Mese~nik Kancelarije za inkluziju Roma 37/srpski.pdf · vanje i ravnopravnost polova, zadužena za oblast unapređenja položaja Roma Slavica Denić, predstavila je četiri nova kon-kursa

^honesko inkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromen|i

ISSN

221

7-50

24

|indo 37, aprilo 2014. br{

Mese~nik Kancelarije za inkluziju Roma

ISSN

221

7-50

16

br. 37, april 2014. godine

Fo

to m

eseca:

Sta

`is

tkin

je K

an

cela

rije

za in

klu

ziju

Ro

ma

Osnivač lista i izdavačKancelarija za inkluziju Roma

Vlade AP Vojvodine

Glavni i odgovorni urednikDuško Jovanović

Urednik izdanjaAleksandra Mićić

Redakcija:Dragana Rajić

Zita FarkašTijana Čubrilo

Jovana DavidovićEmil Šrajber

Dopisnici:Koordinatori za romska pitanja APV

Ivana Koprivica

Prevod na romski jezik:Igor Dimić

Prevod na engleski jezik:Ana Kozlovački

Tehnička priprema i štampa:MONDO-GRAF, Novi Sad

www.mondograf.co.rs

Tiraž: 1000 primeraka

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

Tel: 021/488-17-23

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58)(497.113)

DEKADA Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije za inkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović - 2011, br. 1 - Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2011-. 30 cm

Mesečno. Tekst na srp., engl. i rom. jeziku. - Tekst na rom. jeziku štampan u obrnutom smeru.ISSN 2217-5016COBISS.SR-ID 261834759

UVODNA REČPred Vama je aprilski broj magazina Dekada

Roma u AP Vojvodini.Početak broja posvećen je Svetskom danu

Roma. Ispratili smo obeležavanje ovog međunarod-nog praznika u Skupštini AP Vojvodine, Udruženju romskih studenata i Narodnom pozorištu u Beogradu.

U rubrici Koordinatori za romska pitanja nalazi se intervju sa koordinatorkom za romska pitanja Grada Zrenjanina Dobrilom Nikolić.

Zapošljavanje je rubrika sa dva teksta. Prvi je o zapošljavanju deset pripadnika romske populacije u Gradu Somboru, a drugi o rezultatima PGF tima.

Obeležavanje deset godina radne prakse Univerziteta u Novom Sadu, intervju sa predsedni-kom Omladinskog saveza Srbije i rad Aleksandre Aleksandrović na proučavanju romske kulture i tra-dicije našli su se u rubrici Obrazovanje.

Socijalna zaštita predstavlja Net-age projekat.Rubrika NVO prati dodelu nagrade Zlatni točak

Ekumenskoj humanitarnoj organizaciji i promociju dve knjige i izložbu slika Maje Familić.

Kultura govori o romskim mitovima i legen-dama, kao i o knjizi „Istorija romske književnosti“ Rajka Đurića.

Tekst o jednom od deset najboljih plesača u istoriji sveta Hoakinu Kortesu donosi rubrika Romi u svetu.

Nadamo se da je i ovaj broj ispunio Vaša očeki-vanja i očekujemo Vaše sugestije i kritike, kako bismo zajednički postigli što bolji kvalitet.

Vaša redakcija

2 Dekada Roma u AP Vojvodini

Svečanosti su pored pred-stavnika Vlade Vojvodine i Univerziteta u Novom Sadu, pri-sustvovali i predstavnici lokalnih samouprava, nacionalnih saveta nacionalnih manjina, romskih nevladinih organizacija, kao i drugi javni i kulturni radnici.

Bogat kulturno-umetnički program romskih studenata Akademije umetnosti Univerzi-teta u Novom Sadu, Departmana muzičkih umetnosti, učenika osnovnih škola i romskog teatra „Suno e Rromengo“ iz Novih

Karlovaca oplemenio je ovaj praznik.

Svečanost je obeležila i dodela zlatne plakete direktoru kancelarije za inkluziju Roma Dušku Jovanoviću od strane Omladinskog saveza Srbije za sve napore koji ulaže na unapređenju p o l ož aj a m l a d i h R om a .

Vojvođanska banka dodelila lap-top studentima smera Vaspitač na romskom jeziku na Visokoj školi strukovnih studija za obra-zovanje vaspitača.

Usporen proces integracije Roma

Direktor Kancelarije za inkluziju Roma Duško Jovanović na samom početku svog obraćanja čestitao je svojim sunarodnicima ovaj veliki praz-

nik uz opomenu institucijama da se proces integracije Roma mora odvijati brže i energičnije. Jovanović je takođe nastojao da skrene pažnju javnosti o, i dalje, izuzetno teškom položaju u kom se nalazi romska zajednica:

,,Današnji dan je povod i da analiziramo rad Kancelarije u

prethodnih godinu dana, ali i da se zajedno sa nadležnim institu-cijama i organizacijama osvr-nemo na na prethodni period i na to šta je urađeno, a šta nam predstoji. Nažalost, proces integ-racije Roma je usporen. Nedostatak sredstava je najčešći izgovor koji uslovljava uspora-vanje. U AP Vojvodini se, na svu sreću, ipak problemi amortizuju. “Ističući da se problemi romske populacije ne mogu rešavati bez

Svetski dan Roma

SvetSki dan RomaKancelarija za inkluziju Roma, u saradnji sa Vladom AP Vojvodine i Unijom romskih

studenta Univerziteta u Novom Sadu, obeležila je Svetski dan Roma, Osmi april u Skupštini AP Vojvodine.

Odluka da se 8. april obe-ležava kao Svetski dan Roma doneta je na prvom međunar-odnom kongresu Roma, održanom u Londonu od 4. do 8. aprila 1971. godine. Usvajanjem Deklaracije kojom se osuđuje svaki oblik nacio-nalne, verske i rasne netrpelji-vosti, uvođenje jezika, zastave, himne i termina ,,Rom“, Svetska organizacija Roma je prokrčila put integracije rom-ske zajednice u društvene tokove. Današnja stremljenja Roma se prepliću između tra-dicionalnog i integrativnog u nameri da se obrazovanjem omogući bolji status u druš-tvu, utiče na smanjenje siro-maštva i unapredi uloga ove zajednice u društvu.

Foto

:Arh

iva

Kanc

elar

ijeDirektor Kancelarije za inkluziju Roma

3Dekada Roma u AP Vojvodini

prisustva Roma u institucijama, Jovanović je kao primer dobre prakse naveo Sektor za una-pređenje položaja Roma pri Pokrajinskom sekretarijatu za rad, zapošljavanje i rav-nopravnost polova.

Na kraju obraćanja Jovanović je predstavio tri projekta koji Kancelarija trenutno sprovodi. Prva dva projekta finansirana su do strane Fonda za otvo-reno društvo iz Budimpešte: projekat izgradnje kapaci-teta Kancelarije za inklu-ziju Roma u AP Vojvodini i projekat izgradnje reci-klažnog centra. Treći pro-jekat tiče se poboljšanja zapošljivosti Romkinja u AP Vojvodini i finansiran je od strane Ambasade Norveške.

veliki napredak u vojvodini

Čestitajući praznik u ime Vlade Vojvodine, potpredsednik pokrajinske Vlade i pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj prof. dr Dragoslav Petrović je rekao da je Vlada Vojvodine, polazeći od principa da svako ima pravo na podjednaku šansu, poslednjih godina činila velike napore da se u okviru svojih mogućnosti unaprede preduslovi za obrazovanje, razvoj i život svakog čoveka i svake porodice. On je istakao da su se, između ostalih, aktivnosti odnosile na ceo sistem obrazovanja koji pred-stavlja ključnu stvar, kako u for-miranju ličnosti, tako i za pri-premu mladog čoveka za mogućnosti stvaranja i učešća u

privrednom, kulturnom i sva-kom drugom segmentu života.

„Bez sumnje, u Pokrajini je tu učinjen veliki napredak. Samo

za poslednje tri godine, na držav-nom univerzitetu upisano je 247 studenata romske nacionalnosti i još 217 je upisano na devet viso-kih škola u Vojvodini”, izjavio je prof. Petrović i pomenuo i pri-mer Visoke škole strukovnih stu-dija za vaspitače na romskom jeziku u Vršcu.

Potpredsednik Vlade Vojvo-dine je istakao i da su u posled-njim godinama učinjeni veliki napori preko Fonda za kapitalna ulaganja da se unaprede uslovi stanovanja romske populacije. Učinjen je niz adaptacija stam-benih objekata za romske poro-dice i sproveden niz projekata vezanih upravo za romska naselja i poboljšanje infrastruk-ture u njima. Petrović je najavio i nastavak takvih aktivnosti, kao i korišćenje budžetskih sred-stava za stimulaciju učešća u projektima kojima će se aplici-

rati prema evropskim fondo-vima za poboljšanje uslova života i rada romske populacije.

istrajno u borbu za poboljšanje položaja Roma

Predstavljajući rad i zala-ganje Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i rav-nopravnost polova, sekretar Miroslav Vasin je istakao značaj godišnjeg okupljanja i obe-ležavanja ovog značajnog praznika.

,,Ovaj dan služi kao opo-mena svima nama i fokusiranje na činjenicu u kakvom se stanju nalazi romska zajednica u našoj zemlji, Evropi i svetu. Globalno posmatrajući, napredak na ovom polju je izostao. AP Vojvodina je svetao kamičak u tamnom mozaiku. To je evrop-ska regija koja prednjači u Evropi po pitanju privlačenja stranih investicija, po zastu-panju rodne ravnopravnosti, ali i po unapređenju položaja

Svetski dan Roma

Foto

:Arh

iva

Kanc

elar

ije

Sa predstavnicima Omladinskog saveza Srbije


Roma. Ulažemo napore da u svest građana Vojvodine usa-dimo premisu da je naš civiliza-cijski zadatak da poboljšamo položaj ove siromašne zajednice. Ta borba za sistem vrednosti koja karakteriše našu pokrajinu mora istrajati“, rekao je Vasin i naglasio da u 21. veku i dalje postoje deca koja gladna odlaze na počinak, koja žive u zemuni-cama i u uslovima života koji su ispod svakog standarda.

Primeri dobre prakse u zapošljavanju i obrazovanju

Pomoćnica pokrajinskog sekretara za privredu, zapošlja-vanje i ravnopravnost polova, zadužena za oblast unapređenja položaja Roma Slavica Denić, predstavila je četiri nova kon-kursa iz ove oblasti. Konkursi su raspisani 2. aprila 2014. godine, a za njih je Sekretarijat izdvojio sredstva u ukupnom iznosu od 5 miliona dinara. Tri konkursa su namenjena grado-vima i opštinama sa teritorije AP za sufinansiranje izrade lokalnih akcionih planova za unapređenje položaja Roma, potom za angažovanje koordi-natora za romska pitanja i za sufinansiranje programa obra-

Svetski dan Roma

„Romska deca u izmeštenim odeljenjima, vršnjačko nasilje nad romskom decom, ukidanje predmeta romski jezik, naglaša-vanje nacionalne pripadnosti izvršilaca krivičnih dela ako su rom-ske nacionalnosti – ovo su samo neki od primera medijskih izveštavanja o Romima tokom prošle godine.

Prema podacima koje je sakupio Poverenik za zaštitu ravno-pravnosti, od ukupnog broja priloga o pripadnicima različitih nacionalnih manjina, čak trećina se odnosila na Rome, i to mahom povodom napada, otvorenih poziva na netrpeljivost i raznih inci-denata. Slika koju formiraju mediji je slika koja se kasnije formira u svesti građana, i zato je neophodno javnost upoznati i sa dobrim primerima. Među Romima i Romkinjama su i oni koji završavaju fakultete, odlični su studenti i studentkinje, društveno su aktivni, ekonomski samostalni i uspešni u svojim profesijama. Hajde da pronađemo te primere i predstavimo ih na najbolji način. Hajde da afirmišemo potencijale Roma i Romkinja, da ukažemo na njihov doprinos ovom društvu, i da pokažemo da postoje Romi koji su uspeli da prevaziđu ogromne prepreke i ostvare svoje cil-jeve. Neka služe za uzor romskoj deci i svima nama.

