Merenje i procena karakteristika površinskog

Apron Risk Management Foreword

Verzija 2 – Jun 2018 Str. 1 od 39

Tehnička publikacija – TP 24

Merenje i procena karakteristika površinskog trenja piste

Smernice za rad

Merenje i procena karakteristika površinskog trenja piste Predgovor


Predgovor Kao sastavni deo aerodromskog sistema za upravljanje bezbednošću operatora (SMS), efikasno nadgledanje karakteristika trenja na površini piste treba biti jasno predstavljeno, zajedno sa metodologijom za dokumentovanje i suočavanje sa rezultatima takvog nadgledanja. Cilj ovog dokumenta je da pruži smernice za operatere aerodrome koji sprovode procene površinskog trenja na pisti, opisivanjem ključnih elemenata tog postupka. Takođe, utvrđuje ciljane vrednosti, kao što su propisane od strane CFME-a, za koeficijente trenja na površinama, koje bi trebalo da ubrzaju održavanje i/ili izdavanje NOTAM-a od strane operatera aerodroma, koji se vodi bilo kojom takvom procenom. Ovaj dokument pruža smernice aerodromskim operaterima u pogledu načina na koji mogu menjati učestalost procene površinskog trenja na pisti, kako bi prilagodili raspored održavanja, sa ciljem postizanja odgovarajućih uslova piste radi bezbednih operacija vazduhoplova. Ovaj dokument, takođe pruža smernice aerodromskim operaterima za operativnu potrebu za pouzdane i jedinstvene informacije o karakteristikama trenja asfaltiranih pisti prekrivenih snegom i/ili ledom . Kriterijumi koji su dati u ovoj tehničkoj publikaciji, odražavaju ACV-ovo tumačenje standarda i preporučenih praksi Aneksa 14 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu. ACV zahteva da su sve uključene strane upoznate sa sadržajem i procedurama koje su ovde opisane. Dritan Gjonbalaj Generalni direktor Autoritet civilnog vazduhoplovstva

Merenje i procena karakteristika površinskog trenja piste Spisak korisnih stranica


Spisak korisnih stranica

Poglavlje Stranice Br. revizije Datum stupanja na

snagu

Predgovor 2 od 39 Verzija 2 25.06.2018

Spisak korisnih stranica 3 od 39

4 od 39

Tabela odobrenja 5 od 39

Spisak za distribuciju 6 od 39

Tabela revidiranih verzija 6 od 39

Sadržaj 7 od 39

Spisak pojmova 9 od 39

Izrazi i definicije 10 od 39

11 od 39

12 od 39

1. Uvod 1.1 Opšte 1.2 Delokrug primene 1.3 Ograničenja za operativnu upotrebu CFME-a

13 od 39

13 od 39

13 od 39

14 od 39

2. Procene površinskog trenja piste

2.1 Uvod 2.2 Periodičnost procene 2.3 Analiza trenda 2.4 Dodatne procene

15 od 39

15 od 39

15 od 39

16 od 39

16 od 39

17 od 39

18 od 39

3. Procedure procene površinskog trenja piste

3.1 Provere opreme 3.2 Obučenost i sposobnosti operatera 3.3 Uslovi procene 3.4 Procedura procene 3.5 Evidencije

20 od 39

20 od 39

20 od 39

20 od 39

21 od 39

22 od 39

23 od 39

4. Evaluacija rezultata procene površinskog trenja piste

4.1 Uvod 4.2 Prosečno kotrljanje od 100 m 4.3 Mere koje treba preduzeti kao rezultat procene površinskog trenja

25 od 39

25 od 39

26 od 39

27 od 39

28 od 39

28 od 39

29 od 39

Merenje i procena karakteristika površinskog trenja piste Spisak korisnih stranica


4.4 Procene izvršene nakon aktivnosti održavanja

29 od 39

5. Merenje karakteristika trenja asfaltiranih površine prekrivenih sabijenim snegom ili ledom

5.1 Merenje 5.2 Izveštavanje

31 od 39

31 od 39

32 od 39

32 od 39

32 od 39

6. Prikupljanje i distribucija informacija o stanju piste

6.1 Opšte

Snowtam format

Uputstva za popunjavanje SNOWTAM formata

34 od 39

34 od 39

35 od 39

36 od 39

37 od 39

38 od 39

Bibliografija 39 od 39

Merenje i procena karakteristika površinskog trenja piste Tabela odobrenja


Tabela odobrenja

Ime i pozicija Datum Potpis

Pripremio: Alban Ramabaja, Inspektor, odeljenje za aerodrome

10.06.2018

Ovlastio: Burim Dinarama, Direktor, odeljenje za aerodrome

21.06.2018

Provera kvaliteta:

Lendita Kika-Berisha, Menadžer, Interna revizija i upravljanje kvalitetom

21.06.2018

Odobrio: Dritan Gjonbalaj, Generalni direktor

06.07.2018

Merenje i procena karakteristika površinskog trenja piste Spisak za distribuciju / Tabela revidiranih verzija


Spisak za distribuciju

Primerak br.

Lokacija Mediji Kol.

1 ACV Biblioteka Original 1

2 ACV Server Digitalni 1

Tabela revidiranih verzija

Rev. br. Datum Pripremio: Ovlastio:

Merenje i procena karakteristika površinskog trenja piste Sadržaj


Sadržaj

Predgovor ................................................................................................................................................ 1

Spisak korisnih stranica ........................................................................................................................... 2

Tabela odobrenja .................................................................................................................................... 4

Spisak za distribuciju ............................................................................................................................... 5

Tabela revidiranih verzija ........................................................................................................................ 5

Sadržaj ..................................................................................................................................................... 6

Spisak pojmova ..................................................................................................................................... 10

Izrazi i definicije ..................................................................................................................................... 11

1. Uvod .............................................................................................................................................. 14

1.1 Opšte ..................................................................................................................................... 14

1.2 Delokrug primene ................................................................................................................. 14

1.3 Ograničenja za operativnu upotrebu CFME-a ....................................................................... 15

2. Procene površinskog trenja piste .................................................................................................. 16

2.1 Uvod ...................................................................................................................................... 16

2.2 Periodičnost procene ............................................................................................................ 16

2.3 Analiza trenda ....................................................................................................................... 17

2.4 Dodatne procene .................................................................................................................. 17

3. Procedura procene površinskog trenja piste ................................................................................ 21

3.1 Provere opreme .................................................................................................................... 21

3.2 Obučenost i kompetentnost operatera ................................................................................ 21

3.3 Uslovi procene ...................................................................................................................... 21

3.4 Procedura procene................................................................................................................ 22

3.5 Evidencije .............................................................................................................................. 23

4. Evaluacija rezultata procene površinskog trenja piste ................................................................. 26

4.1 Uvod ...................................................................................................................................... 26

4.2 Prosečna kotrljanje od 100 m ............................................................................................... 27

4.3 Mere koje treba preduzeti kao rezultat procene površinskog trenja piste ......................... 29

4.4 Procene urađene nakon aktivnosti održavanja .................................................................... 30

5. Merenje karakteristika trenja površine prekrivene sabijenim snegom ili ledom ......................... 31

5.1 Merenje ................................................................................................................................. 31

5.2 Izveštavanje ........................................................................................................................... 31

6. Prikupljanje i distribucija informacija o stanju asfaltirane površine ............................................. 34

6.1 Opšte ..................................................................................................................................... 34

1. Opšte informacije ...................................................................................................................... 36

Bibliografija ........................................................................................................................................... 39



Predgovor ................................................................................................................................................ 1

Spisak korisnih stranica ........................................................................................................................... 2

Tabela odobrenja .................................................................................................................................... 4

Spisak za distribuciju ............................................................................................................................... 5

Tabela revidiranih verzija ........................................................................................................................ 5

Sadržaj ..................................................................................................................................................... 6

Spisak pojmova ..................................................................................................................................... 10

Izrazi i definicije ..................................................................................................................................... 11

1. Uvod .............................................................................................................................................. 14

1.1 Opšte ..................................................................................................................................... 14

1.2 Delokrug primene ................................................................................................................. 14

1.3 Ograničenja za operativnu upotrebu CFME-a ....................................................................... 15

2. Procene površinskog trenja piste .................................................................................................. 16

2.1 Uvod ...................................................................................................................................... 16

