Seminarski rad:

PRIMENA KONCEPTA BENMARKINGA U USLUNOM MENADMENTU

SADRAJ

1. UVOD .................................................................................................................................31. NASTANAK I RAZVOJ BENMARKING KONCEPTA...............................................41. BENMARKING I NJEGOVA PRIMENA......................................................................51. VRSTE BENMARKINGA..............................................................................................81. PROCES BENMARKINGA............................................................................................91. OPASNOSTI POGRENE PRIMENE BENMARKINGA...........................................111. KORISTI BENMARKA.................................................................................................131. ZAKLJUAK....................................................................................................................14LITERATURA .................................................................................................................15

1. UVOD

U uslovima savremenog poslovanja, gde se promene izuzetno brzo odvijaju, uspeh svake kompanije zavisi od njene sposobnosti da se brzo menja i prilagoava realnim uslovima. Bilo da je cilj postizanje svetske klase ili samo puki opstanak na tritu, neophodno je da kompanije koriste razliite tehnike i koncepte unapreenja poslovanja. Jedan od vrlo aktuelnih i znaajnih pristupa bazira se na primeni benmarking koncepta (Benchmarking concept). Kao tehnika, benmarking je osmiljeni sistematski pristup unapreenju procesa i aktivnosti u organizaciji.

Bazira se na poreenju kompanije sa slinim kompanijama, odnosno liderima na tritu, ali i poreenju procesa i podsistema u okviru same kompanije. Sutina je da se pronau procesi koji se objektivno smatraju najboljim, bez obzira na to gde se odvijaju, i da se ta najbolja praksa prenese i prilagodi realnim uslovima poslovanja kompanije.

Benmarking se, dakle, sastoji u otkrivanju, utvrivanju i razumevanju procesa i poslova sa ciljem da se unaprede i postave novi standardi rada. To e doprineti da se i sama organizacija razlikuje i izdvoji od konkurencije. Sutina benmarkinga jeste jasna, prirodna i razumljiva elja da se ui od onih koji su u neemu bolji od nas (da se ui od najboljih).

1. NASTANAK I RAZVOJ BENMARKING KONCEPTA

Od samog nastanka ovek je imao potrebu da procenjuje sopstvenu snagu i slabost i da je uporeuje sa drugima u okruenju. Moe se uti da koreni nastanka benmarking koncepta seu u daleku prolost, sve do Adama i Eve, gde Adam uporeuje jabuku koju mu je dala Eva sa drugim jabukama na drvetu kako bi bio siguran da je dobio najveu i najcrveniju.

Postoje saznanja koja ukazuju na to da su neki oblici benmarkinga bili aktuelni i u antikim drutvima (staroj Grkoj, Egiptu i Kini). Na primer, u etvrtom veku p.n.e. u staroj Grkoj, Aristotel je uporeivao atinske novie sa noviima iz drugih zemalja. Takoe, smatra se da su stari Egipani bili prva civilizacija za koju se moe rei da je koristila benmarking u svom osnovnom obliku.

Tokom gradnje piramida oni su koristili metalne ipke koje bi zaglavili izmeu kamenih blokova i koje su im sluile kao standard i mera za gradnju. Benmarking je bio poznat i u Kini jo u etvrtom veku pre nove ere, u radovima Sun Tuz, autora dela Umee ratovanja, koji je napisao: Ako zna i sebe i druge, nisi nikad u opasnosti; kada zna samo sebe, ali ne i druge ima polovinu ansi da pobedi, ako ne zna ni sebe ni drugoga u opasnosti si u svakoj bitci.

Sa aspekta privrede i trita benmarking se koristi od poetka dvadesetog veka sa ciljem da se shvati konkurencija, njen nain rada i funkcionisanja. U obliku koji je danas poznat, benmarking se razvija u Japanu polovinom dvadesetog veka.

Radi unapreenja sopstvenog poslovanja, predstavnici japanskih kompanija poinju da poseuju najbolje kompanije Amerike i Evrope i prikupljaju znanja i ideje o uspenom poslovanju, kako bi ih po povratku primenili u sopstvenim kompanijama i unapredili dotadanje poslovanje. Njihova ideja vodilja bila je dantotsu, tj. pokuaj da se bude najbolji meu najboljima.

