of 27 /27
Menadzment turisticke destinacije,knjiga profesora Genova ,grupa B,pitanja samo za treci deo 1.Marketing turisticke destinacije? Marketing je izuzetno vazan za privlacenje turista da posete neku destinaciju.Zato se poslednjih godina sve veca paznja posvecuje marketinskim aktivnostima turisticke destinacije na istrazivanju zahteva turisticke traznje i shodno tome oblikuje tur.proizvod na njihovo zadovoljstvo. Upravljanje marketingom je proces usmeravanja marketinskih aktivnosti na ostvarivanje ciljeva destinacije. Sve aktivnosti marketinga mozemo podeliti na pet faza: Prva faza je istrazivanje trzista tur.proizvoda Planiranje marketinskih aktivnosti Izbor modela organizacije za realizovanje mar.aktivnosti Kontrola nad sprovodjenjem mar.aktivnosti Izuzetno je velika uloga marketinga u valorizaciji tur.atrakcija destinacije i produkciji robe i usluga na njenom prostoru. 2.Konceptualni okvir marketinga turisticke destinacije? Celokupna aktivnost marketinga turisticke destinacije usmerena je na stvaranje takvog ambijenta koji ce privuci sto veci broj turista a samim tim i obezbediti sto veci profit. Skoro je nezamislivo da se pristupi upravljanju razvojem jedne tur.destinacije bez konceptualnog okvira za marketing i menadzment,koji bi trebalo da obuhvati sledece elemente: 1.situacionu analizu (makro i mikrookruzenje) 2.definisanje misije,ciljeva i smernica 3.formulisanje odgovarajucih strategija

Menadzment turisticke destinacije

Embed Size (px)

Text of Menadzment turisticke destinacije

Menadzment turisticke destinacije,knjiga profesora Genova ,grupa B,pitanja samo za treci deo1.Marketing turisticke destinacije? Marketing je izuzetno vazan za privlacenje turista da posete neku destinaciju.Zato se poslednjih godina sve veca paznja posvecuje marketinskim aktivnostima turisticke destinacije na istrazivanju zahteva turisticke traznje i shodno tome oblikuje tur.proizvod na njihovo zadovoljstvo. Upravljanje marketingom je proces usmeravanja marketinskih aktivnosti na ostvarivanje ciljeva destinacije. Sve aktivnosti marketinga mozemo podeliti na pet faza: Prva faza je istrazivanje trzista tur.proizvoda Planiranje marketinskih aktivnosti Izbor modela organizacije za realizovanje mar.aktivnosti Kontrola nad sprovodjenjem mar.aktivnosti Izuzetno je velika uloga marketinga u valorizaciji tur.atrakcija destinacije i produkciji robe i usluga na njenom prostoru. 2.Konceptualni okvir marketinga turisticke destinacije? Celokupna aktivnost marketinga turisticke destinacije usmerena je na stvaranje takvog ambijenta koji ce privuci sto veci broj turista a samim tim i obezbediti sto veci profit. Skoro je nezamislivo da se pristupi upravljanju razvojem jedne tur.destinacije bez konceptualnog okvira za marketing i menadzment,koji bi trebalo da obuhvati sledece elemente: 1.situacionu analizu (makro i mikrookruzenje) 2.definisanje misije,ciljeva i smernica 3.formulisanje odgovarajucih strategija 4.definisanje strategijskih i taktickih poteza vezano za svaki od instrumenata marketinga 5.organizovanost sa upravljackim sistemima podrske 6.kontrolu aktivnosti 3. Situaciona analiza? Situaciona analiza je prvi korak u marketingu turisticke destinacije. Sastoji se iz analize makro okruzenja,trzista,konkurencije i internog okruzenja. Za upravljanje razvojem jedne destinacije neophodno je istrazivati i trendove i tendencije koje se desavaju u oblasti:

1.Ekonomije-ekonomsko okruzenje ima najznacajniji uticaj na marketing tur.destinacije. Ovde podrazumevamo velicinu nacionalnog dohotka,drustvenog proizvoda,raspolozivost kapitala,stopa inflacije,kamatne stope,nivo zaposlenosti kao i velicina diskrecionog dohotka i slobodno vreme koji predstavljaju dva osnova uslova da bi boravili u nekoj destinaciji. 2. Politicko okruzenje-koje zahteva stalno istrazivanje i posmatranje zbog porasti terorizma i kriminala u svetugde turisti predstavljaju pogodne i zahvalne mete raznih teroristickih akcija. 3. Sociokulturno okruzenje-stopa nataliteta,stopa rasta stanovnistva,stopa rasta porodicnih zajednica, promene u starosnoj strukturi, promene u zivotnom stilu,porast brige za zivotnu sredinu. 4.Tehnologija-koriscenje savremene informacione tehnologije i citav niz tehnoloskih resenja u svakodnevnom poslovanju tur.preduzeca. Da bi se analizirao polozaj tur.destinacije na tur.trzistu neophodno je analizirati konkurenciju. Za analizu konkurencije moramo imati i saznanja o sopstvenoj ponudi i njenoj perspektivi u ocima traznje. U pogledu konkurentske analize na turistickom trzistu se sve vise pojavljuju dva tipa turistickih destinacija: 1. Specijalizovane turisticke destinacije za samo jedan segment:kongresni turizam,banjski islicno. 2. Brendirane turisticke destinacije koje se razlikuju po sadrzaju od drugih slicnih destinacija. Analiza internih resursa podrazumeva pregled svih slabih i jakih tacaka u okviru destinacijskog tur.proizvoda u smislu njegovih atraktivnosti,pristupacnosti,prijemnih kapaciteta. Kod procene internih resursa moze se koristiti tzv,SWOT analiza koja je marketing tehnika gde mozemo utvrditi slabe i jake tacke tur.destinacije. Hit i Vol smatraju da ce SWOT analiza pomoci tur.destinaciji da : 1.Kapitalizuju pojavu koja je oznacena kao sansa i ne prepuste je konkurentima 2.Utvrde rane signale za problem koji mogu da se pojave 3.Kreira odgovarajuci marketing informacioni system radi kvalitetnih upravljackih odluka 4.Unapredi imidz kroz uvazavanje promena 4. Definisanje misije,ciljeva i smernica turisticke destinacije? Misija kao svrha u uloga date tur.destinacije moze biti odredjenja kao potreba za snaznijim izlaskom na medjunarodno tur.trziste uz unapredjenje proizvoda destinacije. Ona mora da se zasniva na realnim potencijalima kojim raspolaze tur.destinacija i samo takav pristup moze da obezbedi razvoj tur.destinacije.

