Meri Meklur Gulding i Ro... Upravljanje Brigama

Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding UPRAVLJANJE BRIGAMA

UENJE VEDRINE

Edicija TRANSAKCIONA ANALIZA - PSIHOFOP

Struna redakcija prevoda Zoran Milivojevi

Naslov originala Mary McClure Goulding and Robert L. Goulding: Not to Worry! How to Free Yourselffrom Unnecessary Anxiety and Channel Your Worries into Positive Action. Silver Arrow/William Morrow & Company, NY, 1989-

Mary McClure Goulding & Robert L. Goulding, 1989

za srpsko govorno podruje Zoran Milivojevi, 2008

Sva prava su zatiena. Nijedan deo ove publikacije ne moe se reproduko-vati niti kopirati elektronskim, mehanikim niti bilo kojim drugim putem bez prethodne saglasnosti nosioca autorskih prava.

M e r i M e k l u r G u l d i n g i R o b e r t L . G u l d i n g

UPRAVLJANJE BRIGAMA UENJE VEDRINE

Prevod sa engleskog Olgica Vukovi

MHIHPM li

i M i i o m n s INSTITUT Novi Srni

Zahvaljujemo se gospodi Meri Meklur Gulding koja je omoguila objavljivanje ove knjige na srpskom jeziku.

Srpsko izdanje posveujemo uspomeni na Boba Guldinga (dr Robert L. Goulding, 1917-1992)

Izdava

SADRAJ

DEO I 1. Zavisnost od zabrinutosti 11 2. Kako uimo zabrinutost 16 3. Ponavljanje porodinog obrasca 22

DEO II 4. Test zabrinutosti: Stotinu pitanja o brigama i

ta one za vas znae 29 5. Odrasti 39 6. Razmiljati 44 7. Delati 51 8. Oseati 56 9. Biti srean 60

10. Uspeti 65 11. Biti ponosan 71 12. Biti vaan 75 13. Pripadati .81 14. Igrati se 86 15. Biti drugaiji 91 16. eleti i dobijati 94 17. Biti blizak 101 18. Imati poverenja 106 19. uvati sebe 113 20. Osloboditi se 119 21. iveti sada i ovde 125

DEO III 22. Matom protiv briga 133 23. Prvi dan: Kreativna fikcija, Van mojih moi,

Beskorisno udo i Kreni sada 137 24. Drugi dan: Stvaranje nove fikcije 151

8 Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding

25. Trei dan: Van mojih moi 157 26. etvrti dan: Beskorisna uda i stara vojnika torba 164 27. Peti dan: Kreni sada, heroji i tirani 172 28. esti dan: Ponavljanje porodinih briga 176 29. Brigama je kraj! 184

DEO IV

30. Kako iveti u svetu Zabrinutih a ostati pri zdravoj pameti . . 195

ta su drugi rekli 205

IM

DEO I

POGLAVLJE 1

Zavisnost od zabrinutosti

i i

Zabrinuti su u stvari veoma prijatni ljudi. To su ljudi koji redov-no plaaju porez, glasaju na svim izborima, bacaju svoje smee u specijalne kante koje psi ne mogu otvoriti. Ne nose noeve. Zaista se trude da urade ono to je ispravno. Njihova deca su ista i, uko-liko su i sama Zabrinuta, najverovatnije ljubazna i lepo vaspitana.

Zabrinuti su kreativni: u stanju su da od sitnice koja ih je uzne-mirila ispletu itavu priu. Jedan ek bez pokria moe prerasti u sce-nario o sigurnom bankrotstvu, a od jednog loeg izvetaja o kolskim ocenama moe se napraviti pria o neuspehu epskih proporcija.

Zabrinuti su natproseno inteligentni, to se ogleda u njihovoj sposobnosti da se za nekoliko sekundi prebace sa konkretnog na apstraktno i nazad.

Zabrinuti pate. Kada brinu, ljudi mentalno odlaze iz situacije koja je ovde i sada" tako to smiljaju neprijatne imaginarne prie. Tokom divne veere u nekom uvenom restoranu, oni zamiljaju kako im provalnik obija kuu i krade sve. U kasno popodne, ume-sto da uivaju u tiini svog doma dok se deca igraju napolju, njima se po glavi motaju horor prie o kidnapovanju dece. Dok vode lju-bav, ne prestaju da misle kako e kontracepcija zakazati.

Zabrinuti su brini ljudi. Oni e vam rei: Ne bih ja brinuo za tebe da te ne volim toliko."

U stvari, Zabrinuti su vrsta ljudi koju bi svako poeleo za suse-da, - sve dok ga ne sateraju u oak da bi mu priali o svojim brigama i strahovanjima. Najgora mana Zabrinutih je to umeju da


budu dosadni. Sluati prie o njihovim brigama zanimljivo je otpri-like isto koliko i sluati traktat o problemima sa varenjem.

Zabrinuti koji nisu zagrieni tek e se ponekad predati mo-mentu nezadovoljstva u inae prijatnom danu: O boe, ta da ra-dim ako autobus ne dode na vreme?" Ali, posle krae nelagodno-sti i nekoliko katastrofinih prognoza, na kraju e rei sebi: ,,U stva-ri, i nije vano, ionako ne mogu na to da utiem." Zatim e nasta-viti da uivaju u sunanom danu i drvoredu rascvetalih mimoza du ulice.

Za druge zabrinutost moe biti jedna od najbolnijih senzacija koje ljudsko bie doivljava. injenica da je zabrinutost muenje koje sami sebi uzrokujemo ne ini bol manje stvarnom. Zabrinutost uzrokuje oseanja straha, stida i depresije. Uzrokuje takode glavo-bolju, nesanicu, a moe da izazove i visok krvni pritisak, napad astme ili migrenoznu glavobolju.

Don je stalno brinuo zbog novca i sigurnosti. Kada je bio dete, roditelji bi mu esto pokazivali staru zgradu od cigala koja je bila sklonite za beskunike i stalno mu ponavljali kako e tamo zavriti ukoliko ne bude imao siguran posao i tedeo. Posluao je njihov savet i sada je bio upravnik pote u svom rodnom gradu. Imao je dobar ivot, enu koja je predavala engleski u srednjoj koli i dve erke koje je oboavao. Na dan kada se udavala njego-va erka En, eleo je da bude srean. Umesto toga, muio je sebe brigama i zavrio sa stranom glavoboljom i muninom. Venanje je za njega bilo pravo muenje.

En se udavala za dobrog mladia, ali njih dvoje su odmah po-sle svadbene ceremonije kretali na putovanje po svetu autostopom. Don nije mogao da veruje da bi neko mogao biti toliko lud da uradi tako neto pre nego to u banci ima dovoljno novca da bi bio siguran. Neprekidno je brinuo da e njih dvoje postati vetropiri koji nikad nee nai posao niti se finansijski osamostaliti. Sklonite za beskunike, koje je odavno bilo srueno, i dalje je postojalo u Donovoj glavi. Istina je naime da je budunost En i njenog mua bila neizvesna: mogli bi biti tuni ili sreni, bogati ili siromani,

UPRAVLJANJE BRIGAMA 13

zdravi ili bolesni. Don to nije mogao da predvidi, niti je svojom zabrinutou mogao da promeni ivot svoje erke. Sve to su nje-gove brige postigle je to to su mu unitile radost na dan koji je trebalo da mu bude predivan.

Zabrinutost moe uticati na ljubavni ivot oveka. Kada je Denet upoznala Toma, imala je ezdeset godina i nedavno je po drugi put ostala udovica. Oba njena mua su iznenada umrla od sr-anog udara. Tom i Denet su otkrili da imaju mnoga slina inte-resovanja, kao to su posmatranje ptica, vonja bicikla i itanje ek-spirovih dela naglas. Njihovo toplo prijateljstvo se polako pretva-ralo u ljubav. A onda je Denet poela da brine. Ovaj ovek je bio zdrav, kao to su bili zdravi i njeni bivi muevi; ali ta ako i on iznenada umre od sranog udara? Denet je bila suvie inteligent-na da bi verovala u magiju ili zlosrenu sudbinu. Ni na koji nain nije krivila sebe za smrt svojih mueva. Meutim, svaki put kad bi videla Toma, zabrinula bi se da bi mogao umreti. Da bi izbegla bol koju je to uzrokovalo, prestala je da ga vida i odluila da nikad vie sebi ne dozvoli da postane bliska sa nekim mukarcem.

Neprekidna zabrinutost moe uzrokovati i probleme na poslu. Dejv je prestao da radi kao advokat na sudu zato to je stalno bri-nuo o svom nastupu na sudu. Kada je Merilin prvi put dola na te-rapiju, rekla je da je njen problem to to nije u stanju da dobro radi svoj posao. Meutim, uskoro je saznala da je njen glavni problem opsesivna zabrinutost. Jo od ranog detinjstva stalno je brinula da li dobro obavlja stvari, i smatrala je da joj je to pomagalo da bude uspena: Da nisam bila zabrinuta, moda bih traila svoje vreme kao druga deca." Nakon to je zavrila koled sa odlinim uspe-hom, poela je radi u graevinskoj firmi, gde je po prvi put doi-vela oseaj neuspeha. Radila je dvostruko vie nego to je bila pla-ena ili to se od nje trailo, - ba kao i na koledu. Ali ovde za to nije dobijala desetke; naprotiv, bila je upozorena da kasni sa obavljanjem svog posla. Rekli su joj, zapravo, da prestane da se po-naa kompulzivno i da se vrati poslu. Naravno, to nije pomoglo. Njena zabrinutost je eskalirala: poela je panino da brine da nee


uspeti, a to je vie brinula, to je manje postizala. Izgubila je posao. Njene brige su se obistinile, - ne uprkos tome to je brinula, ve upravo zato to je brinula.

ak i kada brige izazovu neku stranu tragediju, Zabrinuti od svojih blinjih nee dobiti mnogo saoseanja. Prijatelji Zabrinutih u poetku mogu pokazati saoseanje ili pokuati da ih odgovore od preterane zabrinutosti. Meutim, posle nekog vremena, ti isti prija-telji e im se smejati, prekorevati ih ili im pokazivati da su njihove prie o moguoj katastrofi dosadne. Zabrinuti e tada nauiti da mue same sebe brinui u tajnosti. Zatim e poeti da brinu zbog svoje zabrinutosti, sumnjajui da njihove brige dokazuju da sa nji-ma neto nije u redu".

Zapravo, neto zaista nije u redu. Zabirnuti su zavisnici. Oni su zavisni od svojih briga ba kao to su neki zavisni od droga ili alkohola. Zabrinutost je psiholoka zavisnost koju ljudi steknu u detinjstvu i s kojom proive ceo ivot. To je navika koja u sivo boji sate, dane, pa ak i ceo ivot.

Dobra vest je da je izleiva. ak je i Denet, kada je shvatila da je njena zavisnost od zabrinutosti poela davno pre nego to je njen prvi mu umro, bila voljna da poveruje da moe biti izleena. Telefonirala je Tomu i pozvala ga na veeru. Posle veere mu je priznala da je zbog svojih iracionalnih briga za njega prestala da ga via. Pitala ga je da li bi hteo da bude uz nju dok bude uila da prestane brinuti. On je bio oduevljen, i kroz manje od mesec dana ona vie nije sebe muila nepotrebnim brigama o smrti. U stvari, za tih mesec dana ona se izleila od zavisnosti koja je trajala ceo njen ivot.

Tokom petodnevne radionice za Zabrinute, Don je nauio da se smeje svojoj fantaziji o domu za beskunike. Kada su se njego-va erka i zet vratili sa putovanja, doekao ih je kao mnogo slo-bodniji i sreniji ovek.

Merilin je iskoristila sadraj svojih briga da bolje razume samu sebe. To je jo jedna dobra vest za zavisnike od zabrinutosti. Ispi-


tivanjem sadraja svoje zabrinutosti ljudi mogu mnogo nauiti o svojim ivotima i poeti da pronalaze naine na koje ele da se promene. Merilin je otkrila da joj je cilj bio da bude najbolja u predmetima koje nije volela i poslovima koji joj nisu donosili ra-dost. Takode je shvatila da su njena zabrinutost i perfekcionizam bili njen nain da izbegava stvarni kontakt sa drugim ljudima. Ona vie nije zavisna od zabrinutosti, i danas je mnogo zadovoljnija i srenija nego to je verovala da e ikada biti.

Zavisnost od zabrinutosti je izleiva. U ovoj knjizi ete otkriti kako moete iskoristiti svoju zabrinutost da bolje razumete sebe i reite line probleme. Moete nauiti kako da upravljate svojom matom i da je upotrebljavate u svoju korist, a ne za samomuenje. Pri tom se takode moete i dobro zabaviti, jer uenje i rad, prame-na i zabava idu zajedno. Moete prestati da brinete danas, sutra ili za nedelju dana.

