Menadment finansijskih institucija

8/10/2019 Menadment finansijskih institucija

1/368


2/368

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Doc. dr Zoran Jovi

MENADMENT

FINANSIJSKIH INSTITUCIJA

Beograd, 2008.


3/368

Autor:Doc. dr Zoran Jovi

Recezenti:Prof. dr Zoran PetroviDoc. dr Saa Kristi

Izdava:

UNIVERZITET SINGIDUNUMBeograd, Danijelova 32Za izdavaa:Prof. dr Milovan Stanii

Tehnika obrada:

Marko Markovi

Godina izdanja:2008.

Tira:300 primeraka

tampa:UGURA PRINT Beogradwww.cugura.co.yu

ISBN: 978-86-7912-128-8

MENADMENT FINANSIJSKIH INSTITUCIJA


4/368

Menadment nansijskih institucija III

PREDGOVOR Knjiga Menadment nansijskih institucija napisana je prema Na-stavnom planu i programu Univerziteta Singidunum za istoimeni nastavni

predmet na studijskom programu Finansije i bankarstvo.Sadraj knjige upoznaje studente sa pojmovnim odreenjem i poloa-

jem nansijskih institucija u savremenom nansijskom sistemu. Bankamakao jo uvek najznaajnijiim nansijskim institucijama, kao i svim drugim

relevantnim nansijskim institucijama dananjice se posveuje potrebnapanja kako bi se dobio celovit uvid u menadment nansijskih institucijai njihov znaaj za ukupni nansijski sistem. Obraeni su faktori koji utiuna menjanje bankarske i ukupne nansijske delatnosti. Posebno su obra-ene nove usluge koje pruaju banke i njeni nansijski konkurenti-drugenansijske institucije, kao i uticaj konkurencije i novih usluga na operativ-no upravljanje performansama nansijskih institucija. Centralno mesto je posveeno upoznavanju sa vrstama i karakteristika-

ma nansijskih institucija, pri emu su obraene: centralna banke, banke,ostale depozitne nansijske institucije, nansijske kompanije, a posebnosu obraeni institucionalni investitori: osiguravajua drutva, penzionifondovi, investicioni fondovi. Zatim su obraeni berzanski posrednici:

berze i OTC, brokeri i dileri, kastodi banke, a potom i savremeni nekredit-ni poslovi i institucije: lizing, franizing, forfeting i faktoring. Posebno poglavlje je posveeno regulisanju rada banaka i drugih po-menutih nansijskih institucija kroz regulativu rada nansijskih institucijadirektivama EU i kroz aktuelnu lokalnu zakonsku regulativu. U posebnom poglavlju su obraeni nansijski izvetaji banaka i drugihnansijskih institucija i njihovo meusobno uporeivanje, a u sledeemsu prikazani indikatori uspenog poslovanja banaka i drugih nansijkihinstitucija.

Posebno je izdvojeno poglavlje posveeno unapreenju poslovanja ba-naka i drugih nansijskih institucija, a posebno poglavlje je posveenoi meunarodnom bankarskom poslovanju kroz formu modernih meuna-rodnih nansijskih konglomerata i kontrolu njihovog rada.

Kroz zavrno poglavlje izloena je problematika stvaranja i upravljanjakarijerom u bankama i drugim nansijskim institucijama, koja studentima


5/368

IV Zoran Jovi

treba da ponudi neke od smernica za budui nastup na pragmatinoj sceniraznovrsnih nansijskih institucija. Kao pomo na tom putu stvaranja li-ne profesionalne karijere i imida dat je i poseban dodatak u vidu poglavlja

posveenog poslovnom bontonu. Fond informacija koje knjiga sadri predstavlja znaajnu i solidnu osno-vu u smislu potreba studenata za odreenim znanjima iz oblasti Menad-menta nansijskih institucija. Celokupno gradivo knjige je rasporeenona dvanaest delova, sledeim redosledom:

Pojmovno odreenje i poloaj menadmenta nansijskih insti-(1)tucija;Finansijske institucije kao deo nansijskog sistema;(2)Faktori koji menjaju bankarsku i nansijsku delatnost;(3)