Japanske kompanije su sprovodile postupke koji su se sastojali od sledeih aktivnosti istraiti objavljene podatke i definisati najbolje; kontaktirati najbolje kompanije i ugovoriti posete; organizovati posete, paljivo analizirati i oceniti informacije; prisvojiti naueno i prilagoditi ga sopstvenim kompanijama.

Implementacija prikupljenih saznanja ne samo da je unapredila dotadanje poslovanje, ve japanske kompanije postaju vodee na svetskom tritu. U literaturi se moe nai mnotvo definicija benmarkinga. Razliiti autori daju razliite definicije, pri emu sve imaju zajedniku crtu unaprediti poslovanje prema reenjima najboljih i postati bolji od najboljeg.

Moda su najkompletniju definicuju dali Harrington H.J. i Harrington J.S. (1996), a ona glasi: Benmarking je kontinuirani proces identifikacije, razumevanja i prilagoavanja proizvoda, usluga, opreme i postupaka kompanija s najboljom praksom u cilju poboljanja vlastitog poslovanja.[footnoteRef:1] [1: Harrington, H. J./ Harrington, J.S.: High Performance Benchmarking: 20 Steps To Success, McGraw-Hill, SAD, 1996., str. 10.]

Ovaj proces usebi sadri: uporeivanje kompanije i njenih delova s najboljima ne ograniavajui se na istu delatnost, uporeivanje proizvodnih i drugih aktivnosti kompanije sa ekvivalentnim aktivnostima iste delatnosti kako bi se izdvojili najbolji, uporeivanje proizvoda i usluga kompanije sa proizvodima i uslugama konkurenata koji imaju vodee rezultate, uporeivanje tehnikih reenja kompanije u cilju izbora najbolje opreme, primena najbolje definisanog poslovnog procesa, planiranje buduih pravaca razvoja i aktivno prilagoavanje novim trendovima, ispunjavanje i nadmaivanje potroakih oekivanja.

Robert C. Camp (1995), menader Xerox korporacije, benmarking definie kao pronalaenje najbolje prakse, koja vodi superiornijim performansama, odnosno pronalaenje njaboljih poslovnih reenja za ispunjavanje oekivanja potroaa.[footnoteRef:2] George i Weimerskirch (1994) istiu da je benmarking proces koji se ne koristi u svrhu dokazivanja da ste najbolji, ve da vas naui kako da postanete najbolji. [2: Camp R.C.: Business Process Benchmarking,ASQC Quality Press, Milwaukee, Wisconsin, 1995]

Stoner, Freeman, benmarking se definie kao proces iznalaenja najboljeg postojeeg proizvoda, proizvodnog procesa i usluge i njihova upotreba kao standarda za poboljanje kompanijinih sopstvenih proizvoda, procesa i usluga.[footnoteRef:3] [3: Stoner, Freeman, Gilbert (2, str.224)]

Bendlell.T. Boulter, L.Gatford -Benmaiking predstavlja kontinuirani proces merenja i uporeivanja sopstvenih proizvoda i /ili usluga kao i celokupnog poslovnog procesa i/ili nekog od njegovih delova u odnosu na najznaajnije konkurente ili one kompanije koje su priznate kaoindustrijski lideri.

3. BENMARKING I NJEGOVA PRIMENABenmarking koncept u menadmentu svojim kvalitetom zadobija novo znaenje u smislu nivoa poslovne mere potrebne organizacijama za ocenjivanje efikasnosti i efektivnosti svog sistema kvaliteta poslovanja i nivoa efektivnosti svog upravljanja proizvodom u odnosu na efektivnost direktnog najboljeg konkurenta na tritu. To je tehnika komparativne analize, odnosno alat koji je u funkciji unapreenja poslovanja preduzea.

Kao alat za neprekidno i odrivo unapreivanje procesa i proizvoda, benmarking nosi u sebi veliki potencijal za razvijanje kreativnosti, za razliku od tradicionalnih metoda unapreivanja kvaliteta proizvoda. Primenom tehnike benmarkinga prevazilazi se oseaj guenja kreativnosti kod stvaralaca dodatnih vrednosti ili performansi na proizvodu.

