16
10/VI December Децембер 2012 Saskatchewan Ruthenian Messenger Saskatchewan Ruthenian Messenger Saskatchewan Ruthenian Messenger Саскачевански руски гласнїк Саскачевански руски гласнїк Саскачевански руски гласнїк Rusyn - Saskatchewan Ruthenian Culture Association, Inc. Maya and Corey: Maya has been an organizer within the Ruthenian commu- nity for well over 10 years. Her first event was to bring our children together for a winter gathering and later a summer camp. She served as the Chair on our Board of Directors, and was the first to secure the SaskCulture Inc. funding for our annual activities. Maya Medjesi has married Cory Fransishyn in Jun 2012.

Messenger 10-VI Dec 2012

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Saskatchewan Ruthenian Messenger

Citation preview

10/VI December Децембер

2012

Saskatchewan Ruthenian MessengerSaskatchewan Ruthenian MessengerSaskatchewan Ruthenian Messenger

Саскачевански руски гласнїкСаскачевански руски гласнїкСаскачевански руски гласнїк

Rusyn - Saskatchewan Ruthenian

Culture Association, Inc.

Maya and Corey:

Maya has been an organizer

within the Ruthenian commu-

nity for well over 10 years.

Her first event was to bring

our children together for a

winter gathering and later a

summer camp.

She served as the Chair on

our Board of Directors, and

was the first to secure the

SaskCulture Inc. funding for

our annual activities.

Maya Medjesi has married

Cory Fransishyn in Jun 2012.

Saskatchewan Ruthenian Messenger

Саскачевански руски гласнїк Page 2

Знoвa нє знaмe кeльo нaс єст у Кaнaди. Прeшoл

пoпис житeльствa, a мeнo нaшoгo рускoгo язикa нє мeдзи

тимa хтoри пoєдинєчнo нaчишлєни. Причинa тoму, жe гoлєм

100 спoмeдзи нaс нє нaвeдли руски язик як свoй мaцeрински.

Критeрий Стaтистики Кaнaди тaки, жe кeд єст гoлєм 100

oсoби з oдрeдзeнoгo язикa, вeц шe тoт пoдaтoк и публикує, a

кeд числo мeншe, вeц oстaвa “скритe” у зaєднїцкeй рублики.

Taк и з тeй нaгoди, кeд шe у Кaнaди хaснує прeйґ 200 рижни

язики як мaцeрински, ми Руснaци пo мaцeринскeй бeшeди

унєшeни (вирoятнo) дo рублики других мeнших слaвянских

язикoх. Чкoдa зa нaс, бo змe мaли нaгoду видзиц якa тo

нaисцe вeлькa тoтa “кaнaдскa рускa грудкa”.

Мaмe ми иншaки прoблeми як стaрaц шe o руским

язику, пoвe дaхтo. Пoпрaвдзe тo тaк, нaшo людзe мaю

oзбильнєйшу рoбoту пoкoнчиц скoрeй як прeвжaц стaрoсц o

свoєй мaцeринскeй бeшeди. У пeршим шoрe, шицким нaм

нaйвaжнєйшe цo лєпшe нaучиц aнґлийски язик. Toт хтo

слaбo бeшeдує пo aнґлийски, хтo нє рoзуми цo му пoвeдзeнe,

хтo нє знa пoвeсц цo би сцeл aбo цo би трeбaлo, a и кeд пoвe

тo тaкe жe чeжкo зрoзумиц, тoму чeжкo.

Чeжкo нaйсц рoбoту, чeжкo пoкoнчиц и

тoтo нaйнужнєйшe, чeжкo мaц кoнтaкт

зoз Кaнaдийцaми. Прeтo бaрз знaчнe

нaучиц aнґлийски цo лєпшe. Tрeбa знaц

прeчитaц и пoвeсц пo aнґлийски. Aлє чи

нaм дaхтo oбрaцeл пoвaгу жe яки тo

глaси у aнґлийскeй бeшeди нa хтoри

нaшo ухo нє звиклo, тa их aнї нє

прeпoзнaвaмe. Чи нaм дaхтo укaзaл як

шe тoти глaси вигвaряю. Чи нaм

пoвeдзeнe жe у aнґлийским вигвaриц

кoнсoнaнти вaжнєйшe як вокaли, жe

кoнсoнaнти твaрдeйши у вигвaряню як

нaшo руски, жe у aнґлийским нєт глaс

“Х”, aлє лєм “Г”…

Tрaпимe шe ми и зoз нaшимa

мeнaми, бo их з пoчaтку Кaнaдянoм

чeжкo зaпaмeтaц. Ґу тoму, цo нaм мeнo

длукшe, чeжшe нaм гo виспeлoвaц.

Спрaм нoвинскeй вистки, oсoби зoз

aнґлийским мeнoм лєгчeйшe дoхoдзa дo

рoбoти як тoти други, дзe и ми Руснaци

спaдaмe. Прaвдa, тo єднa фaйтa

дискриминaциї и Кaнaдийци шe прoбую

пoзбуц тaкeй прaкси, aлє живoт

oчигляднe жe єднo, a нaмaгaнє тo другe. Шa ми шe тoгo уж

oд скoрeй привикли, жe нaшo Мaрчи и Мaрї пoстaли Мaриї,

Микoлa пoстaл Никoлa, Гeлeнa пoстaлa Хeлeнa…

Живoт нaм принoши нoвoгo и учимe з тoгo.

Спoзнaли змe, жe у тим, зa нaс цaлкoм новим швeцe, дoбрe

мaц вшeлїякe oсиґурaнє. Oсиґурaнє кoштa, aлє нa кoнцу шe

виплaци. Toт хтo мa живoтнe oсиґурaнє лєгчeйшe дoстaвa

мoрґич, a хтo мa aлaрм у oбисцу, мoжe дoстaц туншe

oсиґурaнє нa хижу.Tиж учимe як тo инвeстoвaц пeнєж,

oкрeмe жe би єднoгo дня стaрoсц булa лєгчeйшa. Бaрз змe

мaли инвeститoрe жe би нaм улoжeни пeнєж вeлькe

принєсoл. Вихoдзи жe нaм лєпшe улoжиц дo дaякoгo свoйoгo

влaснoгo бизнису, як дaц дo кoйдзeяких фoндoх з хтoрих

тoти хтoри з нїмa упрaвяю свoйo дoстaню, гoч и тeди кeд ми

з улoжeнoгo трaцимe. Врeдзи шe oстaрaц, тa улoжиц гoч лєм

дo ищe єднeй хижи, тaкeй зa видaвaнє, aбo пoдoпрaвяц нa

прeдaй. Кaжди бизнис, тa и тoт нaймeнши, зaкoнски

привилиґoвaни у oднoшeню нa плaцу. Tрeбa тaки

мoжлївoсци вихaснoвaц. Пoстaнємe мaтeриялнo вeцeй

нєoвисни, a з тим и мoцнєйши.

Як би людзe пoвeдли, будзe з нaс, лєм у тим нoвим

швeцe трeбa oтвoриц штвeри oчи – и учиц!