Nove usluge koje pruaju banke i konkurenti iz oblasti nansija(4)i njihov meusobni uticaj;Vrste i karakteristike nansijskih institucija;(5)Regulisanje rada banaka i drugih nansijskih institucija;(6)Finansijski izvetaji banaka i drugih nansijskih institucija;(7)Indikatori uspenog poslovanja banaka i drugih nansijskih in-(8)stitucija;Unapreenje poslovanja banaka i drugih nansijskih institucija;(9)

(10) Meunarodno bankarsko poslovanje;Stvaranje karijere u bankama i drugim nansijskim institucija-(10)ma;Poslovni bonton.(11)

Autor koristi ovu priliku da se posebno zahvali recezentima i drugimsaradnicima ije su ideje i korisne sugestije doprinele unapreenju kvali-teta knjige. Takoe, autor e sa zahvalnou prihvatiti sve dalje sugestijei dobronamerne kritike koje bi mogle doprineti da ova knjiga u svojim

narednim izdanjima jo bolje ispuni svrhu kojoj je namenjena.Beograd, oktobar 2008.

Autor


6/368

Menadment nansijskih institucija V

SADRAJ

Predgovor

1. Pojmovno odreenje i poloaj menadmenta nansijskih insti-tucija .................................................................................................1

1.1. Menadment nansijskih institucija: denisanje i znaaj ............1 1.2. Proces menadmenta nansijskih institucija ................................5

1.2.1. Planiranje ............................................................................6 1.2.2. Organizovanje ....................................................................7 1.2.3. Voenje ...............................................................................8 1.2.4. Kontrola ..............................................................................8 1.3. Vrste menadmenta nansijskih institucija ................................10 1.4. Drutvena odgovornost, etika i ekologija ...................................10 1.4.1. Drutvena odgovornost nansijskih institucija .................11 1.4.2. Etika i menadment nansijskih institucija .......................12 1.4.3. Ekologija i menadment nansijskih institucija ................14

2. Finansijske institucije kao deo nansijskog sistema ..................17 2.1. Denicija i struktura nansijskog sistema i nansijskih

institucija ....................................................................................17 2.2. Finansijske institucije .................................................................20 2.2.1. Kreditne institucije ...........................................................20 2.2.2. Institucionalni investitori ..................................................22 2.2.3. Investicione banke (berzanski posrednici) .......................24

2.2.4. Savremene nekreditne institucije ......................................26

3. Faktori koji menjaju bankarsku i nansijsku delatnost ...........29 3.1. Trendovi u savremenom bankarstvu ..........................................31 3.1.1. Deregulacija .....................................................................34 3.1.2. Konkurencija ....................................................................35 3.1.3. Globalizacija .....................................................................37 3.1.4. Informacioni progres ........................................................41

3.2. Rizici u savremenom bankarstvu ...............................................46 3.2.1. Kreditni rizik ....................................................................47 3.2.2. Kamatni rizik ....................................................................49


7/368

VI Zoran Jovi

3.2.3. Valutni rizik ......................................................................51 3.2.4. Ostali trini rizici ............................................................52

3.2.5. Rizik likvidnosti ...............................................................543.2.6. Operativni rizik ................................................................56 3.2.7. Zakonski rizik ..................................................................58 3.2.8. Reputacioni rizik ..............................................................59 3.2.9. Dravni rizik .....................................................................60 3.2.10. Moralni hazard ...............................................................61 3.3. Nove organizacione forme povezivanja banaka i drugih

finansijskih institucija .................................................................62

4. Nove usluge koje pruaju banke i konkurenti iz oblasti finansija i njihov meusobni uticaj ...............................................67 4.1. Nove usluge i defnisanje parabankarskih i

nekreditnih poslova ....................................................................67 4.2. Operativno upravljanje performanasama novih usluga ..............71 4.2.1. Uticaj na upravljanje rizicima banaka ..............................71 4.2.2. Uticaj na upravljanje likvidnou banaka ........................74 4.2.3. Uticaj na upravljanje solventnou banaka ......................79

4.2.4. Uticaj na upravljanje profitabilnou banaka ...................80 4.2.5. Uticaj na ronu usklaenost aktive i pasive banaka .........85 4.2.6. Uticaj na stvaranje finansijskih konglomerata .................88

