1. Definicija metodike, njen predmet i zadaciMetodika nastave likovne aktivnosti bavi se proučavanjem zakonitosti I pravila u nastavi likovne aktivnosti. Naučna disciplina - proučava posebno područje ljudske delatnosti I teoretski uopštava praksu likovnih aktivnosti. Pedagoška nauka-kao specijalna didaktika metodike likovne aktivnosti najsrodnija je didaktici, nauci o obrazovanju i nastavi. Predmet proučavanja metodike likovnih aktivnosti je proces likovnih aktivnosti. Proučavanje procesa obuhvata iskustva iz prošlosti I analizu savremene prakse. Zadaci metodike mogu se podeliti u dve različite grupe: opšte I posebne. Opšti zadatak metodike likovnih aktivnosti je da mladim generacijama likovnih pedagoga prenese sređeno I obrazloženo iskustvo u vidu teorije I prakse. Posebni zadaci metodike likovnih aktivnosti odnose se na proučavanje pojedinih problema koji opterećuju teoriju i praksu.

2. Istorijski prikaz teorije i prakse Metodika likovnih aktivnosti kao naučna disciplina ima svoju istoriju. Postoje mnogi pisani tragovi o likovnom obrazovanju dece. Oni se odnose na pripremanje mladih ljudi za profesionalnu umetničku delatnost i likovno vaspitanje u opšte-vaspitnom smislu. Likovna kultura ima dva vida: profesinalno i opšteobrazovno. Profesionalno likovno obrazovanje – zacetke profesionalnog likovnog obrazovanja nalazimo još u starom Egiptu, antici i srednjem veku. Likovno obrazovanje obavljalo se na zanatski način u manastirima i velikim radionicama koje su pripremale umetničke kadrove za slikarstvo, vajarstvo i arhitekturu. Tajne učenja prenosile su se unutar kaste sa starijeg naraštaja na mlađi. Mnogi umetnici-majstori, pisali su uputstva za obuku umetnika početnika. Ova uputstva nazivaju se traktati. Oni sadrže: tehnološka uputstva, metode rada i uputstva o sistematičnosti i postupnosti obuke. Autori traktata su Čenino Čenini, Leonardo da Vinči, Leon Batista Alberti, Albreht Direr i dr. Opštevaspitno likovno obrazovanje u početku ostvarivalo se kao nesistematsko delovanje na mladu generaciju vladajućih slojeva. Klasici pedagogije(Komenski, Ruso, Lok, Pestaloci i dr.) traže likovno obrazovanje za svu decu. Obavezno likovno obrazovanje uvedeno je u škole tek u prvoj polovini XIX veka. Smatra se da je Pestaloci prvi uveo crtanje u škole da bi kod dece razvijao um, srce i ruku. Takvo likovno obrazovanje dobilo je i funkciju pripremanja za pisanje, merenje i rad. Faze razvoja: tehničko imitativna, pokret za umetničko vaspitanje, psihološka, pedagoška i sociološka.

3. Tehničko imitativna fazaU ovoj fazi nastava crtanja bazirala se na prizvodno-tehničkom likovnom obrazovanju. Svrha nastave bila je da razvije veštine ruke, urednost i disciplinovanost, vešto kopiranje i imitativnost. Kako bi se učenje olakšalo primenjivale su se sledeće metode rada: metoda kopiranja, precrtavanja, geometrijska metoda, stimografska metoda i metoda crtanja po diktatu.

4. Pokret za umetničko vaspitanje Razvojem industrijske proizvodnje i konkurencije na tržištu, krajem XIX veka javlja se potreba za estetskim oblikovanjem industrijske robe. U industrijskim zemljama javlja se pokret za umetničko vaspitanje. Javio se kao reakcija na dotadašnji način obuke u crtanju. Pokret se javio u Engleskoj pod devizom:“Umetnost u svemu, umetnost za sve“. Preneo se i na pedagoški plan sa devizom „Vaspitanje pomoću umetnosti i za umetnost“ što je podrazumevalo borbu protiv mehaničkog precrtavanja i težnju za korišćenjem umetničkih dela u nastavi. Pedagoški plan-ideali umetničkog obrazovanja bili su akademski realizam i klasicizam. Metode rada su metoda merenja proporcija, analitička metoda, geometrijske perspektive. Ovaj pokret nije uvažavao individualni, psihofizički i likovni razvoj dece, bio je kratkog

1

veka, bez pedagoškog i estetskog kontinuiteta, opterećen klasičnom likovnom tradicijom, akademskom praksom, nije mogao izdžati naučnu kritiku svoga vremena.

5. Psihološka fazaPočetkom XIX posebna se pažnja posvećuje detetu, njegovom psihofizičkom razvoju i likovnom izrazu. Zato se to doba naziva „stoleće deteta“(po knjizi Elen Kej). Pod snažnim uticajem dečjih psiholoških novih teorija u pedagogiji i naučne kritike nastava raskida sa klasičnom umetničkom tradicijom i ulazi u novu eksperimentalnu takozvanu psihološku fazu. Napredni pedagozi uvideli su veliki značaj dečje likovne aktivnosti , igre, govora, pesme, glume i nastojali su da procese u školi organizuju na toj osnovi. Osnivani su mnogi pokreti: Radna škola i Aktivna škola. Škole su pretvorene u radionice u kojima se vaspitni rad bazirao na uvažavanju specifičnosti razvitka i potrebe dece za slobodno izražavanje bez nameznutih akademskih pravila. Negativna strana- rad u školi bio je nesistematičan, polazilo se od dečijeg interesovanja, a ne od postavljenog cilja i nedovoljno uvažavanje specifičnosti likovnog jezika. Pozitivna strana-crtanje dobija ravnopravno mesto u školstvu, mnogi pedagozi i psiholozi proučavaju dečji likovni rad, entuzijazam učitelja i učenika, priređuju se nacionalne i internacionalne izložbe.

6. Pedagoška fazaRazvijala se pod uticajem industrijske estetike Bauhausa. Veliki broj značajnih umetnika okupio se u Bauhausu, bavio se teorijskim pitanjima: oblikovanja, metodama kako da se istraže zakonitosti oblikovanja, modelima primene oblikovanih zakonitosti u obuci učenika. Smatralo se da se likovno obrazovanje može naučiti jer postoje određene zakonitosti likovnog obrazovanja koje učenici mogu upoznati a zatim primeniti u likovnim radu. Pored Bauhausa, razvoju ove faze doprinela je i knjiga Herberta Pida „Vaspitanje pomoću umetnosti“. U ovoj knjizi nastoji se da se vaspitni rad temelji na procesima umetničkog stvaranja i da estetske komponente u vaspitnom procesu dobiju odlučujuće mesto. Cilj vaspitanja nije razumevanje umetnosti već korišćenje umetničkih sadržaja za razvoj ličnosti.

