Menadžment informacioni sistemi Sistemi u odnosu na različite grupe menadžera Svaka ozbiljna firma ima različitu sistemsku podršku koja pomaže pri donošenju odluka za svaku

Beogradska akademija poslovnih i umetničkih

strukovnih studija

Menadžment informacioni sistemi

dr Rade Matić1

Sistemi u odnosu na različite grupe menadžera

Svaka ozbiljna firma ima različitu sistemsku podršku koja pomaže pri donošenju odluka za svaku od glavnih menadžment grupa.

Svi nivoi menadžmenta (operativni, srednji i senior) koriste sisteme za podršku odlučivanju za uspešno funkcionisanje firme.

2


Poslovne firme imaju sisteme za podršku različitim

grupama ili nivoima menadžmenta. Ovi sistemi

uključuju:

Transakcione procesne sisteme – TPS

(Transaction Processing Systems),

Upravljački informacioni sistemi - UIS

(Management Information Systems)

Sisteme za podršku odlučivanju – SPO (Decision

Support Systems)

Izvršni informacioni sistemi – IIS (Executive

Information System)

3


4

Operativni i srednji menadžment su zaduženi za pracenje rada firme.

Vecina odluka koje su donose su prilično strukturirane. UIS daju redovne izveštaje koji se obično koriste da podrže ovu vrstu odlučivanja.

Za donošenje polu(i ne)struktuiranih odluka, srednji menadžeri ce koristiti SPO sa analitikama i alatima za modelovanje, uključujuci i pivot tabele.


5

Koristeci IIS senior menadžeri prilikom donošenja nestruktuiranih odluka koriste instrument table i vizuelne interfejse prikazujuci ključne performanse koji utiču na ukupnu profitabilnost, uspeh i strategiju firme.

Transakcioni sistemi

Prate tok svakodnevne rutine transakcije neophodne

za obavljanje posla.

To je računarski sistem koji prati i snima sve

svakodnevne transakcione promene neophodne za

normalno poslovanje,

Na primer: narudžbenice, hotelske rezervacije, platne

spiskove, spiskove zaposlenih itd.

Glavna svrha sistema na ovom nivou je da pruži

odgovore na rutinska pitanja i da pamti promene

transkacija kroz organizaciju.

6


Menadžerima je potreban da bi pratili status internih

operacija, veza i odnosa firme sa spoljnim

okruženjem.

Ovaj sistem je takođe i glavni generator informacija

za druge sisteme i poslovne funkcije.

Tipičan primer ove vrste sistema je studentski informacioni

sistem.

7


Nedostaci transakcionih sistema kod izrade

izveštaja za srednji i senior menadžment:

Transakcioni sistem nije projektovan za analize;

Pristup podacima je suviše komplikovan;

Manipulacija podacima usporava poslovne transakcije;

Podaci su različiti i kompleksni;

Obezbeđuje ad hoc izveštaje samo za nivo operativnog

odlučivanja;

Traži odlično poznavanje predmetne baze podataka;

8


Nedostaci transakcionih sistema kod izrade

izveštaja za srednji i senior menadžment:

Podrazumeva potpuno vladanje upitnim jezikom;

Ne omogucava ili teško omogucava realizaciju vrlo

složenog upita;

Obim podataka koji mogu biti uzeti u obzir je ograničen;

Postojeci alati imaju ograničen integritet/fleksibilnost.

Iz ovih nedostataka je nastala potreba za analitičkim

poslovnim sistemima koji su opisani u nastavku.

9

Analitički sistemi poslovne inteligencije za podršku

odlučivanju

Poslovna inteligencija (engl. Business Intelligence - BI) je

savremeni pojam za podatke i softverske alate za

organizovanje, analizu, prikupljanje, čuvanje i prava pristupa

tim podacima u cilju pomaganja menadžerima prilikom

donošenja boljih poslovnih odluka unutar firme.

Analitička obrada podataka pomaže u izuzetno bitnom

procesu vođenja firme poznat po nazivu “donošenja odluke”.

Postoje četiri opšte faze u donošenju odluka: formulacija,

projektovanje, izbor i implementacija.

10


odlučivanju

Proces donošenja odluke

Formulacija se sastoji od otkrivanja, identifikacije i

razumevanja problema koji se javljaju u organizaciji. Ovde se

daju odgovori na sledeca pitanja: zašto problem postoji, gde

je i kakve efekte on ima na firmu?