POGLAVLJE 2

Kako uimo zabrinutost

Niko se ne rodi Zabrinut. Zabrinutost je nauena reakcija koja zahteva sposobnost pamenja, matu i oseaj za vreme. Beba e zavritati kada padne ili zauje preglasan zvuk, ali ona jo uvek ne-ma sposobnost da to pretvori u zabrinutost. Kasnije e svoju me-moriju razviti dovoljno da se boji ponavljanja neprijatnog dogaaja. Tada e dete koje je imalo bolno iskustvo u lekarskoj ordinaciji pla-kati kad god vidi osobu u belom mantilu, ili e se otimati dok ga nose u ordinaciju. Kasnije, razvijanjem mate, to dete e poeti da izmilja razloge za brigu zbog dogaaja koji se nikada nisu desili. Zvui poznato?

Din lei sa aravom navuenim preko glave, ukoena, ne usu-ujui se da se pomeri. Ako To bude videlo da je promolila glavu is-pod arava, gotova je! To je neodreenog lica i oblika, i viri kroz pro-zor, skriva se u ormanu ili, najgore od svega, ispod kreveta. Ako se usudi i da se mrdne, To e krenuti u napad! Kad To ne bi postojalo, Din ne bi morala da vruim aravom pokriva celo telo i glavu, ak i kosu. Mogla bi se otkriti, otvoriti prozor i rashladiti na povetarcu. Umesto toga, ona lei prestravljena i paralisana zbog sopstvene mate.

Sada mora da piki. Posle nekog vremena usuuje se da proviri ispod arava: u sobi je i dalje mrkli mrak. Nema nikakvog svetla, ne uje se nikakav zvuk, a njoj se sve vie piki. To je sigurno ispod kreveta i samo eka da je zgrabi.

Mama, moram u ve-ce!" Sreom, mama odgovara: Pa idi!" Znai iva je, tu, u susednoj

sobi. Ne mogu! Mrak je!"

UPRAVLJANJE BRIGAMA 17 O, kakav divan dom, kakva dobra, divna mama! Ona ulazi, do-

lazi do kreveta, i istog trenutka To je nestalo, pobeglo... sve dok Din nije pikila a mama ponovo nestala. Din je ponovo sama, uko-ena od straha u vreloj letnjoj noi.

Kada se sunce pojavi, To nestaje sa mrakom i Din je slobod-na od briga, - sve dok ponovo ne dode vreme za spavanje.

Osim to mui samu sebe izmiljajui brige koje se nikad nisu ostvarile, niti e se ostvariti, Din takode brine i zbog lekara i bola. Kao malo dete u lekarskoj ordinaciji, ona brine u iekivanju do-gaaja koji e se neminovno desiti.

Jednog leta je cela Dinina porodica dobila neke plikove, kao u Bibliji kada je Bog kaznio Egipane. Nije bilo jasno zbog ega su bili kanjeni. Dinina mama je rekla: To ste vi, deco, doneli iz ko-le." Pre toga su doneli iz kole" male boginje, zauke, osip, velike boginje, veliki kaalj. Sasvim dovoljno da se ovek zapita je li kola vredna rizika od zaraznih bolesti koje tamo vrebaju.

U to vreme nije bilo antibiotika, te nije bilo ni brzog izleenja. Umesto toga, svako popodne lekar je dolazio kod njih da iglom pro-bui te plikove i proveri da se nije neki pretvorio u ir, to je jo gore od plikova. Moda on dolazi u kune posete da se zaraza ne bi dalje proirila, ali verovatnije zbog toga to misli da drugi pacijenti ne bi mogli podneti silno vritanje. Din i njene etiri sestre, - muene i plikovima i lekarom, kanjene kao Egipani, ali sigurno bez ikakvog razloga, - poinjale bi da vrite im bi videle kako se lekarov auto pribliavaj njihovoj kui. Vriska bi prestala tek kada bi se poseta za-vrila i lekarov auto nestao iz vidokruga.

Onda bi male sestre prestale da vrite i ponovo se predale igri. Njima je sasvim jasna razlika izmeu perioda zadovoljstva i perioda muenja, i ne dozvoljavaju da jedan ometa drugi. Din je, naprotiv, ceo dan zabrinuta: trai nove plikove i opipava stare, pokuavajui da odredi da li se sue ili se pretvaraju u ireve.

Neka deca poinju da brinu u mlaem, a neka u starijem do-bu. Kut, kao i Din, rano poinje da brine.

Ona ima pet godina, treba da napuni est, i jedva eka da krene u prvi razred. Iako bi morala saekati sledeu godinu, jer je tano


dva dana mlada nego to kalifornijski zakon predvia, njeni vaspita-i u zabavitu i njena majka misle da je spremna za ovu godinu, pa su na vreme krenuli da je pripremaju. Prole godine su je zbog toga upisali u privatno zabavite. O svemu tome se dosta razgovaralo kod kue: da li je stvarno spremna, da li e je prihvatiti, da li e biti us-pena? Sve je bilo u redu: u zabavitu su je prihvatili, srena je, misli da je spremna za kolu, - kad, odjednom, no uoi prvog dana ko-le, stvari poinju da se komplikuju.

Prolazei pored Rutine sobe, majka ju je ula kako jeca, i od-mah utrala unutra da vidi ta se desilo.

ta ako ne budem mogla da naem uionicu!?" Pokazae ti brat." ,,A ta ako ni on ne bude znao gde je!?" Rut je Zabrinuta: lei u krevetu i izmilja prie kojima mui sa-

mu sebe. Majka kae da e ii s njom sledeeg dana u kolu i potom od-

lazi u svoju sobu. Nedugo zatim, ponovo uje Rut kako jeca. ta ako ne budem mogla da naem svoju klupu!?" Rut skoro celu no provodi zamiljajui katastrofu i jecajui kao

da se katastrofa upravo deava. Sledeeg jutra u kolu odlaze Rut, njena majka i njen brat, na-

laze uionicu i Rutino mesto. Njoj se toliko dopalo sve to je tog da-na radila u novoj koli da je usred veere zaspala sa srenim osme-hom na licu.

Izgleda da je njena osnovna briga bila: ta ako se pokae da sam suvie mala za prvi razred?" Ali, poto je svoju zabrinutost ve-zala za opipljive stvari, uionicu i klupu, prestala je da brine im ih je pronala. Din je zaboravila i na epizodu s plikovima im se iz-leila, ali je narednih nekoliko godina brinula o svom nonom To.

Bilove kolske brige vie su liile na traumu od buenja pliko-va, poto su bile zasnovane na realnosti. Njegovi problemi u koli trajali su due od plikova i bili su dobra osnova za doivotnu zabri-nutost da e biti neuspean.

Bil je sladak deak, koji ranije nije imao problema sa sabira-njem i oduzimanjem, ali se operacija mnoenja pokazala kao nepre-mostiva prepreka. On i njegov otac su se stalno prepirali zbog neeg

UPRAVLJANJE BRIGAMA 19 to je njegov otac smatrao jednostavnim zadatkom: uenje napamet tablice mnoenja od jedan do dvanaest. Bil je zapeo kod mnoenja sa est i tu je zaglavljen ve prilino dugo.

Uiteljica je smislila igru koju je nazvala bejzbol mnoenja". Deca se poredaju u dva reda, a ona servira loptu: Koliko je etiri puta osam?" Odgovara igra koji udara, i ako je odgovor taan, on je na prvoj bazi. Tri auta i drugi tim ide napred. Kad god Bil treba da udara, ak i pre nego to mu uiteljica baci" pitanje, on zna, a znaju i druga deca, da e izbaciti loptu u aut. Sad je opet red na nje-ga, i deca su ve poela da gunaju.

Koliko je est puta est?" etrdeset?", nada se on glasno. Ponovo je izbacio u aut i vraa

se pokunjeno na svoje mesto. Isto se deava i kada uiteljica trai da napiu odgovore na za-

datke koje je postavila na tabli. Skoro sva deca e resiti zadatak. On ne die ruku, ve skree pogled i moli se u sebi da ga uiteljica ne pogleda. U nekim srenim danima uspeva da se provue kroz as matematike a da ne izae na tablu, da proe bezbedno sve do geo-grafije, koja mu ve ide od ruke. Ali danas, danas je njegov najgori dan. Svi mau rukama, a Dudi ak vie: Ja znam! Ja znam!" - ali uiteljica proziva njega.

Bil izlazi na tablu kao osuenik na smrt. Nita nee vredeti ni ako napie neki broj. Svi e mu se smejati. Postoji toliko brojeva na ovom svetu, kako da zna koji je pravi? Bil ita zadatak napisan jas-nim, savrenim uiteljiinim rukopisom: 5 x 5". Iako sav u oajanju, setio se da to zna. Zna mnoenje sa pet. Ali ne danas. Pet puta pet", mrmlja tiho, ali mu nijedan odgovor ne pada na pamet.

Kod kue zabrinuto razmilja o bejzbolu mnoenja" i zadatku sa table, i to vie misli o tome, to se gore osea. Veera, televizija, nita mu vie nije zabavno, jer je uhvaen u zamku beznadenih bri-ga o sledeem danu u koli.

Mnoge brige imaju svoj koren u stvarnim dogaajima, kao to su bolni plikovi ili muke mnoenja. Druge predstavljaju strah od nepoznatog, kao to je prvi dan u koli. Rane izmiljene brige, kao to je Dinino To, nepoznatog su porekla, i teoretiari se ba dobro zabavljaju smiljajui objanjenja koja e opravdati ba njihove teorije o ljudskom ponaanju. Moda oni koji brinu zbog To samo

2 0 Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding

nemaju tako oigledne traume, a moda su jednostavno skloni dra-matizovanju.

Din vie ne veruje u To, mada se iza pukotine u zidu moda krije serijski ubica. Ona je sada u treem razredu, ita knjigu o um-skim poarima i trenutno je to vie zabrinjava. Lei skupljena u kre-vetu, brine i planira kako da se spase kada bude gorelo sve drvee oko nje.

Zamilja kako tri koliko je noge nose, preskaui poruena stabla i kotrljajui se nizbrdo. Na gore ili na dole? Na dole, bre se tri. A ta ako je vatra u podnoju brda? Poinje da tri uzbrdo naj-bre to moe, ali ve uje pucketanje vatre. Ispred nje je potok, tu je spas! Skae u potok, nailazi na mesto gde je voda malo dublja, i u momentu kada vatra nailazi, uzima vazduh i zaranja. Veba zau-stavljanje daha nekoliko puta ispod arava. Ba je uzbudljivo pobe-divati vatru, ali ta ako! ta ako ne moe da dri vazduh dovoljno dugo? Da li je bolje udaviti se ili izgoreti? Odluila je da zagrebe mulj sa dna potoka i da njime premae lice, a da die kroz slamku.

U njenoj sobi nema svetla, potpuna je tiina, ali ona i dalje u glavi uje pucketanje vatre. Sada je previe velika da bi zvala mamu. Te tople letnje noi ona lei sklupana ispod arava, sva ukoena od zabrinutosti. ta ako je zamenilo To.

Din je Zabrinuta, a zna da su njene brige smene, te o njima nikome ne pria. Znajui da je najblia uma udaljena osamsto kilometara, roditelji bi joj se smejali da znaju koliko brine zbog umskih poara. Ona svejedno pati. Kasnije, kada je napunila dva-naest godina, u okviru kursa prve pomoi uila je spasavanje dav-ljenika. No je, ona lei u krevetu i razmilja o vetakom disanju.

Sama je i eta pored jezera. Odjednom na povrini vode ugle-da onesveenog lepog neznanca, kome oigledno treba vetako disanje. Uspeva nekako da ga izvue na obalu. Proverava da nema neto u ustima i da nije progutao jezik; okree ga na stomak, stavlja svoje ake na njegova leda, naginje se napred prebacujui teinu na ake, sve radi tano onako kako su je uili, i - upravo kad je pria poela da biva zanimljiva, javlja se njeno staro ta ako. ta ako njemu treba vetako disanje, ali mu je slomljena kima: Din se ponovo

UPRAVLJANJE BRIGAMA 21 naginje napred, ba kako treba, dri ake na njegovim leima, pre-bacuje teinu napred izbacujui mu vazduh iz plua da ga pripremi za oivljujui udisaj. Njeni pokreti ga odmah ubijaju zbog njegove slomljene kime.

Ne uspeva da izbaci tu scenu iz glave. Sledeeg dana je na asu prve pomoi odmah pitala uitelja ta treba raditi ako je vetako di-sanje potrebno osobi kojoj je slomljena kima ili vrat. (Ovo se dea-valo vie godina pre nego to je Crveni krst poeo poduavati veta-ko disanje metodom usta na usta".) Osamnaestogodinji uitelj, ko-ji je tek bio zavrio srednju kolu i nakon letnjeg raspusta odlazio na koled, a u koga je Din bila potajno zaljubljena, odgovorio je da se to nikad ne deava. Kada je ona insistirala, odgovorio je: Kakve glu-posti tebi padaju na pamet." Din je totalno poniena. Meutim, da bi izbacila to ta ako iz glave, njoj je i dalje potreban odgovor na pi-tanje: ta treba raditi ako je neko slomio vrat ili kimu, a potrebno mu je vetako disanje?