2.2 Periodičnost procene ............................................................................................................ 16

2.3 Analiza trenda ....................................................................................................................... 17

2.4 Dodatne procene .................................................................................................................. 17

3. Procedura procene površinskog trenja piste ................................................................................ 21

3.1 Provere opreme .................................................................................................................... 21

3.2 Obučenost i kompetentnost operatera ................................................................................ 21

3.3 Uslovi procene ...................................................................................................................... 21

3.4 Procedura procene................................................................................................................ 22

3.5 Evidencije .............................................................................................................................. 23

4. Evaluacija rezultata procene površinskog trenja piste ................................................................. 26

4.1 Uvod ...................................................................................................................................... 26

4.2 Prosečna kotrljanje od 100 m ............................................................................................... 27

4.3 Mere koje treba preduzeti kao rezultat procene površinskog trenja piste ......................... 29

4.4 Procene urađene nakon aktivnosti održavanja .................................................................... 30

5. Merenje karakteristika trenja površine prekrivene sabijenim snegom ili ledom ......................... 31

5.1 Merenje ................................................................................................................................. 31

5.2 Izveštavanje ........................................................................................................................... 31

6. Prikupljanje i distribucija informacija o stanju asfaltirane površine ............................................. 34

6.1 Opšte ..................................................................................................................................... 34

1. Opšte informacije .......................................................................................................................... 36



Bibliografija ........................................................................................................................................... 39



NAMERNO OSTAVLJENA PRAZNA STRANA

Merenje i procena karakteristika površinskog trenja piste Spisak pojmova


Spisak pojmova ATC Kontrola vazdušnog saobraćaja

ASTM Američko udruženje za testiranje i materijale1

ASFT Uređaj za merenje površinskog trenja

ACV Autoritet Civilnog Vazduhoplovstva

CFME Uređaji za kontinuirano merenje trenja

DOL Nivo propisanog cilja

IATA Međunarodna asocijacija vazdušnog saobraćaja

ICAO Međunarodna Organizacija Civilnog Vazduhoplovstva

LVP Procedure pri smanjenoj vidljivosti

MPL Nivo planiranog održavanja

MFL Minimalni nivo trenja

MOR Obavezni izveštaj o pojavama

SMS Sistem za upravljanje bezbednošću

SOP Standardna operativna procedura

1Komisija ASTM E17 je odredila standard za probne pneumatike za sve CFME priznate od strane ICAO.

Merenje i procena karakteristika površinskog trenja piste Izrazi i definicije


Izrazi i definicije U ovom priručniku, termini koji se koriste u skladu su sa onima u Zakonu br. 03-051 o civilnom vazduhoplovstvu, Uredbi br. 17/2017 o Administrativnim odredbama i procedurama koje se odnose na aerodromei Aneksom 14, tom I, konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu. Za procenu površinskog trenja piste, primenjuju se sledeće definicije:

Izraz Definicija

Aerodrom Aerodrom je svako definisano područje (uključujući

sve objekte, instalacije ili opremu), na kopnu ili na vodi ili na fiksnoj, fiksnoj priobalnoj ili plutajućoj strukturi koje je u celini ili delom namenjeno za sletanje, poletanje i kretanje po površini vazduhoplova;

Operater aerodroma Bilo koje fizičko ili pravno lice je ovlašćeno od strane

upravnih organa da upravlja aerodromom putem izdavanja aerodromskog sertifikata.

Služba za vazdušni

saobraćaj Služba vazdušnog saobraćaja uključuje: (a) služba aerodromske kontrole; (b) služba pristupne kontrole; (c) služba za kontrolu oblasti; (d) služba za informacije o letu; (e) služba za upozoravanje i (f) bilo koja služba za vazdušni saobraćaj za koju upravni organi smatraju da je neophodna ili poželjna radi bezbednog i efikasnog funkcionisanja sistema civilnog vazduhoplovstva.

ASTM ASTM International je organizacija za standarde:

komisija ASTM E17 je sačinila standard za korišćenje probnih pneumatika za sve CFME-e priznate od strane ICAO-a.

Autoritet U ovom priručniku autoritet znači Autoritet Civilnog

Vazduhoplovstva Republike Kosova.

Kontrolne provere Provere sa namerom da potvrde da je funkcionisanje CFME-s konstantno. Ovo se vrši pre i posle standardnih provera.

Uređaji za Uređaj napravljen da obavlja stalno merenje



kontinuirano merenje trenja (CFME)

vrednosti trenja na pisti.

Nivo propisanog cilja

(DOL) Od strane države određen nivo vrednosti trenja koji treba postići ili premašiti na novoj ili obnovljenoj pisti u toku jedne godine.

Nivo trenja Najmanja prosečna vrednost trenja dobijena od

najmanje 10 prosečnih vrednosti trenja, preko primenjenih standardnih provera, dobijena na udaljenosti kotrljanja od 100 metara u okviru jednog dela piste.

Akvaplaning Okolnosti kada sloj vode odvaja pneumatike

vazduhoplova od površine piste.

Nivoa planiranog održavanja (MPL)

Od strane države određeni nivo vrednosti trenja, ispod kojih bi trebalo preduzeti mere programa održavanja.

Manevarska oblast Deo aerodrome koji je određen za poletanje, sletanje

i rulanje vazduhoplova, osim platformi.

Oblast kretanja Deo aerodroma koji se koristi za poletanje, sletanje i rulanje vazduhoplova koji se sastoji od manevarskih površina i platformi.

Deo asfaltirane

površine Pravougaona površina širine piste, propisane dužine, koja se naziva "centralnom" saobraćajnom površinom i ima dve "spoljašnje" površine.

Pista Definisana pravougaona oblast na zemljištu

aerodroma pripremljena za sletanje i poletanje aviona.

Procena površinskog

trenja na pisti Procena vrednosti trenja urađena u uslovima veštačke vlažnosti upotrebom CFME.

Sistem za upravljanje

bezbednošću Sistem za upravljanje bezbednošću znači sistemski pristup upravljanja bezbednošću, uključujući potrebnu organizacionu strukturu, dužnosti, procedure i procese.

Standardne provere Serija provera po propisanim obrascima u okviru

procene.



Barice

Smatra se da barica postoji kada je voda na površini piste dublja od 3 mm.

Staza rulanja Definisana staza na zemljištu aerodroma uspostavljena za rulanje vazduhoplova i za obezbeđivanje veze između jednog dela aerodroma i drugog, uključujući stajalište za avione, staze rulanja, platformu, staze rulanja za sletanje i staze rulanja za brz izlazak.

Dubine vode za

testiranje Dubine vode za testiranje (poznate i kao nominalni test dubine vode). Protok vode izazvan upotrebom veštačkog vlaženja CFME-a, podeljene brzinom testiranja i pomnožene širinom nanosa.

Mokra površina piste Pista koja je natopljena, ali nisu vidljivi nikakvi

značajniji delovi sa baricama.

Neupotrebljiva oblast Deo površine za kretanje koja se ne koristi i nije pogodna za vazduhoplove.

Merenje i procena karakteristika površinskog trenja piste Uvod


1. Uvod 1.1 Opšte Efikasan nadzor karakteristika površinskog trenja na pisti treba biti jasno izložen, zajedno sa metodologijom za dokumentovanje i suočavanje sa rezultatima takvog nadzora. Aneks 14, poglavlje 10 ICAO-a opisuje zahteve, kako što je navedeno, za preduzimanje redovne procene karakteristika površinskog trenja na pisti i za osiguranje održavanja vrednosti trenja na prihvatljivom nivou, ali koje, u svakom slučaju, ne padaju ispod najmanjeg nivoa trenja (MFL). Ukoliko vrednosti trenja na pisti padnu ispod MFL-a, mora se izdati NOTAM, navodeći da površina "može biti klizava kada je mokra" i proglašena je takvom dok popravni postupak ne vrati vrednosti trenja do nivoa planiranog održavanja (MPL). Dalje, Aneks zahteva da se asfaltirana površina čuva podalje od lapavice ili drugih kontaminenata koji bi mogli ometati funkcionisanje vazduhoplova. Postoji zahtev da se proceni stanje na asfaltiranoj pisti kad god nije bilo moguće da se u potpunosti očiste kontaminenti i da se omogući da te informacije budu dostupne odgovarajućim jedinicama na aerodromu. Ovaj dokument opisuje način na koji bi procena trebala biti izvršena pomoću nekoliko vrsta uređaja za kontinuirano merenje trenja (CFME), trenutno u upotrebi širom sveta : M-metar, Grip Testeri, uređaj za merenje površinskog trenja (ASFT) i BV - 11 Skidometar., Ovaj dokument, takođe, pruža smernice aerodromskim operaterima za operativne potrebe za pouzdane i jedinstvene informacije o karakteristikama trenja površina pisti prekrivenih snegom i/ili ledom. 1.2 Delokrug primene 1.2.1 Kriterijumi se u ovom dokumentu odnose na sve asfaltirane površine sa

raspoloživom pistom za zaustavljanje i ubrzavanje (ASDA) od 1.200 metara ili više koje se koriste vazdušni saobraćaj sa vazduhoplovom sa maksimalnom težinom poletanja (MTOV) većom od 2730 kg. Ne odnosi se na travnate staze, heliodrome ili vodene površine za sletanje.

