menadzment Poslovnih Sistema

7/22/2019 menadzment Poslovnih Sistema

1/28

1. ISTORIJAT NASTANKA MENADMENTA

Kada se govor i o is tor i j a tu raz voj a menad menta neophodno j e naprav i t i

raz l iku iz meu menad menta kao prakse i menad menta kao naune d isc ip l ine.

Kao praksa m ena d m ent j e veom a star proces , dok j e kao nauna d isc ip l ina

mnogo mlai .

A kt i vn o s t i m e n a d m e n t a s e u u d a le k u pro lost. J o s u s e star i E g ip an i

bav i l i odreenim broj em operac i j a ko j e danas obav l j a menad ment, kao to su:

podela rada meu radnicima, propisivanje razl i ite odee za radnike i nadzo-

rnike, ograniavanje broja l judi koj i jedan nadzornik moe da nadgleda i dr. Egi-pani su takoe razvi l i vr lo kompleksan sistem dravne uprave a neke od akti-

vnost i bil e su s le d e e : m e r e n je p o ve a n j a v o d o s t a j a reke koja je ut ica la n a nji -

hovu celokupnu pr iv redu, predv ianj e pr inosa i tar ica i , na osnovu toga, predv i-

anj e pr ihoda dr avne b lagaj ne, raspodel j ivanj e dr avnih pr ihoda na raz l i i te

grane dravne uprave, nadgledanje aktivnosti cele trgovine i industri je i s i. Bi l i

su zastupl jeni neki veoma znaajni v idovi upravl janja, koj i se za to doba mogu

smatrat i i veoma naprednim, kao to su: uprav l j anj e pomou predv ianj a, p lani-

ranja rada i podele rada.

V a v i lon sk i kr al j H a m u r a b i j e (2 1 2 3 2 0 8 1 p.n .e ), izdao je p o z n a t i k o d e k s koji

j e s a d r a o 2 8 2 z a k o n a ko j im a su bi le re g u l i sa n e p o slov n e n o r m e , p o n a a n j e

poj edinaca, odnosi meu l j ud ima, p late, kaz ne i druga drutvena prav i la . U j e-

dnom od t ih z akona prv i put se pominj e raunovodstvo u kontekstu propisanog

postupanj a sa potvrdama o p laanj u.

Kineski general San Tizu (600.g.p.n.e) govorio je o podel i armije u div iz i je,

o raz l i i t im voj n im inov ima, o prav i l ima upotrebe gongova, z astava i s ignaln ih

vatr i z a k o m u n i k a c i j u .

Provera kandidata za dravnu slubu u staroj Kini vrena je na osnovu kri

teri juma koje je dao Konfuije (551. i l i 552. do 479. p.n.e). Osnovni kriteri jum za

unapreenj e poj edinaca b i la j e n j ihova uspenost u obav l j anj u poslova.

Pr ema Bibl ij i (Stari zavet) , Mojsi je je, pr im en om principa izuzetk a, deleg i-

rao suenj e z a lake prekra j e podreenim p lemenskim voama, a sam j e su-

dio samo u iz uz etno tek im s luaj ev ima.

U Gr koj, Sok rat je smatr ao da je razl ika izme u upravl janja pri vatnim p o-

slovima i upravl janja javnim poslovima samo u obimu posla i da onaj ko ni je

sposoban da upravl ja svoj im privatnim poslovima ne moe ni da se bavi javnim

15


2/28

poslovima. Vel iki grki f i losof Aristotel postavio je osnove naunog ispit ivanja, pa

i naunog metoda uprav l j anj a u pro iz vodnj i (pretea naunog menad menta).

U starom Rimu posto j a la j e veoma autor i tat ivna organiz ac i j a vo j ske i dr a-ve i je su o s n o v e bi le d iscip l ina i f u n k c i o n a l i z a m . Na o s n o v a m a t o g a razvi je na

je v e o m a r a z u e n a p od e la r ada i z m e u p oj ed in ih vo j n ih i d r a vn ih od el je n ja ,

kao i hi jerarhi ja autoriteta, koj i su utical i na poveanje efikasnosti rada.