22

POGLAVLJE 3

Ponavljanje porodinog obrasca

Ponekad se ini kao da su svaki Bil i Din i Rut na ovom svetu razvili sposobnost da bezrazlono brinu bez ikakve spoljanje po-moi, ve samo na osnovu dogaaja iz svog ivota, kao to su oni sa plikovima i tablicom mnoenja. S vremena na vreme, sva deca sa strepnjom zamiljaju budunost. Niko nije proao kroz detinjstvo a da nije oekivao neku buduu nesreu, ak i ako je to samo od-lazak zubaru ili injenica da e tata saznati da ste mu slomili eki.

Neka deca odrastaju sa pravim traumama. - Da li e tata ili mama doi kui pijani i zlostavljati me? Ko e voditi rauna o meni, kad je tata otiao a mama umire? Jue su bombe ubile sve susede, a sutra e moda ubiti nas. - Deci koja odrastaju u zaista stranim situacijama moda e zaista biti potrebna pomo da se oslobode svojih ranih trauma, ali, neoekivano, ona ne odrastu obavezno u Zabrinute.

Veina dece ne pone da brine zbog trauma iz detinjstva. Oni naue da brinu zato to odrastaju sluajui i oponaajui Zabrinu-te oko sebe.

Glorija, Dinina mama, raspolae zadivljujuim asortimanom bri-ga. U stvari, ona u svakom dogaaju u njihovim ivotima moe da pronae razlog za brigu. Din ne moe da se seti skoro nijedne po-rodine teme koja nije bila predmet brige. Ako je neko kasnio na veeru, to je moda zato to se desila nesrea. Kada su dolazili prija-telji, brige su varirale od toga da se niko nee pojaviti, do mogue katastrofe sa zagorelim erpama ili nepospremljenom dejom sobom.

UPRAVLJANJE BRIGAMA 2 3

Jedna od njenih briga je bila tajna i posebna, i nju je delila sa-mo sa Din. To je bilo ta ako-, ta ako ne bude dovoljno novca za koled kad bude vreme da se upie?" Din je prvi put ula ovu bri-gu kada je krenula u osnovnu kolu; tokom godina ona joj je posta-la toliko poznata da ju je mogla ponoviti od rei do rei, u svim vari-jacijama.

Pria bi poela opisom radosti studentskog ivota. Glorija je sa nemakim prezimenom odrastala u Americi u periodu nepogodnom za takva prezimena - posle Prvog svetskog rata. Ali kada je dolo vreme da upie koled, rat je bio gotov i prezime joj vie nije pravi-lo probleme. Zavrila je sa odlinim uspehom, upoznala Lesa, Dini-nog oca, i etiri godine provela kao princeza u studentskom domu koji joj je liio na zamak, Na koledu je ila na plesove, urke, vonje amcem, i uila englesku knjievnost. Din je videla studentski dom i oblinje jezero, a od Glorije je saznala da je ii na koled vredno svih kasnijih muka u ivotu.

Poto bi joj opisala koled, Glorija bi uzdahnula, privila Din uz sebe, i poela da pria o Velikoj depresiji. ta emo raditi ako se Depresija nastavi?" Podsetila bi Din da bi tada porodini posao iz-davaa novina propao, ba kao to su i banke propale. Ako nam novine propadnu, kako ete ti i tvoje sestre ii na koled?"

Realno, ovo je bila neobina zabrinutost. Din je od studija bila godinama daleko. Osim toga, Gloriji i Lesu je posao iao sasvim do-bro. U zamenu za besplatno objavljivanje reklama u novinama dobi-jali su besplatne namirnice, besplatnu uslugu pranja, odeu, karte za bioskop, pa ak i besplatno letnje kampovanje za Din i njenu mla-du sestru. Glorijin ujak Adolf slao je novac, a njena majka je sa tet-kom Idom ila svu odeu koju nisu mogli nabaviti u radnji. S obe strane u porodici bilo je dovoljno novca da se odre bilo koje male nedeljne novine, ak i u tim najgorim vremenima. Meutim, Din ni-je smatrala tu zabrinutost neobinom, jer deca na roditeljske brige ne gledaju kritiki.

Sasvim sigurno, injenice nisu zaustavile Glorijinu zabrinutost. Neprekidno je priala na koje sve naine mogu postati siromani i zbog ega je vano da Din ide na koled. Obe bi razmiljale o stva-rima koje bi mogli prodati i poslovima koje bi uzalud traili. Ko-nano bi stigle do kraja prie, koji bi uvek sadrao isto dramatino tragino reenje situacije rtvovanjem za koled. Glorija bi rekla: Ako budem morala, radiu kao pralja i ribau podove!" I Din i Glorija

24 Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding su znale da je ovo krajnje rtvovanje, poto su obe prezirale kune poslove. Tokom tih godina dok su zajedniki brinule, Glorija nikada nije morala da radi nijedan od ovih poslova, - poto je podove riba-la kuna pomonica, a pranje vea su imali besplatno.

Din je u poetku cenila ljubav koja je stojala iza tog zami-ljenog rtvovanja; meutim, kasnije joj je postalo dosadno i poela je da se ljuti. Ona jeste bila zavisnik od zabrinutosti kao i majka, ali brinui o poarima i slomljenim vratovima, sigurno nikad nije zavr-avala dobrovoljno se prijavljujui da riba podove.

Godinama kasnije Din je shvatila jedan razlog Glorijine ne-prestane zabrinutosti. Sve je poelo od buna kupina i druge ene velikog ujaka Adolfa, kojom se oenio neto pre nego to se Din rodila.

Glorijina i Adolfova porodica su tog leta ile zajedno na odmor. Jednog popodneva Glorijina mama je videla Glorijinog oca kako se ljubi sa ujka Adolfovom enom u kupinjaku. Ta jedna scena, u vre-me kada je vernost smatrana neprikosnovenom vrednou, bila je dovoljna da Glorijina majka pone da brine da e biti naputena. Ce-sto bi pitala Gloriju, Ako nas tvoj otac ostavi, s kim bi izabrala da ivi, s njim ili sa mnom?" Glorija i njena mama su su celo Glorijino detinjstvo provele brinui da e biti ostavljene. Glorija je tu priu is-priala Din vee uoi ezdesete godinjice braka svojih roditelja.

Din se pitala kakve je to prie sluala njena baka kada je bila mala, pa je nauila da bude Zabrinuta.

Postoji mnogo naina na koje roditelji pozivaju svoju decu da brinu. Proverite da li vam neki od navedenih poziva na zabrinutost zvui poznato.

ta ako..." Nikad se ne zna kada e grom udariti!" Jednog dana nee imati toliko sree!" Vodi rauna!"" Budi na oprezu!" Nesrea nikad ne dolazi sama!"

UPRAVLJANJE BRIGAMA

Tek kada postane mama videe ta je briga!" Ako se osea suvie dobro, sigurno e te neto loe snai!" Covek prosto mora da brine o..." Kada se ini da sve ide dobro, tada poni da brine!" Razboleu se od brige za vas, deco!" Ovaj posao je jedna velika briga!" Nevolja dode kad se najmanje nada!" Prosto je ludo ne brinuti o..." Budite mirni, deco. Tata je zabrinut zbog neega." Ako ne brine znai da te ba briga." Taman kad pomisli da je sve kako treba, desi se neto loe." Ako oekuje najgore, nikada nee biti razoaran." Mala deca, mala briga - velika deca, velika briga."

Oko ovakvih i slinih iskaza porodice pletu svoje obrasce ve-ite zabrinutosti. Da li se neki od sledeih uklapa u vaa porodina uverenja?

Zabrinutost pomae da se tvoje brige ne obistine. Drugi ljudi uzrokuju tvoje oseanje zabrinutosti. Dogaaji uzrokuju tvoje oseanje zabrinutosti. Ako ti je do nekog stalo, bie zabrinut. Ako nekog voli, bie zabrinut. Ako si osetljiv, bie zabrinut. Ako si inteligentan, bie zabrinut. Ako si odgovoran, bie zabrinut. Ako si human, bie zabrinut.


Uprkos ovim pozivima na zabrinutost, ne morate se predati. Ali, pre nego to prestanete da brinete, resite test zabrinutosti i pro-itajte poglavlja koja slede u drugom delu knjige da biste videli za-to ste odabrali ba te odreene brige. Na osnovu svojih briga mo-ete pronai svoje tipine zastoje", teme u kojima se obino zagla-vite" u zabrinutosti. Nauiete kako da se odglavite" i napravite zna-ajne promene u sebi.

Zatim ete u treem delu nauiti kako da se oslobodite stalne zabrinutosti.

Deo II i

POGLAVLJE 4

Test zabrinutosti: Stotinu pitanja o brigama i ta one za vas znae

Test koji je pred vama pokazae vam vae obrasce zabrinuto-sti, to jest skupove briga grupisanih oko jedne centralne teme. Ka-da otkrijete svoje obrasce, bolje ete razumeti sebe i moi ete da promenite svoj ivot.

Da li ste se ikada pitali zato o nekim stvarima brinete, dok vam neke druge i ne padnu na pamet? Naravno, zabrinuti ste kada znate da e se desiti neki traumatian dogaaj, kao na primer da vam predstoji operacija ili da ete izgubiti posao. Te brige su vaa reak-cija na realne probleme u ivotu. Ali vaa zabrinutost takoe moe biti reakcija na odluke koje ste jo odavno doneli o sebi i drugima.1

Davno su nam rekli ko smo i ta smo: mamin pomaga", tati-na najslaa devojica", najpametnije dete na svetu", nezgoda koja

1 Koncept rane odluke ili skriptne odluke je jedan od osnovnih koncepata u transak-cionoj analizi. Teorija ivotnog skripta objanjava kako dete pod uticajem poruka koje dobi-ja od znaajnih drugih iz svoje okoline (skriptne poruke) ili samostalno, donosi skriptne odluke. Re je o detetovim pogrenim zakljucima o vanim ivotnim pitanjima. Ove zablu-de o sebi, drugim ljudima ili svetu dete ugrauje u svoj pogled na svet kao dokazane istine i vie se ne vraa da bi ih proverilo. Umesto toga na ovim temeljnim istinama" gradi svoju sistem i organizuje svoj ivot. To u kasnijem ivotu donosi probleme u onom aspektu ivota u kojem se reflektuje data rana zabluda. Guldinzi insistiraju na izrazu odluka da bi ukazali da je mo odluivanja u osobi, kako u detetu koje je pogreno odluilo, tako i u odrasloj osobi koja u sadanjosti moe osvestiti svoju skriptnu odluku, uvideti da je pogrena, odba-citi je i umesto nje doneti novu, ispravnu odluku. To je sutina onoga to su nazvali terapi-ja novom odlukom, [prim. redaktora]


se omakla", dobro dete koje vodi rauna o sebi", radost", patnja", slatka lutkica", estok momak". Veoma rano u ivotu poinjemo da usvajamo ono to drugi o nama kau.

Na osnovu tih ranih iskaza, kao i na osnovu mnogobrojnih i raznovrsnih dogadaja te genetskih predispozicija, donosimo pozi-tivne ili negativne odluke o sebi.

Mnoge od tih odluka su pozitivne, kao na primer: ,Ja sam po-sebna", Mene je lako voleti", Ja najbolje itam u razredu", ,Ja sam dobar radnik". Takode se donosi mnogo pozitivnih odluka o dru-gima, na primer: Nastavnici su dobri i pomau mi da budem pa-metna", Moj tata je moj dobar drug", Pomaem svom bratu i on pomae meni". Meutim, tu su takode i negativne odluke, kao na primer: Nikada neu dobiti ono to elim", Vaan sam samo kada brinem o drugima", Neto nije u redu sa mnom", Neu nikada pla-kati, jer ja sam deak". Moda ste i o drugim ljudima doneli nega-tivne odluke, kao to su: Ne moe verovati oevima, jer te oni uvek napuste", Drugi ljudi nisu dobri jer imaju drugaiju boju ko-e", Drugi ljudi su pametniji od mene", Bolje da se igram sam ako ne elim da budem povreden, jer drugi ljudi su opasni".

Obrasce zabrinutosti neete nai kod pozitivnih odluka, osim ako neto zaista krene naopako. Devojica koja je odrasla sa odlu-kom Moj tata i ja smo drugari" jeste zabrinuta kada njen otac eka rezultate biopsije, ali joj se nee u glavi rojiti brige o njegovom zdrav-lju kada je oigledno zdrav, - osim ako nije donela i neke negativ-ne odluke, kao to su Meni e tata uvek biti potreban, jer ne mogu sama" ili Moram biti savrena da bi tata bio iv".