Projektovanje podrazumeva identifikaciju i istraživanje

različitih rešenja za problem.

Izbor se sastoji od izbora između više alternativnih rešenje.

Implementacija podrazumeva primenu izabranog rešenja i

stalno pracenje kako ovo rešenje dobro funkcioniše.

11

Različiti nivoi u organizaciji (strateški, menadžment,

operativno) imaju različite zahteve za donošenje

odluka.

Odluke mogu biti struktuirane, polustruktuirane ili

nestruktuirane gde se struktuirane odluke najčešce

donose na operativnom nivou organizacije a

nestruktuirane na strateškom nivou.

12

Vrste odluka

Nestruktuirane odluke su one odluke u kojima menadžer koji

odlučuje mora da proceni i da ima kompletan uvid svih

potrebnih elemenata za rešavanje problema jer svaka od tih

odluka je skoro uvek nova, nepoznata, neobična, važna,

nerutinska i ne postoji dobro razumljiva ili jasna procedura za

njeno odlučivanje.

Struktuirane odluke, s druge strane, su ponovljive i rutinske i

oni podrazumevaju određenu proceduru za njihovo rešavanje,

tako da oni ne moraju svaki put da se tretiraju kao da su nove.

Mnoge odluke imaju elemente obe vrste odluka i one se

nazivaju polustruktuirane, gde za samo deo problema

postoji jasan odgovor koji je obezbeđen prihvacenim

procedurama.

13

Vrste odluka

Detaljni koraci u procesu odlučivanja

14

Detaljni koraci u procesu odlučivanja koji prate prethodno

navedene opšte korake.

Svaki opšti korak je u nastavku podeljen na dva detaljnija

koraka i na taj način dobijamo 8 koraka u procesu odlučivanja.

Napomenimo da svaki korak može biti podržan od strane raznih

alata i tehnika.


15

Korak 1: Identifikacija potrebe za odlučivanjem: U ovom koraku,

problem je detaljno analiziran. Postoji nekoliko pitanja koja treba

postaviti kada je u pitanju identifikovanje potrebe za odlučivanjem.

Šta je tačno problem?

Zašto problem treba rešavati?

Koje su pogođene strane problema?

Da li problem ima rok ili specifičan vremenski okvir?

Korak 2: Prikupljanje informacija: U procesu rešavanja, treba

prikupiti što više informacija koji su povezani sa faktorima i

akterima uključenim u rešavanje određenog problema.


16

Korak 3: Principi procenjivanja alternativa: U ovom koraku treba

postaviti osnovne kriterijume za procenjivanje alternativa. Kada

dođemo do momenta definisanja kriterijuma onda treba uzeti u

obzir organizacione ciljeve i korporativnu kulturu. Na primer, dobit

je jedan od glavnih kriterijuma u svakom procesu donošenja

odluka. Kompanije obično ne donose odluke koje smanjuju profit.

Korak 4: Generisanje i analiza različitih alternativnih rešenja: U

ovom koraku možemo se koristiti uzročno-posledičnim

dijagramom i Pareto dijagramom. Ovi dijagrami nam pomažu da

identifikujemo uzroke problema, njegove efekte i da postavimo

prioritete. Zatim pristupamo generisanju svih alternativnih rešenja.


17

Korak 5: Procenjivanje alternativa: Ovde koristimo prethodno

definisane principe procenjivanja i kriterijume da bi ocenili svaku

alternativu. U ovom koraku iskustvo i efikasnost principa

procenjivanja imaju veliku ulogu. Potrebno je uporediti svaku

alternativu tj. njihove pozitivne i negetivne strane.

Korak 6: Izbor najbolje alternative: Ako smo koristili prethodno

definisanu metodologiju izbor najbolje alternative je lak zadatak.

Korak 7: Sprovođenje odluke: Pretvaranje odluke u plan ili niz

aktivnosti.

Korak 8: Procena dobijenih rezultata: Procenite rezultat vaše

odluke.

Razlika između transakcione i analitičke obrade

podataka

18


odlučivanju

U nastavku se detaljnije opisuju svi tipovi

sistema poslovne inteligencije koji

podržavaju analitičku obradu podataka.

19

Upravljački informacioni sistemi

Menadžment informacioni sistemi smo definisali

kao studije o informacionim sistemima u poslovanju i

menadžmentu.