80% Roma i Romkinja kaže da nisu osetili pozitivne efekte dosadašnjih mera i aktivnosti za unapređenje položaja Roma, i dalje se osećaju diskriminisanim u svim oblastima. Zato Svetski dan Roma treba dodatno da nas podseti da smo kao društvo odgovorni da svakom romskom detetu omogućimo da živi u druš-tvu u kome će moći da ostvari svoje talente, znanja i sposobnosti. Jedino zajedničkim naporima u borbi protiv stereotipa, pre-drasuda i diskriminacije i rešavanjem problema sa kojima se Romi susreću kao primarnog političkog i demokratskog pitanja, uspećemo da postignemo cilj koji smo sebi kao društvo zadali“.

Saopštenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Izvor:

http://www.ravnopravnost.gov.rs/sr/aktuelno/svetski-dan-roma

Svetski dan RomaFo

to:A

rhiv

a Ka

ncel

arije


zovanja romske dece osnov-noškolskog uzrasta od 5. do 8. razreda. Četvrti konkurs name-njen je romskim neprofitnim organizac i j ama, o dnosno udruženjima građana za finan-siranje projekata u oblasti rav-nopravnosti polova u romskoj zajednici, u iznosu od milion dinara.

Slavica Denić je takođe naglasila da su primeri dobre prakse osetni u oblasti zapošlja-vanja i obrazovanja upravo u AP Vojvodini.

Na kraju obraćanja poželela je romskoj populaciji što više upisanih učenika, kao i diplomi-ranih studenata.

međusobno poštovanje – preduslov za uspeh

Petar Nikolić, predsednika Saveta za integraciju Roma AP Vojvodine rekao je da se u Vojvodini na pravi način promo-više sistem jednakih šansi: „Ovde se problemi Roma rešavaju zajedno sa Romima, u institu-cijama i to o je model koji, s pra-vom, možemo nazvati evropska romska politika“.

Nikolić je takođe istakao da je potrebno istražiti ko su oni koji su zloupotrebili sredstva dobijena iz fondova namenjenih romskoj integraciji i inkluziji.

Na kraju svog obraćanja Nikolić je istakao da je uspeh u ovom procesu moguć jedino uz veliko međusobno poštovanje, a da se pritom govori dokazima, a ne emocijama.

Jovana Davidović

ZaJedniČka PoRUka StUdenataUdruženje romskih studenata, Savezi studenata

Univerziteta u Novom Sadu i Inicijativa studentkinja Romkinja u saradnji sa Kulturnim centrom Novog Sada obeležili su Osmi april, Svetski dan Roma.

Nakon intoniranja rom-ske i srpske himne usledio je program koji je za cilj imao da pokaže sav talenat rom-skih učenika i studenata i njihovih gostiju, ali i bogat-svo kulture, istorije i tradicije romske nacije.

Prikazan je dokumen-tarni film o uspešnim rom-skim studentima i studentki-njama, prezentovani su odevni predmeti od reciklira-nog materijala, recitovana je poezija na romskom jeziku, predstavljen je seminarski rad studentkinje Akademije umetnosti, a bilo je i afori-zama, skečeva, repovanja. Voditeljski par je pričao o poznatim Romima u svetu, za koje šira javnost ni ne zna da su bili Romi, a koji su svojim delovanjem ostavili velikog traga u muzici, filmu, književ-nosti. Na sceni su se našli i članovi GRUBB-a koji su izveli plesne koreografije i pevačke tačke.

Središnji deo ove sveča-nosti bilo je dodeljivanje almanaha sa pozitivnim porukama studenata Uni-verziteta u Novom Sadu rom-skim studentima. Poruke su prikupljane dan ranije na Studentskom trgu Univer-ziteta u Novom Sadu, kada su svi studenti imali priliku da

svojim kolegama Romima napišu poruke. Predstavnici Saveza studenata sa Medi-cinskog fakulteta, Pravnog fakulteta, Prirodno-matema-tičkog fakulteta, Fakulteta tehničkih nauka, Poljopriv-rednog fakulteta i Filozofskog fakulteta su, u ime svojih kolega, preneli lepe želje i iskrene čestitke romskim stu-dentima povodom Svetskog dana Roma. Svi su bili jedin-stveni i naglasili značaj obra-zovanja i edukacije, i nadu da će u godinama koje dolaze biti sve više romskih studenata.

Obrazovanje je naj-sigurniji način za podizanje svesti o sopstvenoj kulturi i za stvaranje mogućnosi za poboljšanje položaja romske populacije.

Romski studenti su na ovaj način pokazali da rom-ska kultura i tradicija mogu i treba da budu negovani i oču-vani, jer će u budućnosti biti mladih i obrazovanih ljudi koji će o tome voditi računa. Zato je od izuzetnog značaja podrška koju su romski stu-denti dobili od svojih kolega sa Univerziteta u Novom Sadu.

Tijana Čubrilo

Svetski dan Roma


Svetski dan Roma

„kaRmen“ Za SvetSki dan RomaPovodom Svetskog dana Roma, u utorak 8. aprila, na Velikoj sceni izvedena je opera

Žorža Bizea „Karmen“ u režiji Nebojše Bradića i pod dirigentskom upravom Ane Zorane Brajović.

Naslovnu ulogu tumačila je Aleksandra Angelov, dok je rola Mikaele bila poverena gošći – sopranu Nataši Tasić Knežević, pripadnici romske nacionalne manjine.

Prijem za romske učenike

Pre početka predstave, u Muzeju Narodnog pozorišta održan je prijem za grupu od petnaestak pripadnika romske populacije, inače odličnih uče-nika iz nekoliko beogradskih srednjih škola, koji žive u siro-tinjskom, nehigijenskom naselju u Krnjači.

U prijatnoj atmosferi, sa njima su razgovarali v.d. direk-tora Opere Jelena Vlahović, direktor Muzeja Narodnog pozo-rišta Dragan Stevović, prvakinja Opere Jasmina Trumbetaš Petrović i solistkinja Nataša Tasić Knežević. Stevović im je pričao o istorijatu Narodnog pozorišta u

Beogradu, kao i o brojnim aktivnos-tima Muzeja, dok su Vlahović, Trumbetaš-Petrović i Tasić-Knežević nastojale da ih što bolje upoznaju sa operom “Karmen”, koju su te večeri gledali po prvi put.

karmen – nežna, divlja i slobodna

Vlahović, koja je godinama pevala naslovnu ulogu u tom remek-delu operske umetnosti, objasnila je da ta junakinja “može biti i nežna i divlja, ali uvek mora biti ona osoba koja teži za slobodom”.

- Kad se zaljubi, Karmen ide do kraja. Kad se odljubi, odlazi bez ikakvog kompromisa. Ne postoji nikakva sila koja može da je spreči u tome. To je uloga koja nije toliko zahtevna pevački, ali jeste fizički. Za mene je pred-stavljala veoma veliki izazov, jer sam je dobila na početku svoje karijere – kazala je Jelena Vlahović.

temperamentne karmen i toska

Trumbetaš-Petrović, koja je godinama tumačila lik Mikaele, naglasila je da ta uloga “uopšte nije naivna, jer je za nju neo-phodna dobra tehnika”. U kon-tekstu karaktera uloga, ona je primetila da su po tome Karmen i Toska veoma slične.

- I jedna i druga su tempera-mentne, karakterne ličnosti koje i vole i mrze do kraja, odnosno, što bi se reklo, ne štede se - kazala je Trumbetaš-Petrović.

Budućnost Roma je u njihovim rukama

Tasić-Knežević, koja je u Narodnom pozorištu debitovala 2010. godine, upravo u “Karmen”, ulogom Fraskite, istakla je da je veoma uzbuđena uoči svakog nastupa u toj kući.

- Takođe, uzbuđena sam i zbog toga što ću pevati pred vama, jer mislim da budućnost nas Roma leži upravo u vama - poručila je ova umetnica koja je završila specijalističke studije na Fakultetu muzičke umetnosti u klasi Višnje Pavlović-Drakulić.

Za kraj predstavnica „Kru-gova umetnosti“ Ema Gocević, u ime te humanitarne organizacije, uručila je svakom od učenika prigodan poklon.

Jovana Davidović

Foto

: Int

erne

t

Sa izvođenja opere


*Koje su aktivnosti u oblasti Dekade Roma na polju obrazo-vanja, zapošljavanja, stano-vanja i ljudskih prava?

- Kada je u pitanju obrazo-vanje rešavamo problematiku dokumentacije odjave ili prijave deteta ili roditelja, jer nekad ni roditelji nemaju neophodnu dokumentaciju pa moramo prvo da rešavamo njihovu dokumen-taciju i tek posle da rešavamo dokumentaciju za njihovo dete. Ovu inicijativu je 2006. godine započela nevladina organizacija

„Zvezda vodilja“, i od tada su roditelji stekli jednu jako veliku i dobru naviku da to rade bez naše podrške.

Što se tiče školstva, kad sam počela da radim kao koordina-torka 2007. godine, nakon pet-naest dana smo dobili jednu zajedničku odluku sa društvenim delatnostima da sva deca čiji roditelji primaju socijalnu pomoć bez obzira na nacionalnu pripad-nost imaju pravo na besplatne udžbenike u osnovnoj školi do 8. razreda. To funkcioniše i danas,

a takođe imaju pravo i na besplatnu užinu, ekskurzije i na sve ostalo što dobijaju druga deca koja potiču iz socijalno ugroženih porodica. Deca koja se upisuju u srednje škole imaju tri vrste sti-pendija, od kojih su dve državne, od Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i Ministarstva pro-svete, a treću stipendiju je davao Romski edukativni fond iz Budimpešte, koja je išla prvenst-veno onima koji su upisivali medicinu, ali je napravljen takav poredak da tu stipendiju dobiju i

PRetvoRiti SlaBoSt U SnagUDobrila Nikolić od 2007. godine radi kao koordinatorka za romska pitanja u Upravi Grada

Zrenjanina, ali pod ugovorom o delu. Radno mesta koordinatora za romska pitanja nije sistematizo-vano. U intervju za naš list predstavila je svoje aktivnosti u oblasti Dekade Roma, ističući da je sla-bost Roma njihovo obrazovanje.

koordinator za romska pitanja

Jedan od koordinatora - Dobrila Nikolić

Foto

:Arh

iva

Kanc

elar

ije


koordinator za romska pitanja

ostali koji upišu neku višu školu.Što se tiče zapošljavanja,

ima l i smo sreć u da u “Drekslmajer”, nemačku fabriku kablova koja je otvorena 2008. godine zaposlimo oko stotinak roma za stalno. Problem je što su nakon uvođenja bezviznog režima mnogi napustili svoja radna mesta, a posle nekoliko meseci kad su se vratili neke smo uspeli da vratimo na radna mesta, a neke nažalost nismo.

Što se tiče stanovanja, tu imamo većih poteškoća koji su nerešivi iz prostog razloga jer Gradska uprava nema moguć-nosti za legalizaciju. Mi svake godine pokušavamo da rešimo problem na jednom od 3 najveća romska naselja, a to je Surdučka, gde problemi nastaju kad padne kiša i prilaz postaje nemoguć. Kada deca krenu iz svojih kuća u čistoj odeći i obući, a dok stignu do dvorišta ona su sva blatnjava. Veliki problem predstavljaju i zaraze koje se šire iz obližnjeg kanala, i mnogi su obećavali da će sve biti rešeno, ali s obzirom da su njihove reči uglavno služe kao politički marketing, dosad ništa nije preduzeto povodom ovih problema. Pohvalila bih Ekumensku humanitarnu orga-nizaciju iz Novog Sada koja nam svake godine pomaže šaljući alat za sedmoro ili osmoro, obe-zbeđuje besplatne kurseve preko kojih mogu dobiti sertifikat koji im može značiti kada se zapošlja-vaju, a neki Romi su dobili mate-rijal za kupatilo. Ekomenska humanitarna organizacija je bila voljna i da uđe u ovo naselje sa

namerom da pomogne u far-banju kuća i opremanju kupatila tamo gde je neophodno. Projekat nije uspeo da se realizuje, jer uprava grada nije odradila svoj deo, odnosno ulice nisu dobile ni asfalt ni kanalizaciju.

Ljudska prava bi naravno trebalo svima da pripadaju u rav-noj meri, međutim, Romi se često suočavaju sa diskriminaci-jom, a diskriminacija je mač sa dve oštrice. Ona ima dva početka i dva kraja.

*Kako biste opisali Vašu s aradnju s a l oka lnom samoupravom, pokrajinskim i republičkim organima?

- Uvek nailazim na dobre ljude i dobru saradnju, bilo da su u pitanju lokalna samouprava ili pokrajinski i republički organi. Mogu da kažem da imam dobru prekograničnu saradnju i sa matičnim službama kao što je Nemačka, Italija, Francuska.