Ove rane odluke mogu upravljati naim ivotima, ak i ako se uopte ne seamo da smo ih ikada doneli. Kao to smo nauili pra-vila vonje i nastavili da ih automatski sledimo, tako i kroz ivot moemo prolaziti automatski, koristei odluke koje smo usvojili u detinjstvu. To je kao da ste u detinjstvu obukli tesnu koulju i zabo-ravili da je ikad vie skinete. Jedan od najboljih naina da otkrijete koje ste rane odluke doneli jeste da istraite svoje sadanje brige.


Frojd je snove nazvao kraljevskim putem ka nesvesnom. Brige su kraljevski put ne samo ka nesvesnom ve i ka svesnom. Kao i snove, i brige piete nesvesno, a za razliku od snova, njih piete dok ste budni, tako da je ukljuen i va svesni um. ak i kada su njihovi nesvesni delovi pisani ifrovano", moete lako nauiti da ih deifrujete. Vae brige vam bolje od snova mogu otkriti ta se deava u vaoj psihi. Kada postanete svesni ta se deava, moete skinuti tu usku koulju kakvog god da je kroja. Sledea poglavlja e vam pokazati kako to da uradite.

Ali prvo da uradimo test.

Test zabrinutosti Ovo je lista stotinu najeih briga, sa brojevima uz svaku. Kada

naiete na brigu slinu svojoj, zapiite broj pod kojim je navedena, kao i brojeve koji stoje uz njen opis. Na primer: 1. Zabrinut sam ka-da treba da traim poviicu." Ako ste zabrinuti kada treba da traite poviicu, unapreenje ili drugi posao, zapiite 1" i zatim 12, 16, 18". Kad budete zavrili, proitajte objanjenje koje sledi test.

1. Zabrinut sam kada treba da traim poviicu. 12, 16, 18.

2. Kada sve tee kako treba, ja ponem da brinem. 9, 11.

3. Zabrinut sam da sa mnom neto nije u redu. 8, 13, 15.

4. Bolujem od ozbiljne bolesti i zabrinut sam zbog toga. 20, 21.

5. Brine me to u dobiti bore. 5, 9-6. Brine me odlazak u raj. Kako u se opredeliti izme-

u moja dva mua, kada e oba biti tamo? 9 7. Iako za to nemam osnova, bojim se da u dobiti

sidu. 6, 9.


8. Imam sidu i brine me moja budunost. 21. 9. Zabrinut sam da me niko nikada nee voleti. 17.

10. Brine me novac (imam ga dosta). 9, 11, 18. 11. Zabrinut sam za situaciju na berzi. 9, 10, 11. 12. Brine me novac (nemam dovoljno za osnovne po-

trebe). 10, 19. 13. Zabrinut sam za svoju odraslu decu. 9, 14. 14. Brine me kakva e biti moja mala deca kada odras-

tu. 9, 11, 14. 15. Brinem se da e me partner ostaviti. 12, 15, 16, 17. 16. Brinem se da se neu uklopiti na poslu. 10, 12, 13,

18. 17. Brine me da e me ljudi videti kako crvenim. 8, 12

13, 15. 18. Brinem se da u ponovo biti silovana. 20. 19. Brinem kada treba da govorim u javnosti. 10, 12, 15. 20. Brinem se da me ljudi nee prihvatiti. 13, 15. 21. Brinem da me neko ne prevari. 17, 18. 22. Brinem da e me ljudi voleti samo zbog mog novca.

13, 17, 18. 23. Zbog svojih briga poelim da sam mrtav. 19. 24. Zabrinut sam zato to ne znam ta da radim. 7,10,

19, 21. 25. Brinem jer imam posla vie nego to mogu da po-

stignem. 10, 14. 26. Brine me kako izgledam dok pleem sa svojim part-

nerom. 9, 14. 27. Brinem se zbog bolesti koje nemam. 9, 15. 28. Brinem se zbog bolesti od kojih bolujem. 21. 29. Brine me da ne brinem dovoljno. 5, 6, 9.


30. Ne znam, mnogo brinem, a moje brige su nejasne. 5, 6, 7.

31. Brinem se to se moj partner ne dotera. 14. 32. Brinem da ljudi nee uraditi ono to su rekli da ho-

e. 9, 14, 16. 33- Brinem se da e neko doi u posetu kada kua nije

sreena. 7, 14. 34. Brine me ta e biti sa mnom kada ostarim i budem

bespomoan. 9, 14, 20, 21. 35. Brinem da u zavriti kao prosjak, zato to ne umem

da se izdravam. 5, 6, 7, 11. 36. Brine me da li u biti dobar u sledeoj igri. 11. 37. Brine me da li dobro izgledam. 5, 13, 17. 38. Brine me da li sam dobar ljubavnik. 15, 17. 39- Brinem se da u umreti pre nego to moja deca od-

rastu. 9, 14, 21. 40. Brine me da e moja zdrava deca umreti pre mene. 9-41. Brinem se da se moj novi nametaj nee uklopiti u

raspored u stanu. 11. 42. Danas je sve u redu, ali ta e biti sutra? 9. 43. Brinem da me moji prijatelji u stvari ne vole. 13, 15,

18. 44. Brinu me dogaaji u svetu, iako u stvari i ne znam

ta se dogaa. 6. 45. Brinem se da e se desiti jo jedan zemljotres (tor-

nado, poplava itd.). 5, 20. 46. Brine me da e me neko tuiti za neto. 9, 17. 47. Brinem se da nisam kao drugi ljudi. 12, 13, 15. 48. Brine me to ne znam ta elim. 14, 16. 49. Brine me to nemam dovoljno prijatelja. 13, 17.

Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding 50. Brinem se to ne mogu da pronaem partnera koga

u voleti. 17. 51. Brinu me moje ocene (koje su zasad dobre). 11. 52. Brinu me moje ocene (koje nisu dobre). 5, 6, 10. 53. Brinem se da e biti pogreno ta god da uradim. 6,

7, 15. 54. Brine me to puim. 19. 55. Brine me to moji roaci pue. 14, 16. 56. Zabrinut sam zbog atomske bombe. 9, 18, 21. 57. Brine me da sam pogreno obraunao porez. 6. 58. Brinem se da je drugima bolje nego meni. 5, 6, 10,

11. 59- Brine me da li sam kupio kaput odgovarajue boje.

7, 11, 16. 60. Brinem o prodaji kojom rukovodim. 11, 12. 61. Razmiljam o svojim brigama, ali se zbog njih ne

oseam loe. 8. 62. Kada sam zabrinut, postanem toliko tuan da pla-

em celo popodne. 19. 63. Zabrinut sam kad god treba da napravim neki izbor.

7, 16. 64. Zabrinut sam za svoju porodicu (realistino). 14, 20,

21.

65. Brine me da li sam srean koliko bi trebalo da bu-dem. 9, 14, 17.

66. Brinem se da ne razoaram svoju porodicu. 5, 15. 67. Brine me da se neu dopasti drugim ljudima. 13, 15. 68. Sve moje brige su potpuno logine. 8. 69. Brine me da moj auto (bojler, krov) nee biti po-

pravljen kako treba. 12, 19.


70. Brine me da im se neu dopasti ako uradim po svom. 12, 16.

71. Bojim se da u dobiti infarkt ako ne budem vebao vie nego sad. 9, 11, 14, 15.

72. Bojim se da me ljudi nee voleti ako ne prestanem da kasnim. 5, 7, 17.

73. Brine me da li u izabrati karijeru pre no to bude prekasno. 5, 6, 7, 10.

74. Brine me da nikada neu imati brak ako ne ponem da se viam s nekim. 15, 17.

75- Brinem se da moja omiljena dobrotvorna ustanova ne dobija dovoljno novca. 8, 15.

76. Brine me da u dobiti karijes ako ne ponem da i-stim zube koncem. 5, 9.

77. Brine me da ne inim dovoljno za svoje unuke. 14. 78. Brine me to pijem. 19. 79. Brine me to lanovi moje porodice piju. 14, 20, 21. 80. Kada brinem, oseam kao da se polako ubijam. 19. 81. Brine me da ta god da radim nije dovoljno dobro.-

11, 19. 82. Drugi brinu moje brige. 5. 83. Brine me to imam pet kilograma vika. 5, 6, 9. 84. Bojim se da e moja porodica zaboraviti na moj ro-

endan. 16. 85. Brine me ivot uopte. 9, 19-86. Zabrinut sam za svet, a nikad za sebe. 8, 14, 16. 87. Mogu da iskoristim svaku staru brigu da se deprimi-

ram. 19. 88. Brine me moj visok pritisak (ili neki drugi zdrav-

stveni problem), ali nita ne preduzimam u vezi sa tim. 19.


89. Bojim se da e mi provaliti u kuu. 6, 7, 9. 90. Bojim se da e mi ponovo provaliti u kuu. 20. 91. Nikad u ivotu nisam bio zabrinut. 92. Brinem da e se ponovo desiti neke loe stvari koje

su se ve desile. 20. 93. Brinu me stvari za koje znam da e se obistiniti. 21. 94. Brine me da u ostati sam kad ostarim. 9, 17. 95. Brinem zbog poara u kui, provala, silovanja,

napada i slinih stvari. 5, 9, 17, 18, 20. 96. Brine me kandidat za koga sam glasao. 14, 16. 97. Brine me ta se deava u drugim delovima sveta. 9,

14, 21. 98. Brinem se da u jednog dana pokazati svoju ljutnju. 8. 99. Brinem da u se rasplakati ako budem traio ono

to elim. 8, 16. 100. Brinem se da moj nos (penis, butine, kosa itd.) nije

kao kod drugih ljudi. 13, 15.

Ako razmiljate o bilo kojoj od ovih briga ali nemate emoci-onalnu reakciju, brojevima koje ste zapisali dodajte broj osam.

Ako ste depresivni dok brinete, dodajte devetnaest. Ako brinete zato to vam se slina briga ostvarila, dodajte broj

dvadeset. Ako ste sigurni da e se vaa odredena briga ostvariti, dodaj-

te broj dvadeset jedan. Kada zavrite, izraunajte koliko ste puta zapisali isti broj. Ako

ste neki broj zapisali samo jednom, moete ga ignorisati. Ako ste neki broj zapisali dva ili tri puta, to moe biti va tip briga. Ako ste neki broj zapisali vie od tri puta, moete biti sigurni da je to grupa briga koju je vano da razumete.


Brojevi koje ste zapisali ukazuju na poglavlja ove knjige, u ko-jima se govori o odredenim tipovima zabrinutosti. Ako elite, po-nite sa poglavljima koja se tiu vas. Svako poglavlje poinje navo-enjem nekoliko tipinih briga, a zatim se objanjava njihova veza sa ranim odlukama koje ste doneli o sebi i drugima. Svako poglav-lje se zavrava predstavljanjem efikasnih metoda za promenu tih odluka. Metodi oslobaanja mogu izgledati suvie jednostavno, ali ih svejedno isprobajte. Oni vam mogu biti od velike pomoi. Sta-vie, moete otkriti da vam nai predloi u poglavljima koja slede mogu pomoi da unesete stvarne promene u svoj ivot.

Poto budete proitali poglavlja koja se odnose na vas, moda ete eleti da proitate i ostala poglavlja u ovom delu kako biste saznali vie o ranim odlukama koje su doneli drugi.

Zatim ete, u treem delu, nauiti kako da dobro iskoristite te brige u svom ivotu, da biste ih se zatim oslobodili.

38 P O G L A V L J E 5

Odrasti

Ponekad pomiljam da se vratim na koled, jer je tamo ba bilo zabavno. A onda ponem da brinem: ta ako ne budem eleo da ga zavrim? A ako opet odustanem, moj stariji brat e stvarno po-ludeti, jer on plaa moje kolovanje."

Najvie se brinem zbog svojih bora. Zabrinjava me starenje. Ne mogu da podnesem pomisao da u ostariti!"

Otkako je Tom umro, stalno brinem. Nita ne znam o osigura-nju, kolima ili bilo emu drugom. Brinem da e se sve raspasti. Ne-ma nikog da vodi rauna o stvarima."

Nikad ne moram da brinem, moj partner je zabrinut sasvim do-voljno za oboje."

Moja najbolja prijateljica se odselila, i sad sam zabrinuta sve vreme. Ona je vodila rauna da ja sve radim kako treba. Bez nje jed-nostavno ne znam ta da radim."

Nikad nisam odrastao" Ljudi koji su usvojili poruku-zabranu Nemoj da odraste", mo-

da su bili najmlai u porodici ili su bili jedinci prezatiujuih i raz-maujuih roditelja.2 Oni su obino lepi, sreni i prijatna razbibriga

2 Time to su definisali i sistematizovali tipine poruke kojima roditelji i dragi au-toriteti negiraju neko ljudsko pravo svoje dece, Meri i Bob Gulding su dali veliki dopri-nos onom delu teorije transakcione analize koja se naziva teorija ivotnog skripta. Ove poruke se nazivaju skriptne zabrane. Svako dete ima pravo da bude onih godina koje zaista ima. Meutim, poruka Nemoj da odraste" zabranjuje detetu da bude svojih go-dina, a nareuje mu da se ponaa mlade nego to jeste. Ovim porukama roditelji skrip-tiraju ili programiraju svoje dete jer doprinose da ono shvati da ga vole samo onda kada


od svih briga i problema sa kojima se suoavaju ostali lanovi po-rodice. Ti mladi" dobijaju ljubav zato to su slatki, a ne zato to su kompetentni. Niko im ne kae: Kako ti dobro vodi rauna o sebi!" niti To je bio teak posao, a ti si ga zaista dobro obavio". Njih gue sa Uradiu to umesto tebe" umesto Moe ti to i sam". Kada im ro-ditelji govore o budunosti, kau: Moe biti sve to poeli" ume-sto Mora naporno raditi kako bi mogao da nade dobar posao".