Turisticka destinacija definise ciljeve na ekonomskoj,politickoj,sociokulturnoj i demografskoj sferi. U izboru ciljeva ne postoje ogranicenja,jer je tesko doneti samo jedan cilj za sva vremena. Tur.destinacija mora definisati set ciljeva koji ce joj omoguciti ulazak na tur.trziste ,opstanak i stalno povecanje njenog ucesca na tom trzistu. Pod smernicama podrazumevamo ciljeve koji su izrazeni u brojkama. Posle definisanja misije,utvrdjenih ciljeva i smernica na realnim osnovama,marketing menadzment donosi strategiju kojom ce ono sto je planirano i realizovati. Za njihovu realizaciju potrebno je pridobiti citav niz subjekata. Na osnovu uradjenje SWOT analize potrebno je odgovoriti na dva pitanja koja u sustini odredjuju misiju,ciljeve i smernice: gde je turisticka destinacija sada i gde zelimo da ona bude u buducnosti? Odgovor na ova pitanja podrazumeva da bi naglasak u misiji trebalo da bude na medjunarodnom trzistu,naglasak u ciljevima mora biti u takvoj eksploataciji tur.resursa koja ce maksimalno uvazavati potrebu za ocuvanjem zivotne sredine,a kod smernica akcenat bi mogao biti na kvalitativnim elementima razvoja. 5.Formulisanje strategije turisticke destinacije? Strategija ukljucuje veci broj poteza u odnosu na okruzenje,ponasanje prema korisnicima,metode kojima ce se sprovoditi akcije. Mozemo konstatovati da je osnovna uloga strategije da ,kombinujuci resurse i druge kompetentnosti destinacije,prevazilazi ogranicenja i uvek pronadje najbolje nacine za ostvaricanje svojih ciljeva i misije destinacije. U tur.destinaciji najcesce se formiraju tri relevantne strategije tur.trzista: 1. Strategija segmentacije tur.trzista- u fokus stavlja trziste i ona je u sustini pokusaj da se naprave manje homogene grupe potrosaca. 2. Strategija diferenciranja tur.proizvoda je strategija koja u focus stavlja proizvod i inoviranje njegovih sastavnih delova. 3. Strategija profilisanja imidza u focus stavlja potrosace,u smislu da se odgovarajucim promocionim miksom u njegovoj svesti menja pozicija proizvoda i time postaje stvarni potrosac. Dosadasnja iskustva pokazuju das u vrlo cesti neuspesi prilikom strategije tur.destinacija,a razlozi mogu biti: Previse znacaja se daje izradi strategije,vecina destinacije koncentrise se na iste segmente (porodica,ekskurzija),tur.destinacije preferiraju poziciju trzista a ne sopstvene resurse. 6.Koncept marketing miksa turisticke destinacije? Podrazumeva se cetiri osnovna instrumenta marketinga: 1. Turisticki proizvod-obuhvata sve elemente atraktivnosti,privlacnosti,usluga za boravak

2. Strategija politike cena-koja mora biti kompleksna ( da je ona za masovni turizam ili za odredjenje oblike ekskluzivnosti) 3. Promociona politika- ili strategija koja treba da formira pozitivnu sliku o turistickoj destinaciji, a da se n ate promotivne aktivnosti formira komercijalna propaganda tur.privrede. 4. Strategija kanala prodaje-ima osnovni zadatak da odredi moguce oblike direktne ili indirektne prodaje tur.proizvoda na konkretnoj destinaciji. Postoji i drugaciji pristup definisanja ins.mar.miksa u turizmu . Osim ova cetiri postoje jos 4P: Ljudi-obuhvataju zaposlene,same turiste,kao i lokalno stanovnistvo. Pakovanje-koje predstavlja spajanje dva ili vise elemenata turis. Iskustva u jedinstven proizvod. Programiranje- koje ukljucuje dodavanje posebnih dogadjaja i aktivnosti da bi bio sto atraktivniji. Partnerstvo-koje podrazumeva poslovno povezivanje radi marketinskih aktivnosti. 7. Organizovanost turisticke destinacije? Vazno pitanje tur.politike,znacajno za organizaciju promocije ponude destinacije odnosi se na jasan concept u opstoj organizaciji i kordinaciji u turizmu. Bez postojanja drzavnih organa i tur.organizacija za dogovaranje,ne moze se zamisliti kontinuirana i konzistentna politika u turizmu. Na nivou tur.destinacije ,destinacijski marketing menadzment ima nekoliko kljucnih zadataka koje mozemo prikazati na sledeci nacin: 1. Uspostavljanje koordinisane strategije tur.razvoja za celinu destinacije. 2. Reprezentovanje interesa regiona ,tj.tur.destinacije na nacionalnom nivou. 3. Ohrabrivanje i podsticanje tur.razvoja u svim njegovim detaljima i potenciranje koriscenja raspolozivih potencijala destinacije 4. Razvoj marketing aktivnosti u domenu svih instrumenata marketinga. Lokalni marketing bi trebalo da bude osmisljen kao dopuna nacionalnim i regionalnim programima. Lokalne vlasti mogu uticati na nacionalne i regionalne sluzbe u smislu ukljucivanja svog podrucija u nacinalne i regionalne programe.Najefektivniji pristup koji one mogu koristiti jested a kontaktiraju kompanije za odnose sa javnoscu ili marketinske agencije radi pripremanja promotivnog programa za dato podrucije. Jedno od osnovnih funkcija neke tur.organizacije jested a turistima obezbedi informativne usluge. Neki turisti ce kontaktirati tur.org.pre svog dolaska u podrucije radi dobijanja informacija a mnogi ce traziti informacije nakon sto pristignu u podrucije. Prateci materijal,posebno brosure,mape,vodici-knjizice,mogu biti korisceni kao informativni materijal. Poslovi promocione