*Na koji način promovišete romsku kulturu i tradiciju?

- Trudimo se da kroz pro-jekte i medije istoriju roma pokažemo u boljoj svetlosti, da pričamo o poznatim romima i da ukažemo na to da svako može biti uspešan ukoliko se potrudi. Stari Romi koji su preživeli Drugi svetski rat nam prenose svoje životne priče, jer za razliku od jevrejskog naroda koji je bio pis-men i mogao je da ostavi pisane dokaze o svojoj istoriji, romska istorija se uglavnom prenosi usmenim putem.

*Koji su najčešći problemi na koje nailazite u radu?

- Problemi su neizbežni. Poteškoća uvek ima, uglavnom zbog nedostatka volje da se data obećanja uvek ispune, jer se ljudi uvek ponadaju da će taj neko stvarno preduzeti nešto, a posle se razočaraju. Koordinator treba da bude osoba koja je spremna da sarađuje sa svima.

*Kako biste opisali jedan Vaš radni dan?

- Ovo nije lak zadatak. Trudim se da odvajam posao i kuću, ali kada vidim neke zaista tužne stvari ne mogu to tek tako zaboraviti, zato što ostavlja trag. Ali nije sve uvek crno, kada nekom mogu da prenesem radosne vesti to i mene usreći. Kada treba nešto u pismenoj formi ja im pomognem da to napišu, ili ako ne znaju gde treba da odu da reše neku obavezu ja ih odvedem.

*Koji su Vaši predlozi za rešenje romskih problema?

- Fali nam obrazovanje. Nedostaje nam podsticaj, da nam se ukaže na mogućnosti koje nam se nude čak i u sivoj ekonomiji.

Za kraj ostavljamo reči ove koordinatorke koja poručuje sunarodnicama: „Ne treba popuštati pod mišljenjem da je neko bolji. Svako je onoliko dobar koliko se trudi da to bude. Samo treba pretvoriti slabost u snagu i ne predavati se“.

Emil Šrajber


Zapošljavanje

PRimeRi doBRe PRakSe U oBlaSti ZaPošlJavanJaSeminar o primerima dobre prakse u oblasti zapošljavanja Roma i Romkinja održan je u orga-

nizaciji Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS). Svrha Seminara je bila razmena uspešnih primera u oblasti zapošljavanja jedne od najosetljivijih grupa u Evropi i u Republici Srbiji. Osim toga, jedan od ključnih ciljeva je bila promocija postojećih praksi usmerenih ka izgradnji ljudskog kapitala i lokalnog razvoja kojima se podržava uključivanje Roma i Romkinja.

Kancelarija za inkluziju Roma AP Vojvodine, JUROM Centar, RIC, HELP i CARE su pokazali kako najbolje iskoris-titi postojeći ljudski kapital i resurse za privredni razvoj i sta-viti ih u funkciju zapošljavanja Roma, i predstavili su uspešne k o r i s n i k e p r o g r a m a zapošljavanja.

Seminaru su prisustvovali predstavnici Saveta za unapre-đenje položaja Roma i sprovo-đenje Dekade Roma, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Delegacije Evropske unije, organizacija civilnog društva, kao i predstav-nici civilnog sektora Češke i aka-demske zajednice Španije, koji su prezentovali primere dobre prakse u oblasti zapošljavanja Roma u Evropi.

nova strategija do 2020. godine

Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjin-ska prava (KLjMP), pozdravila je prisutne u ime Kancelarije i izjavila da Kancelarija preuzima, od 2012. godine, najveći deo aktivnosti za koordinaciju resornih ministrstava u Vladi RS kada je u pitanju sprovođenje Strategije za unapređenje

položaja Roma. Ona navodi da nemaju još uvek pouzdane sta-tističke podatke o uspehu strate-gije od kada je usvojena, niti jasan sistem praćenja implemen-tacije strategije. KLjMP radi na uspostavljanju novog meha-nizma koji će omogućiti da se Strategija i Akcioni plan zasni-vaju na jasnom sistemu za praćenje rezultata. Praćenje sprovođenja Strategije radi mogućnosti sagledavanja pro-blema i intervencije u pojedinim resorima je jedan od osnovnih problema u implementaciji Strategije. Mora da postoji veća odgovornost svakog resornog ministarstva za aktivnosti koje su dogovorene.

KLjMP će u narednom peri-odu raditi na donošenju nove Strategije do 2020. godine, kao i na formiranju novog strateškog okvira za funkcionisanje Vlade RS kada je u pitanju inkluzija Roma. Suzana Paunović je ovom prilikom izjavila i da KLjMP podržava osnivanje Fonda za socijalno uključivanje, navodeći da je 2,6 milijarde iz budžeta RS namenjeno različitim fondo-vima za socijalno ugrožene. Samo 66% sredstava je utrošeno, što govori da ni budžetskim sredstvima ne raspolažemo dobro.

Podizanje kapaciteta na lokalnom nivou

Ljiljana Džuver, pomoćnica ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike (MRZSP), istakla je da važno mesto u okviru osetljivih grupa na tržištu rada čine Romi. Od 2009. godine u Nacionalnoj službi za zapo-šljavanje, Romi mogu da se izjasne po nacionalnoj osnovi bez diskriminacije i na taj način da se uključe u aktivne mere za zapošljavanje. Broj Roma koji su koristili subvencije ili se zapo-slili kod nekog poslodavca nije veliki. Treba uzeti u obzir lošu obrazovnu strukturu romske populacije, jer je nizak nivo obrazovanja generalni faktor nezap oslenost i . Stoga j e potrebno preduzeti mere uklju-čivanja Roma u obrazovni sis-tem. U poslednje tri godine veliki broj Roma je uključen u funkcionalno obrazovanje odraslih. Više od 22.000 Roma se nalazi na evidenciji za neza-poslene i veliki je broj osoba zainteresovanih za obuke za otpoči-njanje biznisa tj. za predu- zetništvo. Za ostale vrste obuka nije veliko interesovanje, veliki broj Roma nije uključen u javne radove, jer nema novih radnih mesta: „Prvo treba podići kapa-


Zapošljavanje

glas evrope

Mihal Miko iz Češke predstavio je projekat „Poboljšanje položaja Roma u Pragu na tržištu rada“. Projekat je dugoročan (obuhvata uzrast od 15 do 55 godina). U 2011. godini 300 Roma je učestvovalo u projektu, a 37 je zaposleno. Aktivnosti projekta: u partnerstvu sa još jednom organi-zacijom, vrše se obraćanje potencijalnim klijentima, obilazak romske zajednice, kursevi motivacije, obuke za traženje posla, prekvalifikacije... Poslodavcima je subvencionisana plata, u prva 3 meseca za Rome koji stiču iskustvo u njihovim firmama. Plata od 450 evra se plaća iz određenog fonda umesto iz prihoda poslodavaca. Asistenti projekta su svakodnevno u kontaktu sa korisnicima, rom-skim koordinatorima, lokalnim samoupravama, službom za zapošljavanje. Pravi se individualni plan za svakog korisnika i prati se njihov razvoj. Ukupan budžet projekta iznosi oko 150 000 evra za period od 2 godine. Iz projekta se plaćaju kursevi prekvalifikacije. Cena zavisi od profila prekvalifi-kacije, u proseku oko 600 evra. U prethodnom periodu je zaposleno 25 ljudi, a do kraja 2014. godine se nadaju da će broj biti nešto veći.

David Berna Serna iz Španije rekao je da je njegov tim usredsređen na rad sa Romkinjama. Romkinje u Španiji, odnosno žene, su izloženije diskriminaciji. Žensko udruženje iz Katalonije, SURT, vrši program stručne obuke za mlade Romkinje, koje su sastavni deo programa Leonardo Da Vinči (EU, 1999 – 2000). Ciljna grupa projekta bile su Romkinje iz Barselone i okoline. Broj učesnica je bio 55. Projekat je direktno delovao protiv socijalne isključenosti Romkinja, posebno najugroženijih, a to su mlade žene. Cilj je bio podsticanje promena putem stručne obuke koja bi obuhvatala i edukaciju iz kulturnih vrednosti, priznavanje položaja Romkinja u društvu. Glavni cilj je bio njihovo formalno zapošljavanje. Španija je konzervativno društvo kada je reč o ulozi žene. Uloga Romkinje kada radi van kuće, nije prihvatljiva. Nakon projekta došlo je do promene u druš-tvu. Romkinje uglavnom imaju samo osnovno obrazovnje u Španiji, stručne obuke su bile različitih profila (kasirka, trgovac...), a posle projekta 18% žena su dobile zaposlenje u prodavnicama kao što su Zara, Mango.

Žensko romsko udruženje iz Barselone je realizovalo program uz bespovratna sredstva pro-grama Dafne 3, obuka za rad u školskim kantinama. Obuka je namenjena Romkinjama koje nemaju akademsko obrazovanje, traje 308 sati, polovina teorijske i polovina praktične obuke. Drugi deo obuke sastoji se od prakse u školama, koje se nalaze u blizini njihovih domova.

Darko Rudeš i Samjuel Friškič iz Slovenije, članovi projektnog tima ,,Romano ker” realizuju projekat koji se finansira Operativnim programom za ljudske resurse. Primenjuje se model „Agenti za zapošljavanje“ za romsku zajednicu, organizuju radionice i obuke za Rome da bi ih osnažili da bolje nastupe na tržištu rada. Ovu obuku sprovode individualnim pristupom, koji je najdelotvorniji.

U Sloveniji, nezaposlenost romske zajednice je visoka. Tržište rada u EU je otvoreno za njih, i uspešni su u podršci Roma da nađu zaposlenje u susednoj Austriji. Između 400 - 500 Roma je pro-našlo zaposlenje u Austriji.


Zapošljavanjecitete na lokalnom nivou, a MRZSP to radi sa „Tvining“ pro-jektom i sa drugim projektima koji se finansiraju iz IPA fon-dova, da bi kroz pripremu lokalnih planova zapošljavanja posebno bilo tretirano pitanje zapošljavanja Roma“.

Evidentno je potrebna i bolja povezanost Centara za socijalni rad sa filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje, kako bi se korisnici socijalne pomoći uključivali u mere aktivne poli-tike zapošljavanja.

ekonomsko jačanje romskih porodica

Osman Balić, predstavnik JUROM centra smatra da je u odnosu na uloženo premalo postignuto.

Projekat JUROM centra kao podrška zapošljavanju se implementira u opštinama Bujanovac, Vranje i Vladičin Han. Karitas je hteo da smanji broj lažnih azilanata pa je pristupio JUROM centru. Formiran je tim lokalnih ljudi, razvijen je program podrške sakupljačima sekundarnih siro-vina i obezbeđeni su tricikli (50 komada) za koje su korisnici izjavili da su im dragoceni. Obezbeđene su prese za siro-vine, obuka, zaštitna oprema za rad. Balić je dodao da se odu-stalo od modela zadruge, jer su veliki nameti države, ali je for-miran klaster udruženja sakup-ljača sekundarnih sirovina:

„Ovakve projekte bi trebalo da realizuje lokalna samouprava i država, a ne nevladine organi-zacije poput Karitasa. Potrebna

je direktna i neposredna pomoć“.

Saradnja sa lokalnim samoupravama

Ana Molnar (HELP) i Boško Maksutović korisnik programa HELP-a rekli su da su davanja u naturi dobar model da se obe-zbedi da se sredstva namenski troše.

HELP projekti nisu ciljno orijentisani isključivo za Rome, već su Romi kao osetljiva katego-rija često njihovi korisnici (u 50% slučajeva). HELP neguje javno-privatno partnerstvo, dogovor je sa opštinom da ako neko dobije pomoć u naturi ili na drugi način, da to mora da „kompenzuje“ kroz društveno koristan rad za zajednicu. Radi se proverava na terenu za kandi-date koji konkurišu za podršku.

HELP smatra da je primer dobre prakse da se projekti reali-zuju tako da lokalna zajednica to oseti kao njihov projekat, a ne tamo neke organizacije sa strane.