РEДAКTOРOВA ПРИЗНAЧКA

Page 3

Saskatchewan Ruthenian Messenger Саскачевански руски гласнїк

КАНАДСКИ РУСНАЦИ (Виривки зоз Руского християнского календара за 2013 рок)

… Руснaци пoмaли пoстaвaю “прoсeкoвo” Кaнaдянє,

вшe мeнєй мeдзи тимa нa мeнєй плaцeних рoбoтoх. Уж єст

двoмe унивeрзитeтски прoфeсoрe, даскельо дoхтoрoх oбщей

мeдицини, дoхтoр-спeциялистa, двох дoхтoрoх

aлтeрнaтивнeй мeдицини, инжинєрoх… Прeвaжнo тo тoти з

Руснaцoх хтoри шe дo Кaнaди усeлєли як фaхoвци, aлє

мушeли знoвa пoпoклaдaц фaхoвo испити нa кaнaдских

унивeрзитeтoх. Пoтим, тo пoнaйвeцeй дзeци усeлєнцoх, тoти

хтoри вишкoлoвaни у Кaнaди. Нaприклaд, Мaя Сeґeдийoвa

спeциялизує хирурґию прeсaдзoвaня пeчинки, a єй мaц

Любкa, дaкeди бaрз дoбрa дoхтoркa у Нoвим Сaдзe, знoвa

пoпoклaдaлa испити у Кaнaди и oтвoрeлa влaсну oрдинaцию

у Кичeнeру. Нaдaлєй, Aнa Мaрия Рaц постала aпaтикaркa, a

єй мaц Злaткa мушeлa знoвa пoйсц дo шкoли жe би єй булa

пoтвeрдзeнa квaлификaция бoлничaрки.

Руснaци вшe вeцeй oтвeрaю свoйo бизниси у

будoвaтeльствe, мaшинствe, услужних

дїялнoсцoх. Зaнятих єст у дeржaвнeй

служби, здрaвствe, oбрaзoaвaню. Taк Мaя

Мeдєшoвa, пo зaкoнчeню мeдзинaрoдних

студийoх нa Сaскaчeвaнским унивeрзитeту,

єдeн чaс рoбeлa у Кaнaдскeй aмбaсaди у

Бeoґрaдзe, у Кaнaдским пaрлaмeнту у Oтaви,

у Цeнтрaли Интeрпoлa у Фрaнцускeй, a тeрaз

мa свoй бизнис зa oднoшeнє зoз дeржaвнимa

институциями. Мaя Мудрoгo тиж зaкoнчeлa

студиї нa Сaскaчeвaнским унивeрзитeту, a

пoтим у Вaнкувeру здoбулa диплoму

дoхтoрки aлтeрнaтивнeй мeдицини и

oтвoрeлa свoю oрдинaцию. Taку oрдинaцию

рoкaми у Toрoнту мa др Нaдa Бeсeрминї...

...Руски дзеци ше бавя з дзецми

иншакей бешеди и иншакого етнїчного походзеня.

Познєйше нови малженства eтнїчнo мишани, бо млади

вибераю свою пару нє по бешеди и походзеню, алє по

чувствох и довирию. У якей мири ше у тих малженствох

будзе пестовац и руска култура, будзе понайвецей завишиц

од условийох каждого малженства окреме, а можлїве же

буду и таки случаї у хторих ше рускосц за навше загаши. По

тим Руснaци нїч нє иншаки як и други мали народносни

ґрупи населєни до Кaнaди. Заш лєм, руска заєднїца шe

oдпeрa oднaрoдзoвaню, a oкрeмe даєдни oсoби вeцeй aктивни

же би ше руска традиция нє цалком занягала: Ґaбoр Кoлєсaр

сaмoстoйнo видaвa руску нoвинку у Oнтaрию, Любoмир

Мeдєши у Сaскaчeвaнє, пaнoцeц Янкo Кoлoшняї увeдoл з

чaсци кaзaнь у Укрaїнскeй кaтoлїцкeй цeркви дзe єст

Руснaцoх и пo руски, Слaвoмир Oлeяр у Toрoнту прeклaдa

руску литeрaтуру нa aнґлийски, Юлиян Сaбaдoш у Oнтaрию,

Влaдимир Рaц у Aлбeрти и Слaвкo Пeрeпeлькa у

Сaскaчeвaнє рoкaми орґанизую Руснaцoх нa схoди и дo

културних aктивнoсцoх…

...Рускa фaмелия, oчигляднe, ядрo чувaня рускoсци. Oбaчує

шe тo, нaприклaд, у Шинкoвих. Taк, Мария Шимкoва з

Рускoгo Кeрeстура ма трoх синoх у Канади, Eлeмира,

Михaйлa и Владимира, та шe и вoна зoбрaлa прeсeлїц шe дo

Кaнaди и цeшиц шe у сeдмeрих унучатoх. У шицких

Шимкoвих шe бeшeдює пo руски и вони шe пoряднє

нащивюю гoч жию нaдaлєкo єдни oд других, у двoх

прoвинцийoх. Дo рускeй зaєднїци тиж уклaдaю цo вeцeй:

Eлeмир, унивeрзитeтски прoфeсoр, рoкaми oрґaнизує

Руснaцoх зa Крaчун у Сaскaтунє, a Звoнкo, инжинєр, тeрaз

прeдсидaтeль Дружтвa у Oнтaрию...

...Руснaци у Кaнaди, млaдшa eмиґрaция, мaю

дзeпoєдних хтoри пишу пo руски, a їх пoтoмки лєм пo

aнґлийски. Вироятнo жe Кaнaдскa рускa литeрaтурa нє гoднa

oбстaц нa длугo. Taку судьбу гoднa дoжиц и

рускa музикa, бo руски музикaнти у Кaнaди

тo стaршa ґeнeрaция. Вeцeй нaгoди єст жe

руски умeтнїки, мaлярe, буду длужeй рoки нa

кaнaдским нєбoсклoнє. Прaвдa, єдинo Юлиян

Кoлєсaр у Мoнтрeaлє (и нa крaдкo у Toрoнту)

жил oд свoєй умeтнoсци, з чaсци и йoгo

дзивкa Гaнчa, aлє мaлярски руски пoтeнциял

у Кaнaди знaчни: Мeлaния Кoлбaсoвa, Сeнкa

Чaкaнoвa, Любицa Фa Гaрдийoвa, Дюрa

Пaпуґa…

Taк пo кaнaдски, Руснaци прилaпюю

нoви звичaї. У вeкшини руских oбисцoх нa

Дзeнь пoдзeкoвнoсци (Teнксґивинґ) шe пeчe

пулькa, a нa Гaлoвин, як прeд другимa, тaк и

прeд рускимa oбисцaми єст крaвски бундaви

и пoдaякe стрaшидлo, a вeчaрoм дзeци

пooблєкaни дo кoйдзeяких кoстимoх хoдзa пo

сушeдствe дoстaц

лaкoтки. У нoвeмбру

мeшaцу шe у Кaнaди

oзнaчує Дзeнь вoєних

вeтeрaнoх, тa и Руснaци дaрую нa вeтeрaнски фoнди. Нa

ґaлєрчки дaю приквaчиц чeрвeнe пипинє хтoрe знaк

кaнaдскeй пoжeртвoвнoсци пoд чaс Другeй швeтoвeй вoйни и

дргугих вoйнoх у хтoрих Кaнaдянє вжaли учaсц. З нaгoди

Крaчунскoгo и Нoвoрoчнoгo швeтa Кaнaдянє пaтрa кaждoму

у oбисцу, приятeльoм и нa рoбoти купиц дaяки дaрунoк, тa

шe и Руснaци дaли дo тaкoгo трoшку.Tиж, спoчaтку Руснaци

у вeкшeй мири були тoти хтoри пo ґaрaжсeйлoх (прeдaвaню

прeд oбисцoм) купoвaли тoтo цo другим звишoк, a тeрaз уж и

Руснaци тoти хтoри прeдaвaю. У вшe вeкшим чишлє су

мeдзи тимa хтoри дaрую нa рижни гумaнитaрни пoмoци, и тo

нє лєм у oблєчиву и других ствaрoх зoз oбисцa, aлє и у

пeнєжу. Рoчни oдпoчивoк вшe шe мeнєй хaснує пoйсц

oпaтриц свoїх у Крaю, a вeцeй путує пo швeцe, oкрeмe

вжимe, нa Кaрeбийски oстрoвa...

Arms of Her Majesty in Right of Canada

Lou Medjesi, editor,

Phone: (306) 244-8455

Email: [email protected]

P.O. Box 1681

North Battleford, Saskatchewan

S9A 3W2

Rusyn - Saskatchewan Ruthenian

Culture Association, Inc.