politike u nasoj zemlji povereni su TOS. U Srbiji su formirane tur.org.na lokalnom nivou u gradovima i u preko 120 opstina sto zajedno sa TOS-om cini znacajnu infrastrukturu za sprovodjenje promocione aktivnosti. 8. Kontrola aktivnosti marketing menadzmenta turisticke destinacije? Kontrola je zavrsna faza u procesu strategijskog menadzmenta. Kontrola je usmerena na to da se jos jednom proveri kompatibilnost strategije sa okruzenjem,resursima,misijom,ciljevima i snagom tur.destinacije,a kontrola tokom implementacije tur.strukture treba blagovremeno da odslika da li se realizacija odvija u skladu sa planiranom. Da bi marketing medadzment mogao da uporedi planirane i ostvarene rezultate marketinskih aktivnosti potrebno je da raspolaze relevantnim informacijama. Informacije su potrebne ne samo od osoblja marketing avec i od profesionalnih marketinskih agencija. Ukoliko marketing menadzment ustanovi odredjenja odstupanja,potrebno je da se utvrde uzroci a zatim reduzmu adekvatne korektivne mere. Marketing menadzment ukoliko raspolaze na vreme informacijama moze uticati na smanjenje ili sasvim izbeci razlike izmedju planiranih i ostvarenih marketinskih aktivnosti. 9. Savremeni aspekti odnosa turizma i ljudskih resursa? Menadzment ljudskih resursa predstavlja vaznu poslovnu i upravljacku funkciju u svakoj organizaciji. Delatnost usluga posaje sve znacajniji nosilac privredjivanja ,a stepen zaposlenosti u tim aktivnosima postaje znacajan pokazatelj privredne snage i razvijenosti neke drzave. Turizam u velikoj meri zavisi od ljudksog fatora sto nije slucaj sa drugim privrednim delatnosima.Podsticuci tur.razvoj u nekoj destinaciji poboljsava se socijalno ekonomska struktura stanovnista,utice se na poboljsanje zdravstvenih i higijenskih uslova zivota lokalnog stan.,pomaze se podizanje vaspitno obrazovnog nivoa stanovnistva. Prema tome ne moze se generalno govoriti da preduzeca tur.privrede brinu samo o turistima a da ih uopste ne interesuje domace stanovnistvo. Jedno od pitanja koje se uvek postavlja jeste i pitanje kako obezbediti kvalifikovanu radnu snagu na jednom mestu za odredjeno vreme(sezonu) odnosno da li ljudksi resursi odredjenje sredine mogu kadrovski odgovoriti potrebi turizma. Cinjenica je da preduzeca tur.privrede svojom tehnologijom rada zahtevaju i veci obim zaposlenih u odnosu na druge privredne delatnosti. Moze e zakljuciti da je tacna tvrdnja da je turizam snazan generator novih radnih mesta. Sledeca vazna odrednica problematike zaposljavanja u tur.privredi jeste potreba za velikim ucescem nekvalifikovane i polu kvalifikovane radne snage. Veliki je broj radnih mesta za koja se ne trazi ni osnovna strucna sprema ni posebno obrazovanje. Tako niska kvalifikaciona struktura zaposlenih pokazuje koliko je potrebno strucno osbosobljavanje i usavrsavanje tih kadrova. Upravljanje ljudskim resursima ocigledno igra vaznu kljucnu ulogu u obezbedjivanuu kvalitetne usluge. Ovi kriterijumi su profesionalizam i kfalifikovanost:stav i ponasanje,dostupnost,fleksibilnost,pouzdanost,poverljivost,reputacija i drugo. Planiranje radne snage ukljucije cetiri koraka: 1. Pregled i ocenjivanje postojeceg koriscenja radne snage u turizmu

2. Projektovanje buduce neophodne radne snage 3. Ocenivanje ukupnih ljudskih resursa koji ce biti raspolozivi u buducnosti 4. Odredjivanje potreba za obukom i formulisanje obrazovnih i trening programa 10. Finansiranje turisticke destinacije? Svaka zemlja tezi da ostvari brz i kvalitetan razvoj i da ima zdravu ekonomiju. Potrebo je stvoriti ambijent pogodan za efikasno finansiranje tur,destinacija sto podrazumeva da se kroz mere i mehanizme monetarno kreditne politike obezbedi finansiranje razvoja tur.destinacija. Finansijske institucije- poslovne banke,stedionice,razni fondovi cine slozeni mehanizam finansijskog sistema koji je zavan za finansiranje razvoja tur.destinacija. Prvo,finansiranje potrebno za pripremu turistickih planova opsteg nacinalnog plana i detaljnijeg planiranja turistickih razvojnih podrucija. Finansiranje opsteg nivoa planiranja je tipicna odgovornost vlade. Finansiranje detaljnijih planova i projekata moze biti izvrseno od vlade ili od strane privatnog sektora. Drugo,finansiranje potrebno za izgradnju infrastructure neophodne za turizam tipicna je odgovornost drzave. Vecina infrastruktue moze biti izgradjena tako da sluzi i opstim potrebama zajednice i ekonomije kao i turizma,a time donosi znacajne opste koristi za zelju. Infrastruktura je skupa i u mnogim zemljama je potebna medjunarodna pomoc pri finansiranju posebno zbog devizne komponente troskova. Trece,monogi tipovi glavnih atrakcija poput nacinalnih parkova,muzeja finansiraju se od strne vlade. Ipak ulaznice mogu pokriti odredjen deo troskova,kao sto je poslovanje i odrzavanje tih objekata. Glvnina finansiranja je potrebna za razvoj i izgradnju turistickih objekata koji doonose prihode,ukljucujuci hotele,restorane,turisticke agenicje i trgovacke objekte. Ovo uglavnom finansira privatni sektor,ali u razvijenim podrucijima moze biti vlada pocetni graditelj i pokretac razvoja destinacije. Finansiranje potrebno za javno upravljanje tur.destinacijama od strane tur.organizacija ,ukljucujuci i opsti nacionalni marketing turizma. Budzet za finansiranje turisticke organizacije uglavnom obezbedjuje vlada. 11. Projektovanje razvoja:Finansiranje izgradnje infra i suprastrukture u turistickoj destinaciji? Projektovanje razvoja i finansiranja izgradnje moze biti komplikovan process,posebno za velike projekte poput resorta sa nekoliko hotela,kao i raznih drugih objekata. Pazljivo planiranje izgradnje i tazvoja muzno zahteva koriscenje analize kriticnog puta. Ovoje tehnika za vremensko rasporedjivanje akcija koje treba izvesti na najlogicniji i najefikasniji nacin. Projekti doslovno slede predvidjenje rasporede ,a izmene sa moraju vrsiti tokom sprovodjenja projekta. Komercijane projekte obicno realizuje privatni sekor. Veliki projekti ,poput odmaralista,zahtevaju znacajna pocetna ulaganja,posebno u infrastrukturu i moze proci nekoliko