Na osnovu zajedničkog zaključka učesnika seminara u okviru strateškog okvira važno je definisati održiv model zapo-šljavanja Roma i Romkinja zbog perspektive programiranja IPA, različitih drugih fondova i pro-jekata. Za unapređenje zapošlja-vanja potreban je širi pristup s o c i j a l nom u k l ju č iv anju . Potrebno je uključivanje drugih resora Vlade Republike Srbije, koji do sada nisu bili u dovolj-noj meri uključeni, kada govo-rimo o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja, na primer,

sektor poljoprivrede i ruralnog razvoja. Takođe je potrebno jačanje sistema monitoringa i evaluacije Strategije za una-pređenje položaja Roma i pra-tećih Akcionih planova, kao i bolja koordinacija i na nacional-nom i na lokalnom nivou. Socijalno uključivanje Roma i Romkinja treba da bude deo redovnih aktivnosti institucija. Važna je i saradnja sa civilnim društvom, kao i sa ostalim rele-vantnim partnerima. Za kraj, neophodno je mere usmeriti na rezultate, odnosno efikasnija primena mera koje se imple-mentiraju i briga o njihovoj održivosti.

Prema donetim sektorskim preporukama u fokusu treba da budu mladi Romi i Romkinje, kao i da uspešni modeli budu bazirani na podacima, odnosno na onome što se dešava u praksi. Potreban je i individualan pristup i osnaživanje porodice, odnosno ekonomsko jačanje romskih porodica. Kao dobar primer se pokazalo pružanje paketa usluga u kombinaciji mentorstva i drugih poslovnih usluga. Potrebna je direktna, dugoročna i održiva pomoć, možda projektno započeta, ali je potrebno sistemski održivo rešenje. Ne postoji samo jedan model uspešnog zapošljavanja Roma i Romkinja, potrebno je uzeti u obzir regionalnu različi-tost i okruženje u kojem se pruža podrška i, svakako, važna je razmena iskustava u grupi, kao i promocija dobrih praksi.

Mirjana Maksimović


Zapošljavanje

ReZUltati PgF tima voJvodina U martu 2012. godine Centar za proizvodnju znanja i veština je počeo sa radom na PGF pro-

gramu („Project Generation Facility“, tj „Komponenta za proizvodnju projekata“) i celu godinu vredno radio na osnaživanju romskih udruženja, ali i onih udruženja i institucija, koje rade za dobrobit Roma na teritoriji Vojvodine. Centar za proizvodnju znanja i veština, sada poznat i pod imenom PGF tim Vojvodina, je zahvaljujući sjajnim rezultatima dobio priliku da i naredne 2013/2014. godine nastavi sa radom kroz podršku Fondacije za otvoreno društvo u okviru MtM pro-grama („Making the Most of the EU Founds for the Roma”, tj „Najbolja iskorišćenost EU fondova za Rome“).

Zadatak PGF tima Vojvodina je da doprinese unapređenju položaja romske populacije kroz mentorsku podršku u pisanju projekata, organizovanje infor-mativnih okruglih stolova, orga-nizivovanje obuka za pisanje i vođenje EU projekata i javno zagovaranje i podršku romskim udruženjima pri otvaranju kanala komunikacije sa lokalnim vlas-

tima i uključivanju u procese donošenje odluka na lokalnom nivou.

Podrška u pisanju projekata

Od marta 2013. godine CPZV je uz svoje 4 konsultantki-nje na PGF projektu pružao besplatnu podršku institucijama i udruženjima da napišu kvali-

tetne projekte za evropske i domaće konkurse, a čiji cilj je unapređenje položaja romske populacije. Ova pomoć je podra-zumevala podršku pri osmišlja-vanju projektnih ideja, prona-laženju partnera, mapiranju adekvatnih donatora, i nadasve, samo pisanje predloga projekata. Ukupno je do sada, uz pomoć Centra za proizvodnju znanja i

Sastanak sa NVO

Foto

: Arh

iva

CPZ

V


Zapošljavanjeveština, napisano 83 predloga projekata! Od tog broja odobreno je 27 projekta ukupne vrednosti 745.273,60 EUR. Još uvek se čekaju rezultati za 20 predloga projekata čija vrednost je 739.979,50 EUR.

Saradnja sa udruženjem „Romkinje vojvodine“

Pored navedenih aktiv-nosti, CPZV je sklopio sarad-nju sa Savezom udruženja „Romkinje Vojvodine“ i zajedno sa njima organizovao informa-tivne okrugle stolove o PGF uslugama u Vojvodini. Na okruglim stolovima predstav-nici/ce udruženja, institucija, firmi i medija mogli su da čuju sve pojedinosti PGF programa, opišu situaciju na terenu, koje su stvarne potrebe tog mesta i postave pitanja koja ih intere-suju. Održano je ukupno 7 okruglih stolova, kojima je pri-

sustvovao 61 predstavnik/ca iz 30 udruženja i institucija. Okrugli stolovi su održani u Odžacima, Pančevu, Inđiji, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi i Subotici.

treninzi PgF tima

PGF tim Vojvodina je orga-nizovao i 2 dvodnevna treninga pod nazivom „Priprema i upra-vljanje projektima za EU fon-dove, namenjenih unapređenju položaja romske populacije” za predstavnike/ce udruženja i institucija iz Vojvodine koje pišu predloge projekata za EU kon-kurse kojima se unapređuje položaj romske populacije. Treningu je prisustvovalo 48 osoba koje su kasnije u velikoj meri nastavile komunikaciju sa PGF timom, koriteći i ostale usluge koje se nude ovim projektom.

PGF program u Srbiji se pokazao kao vrlo uspešan i nužan za dalji napredak društva. Usled dobrih rezultata, kvalitetnog rada i velike motivacije, PGF program će nastaviti da funkcioniše i 2013/2014. godine. Fondacija za otvoreno društvo će uz finansi-ranje pomenutih aktivnosti podržati i programe Supplemen-tary Grants (dodela sredstava koja su neophodna da udruženje poseduje kao sopstveno učešće da bi realizovalo Evropski pro-jekat), kao i program mentorstva (mentorska podrška eksperata tokom samog vođenja EU pro-jekata koji su odobreni).

Tamara Paroški

Ukoliko želite više da saznate o PGF programu ili da koristite neke od pomenutih usluga, PGF tim Vojvodina Vas poziva da ih kontaktirate koristeći neki od sledećih načina:

Sve informacije o radu PGF tima i novostima možete saznati kroz fajsbuk stranicu PGF tima Srbija (www.face-book.com/pgfsrbija) ili putem web sjata (www.pgf.rs/index.php/sr/).

Za konkretne podatke, pitanja i informacije možete pozvati Centar za proizvodnju z n a nj a i v e š t i n a n a 021/3006664; 060/5650111, ili pisati na [email protected]; [email protected].

Dodela sertifikata

Foto

: Arh

iva

CPZ

V


obrazovanje

deSet USPešniH godinaPovodom deset godina postojanja Univerzitetskog programa radne prakse u Skupštini AP

Vojvodine, Vladi AP Vojvodine, pokrajinskim organima uprave i fondovima, direkcijama i zavo-dima čiji je osnivač AP Vojvodina, u Rektoratu je organizovan program koji je predstavio ciljeve i postignute rezultate Programa radne prakse. Obeležavanju ovog jubileja su, pored praktikanata koji su u prethodnoj godini prošli kroz ovaj program, prisustvovali rektor Univerziteta u Novom Sadu, Miroslav Vesković, predsednik Skupštine AP Vojvodine, Ištvan Pastor, zamenik pokrajinskog sekre-tara za nauku i tehnološki razvoj Goran Stojanović i savetnica za javnu upravu Odeljenja za demo-kratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji, Karin Vagner.

Univerzitetski program radne prakse uspešno se reali-zuje od školske 2003/04, a nosi-lac Programa je Univerzitet u Novom Sadu, koji ga realizuje na osnovu Sporazuma o sarad-nji sa Skupštinom i Vladom AP Vojvodine, uz organizacionu i ekspertsku podršku Misije Organizacije za evropsku bez-bednost i saradnju u Srbiji. Clj Programa je da se praktikantima omogući neposredno upozna-vanje sa radom Skupštine, Vlade

i o s t a l i m p o k r a j i n s k i m organima. Takođe, cilj je i for-miranje kruga politički svesnih mladih ljudi, posvećenih demo-kratskim procesima. Po zavr-šetku Programa, koji traje šest meseci, učesnici su dobili Sertifikat koji je značajno obo-gatio njihovu poslovnu bio-grafiju. Pored praktičnog rada učesnici u Programu su pohađali časove dodatne edukacije (radi-onice, seminare, predavanja i posete različitim institucijama).

Preduzetnički duh

Rektor Univerziteta u No-vom Sadu govorio je o značaju i ulozi Univerziteta u Programu. ,,Univerzitet u Novom Sadu je zajedno sa Vladom AP Vojvodine proglasio 2014. godinu, godinom zapošljivosti. Kroz saradnju sa Skupštinom AP Vojvodine, sa Vladom AP Vojvodine i sa veli-kim brojem lokalnih samouprava pokušavamo da svoje znanje koje stičete u akademskim prostorima

Sa obeležavanja desetogodišnjice radne prakse

Foto

: Arh

iva

Kanc

elar

ije


obrazovanjeprimenite u realnim životnim okolnostima. Praksa je omo-gućila da studenti osete kako izg-leda jedan radni dan. Na odgo-varajući način smo pokušali da vam pružimo određene moguć-nosti i zbog toga se zahvaljujem svima onima koji su, pored Univerziteta, podržali ovu akciju.” Vesković je posebno naglasio da Univerzitet u Novom Sadu sve više forsira preduzetniš-tvo, jer ne može država da rešava sve probleme za nas, moramo svojim znanjem i preduzetnič-kim duhom pokušati da sami kreiramo proizvod i da taj proiz-vod ponudimo, prodamo i tako obezbedimo sredstva za život sebi, pa onda i za još ljudi oko

nas. ,,Preduzetnička logika treba da prevlada, pre svega u vama, a uz podršku nas starijih i iskusni-

jih, a da onda to, u jednom tre-nutku, budu preovlađujući duh koji će formirati privredni ambi-jent Republike Srbije. Želim da vam se zahvalim što ste ade-kvatno prezentovali Univerzitet u Novom Sadu i verujem da će znanje koje ste stekli kroz ovu praksu, biti nešto korisno i u budućnosti”, zaključio je rektor.

Jak univerzitet

Pored Vlade AP Vojvodine, i Skupština AP Vojvodine pred-stavlja važan oslonac realizaciji radne prakse, pa se, u skladu sa tim, i predsednik Skupštine obra-tio prisutnima. Ištvan Pastor je naglasio važnost da imamo jak

univerzitet, kadrovski, instituci-onalno, što se tiče opreme, rej-tinga, da bismo stvorili moguć-

nost da nam sutra bude bolje. Po njegovom mišljenju, Novosadski univerzitet je jedan od najboljih brendova Vojvodine danas, a merilo uspešnosti univerziteta su njegovi produkti, tj. mladi ljudi koji iz njega izlalze. ,,U teškim vremenima, kada je država naj-veći poslodavac, mi smo dali mogućnost najboljima da se ne nađu na berzi rada čekajući posao, nego da mogu da obogate teoretsko znanje stečeno na uni-verzitetu kroz radnu praksu. Zahvaljujem se svima koji su prošli kroz ovaj program, zahvaljujem se mentorima, i sa zadovoljstvom mogu da kažem da je 19% onih koji su prošli kroz program radne prakse i dobilo

zaposlenje u pokrajinskoj upravi. To je bitno i za pokrajinsku upravu jer na taj način poboljša-

Dodela Sertifikata

Foto

: Arh

iva

Kanc

elar

ije


obrazovanjevamo sopstveni kapacitet.” Predsednik Skupštine je, kao i rektor, naglasio da država jeste važna, ali da država ne sme da bude najveći poslodavac u ovoj zemlji. Najveći uspeh bi bio kada bi mladi ljudi, nakon završenih studija, pronašli posao u privat-nom sektoru.

U ime resornog sekreta-rijata za visoko obrazovanje Pokrajin-skog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, pri-sutnima se obratio zamenik pokrajinskog sekretara, prof. dr Goran Stojanović, koji je rekao da mu je uvek drago kada od nekog projekta benefite imaju sve uključene strane, a Program radne prakse je tipičan primer za to. ,,Studenti stiču dragoceno iskustvo u institucijama u kojima rade praksu, a sa druge strane, i naše ustanove imaju korist jer mladi ljudi uvek donose novu energiju i novo znanje”, kaže Stojanović. O značaju i važnosti Programa govori interesovanje za njega jer se prijavi mnogo veći broj stu-denata, od onog broja koji može biti primljen. Želja Pokrajinskog sekretarijata za nauku i teh-nološki razvoj je da se ostvare uslovi da studenti mogu da rade praksu i u privredi. Na kraju, izrazio je želju i nadu da ovaj Program i dalje nastavi da postoji, na obostranu korist i zadovoljstvo.

dugogodišnja podrška

Program radne prakse pokrenut je školske 2003/2004

na inicijativu Misije OEBS-a u Srbiji. Njihova podrška ne izos-taje ni danas, a ogleda se kroz doprinos saradnika i eksperata OEBS-a, edukativne i druge sadržaje koji se organizuje za praktikante, paralelno sa radnom praksom.