Shvaen marketinki i trino, benmarking je podesan upravljaki alat za ostvarivanje vizije i ciljeva organizacije i/ili proizvoda (gde preduzee eli da bude, koji koncept proizvoda eli razviti) i taktiko-operativnog plana najbolje poslovne prakse na tritu teei da postane bolji od najboljeg, odnosno lider.

Shvaen upravljaki, to je koristan alat za sagledavanje i kontinuelno merenje razmaka (jazova) izmeu interne i najbolje eksterne prakse uspostavljanjem merljivih dinamikih standarda preko kojih e organizacija pratiti ostvarivanje svojih ciljeva u kvalitetu i, posebno, merljivih operativnih ciljeva kvaliteta proizvoda.

Cilj i karakteristike benmarkinga razliito se objanjavaju na primer: Kearne smatra da benmarking ima za cilj uporednu ocenu procesa korienih indikatora utvrenih kroz usmeravanje istraivanja izmeu reprezentativne grupe slinih ili konkurentskih organizacija, koji mogu voditi implementaciji najbolje prakse.[footnoteRef:4] [4: Watson, G. H. Strategic Benchmarking : How to rate your Company s Performance against the World s Best, John Njiley and Sons, Inc. New York, 1993, str .63. ]

Naime, Ameriki centar za produktivnost i kvalitet pod benmarkingom podrazumeva sistematski i kontinuirani proces merenja i uporeivanja poslovnih procesa jedne organizacije u odnosu na poslovne procese lidera bilo gde u svetu radi dobijanja informacija koje e pomoi organizaciji da preduzme akcije za poboljanje svojih performansi.[footnoteRef:5] [5: Ibidem, , 3. ]

Stoner definie bengmarking kao proces iznalaenja najboljeg postojeeg proizvoda, proizvodnog procesa i usluge i njihova upotreba kao standarda za poboljanje kompanijinih sopstvenih proizvoda, procesa i usluga.[footnoteRef:6] [6: Stoner, ., Freeman, E., Gilbert, D. , Menagement, Prentice hall Internacional Editions, Sixt edition, 1995, str., 224. ]

Dakle, benmarking je kontinuirani proces identifikacije, razumevanja i prilagoavanja proizvoda, usluga, opreme i postupaka kompanije s najboljom praksom u cilju poboljavanja vlastitog poslovanja. Ovaj proces u sebe ukljuuje: [footnoteRef:7] [7: Harrington H.J., Harrington J.S. High Performance Benchmarking : 20 steps to Success, McGraw-Hill. 1996, str., 15. ]

uporeivanje kompanije i njenih delova s najboljima, ne ograniavajui se na istu delatnost ni istu zemlju gde se obavlja; uporeivanje proizvodnih i drugih aktivnosti kompanije sa odgovarajuim aktivnostima drugih kompanija iste delatnosti, kako bi se definisali najbolji; kompariranje proizvoda i usluga kompanije sa proizvodima i uslugama konkurenata koji imaju vodee rezultate, uporeivanje tehnikih reenja kompanije u cilju izbora najbolje opreme za specifine primene; primena najbolje definisanog poslovnog procesa; planiranje buduih pravaca razvoja i aktivno prilagoavanje novim trendovima i zadovoljenje i nadmaivanje potroakih oekivanja.

Organizacija koja koristi benmarking ui na iskustvima najbolje sopstvene ili tue prakse. Neprestano se meri i komparira sa najboljom praksom poslovnih procesa, usluga ili proizvoda i vri imlementaciju te prakse. Benmarking je tehnika koju bi trebalo postii u dobijanju vieg konkurentskog renomea, u oblasti poslovnog planiranja, unapreenja poslovanja, zadovoljenja potreba potroaa, razvoja strategije i organizacije koja ui, reininjeringu poslovnog procesa, kao i primena filozofije TQM (totalnog kvaliteta menadmenta).

Podruja koja primenjuju benmarking su brojna. Proces se zapoinje strategijskim planiranjem pri emu se utvruju kratkoroni i dugoroni ciljevi kompanija, nakon toga predviaju se trendovi u relevantnim poslovnim podrujima, zatim dolaze nove ideje i funkcionalno uenje, nakon toga vri se komparacija proizvoda i proizvodnih procesa sa konkurentima i na kraju utvruju se ciljevi u poreenju sa najuspenijim kompanijama. Benmarking nadopunjuju tehnike kao to su TQM i reininjering poslovnih procesa.