Ovaj termin takođe označava posebnu kategoriju

informacionih sistema koji služe srednjem nivou

menadžmenta radi pružanja izveštaje o trenutnim

performansama organizacije, ali smo njega namerno

preveli kao Upravljački Informacioni Sistemu (UIS) da

bi smo razlikovali ova dva pojma.

UIS takođe sumira i izveštava na osnovu osnovnih

operacija firme koristeci informacije obezbeđene od

strane transakcionog sistema za obradu podataka.

20


Planirani informacioni sistem koji procenjuje,

analizira i obrađuje podatke organizacije za

kreiranje smislenih i korisnih informacija na

osnovu kojih ce menadžment doneti pravu

odluku čime bi se osigurao buduci rast

organizacije.

UIS je dizajniran tako da pruži informacije

potrebne za efikasno donošenje odluka.21

UIS je planirani sistem prikupljanja, čuvanja i širenja

podataka u vidu potrebnih informacija za obavljanje

funkcija upravljanja.

Osnovna definicija: UIS je sistem za podršku

funkcije odlučivanja u organizaciji.

22


UIS koriste menadžeri koje zanimaju nedeljni,

mesečni i godišnji rezultati.

Ovi sistemi tipično daju odgovore na rutinska pitanja

koja su unapred definisana i specificirana a imaju

predefinisane procedure dobijanja odgovora.

Na primer, izveštaj o budžetskim studentima koji

prikazuje njihov spisak i osvojeni broj poena a koji se

radi jednom godišnje.

23


Projektovanje i razvojni proces upravljačkog

informacionog sistema mora uspešno da odgovori na

sledece potrebe:

Treba da postoji efikasna komunikacija između programera

i korisnika sistema.

Treba da postoji sinhronizacija u razumevanju

menadžmenta, procesa i informacionih tehnologija.

Razumevanje informacija za potrebe menadžera iz

različitih funkcionalnih oblasti i kombinovanjem ovih

potreba u jedan integrisani sistem.

Stvaranje jedinstvenog UIS-a koji pokriva celokupnu

organizaciju ce dovesti do vece ekonomičnosti, bržeg i više

integrisanog sistema, što na kraju dovodi do složenosti u

dizajnu.24


Projektovanje i razvojni proces UIS-a mora uspešno

da odgovori na sledece potrebe:

Neophodno je da se razumeju i definišu zahtevi UIS-a u

kontekstu organizacije.

Neophodno je držati korak sa promenama u okruženju,

promenema zahteva kupaca i rastucom konkurencijom.

Treba koristiti brži razvoj IT sposobnosti na najbolji moguci

način.

Zbog troškova i vremena instalacije naprednih IT sistema

ne bi trebalo da bude potrebe za čestim i velikim

promenama.

Trebalo bi voditi računa ne samo o korisnicima tj.

menadžerima, vec i o drugim zainteresovanim stranama

kao što su zaposleni, klijenti i dobavljači.25


Glavni izazovi u implementaciji UIS-a su:

Količina, sadržaj i kontekst informacija - koliko

informacija i šta tačno treba da se opiše;

Priroda analize, prezentacije i razumljivost

informacija;

Dostupnost informacija;

Tačnost informacija;

Pouzdanost informacija;

Bezbednost i autentičnost sistema.

26


Osnovni ciljevi UIS-a:

Preuzimanje podataka: preuzimanje kontekstnih podataka

ili operacionih informacija iz različitih internih i eksternih

izvora organizacije koji ce da olakšaju donošenje odluka.

Procesuiranje podataka: preuzeti podaci se transformišu u

informacije potrebne za planiranje, organizovanje,

koordiniranje i kontrolisanje funkcionalnosti na strateškom,

taktičkom i operativnom nivou. Procesuiranje podataka

podrazumeva:

Kalkulisanje sa podacima;

Sortiranje podataka;

Klasifikovanje podataka;

Sumiranje podataka.27


Osnovni ciljevi UIS-a:

Čuvanje informacija: informacije ili procesuirani

podaci treba da se čuvaju za buduce korišcenje.

Dostupnost informacija: treba da su uvek dostupne

različitim korisnicima.

Širenje informacija: informacija ili krajnji proizvod

UIS-a treba da periodično cirkulišu ka svojim

korisnicima koristeci mrežu.