7. Sociološka fazaPoslednjih godina naglašava se sociološki aspekt umetnosti i taj aspekt je dominantan i u nastavnom procesu. U pogledu ideološke strane umetnosti nastoji se, pored estetske analize dela, da se otkriju i društveni aspekti, klasična obeležja dela i da se time produbi odnos prema umetničkim pojavama. U pogledu komunikacione uloge slike, pitanje se proširuje i na upotrebu slike i van uže sfere likovne umetnosti, na sferu vizuelne informacije i da se svaka informacija kritički proceni i tek onda prihvati kao objektivna ili odbaci kao oblik manipulisanja sa primaocima. Sve se više naglašava integracija likovne kulture u svakodnevni život pri čemu se misli na oblikovanje pojedinačnih predmeta i na oblikovanje prostora u kojima čovek živi i radi. Tako se javlja proširenje pojma likovne kulture na vizuelnu kulturu.

8. Razvoj dečijeg likovnog izražavanjaKada dete dostigne određeni nivo psiho-fizičkog razvoja javlja se jezičko i likovno izražavanje, koje se dalje razvija. Veliki broj istraživača psihologa, umetnika, metodičara proučavao je dečje likovno izražavanje. U istraživanju polazili su od različitih kriterijuma: optičko-tematskog, umnožavanja likovno izražajnih sredstava, kreativnosti i likovnog predstavljanja znakova. Optičko-tematski razvoj može se pratiti od šaranja, preko uprošćenih sve do realističkih figura. Mnogi istraživači koji su se bavili ovom problematikom, različito su definisali broj faza i vreme njihovog nastajanja. Neki istraživači navode tri faze, neki četiri, neki pet razvojnih faza u razvoju dečjeg likovnog izražavanja. Ove faze se ne poklapaju,

2

već postoji istovremeno postojanje dve razvojne faze. U okviru jedne faze postoje elementi iz prethodne ili se javljaju elementi iz naredne faze. Faze razvoja – Rut Streng u svom radu „Uvod u proučavanje deteta“ razlikuje pet faza dečjeg crtanja: relativno ne koordinisano škrabanje(2-4), slučajno ostvareni crtež(3), svesno tražen crtež(3-4), crtež bez perspektive(5-6), puna realizacija crteža i označavanje. Like u razvoju dečjeg likovnog izražavanja utvrđuje četiri faze: slučajni realizam, do 3 godine, neuspeli realizam, do 5 godine, intelektualni realizam do 8 godine, vizuelni realizam, do 10 godine. Centar za likovno vaspitanje u Novom Sadu 1975. organizovao je istraživanje razvoja dečjeg likovnog izraza. Utvrđeno je da dete prolazi kroz sedam faza razvoja: šaranje, simbol, prelaz iz simbola u fazu oblika i pojava, faza oblika i pojava, faza punoh izraza, prelaz ka zrelom likovnom izrazu i zrelo likovno izražavanje. Keršenštajner je još 1903 na osnovu analize preko hiljadu crteža različitih razvojnih uzrasta konstatovao da postoje tri osnovne faze u razvoju dečjeg likovnog izražavanja: faza šaranja od 2 do 4 godine, faza sheme ili simbola od 4 do 7 godine i faza oblika i pojava od 7 do 10 godine. Faze dečjeg likovnog izražavanja su: faza šaranja, faza sheme, faza oblika i pojava fizioplastičnog crteža, faza punog likovnog izraza.

9. Faza šaranja Faza besmislenog šaranja počinje oko druge godine i traje do četvrte godine. To se može dogoditi i ranije ili kasnije što zavisi od samog deteta, od pozitivnog ili negativnog delovanja okoline na razvoj njihovih motoričkih i likovnih sposobnosti. Dete počinje da škraba krajem druge godiine kada dostigne određeni nivo razvoja opažanja i motorike ruke. Škrabanje kod deteta ovog uzrasta je slučajno, jer još uvek nije savladalo motorikom ruke i prostorom. Pokretanje ruke ima karakter igre u kojoj dete uživa igrajući se različitim materijalima za rad. Tokom šaranja dete se upoznaje sa različitim materijalima za rad: uvežbava držanje predmeta koji ostavlja trag na papiru, vežba koordinaciju i motoriku pokreta i usvaja elementarne osnove potrebne za crtanje. Svako dete ima svoj tempo i način razvoja u fazi šaranja. Kod svakog deteta dominira neki tip šare. To mogu biti: kvadratasti oblici, ukršteni potezi, cik-cak linije i otvorene ili zatvorene forme ili kombinacija više šara. Unutar ove faze postoje tri podfaze:

1. Škrabanje dugim potezima cele nesavijene ruke, 2. Škrabanje spiralnim i kružnim pokretima iz lakta3. Škrabanje spiralnim i kružnim pokretima u kojem učestvuje zglob šake

Škrabanje dugim potezima- u ovoj podfazi likovni izraz je nesređen ili slučajan, koji počinje oko druge godine i traje do treće. Deca crtaći materijal drže čvrsto i povlače pretežno prave i duže linije. Škrabanje spiralnim i kružnim pokretima- tokom treće godine dete počinje da šara kontrolisano iz zgloba šake i dobro vlada crtaćim materijalom. Dok crta dete objašnjava šta radi, počinje davati imena onome što likovno prikaže, mada se ništa od svega toga ne može videti na dečjem likovnom radu. U ovom preiodu dete u šare sve više unosi kružne linije, zatvorene linije, najpre široke i otvorene, a zatim manje. Ovo izražavanje linijom vodi do stvaranja prvog oblika kruga, koji u velikoj meri podseća na ljudsku glavu, a zatim sve više, kada možemo smatrati da dete prelazi u sledeću fazu razvoja.