Kao primer u korienju benmarkinga uzima se kompanija Xerox, koja sedamdesetih godina prolog veka gubi trite jer japanske kompanije prodaju fotokopir aparate po nioj ceni. Primenom benmarkinga deluje u datom momentu komparirajui japancima sa Fuji Xeroxom pri emu smanjuje trokove proizvodnje i poveava produktivnost. Kompanija je danas usmerena na usavravanje poslovanja i primenu novih inovativnih reenja.

Utvreno je da je benmarking jedan od glavnih faktora kriznog oporavka Xeroxa, klju neprekidnog poboljanja kvaliteta i sticanja konkurentske prednosti na tritu. Kao pionir u primeni benbmarkinga esto se navodi i IBM (Internacional Business Machines) koji je ranih 1970-tih postigao uspehe koristei bengmarking tehniku.[footnoteRef:8]. [8: Mai, B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, 2009., str., 152-153., Benmarking kao dopuna drugim tehnikama (alatima), preuzeto od Bendlell T., Boulter L., Gatford K., The benchmarking workout , Bitman Publishing, 1997, str., 64. ]

Kompanije koje danas koriste benmarking su: Alcoa, Hewlett -Packard, Allied signal, Hughes Aircraft, AT&T, John deere, Bell Atlantic, Johnson & Johnson, Boeing, L.L.Bean, Caterpillar, Milliken, Digital equipment corporation, NCR, Du pont, Proctor & Gamble, Estman Kodak, 3M. Benmarking je danas sastavni deo strategije unapreenja poslovanja za uspene kompanije, koje znai -biti najbolji od najboljih, odnosno najbolja perfomansa koja moe biti ostvarena. to znai da u uslovima stagnacije benmarking za kompaniju znai da treba menjati dotadanji nain poslovanja, i okrenuti se veim ali realnijim ciljevima. Moemo zakljuiti da praksa benmarking-a, ustvari, oduvek postoji, i to ne samo u biznisu.Ali postavlja se pitanje:Ko je odgovoran za njegovu realizaciju?Sam proces benmarkinga nadgleda i sprovodi top menadment. Ali njegov uspeh zavisi i od uestalosti zaposlenih u njegovoj implementaciji, kao i od svesnosti zaposlenih o neophodnosti poreenja radi otklanjanja nedoumica organizacije u vezi sa nivoom napredovanja zaposlenih. Moe se vriti poreenje procesa u okviru razliitih delova iste kompanije, poreenje sa liderima, kao i poreenje procesa sa drugim orgaizacijama konkurentnog ili nekonkurentnog karaktera.Potrebno je naglasiti da je benmarking kontinualan proces koji se ne zavrava im se primete odreena poboljanja, ve se granice stalno pomeraju i dostiu se novi ciljevi. U literaturi se esto moe sresti konstatacija da je benmarking nain ivota, poslovanja i imida jedne kompanije.

4. VRSTE BENMARKINGA

Benmarking je proces kontinuiranog merenja i uporeivanja poslovnih procesa jedne organizacije u odnosu na poslovne procese najuspenijih organizacija iz celog sveta radi dobijanja informacija koje e pomoi organizaciji da pobolja sopstvene rezultate. Cilj je ne samo da se dostignu najbolje organizacije, ve i da se prevaziu koristei njihovo iskustvo.

Najea podela benmarkinga jeste u zavisnosti od naina i organizacije koja se komparira, pa se benmarking deli na interni i eksterni odnosno na: kombinovani i strategijski benmarking.

Tabela 1. Vrsta benmarking procesa i njihova konparacija[footnoteRef:9] [9: Harrington H.Y.& Harrington J.S.,High performance Benchmarking 20 steps to Success, McGraw-Hill,1996 str.34 ]

Vrsta benmarkingaSaradnja izmeu uesnikaVanost informacija

Stepen poboljanja

InterniDobraVelikaNizak

Eksterni konkurentskiSlabaVelikaSrednji

Eksterni industrijskiProsenaProsenaVisok

Eksterni generikiProsenaMalaVisok

Kombinovani: interni i eksterniProsenaProsenaVrlo visok

Interni benmarking predstavlja kompariranje odreenih delova i organizacionih sredina u samoj organizaciji. Interni benmarking ne samo to pomae poboljanju rezultata obuhvaenih jedinica ve smanjuje razlike u nivoima njihovih performansi.