5. Vrste i karakteristike finansijskih institucija ..............................91 5.1. Centralna banka ..........................................................................91 5.2. Banke ..........................................................................................92 5.3. Ostale depozitne finansijske institucije ......................................94

5.4. Finansijske kompanije i ostale finansijske institucije .................96 5.5. Institucionalni investitori ............................................................98 5.5.1. Osiguravajua drutva ......................................................98 5.5.1.1. Pojam i vrste osiguranja ......................................98 5.5.1.2. Organizacija i funkcionisanje

osiguravajuih drutava .....................................105 5.5.1.3. Osiguravajua drutva na finansijskom tritu .. 110 5.5.1.4. Banke i osiguranja .............................................112 5.5.2. Penzioni fondovi ............................................................ 113

5.5.2.1. Reforma penzijskog osiguranja .........................114 5.5.2.2. Naini finansiranja penzijskog osiguranja .........116


8/368

Menadment nansijskih institucija VII

5.5.2.3. Funkcionisanje privatnih penzionih fondova ....119 5.5.2.4. Banke i penzioni fondovi ..................................121 5.5.3. Investicioni fondovi ........................................................123

5.5.3.1. Pojam i vrste investicionih fondova ..................123 5.5.3.2. Organizacija i upravljanjeinvesticionim fondovima ...................................127

5.5.3.3. Funkcionisanje investicionih fondova ...............129 5.5.3.4. Prednosti i nedostaci ulaganja u

investicione fondove ..........................................132 5.6. Berzanski posrednici ............................................................... 135 5.6.1. Berze i OTC ....................................................................135 5.6.1.1. Pojam i karakteristike berzanskih poslova ........136

5.6.1.2. Vrste berzanskih poslova ...................................138 5.6.1.3. Principi i nain trgovanja na berzi .....................145 5.6.1.4. Banke kao berzanski posrednici.........................147 5.6.2. Dileri i brokeri ................................................................149 5.6.2.1. Pojam i karakteristike dilera i brokera ..............150 5.6.2.2. Banke u vrenju dilersko brokerskih poslova ...153 5.6.3. Kastodi banke .................................................................154 5.7. Savremeni nekreditni poslovi i institucije ................................156

5.7.1. Lizing ..............................................................................156 5.7.1.1. Pojam i karakteristike lizinga ............................156 5.7.1.2. Vrste lizinga .......................................................158 5.7.1.3. Trokovi lizinga .................................................163 5.7.1.4. Razvoj lizinga ....................................................164 5.7.1.5. Prednosti i nedostaci lizinga ..............................167 5.7.2. Franizing .......................................................................169 5.7.2.1. Pojam i nastanak franizinga .............................169

5.7.2.2. Uesnici u sistemu franizinga ..........................172 5.7.2.3. Vrste franizinga ................................................174 5.7.2.4. Franizing u bankarstvu ....................................176 5.7.2.5. Prednosti i nedostaci franizinga .......................177 5.7.3. Forfeting ..........................................................................179 5.7.3.1. Pojam i nastanak forfetinga ...............................179 5.7.3.2. Uesnici u forfeting aktivnostima .....................183 5.7.3.3. Trokovi forfetiranja ..........................................185 5.7.3.4. Prednosti i nedostaci forfetinga .........................189

5.7.4. Faktoring ........................................................................191 5.7.4.1. Pojam i nastanak faktoringa ..............................191


9/368

VIII Zoran Jovi

5.7.4.2. Uesnici u faktoring aktivnostima ....................193 5.7.4.3. Funkcije faktoringa ...........................................195 5.7.4.4. Vrste faktoringa .................................................196

5.7.4.5. Prednosti i ogranienja korienja faktoringa ...2016. Regulisanje rada banaka i drugih nansijskih institucija.......205 6.1. Regulisanje rada nansijskih institucija direktivama

Evropske Unije .........................................................................205 6.2. Regulisanje osnivanja i poslovanja banaka ..............................208 6.2.1. Delatnost i osnivanje banaka ..........................................208 6.2.2. Regulisanje adekvatnosti kapitala banaka ......................211 6.2.3. Regulisanje kreditnog rizika banaka ..............................214