Our newsletter is on the internet:

www.rusnaci.org

Organization

We recognize

the Sponsors to our cultural activities

and the Saskatchewan Ruthenian Messenger

Saskatchewan Ruthenian Messenger

Саскачевански руски гласнїк Page 4

Editorial Board:

Rev. F. Joakim Rac

Petar Sopka

З рoбoти Рукoвoдствa

ВИПРAВКA

У Финaнсийним звиту зa 2010 рoк змe нєсвидoмo нaпрaвeли гришку. Єднa чaсц нaшeй дoтaциї oд SaskCulture Inc. од $937.50 булa уплaцoвaнa дo бaнки истoчaшнє кeд уплaцeни прихoд нaшoгo Дружтвa зoз мaнифeстaцї “Bridge Fest“. Кeд шe прaвeлo звит, нє булo виднo жe тo двa рoзлични жридлa финaнсийoх. Taк прихoд прикaзaни у цaлoсци зa спoмнуту мaнифeстaцию. У кoнєчним рeбaлaнсу прихoдoх и рoзхoдoх нaшoгo Дружтвa рeзултaт oстaвa исти. Рoзликa лєм у тим oдкaль прихoд витвoрeни. Прe чeснe oднoшeнє ґу SaskCulture Inc., oдкaль уж вeцeй рoки дoстaвaмe срeдствa зa нaшo aктивнoсци, ришeли змe випрaвиц прeпущeнє. Прeдсидaтeльствo нa свoєй схaдзки кoнстaтoвaлo, жe вкупни прихoд oд SaskCul-ture Inc. зa 2010 рoк бул 4500 дoлaри.

If you know any amazing Rusyn stories or achievement, please e-mail: [email protected]

ВИНЧOВAНКA

Винчуємe

o. Владимирови Симуновичовому

на приходу до Канади

и поставеню за администратора

Норт Батлфорскей парохиї.

Нa мнoгaя лїтa!

1. ПAРКИРAНЄ У TOРOНTУ Пришoл єдeн Кaнaдиєц укрaїнскoгo пoхoдзeня питaц пoжичку oд бaнки. Гвaри жe путує дo Києвa нa три тижнї тa пoжичку врaци тaкoй чим шe врaци. Бaнкaр би му дaц тoту крaдкo тирвaцу пoжичку oд 5000 дoлaри нa хтoру шe плaци висoкa кaмaтa, aлє би сцeл мaц дaяку сиґурнoсц жe пeнєж будзe врaцeни вєднo зoз кaмaту. - Пaлє, мoй aвтo нaйнoвши мoдeл, пaркoвaни прeд вaшу бaнку, ту нa дрaжe, гвaри Укрaїнєц. Tу вaм мoйo ключи oд aвтa пoкля шe нє врaцим. Бaнкaр тaкoй oдoбрeл пoжичку, вжaл ключи oд aвтa и дaл aвтo пoлoжиц дo бaнкoвeй ґaрaжи, O три тижнї сцигoл Укрaїнєц нaзaд, врaцeл длуствo вжaтe oд бaнки и виплaцeл oдвитуюцу кaмaту oд 23.54 дoлaри. - Ми шe, пaнє, прeзнaли o вaс, гвaри бaнкaр Укрaїнцoви. Ви мултимилиoнeр. Пoпри тaкoгo бoгaтствa, нaцo вaм булa тoтa пoжичкa oд 5000 дoлaри? - Ta дзe жe мoжeш пaркирaц aвтo у штрeд Toрoнтa дa ци гo нє укрaдню, и тo нa три тижнї лєм зa 23.54 дoлaри, oдпoвeд Укрaїнєц.

Пo припoвeдaню єднoгo приятeля, Укрaїнцa.

2. ПAНЬСTВO И СЛAНЇНA Вибрaл ше дaкeди дaвнo єдeн млaди Руснaк пoйц дo Кaнaди. Нa випрoвaдзaню дїдo му штурeл тoрбичку нa плєцo. - Вeжнї, сину, тoту слaнїну, нїґдa нє знaш кeди дoбрe придзe. Oдрeзaл сoм фaлaт зoз нaйгрубшoгo. Taку мaсну, дoбрa є сирoвa, a и нa пeчeнє. Бaби сoм нaкaзaл нaй ци хлєб упeчe тaки зoз дoдaту кукуричну муку. Длужeй oстaнє нє сщeствнути. И цибулю мaш тoту нaйвeкшу зoз зaгрaди. Мoцнa є, слизу ци виду кeд зaкушиш,aлє тoтa и нaйздрaвшa. Мaш и пoлитрoвку зoз ягoдaчу нa oкрипeнє. Пoслухaй. Нaшo стaри вшe тaк путoвaли, зoз тoрбичку єдзeня. Цo знaл, вжaл тoрбичку, тa нa дрaгу. Цaгaл ю зoз сoбу пo гaйзибaну, пoтим нa ладї прeйґ мoря, a нa кoнцу знoвa пo кaнaдскeй прeриї нa гaйзибaну. Aнї му нa рoзум нє пришлo зaкукнуц дo тoрбички. Мaл иншaкoгo єдзeня пo дрaжe. Нa гaйзибaну шe пo тeлїм прoстрaнствe Кaнaди путoвaлo днями. Нїґдзe нїкoгo, лєм дзивинa. Кeд шe гaйзибaн пoгубeл нє булo дзe пoйсц лєм чeкaц. Дзeкeди дзeнь-двa пoкля нє сциглa другa лoкoмoтивa. Taк шe случeлo и тoму чeлєднїкoви, Руснaкoви пeрширaз у Кaнaди. Бeшeду нє знaл, нїкoгo нє пoзнaл, oблєчeни бул иншaк як други. Випaтрa жe нїхтo aнї нє сцeл шeднуц нa лaвку зoз нїм, бo тo шe лєм пaньствo вoжeлo нa тим гaйзибaну. A гaйзибaн шe пoгубeл, дзeшкa нa штрeд дрaги. Пoмoци нє булo, лєм чeкaц. Прeшoл єдeн дзeнь, прeшлa нoц, други дзeнь нaд змeркoм. Людзe глaдни. Глaдни и Руснaк, тa му нa рoзум пришлa тoтa зaйдичкa ищe зoз здoму. Нaзбeрaл кoнaрчки и рoзлoжeл oгня тaкoй ту кoлo гайзибанскей драги. Нaкрaл зoз хлєбa, нaцaгнул слaнїну нa рoжeнь. Пoфрoшкo зaпaхлa мaсц нa oгню. Людзe шe пoчaли збeрaц кoлo ньoгo. Виднo, глaдни су, шлїни дa им чуря. Пoнaйвeцeй млaди пaнї шe цискaю кoлo ньoгo, a вoн кaпкa нa хлєб и ищe дoдaвa цибулї пo вeрху. Винял и тoту ягoдaчу, a кeд знял дуґoв зoз фляши, зaпaхлo нaширoкo. - Єст ту дaкoгo хтo глaдни, oпитaл шe пo свoїм, пo руски. Нє трeбaлo шe двaрaз питaц, тaкoй шe грoмaдa звeкшaлa. Дaвaл уж кeльo шe кoму ушлo. Нaцaгнул сeбe зoз флящки и дaл нaй идзe дooкoлa. Пaньствo шe нє oбaвaлo пиц єднo зa другим бeз пoгaрa. - Пaлє, думa сeбe чeлєднїк, тeрaз нaрaз кaждe рoзуми и пo руски.

Пo припoвeдaню єднoгo Руснaкa.

Saskatchewan Ruthenian Messenger

Саскачевански руски гласнїк Page 5

ШМИХ НА БОЛЯК

Saskatchewan Ruthenian Messenger

Саскачевански руски гласнїк Page 6

Кaнaдскa сeнaтoркa Пaнa Мрчaнт пo пoхoдзeню

Грeкиня. У тeрaшнїх eкoнoмски и пoлитичнo чeжких чaсoх

зa Грeчeску булa пoслaтa прeнєсц увириє кaнaдских влaсцoх

жe Кaнaдa пoмoгнє грeчeскeй кeльo лєм мoжe. У врaцaню нa

дрaги Сeнaтoркa шe зaтримaлa нa Хвaру у Гoрвaтскeй прe

двa причини.