Na osnovu svega iznetog moe se zakl juit i da su menaderske aktivnosti

postojale i igrale veoma znaajnu ulogu jo u starim civ i l izai jama. U svakom pe-

riodu istori je l judske zajednice mogu se nai elementi menadmenta kao to su

potreba z a voama, neophodnost organiz ovanj a, podela rada, p laniranj e, ocena

uspenost i i s i . Meut im, svoj procvat, raz voj i puni z naaj menad ment dobi j a

tek od industri jske revolucije do danas.

Sutina industri jske revolucije sastoj i se u naglaenoj tehnikoj podel i ra-

da i z ameni rada radnika radom maina. To j e dovelo do revoluc ionarnih, su-t insk ih promena u sv im sferama drutvenog ivota. Mada j e tehnologi j a evo-

luirala hi l jadam a godin a, do indus tri jsk e revolucije dolo je tek u Engles koj kra -

j e m o s a m n a e s t o g v e k a . O d t ad a dolaz i d o m n o g o b r eg razvoja teh n olo gi j e

nego do tada.

Osnovu industri jske revolucije ini la je parna maina koju je usavrio i

osposobio z a prakt inu industr i j sku pr imenu D ems V at (James Watt). Parna

maina na la j e pr imenu u mnogim industr i j sk im granama, obez euj u i ef ika-

sniju i jeft ini ju snagu (za brodove, vozove, fabrike i s i.). Na taj nain, dolo je do

intenzivnih promena u proizvodnj i i trgovini, pa i u svim oblastima ivota. Pri

mena parne maine uticala je na sniavanje trokova i cena proizvoda, kao i

proir ivanje tr ita. Takoe, dolo je do procvata inventivnosti i do pojave novihpronalazaka, do otvaranja novih fabrika. Nove, vee fabrike uslovi le su potrebu

ef ikasni j eg organiz ovanj a i menad menta. Neophodni su b i l i menad er i da b i

planirali ta treba uraditi, da bi odredil i ko e ta raditi, kao i da bi vodil i i koordi-

niral i l judske napore i obezbedil i da se postavl jeni c i l jev i ostvare.

Menad er i u ovom per iodu susreta l i su se sa ve l ik im problemima pr i l ikom

orga niz o vanj a rad ne snage , j er j e n j ihova p ismeno st b i la ve om a niska. Us led

t o g a , o b u a v a n j e j e o b a v l j a n o u g l a v n o m u s m e n o , d e m o n s t r a c i j a m a i p r a k t i n i m

radom na odreenim poslov ima. I u ranom menad mentu, kao i danas, ve l ik i

problem predstav l j a la j e mot ivac i j a i d isc ip l ina radnika, tako da su kor iene

razl i ite metode da se one ostvare (pozit ivne podsticaj i, negativne sankcije; i

s tvaranj e radnih nav ika). Mnogi problemi ranog menad menta aktueln i su i da-

nas (u neto iz menj enoj formi) , to us lov l j ava neophodnost n j ihovog iz uava-

nja i reavanja.

Raz novrsne uprav l j ake akt ivnost i u drutvenim grupama kor is t i le su se

tokom l judske istori je. To su, na odreeni nain, bi le pretee menadmenta u

d a n a n j e m z n a e n j u t o g f e n o m e n a . M e u t i m , z b o g r a z n i h o k o l n o s t i , m e n a -

d ment se dosta kasno utemel j io kao posebna nauna d isc ip l ina

16


3/28

aunog ispit ivanja, pa

D g m e n a d m e n t a ) .

nizacija vojske i dra

ovama toga razvi jena

i dravnih odel jenja,

snosti rada.

enad erske akt ivnost i

a i j ama. U svakom penadmenta kao to su

ada, planiranje, ocena

aj menad ment dobi j a

oj tehnikoj podel i ra

o revoluc ionarnih, su-

da je tehnologija evo

e tek u Engleskoj kra

;g razvoja tehnologije

ina koju je usavrio i(James Watt). Parna

ia, obez euj u i ef ika

a taj nain, dolo je do

oblast ima ivota. Pr i

cena proizvoda, kao i

iosti i do pojave novih

ke uslovi le su potrebu

j bi li m e n a d e r i da bi

D i da bi vodil i i koordi

j t va r e .

