Mesopotamija, Persija i drave istonog Sredozemlja

Plodni polumesecJezgro Starog istoka inio je pojas plodnog zemljita, koji se protezao od doline Nila, du istonog Sredozemlja i sputao se na jug preko Mesopotamije do Persijskog zalivaOvaj prostor nazivamo prostorom plodnog polumeseca

MesopotamijaNa prostoru izmedju reka Tigar i Eufrat nastajali su i nestajali brojni gradovi-draveOko 3500.god. p.n.e. nastala je najstarija civilizacija na prostoru Mesopotamije, SumerSumerci su na jugu Mesopotamije osnovali brojne gradove-draveNajpoznatiji su bili: Ur, Uruk, Ki, Laga i UmaOvi gradovi su se medjusobno sukobljavaliGradovima su upravljali kraljevi, koje su njihovi podanici nazivali ensi ili lugal

O gradovima Sumera znamo uglavnom na osnovu arheolokih iskopavanja, ali i pojedinih pisanih izvoraJedan od najznaajnih pisanih izvora je tzv.Stela jastrebova, koja opisuje sukob izmedju gradova Ume i LagaaU 24.veku p.n.e. sumerske gradove pokorili su stanovnici severnijeg dela Mesopotamije, AkadjaniVladar Akada Sargon uspeo je da ujedini itavu Mesopotamiju pod svojom vlau Sargonov unuk Naramsin (23.vek p.n.e.) proirio je vlast Akada i na severnu Siriju i sebe je proglasio vladarom etiri strane sveta

U prvoj polovini 2.milenijuma p.n.e. na teritoriji Mesopotamije nastalo je nekoliko drava, od kojih se istiu Asirija i Starovavilonsko carstvoNajznaajniji vladar Starovavilonskog carstva bio je Hamurabi (1792-1750.god. p.n.e.)Starovavilonsko carstvo osnovalo je pleme AmoritaHamurabi je uspeo da zavlada itavom Mesopotamijom

Ostaci Vavilona

Njegovi naslednici nisu uspeli da sauvaju dravu, koju je on stvorioStarovavilonsko carstvo unitili su Heti 1595.god. p.n.e. Asirija se nalazila u severnoj Mesopotamiji, u svojoj ranoj istoriji doivela je nekoliko perioda uspona i padova

Osvajanja cara Asurnasirpala II, u 9.veku p.n.e. oznaavaju poetak novoasirskog carstva i otvorila su put ekspanziji Asirije u 7.veku p.n.e. Asurnasirpal II je osvojio Mesopotamiju i Fenikiju (dananji Liban), sagradio je i novu prestonicu NimrudStara prestonica Asirije bila je u gradu Asur, a osim Nimruda jedna od prestonica bila je i u gradu NiniviU 7.veku p.n.e. Asirija je uspela da osvoji gotovo itav Stari istok, car Asarhadon je 671.god. p.n.e. osvojio i EgipatAsirsko carstvo osvojili su Haldejci, osnivai Novovavilonskog carstva, kada su 612.god. p.n.e. osvojili Ninivu.

Nakon pada Asirije, Novovavilonsko carstvo postaje vodea sila Starog istokaNajmoniji vladar Novovavilonskog carstva bio je Nabukodonosor, koji je vladao itavom Mesopotamijom i istonim Sredozemljem Uspon ove drave okonali su Persijanci, koji su 538.god. p.n.e. osvojili Vavilon.

Drave Levanta (istonog Sredozemlja)Levant, u prevodu istok, istone zemlje, u uem smislu oznaava zemlje koje su se nalazile na prostoru istonog SredozemljaOvom prostoru pripadaju: Feniani, Jevreji, Heti

Feniani nikada nisu imali jedinstvenu dravu, na ta su u velikoj meri uticali prirodni uslovi u kojima su Feniani iveliNajznaajniji fenianski gradovi: Tir, Sidon, Biblos i Ugarit bili su vodei trgovaki centri na Bliskom istoku, svaki od tih gradova imao je status grada-draveFenianski gradovi esto su bili plen monijih drava

Pritisak Asiraca ali i namera da ojaaju svoje trgovake poslove, fenianski gradovi su poeli da osnivaju kolonije irom SredozemljaNajznaajnija fenianska kolonija, osnovana oko 750.god. p.n.e. na prostoru Tunisa, bila je KartaginaTo je bila kolonija grada Tira i vremenom je svojom snagom prevazila i matini grad

Istono i juno od fenianskih gradova nalazila se drava Jevreja, obrazovana poetkom 1.milenijuma p.n.e. Zbog nestaice i gladi deo jevrejskog stanovnittva se u 17.veku p.n.e. preselio u EgipatIz Egipta ih je u 13.veku p.n.e. poveo Mojsije, koji je Jevrejima dao prve zakone, tzv.Deset boijih zapovesti, pisane pod uticajem Hamurabijevog zakonikaZa prevlast nad Palestinom su se borili protiv Filistejaca, koji su pripadali narodima sa mora,njih su Grci nazivali Palestinci, pa se po tome i teritorija naziva Palestina

Kralj David je poetkom 1.milenijuma p.n.e. porazio Filistejce i osvojio Jerusalim. On je stvorio jedinstvenu izraelsku dravu. Njega je u 10.veku p.n.e. Nasledio Solomon, u vreme njegove vladavine drava je dostigla vrhunacU Jerusalimu je sagradio hram posveen bogu Jahveu, on je bio poznat po bogatstvu i mudrosti

Posle njegove smrti drava se raspala na Judeju na jugu, sa prestonicom Jerusalimom i Izrael na severu, sa prestonicom SamarijomIzrael su u 8.veku p.n.e. osvojili Asirci, Judeju je pokorio poetkom 6.veka p.n.e novovavilonski car Nabukodonosor, koji je sruio Solomonov hram i stanovnitvo odveo u vavilonsko ropstvoGlavni istorijski izvor za istoriju Jevreja je Stari zavet, kao sastavni deo Biblije

PersijaPersijanci su iveli na prostoru iranske visoravniOsniva persijske drave bio je Kir II Veliki, 550.god. p.n.e.; on je bio osniva dinastije Ahemenida, koja je vladala Persijom do 330.god. p.n.e. Poto je uvrstio vlast, krenuo je da osvaja drave u okruenju

Prva drava, koja se nala na udaru Persije, bila je Lidija, drava na zapadu Male AzijeKir se sukobio sa lidijskim kraljem Krezom (poznat po izuzetnom bogatstvu, postoji izreka bogat kao Krez)Sukob je zavren 546.god. p.n.e. pobedom Persijanaca, koji su osvojili Sard, prestonicu Lidije538.god. p.n.e. Kir je osvojio Novovavilonsko carstvo, ime je pripojio Mesopotamiju, Siriju, Fenikiju i Palestinu

Kira je na vlasti nasledio njegov sin KambizOn je sagradio flotu, iju su osnovu inili Feniani525.god. p.n.e. on je osvojio EgipatZarad bolje uprave Persijsko carstvo delilo se na oblasti, koje su se zvale satrapije, na elu sa inovnicima-satrapima

Imperija Ahemenida

Kirova grobnica u PasarganduInspiracija Ivanu Metroviu za Spomenik neznanom junaku

Jezgro persijske vojske inila je konjica i 10.000 besmrtnika, line carske gardeU Persiji je postojao jedinstveni monetarni sistem, na prostoru itavog carstvaIzgradjen je itav sistem puteva, a najznaajniji je tzv.carski put, koji je povezivao Suzu (jedna od prestonica na istoku) i SardOsim Suze, carstvom se upravljalo iz Persepolisa i Vavilona