godina pre nego sto pocnu da se ostvarajuju prihodi od komercijalnih aktivnosti. Ukoliko je lokalni privatni sekotr slab i nedostaje mu menadzerskog iskustva ili dovoljno kapitala za sprovodjenje velikih projekata,mozda je neophodno osnovati javnu razvojnu korporaciju. Nrka javna razvojna korporacija finansirana od strane vlade ili zajednicki od vlade i privantog sektora moze pozajmljivati novac i spremna je za angazovanje iskusnih menadzera. JRK je odgovorna za izgradnju i razvijanje infrastructure,uredjenje zemljista i ostale nekomercijalne komponente projekta. Razvojen korporacije mogu biti strukturirane da razvijaju i vise od jednog turistickoh projekta u nekom datom podruciju. 12. Finansiranje turistickog planiranja turisticke destinacije? Finansiranje opsteg tur.planiranja na lokalnom nivou,popu nekog podrucija,urbanih i planova ekoturizma,planiranje za javne tipove atrakcija,poput nac.parkova i arheoloskih lokacija,uobicajeno je u domenu odgovornosti vlade. Finansiranje mnogo detaljnijeg razvoja lokacija i studija izvodljivosti projekta obicno je odgovornost privtnog sekota. Cak i kada planiranje vrsi privatni sector,vlada ima odgovornost da postavi standarde na nacin koji je prethodno opisan,prekontrolise planove i odbri ih ukoliko zadovoljavaju prihvatljive standarde. Finansiranje vladinih tur.organizacija i opsteg marketinga destinacije vrsi se od strane drzave na nacionalnom i lokalnom nivou,ali ovo finansiranje moze biti podrzano nekim delom od hotelskih i taksi na izdatke turista. Izgradnja ukljucuje projekte pripreme lokacije,infrastrukturu same gradjevine i resavanje uredjenja zemljista kao i samu izgradnju objekta. 13.Finansiranje razvoja infrastructure u turistickoj destinaciji? Glavni oblici infrastructure uobicajeno se finansiraju od strane vlade ili kominalnih kompanija. Ipak korisnicke nadoknade pokrivaju vecinu ovih investicija ili bar troskove poslovanja. Finansiranje infr.za razvojne projkete na samoj lokaciji obicno se vrsi od strane aktera privatnog sektora koji preduzima razvoj tj.uzgradnju. Ovaj program finansiranja izgradnje i razvoja podrazumeva da je lokacija vec odabrana,da je analiza prethodne izvodljivosti vec izvrsena,da je zemljiste pribavljeno,ili da graditelj vec ima neku opciju za pribavljanje zemljista. Nacionalni,regionalni i lokalni parkovi,arheoloske i istorijske lokacije ,muzeji,kulturni centri i drugi tipovi atrakcija finansirani su od strane vlade,ali ulaznice i slicno pokrivaju bar operativne troskove. Finansiranje restauracije istorijskih kvartova moze biti izvedeno od strane privatnog sektora,ali vlade cesto nude podsticaje za to. Komercijalne atrakcije poput tematskih parkova ,finansirane su od strane privatnog sektora, i od njih se ocekuje profitabilnost. 14. Finansiranje hotela i ostalih komercijalnih objekata? Privatni sector u uobicajan izvor finansiranja izgradnje hotela i ostalih komercijalnih objekata,i ovo je politika i trend u vecini podrucija. Ipak vlada moze biti pocetni nosilac razvoja u novim turistickim podrucijima,dok privatni investitori ne steknu poverenje da krenu u investiranje ili dok vlada ne uspostavi zajednicko ulaganje sa privatnim investitorima u okviru specificnih projekata.

Podsticaji za investicije su cesto neophodne bar u pocetnoj fazi razvoja. Tipovi podsticaja koji se mogu ponuditi ukljucuju: 1. Obezbedjivanje zemljista po umerenoj ceni ,ili besplatno radi izgradnje tur.objekata na pogodnim mestima. 2. Obezbedjivanje infrastructure van same lokacije,na besplatnoj osnovi za investitora. 3. Obezbedjivanje svih delova infrastructure sa samoj lokaciji,ciji troskovi mogu biti pokriveni preko naplate ulaznica i slicno. 4. Kompletno ili delimicno oslobadjanje od sarine na uvozne stavke koje se koriste za pocetnu izgradnju i funkcionisanje objekata. 15. Turisticke investicione politike i podsticaji? Uobicajeno je drzava finansira glavne infrastrukturne projekte i javne turisticke atrakcije. Neke ili sve od ovih investicija poput elektricne energije,vodosnabdevanja,kanalizacije mogu delom finansirati i preko naplate ulaznica i slicno. Da bi se privukle onvesticije privatnog sektora ,cesto su neophodni investicioni podsticaji od strane vlade. Neke od opstih tipova podsticaja koji se mogu ponuditi samostalno ili u kombinaciji su: 1. Obezbedjivanje zemljista po umerenoj ceni ,ili besplatno radi izgradnje tur.objekata na pogodnim mestima. 2. Obezbedjivanje infrastructure van same lokacije,na besplatnoj osnovi za investitora. 3. Obezbedjivanje svih delova infrastructure sa samoj lokaciji,ciji troskovi mogu biti pokriveni preko naplate ulaznica i slicno. 4. Kompletno ili delimicno oslobadjanje od sarine na uvozne stavke koje se koriste za pocetnu izgradnju i funkcionisanje objekata. 5. Oslobadjanje od poreza na dobit preduzeca ili poreza na imovinu. 6. Obezbedjivanje finansijske pomoci po redovnim ili snizenim kamatama 7. Garancije u odnosu na nacionalizaciju ili prisvajanje investicija Vazno je da podsticaji budu obezbedjeni samo za odobrene projekte koji zadovoljavaju razvojni plan i program i koji su pogodno osmisljeni. Drzava moze koristiti propise i podsticaje za pospesivanje razvoja turizma,jer ima dovoljno sredstava za to. Ipak vlade su cesto uzdrzane oko investiranja u turizam,usled slozenosti ovog sektora,razlicitih niova javne podrske za ovu delatnost i ogranicenih rasplozivih sredstava i opcija finansiranja turizma. Kako vlasti pokusavaju da sa MANJE POSTIGNU VISE one koriste razlicite forme finansijskih analiza da pomognu sebi u odredjivanju kako na najbolji nacin da utrose novac: 1.takse za podsticaj investicija- takes za dovole,naplatu komunalija,ua prenos nepokretnosti i drugo.