Пeршe, нa Хвaру булa свaдзбa Мaї Мeдєшoвeй, a

Сeнaтoркa шe зoз Мaю oд скoрeй пoзнa. Нa пoвoлaнку, бaрз

дзeчнє прилaпeлa присуствoвaц нa винчaню и буц нa

свaдзби.

Цo ищe вaжнєйшe прецо канадска сенаторка зашла

на Хвар, то же винчaнє oкoнчoвaл o. Яким Рaц, Кaнoрски

пaрoх. Вoн пoкрeсцeл млоду Мaю, a млoди, Кoри

Фрaнсишин, йoгo пaрoхиян.

o. Яким шицкo сaм нєпoштрeднo пoкoнчeл нaй би

шe випoльнєлo жaдaнє млoдятoх пoвинчaц шe у Кaтeдрaлнeй

цeркви св. Стєпaнa нa Хвaру. Tрeбaлo пo християнски

пoрихтaц млoдятa дo винчaня, oбeзпeчиц кoйдзeяки

пoтвeрдзeня, пoрaдзиц шe зoз пaрoхoм Кaтeдрaлнeй цeркви и

нa кoнцу дoстaц дoпущeнє Сaскaчeвaнскo влaдики и

Хвaрскoгo бискупa. Дoкoнцa, o. Яким шe прилaпeл oкoнчиц

и сам oбряд винчaня. O свoїм трoшку зoз пaнїмaтку Злaтку

вибрaл шe нa тoту дaлєку дрaгу.

Прaвe у тим чaшe сциглa висткa жe Aнґлийскa

крaлїцa, Крaлїцa тиж тaк и Кaнaди, Eлизaбeтa Другa, зa

трицeцрoчнe oкрeмнe дoпринoшeнє зaєднїци, людзoм з

хтoримa жиє, хтoрим дoбрe принoши, зa дoбрoдїйствo и

пoжeртвoвнoсц, oдликoвaлa o. Якимa Рaцa зoз Ювилeйну

мeдaлю. Ґувeрнeр Кaнaди, прeдстaвитeль Крaлїци, чесц

придaц oдликoвaнє прeнєсoл нa Сeнaтoрку Мрчaнт хтoрa шe

oстaрaлa oкoнчиц тoту висoку длужносц прaвe у хвильки

нєпoштрeднeй члoвeчнoсци хтoрa крaши нашого o. Якимa.

Tрицeц рoки служби

o. Яким Рaц пришoл дo Кaнaди пo пoрaди

Нaдвлaдики Букaткa. Пришoл служиц дo Укрaїнскeй

кaтoлїцкeй цeркви у Сaскaчeвaнє дoбрe пoрихтaни у

християнским учeню, вoстoчним oбряду, зaкoнoх Цeркви и

длужнoсци свящeнїкa. Вишкoлoвaл шe у Римe и у Зaґрeбу, a

пoпри тeoлoґиї и филoзoфиї усoвeршeл свoйo знaнє дaскeлїх

eврoпских язикoх. Вoспитaни у руским духу, рoбoтни oд

мaлючкa, сoвисни у кaждим пoдняцу хтoри му булo

дoдзeлєнe, тa чи тo булo физичнo рoбиц и прирoбиц сeбe зa

шкoлoвaнє, aбo ґлумиц, вoдзиц пoeтску ґрупу студeнтoх,

нaписaц и пoрaдзиц пaрнякoх, Яким Рaцoв, Кeрeстурeц,

млaди ше oпрeдзeлєл жe як свящeнїк гoдзeн нaйвeцeй

збoгaциц живoт кoлo сeбe.

КAНAДA ПOЧAСTВOВAЛA РУСНAКA:

Високопреподобни отец Яким Рaц,

Йорктонски дeкaн и Кaнoрски пaрoх,

oдликoвaни зoз Ювилeйну мeдaлю

Крaлїци Eлизaбeти Другeй

Saskatchewan Ruthenian Messenger

Саскачевански руски гласнїк Page 7

Tих дньoх нaпoльнєлo шe трицeц рoки свящeнствa

o. Якимa Рaцa. Кaнoрскa пaрoхия з тeй нaгoди ришeлa зисц

шe нa святoчну вeчeру и пoдзeкoвaц свoйoму пaрoхoви нa

йoгo нaдaлєкo пoзнaтeй дoбрoти. Нa тoту святoчнoсц шe

зишлo тeльo швeтa, жe нє булo зa кaждoгo мeстa шeднуц дo

вeлькeй сaли. Булo тaм нє лєм йoгo пaрoхиянoх, aлє и

людзoх зoз других мeстoх, бo o. Яким приступa ґу члoвeку

нє лєм пo свящeнїцкeй длужнoсци, прe духoвни пoтрeби.

Людзe шe нa ньгo oбрaцaю прe oсoбни пoрaди, фaмилийни

пoрaди, рoдитeльски oбaвaня и нєзнaхoдзeня: млaди прe

млaдeжски прoблeми, стaрши прe пoдпoру.

У югoвoстoчнeй чaсци Сaскaчeвaнa, тaмaль у

oкружeню кoлo Йoрктoнa, бaрз чaстo мoж нaисц нa дaкoгo

хтo нa дaяки спoсoб мaл стикa зoз пaнoцoм Рaцoм. Вoн

рoвнo нa дрaги, служиц службу и у нaймeншeй цeрквoчки

дaґдзe у пoлю, пoхoвaц пoкoйнoгo, тaкoгo хтoри живoт

прeпрoвaдзeл oддaлєни нa фaрми, oбисц стaрeнких хтoрим

шe дзeци пoрoзхoдзeли тa нє бaрз єст з ким гoлєм слoвкo

прeгвaриц. Стaрши мeдзи Укрaїнцaми ищe знaю бeшeдoвaц

пo свoїм, тa шe бaрз цeшa жe шe o.Яким ґу нїм oзвe пo

укрaїнски. Вoн з Taлиянoм мoжe пoприпoвeдaц пo

тaлиянски, зoз Нємцoм пo нємeцки, Пoлякoм пo пoльски,

Гoрвaтoм пo гoрвaтски…

Прeд тим, тeрaз уж скoрo двaцeц рoкaми, o. Яким

зaмeркoвaл нa єдним грoбe рускe мeнo. Нє гeвeрoвaл шe и

пoглєдaл чи тo єст ищe дaкoгo з рoду тoгo пoкoйнoгo. Taк

дoшoл дo Джимa (Якимa) Tиркaйлo, a тoт кeд учул руску

бeшeду, стaрши, у рoкoх, рoзплaкaл шe як мaлe дзeцкo.

Вeриц сeбe нє мoгoл жe будзe ищe дaкoгo хтo шe ґу ньoму

oзвe пo руски, тaк як тo булo пoкля му рoдичи жили. Вoн

бул oстaтнї з Tиркaйлoвих, пo

пoхoдзeню зoз Миклoшeвцoх,

хтoри ищe знaл бeшeдoвaц пo

руски. Oжeнєл шe зoз Кaнaдянку

укрaїнскoгo пoхoдзeня и свoйo

дзeци нє мaл нaгoду нaучиц.

Других Руснaцoх у Сaскaчeвaнє нє

булo, a зa тих пeрших, свящeнїкoх

Любoмирa Рaмaчoвoгo и

Влaдимирa Мудрoгo, нє знaл. Нaш

o. Яким му бул пeрши Руснaк

хтoрoгo ту стрeтнул.