1.2.2 Na asfaltiranim pistama gde se propisane operacije vazdušnog saobraćaja ne

sprovode, primena postupaka je prema nahođenju operatora aerodroma. 1.2.3 Sa izuzetkom niže navedenog stava 1.3, postupci iz ovog dokumenta trebaju

se koristiti samo u svrhe postizanja nivoa trenja na površini piste u svrhu održavanja. Podaci prikupljeni u vezi sa karakteristikama trenja trebaju biti

Merenje i procena karakteristika površinskog trenja piste Uvod


dostupni za primenu korisnicima aerodroma, ali ne trebaju biti saopšteni posadama aviona koje nameravaju da koriste pistu tokom perioda kontaminacije površine.

1.2.4 Postupci za merenje i procenu karakteristika trenja površine pokrivene

sabijenim snegom i/ili ledom dati su u Poglavlju 4. 1.3 Ograničenja za operativnu upotrebu CFME-a 1.3.1 Upotreba CFME na kontaminiranim pistama u cilju dobijanja podataka o

vrednosti koeficijenta trenja nije dozvoljeno, jer će kočenje kontaminirati merni točak opreme, što će, između ostalih faktora, izazvati da očitani podaci, dobijeni u ovim uslovima, budu nepouzdani. Pista se smatra kontaminiranom kada je voda dublja od 3 mm, mokar sneg ili lapavica su prisutni na preko 25% ili više od površine koja se procenjuje.

1.3.2 Tokom procene karakteristika trenja asfaltirane površine pokrivene sabijenim snegom ili ledom, treba imati u vidu da je moguće da su se uslovi promenili tokom vremena koje prođe dok se procene proslede pilotu. Sa izuzetkom slučajeva sabijenog snega i komada leda, podaci (stav 2.4.4) o koeficijentu trenja ne smeju se prosleđivati posadi, pošto piloti ne poseduju sredstva za tumačenje očitanih podataka u svrhu procene o izvršavanju poletanja ili sletanja.

Merenje i procena karakteristika površinskog trenja piste Procene površinskog trenja poletno-sletne staze


2. Procene površinskog trenja piste

2.1 Uvod

2.1.1 Procena površinskog trenja piste se vrši u kontrolisanim, suvim uslovima,

koristeći CFME sa funkcijom automatskog vlaženja, kako bi se utvrdile karakteristike trenja piste i identifikovale one oblasti površine staza kojima je možda potrebno održavanje, a kako bi se vrednosti trenja površine vratile do nivoa MPL-a ili iznad.

2.1.2 Da bi se izbegli potencijalni problemi prouzrokovani smanjenim trenjem na

površini piste, moguće je upotrebiti dva pristupa: pružanje pouzdanih podataka o performansama aviona pri poletanju i sletanju, a u vezi sa dostupnim površinskim trenjem piste/performansama kočenja aviona. Drugi pristup uključuje obezbeđivanje adekvatnog površinskog trenja na pisti u svakom trenutku i u svim uslovima sredine.

2.1.3 Prvi pristup se pokazao kao težak, pre svega zbog problema određivanja karakteristika površinskog trenja u operativnom smislu u svim uslovima i zbog problema korelacije između CFME-a koja se koristi na zemlji i performansi kočenja aviona. Ovo se posebno odnosi na slučajeve mokrih pista.

2.1.4 Drugi pristup odnosi se posebno na mokru pistu. Sastoji se od određivanja minimalnih nivoa vrednosti trenja za projektovanje i održavanje piste. Piste koje su izgrađene u skladu sa odgovarajućim standardima i, stoga, adekvatno se održavaju, obezbeđuju optimalne operativne uslove i postižu ovaj cilj. Shodno tome, operateri aerodroma se trebaju skoncentrisati na razvijanje i sprovođenje odgovarajućih procedura za projektovanje, izgradnju i trajno održavanje piste.

2.1.5 Usvajanjem sistematskog pristupa za merenje karakteristika površinskog trenja na pisti, degradacija površinskog trenja piste može se odrediti upoređivanjem i procenom podataka tokom vremena. Korišćenjem ovih podataka, operateri aerodroma bi trebali biti u poziciji da označe održavanje po potrebi, kako bi pomogli da se obezbedi da se performanse kočenja aviona ne spuste ispod međunarodno prihvatljivog nivoa.

2.2 Periodičnost procene

2.2.1 Operater aerodroma treba odrediti učestalost procena koje će omogućiti da bilo kakve značajnije promene u karakteristikama površinskog trenja na pisti budu uočene i, ukoliko je potrebno, da se sprovede dopunsko održavanje pre



nego što nivo vrednosti trenja padne ispod najmanjeg nivoa trenja (MFL).

2.2.2 Preporučeni Maksimalni Intervali između procena površinskog trenja na pisti navedeni su u Tabeli 1.

Tabela 1 - Preporučeni maksimalni intervali između procena površinskog trenja na pisti

Prosečan broj vazduhoplovnih operacija na pisti tokom jednog dana

Maksimalni interval između procena

Manje od 400 11 meseci

400 ili više 5 meseci

NAPOMENA: ukupan broj vazduhoplovnih operacija, u oba smera piste, određuje prosečan broj vazduhoplovnih operacija na pisti.

2.3 Analiza trenda 2.3.1 Karakteristike trenja na pisti variraće tokom vremena, pošto je pista podložna

pucanju i habanju (glačanje), akumulaciji gumenih naslaga, uticajima vetra i ostalim uslovima životne sredine. Operateri aerodroma bi trebali da prate rezultate procena i da promene interval između procena u zavisnosti od rezultata. Ukoliko istorijski podaci ukazuju na to da se stanje površine pogoršava relativno brzo, može biti potreban češći nadzor, kako bi se obezbedila organizacija održavanja pre nego što se karakteristike trenja smanje na MFL. Operater aerodroma treba zabeležiti opravdanje za bilo kakvu varijaciju od preporučene periodičnosti procene.

2.3.2 Karakteristike trenja na pisti mogu se, takođe, značajno izmeniti nakon aktivnosti održavanja, čak iako aktivnost nije bila predviđena da utiče na karakteristike trenja. Stoga, procena karakteristika površinskog trenja na pisti treba biti sprovedena nakon bilo koje značajnije aktivnosti održavanja izvedene na pisti i pre nego što se pista vrati u službu. Procene karakteristika trenja bi se, takođe, trebale sprovoditi nakon izveštaja pilota o zapažanju slabog kočenja, ukoliko postoje vidljivi znaci nataloženih gumenih naslaga, habanja površine piste ili iz bilo kog drugog značajnog razloga.

2.4 Dodatne procene Bilo kakvi podaci, prikupljeni na mokroj pisti sa ugašenim automatskim sistemom vlaženja, ne mogu biti korišćeni u svrhu praćenja procene vrednosti trenja. 2.4.1 Naročito na novim površinama ili obnovljenim pistama, operater aerodroma



bi trebao sprovesti dodatna ispitivanja trenja, kako bi utvrdio očitane podatke tokom loših vremenskih uslova i da bi identifikovao one delove piste na kojima se kontaminenti (tj. voda) može nakupiti u kratkom vremenskom roku. Ovo je od naročite važnosti kada je urađeno ponovno profilisanje piste za položaj bočne, uzdužne ili kose ravni, kao deo nekog rehabilitacionog projekta. Ove se procene trebaju sprovesti u prirodnim uslovima sa isključenim automatskim sistemom CFME-a za vlaženje. U ovakvim uslovima, vrednosti date u tabeli 3 nisu primenjive, te od operatera aerodrome zavisi da li će pristupiti podacima, ukoliko je potrebno, uz pomoć eksperata.