2.Namenska sredstva- porezi na prenos prava i obveznice mogu koristiti kao sredstvo za finansiranje projekata. 3. Turisticke takse- takse za smestaj 4. Javna podrska- politicki je mudro finansirati projekte koji se smatraju necim sto sluzi povecanju janih dobara. Osnovna predpostavka za finansiranje u Srbiji je sprovodjenje Zakona o turizmu,Zakona o stranim ulaganjima,Zakona o koncesijama kao i Strategija turizma RS u pogledu dugorocnog razvoja turizma Srbije. 16. Upravljanje kriznim situacijama u turistickoj destinaciji? Kriza u nekoj turisickoj destinaciji moze se javiti kao posledica mnogih iznenadnih problema:prirodnih katastrofa,zemljotresa,epidemija bolesto poput sarsa ,kolere ,hepatitis,pticijeg gripa,politickih nemira i protesta,etnickih konflita i slicno. Folkner razdvaja pojmove krize od nesrece. Prema njemu kriza moze biti definisana kao dogadjaj ili pojava koja u nekoj meri moze da se pripise i samoj organizaciji tl.preduzecu,kriza je interno izazvana ili privucena,cesto kao rezultat loseg menadzmenta. Nesreca su spoljasnje cesto katastroficni dogadjaji koji su nepredvidivi ,neocekivani i relativno nekontrolisani. Bez obzira na uzrocni cinilac ,neka turisticka kriza je situacija koja moze da ugrozi normalan rad i sprovodjenje turisticki povezanog poslovanja,naskodi ukupnoj reputaciji destinacije u smislu bezbednosti,i da zatim uzrokuje pad u lokalnoj tur.privredi smanjivanjem broja dolazaka i trosenja. Pre faznog pristupa krizama najpre se uvode principi za osmisljavanje bilo koje strategije upravljanja turistickim krizama: 1. Kordinacija-potrebno je uspostaviti veze sa drugim organizacijama za hitne slucajeve. 2. Saradnja- sve organizacije da budu spremne za saradnju u kriznim momentima. 3. Komunikacija- Upravljanje kriznim situacijama je cesto ugrozeno nedostatkom komunikacije al ii nedostatkom informacija ili netacnim informacijama. 4. Pripremljenost- sve strane ukljucene u osmisljavanje plana upr.kriznim situacijama moraju biti obavezne i usmerene posebno u smislu pripremljenosti. Zatim slede i fazni pristupi: 1. Faza koja prethodi dogadjaju- odnosi se na planiranje u slucaju krize. Plan mora biti spreman za trenutnu primenu u slucaju krize i njenog izbijanja,Plan treba da uspostavi tim za upravljanje krizama. 2. Faza obuzdavanja odnosno ogranicavanja-tokom krize mora biti uspostavljen pravovremen tok preciznih informacija da bi se smanjo prestos za spekulacije. Stoga treba

uspostaviti komunikacione centre koji ce zadovoljiti potrebe za informisanjem medija i ostalih zainteresovanih strana. Prilikom reagovanja na krize po pitanju zdravlja i bezbednosti turista mediji moraju da rade na castan nacin i tacno prenose informacije. Ovi principi se mogu primeniti kako na nacionalnom tako in a lokalnom nivou tur.menadzmenta. Nakon sto se okonca katastrofa organizuje se promotivna kampanja radi obnavljanja pozitivne slike podrucija i najzad za povratak turista.

17.Upravljanje partnerstvom u turistickoj destinaciji? Kljucni ucesnici kao sto su avio kompanije,hoteli,saobracajni prevoznici,organizatori putovanja moraju zajedno da nastupe pri nudjenju,rezervisanju i prodaji destinacija,da bi dobili deo u rastucem segment trzista. Turisticka privreda nudi partnerima mnogobrojne mogucnosti. Partnerstvo je karakteristicno posebno sa interesovanjem malih i srednjih preduzeca koja imaju preduzetnicku snagu i fleksibilnost da iskoriste prednosti novih mogucnosti. Na globalnom nivou,javni sektor trazi nove nacine da nadje partnere iz privatnog sektora,radi strategijskog razvoja i ponude turizma i potpore postojecem kapitalu u cilju rasta i razvoja. Formulisanje partnerstva zavisi od okolnosti ekonomskih,organizacionih i kulturnih,i strukturne sposobnosti privatnog i javnog sektora da ucestvuju,kao i voljnost potencijalnih partnera da preuzmu dodatne odgovornosti koje partnerstvo zahteva. Javno-privatno partnerstvo je postalo popularno sredstvo za podsticanje investicija u razvoj tur.destinacija. javni sector ce uvek imati vecu sklonost za investiranje kada je korist za opste interse veliki a povracaj investicija razvucen na duzi vremenski period. Glavno podrucije za javno privatnu saradnju je saradnja u turistickom sektoru koja se odnosi na marketing. Marketing je veoma skup a partnerstvo nudi participaciju troskova. Ostala najcesca podrucija za javno privatno su razvoj proizvoda i infrastructure ,obrazovanje i obuka,finansiranje i investiranje. Koristi lokalne zajednice od partnerstva: Poboljsanje imidza destinacije Sirenje trzista Zastita resursa kulture i nasledja Obrazovanje i obuka vezani za radno mesto Uvodjenje standarda kvaliteta Unapredjivanje puteva,transportne infrastructure Unapredjivanje zdravlja,cistoce,bezbednosti i sigurnosti