n problemima pr i l ikoma veoma niska. Usled

strac i j ama i prakt inim

tu, kao i danas, vel iki

tako da su koriene

negat ivne sankc i j e; i

lenta aktueln i su i da

lost n j ihovog iz uava

upama korist i le su se

i t e e m e n a d m e n t a u

z nih okolnost i , mena

cipl ina

2. RAZVOJ SAVREMENOG MENADMENTA

Tek kra j em XI X veka, sa radov ima p ionira naunog menad menta (Scie

ntific Management) i l i naune organizacije rada, koju su razvi l i ameriki inenjer

Frederik Vinslou Tej lor (Frederick Winslow Taylor) i francus ki inenjer Anri Fajola

(Henry Fayo\), mena d me nt j e dobio obele j a naune d isc ip l ine. Z bo g toga, ova

dva naunika smatra j u se utemel j iva ima menad menta kao naune discipline.

Meut im, nastanak i raz voj menad menta kao naune d isc ip l ine vez uj e

se, pored pomenutih utemel j i ivaa, isto tako i za radove odreenih autora koj i

su radil i u praksi, pre svega na upravl janju poslovima u proizvodnj i i upravl janju

preduzeem u cel ini, kao i za radove odreenog broja teoretiara koj i su se ba-

vi li i s t r a iva n je m o d n o s a i p o n a a n j a lj udi u p ro c e s u ra da.

Ove grupe l judi obino su imal i s l ine poglede i pravce istraivanja, pa su

rezultati nj ihovih istraivanja konstituisal i odreene zajednike pristupe u stva-

ranj u teor i j e menad menta. Tako se menad ment raz v i j ao kroz ve i bro j kola

i pristupa.

B ave i se teor i j sk i i prakt ino mogunost ima pobol j anj a pro iz vodnj e i po-

ve a n ja p rod uk t ivn os t i rad a, T ej lor je razvio pr in c ipe naunog upravljanja, imej e posta vio t e m e l j e te or i je m e n a d m e n t a .

Poetni i osnovni Tej lorov doprinos ogleda se u tome to se on zalagao za

pr imenu naunih metoda u is tra ivanj u i p laniranj u pro iz vodnj e, nasuprot do

tada v ladajuim metodama koj i su se baziral i na iskustvu. On je prvi uveo pri-

men u naunih met oda u prouava nj u l j udskog rada, a mnoge me tode j e sam ra-

zvio i primenio.

S ob zir om na to to je bio inenjer, po logici stvari, Tej lo r se najv i e bavi o

pro ble mim a orga nizac ije i uprav l janja u proizvo dnj i i upra vo je u toj oblasti da o

naj vee dopr inose u pr imeni i raz voj u naunih metoda menad menta.

Tej lor je smat rao da za izvo enje svak og pos la postoj i je da n najbol j i put

(one best way) do koj eg treba do i prec iz nom anal iz om konkretnog posla. Utom kontekstu, anal iz om svake operac i j e i iz bac ivanj em nepotrebnih e lemenata

dolazi se do najbol je metode rada.

Takoe, u teori j i se smatra da je Tavlor osniva metode studije vremena, s

obzirom na to to je on u svoj im izuavanj ima uveo ralanj ivanje svakog rada

na sitne delove i merenje trajanja nj ihovog izvravanja, u c i l ju utvrivanja

standardnih vremena z a odreene poslove.

Os no vne prin cipe klasine teori je men ad m en ta Tej lor je iz loio u svo je

dve osnovne knj ige:

Uprav l j anj e pog ono m (Snop Management, 1906) i

Principi naunog upravl janja (The Principles o f Scientific Manage-ment, 1911.)

16 17


4/28

Navedeni pr inc ip i na j v ie se odnose na prouavanj e i organiz ovanj e pro i-

zvodnje i radnog mesta, a nj ih su takoe kasnije dopunjaval i i razraival i drugi

teoretiari pristal ice ovog uenja, "klasine teori je".Tej lor j e b io z astupnik funkc ionaln og s is tem a organiz ac i j e rada, po koj em

postoj i s troga podela rada iz meu rukovodioca i radnika, kao i iz meu pr ipre

me posla i njego vog izvre nja, pri e mu se vri strogo odvaja nje aktivnosti up ra-

v l janja od iz vre n ja. On u vo di spec ija l izac i ju u pr ip re m i i u p ra v l j an j u pro iz vo -

dnj om, dok radnic ima osta j e d irektna rea l iz ac i j a poslova.