28


Osnovne karakteristike UIS-a:

Treba da je zasnovan na dugoročnom planiranju;

Treba da obezbedi integrisani pogled dinamike i strukture

organizacije;

Treba da radi kao kompletan, razumljiv i sveobuhvatan sistem koji

pokriva sve među povezane podsisteme unutar org.;

Treba da se planira na „top-down“ način, tako da menadžeri mogu

aktivno da učestvuju i obezbede jasan pravac u razvoju UIS-a;

Treba da se bazira na menadžerima koji imaju potrebe za

informacijama na strateškom, taktičkom i operativnom nivou;

Treba da brine i o specifičnim situacijama izveštavajuci ih u pravo

vreme;

Trebalo bi da da predvidi, proceni i generiše napredne informacije

kao i da obezbedi konkurentsku prednost;

Treba da kreira vezu između podsistema unutar organizacije tako da

se donesu prave odluke zasnovane na integrisanom pogledu nad

organizacijom; 29


Osnovne karakteristike UIS-a:

Treba da dozvoli tok informacija kroz različite podsisteme, izbegavajuci

redudantnost podataka;

Treba da bude u stanju da obradi podatke sa velikom brzinom, koristeci

različite tehnike kao što su operaciona istraživanja, simulacija, heuristika

itd.;

Treba da bude u stanju da prikuplja, organizuje, manipulišu i ažurira veliku

količinu povezanih i nepovezanih podataka, iz raznih internih i eksternih

izvora u različitim vremenskim periodima;

Treba da obezbedi informacije u realnom vremenu o tekucim događajima

bez odlaganja;

Treba da podrži različite izlazne formate i da prati najnovija pravila i

propise u praksi;

Treba da obezbedi organizovane i relevantne informacije za sve nivoe

upravljanja;

Treba da omoguci ekstremnu fleksibilnost u skladištenju i pronalaženju

podataka.

30


Sistemi za podršku odlučivanju (Decision Support

Systems)

Podržavaju takozvano nerutinsko donošenje odluka.

Fokusiraju se na probleme koji su jedinstveni i brzo

se menjaju i za koje procedura dolaženja do rešenja

ne može biti u potpunosti unapred definisana.

Ovi sistemi pokušavaju da daju odgovor na pitanja

kao što su: ’’Kakav bi bio uticaj na proizvodnju ako

želimo da dupliramo prodaju u decembru mesecu?

Šta bi se desilo sa našim prihodima ako bi se

proizvodnja odložila na 6 meseci?”

31


Systems)

Sistemi za podršku odlučivanju su informacioni

sistemi koji pružaju podršku u rešavanju nedovoljno

definisanih problema, crpeci iz postojecih sistema

one informacije, koje su bitne za proces odlučivanja.

Sistemi za podršku odlučivanju vuku korene iz teorije

odlučivanja i predstavljaju nadgradnju više različitih

disciplina a najpre menadžmenta i informatike.

Sistemi za podršku odlučivanju treba da podrže,

uglavnom poslovne procese donošenja odluka.

32


Systems)

Iako SPO koristi interne informacije dobijene iz

transakcionog sistema i upravljačkog informacionog

sistema, često se koristi informacijama dobijenih iz

spoljnim izvora, kao što su trenutna cena zaliha na

tržištu ili konkurentna cena proizvoda.

Ovi sistemi koriste promenjive modele da analiziraju

podatke i projektovani su tako da korisnici mogu da

rade sa njima neposredno.

33


Systems)

Sistemi za podršku odlučivanju koriste zbirne

informacije, izuzetke, očekivanja, šablone i trendove

koristeci analitičke modele. Oni pomažu u donošenju

odluka ali ne daju uvek konačnu odluku.

SPO ne donosi odluke automatski, vec samo

obezbeđuje analizu i podršku potrebnu za konkretnije

odlučivanje.

SPO se može definisati i kao IS koji ispunjava potrebe

strateškog odlučivanja, ali on treba da podržava

donošenje odluka na svim nivoima odlučivanja.34


Systems)

Osnovne karekteristike SPO:

Podrška donosiocima odluka kod polustruktuiranih i

nestruktuiranih problema.

Podrška za menadžere na različitim rukovodecim nivoima od

izvršnih do linijskih menadžera.

Podrška za pojedince i grupe.

Podrška kod međuzavisnih ili sekvencijalnih odluka.