2.4.2 Kada postoje indicije da karakteristike trenja piste mogu biti smanjene usled

loše drenaže, trebala bi se sprovesti dodatna procena, ali, ovog puta u prirodnim uslovima, tipičnim za lokalnu kišu. Ova se procena razlikuje tako što je dubina vode u loše isušenim područjima obično veća u uslovima lokalne kiše. Rezultati su, stoga, više prikladni za identifikaciju problematičnih područja koji imaju niske vrednosti trenja, a koje mogu indukovati akvaplaning, nego standardni metod procene. Ukoliko okolnosti ne dopuštaju da se procene izvrše u prirodnim uslovima tipičnim za kišu, onda se može potapanjem površine piste vodom simulirati ovaj uslov.2

2.4.3 Prilikom sprovođenja procene na mokrim pistama, važno je napomenuti da

za razliku od uslova sabijenog snega i leda, u kojima postoji veoma ograničena varijacija očitavanja podataka o trenju sa brzinom, mokra pista uzrokuje pad vrednosti trenja sa povećanjem brzine. Međutim, kako se brzina povećava, stopa na kojoj se trenje smanjuje postaje niža. Među faktorima koji utiču na trenje između pneumatika i površine piste, tekstura je naročito bitna. Ukoliko pista ima dobru makro-teksturu (gruboću), dopuštajući vodi da ode ispod pneumatika, onda će vrednost trenja biti manja pod uticajem brzine. Obrnuto, niska makro-tekstura (glatkoća) površine izazvaće veći pad vrednosti trenja kako se brzina povećava.

2.4.4 Shodno tome, kada se vrši procena piste da bi se utvrdile karakteristike

njihovih vrednosti trenja, kao i da li je neophodna neka aktivnost održavanja da bi ih poboljšala, treba se koristiti brzina dovoljna da otkrije ove varijacije u trenju/brzini. Slika 1 ispod pokazuje uobičajeni grafikon koji ilustruje varijaciju u trenju između tekstura.3

2Vidi FAA AC 150/5320-12C za dodatne informacije. 3Dodatni materijal je dostupan u ICAO Doc. 9137 Priručnik aerodromskih službi, deo 2.



Slika 1–Varijacija u trenju između tekstura 2.4.5 Trebaju se konsultovati proizvođači CFME-a u pogledu bilo kakvih posebnih

operativnih postupaka uključenih u testiranje pri većim brzinama. Procene operativne bezbednosti koje se tiču posebnih aerodromskih procedura, možda treba razmotriti ako se uzme u obzir testiranje pri velikim brzinama.




Merenje i procena karakteristika površinskog trenja piste Procedura procene površinskog trenja na poletno-sletnoj stazi


3. Procedura procene površinskog trenja piste 3.1 Provere opreme Operater CFME-a treba da se postara da oprema bude potpuno ispravna i kalibrisana u skladu sa uputstvima proizvođača. Oni koji su odgovorni za snabdevanje CFME-om, treba da se postaraju da oprema bude redovno servisirana i da su specifikacije pneumatika za merenje ispravne i da budu u okviru tolerancije proizvođača. Opšte smernice za brzinu testiranja, nominalni test debljine filma vode, test vrste pneumatika, test pritisaka pneumatika i test stanja pneumatika treba tražiti od proizvođača CFME-a, ali operater mora biti svestan da, ako se parametri navedeni u Tabeli 3 ne poštuju, navedene vrednosti neće biti primenjive. 3.2 Obučenost i kompetentnost operatera 3.2.1 Uspeh merenja trenja i pružanja pouzdanih podataka o koeficijentu trenja u

velikoj meri zavisi od osoblja koje je odgovorno za funkcionisanje CFME-a. Svi operateri treba da budu obučeni i kompetentni za rad i održavanje opreme i budu svesni kritičnih faktora koji utiču na preciznost merenja trenja. Obuka može biti sprovedena tokom obavljanja redovnih procena, pod uslovom da su odgovarajuće mere na mestu, kako bi se obezbedila validnost rezultata. Ako su dodatne provere sprovedene u cilju obuke ili održavanja kompetentnosti, rezultati mogu biti uključeni u sistem procene, ako se zna da su validni.

3.2.2 U slučaju da procenu vrši preduzimač, odgovornost je operatera aerodroma da se zadovolji stručnošću i iskustvom kao operatera CFME-a.

3.3 Uslovi procene 3.3.1 Tokom izvođenja operacija procene površina piste treba da bude bez padavina

i bez mokrih delova. Provere trebaju biti završene blagovremeno, uz koordinaciju sa ATC-om, tako da su tokom celog perioda kontrolne i standardne provere završene pod istim uslovima.

3.3.2 Procena bi se trebala vršiti u uslovima kad je temperature vazduha iznad 2°C.

3.3.3 Uslovi sa vlagom, maglom i izmaglicom mogu takođe uticati na ishod procene i operateri aerodroma bi trebali biti svesni da bočni vetrovi mogu uticati na upotrebu automatskog vlaženja u cilju izvršavanja procene. Operateri aerodroma bi trebali tražiti savet u vezi ovih pitanja od proizvođača CFME-a.



3.4 Procedura procene 3.4.1 Procena površinskog trenja piste sastoji se od najmanje dve kontrolne provere,

pored niza standardnih provera.

3.4.2 Kontrolne provere

a) Kontrolna provera namenjena je potvrđivanju doslednosti funkcionisanja CFME-a tokom čitavog procesa procene površinskog trenja piste; jedna bi se trebala izvršiti pre i jedna nakon završetka standardnih provera, pod istim uslovima. Treba se pozvati na smernice proizvođača da bi se odredila maksimalna varijacija između dve dozvoljene provere.

b) Kontrolne provere bi se trebale izvesti nad čitavom dužinom asfaltirane površine, konstantnom brzinom, na delu piste koja ne prolazi kroz nijedne druge provere.

3.4.3 Standardne provere

a) Standardna provera bi se trebala izvesti nad čitavom dužinom, konstantnom brzinom, omogućavajući ubrzanje i bezbedno usporavanje (vidi takođe stav 3.4.3. e)). Potrebno je razmotriti sredstva da se ciljana brzina održava tokom provere. Ukoliko je tempomat montiran na vozilo, trebao bi biti pregledan što se tiče njegove tačnosti. Tokom provera, bilo kakva upozorenja o povišenoj/smanjenoj brzini od strane CFME-a trebaju imati prednost nad brzinometrom vozila ili tempomata. Tabela 2 određuje preporučenu lokaciju za svaku proveru piste nominalne širine.

NAPOMENA: Na pistama sa gustim saobraćajem, sa preovlađujućim pravcem korišćenja, operateri CFME mogu primetiti razliku u rezultatima kada sakupljaju podatke recipročnih provera. Ukoliko je ovo slučaj, operater aerodroma može da od eksperta zatraži mišljenje o implikacijama bilo kakvih razlika koje su zabeležene.

b) Putanja mernog točka ne bi trebala biti uzduž spoja asfalta ili uzdužnih pukotina. Operateri aerodroma trebali bi osigurati da vozači CFME-a imaju dovoljno sredstava za vođenje evidencije u toku standardne provere. Ovo je naročito važno noću i tokom izvršavanja provera daleko od centralne linije ili obeleženih ivica.



Tabela 2 Preporučeni format za standardne provere procene površinskog trenja zasnovane na nominalnoj širini piste

Širina piste

Preporučeno bočno pomeranje standardnih provera sa svake strane centralne linije (metri)

Centralni deo Spoljašnji deo

18 m 1.5 3.5 6

23 m 1.5 3 6 9

30 m 1.5 4 7 12

45 m 1.5 4 7 11 17

60 m 1.5 4 7 11 17 23

c) Putanja provere za pistu sa oznakom za zonu sletanja (TDZ) treba biti planirana na način da bude uračunata da jedna provera bilo koje strane od centralne linije prođe kroz centar obojenih oznaka TDZ-a.

d) Ukoliko postoji razlog za sumnju u tačnost procene površinskog trenja, ona bi

se trebala ponoviti.

e) Na pistama bez pomerenih pragova ili asfaltiranih područja pre starta ili preko kraja LDA-a, a naročito pistama sa oko 1200 m ASDA, operateri trebaju da osiguraju da vozači CFME-a budu opremljeni odgovarajućim vozilom koje može postići stabilnu ciljanu brzinu čim to postane izvodljivo. Bezbedna metoda razgraničavanja zone kočenja na kraju provere bi, takođe, trebala biti na raspolaganju vozaču, kako bi se omogućilo bezbedno kočenje na kraju provere.