18.Upravljanje partnerstvom? Kljucni faktori za upravljanjem partnerstvom: 1. Jasno izrazeni transparentni ciljevi i zadaci- ovde se moraju sve odgovornosti i aktivnosti svakog partnera striktno direktno i unapred definisati u partnerskom ugovoru odnosno sporazumu. Sporazum moze biti jedan od mehanizama koji ibezbedjuje sigurnost partnerima da rade stvari,posebno u situacijama kada je partnerstvo relativno nov. 2. Otvoreno i cesto komuniciranje-ukljucivanje pojedinaca na smisljen nacin,zamolivski ih za misljenje i dozvoljavajuci neslaganja,gardi poverenje ,otvorenost,postovanje za te osobe,posao koji su uradili i poduhvate koji si pokrenuli. Cesto komuniciranje ima veliki znacaj zbog ideja koje se razmenjuju ,problema koji se saslusavaju pre nego sto postanu veliki. 3. Izgradnja sposobnosti kroz stalnu edukaciju-odnosi se na neprestano unapredjivanje,trening put kojim se partnerstvo krece ka resavanju bilo kog problema. 4. Indikatori i merila-moraju biti ukljuceni u process razmatranja da bi se partnerima omogucilo da odrede da li je vrednost koju su ostvarili bila vredna truda. 5. Adekvatno obezbedjivanje i koriscenje resursa-ovde se zahteva interni predvodnik koji ce voditi poslovanje u okviru partnerstva,ova uloga zahteva puno vremena ,napora i vestina,i bez nje cesto dolazi do neuspeha partnerstva. 6. Planiranje i upravljanje rizicima- ovo je sector u kome treba razmisljati i planirati u periodima krize. 7. Raspodele rizika i dobiti- ukoliko ucesnici nisu iskusni u partnerskom delovanju postoji nedostatak poverenja jer su mnogi u privatnom i javnom sektoru uplaseni od gubitka trzisnog udela od strane konkurentskih regiona,hotela id r. Partnerstvo mora da usvoji viziju i ciljeve,a zatim da predje na medjusobno komuniciranje. Organizacija mora stalno da podseca na clanove o polaznoj zamisli partnerstva ili ce clanovi zaboraviti zasto su se prikljucili i koje su koristi od toga. Razlicita misljenja i neslaganja su cesta.organizacija ne moze biti sve za svakoga. Stoga organizacija mora biti objektivna o svojim ciljevima i sposobnostima i ne sme garantovati ono sto ne moze da ispuni. 19.Karakteristike i ocena stanja dostignutog nivoa razvoja turizma u Srbiji? Srbija se nalazi u Jugoistocnoj Evropi,u srcu Balkanskog poluostrva. Ona povezuje Evropu i Aziju prirodno formiranim recnim dolinama. Ukupna povrsina teritorije RS iznosi 88,361 KM2. U Srbiji postoje dve autonomne pokrajine,Vojvodina na severu i Kosovo i Metohija na jugu (koja je pod privremenom upravom Ujedinjenih nacija). Srbije se granici sa osam zemalja : Makedonija, Bugarska, Rumunija, Madjarska, Hrvatska, Crna gora, Albanije, Bosna i Herzegovina. Prema popisu iz 2002 godine Srbija bez Kosova i Metohije ima 7.5 miliona stanovnika.Najveci gradovi su Beograd kao glavni grad ,Novi Sad i Kragujevac.

Period raspada Jugoslavije povezan je sa ogromnim padom drustvenog proizvoda po glavi stanovnika. Od 3000USD 1988.drustveni proizvod se sve na nesto preko 1200USD 1993.godine kada je dostignut i svetski record u visini inflacije. Nakon reformi u ekonomskoj i monetarnoj politici ,pocetkom 1994 godine dolazi do postepenog oporavka ,najpre proizvodnje a zatim i usluznih delatnosti. Rat je privredu Srbije pretvorio u jednu od najsiromasnijih u Evropi. Ponovna izgradnja unistenih i ostecenih kapitalnih dobara i infrastructure zahteva dug vremenski period i veoma znacajna fin.sredstva. Novi milenijum Srbija zapocinje bez ekonomskih sankcija,ponovnim prijemom u clanstvo brojnih medjunarodnih institucija. Clanstvom u MMF-u, a posebno saradnjom sa Medjunarodnom bankom za razvoj i obnovu stvaraju se povoljni uslovi za investiranje u turizam Srbije. Za utvrdjivanje dostignutog stepena razvoja turizma u Srbiji,neophodno je analizirati prostorni aspect razvoja turizma,obim tur.prometa,ostvareni prihod od turizma i drugo. Za ovu analizu su korisceni podaci NBS,Republickog zavoda za statistiku,Ministarstva trgovine,turizma i usluga. Kvalitetno planiranje prostora je jedan od najvaznijih uslova za dugorocan razvoj turizma. Prostornim planom RS donet je plan razvoja turizma i organizacija tur.prostora. U srbiji se mogu organizovati sledeci vidovi turizma: 1. 2. 3. 4. 5. Planski turizam-Kopaonik,Stara planina,Zlatibor,Tara Turizam na vodi-reke,vestacka i prirodna jezera,kanali (Dunav,Tisa,Tara,Druna) Tranzitni turizam- autoputE75 Turizam velikih gradova-Beograd,Novi Sad,Kragujevac,Nis Banjski turizam- Vrnjacka,Soko,Prolom i druge

Glavni prioriteti za razvoj i finansiranje u tur.destinacijama u RS U prvoj grupi prioriteta medju formiranim ili zapocetim celinama i centrima su Beograd kao glavni tur.centar,Kopaonik,tranzitni drumski tur.pravac od Novog Sada do Nisa,Novi Sad sa Fruskom groom,Djerdap,Tara-Zlatibor-Zlatar. U drugoj grupi prioriteta medju novim tur.destinacijama su Dunav kao glavni tranzitni pravac celim tokom kroz Srbiju,Stara planina (Babin zub),Prokletije,Vlasina (Vl.jezero,Cemernik),Golija,Gornje Podunavlje. Jako je bitno da prilikom izgradnje novih objekata treba postovati tradicije i indetitet pojedinih podrucija stilom,gradnjom i izborom materijala. 20. Upravljanje turizmom na nacionalnom nivou? Organi u njihova tela koji se bave turizmom na nacionalnom nivou su: 1. Odbor za trgovinu,turizam i usluge Skupstine Srbije

2. 3. 4. 5. 6.

Ministarstvo ekonomije i regionalni razvoj Srbije TOS Privredna komora srbije Poslovna udrzenja:YUTA,Atas,Hores,Beohoteli Nevladine organizacije

Vlada RS je 5.oktobra 2006.godine usvojila Strategiju razvoja turizma do 2015.godine. Strategija predstavlja najznacajniji planski i razvojni document kojim se obezbedjuje integralno planiranje razvoja turizma na teritoriji RS.Cilj novousvojene SRTS predstavlja definisanje vizije razvoja turizma RS. Iz usvojene SRTS do 2015.godine proizisli su akcioni planovi sa konkretnim programima za pracenje konkurentnosti (Plan izgradnje konkurentnog tur.sektora Srbije,Plan kljucnih investicija). Jedina organizacija koja se danas osim promocijom bavi istrazivanjem i razvojem turizma na nacionalnom nivou je TOS koja je osnovana 1994.godine kao vladina organizacija za promociju i unapredjivanje turizma RS na domacem i inostranom tur.trzistu radi afirmisanja tur.vrednosti i mogucnosti. Delatnost TOS-a je usmerena na pozicioniranje tur.proizvoda Srbije i tur.valorizaciji komparativnih prednosti Srbije kao sto su njen geostrateski polozaj,istorijski i kulturni indetitet. TOS je prisutan na svim vecim sajmovima turizma,saradjuje sa nacionalnim tur.organizacijama i drugim medjunarodnim regionalnim i strukovnim tur.asocijacijama. 21. Karakteristike upravljanja razvojem turizma na regionalnom i lokalnom nivou? Organ ii njihova tela koja se bave turizmom na reg.i lok.nivou su: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Izvrsno vece pokrajine Vojvodine Privredna komora Vojvodine Privredne komore gradova TOV Turisticke organizacije gradova Turisticke organizacije opstina