Kada priaju o svojim brigama, oekuju da im neko drugi pro-nae reenje. Nemam odgovarajuu haljinu za tu zabavu", rei e ona. A tatica e odmah skoiti: Ne brini, duo, tvoj tata e ti kupi-ti haljinu." Roditelji i prijatelji kau: Ona nema nikakvih briga!"

Te ljude koji nikad ne odrastaju zovemo Petar Pan ili Mala Prin-ceza. Oni mogu prolaziti kroz ivot bez nekih veih briga sve dok imaju mamicu, taticu, Vendi ili velikog batu da o njima vode rauna. Njihove brige poinju kada njihovi duebrinici umru ili izgube interesovanje. Razmaujui roditelji mogu odluiti da se presele u naselje bogatih penzionera i prestanu da izdravaju svog trideseto-godinjeg sina. Saoptavaju mu neprijatne vesti da e, ako eli da nastavi kolovanje do drugog doktorata, morati sam da se finansira. Vendi se pridruuju grupama za emancipaciju ena i razvode se od svog Petra Pana. Velike bate poinju da se interesu ju za sopstvenu decu. Tatice naputaju Male Princeze kako bi se oenili nekom interesantnijom ili mlaom i samim tim savrenijom princezicom.

Kada ivot postane teak, oni ili nau nove duebrinike ili se preplavljuju brigama. Brige im nisu ni od kakve koristi, zato to ih koriste kao zamenu za delanje. Jedan zbunjeni mladi ovek koji je upravo izbaen sa koleda kae: Ali ja sam se ba brinuo zbog

se ponaa detinjasto, a da ga ne vole ili ga manje vole kada se ponaa u skladu sa svo-jim stvarnim uzrastom. elei da bude prihvaeno i voljeno, dete odluuje (skriptna od-luka) da e ostati detinjasto. Iako dete esto kasnije zaboravi skriptnu odluku koju je donelo, ona ostaje aktivna na nesvesnom nivou, kao neko pravilo koje dete spreava u odrastanju. Takva osoba se i u kasnijem ivotu dri svoje skriptne odluke, tako da i kao odrasla osoba nikada psiholoki ne odraste ve se ponaa infantilno. Detinjasto tre-ba razlikovati od detinjeg ponaanja odraslih ljudi koje je prikladno situaciji i koje je u funkciji ego stanja deteta. [prim. redaktora]


ispita!" To znai: kada bi na ovome svetu bilo neke pravde, dobre ocene bi se dobijale i na osnovu toga koliko smo bili zabrinuti, a ne samo za dobro pripremljen ispit. Jedan drugi mladi koji nije uspeo na koledu kae: Pretpostavljam da je trebalo da budem zabrinut", kao da bi to resilo sve probleme.

Infantilna osoba koja je majka, brine se da nee imati novca da kupi deci Boine poklone, ali se ne trudi da ih sama napravi, niti ide na rasprodaje da bi kupila ono to moe da priuti. Ona misli da je samim tim to je brinula uradila sve to se od nje moe oekivati. Neki ljudi e se sloiti s njom i rei: Sirota, kako se samo brine zbog poklona!" Neko e se moda ak toliko saaliti da e kupiti poklone za njenu decu.

Brige detinjastih odraslih ljudi su u stvari varijacije na temu Ja sam bespomoan", to pojaava njihovo uverenje da ne mogu nita da urade kako bi se zatitili.

Kao stariji, preterano brinu o borama, sedoj kosi, i svakom drugom znaku da njihova tela stare. Neko vreme e se protiv toga boriti farbanjem kose, plastinom hirurgijom, dijetama i vebanjem, ali e nastaviti da brinu zbog znakova starenja. Odbijanje nekih ljudi da sazru usmereno je iskljuivo na njihova tela. Oni su uspeni u svom poslu, nije im potrebna pomo drugih, i jedini znak da su se ovde zaglavili jeste njihovo odbijanje da prihvate i vole sebe dok stare.

Nastavljam da odrastam" Ako ste i vi Petar Pan ili Mala Princeza, priznajte sebi da ste

ve poeli da odrastate i menjate se, samim tim to ste itali sve dovde.

Prisetite se svojih vrednosti. Nauili ste da se igrate i zabavljate, spoznali ste radost kao dete, i niste od malih nogu sagorevali od tekog rada. Umete da budete oduevljeni, mladi i zabavni, a sve te osobine su vredne divljenja. Voleli ste da duvate balone i igrate igri-ce umesto da kosite svaki travnjak u susedstvu za mizeran deparac.

UPRAVLJANJE BRIGAMA

Zanimljiv ste prijatelj i umete da nauite i enske i muke Vendi da lete. Ako ste dozvolili da vas sadanja situacija ili vaa zabrinuta predvianja budunosti otrgnu od uivanja u ivotu, vreme je da sebi s ljubavlju dozvolite da ponovo otkrijete radosnog sebe.

Setite se da ste bili voljeni. Moda to niste sve vreme oseali kao ljubav, jer je ljubav koju ste dobijali moda bila skrivena pod gomilom saveta, ali uprkos tome ostaje injenica da jeste bili vo-ljeni. Jedino oni koje roditelji vole dobijaju dozvolu i ohrabrenje da ostanu mladi.

Da li ete voleti sebe kada svoj rast i razvoj uzmete u svoje ruke? Dozvolite sebi da se prisetite kakvi ste bili kada ste uili neto novo. Prisetite se svog oduevljenja kada ste nauili da pli-vate, itate, vozite bicikl. Setite se kada ste prvi put napravili kuicu za ptice, vozili rolere ili instalirali program na raunaru. Ako ne moete niega da se setite, zamislite jednu scenu gde ste ponos-ni na neko svoje postignue. Pretvarajte se da ste to dete i vebajte da kaete: Uspeo sam!" Osetite uzbuenje zbog uspeha i estitaj-te sebi to ste to uspeno obavili.

Moda ete poeleti da ponovo podignete" sebe u mati. Po-nite od vremena kada ste nauili da hodate i pretvarajte se da se toga seate. Posmatrajte u mati sebe kao bebu, kako se teturate s jednog na drugi kraj sobe i kako oduevljeno pljeskate rukama od sree to umete da hodate. Zamislite da je ta beba pala, a zatim us-tala bez iije pomoi. estitajte joj i dozvolite sebi da osetite radost to e ta beba nastaviti da raste, ui i radi razne stvari.

Svake noi, pre nego to zaspite, zamislite da je beba godinu dana starija i u mati proivite ili zamislite postignua svojstvena tom dobu. estitajte sebi zbog tih postignua i nezavisnosti.

Dok sebe podiete" moe se desiti da se setite scene u kojoj je va rast bio osujeen. Dun se sea da se jedna takva scena odi-grala kada je imala dvanaest godina.

Dun sedi u svojoj sobi i skrauje suknju. Kako je to za nju pot-puno nova aktivnost, strano je koncentrisana da to uradi kako tre-

Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding

ba. Nikada nije marila za duinu suknje, poto su joj odeu birale mama i sestra. Meutim, ona danas eli da ima kratku suknju kao to nose srednjokolke, i zato skrauje jednu od svojih starih suka-nja. Ona misli da je dovoljno velika da se oblai kao tinejderka i jako eli da izgleda moderno. Trudi se da brzo ije kako bi zavrila pre nego to bilo ko ita primeti.

Usred porubljivanja u sobu ulazi njena starija sestra. Dun se sea te scene kao da se jue desila. Njena sestra vie: ta to radi? Pogledaj kako upropatava svoju suknju!" i pokazuje joj kako je prejako zategla konac. Dun gleda u nabore na porubu i poinje da oajava. Osea kako joj se oi pune suzama. Njena sestra raiva po-rub i kae: Ostavi, ja u popraviti. Ionako ne bi dobro izgledala u kratkoj suknji. Suvie si niska." Dun die ruke i nastavlja da bude slatka posluna mlada erka.

Kada je Dun prepoznala tu scenu kao priu svog ivota, odluuje da se promeni. U svojoj mati, ona kae toj dvanaestogo-dinjakinji: Tvoja sestra nije u pravu. Ti nisi suvie mala! Iglu u ruke i porubi tu suknju!" Dun zamilja novi kraj te scene, a zatim trai ta eli da promeni u svom sadanjem ivotu.

Ako otkrijete takve scene, kaite sebi da ne morate biti zaglav-ljeni. Napiite novi kraj i razmislite kako biste to mogli primeniti na svoj stvarni ivot. U mati moete razgovarati sa roditeljima, braom ili sestrama o svojoj novoj odluci da rastete i razvijate se. Neu da ostanem zaglavljena u osmoj godini. Iako ste me tada najvie voleli, ja idem dalje." Pokuala sam da ostanem adolescent zato to mi je u to vreme bilo divno. Ali ne vie. Prerasla sam te godine."

Moda drugi i dalje ele da budete bespomoni. To je njihov problem. Nemojte sabotirati sebe verujui kako se ne moete pro-meniti sve dok drugi ne ponu drugaije da se ponaaju prema vama. Moete se promeniti bez obzira na to ta radi bilo ko iz vaeg okruenja.

Danas, kada zavrite itanje ovog poglavlja, dozvolite sebi da tragate za reenjima, a ne za razlozima za brigu. Pohvalite sebe za bilo ta novo to ste danas nauili ili uradili. Ako elite, moete smisliti potpuno nove oblasti u kojima elite da se okuate. Jedna


ena je sebi za sedamdeseti rodendan kupila raunar i angaovala studenta informatike da je naui kako se koristi. Jedna druga ena je poela da se zanima za automehaniku. Jedan ovek je kupio ivau mainu i poeo da pravi ivotinje koje nikada nisu postoja-le a trebalo bi", i poklanja ih centrima za zbrinjavanje dece. Mno-gi ljudi su se angaovali u stvarima koje su im vane. Za koji na-predak biste vi sebe pohvalili?

Neki ljudi koji su ostali nezreli nagomilali su ozbiljne ivotne probleme zato to nisu nauili da vode rauna o svom tekuem raunu, da se izdravaju, ili budu roditelj kakav je njihovom dete-tu potreban. Ako se to i vama desilo, najpre reite svoje najvanije probleme kako najbolje umete. Moda e vam biti potrebna stvar-na pomo, a ne nazovipomo koju ste obino dobijali. Vaan as-pekt rasta i razvoja jeste pronalaenje i prihvatanje profesionalne pomoi lekara, pravnika, bankara, psihoterapeuta i drugih stru-njaka. Profesionalne pomagae birajte veoma paljivo, ali jurnite prema najbliem izlazu ukoliko se ponaaju previe pokroviteljski ili pokuaju da razmiljaju umesto vas.

Ako ste od onih koji brinu zbog svog fizikog izgleda zato to elite da izgledate kao da imate esnaest godina, dugujete sebi da se radujete i cenite sebe to ste u godinama u kojima ste. Kako ete to uraditi? Kako ete sebi dati do znanja da svako doba ima svojih prednosti? Jedan od najlepih aspekata zrelosti je to moete da cenite upravo godine u kojima ste. Moete se pogledati u ogleda-lo i videti prijatelja. Pokuajte. Otiite do ogledala i nasmeite se, recite sebi: Zdravo, prijatelju."


POGLAVLJE 6

Razmiljati

Uh, ne znam, pretpostavljam da me brine to to ne napredu-jem. Trebalo bi da planiram. Treba da smislim kako da naem bolji posao, ali ne mogu da osmislim ta treba da radim."

Brine me poreska kontrola, znate. Ne znam zato brinem zbog poreza, jer, znate, ja i ne zaraujem mnogo novca i, u svakom slu-aju, samo odnesem sve raune u Poresku upravu i oni mi tamo ka-u ta treba da radim. Ali, znate, ja ne razumem nita to mi oni ka-u, a to me brine."

Mislim da nisam ba mnogo pametan, i to me brine. Ne znam, na zabavama jednostavno nemam ta da kaem."

Naravno da sam zabrinut zbog dogadaja u svetu. Ali ja u stvari i ne znam ta se zaista deava."

Ne umem da razmiljam" Ljudi koji veruju da ne umeju da razmiljaju to uverenje objav-

ljuju iskazima poput: Ne mogu da razmiljam", Ne znam" i Zna". esto se smee kada potvruju svoju nesposobnost da razmiljaju ili da neto znaju. Kada bi to bila istina, to ba i ne bi bio razlog za osmehivanje!