10. Faza sheme U ovom periodu likovno izražavanje se naglo razvija. Cilj dečjeg rada je određen, a sam izraz pojednostavljen, uprošćen i sveden na simbol, znak i shemu. Prva shema je najopštiji simbol za čoveka i životinju. Prvi objekt koji dete crta je čovek. U početku čovek je predstavljen kao krug sa vertikalnom i horizontalnom linijom.postepeno se u odnosu na shemu čoveka unose novi detalji trup, vrat, kosa i sl. Na crtežima ljudske figure uočava se njen pol. Pored ljudske figure dete crta životinje, pticu, kuću, stablo,

3

motorna vozila. Svako dete ima specifičnu shemu svih objekata koje prikazuje. U ovom stupnju razvoja postoji nekoliko karakterističnih pojava neproporcionalnost, dominantnost, odnos prema boji, transparentni crtež, odabiranje oblika, dinamičnost . neproporcionalnos se ogleda u narušavanju veličina u dečjem likovnom radu. Posledice ove pojave mogu biti: isticanje važnih delova, želja za uvećanjem, smanjenje objekta da bi ceo stao na papir. Odnos prema boji je emotivan. To je čista boja u prirodi. Boja je dekorativna i nema značenje lokalnog tona. Transparentni ctrež se javlja usled želje deteta da na istom crtežu prikaže istovremeno spoljašnji i unutrašnji izgled predmeta. Obaranje oblika nastaje zbog nemogućnosti deteta da prikaže prostor na optičko-vizuelan način bez smanjenja u prostoru ili perspektivne deformacije, izbegavajući zaklanjanje jednog predmeta drugim. Dinamičnost proizilazi iz želje deteta da nam prikaže kretanje, vremenske intervale, radnju. Deca crtaju izduženu ruku koja bere jabuku, naknadnim docrtavanjem pokrivaju crtež lutke da se ne prehladi i sl. Pokret figure u početku ove faze je krut, shematičan, bez mogućnosti da sugeriše bilo kakvu radnju. Prvi pokret se javlja kada se pravci ruku i nogu menjaju od horizontalnog ka vertikalnom ili dijagonalnom pravcu. Nakon toga se javlja pokret u laktovima i kolenima. Prostor- dete u početku na hartiji crta svaki objekat posebno, bez međusobnog povezivanja. Prvi prostorni raspored nastaje kada se donja ivica hartije smatra zemljom pa se svi objekti ređaju jedan na drugi. Poslednja faza u razvoju prostornog prikazivanja nastaje kada se u okviru platoa zemlje javlja vizuelni prikaz objekata na principu centralne projekcije. Modelovanje i građenje u fazi sheme- u fazi sheme deca formiraju plastiku oblikovanjem pojedinih delova naknadnim spajanjem tih delova u celinu(prvo je glava pa uši, oči, usta, pa se sve to sastavi u celinu). Ono što dete ne može plastično da objasni, objašnjava rečima ili crta. Deca oblikuju u različitim materujalima sve motive.

11. Faza fizioplastičnog crtežaPočinje da se javlja posle osme godine. Na ovom stupnju pojavljuje se pokret, profil, skraćenja, preseci, svetlo, senka, plastika i prostor. Na početku profil se crta na levoj strani, jer je to deci lakše, a kasnije se javljaju i druga rešenja. Pod pojmom pokreta ili prostora ne podrazumeva se njihov zreo prikaz, već prvi nagoveštaji vizuelnog prikaza ovih likovnih elemenata. Dečje interesovanje se širi, te se i broj motiva i podaci na njima proširuju i obogaćuju. Objekt je bogatiji detaljima, karakteristikama, a boja je raznovrsnija i bliža boji u prirodi. U ovom periodu se uočava javljanje tuđih uticaja u dečjim radovima koji su ponekad prihvaćeni bez kritičnosti. Ovaj period se smatra zlatnim dobom dečjeg likovnog stvaranja.

12. Likovni tipovi dece prema psihičkim osobinamaVizuelni i imaginativni tip- ako deca prikazuju predmete iz spoljašnjeg sveta imamo vizuelni i imaginativni tip. Vizuelni tip deteta prenosi vizuelne utiske iz spoljašnjeg sveta na svoj rad. Imaginativni tip deteta ne voli vizuelnu tačnost, oslanja se na maštu. Njegovi radovi su puni snova, fantastike i neobičnih kompozicionih i kolorističkih odnosa. Analitički i sintetički tip- analitički- s obzirom na način realizacije forme imamo analitički i sintetički tip. Analitički tip deteta prilikom realizacije forme u pojedinim objektima polazi od detalja i razgrađuje formu. Sintetički tip deteta zanemaruje detalje, u likovnom radu polazi od celine. Intelektualni i ekspresivni tip deteta se oslanja na razum(intelekt) u postupku i prikazu objekata. Ekspresivni tip polazi od svojih doživljaja i osećanja, oslanja se na njih prilikom realizavije izraza, pa mu je izraz spontan i iznenađujući.

4

Snažno-brutalno osećajan i lirsko-poetično osećajan tip- brutalno osećajan-ovaj tip deteta objekte interpretira snažno u najbitnijim crtama. Osnovne karakteristike njegovog likovnog rada su: snažne crne konture, sirov kolorit, snaga izraza i sugestivnost. Lirsko-poetični tip oseća lakoču linije i dekorativnost planova. On ne mari za objektivnost oblika.

13. Likovni tipovi dece prema karakteru izrazaKonstruktivni tip- naginje jasnoći oblika i njihovoj međusobnoj povezanosti. Oseća jasno položaj oblika u prostoru. Konstruktivni tip može biti pretežno hladan, ali može imati i određenu toplinu. Impulsivni tip deteta dozvoljava mašti i osećanju da deformiše i rasplamsava likovne oblike. Prostorni i dekorativni tip deteta oseća prostor i nalazi najbolja rešenja da ga na vizuelan način prikaže. Dekorativni tip oseća površinu hartije i na njoj stvara dekorativnu šaru, bez oslonca na objektivnu stvarnost. Postoje izvesne razlike u dekorativnim tipovima dece. Jedni su dekorativno- monumentalni a drugi intimno lirski. Dekorativno-monumentalni- ovaj tip deteta dekorativnost postiže osnovnim masama objekta, zadržavajući se na širokim površinama i sigurnim odnosom veličina. Lirsko-narativni tip deteta dekorativnost postiže sitnim elementima. Njegov likovni rad podseća na narodnu šarenicu. Grafički i koloristički tip- s obzirom na naklonost prema liniji i boji imamo grafički i koloristički tip. Grafički tip deteta oserća više liniju i radije se izražava njom. Linija mu je pretežno sigurna, jasna, jednostavno ili bogato prepletena. Koloristički tip- dete koje pripada ovom tipu oseća boju i radije se njom izražava. Često je boja intenzivna, ali može da bude i prefinjena, ponekad naginje toplim tonovima, a ponekad hladnim tonovima.

14. Likovni tipovi dece prema tehničkim sposobnostimaLikovno-kultivisan tip deteta lako usvaja pedagoške uticaje, prihvata likovne postupke i tehničku mogućnost pojedinih materijala. Likovno-primitivan tip temelji svoj rad na ustaljenom postupku, teško usvaja savete, gradi likovni rad na šablonu. Površni i pedantni tip- površni tip lako prilazi radu, brzo se zadovoljava rezultatom i nije istrajan. Pedantni tip svaki detalj radi sa velikom preciznošću, usporen je i istrajan u likovnom radu. Aktivno-impulsivni tip lako prilazi radu i prihvata sugestije. Pasivan teško se angažuje i tromo prilazi radu. Kombinacijom sposobnosti brzine i istrajnosti u radu može se dalje razlikovati: brz i istrajan tip, brz i površan tip, spor i istrajan tip, spor i površan tip.

