlivanju stvrdnjava, a posle 28 dana postaje čvrsta Kada su temelji

očvrsli mogu se zidati zidovi. Oni se mogu izrađivati od različitih

matrijala. Najčešće su korišćene opeke i kamen. Postoje i drugi

proizvodi za zidanje. To su razne vrste blokova koji se mogu

proizvoditi od različitog materijala i raznih oblika i veličine.

III GRUPA

Kretanja tla u prirodi lako zapažamo. Dovoljno je da uočimo da se

telo pomerilo u odnosu na nas, pa da kažemo da se kreće. Ako vezanih

očiju sedimu u čamcu na reci, ne možemo da odredimo da li se

krećemo ili mirujemo. Pošto ne vidimo obalu, ne vidimo promenu

položaja u odnosu na druga tela. Kada govorimo o kretanju moramo da

izaberemo telo u odnosu na koje posmatramo kretanje. To telo

nazivamo referentno telo. Kretanje možemo da posmatramo u odnosu

na više referentnih tela. Najjednostavniji oblik kretanja u prirodi je

mehaničko kretanje. Mehaničko kretanje je promena položaja tela u

odnosu na neko drugo telo. Kreću se i sitne čestice – atomi koje ne

vidimo, a koje čine svet oko nas. Kreću se i SMS poruke u vazduhu.

Kada proučavamo mehaničko kretanje, telo predstavljamo samo

jednom tačkom – materijalnom tačkom.

IV GRUPA

Srednjevekovno društvo se nazivalo feudalno društvo. Naziv

feudalno potiče od reči feud, što znači zemljišni posed. U srednjem

veku, u period postojanja feudalnog društva, zemlja je najvredniji

imetak, a njen vlasnik se nazivao feudalac ili vlastelin. Na feudu je

živeo feudalac sa porodicom i kmetovima. Feud su činila dva dela. Na

jednom je živeo feudalac. Drugi, veći deo, bio je podeljen na parcele

koje je feudalac davao na upotrebu kmetovima. Na tim parcelama

kmet je živeo sa porodicom, ne kao vlasnik, već kao korisnik.

Zauzvrat, bio je dužan da obrađuje zemlju na delu feuda na kome je

živeo feudalac i da mu daje plodove sa svoje parcele.

V GRUPA

Paralele ili uporednici su zamišljene linije koje obavijaju Zemlju

pravcem zapad-istok. Među sobom su paralelne, a razlikuju se po

dužini. Samo jedna paralela ima dužinu obima Zemlje. To je Ekvator,

najduža i početna paralela. Od ekvatora prema severu i jugu paralele

su sve kraće. Ekvator je jednako udaljen od polova i deli Zemlju na

severnu i južnu poluloptu. Meridijani ili podnevci su zamišljene

polukružne linije koje spajaju Severni i Južni geografski pol. Pružaju

se pravcem sever-jug i svi su iste dužine. S obzirom da su svi

meridijani jednake dužine, dogovorom je utvrđeno da početni

meridijan bude Grinički meridijan koji prolazi kroz opservatoriju

Grinič u predgrađu Londona i deli Zemlju na istočnu i zapadnu

poluloptu.

TUMAČENJE PODATAKATABELE

KRUŽNI DIJAGRAM

STUBIČNI TIJAGRAM

LINEARNI DIJAGRAM

II RADIONICAI GRUPA Koristeći tabelu izračunaj koliko kalorija si uneo/la u organizam ako si pojeo/la za večeru 200gr

crnog hleba, konzervu tunjevine(180gr) i 300gr salate od krastavca, a da se zasladiš pojeo/la 150gr keksa sa čokoladnim prelivom( data tabela sa hranljivim vrednostima namernica ). Koliko si proteina uneo/la u ovom obroku.

II GRUPA Ako je dijagramom prikazana različita uzrasna struktura stanovnika ( u procentima) mesta u

kome je ukupno 50 000 stanovnika izračunaj: 1. Koliko ima mladih u tom mestu, a koliko starijih od 65 godina. 2.Odredi za koliko je brojčano više mladjih u odnosu na starije.III GRUPA Ako je dijagramom prikazana broj živorođene dece u Srbiji u periodu od 1985 -2010 odredi: 1. Koje godine je bio najmanji broj živorodjene dece? 2. Koja je razlika u broju rođene dece u period od 1995-2000 i 2005-2010. godine?IV GRUPA Rezultati učenika šestog razreda naše škole na probnom testu prikazani su grafikom. Ako znaš

da u šestom razredu ima 120 učenika, odredi: 1. Koji je zadatak učenicima bio najlakši i koliko procenata đaka ga je uradilo. 2. Koji je zadatak učenicima bio najteži i koliko procenata đaka ga je uradilo.Napomena: na stubićima je upisan broj učenika koji je tačno uradio zadatak.V GRUPA Na grafikonu je prikazana starosna piramida stanovništva Beograda za 2002. Godinu. Odredi: 1. Koja je razlika u brojnosti osoba muškog i ženskog pola starosti između 15 – 19 godina. 2. Koliko je razlika između osoba ženskog pola i muškog pola starosti 50-54 godine.