Eksterni benmarking moe biti: konkurentski, funkcionalni i generiki benmarking. Eksterni konkurentski (kompetitivni) benmarking predstavlja kompariranje svoje organizacije sa drugim slinim ili identinim organizacijama. To mogu biti direktni konkurenti ili ekvivalentne organizacije koje rade u drugim zemljama i opsluuju druga trita. To se radi na taj nain to se izvri kupovina proizvoda koji su konkurentni, onda se analiziraju i predstavljaju njihove prednosti u konkurenciji. Eksterni funkcionalni benmarking predstavlja kompariranje proizvoda i usluga, distribucije, logistike, radnih procesa itd. najboljih organizacija nezavisno od toga kojim se poslovanjem bave.

Eksterni generiki benmarking se koncentrie na multifunkcionalne poslovne procese koji su sutina poslovanja. On e u budunosti dobiti na znaaju zbog potrbe za inovativnaou i radikalizmom u poslovanju. Kombinovani interni i eksterni benmarking se koristi u istraivanju najboljeg proizvoda, proizvodnog procesa i korienje istih kao standarda za njihovo poboljanje. Ovaj benmarking daje najbolje rezultate.

Strategijski benmarking je tehnika komparativne analize kojom se utvruju strategije najboljih na svetu. Najznaajniji argument za to su globalne konkurencije, zahtev za poboljanje poslovanja, boduju se projekti benmarkinga sa nagradama za kvalitet sa: Malcom Baldrife National Quality Award, Demihg Prize, European Quality Award. Vrste benmarkinga imaju dobre i loe osobine, to se moe videti u tabeli br.1

5. PROCES BENMARKINGA

Proces benmarkinga ima vie faza. Prema Thompson - u benmarking ima 4 faze, to su: planiranje, analiza, integracija, akcija. U okviru planiranja ubrajaju se odgovori na pitanja ta i ko se benmarkuje? U analizi izdvajaju se: mere i trendovi, kod integracije: komuniciranje i ciljevi, a u akciji izdvajaju se: plan, implementacija, utvrivanje mera i standarda. [footnoteRef:10] Harrington benmarking proces deli na pet faza (tabela br. 2) i to: planiranje, analizu, integraciju, akciju i zrelost. [10: Thompson, A.A., Strickland, A.J., Gamble, J.E., Strateki menadment, , , 2008. ]

Tabela 2. Pet faza i dvadeset aktivnosti benmarking procesa[footnoteRef:11] [11: Harrington H.Y.& Harrington J.S.,High performance Benchmarking 20 steps to Success, McGraw-Hill, 1996 .94 ]

Benmarking fazeAktivnosti

FAZA 1 Planiranje benmarkingprocesa i utvrivanjeelemenata benmarkingprocesa1.Identifikovanje ta podvrgnuti benmarkingu 2.Dobijanje podrke top menadmenta 3.Izrada plana merenja 4.Izrada plana skupljanja podataka 5.Pregled planova sa strunjacima 6.Utvrivanje elemenata benmarking procesa

FAZA 2Prikupljanje i analiza podataka o vlastitomstanju7.Prikupljanje i analiza internih objavljenih podataka 8.Selekcija potencijalnih internih benmarking pozicija9.Prikupljanje informacija koje su rezultat originalnih internih istraivanja 10.Provoenje intervjua i anketa 11.Formiranje internog benmarking odbora 12.Vrenje internih poseta unutar kompanije

FAZA 3Prikupljanje i analiza podataka o vlastitom stanju13.Prikupljanje eksternih objavljenih podataka 14.Prikupljanje informacija koje su rezultat originalnih eksternih istraivanja

FAZA 4Poboljanje vlastitog stanja15.Identifikovanje korektivnih akcija 16.Razvoj plana primene17.Dobijanje podrke top menadmenta za budua reenja 18.Primena buduih reenja i merenje njihovih aktivnosti

FAZA 5Kontinuirana poboljanja19.Unapreenje benmarking baze podataka 20.Primena kontinuiranog poboljanja vlastitog poslovanja

Cilj faze 1 jeste da se odgovori na pitanje: ta se benmarkuje, kako e se prikupiti podaci, ta e se komparirati? Kada se utvrdi ta i kako, podaci se analiziraju (faza 2), u cilju da se utvrdi gep nae prakse i naeg konkurenta. Ovde se dobijaju novi standardi i novi trendovi.