3.5 Evidencije

Kao i sa svim elementima SMS-a operatera aerodroma, procedure treba da obezbede

da se odgovarajuće evidencije drže u periodu od najmanje 24 meseci od datuma

procene. Sledeće stavke treba evidentirati za svaku procenu i učiniti dostupnim na zahtev

ACV-a: • Datum i vreme procene, uključujući i ime operatera;



• Pista koja je procenjena; • Broj provere i pravac piste; • Udaljenost od centralne linije i sa koje strane centralne linije je provera

izvršena; • Konstantna brzina tokom provere (km/h) za svaku proveru; • Dužina provere; • Dubina test vode; • Vrsta pneumatika za testiranje; • Mera habanja pneumatika; • Stanje površine i temperature vazduha; • Prosečan nivo trenja za jednu proveru; i • Nivoi trenja koji ukazuju na prosečno kotrljanje od 100 po delu.

Osim toga, ukoliko je intervencija održavanja potrebna, trebaju biti zabeleženi

lokacija, obim, metode koje se upotrebljavaju i rezultati.




Merenje i procena karakteristika površinskog trenja piste Merenje karakteristika trenja površine prekrivene sabijenim snegom ili ledom


4. Evaluacija rezultata procene površinskog trenja piste

4.1 Uvod

4.1.1 Operateri aerodrome bi trebali efikasno iskoristiti podatke procene, dobijene od CFME-a. Redovni pregledi, zajedno sa planiranim aktivnostima održavanja, i vođene analizom trenda, obezbediće doslednu prihvatljivost karakteristika površinskog trenja. Sertifikovanim aerodromima preporučuje se upotreba ili izveštavanje pomoću softvera od proizvođača CFME-a na osnovu izveštaja ili izvođenjem sirovih podataka u odgovarajućem tabelarnom formatu. Ako postoji, ‘brzi osvrt’ na tabelu sa prosečnim kotrljanjem od 100 m po delu, je pogodan je način sumiranja procena. Međutim, detaljno ispitivanje podataka za svako očitavanje podataka na 10m trebalo bi se sprovesti nakon svake procene, kako bi se identifikovala područja koja zahtevaju održavanje ili podrobnije nadgledanje.

Nepoštovanje ovog uputstva može dovesti do piste koja “može biti klizava kada je mokra” ili čak potrebe da se izbaci iz upotrebe u određenim vremenskim uslovima.

4.1.2 Dobijeni podaci o vrednostima trenja se trebaju uporediti sa sledećim nivoima

vrednosti trenja:

• Nivo propisanog cilja (DOL)

• Nivo planiranog održavanja (MPL)

• Minimalni nivo trenja (MFL)

4.1.3 Za svaku površinu piste podaci o vrednostima trenja dobijeni upotrebom

različitih CFME-a mogu se razlikovati jedni od drugih. Takođe, za svaku površinu piste, podaci dobijeni od određene CFME-a skloni su da se promene ako se brzina za testiranje, dubine vode ili vrsta pneumatika za test promene. Tabela 3 sadrži brzinu za testiranje, dubinu vode i vrste pneumatika neophodnu za izvršenje procene i pruža DOL, MPL i MFL u smislu dobijenih vrednostima trenja, kada su ti uslovi ispunjeni, upotrebom svih gore pomenutih uređaja CFME-e.



Tabela 3 Nivoi vrednosti trenja

Brzina

testiranja Dubina vode

Vrsta pneumatika

DOL MPL MFL

Mu-Metar 65 km/h 0.50 mm ASTM

E670-091 0.72 ili

više 0.57 0.50

GripTester 65 km/h 0.25 mm ASTM

E1844-082 0.80 ili

više 0.63 0.55

ASFT 65 km/h 1.00 mm ASTM

E1551-083 0.82 ili

više 0.60 0.50

BV-11 Skidometar

65 km/h 1.00 mm ASTM E1551

0.82 0.60 0.50

1. Ovo je standardna test metoda za bočnu silu trenja na asfaltiranim površinama koja

koristi Mu-metar, koja sadrži specifikaciju za Mu-metar pneumatik. 2. Ovo je standardna specifikacija za gume za testiranje trenja veličine 10 × 4-5 sa glatkom

površinom, koji koristi Grip tester. 3. Ovo je standardna specifikacija za posebne svrhe, pneumatik sa glatkom površinom,

upravljen opremom sa fiksnom kočnicom za kontinuiranog merenje trenja, što je pneumatik koji koristi CFME-e kao ASFT.

4. BV-11 Skidometar je prikolica opremljena pneumatskim točkom za merenje vrednosti trenja, napravljen je po specifikacijama ASTM-a E1551, namenjen da funkcioniše u fiksnoj razmeri klizanja između 15 i 17 procenata, u zavisnosti od konfiguracije pneumatika za test.

Mogu se upotrebiti i drugi uređaji za merenje trenja, pod uslovom da su povezani sa najmanje jednom opremom za ispitivanje pomenutoj u tabeli iznad

Za definiciju dubine vode za testiranje i više detalja ASTM specifikacija za pneumatike, pogledati spisak pojmova.

4.2 Prosečna kotrljanje od 100 m

4.2.1 Koncept prosečno kotrljanje od 100 m, koji je predstavljen u nastavku, zasnovan je na smernicama iz Aneksa 14 ICAO-a, poglavlje 10, održavanje aerodroma, stav 10.2.4.

Napomena - Deo (područje) površine piste od 100 m može se smatrati značajnim za održavanje ili aktivnost izveštavanja.

4.2.2 U nastavku je objašnjenje kako CFME sakuplja podatke i dobija vrednosti za

prosečno kotrljanje od 100 m tokom jedne provere ili deo širine piste i koji bi se trebali u vezi sa Slikom 2. Tokom standardne provere trenja, očitavanja su prikupljena od strane CFME-a duž linije kompletne provere, omogućavajući operateru održava željenu brzinu. Prosečna vrednost trenja meri se na svakih 10 m tokom provere, tako da se, nakon udaljenosti od 100 m, prosek može izračunati; ovo je prosek 10 zaključnih prosečnih vrednosti unutar 100 m. Da bi



se omogućilo razumevanje procesa, na primer, provera na 1000 m prikupila bi podatke sa 100 m pomeranjem od 10 m. Prvo prosečno kotrljanje je suma prvih 10 očitavanja, podeljenih sa 10 (RA1). Drugo prosečno kotrljanje je suma očitavanja broja od broja 2 do 11, podeljenih sa 10 (RA2) i tako dalje, do kraja provere. Poslednje prosečno kotrljanje, u ovom primeru, je suma očitavanja od broja 90 do 100, podeljenih sa deset. Prosečno kotrljanje je najbolje zamisliti kao 100 m dug kursor koji prelazi preko površine piste. Ilustracija pokazuje da je kursor dostigao poziciju od RA12 do RA22 (tj, od 210 m do 310 m tokom provere). Ovaj kursor može se pomeriti do 10 različitih pozicija dok još uvek uključuje pomeranje od 10 m koje je u pitanju (tj. RA22). Upoređujući vrednosti prikazane za svako pomeranje od 10 m staze sa uporednom linijom koja predstavlja prosečno kotrljanje, razlika bi trebala biti očigledna. Nakon što su pripisane vrednosti za svako povećanje od 10 m, softver koji CFME koristi ispituje ove prosečne vrednosti trenja i bira najnižu od njih. Dakle, na početku provere će moći da se izabere samo jedan (RA1). Međutim, na 10 m metara biće dve vrednosti koje će moći da se izaberu (RA1 i RA2), itd. Ovaj se proces se ponavlja tokom provere u cilju dobijanja najmanje vrednosti prosečnog kotrljanja od 100 m na svakom delu od 10 m tokom provere.