15.Likovna kultura u predškolskim ustanovamaRad na likovnom vaspitanju dece predškolskog uzrasta razlikuje se od vaspitno obrazovnih oblasti po karakteru građe koju obrađuje, sadržajuma rada i po načinu obrade tih sadržaja. Stvaralački karakter ovih aktivnosti, zakonitosti u razvoju stvaralačkih sposobnosti i emocija utiču na specifičnost aktivnosti u lik vaspitanju. U radu na lik vaspiitanju dece neophodna je sistematičnost, zasnovana na zakonitostima razvoja kreativnosti i likovne osetljivosti. S obzirom na osobenosti likovne građe i mogućnosti njene obrade u predškolskom uzrastu, mogu se utvrditi opšte važeće specifičnosti u radu na lik vaspitanju najmlađih. Lik vaspitanje svoj radni proces usmerava na razvoj stvaralačkih sposobnosti deteta angažujući njegovu celokupnu ličnost. Lik oblast ima sve karakteristike radnog procesa. Neujednačene početne sposobnosti dece, individualne razlike u razvoju, karakter likovne oblasti, emocionalan odnos vaspitanika prema motivu nameće potrebu individualnog rada sa decom. Neophodan je prisniji odnos dece i vaspitača i međusobno poverenje. Lični primer vaspitača njegova sugestivnost, ljubav prema radu, kao i način odevanja imaju određen pedagoški uticaj. Specifičan zadatak ove vaspitne oblasti je sticanje lik kulture.

5

16.Likovne aktivnosti u mlađoj grupiSpecifičnosti lik vaspitanja u mlađoj grupi značajne su iz dva aspekta: deca na ovom uzrastu tek počinju da koriste likovna sredstva i uobličavaju svoj likovni izraz, a drugo, što se deca na ovom uzrastu razvijaju intezivnije, pa se u svim intervencijama vaspitača mora misliti na ritam razvoja i na integralnost ličnosti deteta. Zbog toga je lik vaspitanje u ovom uzrastu veoma delikatno, jer ovaj rad može biti presudan za dalji razvoj deteta. Početne igre deteta raznim lik materijalima su spontane, bez jasnih i određenih namera da se nešto stvori. Zbog kratkotrajnosti pažnje i drugih osobenosti ovog uzrasta u likovnom vaspitanju se koriste individualni i grupni oblici rada, a manje frontalni.

17.Likovne aktivnosti u srednjoj grupiSrednja grupa je u razvojnom toku među etapna,ali je u lik pogledu značajna, jer se u ovom uzrastu događaju suštinske promene u lik izražavanju, koje sve više postaju otkrivajuće i kreativne u odnosu na prethodnu fazu, pa i u odnosu na sledeći uzrasni nivo. Ovaj period u lik izražavanju pretstavlja za dete vreme otkrivanja sopstvene ličnosti individualiteta i otkrivanje sugestivnosti lik jezika i njegovih izražajnih mogućnosti. Likovna rešenja do kojih deca dolaze sve se više individualno razlikuju, kako u tempu ovladavanja izraza, tako i u lik varijantam do kojih deca dolaze na isti stimulans. U ovom periodu dete sve više pažnje poklanja svom lik radu i samom rezultatu. Prelazak iz spontane igre ka usmerenom radu u ovom uzrastu treba da bude postepen i logičan. Zato se tema ili likovni problem ne nameću deci.

18.Likovno područje crtanjeCrtanje označava lik disciplinu u kojoj je linija osnovno izražajno sredstvo. U mlađoj grupi dece treba razvijati sposobnost da koriste raznovrsne linije po kontinuitetu u različitim pravcima i dužinam – vertikalne, horizontalne, talasaste... s obzirom na uzrast i potrebe dece sve zadatke treba raditi na većim podlogama. Na ovom uzrastu deca rade sa čvrstim materijalima - mekom grafitnom olovkom , kredom, debljim flomasterom. Deca srednje uzrasne grupe prelaze iz faze šaranjau fazu shematskog prikazivanja. Deca ove grupe bi trebala da jasnije koriste i primanjuju raznovrsne linije po kontinuitetu i intezitetu. Treba im omogućiti da crtaju predmete iz neposredne okoline i da time bogate svoju vizuelnu percepciju. Od materijala se koriste čvrsi materijal, a dodaje se deblji i tanji flomasteri, krede u boji i tuš u boji. U starijoj grupi se traži bogarije grafičko prikazivanje, jasnije konture oblika, preciznija obrada detalja. Očekuje se da dete ovog uzrasta crta ljudsku figuru sa svim detaljim. Materijal za rad je isti kao u prethodnoj grupi uz dodatak bojica.

19.Likovno područje slikanjeOsnovna izražajna sredstva za slikanje su površina, boje... u mlađoj grupi deca imaju prvi susret sa slikarskim materijalom i priborom. Dete treba da pravilno koristi boje, da ih prvo nanosi prstima a zatim četkicom. Treba da prepoznaju i imenuju 4-5 boja. Od materijala se koriste tempere, slikarske polikolor boje, podloge većeg formate, a četke raznih debljina. U srednjoj grupi treba omogućiti da deca kolorističkim rešavanjem problema izraze svoja vedra raspoloženja, radost, maštovitost. Treba da prepoznaju i imenuju 8 boja. Na ovom nivou može da se radi i kolaž. Ostali materijali su isti kao i za mlađu grupu. U radu sa starijom grupom upotrebu skale boja treba proširiti na više nijansi. Od dece se traži doslednije popunjavanje svih površina bojom, u tehnici kolaža traži se zahtev za pokrivanje većih površina. Sa njima se može pokušati rad sa paletom tj. Treba im omogućiti da sami mešaju boje i dobijaju nove nijanse. Treba da znaju najmanje 12 boja.

6

20. Elementi primenjene umetnosti sa oblikovanjem u različitim materijalimaPrimenjena umetnost je grana lik umetnosti koja obuhvata estetsko oblikovanje predmeta svakodnevne upotrebe bilo ručno bilo industriski. Lik obrada raznih materijala u mlađoj grupi kao što su: hartija, meki karton, meka žica, vuna, tekstil, razni oblici građevinskog materijala, jednostavni konstuktori omogućava deci da upoznaju njihova svojstva i način obrade. U radu sa ovim materijalima treba nastojati na spontanom oblikoblikovanju. Ovim aktivnostima razvija se tehnička spretnost dece podstiče stvaralaštvo, razvija smisao za kombinatoriku, upotrabljivost materijal, mašta i dr. Zadaci u srednjoj grupi se ostvaruju otiskivanjem pomoću gotovih šablona pri izradi dezena za tekstil. Otiskivanje se vrši krompirom, korenjem, plutom i doprinosi razvoju osećanja za ritam. Deca starije grupe u elementima grafike mogu sama da izrađuju šablone od krompira ili drugog pogodnog materijala za otiskivanje kao i da nalaze odgovarajuće oblike različitih predmeta kojima će otiskivati.