6.2.4. Regulisanje likvidnosti banaka ......................................215 6.2.5. Regulisanje deviznog rizika banaka ...............................216 6.3. Regulisanje osnivanja i poslovanja

drugih nansijskih institucija ...................................................218 6.4. Organizacija i nain upravljanja bankama i

drugim nansijskim institucijama ............................................239 6.5. Nadzor banaka i drugih nansijskih institucija ........................246

7. Finansijski izvetaji banaka i drugih nansijskih institucija..255 7.1. Bilans stanja banke ...................................................................256 7.2. Bilans uspeha banke .................................................................258 7.3. Drugi korisni nsijski izvetaji banke ......................................262 7.4. Uporeivanje nansijskih izvetaja banke i

drugih nansijskih institucija ...................................................2638. Indikatori uspenog poslovanja banaka i

drugih nansijskih institucija ......................................................265 8.1. Finansijski indikatori banaka ....................................................265 8.1.1. Pokazatelji prinosa .........................................................266 8.1.2. Odnos prinosa i rizika ....................................................271 8.2. Indikatori uspenog poslovanja

drugih nansijskih institucija ...................................................273 8.3. Uticaj veliine banke na poslovni uspeh ..................................274

9. Unapreenje poslovanja banaka i

drugih nansijskih institucija.....................................................277


10/368

Menadment nansijskih institucija IX

9.1. Ekonomija znanja i njegova primena ubankarstvu i nansijskoj delatnosti ..........................................277

9.1.1. Mikroekonomski znaaj ekonomije znanja ....................279

9.1.2. Makroekonomski znaaj ekonomije znanja ...................281 9.1.3. Znaaj ekonomije znanja za razvojposlovnog bankarstva .....................................................284

9.2. Izvori informacija iz oblasti bankarstva inansijske delatnosti ................................................................288

10. Meunarodno bankarsko poslovanje ......................................295 10.1. Vrste inostranih bankarskih organizacija i problemi ..............295 10.2. Stvaranje nansijskih konglomerata i njihova kontrola .........297

10.2.1. Monitoring nansijskih konglomerata .......................302 10.2.2. Neposredna kontrola nansijskih konglomerata ........303 10.2.3. Revizija nansijskih konglomerata ............................305 10.2.4. Interna kontrola nansijskih konglomerata ................306

11. Stvaranje karijere u bankama idrugim nansijskim institucijama ............................................309

11.1. Upravljanje ljudskim resursima ..............................................309

11.1.1. Denisanje i znaaj ljudskih resursa ............................309 11.1.2. Planiranje ljudskih resursa ............................................311 11.1.3. Regrutovanje, selekcija i socijalizacija .........................313 11.1.4. Obuka ............................................................................317 11.1.5. Materijalne i nematerijalne stimulacije zaposlenih ......320 11.2. Mogunosti za stvaranje karijere u bankarstvu i

drugim nansijskim institucijama ..........................................325 11.3. Upravljanje karijerom ............................................................331

11.3.1. Planiranje budunosti ...................................................331 11.3.2. Stvaranje pravog imida ...............................................333 11.3.3. Promena posla ..............................................................334 11.3.4. Osvajanje vrha ..............................................................335 11.3.5. Opstanak na vrhu ..........................................................336 11.3.6. Lista za postizanje briljantne karijere ...........................337

12. Poslovni bonton..........................................................................341

Literatura ...........................................................................................351


11/368


12/368

Menadment finansijskih institucija 1

1. POJMOVNO ODREENJE IMENADMENTA FINANSIJSKIH

INSTITUCIJA

1.1. MENADMENT FINANSIJSKIH INSTITUCIJA:DEFINISANJE I ZNAAJ

Startni problem kod menadmenta finansijskih institucija je njegovoprecizno definisanje. Mnogi znaajni teoretiari iz ove oblasti su poku-avali da definiu menadment. Polazei od najboljeg iz definicija veeg

broja autora, menadment finansijskih institucija se moe definisatikao proces planiranja, organizovanja, voenja i kontrole raspoloivihljudskih i materijalnih resursa radi ostvarivanja ciljeva finansijske in-

stitucije.Menadment finansijskih institucija je univerzalan proces koji se odnosi

na svaku finansijsku institiciju i primenljiv je u svakoj od njih pojedina-no, bez obzira na njihov tip, veliinu i strukturu, zbog injenice da je za