Glavni s ledbenici Tej lora bi l i su Frenk Gilbret (Franck Gilbreth), Gant, He

nri Ford (Henry Ford), Emerson, B erns i drugi . Pomenut i teoret iar i su poz nat i

p o s l e d e e m :

Gilbret se smatra pionirom istraivanja pokreta kao osnovnih eleme-

nata procesa rada, iz ega je nastalo uenje o 18 elemenarnih pokreta,

koj i su dobil i naziv po inverznom itanju njegovog prezimena terblig, Gant j e poseb no radio na raz v ij anj u st imulat ivn ih s is tema n agra iva-

nja, a pozn at je po tab ela rn om siste mu planiran ja i pra en ja po-

slovnih aktivnosti, koj i se veoma dosta upotrebl java i danas pod nazi-

v o m gantogram,

Ford j e tako j eda n od p ionira kas ine teor i j e mena d m ent a, a poz natje po la n a n o m s i st e m u p roi zvo dn je p o d o n a z i v o m pokrtetna traka.

Svi navedeni autor i su svoj im teor i j sk im i prakt inim radov ima dopr inel i ra-

z v o j u m e n a d m e n t a k a o naune dicipline, a teri jski pravac koj i su zastupal i po-

z nat j e pod naz iv om klasina teorija menadmenta.

18


5/28

vanj e pro i

aivali drugi

a, po kojem

leu pr ipre

vn ost i u p r a

nju proizvo

), Gant, He

i su poznati

vn ih e le m e

nih pokreta,

i terblig,

i nagraiva

raenj a po

JS pod nazi

ta, a poznat?a traka.

doprinel i ra

:astupal i po

Prvi deo

STRUKTURA MENADMENTA

> RAZVOJ MENADMENTA

> DIVERSIFIKACIJA MENADMENTA

> STRATEGIJSKI MENADMENT

> PREDUZETNIKI MENADMENT

> PROJECT MANAGEMENT

18


6/28

Glava I

RAZVOJ MENADMENTA

1. DEFINISANJE MENADMENTAKAO UPRAVLJAKOG SISTEMA

Kao spec if ian drutveni fenomen, menadment se javl ja ve sa nasta-nkom l j udske c iv i l iz ac i j e kao na in uprav l j anj a raz l i i t im drutvenim grupama.

Meut im, savremeni na in uprav l j anj a pr iv rednim subj ekt ima kao spec if inim

organizacionim sistemima, na ta se ovaj termin, uglavnom odnosi, ni je tol iko

stara poj ava. Tako shva en me nad me nt j av l j a se kra j em XI X i po etk om XX

ve ka sa p o j a v o m industrijske evolucije.

Za proces industri jal izacije su karakterist ine sledee pojave:

specijal i zacija i stan dard izaci ja;

s inhro nizaci j rada vel iko g broja radn ika;

konc entr acija mate ri jaln ih resu rsa i I judkih pote ncija la;

mak simi zacij a rezultata rada;

konc entr acija i central i zacija kapit ala.

Navedene poj ave us lov i le su potrebu sve vee pr imene menad mentakao uprav l j akog s is tema. Tako, uprav l j anj e organiz ac ionim s istemima iz rasta up o s e b n u vetinu, da bi se razvi lo u zasebno, mult idiscipl inarno, uenje koje vre-menom do iv l j ava sve vee usavravanj e. Z bog toga su mnogi teoret iar i ovognaina uprav l j anj a organiz ac ionim s istemima sk loni da XX vek okarakter iu kaodoba menadmenta.

T e r m i n menadment se na j ee vez uj e z a poj am uprav l j anj a odree-nim poslom, poduhvatom i l i s is temom. Meut im, da b i se bol j e sagledalo tapoj am menad menta obuhvata i da b i se naprav i lo raz granienj e u odnosu nadru ge srodn e naune d isc ip l ine, ne oph odn o j e deta l j n i j e anal iz i rat i odg ovo re na

sledea pitanja :

ta je to me na d me nt ?

ta se u teori j i i praksi naj e po dr azu me va pod t im fe no me no m?