21.Osnove estetskog procenjivanjaEstetsko procenjivanje umetničkih dela je teorijska delatnost utvrđivanja estetskih vrednosti dela. Da bi deca estetski procenjivala potrevno je da im budu dostupna umetnička dela i druge estetske pojave radi bogaćenja elementarne vizuelne i likovne kulture. U mladjem uzrastu se ne izvodi posebno. Realizuju se samo neki elimenti procene spontaim razgovorom o likovnim radovima dece. Preporučuje se da deca mlađe grupe posete izložbu svojih starijih drugova. U srednjoj grupi estetsko procenjivanje se izvodi na usmerenim aktivnostima. Deca procenjuju svoje i tuđe radove i umetnička dela sa stanovišta lepog – sklada boja, površina, lepih oblika. Tako se uvode u prve oblike kolektivne kritike. U starijoj grupi se ktoz razgovor neguje kritočnost i samokritičnost. Ona u ovom uzrastu treba da upoznaju pojmove iz likovne umetnosti: slikarstvo, vajarstvo, crtež, boja... njima su bliska dela sa naglašenom akcijom i a prikazom životinja.

22.Povezivanje likovnih aktivnosti sa drugim aktivnostimaLikovno vaspitanje je medij koji omogućava povezivanje sa drugim aktivnostima jer je lik kultura kompleksna i svojim komponentama dodiruje rad i proizvodnju, stanovanje i odevanje, slobodno vreme i razonodu, srodna je i drugim estetskim oblastima – literaturi, pokretu, muzici, filmu i drami. Upozavanje prirodne i društvene sredine u mnogome zavisi od nivoa likovne i vizuelne kulture jer je vizuelna metoda rada u ovoj oblasti naj prisutnija, zbog čega je potrebno da se ove dve oblasti povežu. Lik vaspitanje utiče na razvoj vizuelne percepcije, tj. razvija sposobnost deteta da pravilno vizuelno upznaje i doživljava svet oko sebe. Kreativnost je prisutna u svim oblastima, a njenom razvoju naročito pogoduju stvaralačke aktivnosti. Čak i u oblasti upoznavanja početnih matematičkih pojmova postoji korelacija sa likovnim. Kreativna likovna aktivnost pobuđuje pozitivan odnos dece prema matematici, jer crtaju gometrijske oblike, linije koje imaju različit smer, veličinu, itenzitet, upoznaju relacije i sl. Veza lik vaspitanja sa telesnim vaspitanjem može da se sastoji u uočavanju pokreta tela, lepote pokreta tela što je često inspiracija za likovno stvaranje. Lik vaspitanje kao oblik komunikacije usko je vezan za govor, a posebno za literarni izraz. Poetska reč u stihovima pesnika, u pričama i bajkama, sastavni je deo estetskih doživljaja i podsticaja na lik stvaralaštvo.

7

23.Plan i programOdabira se gradivo koje deca mogu da shvate s obzirom na uzrast. U izboru gradiva osnovni princip je odabrati manje ili više građu iz svakog lik područija – crtanja, slikanja, grafike, vajanja, primenjene umetnosti. Gradivo koje program obuhvata ne obezbeđuje dobru praksu, jer ona zavisi od samih vaspitača, njihove stručnosti i pedagoške sposobnosti. Program za lik vaspitanje koncipiran je tako da utvrđuje samo osnovnu orjentaciju i postavlja široko formulisane ciljeve, dok se konkretna realizacija ostavlja svakom vaspitaču pojedinačno. Plan – planom se predviđa broj i raspored usmerenih aktivnosti po uzrasnim grupama. Broj usmerenih ili neusmerenih aktivnosti treba da određuje sam vaspitač. Takav plan dozvoljava da lik aktivnosti u određenom periodu budu zgusnutije ili ređe, zavisno od ostalih aktivnosti koje ih uslovljavaju. Potrebno vreme za ostvarivanje određenih zadataka i aktivnosti u lik vaspitanju nije čvrsto utvrđeno.

24. Principi vaspitno-obrazovnog radaDidaktički principi- se definišu kao osnovna, opšta i obavezna načela kojima se rukovodi vaspitač pri: planiranju, organizaciji, izvođenju i vrednovanju vaspitnog procesa. Nema datih i formulisanih didaktičkih principa za sva vremena. Istaknuti didaktičari imaju različit stav o značenju, nazivima i broju nastavnih principa. najčešće se izdvajaju sledeći principi u nastavi likovnih aktivnosti: kvalitet znanja i sredstava, vaspitne usmerenosti, svesnosti i aktivnosti, očiglednosti, odmerenosti prema uzrastu i individualnosti učenika, sistematičnosti i postupnosti i egzemplarnosti. Kvalitet znanja i sredstava- ovaj princip zahteva od nastavnika da u svom radu koristi kvalitetne sadržaje, a naročito umetnička dela koja pokazuje deci. Vaspitne usmerenosti- ovaj princip zahteva da se nastava zasniva na sadržajima iz naše stvarnosti., da nastavnik poznaje principe likovnog stvaralaštva i rada, da neguje pravilnu likovnu orijentaciju i da odbacuje imitativnost, kopiranje i kič. Očiglednosti – očiglednost znači celovito percipiranje predmeta proučavanja pomoću čula radi sticanja određenog fonda činjenica na osnovu kojih se formiraju jasne i precizne predstave o predmetu proučavanja. Princip očiglednosti podrazumeva sticanje znanja polazeći od čulnog doživljaja. Čulna iskustva predstavljaju izvore saznanja i jasnih predstava. Očiglednost treba da je diferencirana, da se ne opaža samo opšti izgled predmeta ili modela, već i njegove likovne karakteristike. Ponekad se posmatra i tehnički postupak u radu i rešavanje likovnog problema koji su rešeni na očigledan način u poznatim umetničkim delima. Odmerenosti prema uzrastu i individualnosti učenika- ovaj princip zahteva da se pedagoški postupci zasnivaju na osobenostima svakog uzrasta, i osobenostima svakog učenika posebno. Postupci vaspitača uslovljeni su s jedne strane, postavljenim ciljevima likovnog vaspitanja, a s druge strane individualnim sposobnostima i mogućnostima dece. Sistematičnosti i postupnosti- princip sistematičnosti i postupnosti zahteva takvu organizaciju i ostvarivanje vaspitnog procesa kojima se obezbeđuje da deca stiču znanja i veštine. Ovaj princip zahteva od vaspitača da pored postavljenih likovnih problema, zadataka, motiva polazi od stepena likovnog iskustva. Jedan isti motiv može se rešavati na različitim uzrastima, ali se težina likovnog problema koja se postavlja deci bitno razlikuje. Svesnosti i aktivnosti- likovno stvaralaštvo je samo po sebi aktivnost u kojoj učenici stiču znanja, veštine i navike svesnim naporom. Zbog toga se zahteva da se od ovaj princip dosledno sprovodi u nastavi likovnih aktivnosti, da deca sama svesno traže najbolja rešenja postavljenog likovnog problema.