Faza 3 je faza integracije, ona predstavlja komuniciranje u cilju prihvatanja standarda i nove prakse, kao i formulisanje operativnih ciljeva kojima treba da se ostvari promena.

Akcija je faza 4 u kojoj se stvaraju planovi za akciju, implementaciju, napredovanje, ponovno uspostavljanje standarda zbog promena koje su dinamine. Faza 5 zrelost se postie kada se najbolji procesi uvrste u poslovne procese i stvore lidera.

Benmarking nije samo puko kopiranje i imitacija. Tu se koriste inovativnost i kreativnost. Inovativna organizacija brie sve postojee standarde i unapreuje poslovne strategije. U budunosti najvie e na znaaju dobiti eksterni generini benmarking koji je uslov za inovatorstvo i formiranje ekstremnih skokova u funkciji poslovanja, sa tog apekta razlikujemo pet etapa benmarking procesa (tabela br. 3).

Tabela 3. Etape benmarking procesa[footnoteRef:12] [12: Atkinson,A.,Banker,R.D., Kaplan,R.S., Young,S.M.,Management accounting, Prentice-Hall,Inc.1999, str. 629. ]

ETAPE BENMARKING PROCESAFAKTORI ZA RAZMILJANJE

ETAPA 1Interno prouavanje i priprema konkurentske analize Priprema interne i eksterne konkurentske analize, Utvrivanje kljunih podruja za studiranje,tvrivanje obima i znaaja prouavanja,

ETAPA 2Razvijanje dugorone posveenosti benmarking projektu i srastanje s timom za benmarkingRazvijanje dugorone posveenosti benmarking projektu,Dobijanje podrke top menadmenta, Razvoj jasnog seta ciljeva,Osamostaljivanje zaposlenih za pravljenje promene, Srastanje s timom za benmarking, Korienje iskustva koordinatora, Trenirati zaposlene.

ETAPA 3Identifikovanje benmarking partneraVeliina partnera, Broj partnera,Relativna pozicija unutar i preko(van) industrije (grane), Stepen poverenja izmeu partnera.

ETAPA 4Metode prikupljanja i deljenja informacijaVrste benmarking informacija: Proizvod; Funkcije (proces); Strategije; Metod skupljanja informacija; Unilateralni(jednostran); Kooperativni; Baza podataka; Indirektno/trea strana; Grupa; Utvrivanje mernih performansi; Utvrivanje benmarking gepa u povezanosti sa merenim performansama

ETAPA 5Preduzimanje akcija za takmienje ili premaenje benmarkingaKompariranje mernih performansi

Koracima u benmarking procesu uz planiranje, analizu, akciju i zrelost kompanija pokuava da ostvari efikasnije i zrelije poslovanje (tabela br. 4). Sve se radi zarad kreiranja proizvoda i usluga uz adekvatne informacije koje se razmenjuju izmeu svih uesnika u poslovanju.

Koraci u benmarking procesu:[footnoteRef:13] [13: Todorovi, J., i drugi, Strategijski menadment, Izit, 2000 ]

Korak 1. Planiranje1. Identifikacija ta treba da se benmarkuje2. Identifikacija kompanije za kompariranje3.Utvrditi metode za prikupljanje podatakaKorak 2. Analiza 4.Utvrditi gep u postojeim performansama 5.Projektovati budue nivoe performansi Korak 3. Integracija6. Saoptiti nalaze benmarkinga i obezbediti prihvatanje7. Postaviti funkcionalne ciljeve

Korak 4. Akcija8. Razvoja planova akcije9. Implementacija specifinih akcija i praenje napredovanja10. Ponovno utvrivanje benmarkova

Korak 4. Zrelost11. Dostignuta pozicija lidertva, 12. Prakse koje su u potpunosti integrisane u procese.