Podrška za sve faze odlučivanja - formulaciju, projektovanje,

izbor i implementaciju.

Podrška za različite procese i stilove odlučivanja.

Sadrži algoritme logičkih i racionalnih procesa putem kojih

klasifikuje, upoređuje i formira informacije za odlučivanje.

Dovoljno su fleksibilni da vremenom mogu da se prilagode

promenama u okruženju.35


Systems)

Prednosti SPO:

Poboljšava efikasnost i brzinu aktivnosti odlučivanja.

Povecava kontrolu, konkurentnost i sposobnost futurističkih

odlučivanja organizacije.

Olakšava međuljudsku komunikaciju.

Podstiče učenje i obuku.

S obzirom da se uglavnom koristi kod odluka koje nisu

programirane, otkriva nove pristupe i postavlja nove

dokaze kod nesvakidašnjeg odlučivanja.

Povecava automatizaciju menadžerskih procesa.

36


Systems)

Iako postoje velike sličnosti između UIS-a i SPO-a

postoje i razlike.

Upravljačke informacione sisteme su kreirali

informatičari, a menadžeri su davali tek manji

doprinos.

Nasuprot tome, sistemi za podršku odlučivanju se

zasnivaju na procesu odlučivanja i na menadžerima

koji u saradnji sa informatičarima, projektuju sistem

koji odgovara određenim menadžerskim nivoima

37


Systems)UIS SPO

Usmerenost na struktuirane

zadatke i rutinske odluke (npr.

korišćenje procedura i pravila

odlučivanja)

Usmerenost na polustruktuirane

zadatke koji zahtevaju

prosuđivanje

menadžera

Naglasak na pohranjivanju

podataka

Naglasak na manipulaciji podataka

Menadžeri imaju posredan

pristup podacima

Menadžeri imaju direktan pristup

podacima

Oslanjanje na stručnjake za

računare

Oslanjanje na sopstveni rad

Moguće čekanje na pristup

podacima

Direktan pristup podacima

Menadžeri UIS-a u potpunosti ne

razumeju prirodu odlučivanja

Menadžer poznaje ambijent

odlučivanja

Naglasak na efikasnosti Naglasak na efektivnosti

38


Systems)

Najčešća klasifikacija SPO

SPO bazirani na podacima stavljaju akcenat na pristup i

manipulisanje struktuiranim podacima u veoma velikim

bazama tj. skladištu podataka (engl. data warehouse), koje

sadrže kako interne tako i eksterne podatke.

Grupni SPO je tip SPO koji podrazumevaju mogucnost

komunikacije donosioca odluke tj. grupno odlučivanje po

principu usaglašavanja.

SPO bazirani na dokumentima su usmereni na pretraživanje

i upravljanje nestrukturiranim podacima kao što su dokumenti i

veb stranice.

SPO bazirani na modelima predstavljaju sisteme koji koriste

finansijske, reprezentacione i optimizacione modele. 39


Systems)

Najčešća klasifikacija SPO

Sugestivni SPO sadrže alate za rudarenje podataka (engl.

Data Mining) kao i menadžment ekspertne sisteme. Ovi alati

pomažu analitičarima tako što sugerišu veze koje postoje

među podacima.

Među-organizacioni SPO predstavljaju relativno novu

kategoriju. Internet obezbeđuje komunikacione linkove za

različite tipove među-organizacionih sistema uključujuci i

SPO. Među-organizacioni sistemi omogucavaju udaljenim

korisnicima da pristupe kompanijskom intranetu i ukoliko

imaju autorizovanu privilegiju mogu da koriste određene SPO

servise.

40


Systems)

Veb orijentisani SPO predstavljaju sisteme koji su

implementirani upotrebom veb tehnologija. Oni

omogucavaju menadžerima i poslovnim analitičarima

upotrebu SPO alata koristeci pretraživače.