Karin Vagner, savetnica za javnu upravu Odeljenja za demo-kratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji, izrazila je zadovoljstvo što može da se obrati svima u ime Misije OEBS-a u Republici Srbiji, na desetu godišnjicu programa radne prakse. ,,Posebno smo zadovoljni i ponosni što vidimo da ovaj program uspešno traje već deset godina i što je program postao samoodrživ, što je jasan znak njegovog uspeha i posveće-nosti svih učesnika.”

OEBS je ovaj Program podržao iz dva glavna razloga: prvo, on daje odličnu priliku mladim ljudima da steknu svoja prva radna iskustva, drugo, mladi ljudi se upoznaju sa prin-cipima i procedurama demokrat-ske vladavine. Još jedna pozi-tivna posledica ovog programa radne prakse je ta da su neki od praktikanata dobili trajno zapo-slenje u institucijama AP Vojvodine.

,,Još bih dodala da se slažem sa prethodnim govornicima da je važno da mladi svoje karijere nastave, ne samo u institucijama državne uprave, nego i u privat-nom sektoru.” Univerziteu u Novom Sadu i svim institucijama poželela je uspešan nastavak ovog programa, a svim prakti-kantima dalji nastavak profesio-nalnog usavršavanja.

Sumirani rezultati

U čast desetogodišnjice Programa radne prakse Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Novom Sadu propremio je kratak pro-motivni video materijal, koji je, kroz slike, predstavio mnoge učesnike ovog programa i aktiv-nosti koje su sprovedene.

U Programu je učestvovao 371 student i 101 mentor. Prosečno se prijavljivalo sedam puta više zainteresovanih od traženog broja kandidata. Nevena Markov iz Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata, pre ds t av i l a j e re z u l t ate istraživanja o zaposlenju učes-nika i istraživanja o benefitima Programa. Ispitani učesnici smatraju da im je praktično iskustvo u Programu pomoglo u razvoju karijere, obogatilo radnu biografiju, pomoglo u sticanju relevantnih kompetencija i iskustava, a veliki broj je nastavio usavršavanje i nakon Programa. Opšti zaključak bio je da su prak-tikanti imali višestruku korist od učešća u Programu radne prakse.

Na kraju su praktikantima iz školske 2012/2013 predsednik Skupštine i rektor uručili Sertifikate o uspešno završenoj radnoj praksi.

Kancelarija za inkluziju Roma učestvuje u Programu radne prakse od 2007. godine i do sada je imala preko 20 praktikanata.

Tijana Čubrilo


obrazovanjeIntervju sa predsednikom Omladinskog saveza Srbije Strahinjom Stojkovićem

U SlUžBi mladiHOmladinski Savez Srbije je nezavisno telo koje predstavlja i zastupa interese svih svojih članica u

svojstvu poboljšanja uslova života i boljih standarda za mlade na teritorji Republike Srbije.Posle višegodišnjih uspeha i padova Savez je konačno, u oktobru 2013. godine, reorganizovan i

postao otvoren za sve omladinske organizacije i organizacije koje se bave mladima. Na taj način ponovo služi kao servis mladima.

Strahinja Stojković, predsednikom Omladinskog saveza predstavio nam je aktivnosti, cilj i orga-nizaciju Saveza. Takođe nam je preneo pozitivna iskustva Saveza i njegovih organizacija članica u sprovođenju projekata namenjenih integraciji Roma i najavio planove Saveza vezane za romsku populaciju. Kao rešenje problema mladih Roma Stojković vidi favorizaciju visokog obrazovanja i samozapošljavanja.

* Ka d a j e o s n o v a n Omladinski savez i sa kojim ciljem?

-Omladinski savez ima korene još od raspada Jugoslavije, međutim, usled političkih previ-ranja dugi niz godina nije bio aktivan. Godine 2013. Savez je ponovo obnovljen i evidentiran u Ministarstvu omladine i sporta.

Zadatak Saveza je da: pove-zuje omladinske organizacije na

teritoriji Republike Srbije, bori se za ostvarivanje njihovih prava na ravnopravan rad i finansiranje, učestvuje u omladinskoj politici, predstavlja bazu omladinskih organizacija, pomaže im u pisanju i realizovanju međunar-odnih, nacionalnih i lokalnih projekata, kao i da prezentuju svoj rad. Osim toga Savez orga-nizuje i veliki broj obuka i seminara.

*Ko su članovi Saveza i kako izgleda organizacija rada?

-Savez trenutno okuplja dvadeset omladinskih organiza-cija sa teritorije Republike Srbije.

Nakon ponovne obnove izvršena je i reorganizacija. Radi lakšeg udruživanja i umrežavanja mladih Savez je podeljen je na četiri regije: Vojvodinu, Beograd, Centralnu i Južnu Srbiju, Svaka regija ima svog predstavnika, koji

Na obeležavanju Svetskog dana Roma

Foto

: Arh

iva

Kanc

elar

ije


Zapošljavanjezastupa Savez i na usluzi je člani-cama iz svog regiona.

*Koje projekte ste do sada sprovodili?

-Do sada je Savez bio part-ner na programima u okviru fon-dova „Mladi u akciji“, koje je finansirala Evropska Unija. Organizacije, koje su članice Saveza, imaju veliko iskustvo kako na lokalnim, tako i na međunarodnim projektima.

*Kakva su Vaša iskustva u radu sa romskom populacijom?

-Dosadašnje iskustvo Saveza u radu sa romskom populacijom

nije veliko, ali su organizacije, članice Saveza imale zaista pozi-tivna iskustva u realizaciji pro-jekata vezanih za inkluziju Roma.

*Povodom Svetskog dana Roma nagradili ste Kancelariji za inkluziju Roma za postig-

nute rezultate. Kako ste došli na tu ideju?

-Zlatna plaketa, koja je dodeljena, odlukom predsedniš-tva Saveza, Kancelariji za inklu-ziju Roma predstavlja javno priznanje za vidljiva zalaganja Kancelarije za poboljšanje života mladih Roma u Vojvodini.

*Koji su planovi Omladin-skog saveza?

-U okviru plana i programa, Savez je za 2014. godinu planirao više projekata u oblasti socijalne inkluzije Roma, i na taj način ćemo direktno raditi na una-pređenju života mladih Roma.

Projekti bi trebalo da budu reali-zovani kako u Vojvodini, tako i u ostalim regijama.

Takođe, jedan od prvih koraka jeste i formiranje stalnog mesta u predsedništvu Saveza za predstavnika romske populacije.

*Koji je Vaš predlog za una-pređenje položaja mladih Roma.

-Problem romske zajed-nice je nacionalnog karaktera i zato svi moramo da učestvu-jemo u njegovom rešavanju. Kroz zajedničke projekte i saradnju približićemo se reša-vanju ovog jako kompleksnog problema.

Jedan od predloga za una-

pređenje života mladih Roma jeste favorizovanje visokog obra-zovanja i samozapošljavanja. Na taj način mladi će se ekonomsko osamostaliti i prevazići ivicu egzistencije.

D. J.

Za primer mladima

Foto

: Int

erne

t


tradicija

doPRinoS iZUČavanJU RomSke tRadiCiJeU Zavodu za kulturu Vojvodine Udruženje građana ,,Phralipe”organizovalo je promociju etno

istraživanja kod Roma na temu: ,,Cigančica – melodija za igru po dvoje u Vojvodini”. Ovo istraživanje predstavlja seminarski rad Aleksandre Aleksandrović, studentkinje Akademije umet-nosti u Novom Sadu, na Odseku za etnomuzikologiju.

Na početku prisutnima se obratio predstavnik Zavoda za kulturu Vojvodine i izrazio radost što postoje novi mladi stručni kadrovi koji će moći da pomognu romskoj kulturi da se uklopi u šire okvire. Zavod za

kulturu Vojvodine je tu da pomogne, da se ovakva deša-vanja i dalje organizuju i da se sve podigne na jedan viši nivo. Uz dobrodošlicu i želju da se pri-sutni osećaju prijatno, počelo je predstavljanje seminarskog rada.

akademski rad

Maja Jovanović bila je vodič tokom ove prezentacije, a odmah na početku je dala reč Savi Aleksandroviću koji se

Predstavljanje seminarskog rada

Foto

: Arh

iva

Kanc

elar

ije


tradicijaispred Udruženja građana ,,Phralipe”, koje je i nosilac ovog projekta, zahvalio svima koji su odvojili vreme i došli da poslu-šaju rezultate istraživanja Aleksandre Aleksandrović. On je rekao da ovo udruženje građana posebno želi da pomogne mladim Romima koji su akademski obrazovani i da im pruži podršku kroz njihov akademski i naučno-istraživački rad. ,,Mi ćemo im pružiti logis-tičku pomoć, onoliko koliko je u našoj moći, a sve ostalo je na nj ima”, i s takao je Sava Aleksandrović.

Predstavljanju seminarskog rada prisustvovao je i Rajko Jovanović koji je izrazio žaljenje što se ovakva okupljanja i deša-vanja koja tematizuju romsku kulturu ne organizuju češće jer oni doprinose romskoj emanci-paciji i očuvanju romske tradi-cije. On je iz sopstvenog istraživačkog rada izneo neke podatke o ,,Cigančici” koji su do sada bili nepoznati, a značajni su za ovu temu. I on je govorio o važnosti mladih romskih istraživača i naučnih radnika za romsku naciju i njen položaj u društvu. To je bio uvod za cent-ralni deo ovog događaja – pred-stavljanje rezultata i načina istraživanja.

veliki broj varijanti

Seminarski rad nastao je k a o re z u l t at t e re ns ko g istraživanja u opštini Žabalj i opštini Novi Sad, od oktobra 2013. do februara 2014. godine. Tokom istraživanja snimljeno je

osamnaest instrumentalnih varijanti izvođenja melodije Cigančica, kao i veliki broj ples-nih varijanti. Takođe, zabeležene su i priče starijih kazivača koji su dočarali način na koji se nekada izvodio ples Cigančica. Nakon terenskog istraživanja sledilo je transkribovanje melo-dija i njihova analiza.

Da bismo bolje shvatili suš-tinu plesa i melodije Cigančica koje izvode Romi, Aleksandra Aleksandrović iznela je opšte odlike igara po dvoje, kojih je u Vojvodini, pored Cigančice, mnogo zabeleženo (Riči, Ja sam Jovicu, Todore, Sirotica, Ficko, ’Ajde malo Todore, Ruzmarinka, Jabučica, Kisel vode, Keleruj). Igra se sastoji iz dva dela. U prvom delu se igra nešto smirenije, a u drugom su to obično okreti jačeg intenziteta. Igrač uhvati igračicu oko struka, a igračica stavi ruke na njegova ramena. Igra se izvodi živo, a telo je malo nagnuto napred i time je omogućeno ,,zaplitanje, ukrašavanje” nogama. Igrač i igračica izvode iste korake, mada je uočeno da partner često izvodi svoju varijantu koraka, dok partnerka izvodi samo osnovnu varijantu sa mnogo manje ukrasa. Jedna od osnov-nih karakteristika ovakvih igara je umetanje koraka.

Osnovna i najveća razlika između romske Cigančice i njenih ostalih zabeleženih ples-nih varijanti ogleda se u tome što se, ni u jednoj romskoj varijanti, partneri ne dodiruju rukama. Svi plesni koraci uočeni tokom ovih terenskih istra-

živanja su u kontinuitetu bili različiti, što nije slučaj u pre-thodno zabeleženim primerima igre Cigančica. Vrlo je teško bilo uočiti iste obrasce u plesnim koracima, što svedoči o velikom stepenu različitosti i slobode u izvođenju plesa. Nikada dva puta nije odigran ples Cigančica na identičan način, uvek su postojale oscilacije, promene i umetanja, što je svaki ples činilo različitim.