8

Egzemplarnosti- zahteva da se u nastavi likovnih aktivnosti odaberu tipični-egzemplarni sadržaji koji se mogu lako uopštiti i primeniti na celokupnu materiju likovne umetnosti.

25. Metode vaspitno-obrazovnog rada Metode u nastavi likovnih aktivnosti treba da budu: usklađene sa karakterom ovog predmeta, da polaze od zakonitosti likovnog razvoja, individualnih razlika učenika, ciljeva i zadataka vaspitanja, osobenosti likovne umetnosti. Prilikom definisanja metoda u nastavi likovnih aktivnosti mora se voditi računa o dva aspekta: uslovi koji su pogodni da se stvaralaštvo javi i izvesne vežbe stvaralaštva. Savremena didaktička teorija i praksa je definisala nekoliko metoda koje se uglavnom odnose na postupke prenošenja i usvajanja znanja i umenja. S obzirom da se one upotrebljavaju u nastavi likovnih aktivnosti potrebno ih je menjati i prilagođavati specifičnom procesu likovnog stvaralaštva. U nastavi likovnih aktivnosti najčešće se upotrebljavaju sledeće metode: metoda pokazivanja, metoda demonstriranja umetničkih dela, objašnjavanje, izlaganje ili razgovor, laboratorijska metoda, rad na tekstu, metoda ekskurzije. Metoda pokazivanja- je nastavni rad u kome se učenicima pokazuju objekti: crtanja, reprodukcije umetničkih dela, aplikacije, tehnički podaci u radu. Vaspitač ne treba da crta pred decom, jer on ne treba da pokazuje kako se crta, već da im pokaže samo postupak i faze kroz koje treba da prođe rešavanje postavljenog zadatka. Vaspitač mora da zna da crta da bi mogao pravilno da izvede korekturu.Metoda demonstriranja umetničkih dela je vaspitni rad u kome se postavljeni zadaci realizuju pokazivanjem i estetskom analizom umetničkih dela. Primena ove metode zahteva: izbor umetničkog dela koje odgovara uzrastu deteta, da umetničko delo sadrži likovni problem koji se rešava i da nije kič. Posmatranje umetničkog dela prolazi kroz 4 faze: faza angažovanja pažnje, faza mirnog posmatranja, faza analize, faza ponovnog sintetičkog posmatranja sa izricanjem suda. Faza analize sadrži osnovna pitanja o umetničkom delu: šta( motiv i karakteristike), od čega(materijal), kako(analiza likovne forme). Da bi se dao odgovor na ova pitanja potrebno je prodreti u slojeve slike. Ispitivanjem strukture slike, njenih slojeva, planova i njihovom uzajamnom povezanošću i uslovljenošću bavili su se mnogi teoretičari, estetičari, istoričari umetnosti i umetnici.

26.Priprema vaspitača za prvi mesec – septembarPrvog meseca uglavnom preovlađuju slobodne ili poluusmerene aktivnosti kada deca spontano ispoljavaju neke svoje osobenosti. Vaspitač mora i za ovaj kratak period da planira neke sadržaje i situacije u kojima će pratiti dečije aktivnosti i steći opšti utisak o grupi. Specifičnosti tog planiranja zavisiće od toga da li deca dolaze prvi put u vrtić ili su boravila jednu ili dve godine. Ako deca dolaze prvi put u vrtić, plan treba da obuhvata sledeće komponete: stvaranje pogodne atmosfere i različitih situcija u kiojima će se deca zainteresovati za lik aktivnosti kojima će prilaziti slobodno i rado. Utoku tog rada vaspitač posmatra kako deca prilaze lik materijalima kako njima rukuju da li to čine rado ili odbijaju da rade, rade li smelo ili bojažljivo, da li upotrebljavaju jednu ili više boja, da li prepoznaju boje... vaspitač treba da izvriši analizu prvih dečijih lik radova i utvdi da li deca šaraju, koji se tipovi šara pojavljuju, da li ima dece koja su prevazišla ovu fazu ii u čijim se radovima pojavljuju već neki elementarni oblici. Ako su deca boravila u vrtiću jednu ili dve godine bilo bi poželjno da vaspitač prvi mesec posveti ,,ponovnom upoznavanju“ svakog deteta, prateći novine koje dete donosi stavljajući ih u situaciju da crtaju, slikaju i plastično oblikuju kako bi na osnovu toga mogao ponovo utvrditi nivo likovno izražajnih mogućnosti grupe.

9

27. Priprema rada za celu godinuPripremnje za rad u toku cele godine podrazumeva izradu godisnjeg plana rada. On se radi na osnovu programa za lik. Vaspitanje kao i na osnovu svih uslova u kojima se izvode aktivnosti. Vaspitac postavlja globalni cilj koji smatra da može da ostvari u toku predstojeće godine. Godisnje planiranje rada pretpostavlja dosledno primenjivanje principa sistematičnosti. Dečije likovne sposobnosti treba da se neprekidno bogate i dalje razvijaju. Za ovo planiranje kažemo da je globalno zato što se njime predviđa samo opšta globalna orjentacija za celu godinu. Ciljevi i zadaci mogu biti dovoljno čvrsto i jasno postavljeni ali prevci kretanja do njihovog ostvarivanja su različiti i sa dosta mogućnosti za ne predviđene zastoje, skretanja ili vraćanja zbog okolnosti koje nisu pod kontrolom vaspitača.

28. Tromesečna pripremaTromesečnim planiranjm otprilike se obuhvata jedno godišnje doba, a pošto se sadržaji i teme likovnog vaspitanja povezuju sa sadržajima koje deca saznaju, opaze ili dožive u prirodi, lakše ih je planirati i uskladiti sa svim drugim oblastima. U tromesečnom planu rada navode se konkretnije lik. problemi i zadaci koji odgovaraju likovno razvojnom nivou grupe sa kojom se radi i to po likovnim područijim vodeći računa da se ona ravnomerno smenjuju. Uz postavljene likovne probleme i zadatke, vaspitač može predvideti više mogućih, užih i raznovrsnih tema. Vaspitač se može opredeliti za temu koja je u datom vremenskom periodu najaktuelnija.