Funkcionalno specifični SPO predstavljaju sisteme

koji su specijalno dizajnirani da podrže određene

poslovne funkcije ili tipove poslovanja. Ovi sistemi se

obično dizajniraju za jedan specifični zadatak, mada

se po svojoj prirodi mogu svrstati u neku od glavnih

kategorija SPO, kao što su SPO zasnovani na

podacima, modelima ili sugestivni SPO.41


Systems)

Primer SPO je svetski poznata kompanija, IntraWest koja je

najveci ski operater u Severnoj Americi. Oni prikupljaju i

skladište velike količine podataka o klijentima sa svog sajta, iz

korisničkog centra, smeštajnih rezervacija, ski škola i

prodavnica za rentiranje ski opreme. Oni koriste poseban

softver za analizu ovih podataka kako bi potvrdio vrednost,

potencijal prihoda i lojalnost svakog kupca tako da menadžeri

mogu bolje da odluče o tome kako da usmere svoje marketing

programe. Sistem deli kupce u sedam kategorija prema

potrebama, stavovima i ponašanju, rangirane od "strastvenih

eksperata" do "turista orijentisanih ka porodičnim vrednostima".

Zatim, kompanija šalje odgovarajuce video snimke na mejl

korisnika zavisno od kategorije kojoj pripada kako bi podstakla

što više poseta svojim odmaralištima.

42

Izvršni informacioni sistemi (Executive Support

Systems)

Pomažu senior menadžmentu pri donošenju odluka.

Oni donose nerutinske odluke koje zahtevaju presudu,

procenu i uvid jer ne postoji dogovorena procedura za dolazak

do rešenja.

IIS predstavlja grafike i podatke iz raznih izvora kroz interfejs

lak za razumevanje senior menadžerima.

IIS su dizajnirani tako da uključe podatke o spoljnim

događajima, poput novih poreskih zakona ili konkurenata, ali i

da sumiraju informacije iz unutrašnjeg UIS i SPO. Oni filtriraju,

kompresuju, prate kritične podatke i prikazuju podataka od

velikog značaja za senior menadžere.

Takvi sistemi sve više obuhvataju analitiku poslovne

inteligencije za analizu trendova, predviđanja i spuštanje

(engl. drill down) ka podacima sa vecim nivoima detalja. 43


Systems)

Za projektovanje i razvoj ovog sistema najčešca se koriste

sledeci kritični faktori uspeha: profitabilnost, finansijski

indikatori, marketinški indikatori, ljudski resursi, rizik, tržišni i

potrošački trendovi.

U implementaciji se zahteva aktivno uključivanje izvršilaca a

neophodno je i intervjuisanje kao i izvođenje zahteva iz vec

postojeceg informacionog sistema.

Ključni problem IIS-a je sadržaj informacija a ne način

njihovog prezentovanja.

44


Systems)

Najbitniji deo razvoja IIS se odnosi na potrebu za

metodologijom tj. za razumevanje upravo onoga što se smatra

za veoma važnim performansama informacije za određenu

firmu koje trebaju izvršiocima.

Uravnotežena tablica rezultata (engl. Balanced Scorecard

Metod) i upravljanje performansama firme (engl.

Enterprise Performance Management- EPM) su dve

metodologije koje se koriste u projektovanju izvršnih

informacionih sistema.

45


Systems)

Uravnotežena tablica rezultata je okvir za strateški plan

operacionalizacije firme fokusirajuci se na merljive izlaze za

četiri dimenzije performansi firme: finansije, poslovni

proces, kupac, učenje i rast.

Performanse svake dimenzije se mere korišcenjem ključnih

indikatora performansi (Key Performanse Indikator - KPI),

a to su mere koje su predložili senior menadžeri da bi shvatili

koliko dobro firma obavlja svaku dimenziju, odnosno način

kako bi se došlo do otkrica šta se stvarno dogodilo u

poslovanju i da li je stvarnost u skladu sa zadatim ciljevima.

46


Systems)

Upravljanje performansama firme - EPM kao druga

metodologija je poznata i po nazivima Business Performance

Management (BPM) i Corporate Performance Management

(CPM).

Upravljanje performansama podrazumeva pažljivo planiranje

svih delova poslovanja i kreiranje ključnih pokazatelja radi

dobijanja slike kako kompanija zaista posluje i potom

sprovođenje analize razloga i izvora odstupanja u odnosu na

planirane želje i rezultate.

Izraz EPM predstavlja filozofiju koju čine tri osnovna

elementa: planiranje, kontrolu i izveštavanje o poslovanju

kompanije.47


Systems)

Glavne prednosti koje donosi EPM:

Jednostavno prikupljanje planova što čini planiranje

efikasnijim.

Konsolidacija i povezivanje velikog broja nepovezanih

planova što doprinosi bržoj i efikasnijoj analizi planova

(izrade what-if analiza, multidimenzionalnih pogleda na

planove, itd.)