postizanje ciljeva potrebno upravljanje. U teoriji i praksi, menadment fi-nansijskih institucija se izuava i sprovodi ne samo na nivou modeliranjafinansijske grane kao celine, ve i kao menadment usmeren na modelira-nje pojedinih oblasti finansija (bankarski menadment, menadment inve-

sticionih fondova, portfolio menadment i sl.). Menaderi u fi azinrovogdousijokidujlusamajicutitsnimiksjisnanusmeravanje aktivnosti ka ostvarenju ciljeva fi .ajicutitsnihiksjisnanOni su zadueni za sprovo -ov,ajnavozinagro,ajnarinalpitsonvitkaejne -lajiretamihiksdujlhiviolopsarziiredaneminepsU.elortnokiajnenih resursa izvlae maksimum i ostvaruju ciljeve finansijskih institucija.Ako se pogleda u dananju realnost, moe se uoiti da neke finansijske

orpekosivontezuziujuravtsoujneurkouejicutitsni fite, dok druge finan-evjaN.moktibugasujulsopejicutitsnieksjis a razlika izmeu uspenih i

neuspenih finansijskih institucija je u menadmentu. Otuda nije sluajnoda je po -insalvejokatalphikosivontezuziukanzuuakevgovokate


13/368

2 Zoran Jovi

ci nansijskih institucija plaaju dobrim menaderima. Ukoliko je merauspenosti nansijske institucije menaderski pristup u njenom voenju,onda je angaovanje dobrih menadera samo na prvi pogled visok troak

za vlasnike. Po pravilu, dobri menaderi vlasnicima obezbeuju visokeprote ili ostvarivanje drugih ciljeva koje vlasnici pred njih postavljaju,to opravdava njihovo angaovanje.

Organizacija postoji u svakoj prilici kada dvoje ili vie ljudi rade nastruktuiran nain da bi ostvarili jedan ili vie ciljeva.Opti pojam or-ganizacije nansijskih institucija obuhvata jedinstvo sreenih, meusobno

povezanih delova-podsistema, meu kojima se kao jedan podsistem nalazii menadment nansijskih institucija. Menadment je kljuni proces po-slovanja nansijske institucije i aktivnost usmerena ka realizaciji njenih

ciljeva i zadataka, dok se istovremeno organizacija nansijskih institucijamoe posmatrati kao instrument i sredstvo menadmenta. Otuda, za ra-zlikovanje pojmova organizacije i menadmenta nansijskih institucijanajvanije je u potpunosti razumeti mogunost posmatranja tog odnosa sarazliitih aspekata i znati sa kojeg aspekta je potrebno u svakoj pojedina-noj situaciji posmatrati taj odnos.

Teoretiari menadmenta najee pri objanjavanju organizacije i po-trebe za organizacijom koriste primer lova. Parafrazirajui taj primer moe

se zamisliti tradicionalni zimski lov na vuka, kada vie stotina lovaca kre-e sa ciljem da pronau i ubiju vuka. Kada bi svi ti naoruani lovci kre-nuli bez ikakve organizacije, samo sa eljom da budu uspeni, realno jeoekivati da bi jedini proteri bili vukovi i da je izvesno da bi lovci bili

jedina opasnost samo za sebe da povrede jedni druge. Sa dobrom orga-nizacijom, u kojoj bi svaki lovac znao svoj put i pravac u kome moe da

puca, lovci mogu za nekoliko sati da pronau i odstrele svakog vuka kojise nalazi u lovitu.

Bitna odrednica u deniciji menadmenta i organizacije je ostvarenjejednog ili vie ciljeva nansijske institucije. Cilj je namera koju nan-sijska institucija planira da ostvari.Najei cilj nansijskih institucija

je stabilna trina pozicija i ostvarenje prota. Ovaj cilj sebi postavljajunansijske institucije osnovane od strane investitora koji investiranjemele da zarade vie od kamate koju mogu zaraditi oroavanjem sredstava ukvalitetnim bankama. esto nansijske institucije sebi postavljaju i drugeciljeve kao to su poveanje trinog uea, smanjenje rizika tj. povea-nje sigurnosti nansijskih plasmana, diversikaciju aktive, osvajanje no-

vih nansijskih proizvoda i usluga odnosno trinih segmenata i sl. Polazei od stava jednog od najpoznatijih teoretiara menadmenta Pi-