29.Priprema i organizacija likovnih aktivnostiPriprema i organizacija jutarnjih aktivnosti odnosi se na: obezbe]ivanje prostora, potrebnih sredsata i materijala za rad. U jutarnjim aktivnostima uglavnom se koristi slobodan rad dece. Igra likovnim materijalima – ta sloboda moze biti delimicna, kada se odredi tema a izbor materijala je slobodan. U jutarnjim aktivnostima ne treba obradjivati nove likovne probleme.

30. Oraganizacija likovnih aktivnostiOrganizacija likovnih aktivnosti je samo konkretna primena i ostvarivanje onog što je u globalo predviđeno u godišnjem planu rada tj. u zadacima i programu likovnog vaspitanja. U likovnim aktivnostima se reflektuju sve komponente godišnjeg plana rada: ciljevi- opšte vaspitni i stručno likovni, sadržina rada- tehnike, likovna područja, teme, oblici rada i dr., metode, principi, nastavna sredstva koja se koriste u samom radu u praksi. Radni procesi u likovnom vaspitanju nemogu se shvatiti samostalno, već u funkciji sticanja likovne kultura i ostvarivanju vaspitnih ciljeva. Aktivnosti lik vaspitanja prolaze kroz faze kroz koje prolazi stvaralački proces pa se te aktivnosti pripremaju da se zavisno od sadržaja ove faze ugrađuju u strukturu časa. Te faze su učenje, manipulisanje podacima, igra, stvaralačka ideja, realizacija i procenjivanje rezultata.

31. Organizaciona struktura likovnih aktivnostiu uvodnom delu aktivnosti priprema se stvaralački proces tako što se obezbeđuje da deca dobijaju sve potrebne podatke što će uticati na podsticanje motivacije. Informativno tehička priprema aktivnosti podrazumeva razgovor o podacima, motivu, tehnikama, uopšte o svemu onome što bi značilo obogaćivanje saznanja. Psihološka priprema podrazumeva oslobađanje učenika od ukočenosti, ustaljenog načina reagovanja, jačanje doživljaju, otvaranje prostora za originalno ponašanje i drugo. Uvodni deo lik aktivnosti treba da bude bogat i raznovrstan da bi se pokrenule stvaralačke komponente. U radnom ddelu aktivnosti deca treba da otpočnu rad a vaspitač treba da ih posmatra i utvrdi u kojoj meri su se pokrenuli

10

ili nisu. Kada su deca otpočela sa radom vaspitač ih podstiče obilazi i vrši korekturu. Završni deo aktivnosti je procenjivanje i ukazivanje na vezu sa sledećom aktivnošću liko vaspitanja. Da bi se ostvarila ovako strukturirana aktivnost potrebne su odgovarajuće pripreme koje se odnose na stručni i pedagoški aspekt aktivnosti. Sve elemente aktivnosti treba povezati uslovima i mogućnostima svakog deteta.

32.Pisanje priprema za likovne aktivnostiPismena priprema ya usmerene lik aktivnosti radi se na osnovu nedeljnog plana rada ili plana neke veće tematske celine i treba da sačinjava organski deo celodnevne strukture života dece u vrtiću. Priprema polazi od nivoa razvijenosti dece, njihovog iskustva i lik zrelosti. Na osnovu toga se postavljaju lik, opštevaspitni i opšteobrazovni zadaci koji uvek da imaju izvesnu dozu novine, težine u odnosu na već dostignut stepen znanja i iskustva. Pismena priprema za lik aktivnosti treba da zadovoljava sve specifičnosti rada na lik razvoju dece, da je određena, konkretna, da predstavlja dobar oslonac u radu početnika, a istovremeno da ostane ovorena za moguće situacije do kojih može doći u živoj, subjektivnoj komunikaciji sa svakim detetom i grupom u celini. Da bi do kraja osmislio organizacuju lik aktivnosti, vaspitač treba da napiše pismenu pripremu koja obuhvata:opšte i stručne podatke kao i tok lik aktivnosti. Opšti podaci su: naziv vrtića i adresa, ime i prezime vaspitača, uzrasna grupa, vrsta boravka, broj dece, datum, vreme i mesto odžavanja, ime i prezime studenta. Stručni podaci su: lik aktivnosti u okviru veće celine-teme ranije lik iskustvo- prethodna situacuja, cilj i zadaci, lik područije, jedinica usmerene aktivnosti, tehnika i materijal za rad, metode rada, ostala sredstva, oblik rada, prostorni okvir. Tok aktivnosti ima tri dela:uvodni, glavni ili radni i završni. 33. Korektura-ocenjivanjeKorektura označava otklanjanje grešaka i postupke vaspitača kojima se ovi uzroci otklanjaju. Korektura ima funkciju da otklanja smetnje slobodnom stvaralaštvu, postepeno savladavanje nedostataka i otvaranje puta za nesmetan samostalan stvaralački rad. Uzroci grešaka su: nalikovni uticaj na decu, banalne teme i motivi, uticaj kiča, kopiranje, loše izabrana sredstva likovnog izražavanja, nedovoljno angažovanje učenika u radu, inertnost osećanja i doživljaja, nesistematičnost u radu vaspitača, nepažnja, lenjost, površnost itd. vaspitač mora da utvrdi koji je uzrok doveo do greške kako bi mogao da taj uzrok otkloni i obezbedi detetu da iznađe samostalan put za rešavanje postavljenog likovnog problema. Korektura se obavlja u uvodnom, radnom i završnom delu likovnih aktivnosti. Uvodni deo likovnih aktivnosti- u uvodnom delu vaspitač razgovara sa decom i skreće im pažnju na moguće greške u rešavanju likovnog problema. Radni deo likovnih aktivnosti- posle isticanja cilja časa učenici prelaze na rešavanje likovnog problema. Posle izvesnog vremena vaspitač obilazi decu u tri navrata. Prvim obilaskom dece, vaspitač utvrđuje da li su deca dobro otpočela svoj rad, da li rade u povoljnim uslovima, da li im je orijentacija dobra. Drugim obilaskom deca, vaspitač vrši temeljnu korekturu. On individualizovano prilazi svakom učeniku i ispravlja greške. Ako utvrdi da su greške zajedničke. Prekida rad i frontalno obavlja korekturu sa celim razredom. Trećim obilaskom dece vaspitač vrši korekturu onim učenicima kod kojih je opala pažnja, koji rade površno. Nastavnik takve učenike podstiče i ohrabruje da istraju u radu. Završni deo likovnih aktivnosti- korektura u završnom delu vrši se estetskim procenjivanjem dečjih likovnih radova. Procenjivanje treba da protekne u tolerantnom razgovoru i da doprinese ispravljanju eventualnih grešaka u radu i izgrađivanju estetskih kriterijuma i motivacije za dalji stvaralački rad. Ocenijvanje- vrši se na dva načina cifarsko (simbolično u PU) i tekstualno. Cifarsko ocenjivanje je od 1 do 5. Tekstualna ocena ili opisna kompleksnije i sveobuhvatnije obrazlaže rečima nivo likovnih sposobnosti deteta, kao i uticaje, pozitivne ili negativne. Delikatnost ocenjivanja u nastavi likovnih

11

aktivnosti nameće potrebu da se procenjivanje dečjih likovnih radova vrši sa psihološkog, pedagoškog i estetskog aspekta.