Oni kau Zna" ba kao to su govorili kada su bili mali i ka-da su drugi zaista znali vie. Oni klimaju glavom da biste i vi to isto uradili. Vrlo rano su nauili da sumnjaju u svoje znanje i sposob-nost razmiljanja, i ekaju da majka ili nastavnik potvrde njihove misli klimanjem glave na re zna". To zna" kasnije postaje au-tomatsko, kao mucanje: Zna, ja imam tu roaku koja ivi na isto-


noj obali, zna, koja, ne znam, izgleda da, zna, ima problema u braku." Sluaoci, koji nikad ranije nisu uli za tu roaku, hvataju sebe kako klimajui glavom i osmehujui se potvruju da onaj koji govori ne poznaje tu roaku, ali je oni, sluaoci, poznaju. Ba tako su ranije roditelji i nastavnici klimali glavom u znak potvrde.

Deca su uena da sumnjaju u svoju sposobnost razmiljanja. Majke i oevi koji svojoj deci rade domae zadatke poruuju im: Ti ne ume da razmilja" i Ne mora ti nita da misli, tu sam ja da razmiljam umesto tebe". Roditelji svojoj deci takoe alju po-ruke sopstvenim primerom. Recimo, majka e rei erki: Trai od tate da ti pokae matematiku, to je van mojih moi", ili Ceo ivot sam sasvim lepo provela i bez algebre i geometrije." Ona time u stvari svojoj erki govori da, ako eli da bude kao mama, ne treba da razmilja o matematici.

Roditelji koji sumnjaju u svoju inteligenciju ponekad prete de-tetu koje jasno razmilja. Nemoj da mi se tu pravi pametan!" ili Ne petljaj se u poslove odraslih!" Roditeljima moda toliko nedo-staje argumenata da su u stanju da omalovaavaju svaku novu i-njenicu ili misao kojom dete raspolae. Starija braa i sestre sop-stvene sumnje u sebe projektuju na mlade govorei im: Ma pojma ti nema!"

Deca mogu nauiti da brkaju zabrinutost sa razmiljanjem ka-da uju kako roditelj kae: Da ja nisam brinuo o trokovima, vi ne biste imali ta da jedete!"

U nekim porodicama etikete se dele kao karte, svakom po jedna, i niko ne dobija etiketu koja je ve dodeljena drugome. Ako se jedna sestra smatra bistrom, ona dri monopol na pamet. Drugo dete moe biti slatko, lepo, dobroudno, muzikalno, dobar spor-tista, ali ne moe biti bistro.

Naa kultura obiluje porukama protiv razmiljanja:

Nemoj time da razbija svoju slatku glavicu." Deaci ne vole devojice koje su previe pametne."


Pusti taticu da ti pokae kako da uradi domai zadatak." Niko u naoj porodici ne zna pravopis." Uradie to zato to ja tako kaem!" Genijalci nisu popularni." Ne pravi se pametan!" Nemoj da postavlja toliko pitanja!" Mama nije pijana, samo je umorna; nemoj da razmilja o tome." Nemoj da kritikuje svoju majku (oca, nastavnika, minis-tra, vladu, predsednika, Boga)." Nemoj da ita tu knjigu." Nemoj da gleda taj film." Ne sluaj tog oveka, pria kao da je iz neke sekte." Ne razmiljaj o siromatvu, nejednakosti, porodinim taj-nama ili seksu." Ne razmiljajte, kupujte!", kau reklamni slogani. Kupite odmah, razmiljajte posle!", kau kreditne kartice. NE RAZMILJAJ O TOME!"

Osim toga, izvebali smo se da preivimo i ostanemo sreni tako to emo sebi upuivati poruke protiv razmiljanja, kad god razmiljanje postane previe bolno. Kada je Brajan, Dinin unuk, imao tri godine, ona je esto razgovarala s njim telefonom. Jednog dana, on je poeo razgovor izjavom: Zdravo bako, jesi li znala da ljudi jedu svinje?" Upravo je bio uo da je svinja koju su gajili u komiluku i koju je esto odlazio da gleda, ubijena da bi od nje napravili slaninu i virle, koje je on oduvek voleo. To ga je muilo nekoliko dana, nije hteo da jede nikakvo meso, a zatim je uradio ono to veina ljudi uradi. Prestao je da razmilja o svinjama.

Ne razmiljaj o tome!" je tragina poruka koju dobijaju deca u disfunkcionalnim porodicama. Smatra se da deca ne treba da raz-miljaju o injenici da im je neko od roditelja alkoholiar, mental-


no bolestan ili da ih seksualno zlostavlja. Deca naue da se odrek-nu svog razmiljanja kako bi izbegla neku neprijatnu istinu o svo-joj porodici.

Ako ste razmiljanje zamenili zabrinutou, ili zbunjujete sebe umesto da mozak koristite za reavanje problema, moda su vam od poetka govorili da vi ne umete da razmiljate dobro kao drugi ljudi. Neka deca ne dobiju specijalno poduavanje koje im je po-trebno. Ako imaju potekoa da naue da itaju ili shvate uzrono-posledinu vezu izmeu stvari, mogu poverovati da su glupi, samo zato to niko u njihovoj koli ne zna kako da ih naui. injenica je da nisu nita vie glupi od kratkovide dece koja ne mogu proitati ta pie na tabli ako im ne daju naoari. Neka deca misle da su glupa zato to se od njih oekuje da znaju da itaju engleski ak i pre nego to naue da ga govore, a neka samo nisu imala prilike da razmiljaju i ue.

Dok je Abraham bio u federalnom zatvoru u Merionu u dravi Ilinois, zavrio je srednju kolu i koled preko dopisnih kurseva i trebalo je da dobije diplomu savetnika-psihologa. Prema specijal-nom programu, bilo mu je dozvoljeno da ui a zatim da savetuje druge zatvorenike. Evo kako on pripoveda o svom obrazovanju:

Oduvek sam imao koeficijent inteligencije ispod sedamdeset. Kad sam bio dete, iao sam u specijalne razrede, gde se boji i pre-crtava i nikada nita ne naui. Rekli su mi da ne mogu da razmiljam. Istina je da su se u to vreme u mom ivotu dogaale stvari koje se ne mogu nazvati prijatnim. Pretpostavljam da nisam imao vremena za razmiljanje, poto sam uglavnom bio zauzet pokuavanjem da ne budem ubijen. Tako je bilo otkad znam za sebe. Kada sam dovoljno odrastao, prijavio sam se u vojsku. Jo uvek sam imao koeficijent inteligencije ispod sedamdeset, i nisam ba znao da itam i piem, tako da nisam bio kompetentan ni za kakvu obuku u vojsci. Uradio sam neke strane stvari i poslat sam ovamo. Tu sam upoznao zat-vorskog psihijatra, prvu osobu u mom ivotu koja nije mislila da sam suvie, glup da neto nauim. On mi je rekao: Covee, ceo ivot si proveo pravei se da si glup, ali ti nisi glup." I tako, rekao je da treba da uim, i ovde su me pustili da uim danonono. Kada sam doao,

48 Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding bio sam budala sa koeficijentom inteligencije ispod sedamdeset, a kada sam poeo da uim, ponovo su me testirali i imao sam deve-deset. Nastavio sam da uim, a moj koeficijent inteligencije je rastao. Sada iznosi sto dvadeset devet, i raste i dalje!"

Ja razmiljam!" Ako elite da afirmiete sopstveno razmiljanje, prvi korak je

veoma jednostavan. Sluajte sebe. Odluite da ete iz svog renika izbaciti iskaze kojima negirate da umete da mislite, iskaze kao to su: Ne mogu da razmiljam", Ne znam", Zbunjen sam" i Zna". Ako vam je teko da se sluate dok govorite, snimajte se pa preslu-avajte svoj govor. Zatim pone da radite na promeni. Ubacite u svoj govor Ja znam", Mislim", Smatram".

Zatim moete iskoristiti brige da dokaete sebi da umete i ho-ete da razmiljate. Ponite sa tuim brigama. Ako ste dobar auto-mehaniar, izaberite brigu Stalno brinem da neto nije u redu sa mojim kolima". Zamislite kako vam to govori neki ovek ili ena, a zatim im objasnite kako se o kolima moe razmiljati na kreati-van nain.

Ako ste dobri u voenju svog tekueg rauna, kaite nekoj za-miljenoj osobi kako da razmilja o novcu i budetu. Zatim estitaj-te sebi to dobro razmiljate. Nije stvar u tome da ne umete da raz-miljate", ve ste odabrali da neke probleme reavate, a neke ne. Na jednoj terapijskoj grupi vebao se ovaj metod reavanja problema.

Dejn kae: Zabrinuta sam jer treba da smislim kako da do-dem do boljeg posla." Su kae: Zabrinuta sam za svoje zdravlje." Den kae: Brine me poreska kontrola." Riard kae: Moja najvea briga su rauni." Svi su oni zaglavljeni u sopstvenim brigama i ne na-laze reenja. Na grupi je od svakog lana zahtevano da napie svoju brigu na paretu papira koji e proslediti osobi do sebe. Osoba koja je dobila papir ima na raspolaganju jedan minut da razmisli o prob-lemu i napie predlog za reenje, ako ga ima, a zatim papir prosle-di dalje. Sledea osoba takode ima jedan minut da doda predlog. Kada je svako napisao svoj predlog, papir se vraa vlasniku" brige.


Grupa diskutuje kako je za druge lako smisliti dobra reenja. Smatraju da je tako zato to kada razmiljaju o tuim problemima ne zamenjuju razmiljanje zabrinutou i ne umanjuju svoju kreativnost ponavljajui Da, ali" ili To nikada nee uspeti".

Dejn komentarie: Ne mislim da je reenje oekivati da emo resiti svaki problem", i odmah prepoznaje svoju Ne mislim" poruku. Zatim menja iskaz: Mislim da je reenje da resim probleme koje umem, a ne da smatram sebe glupom zato to su neki problemi i da-lje nereivi." Smei se. Da, ja to zaista mislim. Ja mislim! To je vana poruka koju upuujem sebi."

Riard smatra da su njegovi predloi drugim lanovima odlini i dodaje: Dajem sebi bezvezne predloge zato to ne elim da se rt-vujem kako bih platio raune. To nema nikakve veze sa nesposob-nou za razmiljanje. Ali ima veze sa odbijanjem da se razmilja o budetu, zato to bih morao da ograniim svoje elje." Uzdie i zatim odluuje da e napraviti budet koji mu odgovara i pronai nain da u tom procesu uiva.

Su odluuje da ne mora znati sve o medicini, poto nije lekar. Ali moe nai lekara kojem e verovati.

Na sledeem sastanku grupe, Den, koji je bio zabrinut zbog Poreske uprave, zamilja da je ta organizacija teka kao to je bio njegov otac kad je bio mali. Den se sea kako je njegov otac vikao na njega: Misli!" sve dok se ta re nije pretvorila u svoju suprotnost. U svom zamiljenom razgovoru sa ocem, on to objanjava i kae: Ja sam samo mali deak, a kada ti vikne 'Misli', ja se tako uplaim da ne mogu da mislim ni o emu drugom nego kako e me udariti." Dok to govori, Den osea isti uas i takode osea svoju nesposob-nost da smisli ta da uradi sledee.

On kae drugim lanovima: Zaista sam zbunjen. Samo kad za-mislim njegovo lice, ukoim se. Ne znam ta da mislim. Sada u pre-kinuti."

Su ga podsea da se ponaa tano kako je opisao da se po-naao kad je bio sa ocem: zbunjuje se i prestaje da razmilja kako da rei problem.

Nekoliko sastanaka kasnije, Den je spreman da nastavi vebu. Ponovo zamilja kako otac sedi na stolici ispred njega. Den kae: Bio si zlobni pokvarenjak. Mrzeo sam te!" Ustaje i udara jastuk pes-nicom, viui: Vie te se ne bojim. Vii sam i jai od tebe. Ti si danas jedan mali starac i nisi ba mnogo bistar." Den ponovo seda i doda-

50 Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding je: To je istina. Ti nisi bio ba bistar i nikad nisi iao ni na jedan kurs o vaspitavanju dece. Verovatno si sa mnom postupao onako ka-ko su i sa tobom postupali kad si bio mali." Den oprata svom ocu i kae da se sada osea veoma mirno. Sledeeg dana, kao eksperi-ment, odlazi u kancelariju Poreske uprave i raspituje se o novim za-konima o porezu na prihode. Zadivljen je svojom sposobnou da slua, razmilja i postavlja dobra pitanja.

Da biste poverovali u svoju sposobnost razmiljanja, pratite sledea uputstva:

1. Promenite svoj renik i kaite svetu da razmiljate, ima-te uverenja i znate.

2. Prepoznajte oblasti u kojima dobro razmiljate. 3. estitajte sebi na svojim sposobnostima reavanja pro-

blema, umesto da se omalovaavate kad god ne moe-te da resite neki problem.