14/368

Menadment nansijskih institucija 3

tera Drakera, koji je analizirajui menaderski uinak, denisao konceptekojima menaderi nastoje da ostvare ciljeve kao to su ekasnost i efek-tivnost, moe se rei da ekasnostpodrazumeva izvlaenje maksimuma

uz to manja ulaganja. Menaderi nansijskih institucija nastoje da ostva-re planirane rezultate uz minimalno angaovanje sredstava, visoku pro-duktivnost, minimum rizika i sl. Efektivnostpodrazumeva da menaderiostvaruju cljeve nansijskih institucija ne samo uz to manja ulaganja vei kroz izbor aktivnosti kojima se do cilja stie. Menader koji odabere da

pekarsku proizvodnju bazira iskljuivo na proizvodnji hleba, zanemarujuiinjenicu da je proizvodnja peciva viestruko protabilnija, je neefektivanak i u sluaju da se hleb proizvodi na maksimalno ekasan nain. Prenetona domen nansijskih institucija, to znai da menader koji recimo odabe-

re da bankarsku uslugu bazira iskljuivo na depozitno-kreditnoj aktivnosti,zanemarujui injenicu da su savremeni nebankarski i nekreditni poslovi

protabilniji, je neefektivan ak i u sluaju da se depozitno-kreditna aktiv-nost obavlja na maksimalno ekasan nain.

Pojednostavljeno, ekasnost moemo denisati tako da se stvari radena pravi nain, a efektivnost tako da se prave stvari rade na pravinain.

Iz svega reenog proizilaze bitne karakteristike menadmenta:1

rad s drugima i pomou drugih;- ciljevi organizacije;-ekasnost nasuprot efektivnosti;-ogranieni resursi;-promenljiva okolina.-

Slika 1: Meusobni odnosi i povezanost karakteristika menadmenta izdenicije menadmenta2

1 Vukievi dr Milan, Menadment, Prometej, Novi Sad, 2007,str.17 .2 Ibidem


15/368

4 Zoran Jovi

Operativne zadatke poslovanja nansijskih institucija ne izvrava me-nadment, ve se u tome oslanja na druge lanove nansijskih institucijakoji su nosioci pojedinih zadataka. Menadment osigurava logistiku po-

drku kako bi se stvorili uslovi za efektivnu i ekasnu upoterbu drugih,u cilju ostvarivanja ciljeva nansijske institucije, to zahteva kolektivnuakciju koja pretpostavlja menadment. Ciljevi odreuju svrhu, smer i ak-cije menadmenta, a ostvarenje ciljeva ukazuje na meru uspenosti me-nadmenta.

Putem ekasnog menadmenta se reduciraju trokovi nansijskih in-stitucija, dok se putem efektivnog menadmenta poveava prot kroz

poveanje produktivnosti. Menadment je vetina postizanja ciljeva kojeostvaruju druge osobe, prvenstveno zaposleni radnici u nansijskoj insti-

tuciji. Racionalna upotreba resursa uslovljena je njihovom ogranienoui visokom i rastuom cenom. Ekasnom i efektivnom upotrebom ograni-enih resursa nansijske institucije, menadment vri primenu ekonomije

poslovanja. Promene u okruenju nansijskih institucija su sve brojnije i dinami-nije to rezultira u sloenom, heterogenom i dinaminom okruenju. Tood menadmenta zahteva predvianje buduih promena, pripremanje i

prilagoavanje novonastalim uslovima poslovanja. Menadment je uni-

verzalan proces koji je primenljiv u svim granama privrede i svim vrstamanansijskih institucija razliitih veliina, struktura i nivoa kojima trebauspeno upravljati. Iz napred navedenog uoava se veliki i rastui znaaj menadmen-ta. Kvalitetni menaderi obezbeuju ekasno i efektivno funkcionisanje iostvarivanje ciljeva nansijskih institucija. U okruenju koje karakteriesve vea konkurencija i sve zahtevniji klijenti ovo je izuzetno sloen po-sao. Izvesno je oekivati da e prva polovina ovog veka biti u znaku rasta