6. OPASNOSTI POGRENE PRIMENE BENMARKINGA

Osnovni problem benmarkinga je problem informacija, tj. pristup relevantnim informacijama iz drugih preduzea (organizacija optenito). Da bi se identifikovala najbolja praksa moe biti teko, skupo pa i nemogue. Najvea opasnost primene benmarkinga je u obimu podataka koji se prikupljaju: opta potreba za to vie informacija stvara potekoe u daljem procesu obrade, to moe dovesti do prolongiranja trajanja projekta a i oteati menadmentu razlikovanje izmeu bitnih i nebitnih rezultata.

U predupreivanju ovih potekoa preporuuje se koncentrisanje na manji broj preduzea ili samo na jedno preduzee prikladno za uporeivanje. Preporuuje se takoe istraivanje procesa koji su po svojoj vanosti najhitniji. Ne treba zanemariti ni potronju vremena za prikupljanje i vrednovanje podataka.

Prikladan izbor lanova tima za sprovoenje benmarkinga i njihovo delimino oslobaanje od drugih zadataka, moe bitno poboljati kvalitet rezultata procesa benmarkinga i izbei kanjenja.Benmarking se ne zavrava uporeivanjem sa drugima ve mu je cilj: stvaranje zajednike svesti o potrebi poboljanja razvoj zajednikog razumevanja o tome ta treba raditi sprovoenje uzajamno usklaenih mera za poboljanje uinka zajedniko proveravanje mera i izrada zakljuaka u skladu sa stalnim poboljavanjem procesa.

Ideja benmarkinga je jednostavna, ali problemi praktine primene mogu biti sloeni: izbor pravog objekta za benmarking, odreivanje prikladnog partnera, prikupljanje podataka, vrednovanje rezultata uporeivanja, implementacija spoznaja.

Nedostatak benmarkinga je u tome to se on temelji na imitiranju najboljih reenja. Na zasienim tritima se, meutim, pomou imitiranja ne dolazi do konkurentske prednosti i tu je najvee ogranienje u primeni ovoga instrumenta. Kako kae Schmalenbach: Kod poslovnoguporeivanja se nemar u jednom preduzeu uporeuje sa nemarom u drugom preduzeu; ako jeodstupanje malo, nemar vredi kao norma.

Savremeni uslovi poslovanja postavljaju pred menadment zahteve za brzim odgovorima na snage i slabosti unutranje zatim prilike i pretnje spoljanje poslovne okoline. U takvim uslovima menadment treba instrumente koji e mu osigurati potrebne informacije za uspeno poslovno upravljanje i osiguranje konkurentnog poloaja na tritu.

Benmarking je instrument koji omoguava kontinuirani proces uporeivanja organizacije sa drugima s ciljem pronalaenja i izvoenja najbolje poslovne prakse radi osiguravanja dugorone konkurentske prednosti. U poslovnoj praksi benmarking je instrument kojim organizacija kontinuirano uporeuje i meri sopstveno poslovanje u odnosu na druge organizacije, ui od najuspenijih i primjenjuje steena znanja s ciljem poveanja efikasnosti i efektivnosti sopstvenog poslovanja.

Uporeivati se mogu proizvodi i usluge, poslovni procesi, tehnika reenja, strategija i sl. ,s ciljem spoznaje sopstvenih nedostataka i ogranienja kao i mogunosti njihovog neutraliziranja ili uklanjanja. U poslednjih nekoliko godina o benmarkingu se esto govori u kontekstu poslovnog upravljanja, ali sve ee i kao o jednom od savremenih instrumenata kontrolinga, posebno strategijskog kontrolinga.

Strategijski kontroling je usmeren na izgradnju buduih potencijala uspeha i u tom kontekstu je dragoceno imati saznanje o tome kako se neto (proizvod, proces, funkcija) moe ostvarivati bolje i kako otvoriti put trajnom uenju. Relativna jednostavnost instrumenta i visoki potencijalni efekti njegove primene dovode do njegove sve ire upotrebe: ne samo profitne ve i neprofitne organizacije mogu uspeno koristiti benmarking.