4. Ako i dalje mislite da ste glupi, vratite se u prolost, kao to je Den uradio, i resite se starih scena.

5. Obratite se za strunu pomo u oblastima koje prevazi-laze vau strunost.

6. Znajte da je razmiljanje radosna mentalna aktivnost.

Nije uvek zabavno razmiljati o budetu i poreskoj kontroli. U stvari, razmiljanje" moe biti muan posao, ako ga izjednaavate sa razmiljanjem o dosadnim stvarima. Enciklopedije su dosadne ako ih koristite da saznate podatke koje nikada niste eleli da zna-te. One su uzbudljivo tivo kada ste uzbueni zbog onog to iz njih saznajete. Kada ste poslednji put prelistali neku enciklopediju iz iste zabave?

51

P O G L A V L J E 7

Delati

Brinem kad god treba neto da kupim. Videla sam bluzu koja mi se svidela, ali onda sam poela da brinem: ta ako sledee nede-lje bude na rasprodaji? Ako je kupim danas, a sledee nedelje bude na rasprodaju, uzalud sam bacila novac. Izala sam iz radnje, a zatim sam poela da brinem da e se do sledee nedelje rasprodati i da je onda uopte neu imati. Mrzim da donosim odluke!"

Ve deset godina razmiljam da napustim crkvu. Problem je to kakvu god odluku da donesem, bojim se da e biti pogrena, i to me brine. Brinem se da u se pokajati ako odem."

Razmiljam o tome da naem bolji posao. Ali ta ako napustim ovaj posao, a onda me sa sledeeg otpuste? ta ako doe do opteg otputanja? Ne znam ta da radim."

Moja sestra je teka ena. Pre tri godine sam joj napisala pismo u kome sam joj rekla ta mislim o njoj. Otkako sam ga napisala, stal-no brinem da li da ga poaljem ili ne."

Bojim se da donesem odluku" Poruka, jasna i glasna, glasi: Ne ini nita!" U redu je da raz-

miljate, brinete, proganjate se, ali ne i da neto preduzmete.

Razmisli pre nego to progovori." Ispeci pa reci." Ne ljuljaj amac." Kako seje, tako e i njeti." Jesi li siguran?"


,Bolje spreiti nego leiti." ,Ko se rano oeni ima ceo ivot pred sobom da se kaje." ,Budi oprezan!" ,Ne talasaj!"

Ovo su poruke koje upuuju bojaljivi i prezatiujui roditelji u nespretnom pokuaju da njihova deca budu sigurna. Oni se boje da njihova deca naue da klizaju, plivaju, imaju devojku ili momka, ili napuste dom. Ue ih da je ivot opasan i da se greke nikad ne mogu ispraviti. Oni kau: Moda o tome treba jo da porazmisli" umesto: Samo napred, duo!"

Da li delanje zamenjujete zabrinutou? Da li previe brinete o rizicima koje delanje sobom nosi? Naravno, svaka promena podra-zumeva i odredeni rizik. Ali i odsustvo promene nosi rizik. Dobro je proceniti i rizike i prednosti preduzimanja odredene akcije. Za-menjujui delanje zabrinutou, Zabrinuti vagaju prednosti i mane, a zatim nastavljaju da vagaju, i vagaju, i vagaju...

Deri je dola na terapiju jer je nesrena u braku i eli snagu da pokrene razvod". Ve est godina razmilja o razvodu, ali nije ni-ta uradila osim to je brinula kako e izgledati budunost s muem ili bez njega. Smeta joj to njen mu cele nedelje ostaje dugo na po-slu, a onda vikend provodi pred televizorom. Osea se prevarenom. Primenila je svaki metod koji poznaje ne bi li ga naterala da se promeni, ukljuujui ljutnju, depresiju i pokuaje da se nagodi.

Tokom terapije smo od nje traili da isproba jedan eksperiment. Zatvori oi i pretvaraj se da je prolo godinu dana. Otila si iz ove kancelarije, iselila se iz kue i odmah podnela zahtev za razvod. Pro-lo je godinu dana kako ne ivi sa svojim muem. Razvod je okon-an. Zamisli gde ivi, ta radi i kako se osea."

Deri zamilja da ivi u gradu, ali se i dalje osea jadno. Ose-am se tunom i krivom za razvod. Ne radim zapravo nita. Za-brinuta sam za svoju budunost. Nedostaje mi Lari."

Zatim zamilja ta radi, misli, i kako se osea sledee godine u isto vreme, ali ovaj put zamilja da je ostala sa Larijem. On i dalje radi ceo dan i provodi vikende gledajui televiziju, ta ona misli, radi

UPRAVLJANJE BRIGAMA 53 i kako se osea? Ovo je nepodnoljivo. Toliko sam ljuta to sam jo uvek sa njim. Usamljena sam. Zabrinuta sam za budunost, ali ne ra-dim nita, samo ekam da se Lari promeni."

Dok razmilja o ove dve fantazije, ona shvata da je programi-rala sebe da bude tuna, ljuta i usamljena, i da je delanje zamenila oseanjem jada i tuge. Nije ni udo to se zaglavila u svojim briga-ma. Njen cilj na terapiji postaje: Nauiu da preduzmem neto ume-sto da se oseam jadno. Otkriu koje me to aktivnosti ine srenom i neu biti usamljena." Slae se da odloi razvod dok ne savlada preuzimanje odgovornosti za sopstvenu sreu.

Deri poinje da unosi promene u svoj ivot. Poziva prijateljice i odlazi s njima na ruak ili kafu. U prvo vreme i dalje nalazi ljude sline sebi, one koji krive druge za svoje nezadovoljstvo u ivotu. Na terapiji saznaje da je njeno novonastalo nezadovoljstvo ovim pri-jateljicama rezultat promena koje ini kod sebe. Vie joj se ne dopa-da da provodi vreme sa prijateljicama koje ogovaraju svoje mueve.

Zatim poinje da trai nove aktivnosti. Dok njen mu gleda televiziju, ona odlazi u oblinje ume sa svojim novim fotoaparatom i fotografie divlje cvee. Toliko uiva u ovom hobiju da upisuje kurs fotografije koji se odrava vikendom, i tamo upoznaje nove ljude koji su aktivni a ne opsesivni. Fantastian preokret se deava kada njen mu postaje nesrean zato to ga ona zanemaruje. Tada odluuje da krene na terapiju zajedno s njom, i njih dvoje nastavlja-ju da zajedno rade na poboljanju kvaliteta svog braka. Da se njen mu nije promenio, ona bi se moda odluila da trai razvod. Moda i ne bi. Ali, bez obzira na to, njen uspeh je rezultat njene odluke da uradi neto umesto da i dalje bude zabrinuta i nesrena. Uspela je da uzme svoj ivot u svoje ruke.

Ako sedite skrtenih ruku umesto da donosite konkretne od-luke, moda ste i vi programirali sebe da se oseate jadno, ta god da izaberete. Ako ne promenite posao, verujete da ste zauvek za-glavljeni sa malom platom i bez ikakvog izazova. Ako ga pro-menite, brinete da ste u grupi poslednji primljen - prvi otputen". Ako se ne venate, brinete da e se va partner umoriti od eka-nja i ostaviti vas. Ako se venate, brinete da e se va partner pre-tvoriti u angrizavu osobu kao to je bila vaa majka ili otac. Ako kupite cipele, ispae da su suvie svetle za jesen. Ako ih ne kupi-


te, nikad neete nai cipele koje se tako dobro slau sa vaim kos-timom.

Kada uhvatite sebe da opsesivno brinete, podsetite se da je svr-ha vae zabrinutosti da vas sprei u delanju, a ne da vam pomog-ne. Razmiljanje, planiranje, opredeljivanje za izbor, analiza, pria i pisanje - za vas su nereenja. Reenje je delanje.

Punom parom napred" Svaki put kad krenete da brinete istu staru brigu, proverite da

li time dolazite do novih informacija. Ako ne, preduzmite neki mali, ma kako nesavren korak. Podnesite molbu za posao koji nije savren posao za vas. Kupite par cipela i odluite da ete u njima uivati mesec dana, a zatim ih pokloniti Crvenom krstu, kako bi jo neko mogao da uiva u njima. Pronaite novu aktivnost koju moete da radite sa svojim partnerom, i dozvolite sebi da verujete kako nije vano da li u njoj oboje uivate malo ili mnogo.

estitajte sebi to ste preduzeli neto sasvim novo i, opet, ne oekujte savrenstvo. Uite se novom nainu ivota, uite se da delate umesto da opsesivno razmiljate, i znajte da vam ne moraju sve nove akcije koje preduzimate savreno prijati. To je sasvim u redu. Kada neko ui da svira violinu, nije svaki zvuk koji napravi obavezno prijatan.

Da biste uneli promene, potreban vam je smisao za humor, malo drskosti, a naroito samohrabrenja. Samoanaliza je kontrain-dikovana, zato to lako moe prei u jo jedan oblik opsesivnog razmiljanja umesto delanja. Ako odluite da vam je potrebna po-mo terapeuta, proverite da va terapeut nije opsesivan. Mnogi je-su, to uostalom i jeste razlog to su izabrali profesiju koja po-drazumeva prouavanje i analiziranje, a ne delanje. Za vas je dobar terapeut onaj koji praktikuje kratku ili vremenski ogranienu tera-piju. Takva osoba e vam pomoi da krenete napred delajui, a ne brinui.


Protivotrov za blokadu Nemoj delati" jeste delanje. Ljudima koji samo delaju, ne razmiljajui o posledicama, potreban je slo-gan: Nemoj stalno da radi neto. Stani tamo." Ako ste, meutim, sledili taj moto i stajali tamo" dugo vremena, va slogan treba da bude: Punom parom napred!"

56

POGLAVLJE 8

Oseati

Nisam siguran ta podrazumeva pod 'oseati'. Ja brinem da li u ostvariti profit u novom poslu. Ja planiram. Oseati? Pa, ja oseam da u izgubiti sve ako ne ostvarim profit. Da li je to oseanje?"

Naravno da brinem o mogunosti izbijanja nuklearnog rata. Nemam ba pravo oseanje. ta bi trebalo da oseam?"

Imam skoro sedamdeset godina i pretpostavljam da e me uskoro penzionisati. Ne, nije ba da brinem, ali ne znam kako u po-puniti to prokleto vreme. Razmiljam o tome, ali ne oseam nita posebno."

Zabrinut sam za svoju majku, koja ima Alchajmerovu bolest. Ne oseam nita. Kakve bi ona koristi imala od toga da se ja 'raspad-nem' od tuge?"

Ne oseam nita" Neka deca, naroito deaci, vaspitavani su da budu jaki, tihi

mukarci, to znai: Pretvaraj se da si jak tako to e utati o svo-jim oseanjima." Oni rade sklekove, diu tegove, steui zube pre-terano razvijaju miie vilice, to na kraju dovodi do toga da pre-stanu da budu svesni svoje ljudskosti. Kada ih neko pita kako se oseaju, odgovaraju: Oseam da ..." i zavravaju reenicu iznoe-njem miljenja ili brige umesto emocije. Poto su im emocije toliko blokirane, oni ne doivljavaju ,Ja sam tuan", ,Ja sam uplaen" ili ,Ja sam postien". U retkim prilikama kada oseanja probiju njihove spoljne ograde, oni brzo pobegnu kako niko ne bi nita primetio.


Neke devojice su odgajane tako da budu slatke fine curice, to znai: Budi uplaena, ak i tuna, ali nikada nemoj biti ljuta."

Ako ste superjak mukarac ili slatka fina curica, lieni ste svoje prirodne emocije. Ne znate da je sasvim u redu da plaete, pocrve-nite, viete, ponekad ak cvilite od straha.

Moda brinete o neem uasnom to znate da e vam se desi-ti. Moda ste zabrinuti zato to neko vama blizak ima neizleivu bolest. Ako se od vas oekuje da budete jaki, kako moete nekome poveriti svoj strah i svoju tugu i tako doiveti utehu ili olakanje?

Vaa briga je moda luckasta i totalno udna, kao recimo zabrinutost da ete umreti sami, a imate zdravog supruga i estoro zdrave dece, koji vas vole. ak i ako i sami smatrate da je to lucka-sto, imate pravo da znate sopstvenu emocionalnu reakciju na ono to neprestano govorite sebi.

Vaa briga je moda strogo uvana tajna. Moda ste zabrinuti zato to gubite kosu, uteevinu ili posao, ali o tome ne priate ni-kom jer se ne usuujete da drugima otkrijete svoje emocije. Ne usuujete se da kaete sebi ,Ja sam uplaen" ili Ja sam tuan". to su vam oseanja intenzivnija, to ih vie potiskujete, jer ne elite da vas neko vidi kako se davite u suzama" ili divljate od besa". Va strah od izraavanja emocija ostavlja vas neutenima, bespomoni-ma i usamljenima.