potreba za menaderima nansijskih institucija. Verovatno najvee rezerve za brz ekonomski rast nansijskih institucijana naim prostorima, pa i ukupne ekonomije, lee u pravilnom sagleda-vanju i korienju efekta pravilne primene ekasnosti i efektivnosti. Me-naderi naih nansijskih institucija su najee okrenuti prema ekasno-sti, pokuavajui da stvari urade na najbolji mogui nain, to esto donosinedovoljno dobre efekte. Reenje je u efektivnosti tj. potrebno je raditi

prave stvari, koliko god je mogue na pravi nain. Na primer, menade-rima kojima je povereno upravljnje bankom kojoj je osnovna delatnost

plasiranje kredita privrednim subjektima, mogu primenom principa eka-snosti da poveaju obim plasmana i prota maksimalno za nekoliko proce-


16/368


nata. Ukoliko se okrenu principu efektivnosti i opredele za diversikacijusvoje aktivnosti, stavljajui teite na plasmane stanovnitvu, plasmane uhartije od vrednosti odnosno rad na tritu kapitala i atraktivnim novanim

tritima, uvoenje dopunskih-parabankarskih poslova (investicioni fon-dovi, lizing itd.), obim prota mogu da poveaju ak i vie puta.

1.2. PROCES MENADMENTAFINANSIJSKIH INSTITUCIJA

Usluge nansijskih institucija u krajnjoj instanci predstavljaju procesopsluivanja javnosti. Metod kojim se taj proces moe uspeno obaviti i

time postii cilj legalno akumuliranje prota je: pruanje korisne usluge.Zakon ekonomije ne poznaje niti dugo tolerie dobijanje bez davanja i neomoguava da se dobije neto za nita. U trinim ekonomijama, nansij-ske institucije, bez davanja ekvivalentne vrednosti zauzvrat, ne mogu le-galno sticati prot samo na osnovu toga to su jae od drugih. Trite daje

priliku svim nansijskim institucijama da prue korisnu uslugu i steknuodgovarajui prot proporcionalno vrednosti te usluge. Zanemarivanjeovog principa dovodi nansijsku instituciju do gubitka privilegije opslu-ivanja javnosti.

Vetina rukovoenja tj. menadment nansijske institucije ima cilj daupravljakim aktivnostima omogui protabilno poslovanje i razvoj nan-sijske institucije. To se postie kroz obavljanje etiri funkcije:

Planiranje (planing);-Organizovanje (organizing);-Voenje (leading);-Kontrolisanje (controling).-

Treba naglasiti da se ovde nikako ne radi o etiri odvojena ili labavopovezana skupa aktivnosti, ve o meusobno povezanim funkcijama.Proces je tok, put i nain kojim neto nastaje. Takoe, proces je i razvi-zak i postupak. Posmatrano kroz prizmu denicije menadmenta nan-sijskih institucija proces je tok, put i nain kojim menaderi vode -nansijsku instituciju u nameri da ostvare poverene zadatke-ciljevenansijske institucije.Menadment karakterie sistematizovani metodna koji se obavljaju aktivnosti. Menadment nansijskih institucija senaziva procesom da bi se istakla njegova vremenska dimenzija. On tra-je, prolazi kroz odreene faze i poseduje interakciju tj. svi menaderinansijskih institucija, bez obzira na line sposobnosti i vetine, upu-


17/368

6 Zoran Jovi

taju se u odreene meusobno povezane aktivnosti kako bi postiglieljene ciljeve.

1.2.1. PLANIRANJE Planiranje je proces postavljanja ciljeva i odreivanje podesnogtoka akcije da bi se oni postigli.3Planiranje znai da menaderi unapreddobro promiljaju o svojim ciljevima i akcijama i da se te akcije ne zasni-vaju na predoseanju nego na nekom metodu, planu ili logici. Planovimase postavljaju zadaci nansijskoj instituciji i odreuju najbolje procedureza njihovu realizaciju. Istovremeno, planovi su i upustva po kojima nan-sijska institucija obezbeuje i angauje sredstva za postizanje ciljeva, a