34. Analiza dečjih likovnih radovaPsihološkim aspektom analize na dečjim likovnim radovima u psihološkom pogledu možemo utvrditi: da li je dečji rad ispod ili iznad nivou uzrasta, intelektualni nivo, pripadnost određenom likovnom tipu, socijalne odnose. Pedagoški aspekt analize- dečjih likovnih radova utvrđuje da li je dete u pedagoškom smislu zahvalno kao objekat vaspitanja i obrazovanja. Estetski aspekt analize- dečji likovni radovi ocenjuju se i sa estetskog aspekta. Prilikom procenjivanja dečjih likovnih radova moramo se rukovoditi određenim kriterijumima, kao i pri procenjivanju svake estetske pojave, s tim da moramo imati u vidu da su u pitanju deca koja su u razvoju. Prilikom procenjivanja ne treba isticati pojedine elemente dečjeg likovnog rada u prvi plan, svi elementi treba da čine celinu. Analiza crteža bi bila nepotpuna kada bi se vršila samo sa psihološkog ili pedagoškog, odnosno estetskog stanovišta.

35. Igra kao oblik radaIgra je vladajući oblik aktivnosti dece, ne samo kao kreativna faza već i kao ishodište svih drugih oblika aktivnosti. Deca se često igraju predmetima, raznim materijalima, mogu da se igraju i rečima, gestom, tonovima i lik elemeneima. Bitno je da deca u toj aktivnosti ispoljavaju svoje osećanje i radost, da se oslobodi njihova mašta, inventivnost, i da se spontano proektuje njihov senzibilitet, njihova ličnost u lik stukturu. Neko dete će birati svetle tonove, drugo tamne jedno će tražiti jače kontraste, drugo blage, harmonijse odnose, jedno će se zadovoljiti jednostavnom simetrijom boja i oblika... igra lik elementima nije igra bez svhe, već ona ima višestruku ulogu: jača slobodu i spontanost dece, podstiče inventivnost i kreativnost, otkriva estetske i vrednosne stavove dece. Ove igre imaju svhu da se upoznaju likovno izražajna sredstva na spontan način.

36. Tematski radJe likovno stvaranje dece ograničeno datom temom ili motivom. Postoji izvesna razlika između tema i motiva. Tematski rad može biti slobodan, rad po predstavi, rad po mašti i rad po sećanju. Slobodan rad podrazumeva izbor teme, materijala, likovne tehnike za rad i načina rešavanja likovnog problema. Slobodan rad se u nastavi likovnih aktivnosti primenjuje na početku školske godine, prvih nekoliko nedelja. Mlađa deca treba da rade na većem formatu kako bi se oslobodila straha i razvila motoriku. Rad po predstavi je tematski rad u kome dominiraju tačno uočeni vizuelni podaci. Rad po mašti je tematski rad u kome dominantno mesto ima mašta. Rad po sećanju ima zadatak da razvije vizuelno pamćenje. Prilikom takvog rada učenik prvo posmatra predmet, a potom ga na osnovu sećanja prikazuje. Tematski rad u likovnim aktivnostima treba primenjivati tokom cele školske godine. Prilikom izbora tema za rad mora se voditi računa da tema koja se bira bude: iz oblasti koju su deca doživela i iz koje imaju iskustvo, tema mora u sebi da sadrži likovni problem koji se rešava, tema ne mora uvek da je čvrsto postavljena, kada je tema konkretno data ona ne sme da bude suviše široka da razbije dečiju pažnju i onemogući konkretizaciju doživljaja, ali isto tako tema ne sme da bude suviše uska da sputava inicijativu dece. Motivi koji se daju deci mogu da budu iz: dečjih doživljaja, razne prirodne pojave, motivi iz životinjskog sveta, svakodnevnog života, motivi sa naglašenim vizuelnim podacima, specifične teme koje u većoj meri podstiču stvaralački rad.

12

37. IlustrovanjeJe likovno stvaranje dece koje je podstaknuto literarnim tekstom, muzičkom kompozicijom, filmom, pozorišnom predstavom. Ilustrovanje tteksta: izbor teksta za ilustrovanje zavisi od: da li deca razumeju tekst i od likovnih zahteva koji se postavljaju na času. Teks koji se bira za ilustrovanje mora da izaziva jasne slike kako bi one podstakle učenika na stvaranje. Iz teksta se biraju najslikovitiji delovi koji su uzbudljivi i koji odgovaraju likovnoj osetljivosti učenika. Svaki tekst može dati odgovarajuće rezultate na svakom uzrastu. Ako kod dece hoćemo da razvijemo maštu izabraćemo bajku. Ako želimo da deca rešavaju problem pokreta izabraćemo tekst sa puno pokreta, akcije i radnje. Ako želimo da deca obogate paletu izabraćemo teks sa mnogo kolorističkih elemenata.

38.Estetsko procenjivanjePos estetskim procenjivanjem podrazumeva se posmatranje i razgovor o umetničkim delima i estetskim pojavama. Estetsko procenjivanje se deli na procenjivanje umetničkih dela, predmeta svakodnevne upotrebe i dečijih crteža. Likovno stvaranje i elementi u umetničkom delu pretpostavljaju mnoge komponente – uticaj sredine na umetnika stvaraoca, umetnikova stvaralačka ličnost, likovna forma i doživljaj gledaoca. Vizuelnui utisci umetnika uslovili su razvoj određenih senzibiliteta i načina reagovanja. Subjektivna vrednost umetnika je osnova stvaralačkog akta. Umetnička forma obezbeđuje egzistenciju umetničkog doživljaja i predstavlja sredstvo kontakta između umetnika i sredine. Doživljaj gledaoca oživljava umetnikov doživljaj. Umetničko delo koje ne poseduje sve elemente nije u mogućnosti da izazove doživljaj u gledaocima, ono gubi uverljivost, a pri procenjivanju njegove vrednosti ukazuje se na praznine. U analizi umetničkog dela treba ići od pobuda koje je umetnik dobijao iz stvarnosti, od umetnikove poruke, adekvatnosti likovnog izraza i sugestivnosti umetničkog dela.

13