I GRUPA Koristeći tabelu izračunaj koliko kalorija si uneo/la u organizam ako si pojeo/la za večeru 200gr crnog hleba, konzervu tunjevine(180gr) i 300gr salate od krastavca, a da se zasladiš pojeo/la 150gr keksa sa čokoladnim prelivom( data tabela sa hranljivim vrednostima namernica ). Koliko si proteina uneo/la u ovom obroku.

Koristeći tabelu u kojoj su hranljive vrednosti date za 100gr namirnice preračunavaš:200gr crnog hleba ima 2 *250 = 500 kcalkonzerva tunjevine ima 1.8 * 303 = 545.4 kcal300gr salate od krastavca 3 * 10 = 30 kcal150gr keksa sa čokoladnim prelivom 1.5 *530 = 795 kcal UKUPNO: 1870.4 kcal

Proteina:200gr crnog hleba ima 2 * 6 = 12 grkonzerva tunjevine ima 1.8 * 24 = 43.2 gr300gr salate od krastavca 3 * 1 = 3 gr150gr keksa sa čokoladnim prelivom 1.5 * 6 = 9 gr UKUPNO: 67.2 gr

II GRUPA Ako je dijagramom prikazana različita uzrasna struktura stanovnika (u procentima) mesta u kome je ukupno 50 000 stanovnika izračunaj: 1. Koliko ima mladih u tom mestu, a koliko starijih od 65 godina. 2.Odredi za koliko je brojčano više mladjih u odnosu na starije.

Ako znaš da u mestu ima 50000 stanovnika, a iz dijagramavidiš koliko su procentualno zastupljeni onda preračunavaš:

1. Mladi: 50000 * 27.5% = 13 750 Stari: 50000 * 6.5% = 3 250

2. 13750 – 3 250 = 10 500

III GRUPA Ako je dijagramom prikazana broj živorođene dece u Srbiji u periodu od 1985 -2010 odredi: 1. Koje godine je bio najmanji broj živorodjene dece? 2. Koja je razlika u broju rođene dece u period od 1995-2000 i 2005-2010. godine?1. Iz dijagrama se vidi da se najmanji broj dece rodio 2007 godine, manje od 70000.2. U periodu od 1995-2000 rodjeno je: 1995 – oko 85000 1996 – oko 82000 1997 – oko 80000 1998 – oko 75000 1999 – oko 72000 2000 – oko 74000 UKUPNO u ovom periodu oko 468000 deceU periodu od 2005 - 2010 rodjeno je: 2005 – oko 72000 2006 – oko 70000 2007 – oko 67500 2008 – oko 69000 2009 – oko 70000 2010– oko 69000 UKUPNO u ovom periodu oko 417500 dece U periodu od 2005-2010 rodjeno je za 468000 – 417500=50500 dece nego u periodu od 1995-2000.

IV GRUPA Rezultati učenika šestog razreda naše škole na probnom testu prikazani su grafikom. Ako znaš da u šestom razredu ima 120 učenika, odredi: 1. Koji je zadatak učenicima bio najlakši i koliko procenata đaka ga je uradilo. 2. Koji je zadatak učenicima bio najteži i koliko procenata đaka ga je uradilo.Napomena: na stubićima je upisan broj učenika koji je tačno uradio zadatak.

1. Učenicima je bio najlakši prvi zadatak (vidi se iz grafikona) i uradilo ga je 87 učenika, a to je u %

(87/120)*100=0.725*100=72.5% učenika

2. Najteži je učenicima bio peti zadatak ( vidi se iz grafikona) i uradilo ga je 20 učenika, a to je u %

(20/120)*100=0.1667*100=16.67% učenika

V GRUPA Na grafikonu je prikazana starosna piramida stanovništva Beograda za 2002. Godinu. Odredi: 1. Koja je razlika u brojnosti osoba muškog i ženskog pola starosti između 15 – 19 godina. 2. Koliko je razlika između osoba ženskog pola i muškog pola starosti 50-54 godine.

1. Osoba ženskog pola starosti 15-19 godina je oko 52500, a osoba muškog pola iste starosti oko 50000, pa zaključujemo da je više osoba ženskog pola za oko 2500.

2. Osoba ženskog pola starosti 50-54 godine je oko 60000, a osoba muškog pola iste starosti oko 70000, pa zaključujemo da je više osoba muškog pola za oko 10000.