Neke opstine razvoj turizma sprovode preko javnih preduzeca kao sto je to slucaj sa Suboticom,koja razvoj na Palicu sprovodi preko Javnog preduzeca Palic Ludas,sto se pokazalo dosta efikasnim. Kada je rec o tur.destinacijama ciji se proctor nalazi na teritoriji vise opstina ne postoji jedinstvena organizacija koja rukovodi razvojem vec je to prepusteno opstinama sto stvara velike komunalne problem. Na pokrajinskom i regionalnom nivou postoje TO Vojvodine i TO regije Zapadna srbija. Beograd kao glavni grad ima tur.organizaciju (TOB). Ostaje otvoreno pitanje koordinacije izmedju TOS (gde se nalazi najveci deo finansijskih sredstava) sa jedne strane is a druge strane lokalnih tur.organizacija koje raspolazu skromnim sredstvima za promociju turizma na

medjunarodnom i domacem trzistu,dok za razvojne projekte uopste nemaju fin.sredstava. Stoga ostaje otvoreno pitanje za sve tur.destinacije bilo das u one nove ili su u fazi obnove ko i kako zapravo treba da se bavi upravljanjem razvojem turizma bez obzira na to da li su lokalnog,nacionalnog ili pak medjunarodnog znacaja. 22.Konkurentnost turizma Srbije? Konkurentnost turisticke destinacije je sposobnost destinacije da poveca turisticku potrosnju,da privlaci vise turista,d aim obezbedjuje zadovoljavajuca iskustva koja se pamte i da to cini na profitibilan nacin,uz poboljsanje dobrobiti lokalnog stanovnista i ocuvanje prirodnih i kulturnih blaga destinacije za buduce generacije. Konkurentnost destinacije je pod uticajem sledecih elemenata: 1. 2. 3. 4. Poslovna strategija destinacije Interna konkurentnost tur.biznisa u sklopu destinacije Konkurentnost destinacijskog lanca vrednosti Efektivnost destinacijskog marketinga

Turisticka ponuda srbije je slaba i daleko zaostaje za raspolozivim potencijalom. Za potrebe izrade SRTS izvrsena je ocena konkurentnosti turistickog sektora Srbije na bazi anketnog istrazivanja stavova predstavnika lokalnih interesnih grupa povezanih sa turizmom. Istrazivanjem se pokazalo da je ukupna konk.Srbije ocenjena nesto malo visom ocenom od prosecne,a konk.Beograda je ocenjena prosecnom ocenom. Iznad proseka su ocenjena prirodna i kulturna bastina,gastronomija i ljdski resursi sto govori das u ovo trenutno konkurentske prednosti Srbije. Sanse Srbije na veoma osetljivom i probirljivom trzistu mogu biti destinacije sa nenarzsenim ambijentalnim celinama ruralnih prostora,gde je moguce daleko veca valorizacija jezera,reka,lovista,pecina,seoskih naselja i gastronomske specificnosti. Na osnovu SWOT analize moze se konstatovati osnovne karakteristike dosadasnjeg razvoja turizma: 1. Kvalitetan prirodni resurs zasnovan na banjama, planinama, rekama,j ezerima, pogodna klima 2. Povecanje slobodnog vremena stanovnistva i njihove platezne moci 3. Izgradjena infrastruktura,pre svega saobracajna,komunalna opremljenost Nedostaci nase ukupne turisticke ponude: 1. Izostanak usluzno proizvodnih sadrzaja(informisanost,servisne usluge) 2. Nepostojanje adekvatnih programa za investicijsku potrosnju 3. Nesinhronizacija subjekata na nivou destinacije koji stvaraju tur.proizvod

Turisticki proizvodi koji su ispod realnih vrednosti u Srbiji: 1. Tranzitni turizam-ciji je razvoj zapostavljen,uprkos izuzetno povoljnom geosaobracajnom polozaju 2. Poslovni turizam-uglavnom u vecim gradovima Srbije 3. Zdravstveni turizam 4. Lovni turizam-nedovoljno razvijen,zbog ogranicenja kapaciteta lovista i broja divljaci 5. Seoski turizam-tek se naziru pocetni ozbiljni razvojni iskoraci Nakon analize kljucnih nedostataka potrebno je formulisati osnovne nedostatke u okviru svakog turistickog proizvodada bi se razvili modeli ,strategije i planovi konkurentnosti za svaki od njih. 23.Uloga i znacaj menadzmenta? Menadzment je neodvojiv od trzisno organizovane privrede. Za Srbiju u tranziciji ,osnovno pitanje je svakako razvoj. Menadzment sa svojim funkcionalnim celinama u tom pravcu moze odigrati izuzetno veliku ulogu. On moze i mora pomoci pri restruktiranju tur.privrede pronalazenjem profitabilnih proizvoda i usluga koji se procesom privatizacije moraju sto brze staviti u funkciju opsteg privrednog razvoja. Postojeca praksa u Srbiji ukazuje na znacajno zaostajanje u menadzmentu u odnosu na zemlje razvijenih trzisnih ekonomija ,al ii na druge evropske zemlje. Sadasnji trenutak stvarnosti Srbije moze definisati kao stanje velikih poslovnih mogucnosti ,uz znacajan nedostatak poslovnih inicijativa kao i uz konzervativni i nediferencirani menadzment. Aktivnosti menadzmenta se uasnivaju na analizi ekonomskih pokazatelja poslovne aktivnosti,svesti o drustvenoj odgovornosti poslovnog sistema uz savremeni nivo osetljivosti o ekoloskim posledicama tur.aktivnosti. Osnovni problem menadzmenta u Srbiji: 1. Nedostatak snazne menadzerske organizacije 2. Nedostatak specijalizovanih destinacijskih menadzment kompanija 3. Nizak nivo perfomansi i specijalizacije putnickih agencija Turizam na tlu Srbije proteklu deceniju proveo je u stanju opste letargie,uspavanosti i stagnacije usled cega ga trenutno karakterise brojni i ozbiljni nedostaci kao sto si nedefinisani trzisni polozaj,nezavrsen process privatizacije, nezadovoljavajuca dostupnost mnogih delova Srbije,nezadovoljavajuca komunalna infrastruktura,p reterana izgradnja smestajne ponude i drugo. Ovi nedostaci moraju biti osnova za definisanje novog modela savremenog strategijskog menadzmenta koji se mora primeniti kako bi se poboljsala postojeca situacija. 24. Proces tranzicije u turizmu? Tranzicija je Srbiji kao is vim okolnim zemljama donela mnogo teskoca i obaveza. Osnovne teskoce trzisne reforme u Srbiji su:Nedostatak kapitala za privredna ulaganja,slaba