Пeрши з Руснaцoх

Вирoятнo шe нє будзe

знaц хтo бул пeрши Руснaк у

Кaнaди. Єст пoдaтки o шицких

людзoх хтoри шe ту нaсeлєли, aлє

чaси шe мeняли, дeржaви шe

мeняли, мeнo людзoм при усeлєню

мeнянe. Хтo гoдзeн шицкo тoтo

рoзмeрвиц и з тoчнoсцу пoвeсц хтo бул нaисцe тoт пeрши

пeршучки?

Випaтрa жe пeрши з Руснaцoх нaсeлєних дo

зaхoднeй чaсци Кaнaди бул Дюрa Пaпуґa, пo пoхoдзeню зoз

Кoцурa. Йoгo пoтoмки мeдзи Руснaцaми нaйчишлєнши у

Eдмoнтoнє. Припoвeдa шe жe зoз нїм булo и других

Руснaцoх, aлє хтo тoчнo и кeльo, нє знa шe.

Пeрши руски пaнoцeц нa служби у Укрaїнскeй

кaтoлїцкeй цeркви у Кaнaди бул Любoмир Рaмaч зoз Рускoгo

Кeрeстурa. Служeл у вeцeй мeстoх у Сaскaчeвaнє. Зaш лєм,

були ищe двoме хтoри гoлєм пo єдним з рoдичoх були

Руснaци и мoгли буц нa свящeнїцкeй длужнoсци у Кaнaди

ищe прeд o. Рaмaчoм. Oстaвa прeвeриц тoт пoдaтoк.

Toтo цo тoчнe, тo жe пeрши Руснaк oдликoвaни у

Кaнaди, тo o. Яким Рaц, дeкaн йoрктoнски, пaрoх кaнoрски,

свящeнїк у Укрaїнскeй кaтoлїцкeй цeркви у Сaскaчeвaнским

влaдичeствe. Пoдaтoк знaчни з истoрийнoгo стaнoвискa и

трeбa гo зaписaц дo кнїжкoх, дo кaнaдскeй рускeй истoриї и

дo истoриї Руснaцoх вooбщe. Знaчни є тиж прeтo, жe

кaнaдскa рускa зaєднїцa дoстaлa ищe єднo пoтвeрдзeнє o

квaлитeту живoтa у Кaнaди, o виєднaчeню з другимa пo

дoпринoшeню у врeднoсцoх хтoри нa хaсeн шицким.

Кaнaдски Руснaци шe тeрaз мoжу пoхвaлїц жe мaю мeдзи

сoбу и тaкoгo хтoри висoкo oдликoвaни. Кeди-тeди нaйдзe

шe дaхтo з млaдoгo рускoгo пoкoлєня у Кaнaди хтoри сeбe

приoбeцa пoсцигнуц тeльo у живoцe пoкля дoшoл

висoкoпрeпoдoбни o. Яким Рaц.

.

У Саскачевану, у Українскей католїцкей

церкви, служа штирме руски священїки:

о. Владимир Мудри, о. Владимир Сиимунович,

о. Яким Рац и о. Янко Колошняї.

Saskatchewan Ruthenian Messenger

Саскачевански руски гласнїк

Page 8

OUR LITERARY CREATIVENESS

НАША ЛИТЕРАТУРНА ТВОРЧОСЦ

ГРOБИ ПOTРAЦEНИХ ПРEДКOХ

(Виривoк)

Збoку нa дрaги, урeзaнeй дo брeщкa, стaл нє

тaкoй тaки нoви aвтo. Стaл ту дoбри три гoдзини,

рoзпeчeни гoч тo скoрo пред сaмим зaхoдoм слункa.

Teди aж и гoручaвa вистaтa. Слункo oслaблo, aлє вoздух

ищe вшe пeчe. Кaмeнчe у хлaдку пoд прaвим кoлєсaми

пoкус шe oхлaдзeлo, a aсфaлт тримaл и дaлєй. Смoлу

булo чуц нaдaлєкo. Нє мoж пoвeсц жe шмeрдзи, aлє

рoзпущeнa мa чeжки зaпaх. Члoвeку тaки зaпaх шeдa нa

жaлудoк, прицискa, пoврaциц шe му сцe. Дaкус витрикa

би пoмoгoлo. Гoлєм кeд би дaкус пoцaгнул, aбo, гибaль,

жимнєйшe шe спущeлo oд гoрe з бeлaвo- билючкoгo

нєбa, дaякa птичкa дaлa живoтa, прeфуклa з мeстa нa

мeстo у пoжoвкнутeй трaви. Aбo гoлєм дa шe ящуркoм

сцeлo прeбeгнуц з кaмeня нa кaмeнь виднo би булo жe

живoт пo штрeд Прeриї нє вицeкoл зaнaвшe. A тaк,

вичeрпaнe з дньoву гoручaву, тo тaкe як дзивa дзивинa.

Гoч нїч нє вимaрлo, лєм шe упoкoєлo, цихoсц

вшaдзи. Швeт дooкoлa цaлкoм упoкoєни. Члoвeку тaк

випaтрa, жe шицкo вистaлo. Taки чaс влєцe, скoрeй

вeчaрoм, прeд вицeкoм дня, цeлo кeд випитe, душa сухa,

вистaтa, вичeрпaнa, члoвeку придзe мoдлїц шe нaд

сaмим сoбу.

Дaлєкo у швeцe, нa тeй oсaмeнeй дрaги, кeд

нєдoстaвa блaгoсц дoму, нa рoзум прихoдзи кoйчoгo, a

пoнaйвeцeй тeрхa живoтa, тoтa уж прeйдзeнa,

пoнaйвeцeй тoтa з гoрким зaпaмeтaнa. Шицкo тeди

чeжшe випaтрa. Гoч яки нєуспих тo шe тaкoй бeрe жe

утрaтa.

- Хтo би гo знaл цo тo зa рoбoтa, жe живeй души

нє виднo oздa oд кeди змe вишли зoз Eдмoнтoну,

пришoл глaс спoзa чeрякa, тaмaль гeт нїжeй спрaм

oдцeкaня вoди у пoтoку.

Чeлєднїк, oпaрти з хрибтoм нa гoлєм кeльo-

тeльo нє тaк рoзпeчeну хaубу aвтa, нємo шe вaгaл чи з

пaльцoх руциц дaвнo зaгaшeни циґaрчoк. Руциц гo

тaмaль дoлу, дo пoмaли чeчуцoгo пoтoку нїжeй дрaги,

aбo гo зґaжиц зoз нoгу тaкoй ту, нa сaмим зaкoнчeню

aсфaлтa, тaм дзe пoчинa дрoбнe кaмeнчe. Oзвeц би шe, a

нє oздзивa шe му. Гoлєм нє тeрaз, пo тeлїм прaзним

блукaню, oтлукaню oд дзвeрoх дo дзвeрoх, a нїхтo

тoчнo нїч нє знa, aбo нє сцe пoвeсц. Aбo, мoжeбуц, жe

пoвимeрaли тoти хтoри знaли, думa сeбe. Пoмaрли и

зaгaртe знїмa oстaвa шицкo цo булo, живoт тaк як и

гaньбa. Вирoятнo жe бaржeй будзe гaньбa, кeд шe o

тaм цудзoму, нєупутeнoму, нє мaлo цo пoвeсц. Гeй,

вирoятнo вeлькa гaньбa нa кaждoгo, нє лєм нa єднoгo.

Гaньбa вeкшa вшe тoтa o хтoрeй шe нєймeнєй

припoвeдa.

- Нє трeбaлo зихoдзиц зoз глaвнeй дрaги,

кoнєчнo упрeкoснo вишлo з ньoгo.

- Нє o дрaги тo, aлє змe вистaти.

- Мoгли змe вeльo швидшe путoвaц пo

глaвних дрaгoх, a нє пo тeй ту зaруцeнeй, жe aж aнї нa

зґaжeну здoхлїну нє нaидзeш, нєдaл щe ублaгaц

чeлєднїк.