7. KORISTI BENMARKA

U kompanijama koje su prihvatile benmarking, on je postao svakodnevna aktivnost i rutinski posao, a koristi koje on donosi su ogromne i oigledne: pomae organizacijama da postanu svesne spoljanjeg okruenja i da kroz uporeenje sa najboljima poveaju efikasnost sopstvenih procesa, stvara pogodnu klimu za promene jer omoguava zaposlenima da spoznaju, svoju poziciju u odnosu na one najbolje, kao i da postanu svesni ta bi i sami mogli da ostvare, postavlja nove ciljeve i standarde rada, pomae da se promene ubrzaju i da se njima planski upravlja, zaposleni postaju svesni koliki je znaaj njihovih kupaca i klijenata, unapreuje se meusobno razumevanje u organizaciji, poveava se zadovoljstvo kupaca, zajedniki se ostvaruju ciljevi organizacije, i sto je veoma vano, stvara se klima za uenje i stalno unapreenje procesa, to u dananje vreme jedino moe da garantuje opstanak i prosperitet.Podravajui koncept benchmarkinga, John Towers, generalni direktor Rover-a je rekao: "Vaan deo ivota svake kompanije predstavlja uenje, i to od onih najboljih, ma gde se oni nalazili. U tome nema sramote... jedina sramota u ivotu je nespremnost da se ui"

8. ZAKLJUAK

Benmarking je nova nota poslovanja, pospeuje i usavrava mali i globalni biznis, pa komparativnom analizom dovodi do najboljih rezultata. Dokazan je interaktivni odnos malog i globalnog biznisa, to se ini i benmarkingom. Menaderske akcije sa benmarkingom utiu na poveanu efikasnost poslovanja, na stvaranje uspenije organizacione strukture.

Benmarking se koristi kao skup mera za planiranje, organizaciju, funkcionisanje i evoluciju mnogobrojnih i meusobno povezanih elemenata sistema koji se ostvaruju kao postavljeni ciljevi to prednjai potencijalnom poboljanju poslovnog procesa. Ova komparativna analiza predstavlja vid kvaliteta koji igra vanu ulogu u napredovanju kompanija. On dizajnira model za entitete kompanija vezane za razliitu oblast i zemlju, pomae organizaciji da radi i da dostigne izazov idealnosti i izvrsnosti. Benmarkingom se kreira svaki od elemenata i utvruje sigurnost organizacije (liderstvo, kupci, vizija, ta je uspenost kod parirane organizacije).

Kompanije koje koriste benmarking pospeuju svoje poslovanje, tako da ono postaje brzo, efikasno i pouzdanije bez obzira na pretnje koje dolaze iz okruenja i ekonomske krize koja jo uvek vlada na svetskoj ekonomskoj sceni.

LITERATURA:

Mai, B., Strategijski menadment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. Adamovi, ., Sajfert, Z., Menadment benmarking proces, Tehniki fakultet- Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2004. Ambrosini, V., with Johnson, G. and Scholes, K.,"Exploring techniques of Analysis and Evaluation in Strategic Menagement", Prentice Hall Europe, 1998. Atkinson,A.,Banker,R.D., Kaplan,R.S., Young,S.M.,Management accounting, Prentice- Hall,Inc., 1999. Balaban, N., urkovi, J., Risti, |., Trnini, J., Informacioni sistemi u menadmentu, Beograd, 2002. Bendlell T.,Boulter L.,Gatford ,K., "The benchmarking workout", Bitman Publishing, 1997. Adies, I., ivotni ciklus preduzea, Agora, Beograd, 1991. Vukovia, LJ., Marketing u kvalitetu - proces razvijanja i upravljanja proizvodom, Zadubina Andrejevi, Beograd, 2007. Vukovia, LJ., Benmarking- kljuni instrument na putu ka poslovnoj izvrsnosti, Kvalitet, vol 18, br. 5-6, str.58-59., 2008. Stoner, J., Freeman, E., Gilbert, D. , Menagement, Prentice hall Internacional Editions, Sixt edition, 1995. Todorovi, J., i drugi, Strategijski menadment, Izit, 2000. Harrington, H.J., High Performance Benchmarking : 20 steps to Success, McGraw-Hill. 1996. Watson, G. H. Strategic Benchmarking : How to rate your Company s Performance against the World s Best, John Njiley and Sons, Inc. New York, 1993. http://www.iserbia.rs/novosti/da-li-je-neko-za-benchmarking (poseeno 5.12.2014) www.predmet.singidunum.ac.rs (poseeno 5.12.2014.) http://www.unaprediprodaju.com/pro%C4%8Ditaj/82-banchmarking.html?showall=&start=5 (poseeno 6.12.2014.)

6