Kako igra Cigančica spada u kategoriju igara za nadigra-vanje, takmičenje igrača, tako i instrumentalno izvođenje ove melodije ima za cilj da inter-pretator publici pokaže svoje muzičko-tehničke mogućnosti na instrumentu. Različite muzičke varijante zavise od nadarenosti izvođača i njegove potrebe da iskaže svoj talenat. Obim melodija nikada nije ustaljen, nego varira u zavisnosti od instrumenta i načina izvođenja, a to sve doprinosi izbegavanju monotonije.

Aleksandra Aleksandrović je na osnovu terenskog istraživanja i dopunske litera-ture na temu Cigančice zaklju-čila da u njenom izvođenju postoji veliki broj varijanti u kojima su prisutni bogato orna-mentisanje i improvizacija, kao glavne karakteristike, kako u instrumentalnom izvođenju, tako i u plesu, a to je sve u skladu sa romskim načinom shvatanja života, gde nikakve stege i gra-nice ne mogu da nadiđu i obuz-daju slobodan duh.

Tijana Čubrilo


Socijalna zaštita

„net age“Od 1. oktobra 2012. godine počela je realizacija projekta „Net Age“ u kojem su iz AP Vojvodine

uključena dva partnera: Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu i Novosadski Humanitarni Centar, zajedno sa još 10 institucija i organizacija iz Italije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Albanije. Nosilac projekta je italijanska Regija Marche. Projekat traje 3 godine, do maja 2015, finanisran je iz sred-stava IPA Adriatic i vredan je 1.880.437,49 evra.

Starenje stanovništva nosi sa sobom brojne izazove u pružanju pomoći i zaštite sta-rijim osobama, i to ne samo u oblasti socijalne zaštite već i u drugim oblastima života, a posebno u oblasti zdravstvene zaštite (gde se beleži porast potražnje za pružanjem usluga i očuvanjem mobilnosti i zdra-vlja starijih osoba); u oblasti penzijskog (sredstva) i inva-lidskog osiguranja. Zbog složenih promena do kojih dolazi u starosti, u lokalnim zajednicama postoji sve veća potreba za uvođenjem integri-sanih socijalnih usluga kako bi se potrebe starijih osoba zadovoljile na što bolji način.

NET-Age projekat nastoji da unapredi koordinaciju između aktera iz javnog i pri-vatnog sektora, kako bi se pre-vazišle prepreke na planu pod-rške starijim osobama i kako bi se podstakla partnerska saradnja na lokalnom nivou i u celom jadranskom regionu koja će doprineti pružanju inovativnih socijalno-zdravst-venih usluga starijim osobama, kako bi vodile aktivan, zdrav i nezavisan život!

Ciljevi i očekivanja

Pun naziv projekta je „Promocija regionalnog socijal-nog razvoja koji podstiče umrežavanje relevantnih javnih i neprofitnih aktera za jačanje ino-vacija u pružanju socijalno zdravstvenih usluga za ljude u trećem dobu“.

Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju pruža punu podršku implementaciji ovog projekta, kao i finansijsko učešće za nje-govu realizaciju. Od ovog pro-jekta očekuju se jasne smernice u kom se pravcu mora raditi kako bi se starijim sugrađanima, koris-nicima usluga u sistemu socijalne zaštite, maksimalno izašlo u sus-ret i doprinelo kvalitetnom starenju.

U skladu sa planovima razvoja sistema socijalne zaštite u AP Vojvodini, kroz projektne aktivnosti mogu se pokretati nove i unapređivati postojeće usluge, što su i ciljevi ovog pro-jekta, a Sekretarijat očekuje i pre-poruke od strane projektnih partnera za dalji rad na polju zaš-tite starijih.

Program mobilnosti

CSV Marche je odgovorna za koordinaciju u okviru četvr-tog Radnog paketa (RP4) pod nazivom Osnivanje prekogra-nične mreže i zajednički razvoj inovativnih alata za upravljanje i jačanje kapaciteta. U okviru NET-Age projekta, RP4 ima veliku metodološku ulogu pošto ima za cilj postavljanje temelja

Radni sastanak

Foto

: Arh

iva

PZSZ


Socijalna zaštitakako sa teorijske tako i sa prak-tične tačke gledišta za pružanje pomoći starijim osobama. RP4 je nastao oko osnovnih aktivnosti umrežavanja, a definisan je u Memorandumu o razumevanju. Svi projektni partneri udružuju snage u zajedničkim napo-rima za izgradnju i integrisanje mreže u j a d r a n s k o m regionu.

Kroz studijske posete, obuke, se-minare posvećene specifičnim tema-ma, radionice i društvene događaje, mobilnost postaje pri-lika za prenošenje veština i znanja.

Studijska poseta

Pokraj inski zavod za socijalnu zaštitu (PZSZ) i Novosadski humanitarni centar (NSHC) bili su domaćini studij-ske posete u okviru projekta „Net

Age IPA Adriatic“ zajedno sa ustanovama i organizacijama koje se bave brigom o starijim osobama u AP Vojvodini. Poseta je trajala od 7. do 11. aprila, 2014.

godine i u tom periodu gosti iz Italije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i Albanije mogli su videti usluge koje se starijim korisni-cima pružaju u Subotici, Sremskoj Mitrovici, Rumi, Futogu, Beočinu i Novom Sadu.

U okviru studijske posete, predstavnici grupe iz Slovenije su uspostavili zvaničnu saradnju

sa Opštinom Sremski Karlovci i sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu, zapošljavanje i rav-nopravnost polova.

U Sremskim Karlovcima

predstavnici grupe iz Slovenije su uspostavili saradnju sa pred-sednikom opštine, kako bi u budućnosti Opština Kanal ob Soči i Sremski Karlovci nastavili, u partnerstvu, da rade na različi-tim zajedničkim projektima i aktivnostima.

Takođe, u Pokrajinskom Sekretarijatu za privredu, zapo-

šljavanje i ravnoprav-nost polova, predstav-nici Opštine Kanal Ob Soči su sa sekretarom Miroslavom Vasinom razgovarali o poten-cijalnoj saradnji i povezivanju regija.

Učesnici studijske posete prisustvovali su u Skupštini Vojvodine i svečanosti povodom obeležavanja Svetskog dana Roma, 8. aprila.

Ivana Koprivica

Prijem kod sekretara Miroslava Vasina

Foto

: Arh

iva

PZSZ


nvo

Zlatni toČak Za eHoU Domu omladine, u Beogradu, Nacionalni savet romske nacionalne manjine, organizovao je

svečanu manifestaciju „Iskorak u vremenu“, povodom obeležavanja 8. aprila, Svetskog dana Roma. Tom prilikom, Savet je dodelio priznanje „Zlatni točak“ za izuzetan doprinos procesu inkluzije

Roma u Republici Srbiji, u sledećim kategorijama: državne institucije, ambasade, međunarodne organizacije, organizacije civilnog društva i pojedinac.

Ekumenska humanitarna organizacija (EHO) jedna je dobitnica ovog priznanja.Svoje utiske sa nama je podelio Robert Bu, zamenik direktora EHO-a, koji je ispred ove organi-

zacije i primio ovo priznanje. Osim toga, Bu je sumirao dosadašnje rezultate i predstavio planove EHO-a na polju integracije Roma. Za kraj, naglasio je da nosioci promena u inkluziji Roma moraju da budu upravo Romi, koji unutar svoje zajednice imaju kapacitete za to.

*Svaka nagrada je i podst-rek i obaveza. Prenesite nam svoje utiske povodom ovog priznanja.

-Ekumenska humanitrana organizacija (EHO) je jedna od organizacija civilnog društva kojoj je uručeno priznanje, pla-keta Zlatni točak, za izuzetni doprinos unapređivanju položaja

i poboljšanju kvaliteta života Roma u Republici Srbiji. Ovo je prva nacionalna nagrada za naš rad sa romskom nacionalnom zajednicom u Srbiji, ali i treća nagrada u poslednje četiri godine.

Zlatni točak, koji nam je dodelio Nacionalni savet romske manjine u Srbiji, potvrđuje kre-

dibilitet i ekspertizu EHO-a, u radu sa Romima/kinjama.

Verujem, sve je više onih koji smatraju da je jedini i pravi način da se podrži proces inklu-zije Roma, da se uspostavi međusektorska saradnja i da se insistira na aktivnom učešću Roma/kinja u procesu dono-šenja odluka.

Uručenje nagrade

Foto

: Arh

iva

EHO


nvoMi, EHO, svakako nasta-

vljamo sa našim prepoznatljivim radom. Ovo priznanje potvrđuje da smo na pravom putu.

Lično, žalim za izgubljenim vremenom, mnogo ponavljanja, mnogo skupova, mnogo zaklju-čaka i preporuka, padova na ranije utvrđenim greškama i nedovoljnoj saradnji između države i civilnog sektora.

*Šta ste do sada postigli u oblasti unapređenja položaja Roma? Sumirajte rezultate. Šta je ono na čemu još treba raditi?

-Od 1999. godine, EHO kroz program Romski resursni centar (EHO RRC), pruža usluge

i servise Romima/kinjama i drugim socijalno ugroženim kategorijama, u oblastima obra-zovanja, zapošljavanja, stano-vanja i informisanja i javnog zagovaranja.

U proteklih 15 godina, EHO RRC je realizovao više od 100 projekata, u kojima je učestvo-valo više od 85000 osoba. U svim našim projektima Romska naci-onalna zajednica je imala veoma važnu ulogu i na taj način mobi-lisano je više od 30 romskih zajednica u Vojvodini. EHO RRC

je uvek nastojao da bude inovati-van, i često je imao pionirsku ulogu u pokretanju različitih inicijativa.

Iza nas je veliko iskustvo i ekspertiza. Dalje, želimo da naše znanje podelimo sa institucijama, romskom zajednicom i civilnim sektorom i na taj način defini-šemo nova i održiva sistemska rešenja, a radi poboljšanja sta-tus a romske nac iona lne zajednice.

*Koji su Vaši planovi u ovoj oblasti?

-EHO će raditi na institucio-nalizaciji svoje ekspertize i nasto-jaće da postane partner državi u

sprovođenju Nacionalne strate-gije za unapređivanje položaja

Roma u Republici Srbiji. Takođe, EHO RRC će nastaviti sa realiza-cijom projekata, isključivo u saradnji sa jedinicama lokalne s amoupr ave i romskom zajednicom.

EHO RRC ne želi da deluje u oblastima koje su već „pokri-vene“, već će nastojati da izgradi participativne i održive meha-nizme za uspešnu saradnju sa romskom nacionalnom zajed-nicom. Ne želimo da duplici-ramo postojeće projekte i pro-grame, već da naše postojeće projekte unapredimo i zapo-čnemo proces replikacije EHO modela rada i u drugim delo-vima Srbije.

Jovana Davidović

*Poruka pripadnicima romske populacije povodom svet-skog Dana Roma.

-Mnogi govore isključivo o problemima romske nacionalne zajednice, i ne daju mogućnost Vama da pokažete kakve kapaci-tete imate unutar vaše zajednice. Mi znamo da vaša zajednica može da bude aktivna u različitim procesima i verujemo da zajedničkom radom i razumevanjem možemo puno da uradimo, zajedno. Vi treba da budete nosioci promena. Ne, EHO, ne neko drugi. Organizujte se. Nemojte da dozvolite da vas zloupotreblja-vaju radi njihov interesa. I ne dajte da vas drugi diskredituju, već pokažite koliko znate i možete.

Dobitnici nagrade

Foto

: Arh

iva

EHO


nvo

JeZik, kUltURa i tRadiCiJaPovodom Svetskog dana Roma, Osmog aprila, pod pokroviteljstvom fondacije „Nomadik“ u

Čitaonici Gradske biblioteke u Novom Sadu održana je manifestacija „Jezik, kultura i tradicija“.

Dramski umetnik Boško Petrov recitatorskom interpreta-cijom predstavio je zbirku dečije poezije na srpskom, romskom i engleskom jeziku „Domaćinski gost / O dosto ćheresko / Homli guest“ i poemu „Crno bela sreća / E bah kalo parni / Black white happiness“ pesnikinje Maje Familić. O pesnikinji i njenoj poeziji govorili su počasni gosti programa prof. dr Jovan Ljuštanović i prof. dr Zoran Đerić, koji su ujedno i recezenti objavljenih knjiga.

Pored poezije posetioci manifestacije mogli su da vide i slikarska dela Maje Familić kroz postavku likovnih radova iz ciklusa „Roma-Art“.