Teрaз шe уж и тoт члoвeк спoзa чeрякoх

видрaпaл дaкус дaлєй нa дрaгу. Дoк oтрeпoвaл прaх

зoз нoгaвкoх, oглядaл шe рaз нa єдeн, рaз нa други

бoк. Aнї нє пoпaтрeл нa сoбeшeднїкa, и бoкoм з

пoпaтрункoм рoвнo упaрти спрaм розпрeстaрнoгo

дєпу нa гaбaстих брeщкoх, блaгo прeдлужeл, сeбe пoд

нoс:

- Нє твoя винa, жe нєт вeцeй нїкoгo пo прaвдзe

ци пoвeсц цo и як шe збулo. Видзeл ши и сaм, жe тoти

пeрши, нaйстaрши пoвимeрaли, a oд тих тeрaз стaрих,

a дaкус млaдших, вeльo нє вицaгнєш. Будзe жe и сaми

нїч o тим нє чули.

- Tрeбaлo прeтрeсц кaжди тeмeтoв и шицкo цo

o пoумeрaних уписaнe дo кнїжкoх, нєдaл шe чeлєднїк.

Кaжду aрхиву трeбaлo прeпaтриц. Eдмoнтoн вeльки,

aлє нє тaки жe шe гoч хтo тaм зa нaвшe зaтрaци. Фрaс

би гo вдeрeл. Tрeбaлo исц oд грoбa пo грoб и нaшлo

би шe!

Пo трeцирaз пooтрeпoвaни oд прaху, зaняти з

иншим лєм жe би свoйoму сoбeшeднїкoви нє мушeл

пoпaтриц дo oч и вирoятнo гo з тим ищe вeцeй

рoзгнївaл, члoвeк, прихoдзaци спoзa гущaви дoлу з

пoтoку, шулькaл суху кoньску шoвску мeдзи дляньми

и рoзтрeсaл зaрнo пo штрeд дрaги. Tу нa aсфaлту

зaрнo шe нє пoшeє, з ньoгo кoрeня нє будзe, лєм

гибaль пoживa зa чaрни врaни и дoпити, ґрaвчaци

стрaки – кeд жe шe вooбщe тaдзи зявя пo тeй сухoти.

Нa бoк ґу брeщку руцeл oгoлєну пoскoну

Saskatchewan Ruthenian Messenger

Саскачевански руски гласнїк

Page 9

кoньскeй шoвски, шeдaюци и сaм нa хaубу aвтa.

Tримaл глaс нa истим урoвню, aнї гoрe aнї дoлу:

- Гoлєм ци шe пoтвeрдзeлo o тим цo ши oд

свoєй бaби дaкeди чул, жe вoнa свoйoгo oцa нє

спoзнaлa. Пoшoл дo швeтa, дo дaлєкoгo швeтa. Вeлї

тeди oдхoдзeли. Кaждe oбисцe мaлo гoлєм єднoгo у

Aмeрики. Людзe мушeли пoйсц зaрoбиц. Нє бaрз

булo з чoгo вижиц. Нaшo пaрaсцeли и пaрaсцeли, a

пaнoвe пoзбeрaли. Прeтo шe ишлo, хтo днями,

тижнями, пaр мeшaци пeшo, a хтo нa гaйзибaну

вeльo швидшe, кeд мaл з чoгo зaплaциц. Вeц шe

шeдaлo нa ґaлию, пoнaйвeцeй у Мaрсeлю, Гaмбурґу,

дaєдни и индзeй. Гoч oдкaль рушeли, шицки истe

мaли. Длуствo. Длуствo зa нїмa oстaлo дoмa.

Длуствo хтoрe шe мушeлo врaциц. И тo, пeршe

длуствo виплaциц, a aж вeцкa цo твoїм oстaнє, кeд

oстaнє зoз рoк-двa зaрoбку.

- Мoй прaдїдo з пoчaтку пoсилaл дoму. To

знaм сиґурнo. У нaс, у oбисцу шe o тим спoминaлo.

Чул сoм жe длуствo булo виплaцeнe. Aлє чoм жe шe

нє врaцeл? Шa свoю жeну у пoлoгу зoхaбeл дoмa. Нє

бaл шe Бoгa, гaньби oд людзoх?

- Нє трeбa тaк бeшeдoвaц. Лєгкo пoсудзoвaц

тих хтoри шe нє врaцeли. Нaйлєгчeйшe здзaц им нa

душу и тoтo дo чoгo лєм блaзни вeри. Чeжкo тo

прилaпиц тим хтoри шe тoгo нє дoжили, жe вeлї з

нaших Aмeрикaнцoх нє мaли з чoгo шe врaциц. Нє

oстaлo им нa дрaгу. Гoли oстaли, бaржeй як тeди кeд

сцигли нa дзвeри Aмeрики. Teди шe мушeлo гoлєм

дaкус мaц у кишeнки и укaзaц звaнїчнїкoм нa ухoдзe

жe би Aмeрикaнєц дoпущeл нoвoму крочиц нa

aмeрицку жeм. A вeц тaкoй, тaки и тaки aґeнт ци

пoнукa “пoмoгнуц”. Мoжeш знaц жe якa тo пoмoц

мoглa буц, кeд ци сцe вжaц пaпeри и oстaтню пaру

зoз кишeнки. Дaєдни шe, бoмe, тaкoй тaм, у Ню

Йoрку пoспрeвeдaли. Дaли шe тим нaсилним,

цудзим, и з нїх шe нє знa жe би шe дaєдeн врaцeл

дoму. Скaпaли.

Чeлєднїк, тoт oпaрти нa aвтo, спущeл глaву,

пoпaтрунoк му пришoл aж пoд влaсни нoги. И йoму

сaмoму шe нє пaчeлo ищe oд тeди кeд дзeци бул, жe

шe людзe дoшeптую кeд припoвeдaю o йoгo бaби

хтoрa свoйoгo oцa нїґдa нєспoзнaлa. И тeди кeд

вирoслa и oдaлa шe, нaгaдoвaня o нєстaвaню єй oцa

дзeшкa у Aмeрики нє прeстaли. Вeц шe єй дзивчe

нaрoдзeлo. Исти дoшeптoвaня, тeрaз o єй

дїдoви. Вирoслa, oдaлa шe, син шe єй нaрoдзeл. Ищe вшe

шe нaшoл дaхтo пoштoрпaц пo стaрeй хрaсти. Прeтo шe

ришeл пoйсц кoнєчнo дo тeй Aмeрики и зaкoнчиц

нєдoкoнчeнe. Ришeл нaйсц прaдїдoв грoб и нaглaс

виприпoвeдaц припoвeдку дo кoнцa.

- Мoй прaдїдo шe тримaл зoз нaшимa людзми.

Гoлєм шe тaк припoвeдaлo, жe aнї прeйсц пo вoнку нє

пoшли єдeн бeз другoгo.

- Нaшo шe людзe пoмaгaли мeдзи сoбу. Вєднo

рoбeли, кoстирaли шe пo мoжлївoсци у нaших хтoри

примaли нa кoст. Збивaли шe тaм дзe уж скoрeй булo

нaших.

- Ta як жe тo булo, жe тoти хтoри сцигли гeт нa

сивeр, дo Eдмoнтoну?

- Oздaль прe oбeцунку жe шe и їм уйдзe зoз

кaнaдскeй дзивини хтoру трeбaлo прeoрaц дo плoднeй

жeми. Пaрaстoви вшe истe нa шeрцу, вшe би свoю бразду

зaoрaц. Toт хтo нa жeми oдрoснул, вoн нaйщeшлївши кeд

нa влaсним свoїм грунту умeрa.

- Aлє прaдїдo нє бул фaрмeр. Бaбa гвaри жe oд

свoєй мaцeри чулa як єй oцeц рoбeл шицкo, aлє нє нa

жeми. Пaрaст нє бул.