4.2.3 Širina staze podeljena je na tri oblasti; ove oblasti ili delovi asfaltirane površine,

nazivaju se “centralnim” i “spoljašnjim saobraćajnim delovima” i graniče se sa ivicama kliznog kursora (vidi Tabelu 2).

4.2.4 Na pisti širine 45 m, svaki deo ima širinu od 15 m. Na pistama manje širine,

centralni deo ostaje širok 15 m, dok svaki spoljašnji deo ima umanjenu širinu, koja se dobija upotrebom ove formule: ~ W2 - 7.5 pri čemu je W ukupna širina piste izražena u metrima.

4.2.5 Iz Tabele 2 se može videti da 6 standardnih provera pokrivaju 15 m centralnog

saobraćajnog dela i ostatak spoljašnjih delova. 4.2.6 Postupak za izračunavanje prosečnog kotrljanja od 100 m za svaku proveru se

ponavlja na sličan način za svaki od tri dela duž staze. U svakom slučaju, prvo se izračunava prosek urađenih provera duž širine svakog dela pre nego što se počne sa izračunavanjem prosečnog kotrljanja, kao što je gore opisano.

4.2.7 Upućivanjem na funkciju prikaza softvera, prikaz podele piste na delove može

biti prizvan. Jedino kada je minimum prosečnog kotrljanja od 100 m po delovima padne ispod nivoa MFL-a, uobičajeno je prikazan kao crveno osenčeno područje, tada nosilac sertifikata aerodroma mora izdati NOTAM, izjavljujući da staza može biti “klizava kada je mokra”.



Slika 2- vrednosti prosečnog kotrljanja 4.3 Mere koje treba preduzeti kao rezultat procene površinskog trenja piste 4.3.1 Operater aerodroma treba da preispita rezultate svake procene vrednosti trenja

piste i, gde je potrebno, preduzeti sledeće mere:

a) Ukoliko je nivo trenja ispod nivoa MPL-a, treba organizovati održavanje da se povrati nivo vrednosti, idealno do jednake ili veće vrednosti od MPL. Upućivanje na očitavanja podataka svakih 10 m tokom sprovođenja standardne provere trebalo bi prikazati ciljana područja.

b) Ukoliko nivo trenja ukazuje na tendenciju opadanja, operater aerodroma bi



trebao da poveća učestalost procena nivoa vrednosti trenja na pisti, kako bi identifikovalo bilo koje dalje ili brzo pogoršanje i, ako je potrebno, da se predlože mere koje treba preduzeti.

c) i) Ukoliko je nivo trenja ispod nivoa MFL-a, hitno treba organizovati održavanje, kako bi se očitavanja vrednosti vratila na prihvatljiv nivo. ii) U skladu sa Aneksom 14, tom 1 ICAO-a, ukoliko je najniža vrednost prosečnog kotrljanja od 100 m po delovima niža od nivoa MFL-a, treba se izdati NOTAM, savetujući da staza može biti “klizava kada je mokra”.

NAPOMENA: NOTAM bi trebalo da sadrži informaciju koja pomaže operaterima aviona da svoje performanse prilagode proračunima, gde je to moguće. Ovo bi trebalo da sadrži i mesto i obim gde su vrednosti trenja ispod nivoa MFL-a. 4.3.2 Ako je nivo vrednosti trenja značajno niži od nivoa MFL-a, operater aerodroma

bi trebao ukloniti pistu iz upotrebe za poletanje i/ili sletanje kada je ona mokra i obavestiti ACV.

4.3.3 Treba biti obazriv prilikom biranja najprikladnije metode za ponovno

uspostavljanje vrednosti trenja. Saveti stručnjaka o vrstama procesa, koji najviše odgovaraju i površini i uzroku smanjenih nivoa vrednosti trenja, trebaju se zatražiti kako bi se zaštitili od nanošenja štete pisti.

4.4 Procene urađene nakon aktivnosti održavanja 4.4.1 Karakteristike trenja nekih materijala na površini piste mogu se poboljšati

tokom vremena, često kao rezultat disperzije isparljivih ulja na slojeve površine nakon rehabilitacije. Međutim, ukoliko procena površinskog trenja ukazuje da su karakteristike trenja jedne oblasti na stazi bile predmet rada održavanja i goreg nego što je bilo očekivano ili padnu ispod nivoa MPL-a, onda se tokom vremena trebaju sprovesti dodatne procene, kako bi se utvrdilo da li karakteristike trenja ostaju stabilne, poboljšavaju se ili bi trebalo organizovati dodatni rad.

4.4.2 Operateri aerodroma koji razmatraju velike rehabilitacije piste i/ili ponovno profilisanje, moraju unapred kontaktirati ACV da bi razgovarali o upravljanju ukupnih karakteristika trenja piste tokom projekta. Od naročitog značaja za ACV, u ovom kontekstu, će biti obim i pitanje da li će vremenska dužina bilo kojeg osnovnog kursa ostati izložena i novo postavljeni kurs ostati ne ukopan, ukoliko je ukopavanje predviđeno.

4.4.3 Sertifikovani aerodromi trebaju da obezbede efikasne procedure SMS-a koje se bave rizicima tokom rada, koje se tiču karakteristika trenja na pisti, tokom perioda obavljanja radova, da se pista privremeno treba vratiti u službu i tokom nekog perioda habanja, nakon završetka projekta.



5. Merenje karakteristika trenja površine prekrivene sabijenim snegom ili ledom

5.1 Merenje

5.1.1 Koeficijent trenja se treba izmeriti ukoliko je pista u celini ili delimično prekrivena snegom ili ledom i treba se ponoviti ako dođe do promene uslova. Izračunavanje koeficijenta trenja i/ili procena uslova kočenja na drugim površinama aerodroma, izuzev pisti, treba se sprovoditi kada se nezadovoljavajuće stanje vrednosti trenja na tim površinama može očekivati.

5.1.2 Uređaj za kontinuirano merenje trenja (tj. Mu-metar, uređaj za merenje trenja

piste, skidometar, uređaj za merenje trenja na površini aerodroma ili GripTester) mogu se upotrebiti za merenje vrednosti trenja pista prekrivenih sabijenim snegom i/ili ledom. Uređaj za merenje usporenja (tj. Merač kočnica-dinamo metar ili Tapley metar) mogu se upotrebiti samo za površine prekrivene sabijenim snegom i/ili ledom, sa mogućim dodatno pokrivenim tankim slojevima suvog snega. Ostali uređaji za merenje vrednosti trenja mogu se upotrebiti ako su u vezi sa barem jednim od navedenih vrsta. Uređaj za merenje usporenja se ne treba koristiti u situacijama lapavice ili na površini prekrivenoj ledom sa slojem vode preko, jer može dati pogrešne podatke o vrednostima trenja. Ostali uređaji za merenje trenja, takođe, mogu dati pogrešne podatke u određenim kombinacijama kontaminacije i kada postoje razlike u temperaturama između vazduha i asfalta. Metode procene uslova kočenja kada uređaji za merenje trenja nisu dostupni na aerodromu, opisane su u Doc. 9137, deo 2, prilog 2 ICAO-a.

5.2 Izveštavanje 5.2.1 Postoji zahtev za izveštavanje prisustva snega, lapavice ili leda na pisti ili stazi rulanja. Da bi se moglo izveštavati o meteorološkim kontaminentima sa određenim stepenom pouzdanosti i doslednosti, mora se ustanoviti jedinstveni metod za njihovo opisivanje. Kad god je prisutan i prijavljen suvi sneg, vlažni sneg, ledena lapavica ili mraz, opis stanja površine piste trebao bi koristiti sledeće izraze: (1) suvi sneg; (2) vlažni sneg; (3) zbijen sneg; (4) vlažni zbijen sneg; (5) lapavica; (6) led; (7) mokar led; (8) mraz; (9) suvi sneg na ledu;



(10) vlažni sneg na ledu; (11) hemijski obrađeno; (12) posuto peskom; i treba sadržati, prema potrebi, procenu dubine kontaminanta. Sneg (na tlu)

a) Suvi sneg. Suvi sneg je sneg koji se može oduvati ako je slobodan, ukoliko je pritisnut rukom ponovo se raspada kada se opusti; čija je specifična težina: do, ali ne dostiže 0,35;

b) Vlažan sneg. Vlažan sneg je sneg koji se sjedinjuje kad se stegne rukama i ima

tendenciju da stvara grudvu, čija je specifična težina: od 0.35 do, ali ne dostiže 0,5.

c) Sabijeni sneg. Sabijeni sneg je sneg koji je sabijen u čvrstu masu koja se ne

može više sabijati i menjati oblik, a koja se lomi u komade pri podizanju; Specifična težina: više od 0,5.