investiciona motivacija,zastarela tehnologija,prekomerna javna potrosnja.U RS process tranzicije odnosi se na process transformacije u trzisno organizovanu privredu u pravom smislu te reci. Kljucnu ulogu ce u buducnosti imati privatno vlasnistvo i suvlasnistvo slobodnih privrednih subjekata,otvoreno trziste,slobodno preduzetnistvo,stabilna i uravnotezena privreda. Gotovo pet godina od pocetka privatizacije u turizmu privatizovano je bilo tek nesto vise od polovine preduzeca. Skoro svi hoteli u vlasnistvu javnih preduzeca nisu otpoceli privatizaciju.Pitanja koja se sasvim logicno namecu se: Sta sprecava Srbiju da zavrsi process privatizacije u turizmu? I na koji nacin tur.pteduzeca mogu poboljsati efikasnost i postici trzisnu konkurentnost? Privatizacija podrazumeva potrebu privlacenja stranog kapitala za izgradnju novih tur.kapaciteta,na taj nacin se ocekuje i povecanje broja pansionskih postelja. Privatizacija je process koji je u toku ali jos nema pravih odgovora i resenja na pitanje na koji nacin zavrsiti taj process. To pitanje je povezano sa ostalim problemima medju kojima se istice pitanje kreditne i poreske podrske ovoj grani. Sve vise preovladjuje filozofija povezivanja sa velikim kompanijama u svetu u kojima ce nase firme ucestvovati u odredjenim poslovnim ciklusima,proizvodnji delova. To ce omoguciti da osvojimo novu proizvodnju savremenu tehnologiju i nove standarde i da izadjemo na svetsko trziste. 25.Odnos finansijskih institucija prema ulaganju u turizam? Turizam u Srbiji pruza najbolje mogucnosti za profitabilna ulaganja zbog svojih uslova za razvoj svih vidova turizma od planinskog,banjskog,zdravstvenog,lovnog,seoskog i slicno. Bankarski sector u Srbiji cine Narodna banka Srbije,poslovne banke i druge finansijske organizacije. Od trzisnih institucija,najveci nedostatak se oseca na trzistu kapitala. Nedostaju specijalizovane institucije koje bi obezbedile finansijsku podrsku za razvoj turizma i razvoj preduzetnicke inicijative.Slaba dostupnost kreditima primorala je turisticka preduzeca da se oslanjaju na sopstvene izvore kapitala,interne fondove,i zadrzanu zaradu ili novac pozajmljen od prijatelja i porodice. Stvaranje pravnog i institucijonalnog okruzenja predstavlja kljuc uspostavljanja finansijskog sistema koji je sposoban da pruzi odgovarajucu lepezu kredita i drugih finansijskih uslova tur.privredi a narocito rastucem broju malih i srednjih preduzeca.Direktna podrska drzavnih institucija koje odobravaju kredite kao sto je Fond za razvoj RS,Fond za razvoj turizma Srbije pri Ministarstvu turizma koji odobrava kredite sa 1%kamate jasno ukazuje na opredeljenje Srbije da u narednom periodu stvori znatno bolje uslove za razvoj turizma u Srbiji. 26. Turisticki klasteri u Srbiji-moguci model za njihovo stvaranje? Tokom 2006.godine Vlada Srbije je donela strategiju razvoja turizma do 2020.godine u kojoj je izvrsena klasterizacija turizma Srbije. Predlozena su 4 turisticka klastera u Srbiji: Vojvodina,Beograd,Zapadna Srbija,Jugoistocna Srbija Vazna pitanja u pripremi realizovanja formiranja turistickih klastera u Srbiji:

Prvo pitanje je povezano sa tim kakav treba da bude klaster-nacionalni,regionalni ili trgovinski. Jedini razuman i usmeren ostaje model za stvaranje regionalnih turistickih klastera. Drugo pitanje je da li klaster u celini treba da bude turisticki ili multiklaster u kojem je turizam jedna od industrija. U Srbiji je moguc klasican regionalni turisticki klaster gde je turisticka industrija u jezgru prioriteta svih ucesnika . Trece pitanje je vezano za izbor lokacije i geografske granice tokom stvaranja buducih tur.klastera. Lokacije treba da budu utvrdjene kao medjunarodne tur.destinacije sto podrazumeva izgradnju modern komunikacione infrastructure u region,izgradnju kulturnih,zabavnih,sportskih centara,kvalifikovani kadrovi,obrazovni centri za njihovu edukaciju. Cetvrto pitanje je povezano sa postojecom kriticnom masom lokalnih rukovodilaca i kvalifikovanih strucnjaka:vec stvorenih privatnih preduzeca i institucija,lokalnih organa uprave i predstavnika drzavne uprave,obrazovnih i istrazivackih institucija koje treba da budu upoznate sa medjunarodnim standardima turisticke destinacije. Peto pitanje je ko ce biti inicijator stvaranja turistickog klastera. Inisijatori treba da budu vlasnici i rukovodioci privatnih preduzeca sa polja regionalne turisticke industrije koji vec predlazu svoje proizvode i usluge na medjunarodnom nivou,imaju stabilan porast zarada. Sesto i poslednje pitanje bice kako da se organizuje priprema za stvaranje turistickog klastera. Na svom prvom sastanku lideri treba da odrede: 1. Svoje zahteve prema novoj biznis sredini 2. Resurse za organizovanje pripremnih poslova za stvaranje klastera 3. Rokove i granicne rezultate kojih treba da se pridrzavaju u procesu pripreme i stvaranja klastera 4. Sastav radne grupe lidera koji treba da pripreme pocetnu dokumentaciju klastera i da je daju na razmatranje. Trenutno u Srbiji postoji nekoliko turistickih klastera: ISTAR 21-Udruzenje za razvoj podunavlja (Novi Sad),FOND KRALJEVSKI ODMOR-Kraljevo,turisticki klaster Srem (Ruma),Klaster medicinskog turizma (Beograd)