Za vas je prerano da uite da prestanete brinuti. Vano je da prvo nauite da prepoznajete svoje emocionalne reakcije na sop-stvene brige i da priate o tome. Na taj nain moete savladati svoj pravi strah, strah od oseanja. Da li ste spremni na to?

Oseanja me ine ljudskim biem" Svaki put kad uhvatite sebe kako brinete, bilo da je u pitanju

udna luckasta briga ili imate pravi razlog, kaite sebi: Kada sam zabrinut zbog toga, ja sam u stvari ..." i zavrite reenicu nekom reju koja otkriva emocije: tuan", uplaen", postien", srean". Ako ste skloni da koristite rei koje osuuju, kao to su: glup, kriv,


blesav, ili detinjast, upotrebite takvu re, a zatim dovrite opisom emocionalne reakcije.

Kada sam zabrinut zbog toga, kaem sebi da sam glup." Ovo je vie osuda, nego emocija, zato dodajte: Kada sebi kaem da sam glup, ja sam tuan". Kada brinem o tome to nemam bolji po-sao, osuujem sebe da sam kriv za to, i zbog toga me bude stid i budem, tuan."

Neki ljudi izmiljaju brige kako bi potisnuli ili promenili svoja oseanja. Al je bio zabrinut za situaciju u privredi, koja i nije imala nekog uticaja na njega, ali brinui o tome nije morao da se suoi sa sopstvenim oseanjem tuge to njegov sin nije hteo da se pri-kljui porodinom biznisu.

Na radionici o zabrinutosti, Merion je rekla: Ako moj mu ka-sni kad treba da se vrati s posla, brinem se da mu se nije dogodila neka nesrea i uplaena sam." Na pitanje je li to njena jedina emo-cionalna reakcija na muevljevo kanjenje, najpre tvrdi da jeste. Stalno mislim da mu se desila neka nesrea i da lei krvav na cesti. Toliko brinem da me obuzme uas." Na pitanje da li je ikada ljuta na njega to doe kasno, ona odgovara: Kako moete biti ljuti na nekoga za koga mislite da umire?" A onda priznaje da ponekad, kada on doe kui zdrav i nepovreen, postaje ljuta: ,Ja jesam ljuta! Mogao bi da javi kad planira da ostane due na poslu. Da, jesam ljuta." Poinje da uiva u moi koju osea kada kae: Ja sam ljuta!"

Kada je priznala sebi da je ljuta na njega to kasni, otkrila je jo jednu emociju koju je potpuno potisnula: zavist. ,Ja mu zavi-dim! Stvarno mu zavidim. elim da ja dolazim kui kasno i da meni veera bude servirana kad god da doem. elim da mi se deavaju interesantne stvari van kue. I ja elim da dolazim kasno!" Kada je Merion dozvolila sebi da prizna svoje emocije, ukljuujui zavist, osetila se slobodnom. Ona otkriva novi cilj: da organizuje svoj ivot tako da i ona radi neke interesantne stvari.

Poto ste uvebali da priznate svoja oseanja, vano je da zna-te i kako da ih izrazite. Uz strah ide drhtanje, ali osmesi, suze i lju-tit glas ne idu. Suze i nesrean izraz lica idu uz tugu, ali osmesi,

UPRAVLJANJE BRIGAMA 59 drhtanje i ljutit glas ne idu. vrst, jasan ton glasa, mrtenje i odluni pokreti idu uz bes, ali ne i suze, drhtanje i osmesi.

Testirajte sebe ispred ogledala. Ako vidite kako se smeite dok govorite Ja sam ljut", prava ljutnja je verovatno bila zabranjena ka-da ste bili mali, pa ste pokuali da je prikrijete osmehom. Sada do-zvolite sebi da izrazite bes, i ponovo posmatrajte sebe u ogledalu dok izgovarate Ja sam ljut". Objasnite svoj bes: Ljuta sam to mi nisi javio da e kasniti na veeru." Ako otkrijete da elite da zapla-ete, znajte da je i to nain da izbegavate bes. Drite se oseanja besa kao da ste glumac koji veba ulogu ljutite osobe, sve dok ne izgovorite Ja sam ljut" pokazujui to izrazom lica, tonom glasa i odreenom gestikulacijom.

Ako napravite grimasu dok izgovarate ,Ja sam tuan", setite se da ste sada odrasla osoba. Ljudi vas danas nee zafrkavati, kanjavati ili pobei od vas kada kaete kako se oseate. A ako se to kojim slu-ajem i desi, to je zaista njihov problem. Vebajte da prirodno izrazite svoju tugu. Neka va stav, ton glasa i izraz lica pokau da ste tuni.

Ukljuite i oseanje sree u svoj repertoar. Neka vam celo telo izraava radost.

Kada povratite oseanja koja ste duboko potisnuli i ponete da ih izraavate na za vas zadovoljavajui nain, spremni ste da odaberete osobu sa kojom elite da ih podelite. Dord, ija majka boluje od Alchajmerove bolesti, dozvoljava sebi da se poveri kole-ginici na poslu: Moja majka ima Alchajmerovu bolest i veoma sam zabrinut za nju. Jako sam tuan." Bilo mu je neprijatno dok je to govorio, jer je priznavanje tuge bilo za njega potpuna novina, i to joj je i rekao. Prihvatila je njegovu tugu i malo su o tome popriali. Posle nekog vremena, rekla mu je: Iako radimo zajedno skoro deset godina, ovo je prvi put da oseam kako te zaista poznajem."

Kada budete otkljuali svoja oseanja i podelili ih sa drugima, znaete da oseati znai biti ljudsko bie.

A onda e biti vreme da preete na trei deo i nauite kako da prestanete biti opsesivno zabrinuti.

60 POGLAVLJE 9

Biti srean

Kad sam srean, ponem da brinem da e neto poi po zlu." Odlino smo se provodili na toj zabavi u firmi, a onda sam

odjednom poeo da brinem zato to ovog meseca prodaja nije ila tako dobro kao prethodnih meseci. I vie mi nije bilo zabavno."

Po prvi put sam na kraju godine imao najbolje ocene i odmah sam poeo da brinem kako neu moi da odrim taj uspeh."

Kada izaem sa muem, naroito kada igramo i dobro se za-bavljamo, ponem da brinem: ta ako se kua zapali? Brinem da bi deca mogla ostaviti ringlu ukljuenu. Moram da telefoniram i prove-rim je li sve u redu, i onda sam neko vreme mirna, sve dok ne po-nem da brinem da se kod kue nije desila neka druga katastrofa, da nisu provalili lopovi ili drvo palo na krov."

Moj otac je umro od sranog udara kad sam bio tinejder. Bio sam na pecanju s prijateljima i nita o tome nisam znao sve dok se nisam vratio kui i zatekao crni venac na vratima. Seam se da sam plakao i vritao, i da sam se posle toga oseao strano krivim to sam se provodio dok je moj otac umirao. Znam da zvui blesavo, ali i danas esto sebi pokvarim dobar provod brinui da neko od mojih blinjih moda umire."

Veoma sam zadovoljan svojim ivotom, ali ponekad to po-kvarim razmiljajui kako e moji sinovi postati delinkventi kad porastu, ili da e biti rata pa e biti mobilisani."

Boi je uasan! Stalno mislim koliko treba da potroim da bih na svakoga potroila otprilike isto novca koliko i on na mene. Inae, ako potroim suvie, ta osoba se moe oseati krivom, a ako potro-im premalo, moe se uvrediti. Onda brinem ta da poklonim. Desi se da provedem sate idui iz jedne radnje u drugu, brinui se da ne-u nai prave poklone. Kada konano neto kupim, ponem da


brinem o pakovanju poklona. Da li je suvie bezlino ako poklon upakuje prodavaica, iako tako izgleda neuporedivo lepe? Onda se brinem da li e lanovi moje porodice uporedivati poklone koje su dobili od mene i da li e se neki oseati zanemarenim. A tek estitke! Da li treba i dalje da aljem estitke onima koji mi nisu estitali Boi poslednjih deset godina? Ako ih izbriem sa spiska a oni mi ove godine poalju estitku, da li treba odmah da im uzvratim i poaljem estitku, ili e to izgledati bez veze? Takode vodim rauna ko treba da dobije estitke sa religioznim motivima a ko sa svetovnim, i ponekad brinem da ti motivi nisu dovoljno religiozni ili svetovni. ak se brinem da sluajno ne stavim potansku marku sa religioz-nim motivom na estitku sa sekularnim. Trebalo bi da Boi bude svean dan, a ja ga upropastim svojim nepotrebnim brigama."

Bojim se da budem suvie srean" Poruka ili zabrana Nemoj da bude srean" postoji otkad je

sveta i veka. ini se da je ta poruka deo svake kulture i svakog do-ba, magijsko vraanje protiv zle sudbine, urokljivog oka i zavid-Ijivog boga. Vekovima unazad ljudi veruju da e se desiti neto loe ako se oseaju dobro. Veruju da e srea, ako je bogovi vide, iza-zvati tragediju. Za rat i kugu krivili su preveliku sreu.

Postoje i druge predrasude o srei. Uroenici", siromani" i ljudi drugih rasa su etiketirani kao

sreni, a njihova navodna srea smatra se dokazom da su neznali-ce i detinjasti. Superiorni ljudi su dovoljno pametni da bi bili zabri-nuti i tuni.

Ukoliko su udovci i udovice sreni, smatra se da lako prebo-Ijevaju i brzo zaboravljaju.

Srena osoba se smatra sebinom i neosetljivom na tragedije sveta. Kako moe biti srean, kada ima toliko nevolja u Irskoj (ili Izraelu ili gdegod)?"

Nije ni udo to ljudi odrastaju verujui da treba da budu tuni i izmiljaju brige kako bi uguili prirodno oseanje sree.

62 Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding Na jednoj enskoj terapijskoj grupi polaznice diskuaiju o tome

kako su nauile da sreu zamene zabrinutou. Martin otac je bio bolestan tokom skoro celog njenog detinjstva. Ona kae: Znam da on nije eleo da mi budemo nesreni, ali smo morali da budemo tihi kako ga ne bismo uznemiravali. Govorili su nam da bi moglo da ga ubije ako budemo pravili buku. Mislim da mala deca mogu biti tiha jedino ako su tuna."

Ester kae da su se u njenoj porodici mnogo zabavljali. Meu-tim, ako bismo dobili neto specijalno, kao na primer lutku ili bicikl, od nas se oekivalo da budemo malo tuni jer mnogo dece na ovom svetu nije imalo nijednu igraku. Kad bi doli praznici i cela porodica bila na okupu, otac bi nas podseao kako niko nije doao na njegov bar micvah3 jer je njegova porodica bila suvie siromana da bi mogla prirediti zabavu. Onda bismo svi pustili po koju suzu i zagrlili ga."

Do se sea hronine depresije svoje majke: Kad bismo bili tuni, majka bi nas teila. Ako je neko od nas bio srean, rekla bi: 'Idi napolje da se igra, smeta mi.'"

Karen se sea sujeverja ene koja ju je uvala dok su roditelji bili na poslu. Kada bi se Karen nasmejala, dadilja bi uvek rekla: Pti-ca koja ujutro peva uvee biva pojedena."

Dok su priale o poaikama Nemoj biti srean", ene sa grupe su se setile i dnigih poruka. Esterina baka, poreklom Ruskinja, za svaku pohvalu bi nala odgovarajuu brigu. Ako bi joj neko rekao kako njeno unue ima sve petice u koli, ona bi tuno odmahnula glavom i rekla: Deca kao to je on zaboravljaju svoju porodicu kad odrastu." Ako bi neko rekao detetu da je slatko, rekla bi: Nadajmo se samo da nee dobiti tuberkulozu."

Smejale su se dok su govorile sve antisrene poruke kojih su se setile. U poetku su se oseale superiornima u odnosu na svoje sujeverne roditelje i babe i dede, sve dok nisu shvatile da i same svojoj deci upuuju takve poruke. Svojoj deci bi poklanjale vie panje i ljubavi kad bi bila tuna nego kad bi bila srena. Mnogo puta su pred svojom decom priale o problemima, ali ne i o reenji-ma. Brinui naglas, uile su svoju decu da postanu Zabrinuti.

3 U hebrejskoj tradiciji kada deca napune trinaest godina smatra se da su postala zrela, te poinju da uestvuju u svim oblastima drutvenog ivota i postaju odgovorna za potovanje hebrejskih zakona i tradicije (pre toga su odgovorni roditelji). Tada se za deaka kae da je postao bar micvah, a za devojicu bat micvah, to znai 'onaj za koga vae zapovesti'. [prim. lektora]


Momentalno prestajem sa ovom glupou", rekla je Ester i ve-likim slovima napisala:

DAN SLOBODE I NEZAVISNOSTI Ovim potvrujem da

ESTER D. VIE NE VERUJE U ZABRINUTOST

Ispod toga je dodala: Moja nesrea me ne ini duhovnijom, pa-metnijom ili dopadljivijom. Ona ne pomae da se oseam sigurnom

Documents

Meri Meklur Gulding i Ro... Upravljanje Brigama