Manifestaciju je obogatio i nastup Etno grupe Srednje muzičke škole „Isidor Bajić“ pod rukovodstvom prof. Sanje Benić.

kontinuirana briga o Romima

Na samom početku pri-sutnima se obratio šef Kabineta gradonačelnika Novog Sada Aleksandar Petrović i direktor Gradske biblioteke u Novom Sadu Dragan Kojić.

Petrović je najpre podsetio na važnost obeležavanja Svetskog dana Roma i čestitao svim pri-padnicima romske populacije ovaj praznik naglašavajući da o Romima ne treba govoriti i bri-nuti samo na njihov dan, nego

kontinurano, svih 365 dana u godini, bez prestanka:

„Grad Novi Sad upravo to i čini. U poslednjih šest meseci uradili smo Akcioni plan za poboljšavanje uslova stanovanja u naselju Veliki rit. Blizu 90% planiranog do sada je urađeno. Početkom januara moje kolege i ja u ime grada Novog Sada pot-pisali smo sporazum sa OEBS-om, kako bismo zajedno radili na poboljšanju uslova života Roma u našem gradu“.

Na kraju Petrović je rekao da su ovakve manifestacije pravi način da se predrasude i stereo-tipi koji postoje prema pripadni-cima romske populacije potisnu i trajno otklone.

Obraćanje pesnikinje prisutnima

Foto

: Arh

iva

Kanc

elar

ije


nvo

Spoj romske usmene kulture i životnog iskustva

Prof. dr Jovan Ljuštanović istakao je da je na ovoj manifestaciji njegova uloga dvostruka, jer i recezent zbirke, ali i profesor Maje Familić:

„Velika je radost kad sretnem talentovanog nekadašnjeg studenta, koji je uspeo da se samois-kaže, da dokaže svoj talenat i da se pokaže u punoj duhovnoj, umetničkoj i intelektualnoj snazi i lepoti.

Ove dve knjižice su značajan događaj za romsku kulturu, kod nas i šire. Romi imaju veliku kul-turu, ali usmenu, tradicionalnu, koja nije sabrana dovoljno u knjigama, koja nije kodifikovana kroz književne kanone, pogotovo ove opštije svetske i nacionalne. Romi svoju kulturu žive, spontano i iskonski. Ovo je dobar trenutak da se to iskonsko, veliko iskustvo na neki način se pretoči u pisano, u nešto što je modernije, primerenije ovom svetu, koji danas postoji i ovakav kakav jeste, egzistira. Ove knjige su događaj u emancipaciji romske kulutre uopšte. Pesme za decu Maje Familić pisane su iz autentičnog romskog iskustva. One žive inkluziju. One su čežnja za emancipacijom, za uključi-vanjem, za ravnopravnošću, za pronalaženjem svog mesta u društvu i zajednici, za izjednačavanjem šansi i prava. Čežnja je programska na određeni način, ali nije teorijska, nije apstraktna. Ona proizi-lazi iz unutrašnjeg doživljaja, iskustva, koje je povremeno i bolno. Biti marginalizovan i sklonjen u stranu je svakako bolno iskustvo, pogotovo za nekog ko ima tako moćan talenat, kakav ima Maja Familić. Ta proživljenost tog iskustva, ta želja za uključivanjem, ali podstaknuta unutrašnjom ener-gijom i osećanjem jedna je od glavnih tematskih i pesničkih karakteristika u ovoj knjizi. Istovremeno ove knjige nam prezentuju i one dublje autentične slojeve romske kulture. Pa tako na primer tu možete naći da je uspavanka romskoj deci balada, sa ljubljenjem i tučom, sa stradanjem. Upravo je balada jedna od značajnih vrsta u usmenoj romskoj kulturi. Tu su i priče o običajima. Tragovi fol-kolora probijaju na mnogim mestima. Ima i jedna prava balada, tačnije romansa, jer je sa uslovno srećnim krajem, o udaju jedne Romkinje, koja je uspela sa svojom porodicom da prevari prosca koji je dao pare za nju.

Čitav niz slojeva romske kulture pojavljuje se u ovim knjigama. One su obnova prebogate usmene romske tradicije i njeno prenošenje u pisanu.

Pesma ,,Nomadi” predstavlja iskonsku vezu sa prirodom, dok je idealna utopijska škola u pesmi ,,Čokoladni đaci” okružena suncokretima. U njoj između prirode i apstraknog školskog znanja nema zidova, nema granica to je škola koja se stapa sa prirodom.

Poezija Maje Familić proizilazi iz romskog kulturnog i životnog iskustva. To je ono najvrednije i najlepše u ovim knjigama. To je njen doprinos kulturi sopstvenog naroda i sopstvene zajednice, a pošto ona peva i na srpskom jeziku, to je dragocen trag i za naš pogled i naš socijalni senzibilitet i odnos prema Romima“.

višestruki razlozi za čestitanje

Direktor Gradske biblioteke u Novom Sadu iskazao je veliko zadovoljstvo što ima priliku da učestvuje u ovoj manifestaciji naglašavajući da je ona ostava-renje sna umetnice Maje Familić.

Kojić je govorio o višegodiš-njem iskustvu ustanove koju on predstavlja i Maje Familić, koje je sada ojačano njenim angažo-vanjem na projektu digitalizacije umetničke baštine pri „JP Informatika“.

Kojić je takođe podsetio na društveni i javni aktivizam ove

umetnice, kao i na njeno aktivno učešće u aktivnostima Gradske biblioteke, naročito biblioteke „Trifun Dimić“ u Šangaju.

Svet detinjstva bi trebao da bude obeležen maštom i snovima.

,,Kao da je ceo život Maja Familić imala u vidu jednu divnu izreku jednog vladike iz srednjeg


nvoveka Veronski: Najbolji učitelj naroda i ljudi su dobre knjige. Knjiga vas uči bez pruta i oporih reči, knjiga nikad ne spava, kad god joj priđete u njoj ćete naći spas.

Maja Familić zaslužuje sve čestitke u današnjem danu: česti-tamo joj Svetski dan Roma, njoj i njenim sunarodnicima, čestitamo joj što je nedavno postala član u Društva književnika Vojvodine.

Čestitamo joj na tome što najuniverzalniju defini-ciju biblioteke demon-strira u praksi i sprovodi u delo. Javna biblioteka je lokalna kapija znanja koja pruža osnovne uslove za učenje tokom čitavog života samo-stalno donošenje odluka i kulturni napredak pojedinaca i društvenih grupa. Naša Maja to uveliko čini. Čestitajmo joj na tome što je dostojna prostorija ove kuće u kojoj su radili Jovan Hadžić, Svetozar Miletić, čika Jova Zmaj, Laza Kostić i mnogi drugi. To nisam rekao nimalo prigodnički, nego to odgovorno tvrdim.

Čestitam Maji Familić na tome što je takođe na najbolji mogući način overila onu poznatu misao: Odraste se svakako, uz knjigu se postaje čovek.”

Zahvalnost pesnikinje

Maja Familić rekla je da je za nju velika čast i zadovoljstvo što uživa gostoprimstvo kulturne institucije kakva je Gradska bib-lioteka u Novom Sadu.

Umetnica je izrazila zahval-nost Draganu Kojiću, direktoru Biblioteke na saradnji: „Ne mogu, a da ne pomenem njegovo veliko zalaganje za zaštitu i unapređenje kulture osetljivih manjinskih grupa“.

Za kraj svog obraćanja pes-nikinja je pozdravila podršku

Gradonačelnika Novog Sada manifestacijama ovakvog tipa, koje imaju za cilj, pored književne afirmacije i duhovne nadograd-nje, i negovanje melodije mater-njeg jezika i tradicionalnog obe-ležja jednog naroda.

U nadi da će pesnikinja Maja Familić sačuvati svoju istrajnost, noseći zvezde u očima i prostranstva u pes-mama, koje su prava magija mirisa i zvuka, publika ju je nagradila velikim aplauzom. Nakon završetka zvaničnog dela manifestacije, pesnikinja je svoja poetska dela darovala pri-sutnima, brižno ispisujući pos-vete i sa nestrplje-njem očekujući da sa njom podele svoje utiske nakon njihovog čitanja.

veza sa tradicijom i istorijom

Prof. dr Zoran Đerić u svom izlaganju osvrnuo se na likovnu postavku, ističući njihovu vezu sa poezijom Maje Familić i iskazao nadu da će naredne Majine zbirke biti ilustrovane upravo njenim slikama:

„Maja je višestruk umet-nik. Osim toga ona mnogo radi i na afirmaciji romske kulture. Što znači da je izuze-tno angažovana i posebno posvećena onome što radi.

S obzirom na to da sam imao prilike da se upoznam sa njenim pesmama za odrasle, bio sam, priznaću, pomalo skeptičan kada sam dobio njen rukopis sa pesmama za decu. Kada sam pročitao bio sam zaista prijatno iznenađen. Maja je pokazala veliko poznavanje književnosti za decu.

Kako je poezija za decu je veoma važna za njihovo obrazovanje, poučni eleme-nat je prisutan u gotovo sva-koj Majinoj pesmi.

Pesnikinja se oslanja na usmenu tradiciju i maternju melodiju, na mitove, ali i na književnost. Na koricama stoji posveta velikom indijs-kom piscu Tagori, koji je pre 100 godina dobio Nobelovu nagradu za književnost. Ta posveta nije slučajna. S obzi-rom na to da se u obe knjige autorka vraća prapostojbini, priči o Indiji“.

Potpisivanje knjige

Foto

: Arh

iva

Kanc

elar

ije

Jovana Davidović


kultura

RomSki mitovi i legendeAko želimo da govorimo o romskoj književnosti, na početku moramo da obratimo pažnju na

mitove i legende, koji uz bajke, priče i narodnu poeziju čine osnovu romske narodne književnosti, ali i temelj razvoja pisane književnosti.

Romski mitovi, kao i mitovi uopšte, govore o životu bogova i ostalih božanskih bića, postanku sveta i njegovih elemenata, a nastali su kao potreba ljudi da objasne i shvate pojave koje ih okružuju, a koje ne mogu racio-nalno da objasne. U mitovima bogovi imaju ljudske osobine i često dolaze u kontakt sa lju-dima, ali su besmrtni i svemoćni. Romski naziv za takve priče je „purane paramiče”, stare priče, a priče koje govore samo o životu bogova nazivaju se „Devlikane paramiče”, božanske ili svete priče.

Jedan od najpopularnijih romskih mitova je mit o Zemlji,

Nebu i njihovoj deci, a govori o načinu na koji su zemlja, nebo i elementi prirode (Sunce, Mesec,

vatra, vetar i magla) raspoređeni u prirodi.

Bajka o Pengu

Foto

: Int

erne

t

Dok na zemlji još ne beše ljudi, Nebo i Zemlja živeli su u srećnom braku. Oni su imali petoro dece. To su Sunce, Mesec, Vatra, Vetar i Magla. Među njima bila je nesloga.

Zemlja i nebo odlučiše zbog toga da između sebe stvore jedan prostor i u njemu zatvore svoju nesložnu decu. To je decu rastužilo i ražestilo, pa su odlučili da rastave svoje roditelje i pođu kuda ih oči i srce vodi, daleko i od oca i od majke. Naumili su da tamo gde se budu skrasili, podignu zamak i žive odvojeno jedno od drugoga.

Najpre se strmoglavilo Sunce na svoju majku Zemlju iz sve snage, misleći da će je tako odvojiti od Neba. Taj pokušaj Sunca nije urodio plodom. Potom je isto to pokušao Mesec. Nije ni njemu pošlo za rukom da odvoji Zemlju od Neba. Bezuspešni su bili i pokušaji Vatre i Magle. Ali, na kraju je nasrnuo na majku Vetar. On je uspeo ono što nisu mogli uraditi njegova braća i sestre – da rastavi Zemlju od Neba.

Ali Sunce, Mesec, Vatra, Vetar i Magla opet zapodenuše svađu oko toga ko će od njih ostati da živi s majkom, a ko s ocem. Ko bi znao kada i kako bi se ta svađa završila, da se nije umešala Zemlja. Zemlja im reče: ,,Ti, Sunce, i ti, Meseče, vi ste me prvi napali! Gubite se od mene! Ti, Vatro, i ti, Maglo, vi mi niste nanele toliko zla koliko sam pretrpela od Sunca i Meseca. Ostanite sa mnom! Ti, Vetre, naneo si mi najveću muku i bol. Odlazi! Moje oči te ne videle i nikada doma nemao!”

Od tada su Zemlja i Nebo razdvojeni, a njihova deca neprestano se glože i nikako da žive u miru.