Integrisanjem više poslovnih planova u finansijski plan i

osnovnih finansijskih izveštaja, firmama se omogucava

ušteda vremena i angažmana ljudskih potencijala da bi se

obavila složena korporativna planiranja.

48


Systems)

Prednosti IIS-a:

Jednostavan za korišcenje senior menadžerima;

Sposobnost za analizu trendova;

Uvecava liderske sposobnosti rukovodilaca;

Unapređuje lično razmišljanje i donošenje odluka;

Doprinosi strateškoj fleksibilnosti kontrole;

Unapređuje organizacionu konkurentnost na tržištu;

Ubrzava odgovor na situacije izvršnog odlučivanja koje

zahtevaju brzinu i efikasnost;

Bolji sistem izveštavanja;

Poboljšava mentalni model poslovne izvršne vlasti;

Pomaže poboljšanju konsenzusa i komunikacije;49


Systems)

Prednosti IIS-a:

Poboljšava kancelarijsku automatizaciju;

Smanjuje vreme za pronalaženje informacija;

Rana identifikacija performansi kompanije;

Detaljno ispitivanje kritičnih faktor uspeha;

Bolje razumevanje;

Upravljanje vremenom;

Povecava kapacitet i kvalitet komunikacije;

50


Systems)

Mane IIS-a:

Funkcije su ograničene;

Teško kvantifikovati prednosti;

Izvršilac može naici na preopterecenje informacijama;

Sistem može da postane spor;

Teško zadrži trenutne podatke;

Može dovesti do manje pouzdanih i nesigurnih podataka;

Preterani troškovi za malu kompaniju.

51

Sistemi za kolaboraciju i timski rad

Pored tipova sistema koje smo upravo opisali, u poslovanju su

potrebni specijalni sistemi za podršku kolaboraciji i timski rad.

Kolaboracija predstavlja saradnju sa drugima kako bi se

postigli zajednički i eksplicitni ciljevi.

Saradnja i timski rad su postali sve važniji u poslovanju zbog

globalizacije, decentralizacije odlučivanja i rasta u poslovima

gde je interakcija glavna aktivnost koja pruža dodatnu

vrednost.

Ulaganje u kolaboracionu tehnologiju proizvodi organizaciono

poboljšanje koje donosi četiri puta više kapitala nego što je

uloženo, a najviše doprinosi prodaji, marketingu i istraživačko

– razvojnim funkcijama. 52

Sistemi za kolaboraciju i timski rad

53

Prednosti Obrazloženje

Proizvodnja Ljudi koji rade zajedno mogu da obave složene zadatke

brže nego isti broj ljudi koji bi radio izolovano. Bilo bi

manje grešaka.

Kvalitet Ljudi koji rade u kolaboraciji mogu pred drugima istražiti

gde je greška i ispraviti je brže kada rade zajedno nego

samostalno.

Inovacija Ljudi koji rade u grupama mogu doci do inovativnijih

ideja za proizvode, usluge i administraciju nego isti broj

ljudi koji rade izolovano jedni od drugih.

Korisnički servis Ljudi koji rade u timovima mogu brže, bolje i efikasnije

odgovoriti na žalbe i probleme korisnika nego kad su

odvojeni jedni od drugih.

Finansijki pokazatelji

(profitabilnost i rast

prodaje)

Kao rezultat svega navedenog, kolaborativne firme

imaju superiorniji rast prodaje i bolje finansijske

pokazatelje.

Poslovne prednosti kolaboracije

Alati i tehnologije za kolaboraciju i timski rad

Trenutno, postoje na stotine alata koji funkcionišu.

Najbitnije i najpoznatije kategorije kolaborativnih softverskih

alata:

Mejl i instant poruke

Platforme za slanje poruka (Viber, FB Mesindžer,

WhatsAp, Skype, Slack)

Društveno umrežavanje

Wikis

Virtualni svetovi

Kolaborativna internet okruženja

Google Apps/Google Sites

Lotus Notes

Microsoft SharePoint

54

55

Beogradska akademija poslovnih i umetničkih

strukovnih studija

Menadžment informacioni sistemi

Hvala!

Pitanja?

dr Rade Matić

Documents

Menadžment informacioni sistemi Sistemi u odnosu na različite grupe menadžera Svaka ozbiljna firma ima različitu sistemsku podršku koja pomaže pri donošenju odluka za svaku