Kako se men ad men t def in ie i pr imenj u j e?

21


7/28

Odmah treba re i da nema optepr ihvaene def in ic i j e menad menta. A l i ,

kao jedna od najt ipinij ih definic i ja menadmenta jeste ona koju je dao Anri Fa

jo l (Henry Fayol).Po ovom p ioniru uenj a o uprav l j anj u pr iv rednim subj ekt ima, odnosno pre

d u z e i m a , menadment predstavlja proces predvianja, organizovanja, komandovanja, koordinacije i kontrole poslovanja. To je aktiv nost koja bitno opre de I j u j e uspenost svakog preduz ea

Ova definic i ja se dosta dugo korist i la za objanjenje menadmenta kaoprocesa koj i omoguava organiz ac i j ama da ostvare svoj e c i l j eve p laniranj em,o r g a n i z o v a n j e m , k o m a n d o v a n j e m i k o n t r o l i s a n j e m u p o t r e b e r a s p o l o i v i h r e -sursa i zadovol javanja kupaca nj ihovih proizvoda i usluga.

Anali za ve e g broja teorij skih radova iz obla sti m e n a d m e n t a ukazuje naupotrebu, uglavnom, sledeih pojmova, pri pokuaju da definiu menadment kao:

uprav l j anj e pre duz ee m i drug im s iste mima ; uprav l j anj e orga niz ac i j om;

uprav l j anj e poslo vanj e m;

uprav l j anj e poslov nim funkc i j ama;

uprav l j aka struktura pred uz ea ;

rukovo dni organ pred uz ea ;

s tratek o uprav l j anj e poslov nim s ist emo m;

stratek o odlu ivan j e o raz voj u predu z ea;

s tratek o p laniranj e poslovan j a;

pos lovn a pol it ika

Z a sve akt ivnost i z a j edni ko j e to to mena d m ent oz naa vaj u kao s lo- eni proces usmeravanj a grupe l j ud i u iz vravanj u odreenih poslova i z adataka

radi post iz anj a unapred utvrenih z a j ednik ih c i l j eva.

A k o se re zim ira ju i f ok us ira ju n a v e d e n e razl i ite o z n a k e m e n a d m e n t a ,

moe se zakl juit i se menadment pojavl juje u tr i posebna aspekta koj i se me-

usobno razl ikuju, al i imaju i svoj ih dodirnih taaka i to:

Men ad m ent se posm atra kao process upravljanja o d r e e n i m p o s l o v i -

ma, poduhvat ima i organiz ac ionim s istemima radi uspeni j eg post iz a-

nja zajednikih ci l jeva;

Men ad me nt se posm atra kao posebna grupa ljudi ij i je zadatak da

upravl jaju izvravanjem poslova i zadataka koje obavl jaju drugi l judi ra-

d i post iz anj a predv ienih z a j ednik ih c i l j eva;

Men ad me nt se posm atra kao multidisciplinarno uenje o upravl janju

o d r e e n i m p o s l o v i m a i p o d u h v a t i m a u o r g a n i z a c i o n i m s i s t e m i m a

Osnovu industri jske revolucije ini la je parna maina koju je usavrio i

osposobio z a prakt inu industr i j sku pr imenu D ems V at (James Watt). Parna

maina na la j e pr imenu u mnogim industr i j sk im granama, obez euj u i ef ika

2 2


8/28

poslov i

p o s t i z a

sniju i jeft ini ju snagu (za brodove, vozove, fabrike i s i.). Na taj nain, dolo je do

intenzivnih promena u proizvodnj i i trgovini, pa i u svim oblastima ivota. Pri

mena parne maine uticala je na sniavanje trokova i cena proizvoda, kao i

proir i vanje tr ita. Tako e, do lo je do procvat a inventiv nosti i do pojave novih

pronalaz aka, do otvaranj a nov ih fabr ika. Nove, vee fabr ike us lov i le su potrebu

ef ikasni j eg organiz ovanj a i menad menta. Neophodni su b i l i menad er i da b i

planirali ta treba uraditi, da bi odredil i ko e ta raditi, kao i da bi vodil i i ko-ordiniral i l judske napore i obezbedil i da se postavl jeni c i l jev i ostvare.