Rajko Đurić, Istorija romske književnosti, 30-31.


kulturaMit o postanku Roma spada

u popularne mitove jer je uvrš-ten u mnoge antologije mitova i legendi sveta.

Jednoga dana Bog odluči da stvori čoveka. Uzme blata i od njega napravi kip koji potom stavi u lonac da se peče. Zatim ode u šetnju. Kad se vratio, imao je šta da vidi: čovek je od dugog pečenja postao potpuno crn. Tada Bog reče: „Ti ćeš biti predak Crnaca.”

Nezadovoljan svojim delom, počeo je opet da stvara čoveka. Od blata je ponovo napravio kip i stavio ga u lonac da se peče. Ovog puta Bog je prerano izvadio kip, pa je čovek bio sasvim beo. Tada Bog reče: „Ti ćeš biti otac Belaca.”

Nezadovoljan svojim delom, Bog odluči da po treći put stvori čoveka. Od blata je napravio novi kip čovekov i stavio ga u lonac da se peče. Ovog puta čovek je imao boju zlata, i to beše najbolje Božije delo. Zadovoljan onim sto je uradio, Bog reče: „Ti ćeš biti praotac svih Roma.”

Preuzeto sa: http://www.romalen.com/portal/tema.php?vijestID=65

U romskim legendama pri-poveda se i o istorijskim i o izmišljenim l ičnost ima i događajima i pojavama na putu od Indije do Evrope. Postoje mnoge istorijske legende koje govore o romskom kralju Pengi, a u stvari svedoče o istorijskoj ličnosti, kralju Džajčandu, koji je bio vladar srednjovekovne Indije. U pamćenju Roma ostao je kao jedan od glavnih krivaca za pro-past stare romske domovine i njihovog progona.

U sledećoj legendi jasno do izražaja dolazi sećanje na rom-sku prošlost iz Indije:

Mitovi i legende romske književnosti našli su svoje mesto i u svetskim antologijama i tako

dali doprinos istoriji svetske književnosti. Bitno je napome-nuti i to da su mnogi mitovi i

legende poprimali elemente tra-dicije većinskog naroda i došlo je do mešanja tema i motiva,

ali suština je u svakom od njih ista.

Tijana Čubrilo

Imali smo jednog veli-kog, čuvenog romskog kralja. Romi su živeli tada zajedno svi na jednom mestu, u jednoj zemlji čarobne lepote. Ta zemlja zvala se Sind. U toj zemlji beše mnogo radosti i sreće. Naš vođa zvao se Amengo Dep. On je imao dva brata. Jedan se zvaon Romando, drugi Singan. Bilo je dobro, sve dok nije došao rat. Muslimani su napali našu zemlju i pretvorili je u prah i pepeo. Romi su napustili svoju domovinu. Kao siroti ljudi putovali su od mesta do mesta, od zemljhe do zemlje. Jedni su pošli u Egipat, drugi su stigli u Vizantiju. Treći su živeli u Jermeniji.

Rajko Đurić, Istorija romske književnosti, 35.

Foto

: Int

erne

t


kultura

više od Sto aUtoRaOvo je novo, prošireno izdanje

knjige Literatura Roma i Sinta koja je objavljena 2002. godine na nemač-kom, a zatim je prevedena na rumunski i mađarski jezik. Istorija romske književnosti je prva knjiga koja se bavi ovom tematikom i u tome je njen veliki doprinos u upo-znavanju i izučavanju romske književnosti. Autor posebno naglašava činjenicu da je prvi put o romskoj književnosti pisano tek između 1990. i 2000. godine, iako ona postoji već nekoliko vekova. Kao i sve literature sveta, i romska se deli na usmenu i pisanu, a u njoj sre-ćemo i univerzalne teme i motive celokupne svetske književnosti. Ovim navodima Rajko Đurić želi da pokaže da romsku književnost nije potrebno posmatrati kao izdvojeni sistem, već kao književnost koja se ni po čemu ne razlikuje od bilo koje druge nacionalne književnosti.

Istorija književnosti, kao deo nauke o književnosti, je specifična, jer sem što razmatra književna dela i njihove autore, mora da obuhvati i istorijska i društvena znanja u kojima su ta dela ponikla, da obuhvati kul-turu i narod. Kada se radi o istoriji romske književnosti zadatak je još teži, jer Romi ne žive u samo jednoj ili nekoliko država sveta. Zato je Rajko Đurić morao da posmatra i poznaje kulture mnogih naroda, da bi u njihov kontekst smestio i stvara-laštvo romskih autora, u konkretnoj državi.

Knjiga se sastoji iz četiri dela. Prvi deo se bavi odnosom indijske literature i Roma, a drugi narodnom književnošću Roma. Treće poglavlje je najobimnije, a kazuje o životu i delima romskih pisaca širom sveta. Poslednje poglavlje je zaključna reč Rajka Đurića o nastanku ove knjige i kratak osvrt na položaj i status Roma i romske književnosti danas u svetu.

Autor ove knjige uspostavlja direktnu vezu između indijske i rom-ske literature. Ta veza ne iznenađuje, ako na umu imamo činjenicu da su Romi živeli u Indiji do 1192. godine, pa je i njihova usmena književnost bila deo indijske narodne književ-nosti. Indijski epovi Mahabharata i Ramajana fragmentarno su sačuvani u usmenoj tradiciji Roma, a to se ogleda u istim ličnim imenima, temama i motivima u narodnim romskim pričama, a postoje i iden-tični obredi.

Narodna književnost Roma je, nakon progona Roma iz Indije, uz narodna verovanja i romski jezik, postala čuvar kulturne, duhovne i literarne baštine. U 20. veku je objavljen najveći broj narodnih priča i pesama, mada se to sporadično dešavalo i u 19. veku. Glavni deo ove narodne književnosti čine mitovi, legende, bajke, priče i poezija. Mitovi se bave nastankom sveta, bogova, prvih ljudi, postankom Roma, dok se u legendama tematizuju progon i lutanja Roma. Primetno je ukrštanje tema i motiva romskog narodnog stvaralaštva sa narodnim stvaralaš-tvom većinskog naroda. Objavljen je veliki broj romskih bajki, preko kojih je moguće i izučavanje jezika, vero-vanja i tradicije Roma, a tipovi bajki su uporedivi sa indijskim. Narodna poezija je, međutim, dostigla naj-veću popularnost jer su lirske pesme postale deo muzičke tradicije.

Poglavlje o životu i delima rom-skih pisaca daje podatke o više od sto romskih autora širom sveta, u slede-ćim zemljama – Španija, Velika Britanija, Rusija, Srbija i bivše repub-like Jugoslavije, Rumunija, Mađarska, Bugarska, Češka, Slovačka, Poljska, Austrija, Nemačka, Švajcarska, Francuska, Italija, Švedska, Finska i vanevropske zemlje. Postoje i zemlje u kojima nema romske literature, a u

kojima Romi žive, a to su Turska, Grčka, Po r t u g a l i j a , H o l a n d i j a , B e l g i j a i Norveška. Od n a v e d e n i h zemalja litera-tura Roma je tek u začetku u Argentini, Brazilu, Poljskoj, a u Švedskoj i Finskoj razvila se krajem šezdestih godina, a u Italiji tek devedesetih. Kada je reč o Češkoj i Slovačkoj, književnost Roma se razvija tek nakon Drugog svetskog rata, a uti-cajniji i značajniji su pisci iz Slovačke. Romski pisci iz Austrije i Nemačke najviše pišu o posledicama patnje i stradanja Roma u koncentracionim logorima nacističke Nemačke. To su uglavnom, kako kaže Rajko Đurić, knjige sećanja koje u najvećoj meri nisu nastale kao posledica umetnič-kih i stvaralačkih pobuda nego kao rezultat želje za izražavanjem lične nesreće.

Bez sumnje, najistaknutiji pred-stavnik romske književnosti u svet-skim okvirima je Migel de Servantes koji je svojim delom Cigančica uveo romsku temu i motiv u evropsku i svetsku književnost. Zato Rajko Đurić i kaže: ,,Mali i nepriznati nar-odi zahvaljujući velikanima u umet-nosti mogu se približiti najvećim narodima sveta, pa i izjednačiti”.

Najveću vrednost ove knjige pronalazimo u činjenici da daje opšte informacije o velikom broju romskih pisaca u prošlosti, ali i o savremenim romskim piscima i na taj način, onima koji vole književ-nost i bave se njome, otvara sasvim nove puteve izučavanja.

(Preuzeto iz: Književne novine, godina LXV, broj 1211, mart 2013)

Tijana Čubrilo


Romi u svetu

PleS koJi nikog ne oStavlJa RavnodUšnimHoakim Kortes, najpopularniji plesač flamenka na svetu, poneo je iz romske kulture ono naj-

bolje: strast i ljubav prema plesu. Duh nomada inspiriše njegov ples, ali isto tako i njegov život.

„Ponosan sam na svoje romsko poreklo. Nisam sigu-ran da bih da sam nekog drugog porekla bio ovo što jesam, ali ako je moja sud-bina bila ples onda je on poseban baš u našoj kulturi i mislim da je flamenko taj koji me čini drugačijim.“

Koreograf i plesač flamenka rođen je 22. februara 1969. godine, u Cordobi, u romskoj prorodici. Još od malena je poka-zivao interesovanje za ples. Sa porodicom se preselio iz Cordobe u Madrid, gde je započeo for-malno baletsko obrazovanje. Sa nepunih petnaest godina pridružio se Nacionalnom špan-

skom baletu. Sa baletom je pro-putovao ceo svet i plešući u naj-p oznat i j im teat r ima, na najznačajnijim pozornicama. Nakon što je napustio balet nastupao je sa najpoznatijim umetnicima iz sveta plesa kao što su Maya Plisatsekaya, Silvie i Peter Schauffuss Guillen.

Široj publici poznat je po saradnji sa Jennifer Lopez und Aliciom Keys. Ljubitelji filma pratili su ga u filmovima Pedra Almodovara, kao i u filmu Gitano sa Leticijom Kastro.

Kao pečat svojoj dvadese-togodišnoj karijeri osniva sopst-venum grupu „Hoakim Kortes Flamenko Balet“ koja broji 16 muzičara, 8 plesača i ukupno 34 ljudi. Zajedno putuju svetom i prenose magiju ovog vatrenog

plesa nabijenog energijom i emo-cijama. Kortes je takođe i redi-telj i producent.

Godine 2009. dobio je priznanje od UNESCO-a, zbog svoje istrajne borbe da kulturu plesa i flamenka pomoviše širom sveta.

Predstavlja važnu prekret-nicu u istoriju španskog plesa i flamenka. Svrstavaju ga u deset najboljih plesača u istoriji.

Negov ples očarao je ljubi-telje flamenka širom sveta. On naprosto nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Aleksandra Mićić

živa umetnost

Flamenko je španski muzički žanr, kojeg karakte-riše snažan ritam, kao i graci-ozan i strastven ples. Takođe se smatra i muzičkim feno-menom, jer je nadživeo modu, a koreni su mu duboko u narodu. To je zapravo živa umetnost. Glavna karakteris-tika flamenka je povezanost sa publikom koja reaguje vrlo emotivno. Flamenko se izvodi tokom verskih praznika i ritu-ala, crkvenih i privatnih slavlja. Značajan je deo iden-titeta mnogih društvenih sku-pina naročito španskih Roma. i zbog toga se često naziva i „ciganskom umetnošcu“. Prenosi se u okviru porodice i flamenko klubova.

Foto

: Int

erne

t


Rumunija 1. Jul 2005 - 30. Jun 2006, Bugarska 1. Jul 2006 - 30. Jun 2007, Ma|arska 1. Jul 2007 - 30. Jun 2008,Srbija 1. Jul 2008 - 30. Jun 2009, Slova~ka 1. Jul 2009 - 30. Jun 2010, ^e{ka 1. Jul 2010 - 30. jun 2011,

1. Jul 2013. - 30. Jun 2014.

MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA,DR@AVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU

UPRAVA ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA

Makedonija 1. Jul 2011 - 30. Jun 2012, Hrvatska 1. Jul 2012 - 30. Jun 2013, Crna Gora 1. Jul 2013 - 30. Jun 2014.

DECADE OF

ROMAINCLUSION

2005 - 2015

CRNA GORA

Documents

Mese~nik Kancelarije za inkluziju Roma 37/srpski.pdf · vanje i ravnopravnost polova, zadužena za oblast unapređenja položaja Roma Slavica Denić, predstavila je četiri nova kon-kursa