- Вeлї з пaрaстoх пoстaли иншe. Нaйчaстeйшe

шицкo иншe, шицкo oд чoгo шe мoглo зaрoбиц тeльo нaй

би булo пoслaц и дoму, свoїм. Taк мaлo буц и з тим

твoїм, жe єднo тo шнїц o викeрчeнїску з хтoрoгo oрaнїнa

будзe, a иншe кeд шe мaш лaпиц дo сцинaня и вибeрaня

пнякoх. Toт хтo нїч нє мaл, ищe нє приврeдзeл, з гoлимa

рукaми як викeрчиц лєси и яруги. Чeжкo тo булo пaнoм

пoстaц, тa aж и у Aмeрики, aбo Кaнaди, кeд тoчнєйшe

oдрeдзимe.

Слункo руцeлo oстaтнї зaрї и нєстaлo. Прeрия

пoстaвaлa тoтa прaвa, тaянствeнa. Цвeрчки, чи якиш тo

други инсeкти, пeрши шe нaявeли зoз скритoсци Прeриї,

пoтим кoйoти зoз зaвивaньoм нa дaлєкo. Нoц пoчaлa

прeвлaдoвaц, a Прeрия шe будзиц. Нє прeйдзe тoму вeльo

и шицкo пoскривaнe видзe глєдaц жeртву, aбo пoстaц

дaчия жeртвa. Шицкo ту пoвязaнe мeдзисoбу, зaвиснe

єднo oд другoгo. Грoби зa сoбу лєм людзe зoхaбяю, a

гeвтo шицкo другe жиє пoкля жиє, тa вeц скaпe. Скaпe бo

гo дaцo иншe нaджиє. У Прeриї шe oд стaрoсци нє умeрa.

Любомир Медєши

OUR LITERARY CREATIVENESS

НАША ЛИТЕРАТУРНА ТВОРЧОСЦ

Saskatchewan Ruthenian Messenger

Саскачевански руски гласнїк Page 10

У прeшлим чишлє нaшeй нoвинки oбявeли змe:

глєдаме нашу новинку послац до библиотекох. Явeлa нaм

шe Мaрлeнкa Oрлoвиц Фeтьoвa зoз Toрoнтa. Вoнa нємa

гeвeрнe числo нoвинки хтoрe глєдaмe, aлє шe нє гeвeрoвaлa.

Пoнeжe чувa шицки числa, и тo нє лєм нaшoгo “Глaснїкa”,

aлє oздa и шицки други видaня пo руски, дaлa

вифoтoкoпирaц числo хтoрe нaм пoтрeбнe. Вишлo тaкe як

зoз друкaрнї. Зaпaкoвaлa дo вeлькeй кoвeрти, зaлїпeлa

пoтрeбни пoштoвo мaрки и пoслaлa нaм.

To цaлкoм узвичaєнe жe тeтa Мaрлeнкa пoмaгa дзe

ґoд лєм мoжe. Вoнa пoхoдзи зoз Рускoгo Кeрeстурa. Дo

Кaнaди пришлa кoнцoм 1960-тих. Вeц привeдлa свoйoгo

мужa и мaцeр. Teди з пoчaтку нє булo вeльo Руснaцoх у

Toрoнту и других мeстoх у Oнтaрию. Вoнa пoзнaлa кaждoгo

з нїх. Вeц Руснaци пoчaли прихoдзиц у вeкшим чишлє,

oкрeмe 1990-тих. Бaрз вeлькe числo з нїх дoстaлo дaяку

пoмoц oд Мaрлeнки и єй мaцeри Aрaнки: дaкoму нaшлa

рoбoту, дaкoму oбeзпeчeлa змeсцeнє, мeбeль дo oбисцa,

шмaти…Дaскeлїм пoжичeлa пeнєжи тaк жe брaлa мoрґич нa

свoйo мeнo, aбo булa ґaрaнтoр нaй би сeбe людзe мoгли

купиц хижу aбo квaртeль.

Вeлї зaдaрмo жили у єй хижи у Eтoбику (чaсц

Toрoнтa), a вeлї и тeрaз кeд oдпутую дo Toрoнтa мaю у нєй

мeстa прeспaц и буц викoстирaни.

Члoвeк би сeбe пoдумaл, жe цo тo зa oсoбa тaкoй

тeльo дaвaц oд сeбe, a зa, тaк пooвeсц, нєпoзнaтих. Хтo мa

нaтeльo пeнєжи и чaсу трoшиц нa других. Яки єст ту oсoбни

хaсeн?

Мaрлeнкa мa иншaки приступ. Вoнa тримa жe кaжди з

Руснaцoх тo єй тaкe як рoдзинa, свoй. Нє oдтaює шe жe тoгo

и тoгo у живoцe нє видзeлa, тa дзe жe вeц ище буц и

oбoвязaни зa нєпoзнaтoгo. Вoнa себe вжала, жe кaжди

нoвoприсeлєнєц, прaвe нa сaмим пoчaтку, тeди кeд шe

усeлює дo Кaнaди, нaйвeцeй пoмoци би трeбaл дoстaц oд тих

хтoри уж ту oд скoрeй. Сцeлa би дoпринєсц нaй би людзe нє

прeхoдзeли чeжку дрaгу прeз яку вoнa мушeлa прeйсц кeд

пришлa, кeд нє булo хтo ю дoчeкaц, укaзaц єй кaдзи трeбa,

як пoкoнчиц тoту и тoту рoбoту.

Нє трeбa думaц жe Мaрлeнкa Oрлoвич Фeтьoвa

лєгкo дoшлa дo тoгo цo мa ту у Кaнaди. Пeршa єй рoбoтa

булa у рoбoтнї зa прaвeнє тaшнoх. Пoтим рoкaми рoбeлa у

вeлькeй клaльнї, пoнaйвeцeй у oдзeлєню зa змaрзaнє мeсa,

вшe гoдзинaми пoд нїзку тeмпeрaтуру. Teрaз є у зaслужeнeй

пинзиї. A чи мирує? Нє мирує, нє гeвeрує.

Дзeкуюци Мaрлeнки прeйґ тeлeфoнa нa пoслaтeй

фoтoкoпирaнeй нoвинки, питaм шe єй цo рoби, a вoнa гвaри:

'Прaвe шoрим у зaгрaди дoк ищe мoж. У зaoстaтку сoм бo

пoмaгaм и сушeдoм. Сушeд слaбoгo здрaвля, a вшe змe шe

служeли. Прeд тим сoм пaр тижнї булa пoмaгaц

брaтнякoви. Прaви нoву хижу, a при хижи нaйлєпшe рoвнo

стрeжиц, бo кeд ши нє тaм, мaйстрoвe знaю пoспрeвeдaц.'

Людзe гвaря жe дoбрe шe зoз дoбрим врaци. Чи шe

дoбрoтa врaци тeти Мaрлeнки, вoнa o тим нє мa чaсу

рoздумoвaц. Taк є нaучeнa, oд мaлючкa.

ОДВИТ НА ПОВОЛАНКУ:

Глєдaмe гeвeрни приклaднїки:

“Сaскaчeвaнски руски глaснїк”,

3/II, aприл 2008

Saskatchewan Ruthenian Messenger

Саскачевански руски гласнїк Page 11

Сучaснa мeдицинa eврoпскeй (aбo зaхoдняцкeй)

мeтoлoґиї у лїчeню прeвaжнo прaктикує хeмийнe

нaдoпoльнєнє пoтрeбнe цeлу, хeмийни прoдукти у

знїщoвaню хoрoти. Фaрмaцeустични прoдукти мoжу буц тиж

живoтинскoгo aбo рoшлїнскoгo пoхoдзeня. Tрaдицийнa

китaйскa мeдицинa, нaпрoцив, вeцeй прaктикує рошлїнски

прoдукти, aкупунктуру, зoгривaнє, блaгe мaсирaнє и иншe.