Menaderi u ovom periodu susretal i su se sa vel ikim problemima pri l ikom

organi zovanja rad ne snage , jer je nj ihova pism enos t bi la ve om a niska. Usled to-

ga, obuavanj e j e obav l j ano uglavnom usmeno, demonstrac i j ama i prakt inim ra-

dom na odreenim poslovima. I u ranom menadmentu, kao i danas, vel iki pro-

blem predstavljala je motivacija i disciplina radnika, tako da su koriene razliite

metode da se one ostvare (pozit ivnepodsticaj i, negativnesankcije; i stvaranje ra-

dnih navika). Mnogi problemi ranog menadmenta aktuelni su i danas (u neto

izmenjenoj formi), to uslovl java neophodnost nj ihovog izuavanja i reavanja.

Ak t ivno st i u s m e r e n e na ef ik as n o o b e z b e i va n j e , r a s p o r e i va n j e i k o r i e

nje l judskih i materi jalnih resursa radi postizanja datog ci l ja predstavl jaju funkcijumenad menta. Nosioc i ov ih akt ivnost i su posebno osposobl j eni l j ud i z a obav l j a-nj e funkc i j a menad ementa menad er i .

P o d p o j m o m menadment1 u a n g l o s a k s o n s k o j t e r m i n o l o g i j i p o d r a z u m e v a

se uprav l j anj e organiz ac ionim s istemima u raz l i i t im oblast ima drutvene dela

tnos ti. U ta kvo m obl i ku, uz speci f inu transk ripciju i izgovor, ovaj poja m uao je

u mnoge svetske jezike, pa i u srpski jez ik.

Istori jski posmatrano, sam pojam menadment nastao je u veoma dalekoj

prolosti, kao izvedena re od engleskog korena manage (menid) koj im se ozna-

ava uspenost raspolaganj a ogranienim resurs ima i l i s redstv ima, odnosno spo-

sobnost obav l j anj a datog posla. Meut im, poetak n j egove pr imene u savreme

nom znaenju vezuje se za period industrijalizacije 2. Naime, krajem XIX i poe-

tkom XX veka zapoinje period intenzivnog privreivanja, primenom industri jskih

metoda u proizvodnj i materi jalnih dobara, kao i u ostal im drutvenim delatnostima.

Ogranieni materi jalni i l judski resursi, a sve vee potrebe l judi osloboe-nih stega feudalnog drutvenog ureenj a, us lov l j ava j u nu nost rac ionalnog po-naanj a u procesu pr iv reivanj a. To omoguuj e pr imena odgovara j u ih z nanj a i

ve t in a d a s e sa to m a n j i m u l a g a n j e m e l e m e n a t a p r o i z vo dn j e o s tv a r e to ve irezultati privreivanja.

1 Management (engleski izgovor: menidment) upravljanje privrednim preduzeem ili javnim

poduhvatima (The Pocket Osford Dictionarv, Clarendon Press, Oxford 1990).2 Industrija (latinski industria marl j ivost, umenost) predstavlja privrednu delatnost za koju je

karakteristina izdiferencirana tehnika podela rada i v isok stepen tehnike opremljenosti,posebno specijal izovanim mainama, to omoguuje v i i nivo efikasnosti privreivanja uodnosu na zanatstvo.

2 2 23


9/28

U us lov ima deta l j ne tehnike podele rada i koncentrac i j e z natnih mater i j a-

lnih resursa i sredstava za rad javl ja se sve v ie potreba za to bol jom pripre-

mom poslova, z at im z a koordinac i j om parc i j a ln ih z adataka, a l i i z a kontro lom

ostvarenj a c i l j eva pr iv reivanj a. Tako z apoin j e i d i ferenc i j ac i j a pr ipremnoz a

vr n ih po s lov a o d n e p o s r e d n o g izvrenja z a d a t a k a , to se m o e s m a tr a t i i p o e -

tkom odvajanja funkcije upravl janja od izvrnih funkcija.