Lapavica. vodom zasićen sneg koji pri gaženju peta-prsti pomera prskanjem; specifična težina: od 0,5 do 0,8. NAPOMENA — Kombinacije leda, snega i/ili barica može, naročito kada pada kiša, ledena kiša ili sneg, proizvode supstance sa specifičnom težinom koja prelazi 0,8. Ova supstanca, usled njihovog sadržaja sa velikim udelom vode/leda, biće pre providna nego zamagljena pojava i, kod većih zapremina, lako će se razlikovati od lapavice. 5.2.2 Takođe, postoji zahtev za izveštavanjem o karakteristikama trenja pisti

prekrivenih sabijenim snegom i/ili ledom. Stanje vrednosti trenja na pisti treba se izražavati kao “informacije o uslovima kočenja” u smislu izmerenog/izračunatog koeficijenta trenja μ ili procene uslova kočenja.

5.2.3 Specifične numeričke μ vrednosti su neodvojivo povezane sa dizajniranjem i

izradom uređaja za merenje trenja, kao i sa merenjem stanja površine i, u manjoj meri, korišćenom brzinom merenja.

5.2.4 Tabela 4 sa pratećim opisnim izrazima sačinjena je od prikupljenih podataka o vrednostima trenja u uslovima sabijenog snega i leda i stoga se te vrednosti ne trebaju smatrati apsolutnim μ vrednostima, primenjive u svim uslovima kontaminacije. Ukoliko je površina prekrivena snegom i/ili ledom i uslovi kočenja su označeni kao “dobri”, piloti bi trebali očekivati da uslovi nisu tako dobri kao oni kada je površina asfaltne staze čista i suva (gde je trenutno trenje može biti veće od onog koje je u tom trenutku potrebno). Vrednost “dobro” je komparativna vrednost i podrazumeva da avionima neće biti potrebna kontrola pravca ili da neće imati poteškoća pri sletanju.



5.2.5 Utvrđeno je da je neophodno obezbediti informacije o površinskom trenju za svaku trećinu piste. Delovi od jedne trećine nazivaju se A, B i C. U svrhu pružanja informacija jedinicama vazduhoplovnih usluga, segment A je uvek segment povezan sa nižom oznakom na pisti. Prilikom davanja informacija pilotu pre sletanja, segmenti se nazivaju prvim, drugim ili trećim delom piste. Prvi deo uvek znači prvu trećinu piste na kojoj će avion sleteti.

5.2.6 Merenje trenja bi se trebalo vršiti duž dve trake paralelne sa pistom, tj. trake sa

obe strane centralne linije staze, približno 3m od centralne linije ili na udaljenosti na kojoj se većina operacija aviona obavlja. Cilj testa je da se utvrdi srednja vrednost trenja (μ) za segmente A, B i C. U slučajevima kada se upotrebljava uređaj za kontinuirano merenje trenja, vrednosti μ dobijaju se iz vrednosti dobijenih za svaki od segmenata. Ukoliko se koristi uređaj za merenje mesta trenja, udaljenost između svake test tačke ne bi trebala biti veća od približno 10 procenata od upotrebljive dužine staze. Ukoliko se zaključi da jedna test linija sa jedne strane centralne linije staze na adekvatan način pokriva površinu staze, onda sledi da se na svakom od segmenata staze trebaju sprovesti po tri testa. Rezultati testa i izračunata vrednost trenja mogu se uneti u obrazac sličan onom prikazanom u Slici 3. Kada je to potrebno, vrednosti trenja zaustavne staze bi, takođe, trebale biti dostupne po zahtevu.

5.2.7 Prilikom izveštavanja o prisustvu suvog snega, vlažnog snega ili lapavice na

pisti, procena srednje vrednosti dubine na svakom segmentu od 1/3 piste trebala bi se izvesti do tačnosti od približno 2 cm za suvi sneg, 1 cm za vlažni sneg i 0.3 cm za lapavicu.

Tabela 4 – Koeficijent trenja za piste prekrivene sabijenim snegom i/ili ledom

Koeficijent koji se meri Procenjeni uslovi kočenja Kod

0.40 i više Dobri 5

0.39 do 0.36 Srednji do dobri 4

0.35 do 0.30 Srednji 3

0.29 do 0.26 Srednji do loši 2

0.25 i niže Loši 1

Merenje i procena karakteristika površinskog trenja piste Prikupljanje i distribucija informacija o stanju asfaltirane površine


6. Prikupljanje i distribucija informacija o stanju asfaltirane površine

6.1 Opšte 6.1.1 Odredbe Aneksa 14, Tom I, poglavlje 2, 2.9, zahtevaju da nadležni organ

proceni uslove asfaltne površine kad nije bilo moguće da se kontaminenti u potpunosti uklone i te informacije učine dostupnim za odgovarajuće jedinice na aerodromu. Nadalje, u skladu sa odredbama iz Aneksa 15, 5.1.1.1 r), NOTAM, koji ukazuje na prisustvo ili otklanjanje, ili značajne promene u opasnim uslovima zbog snega, lapavice, leda ili vode na području kretanja, mora biti izdat. Ova informacija može biti prenesena pomoću SNOWTAM (slika 3).

6.1.2 Zahtevi za efikasnim sistemom za prikupljanje i širenje informacija o stanju piste mogu se odrediti kako je opisano u ovom poglavlju. (Pretpostavlja se da nije uvek moguće da se postigne i održi čista i suva površina piste).

6.1.3 Standardizovani kodovi su, dakle, neophodani kako bi se skratio proces

komunikacije, posebno kada teški meteorološki uslovi preovlađuju na velikom prostoru, i omogućavaju brzo ažuriranje.

6.1.4 Prenos podataka mora biti brz, redovan i blagovremen; tj. oni moraju stići do

pilota na vreme da bi bili od koristi, a da su, ipak, ažurirani. Ovaj aspekt je posebno važan, kako su informacije vrlo nestalne.

6.1.5 Bitno je da se postigne dogovor za pravovremeno pružanje potrebnih

informacija u vazduhoplovnoj informativnoj službi od strane svake od državnih službi u vezi sa operacijama aviona. Pre uvođenja promene u vazduhoplovni navigacioni sistem, službe odgovorne za takve promene trebaju uzeti u obzir vreme koje je potrebno službama za vazduhoplovne informacije, za pripremu, kreiranje i izdavanje materijala. Pravovremena i zajednička koordinacija između zainteresovanih službi, uključujući i vazduhoplovnu informativnu službu, je neophodna kako bi se obezbedilo pravovremeno pružanje informacija vazduhoplovnoj informativnoj službi.

6.1.6 SNOWTAM se koristi za širenje informacije u vezi sa taloženjem snega,

lapavice, leda ili barica na površini za kretanje (slika 3). Da bi se olakšao kompletiranje SNOWTAM-a, sažet tekst koji sadrži objašnjenja je izdat u dodatku u vezi sa obrascem SNOWTAM-a u ICAO Doc. 9137 deo 2 - Poglavlje 6.4.3.



APPENDIX 2. SNOWTAM FORMAT (see Chapter 5.2.2.3)

Slika 3–Primer SNOWTAM obrasca



Uputstvo za popunjavanje SNOWTAM obrasca 1. Opšte informacije a) Kada se izveštava o dve ili tri poletno-sletne staze, potrebno je ponoviti tačke od c do P. b) Stavke zajedno sa njihovim pokazateljem moraju biti potpuno ispuštene, gde nisu uključene nikakve informacije. c) Koriste se metričke jedinice, a merna jedinica se ne navodi. d) Maksimalna važnost SNOWTAM je 24 časa. Novi SNOWTAM se mora objaviti uvek kad ima značajnih promena.