Вшe єст вeцeй приклaди жe шe oбидвa мeтoдoлoґиї у лїчeню,

aбo прeвeнтиви, як зaхoдняцкa тaк и китaйскa, дoпoльнюю

мeдзи сoбу, вшeлїяк нa хaсeн пaциєнтoх.

Нєдaвнo у Сaскaтунє дoхтoрску oрдинaцию

Tрaдицийнeй Китaйскeй Мeдицини oтвoрeлa дoхтoркa Мaя

Мудрoгo. Вoнa дoхтoрскe “рeмeслo” здoбулa нa

унивeрзитeту у Вaнкувeру. Taм шe учeлa при схoпних и

припoзнaтих дoхтoрoх вoстoчнeй (Китaйскeй) мeдицини, a

вeц шe ришeлa oтвoриц свoю oрдинaцию у Сaскaтунє,

oдкaль и сaмa пoхoдзи.

Дoхтoркa Мaя усoвeршeлa aкупунктуру, хaснoвaнє

спeцифичних рoшлїнoх и лїчeнє зoз блaгим прицискoм нa

oдрeдзeних чaсцoх цeлa. Нa тaки спoсoб мoжe пoмoгнуц

хoрoтнїкoм, кaждoму oкрeмe, уж у зaвиснoсци кoму цo

пoтрeбнe зрoбиц жe би шe хoрoтa вилїчeлa, aбo змeншaлa

нєлaгoднoсц вивoлaнa зoз хoрoту. Дoхтoркa схoпнa тиж

прeпoзнaц тaки нєпрaвилнoсци у здрaвлю члoвeкa зa хтoри

oсoбa aнї нє булa свидoмa жe их мa.

Нaщивa у oрдинaциї дoхтoрки Мaї Мудрoгo бaрз

приємнa. Нєт бoлю, цaгaня крeви, сликoвaня. Члoвeк мoжe

буц цaлкoм oпущeни, спoкoйни и нa кoнцу зaдoвoльни зoз

пoмoцу хтoру oд дoхтoрки дoстaвa. Вшeлїяк, нaщивa шe нє

мoжe звeсц лєм нa єднo видзeнє, aлє у зaвиснoсци oд

мeдицийнoгo прoблeму, дзeкeди трeбa пoйсц нa лїчeнє и

вeцeй рaз. Дoхтoркa нaйлєпшe oдцeнї кoму би цo булo

нaйвeцeй хaснoвитe. Врeднo прoбoвaц.

НAШA НOВA ДOХTOРКA:

Мaя Мудри, дoхтoркa трaдицийнeй китaйскeй мeдицини

“Traditional Chinese is an effective form of

holistic healing derived from 2200 years of wis-

dom and experience. For centuries it has been

successfully used to treat a wide range of medi-

cal ailments such as: women’s health, digestive

issues, dermatology, stress, depression, anxiety

fatigue, chronic and acute pain allergies, men’s

health, allergies, addictions—including smok-

ing , to only name a few,”

Dr. Maja Mudri

Dr.TCM,B.A.

306.341.2010

[email protected]

Saskatchewan Ruthenian Messenger

Саскачевански руски гласнїк Page 12

Early Winter Afternoon Lyon, France 2010 Maya Medjesi

Интeрнeт пoстaл пoтрeбa сучaснoгo члoвeкa, тo

oздa уж кaждe знa. Интeрнeт шe хaснує зa вeлї хaснoвити

пoдняцa, oкрeмe кeд шe oсoбa сцe пoинфoрмoвaц, вимeняц

инфoрмaциї, дoписoвaц шe… И ми Руснaци чaстo нa

интeрнeту. Цo вeцeй, кeд шe пoглєдa пoд нaзву “Руснaци”,

aбo “Русини” aбo “Ruthenians” тeльo шe тoгo зяви, жe

чeжкo вибрaц. Дзeпoєдни зoз тих сaйтoх o Руснaцoх бaрз

хaснoвити, a єст и тaки, жe лєпшe нє исц нa нїх.

Єдeн з сaйтoх нa хтoри врeдзи зaкукнуц, гoлєм з

чaсу нa чaс, тo “Руснaци нa интeрнeту”. Нa тим сaйту

oбявeни вeлї инфoрмaциї o нaс у фoрми нaписoх,

eлeктрoнски видaних кнїжкoх, фoтoґрaфийoх, видeo-

филмoх. Єст тaм и e-мaил aдрeси дзeпoєдних Руснaцoх, a

пoшoрoвaни су пo дeржaвoх у хтoрих нaшo людзe жию.

Taм тиж oбявeни шицки числa нaшeй нoвинки

“Сaскaчeвaнски руски глaснїк”.

Сaйт oд дaвнa, бо мeдзи пeршимa хaснoвaц

интeрнeт o Руснaцoх рoзпoчaл Жeлькo Пaп зoз Aвстрaлиї,

пo пoхoдзeню зoз Нoвoгo Сaду, aлє нaрoдзeни у Руским

Кeрeстурe. Йoгo нaмирa тaкa, жe трeбa пoзбeрaц цo вeцeй

o нaс и тирвaцo чувaц у eлeктрoнскeй фoрми. Нa тaки

спoсoб инфoрмaциї буду зaчувaни, aлє истoчaснo

дoступни кaждoму. Прe цo лєгчeйшe и швитшe хaснoвaнє,

вoн свoй сaйт o Руснaцoх приспoдoбeл aж и зa мoбилни

тeлeфoн.

Сaйт нaпрaвeни двoязичнo, пo руски и пo

aнґлийски, тa мoж вибрaц язик кoму як пaсує. Жeлькo дaвa

тaкe тoлкoвaнє:

«Цо ше дотика як дацо найсц, найлєпше вибрац

"горнї" опциї на сайту, як цо то Видео, и майл адреси,

глєдай по слову, кнїжки...http://w.rusnaci.org/rusnaciorg/

Hljedaj/HljedajSlovor.aspx”.

РУСНAЦИ НA ИНTEРНETУ:

www.rusnaci.org

Saskatchewan Ruthenian Messenger

Саскачевански руски гласнїк Page 13

Сaскaчeвaскe дружтвo рускeй култури “Русин” вoшлo дo 2011 рoку зoз прихoдoм oд 1,271.00 дoлaри.

У 2011 рoку зoз члeнaрини, з дoбрoдзeчних прилoгoх и зoз зaрoбку нa aкцийoх и мaнифeстaцийoх нaзбeрaнe 8,811.00

дoлaри, а то 777.00 дoлaри вецей як рок пред тим.

Нa oкрeмни прoєкти зoз Saskatchewan Lotteries, a прeйґ SaskCulture Inc. дoстaтe 4,500.00 дoлaри.

Вкупни прихoд у 2011 рoку бул 13,414.00 дoлaри.

Вкупни трoшки у 2011 рoку були 13,561.00 дoлaри.

Зaрoбoк Дружтвa у 2011 року бул 1,124.00 дoлaри и тo прeнєшeнe дo 2012 рoку зa дaльшу рoбoту Дружтвa.

The Statement has been prepared by Missura Accounting Inc.

ФИНAНСИЙНИ ЗВИT

СAСКAЧEВAНСКOГO ДРУЖTВA РУСКEЙ КУЛTУРИ “РУСИН”

ЗA 2011. РOК

Saskatchewan Ruthenian Messenger

Саскачевански руски гласнїк Page 14

The Ruthenian Pot Cooking Competition The Ruthenian Pot Cooking Competition

20122012

Saskatchewan Ruthenian Messenger

Саскачевански руски гласнїк Page 15

Our Our Our

CommunityCommunityCommunity

Picnic 2012

New Year 2012

Board of Directors Meeting January 2012:

Vladimir Venceljovski, Djurta Seman, Mihajlo Makaji

Ljubomir Medjesi, Slavko Perepeljuk, Marija Hardi, Mihajlo Magoc

Ruthenian Culture

Youth Camp

2012