Podela rada predstav l j a b i tan faktor ef ikasnost i funkc ionisanj a organiz a-

c ionih s is tema. U tom smis lu, tehnika podela rada podraz umeva spec i j a l iz ovanj e poj edin ih iz vr i laca radnika z a samo j edan segment procesa reprodukc i j e,

ime se obez beuj e poveanj e poj edinane ef ikasnost i , a t ime i produkt ivnost i

datog organiz ac ionog s is tema preduz ea, pa prema tome i drutva u cel in i .

Parc i j a l iz ovanj e poslovanj a preduz ea na spec i j a l iz ovane nosioce moglo

bi dovest i do raspada organiz ac ionog s is tema kada se ne b i obez bedi lo pr ipre-

manje, koordiniranje i kontrola rada svih izvri laca. To dolazi do izraaja pose-

bno u us lov ima industr i j ske pro iz vodnj e. Otuda i poj ava spec i j a l iz ovanih nos i la-

ca ovih poslova, koj i se povezuju u jedinstenu funkciju upravl janja.

P o d p o j m o m upravljanje, u i rem smis lu, podraz umeva se odlu ivanj e o

c i l j ev ima organiz ac ionog s is tema, z at im o nainu i sredstvima koj im se takvi c i-

l jevi mogu ostvarit i , kao i o korienju rezultata p o s l o v a n j a t o g a s i s t e m a . M e u -t im, utvr ivanj e c i l j eva poslovanj a preduz ea kao organiz ac ionog s is tema z ahte

va niz p r e t h o d n ih akt ivno sti ko j ima se o b e z b e u j e s a z n a n je o p o t r e b a m a tr i ta,

o konkurenc i j i , o tehnikotehnolokom raz voj u, o nov im pro iz vodima. Takoe,

kada se radi o nainu ostvarivanja ci l jeva, neophodno je izvrit i niz pripremnih

aktivnosti u pravcu transformacije c i l jeva u zadatke, kao i u vezi sa koordina-

c i j om rada poj edinanih iz vr i laca parc i j a ln ih z adataka. Obez beenj e i rac iona-

lno kor ienj e sredstava takoe z ahteva pr ipremne akt ivnost i , odgovara j uu ko-

ord ina c i j u, kao i kontro lu.

U vezi sa ovakvim aktivnostima, iz sadraja funkcije upravl janja razvi l i su

se specif ini poslovi koj i se obavl jaju u v idu rukovoenja. Izdvajanjem ovih po-

slova u posebnu funkciju uslovi lo je potrebu razvoja nj ihovih specijal izovanih no-

si laca rukovodilaca.

Prvobitno, v lasnici kapitala uloenog u preduzee bi l i su nosioci funkcije

uprav l janja i ru kov oe nja . Oni su ak uestvo val i u izvrn im posl ovi ma. To je bi-

lo mogue u manj im preduz e ima i u us lov ima j ednostavnih delatnost i . Meu-

t im , raz voj e m pr iv rede i drutve nog ivota uopte dolo j e do delegiranja u p r a -

v l jak ih i r u ko v od i la k ih n adle n os t i i o d g o v o r n o s t i na pr o fe s io n a ln e menadere.

Oslobaanj e pr iv reivake funkc i j e preduz ea od f iz ike vez anost i z a date

prirodne uslove i dati geografski prostor, zahval jujui ulozi novca u ciklusu re-

produkc i j e, omogui lo j e i uspostav l j anj e spec if ine organiz ac ione strukture ove

vr st e p r iv r ed n ih su b j e k a ta . N a i m e , ob av l jan je pr iv r e i va ke akt ivno sti p r e d u z e a

ima z a c i l j op loavanj e preduj ml j ene vrednost i , odnosno st icanj e prof i ta u sra

z meri sa u lo enom sumom kapita la u date poslovne akt ivnost i . To omoguuj e

koncentraciju p;

zi akcionarskih

Na ovakveni obl ic i organ'

j m o m p o s e b n o

nasta le uglavnoi

da, u svojstvu p

nova one privre

Documents

menadzment Poslovnih Sistema