Sledeće promene stanja poletno-sletne staze smatraju se značajnim:

1) izmene koeficijenta trenja kočenja za oko 0,05; 2) izmene debljine naslage veće od sledećih veličina: 20 mm za suv sneg, 10 mm za mokar sneg, 3 mm za lapavicu; 3) izmene raspoložive dužine ili širine poletno-sletne staze za 10% i više; 4) bilo koja izmena vrste ili površinskog opsega atmosferskog taloga koja zahteva izmenu u tačkama F ili T SNOWTAM obrasca; 5) bilo koja izmena visine ili rastojanja kritičnih naslaga snega od ose poletno-sletne staz, kada takve naslage postoje sa jedne ili obe strane poletno-sletne staze; 6) izmena uočljivosti svetala poletno-sletne staze zbog zaklonjenosti svetiljki; 7) bilo koje drugo poznato značajno stanje, shodno iskustvu i lokalnim uslovima. e) Skraćeno zaglavlje „TTAAiiii CCCC MMYYGGgg (BBB)” uvedeno je da bi se omogućila automatska obrada SNOWTAM poruka u računarskim bazama podataka. Objašnjenje ovih simbola je:

TT = oznaka za SNOWTAM = SW;

AA = geografska oznaka države, npr. LF = Francuska, EG = Velika Britanija (videti Lokacijske indikatore (ICAO Dokument broj 7910), Deo 2, Indeks nacionalnih slova za lokacijske indikatore);

iiii = četvorocifreni serijski broj SNOWTAM;

CCCC = četvoroslovni lokacijski indikator aerodroma na koji se SNOWTAM odnosi (videti Lokacijske indikatore (ICAO Dokument broj 7910));

MMYYGGgg = datum/vreme osmatranja/merenja, gde je:

MM = mesec, npr. januar = 01, decembar = 12

YY = dan u mesecu

GGgg = vreme izraženo u časovima (GG) i minutama (gg) UTC;

(BBB) = alternativna grupa za:

Korekciju SNOWTAM poruke prethodno upućene sa istim serijskim brojem = COR.

Napomena. Zagrade kod (BBB) se koriste da označe da je ova grupa alternativna.

Primer: Skraćeno zaglavlje SNOWTAM br. 149 iz Ciriha, merenje/osmatranje od 7. novembra u 0620 UTC:

SWLS0149 LSZH 11070620



2. Tačka A - Lokacijski indikator aerodroma (četvoroslovni lokacijski indikator).

3. Tačka B - Osmocifrena datumsko/vremenska grupa - daje se vreme osmatranja kao mesec, dan, čas i minut u UTC; ova tačka uvek mora da bude popunjena.

4. Tačka C - Niža brojna oznaka poletno-sletna staza.

5. Tačka D - Dužina očišćene poletno-sletne staze u metrima, ako je manja od objavljene dužine (videti tačku T koja se odnosi na neočišćeni deo poletno-sletne staze).

6. Tačka E - Širina očišćene poletno-sletne staze u metrima, ako je manja od objavljene širine; ako očišćeni deo nije simetričan u odnosu na osu poletno-sletne staze, staviti (bez razmaka) oznaku „L” ili „R” posmatrano od praga sa nižom brojnom oznakom poletno-sletne staze.

7. Tačka F - Naslage po čitavoj dužini RWY na način koji je dat u SNOWTAM obrascu. Odgovarajuće kombinacije ovih brojeva mogu da se koriste da se naznači variranje stanja duž segmenata RWY. Ako na istom delu RWY ima više od jedne naslage, o njima se izveštava redosledom od vrha (najbliže nebu) do dna (najbliže poletno-sletnoj stazi). Smetovi debljine naslaga većih od prosečnih ili druge značajne karakteristike naslaga mogu se objaviti pod tačkom T otvorenim tekstom.

Napomena - Definicije različitih vrsta snega date su na kraju ovog dodatka.

8. Tačka G - Srednja debljina naslage u milimetrima za svaku trećinu ukupne dužine RWY, ili „XX” ako ne može da se izmeri ili operativno nije značajno; procenu izvršiti do 20 mm tačnosti za suv sneg, 10 mm za mokar sneg i 3 mm za lapavicu.

9. Tačka H — Merenja trenja na svakoj trećini piste i uređaja za merenje trenja. Izmereni ili izračunati koeficijent (dve cifree) ili, ako nije dostupan, procenjeno površinsko trenje (jedna cifra) u redosledu od praga sa nižom brojnom oznakom poletno-sletne staze. Unesite kod 9 kada površinski uslovi ili raspoloživi uređaji za merenje trenja ne dopuštaju pouzdano merenje površinskog trenja. Sledećim skraćenicama označite vrstu korišćenog uređaja za merenje trenja:

BRD Merač sile kočenja - dinamometar

GRT Ispitivač prijanjanja

MUM Mu-metar

RFT Ispitivač trenja poletno-sletne staze

SFH Ispitivač površinskog trenja (guma visokog pritiska)

SFL Ispitivač površinskog trenja (guma niskog pritiska)

SKH Skidometar (guma visokog pritiska)

SKL Skidometar (guma niskog pritiska)

TAP Taplej metar

Ako se koristi druga oprema, navedite je jednostavnim jezikom.

10. Tačka J - Kritične bankine snega. Ako ih ima, uneti visinu u centimetrima i rastojanje od ivice poletno-sletne staze u metrima iza koje sledi (bez razmaka) leva („L”) ili desna („R”) strana ili obe strane („LR”), posmatrano od praga sa nižom



brojnom oznakom poletno-sletne staze.

11. Tačka K - Ako su svetla poletno-sletne staze zaklonjena, uneti „YES” iza koga sledi (bez razmaka) leva „L” ili desna „R” ili oboje „LR” posmatrano od praga sa nižom brojnom oznakom poletno-sletne staze.

12. Tačka L - Ako predstoji čišćenje, uneti dužinu i širinu poletno-sletne staze koja će biti očišćena ili „TOTAL” ako će cela poletno-sletna staza biti očišćena.

13. Tačka M - Uneti očekivano vreme završetka čišćenja u UTC.

14. Tačka N - Kod iz tačke F može se koristiti da bi se opisali uslovi na rulnoj stazi; uneti „NO” ako nijedna rulna staza koja opslužuje poletno-sletnu stazu nije u upotrebi.

15. Tačka P - Ako je primenjivo, unesite "DA", nakon čega sledi bočni razmak u metrima.

16. Tačka R - Kodom iz tačke F može se opisati stanje na platformi; uneti „NO” ako je platforma neupotrebljiva.

17. Tačka S - Uneti predviđeno vreme sledećeg osmatranja/merenja u UTC.

18. Tačka T - Opisati otvorenim tekstom svako značajno operativno obaveštenje, s tim što se za RWY uvek upisuje neočišćena dužina (tačka D) i opseg pokrivenosti (tačka F), i to za svaku trećinu RWY (odnosno za neočišćene trećine) u skladu sa sledećom skalom:

Neočišćena dužina 10% - ako je 10% ili manje površine poletno-sletne staze neočišćeno

Neočišćena dužina 25% - ako je 11-25% površine poletno-sletne staze neočišćeno

Neočišćena dužina 50%- ako je 26-50% površine poletno-sletne staze neočišćeno

Neočišćena dužina 100% - ako je 51-100% površine poletno-sletne staze neočišćeno.

PRIMER POPUNJENOG SNOWTAM OBRASCA

GG EHAMZQZX EDDFZQZX EKCHZQZX 070645 LSZHYNYX

SWLS0149 LSZH 11070620

(SNOWTAM 0149

A) LSZH B) 11070620

C) 02 D) …P)

C) 09 D) …P)

C) 12 D) …P)

R) NO S)11070920 T) DEICING

Izvor: ICAO Aneks 1

Merenje i procena karakteristika površinskog trenja piste Bibliografija


Bibliografija • Uredba br. 17/2017 o Administrativnim odredbama i procedurama koje se odnose

na aerodrome;

• Uredba br. 01/2013, Sprovođenje sistema za upravljanje bezbednošću (SMS)

• Aneks 14 ICAO-a, Aerodromi (Tom I)

• Aneks 15 ICAO-a Usluge vazduhoplovnog informisanja

ICAO Doc. 9137, Deo 2, Uslovi asfaltiranih površina

CAP 683 - Procena karakteristika površinskog trenja piste (UK ACV)

Documents

Merenje i procena karakteristika površinskog