III RADIONICA Primer 1:Udeo stanovništva kontinenata je sledeći:Evropa 11,5% , Azija 60,7% , Afrika 14,2% , S. Amerika 7,1% , J. Amerika 6,0%, Australija 0,5%a) Napraviti tabelu raspodeleb) Kreirati kružni dijagramv) Napraviti stubični dijagram.

Primer 2:Uspeh učenika na testu iz istorije je sledeći: odličnih 12, vrlodobrih 8, dobrih 3 i dovoljnih 1.a) Napraviti tabelu raspodeleb) Kreirati kružni dijagramv) Napraviti stubični dijagram.

Primer 3:Učenici jednog odeljenja su anketirani koje ime je omiljeno voće. Rezultati su bili sledeći: banane 8, pomorandže 6, jabuke 4, kruške 4 i jagode 2. a) Napraviti tabelu raspodeleb) Kreirati kružni dijagramv) Napraviti stubični dijagram.

Primer 4: Od 1000 anketiranih građana o tome gde provode odmor, prikupljeni su sledeći podaci: kod kuće 400, ma moru 350, na planinama 200 i u banjama 50.a) Napraviti tabelu raspodeleb) Kreirati kružni dijagramv) Napraviti stubični dijagram.

Primer 5:Od 880 učenika jedne škole, na pitanje koliko imaju rođene braće ili sestrara, dobijeni su sledeći odgovori:152 učenika su jedinci, 705 imaju jednog rođenog, 14 imaju još dvoje, a 9 imaju još troje i više. a) Napraviti tabelu raspodeleb) Kreirati kružni dijagramv) Napraviti stubični dijagram.

Primer 1:Udeo stanovništva kontinenata je sledeći:Evropa 11,5% , Azija 60,7% , Afrika 14,2% , S. Amerika 7,1% , J. Amerika 6,0%, Australija 0,5%a) Napraviti tabelu raspodeleb) Kreirati kružni dijagramv) Napraviti stubični dijagram.

Kontinent Evropa Azija Afrika S. Amerika J. Amerika Australija

Zastupljenost stanovništva 11,50% 60,70% 14,20% 7,10% 6,00% 0,50%

0,50%

60,70%

11,50%6,00%

14,20%

7,10%

ЕвропаАзијаАф рикаС . АмерикаЈ. АмерикаАустралија

60,70%

14,20%7,10% 6,00% 0,50%11,50%

0,00%

20,00%

40,00%

60,00%

80,00%

100,00%

Ев ропаА зијаА фр ик аС .А ме р и каЈ.Аме ри каА устрали ја

Primer 2:Uspeh učenika na testu iz istorije je sledeći: odličnih 12, vrlodobrih 8, dobrih 3 i dovoljnih 1.a) Napraviti tabelu raspodeleb) Kreirati kružni dijagramv) Napraviti stubični dijagram.

Uspeh učenika Odlični Vrlodobri Dobri dovoljni

Br. učenika 12 8 3 1

1

3

12

8

ОдличниВ рлодобриДобриДовољ н и

31

12

8Одличн иВр ло до бриД обриД ов ољ н и

Primer 3:Učenici jednog odeljenja su anketirani koje ime je omiljeno voće. Rezultati su bili sledeći: banane 8, pomorandže 6, jabuke 4, kruške 4 i jagode 2. a) Napraviti tabelu raspodeleb) Kreirati kružni dijagramv) Napraviti stubični dijagram.

42

8 6

Б ан ан еП омор ан џеЈабук еЈаго де

2

38

6

Б ананеП оморанџеЈабукеЈагоде

Voće Banane Pomorandže Jabuke Jagode

Br. učenika 8 6 3 2

Primer 4: Od 1000 anketiranih građana o tome gde provode odmor, prikupljeni su sledeći podaci: kod kuće 400, ma moru 350, na planinama 200 i u banjama 50.a) Napraviti tabelu raspodeleb) Kreirati kružni dijagramv) Napraviti stubični dijagram.

Odmor Kod kuće Na moru Na planini U banjama

Br. građana 400 350 200 50

350

400

20050

код кућена моруна планиниу бањама

400 350

200

50

0

200

400

600

800

1000

к од к ућ ен а морун а п лан ин иу бањ ама

Primer 5:Od 880 učenika jedne škole, na pitanje koliko imaju rođene braće ili sestrara, dobijeni su sledeći odgovori:152 učenika su jedinci, 705 imaju jednog rođenog, 14 imaju još dvoje, a 9 imaju još troje i više. a) Napraviti tabelu raspodeleb) Kreirati kružni dijagramv) Napraviti stubični dijagram.

705

14 9152

0100200300400500600700800900

јединциједног рођ.још двојетроје и више

705

152

14 9

једин циједног рођ.још двојетроје и виш е

Braća i sestre Jedinci Jednog rođenog Još dvoje Troje i više

Br. učenika 152 705 14 9