lanovi nansijske institucije obavljaju aktivnosti koje su konsistentne saodabranim ciljevima i procedurama. Napredovanje ka odabranim ciljevi-ma se nadgleda i meri, tako da mogu da se preduzmu korektivne akcijeukoliko progres nije zadovoljavajui. Prvi korak planiranja jeste izbor ciljeva nansijske institucije, nakonega se odreuju ciljevi za svaki organizacioni deo diviziju, sektor, ode-ljenje itd. Kada se oni jednom odrede, opredeljuju se programi za njihovosistematsko postizanje. Top menadment nansijke institucije, prilikom

odabiranja ciljeva i razvijanja programa, razmatra njihovu izvodljivost iprihvatljivost u odnosu na menadere i zaposlene u toj nansijskoj institu-ciji. Znaajno mesto u aktivnostima planiranja zauzimaju odnosi i vreme.Planiranjem se dobija poeljna slika buduih okolnosti, uzimajui u obzirtrenutno raspoloiva sredstva, prola iskustva i sl. Planovi koje donosi topmenadment odnosno glavna uprava nansijske institucije koja je odgo-vorna za celu instituciju, mogu biti za periode duge do pet ili deset godi-na, dok planiranje za pojedine organizacione delove nansijske institucije

obuhvata mnogo krae periode kao to su godina, kvartal, mesec, nedelja,pa i radni dan. Planiranje je sastavni deo menadmenta na svim nivoi-ma, ali je njegova dimenzija razliita na razliitim nivoima menadmenta.Otuda sve funkcije menadmeta usklauju svoje planove sa, u procesu

planiranja, odabranim ciljevima i zadacima nansijske institucije.Planiranje, kao jedan od najvanijih poslova menadera vieg ranga,

predstavlja prvu i osnovnu funkciju savremenog upravljanja nansijskominstitucijom. Menaderi prepoznaju nove razvojne anse nansijske insti-tucije i procenjuju rentabilnost novih projekata i ulaganja, ime postavljaju

3 Stoner D., Friman E., Gilbert D., Menadment, Zelind, Beograd, 2002, str.9.


18/368


nove poslovne ciljeve. Pri ostvarenju ciljeva vodi se rauna da se poslova-nje nansijske institucije racionalno prilagodi oekivanim buduim pro-menama u okruenju i minimalizuje uticaj nepovoljnih trinih kretanja.

Za dugorono poslovanje nansijske institucije veoma je znaajno stra-teko planiranje kao osnovica daljeg razvoja i perspektive. Denisanjedugorone poslovne politike vri Upravni odbor nansijske institucije,

prvenstveno na predlog menadment tima, koji kasnije svojom punom ini-cijativom sprovodi metode poboljanja protabilnosti, utvruje planoverazvoja i kompetenciju zaposlenih. Menadment tim, takoe brine o bla-govremenom jaanju kadrovskog potencijala, unapreenju njihove moti-vacije i nove organizacije rada i predlae korekcije ili izmene dugoronih

planova i stretegija.

1.2.2. ORGANIZOVANJE

Organizovanje je proces angaovanja dvoje ili vie ljudi da na struk-tuiran nain rade zajedno kako bi postigli cilj ili grupu ciljeva.4 Orga-nizovanje je proces araniranja i dodeljivanja poslova, autoriteta, te iznosalanovima nansijske institucije kako bi oni postigli njene ciljeve.

Ostvarenje ciljeva tj. poslovnog uspeha ostvaruje se kroz uspostavljanje

optimalne organizacije i kvalitetne procedure rada. Implementacijom ade-kvatnih procedura ostvaruje se optimalno organizaciono funkcionisanjenansijske institucije i ekasno sprovoenje utvrene poslovne politike.Menadment nansijske institucije organizuje poslovanje kroz ustrojenu

podelu poslova i hijerarhiju, meusobnu funkcionalnu saradnju i razmenuiskustava uz neophodno ukljuivanje kompetentnih strunjaka-specijalistaza svaku posebnu aktivnost.

Razliite delatnosti i ciljevi zahtevaju i razliite strukture. Finansijska

institucija koja, na primer tei da razvije poslove sa hartijama od vrednostizahteva sasvim drugaiju organizacionu strukturu od nansijske institucijekoja tei da razvije poslove sa potroakim kreditima. Poslovi prve nan-sijske institucije zahtevaju angaovanje timova strunjaka kao to su ana-litiari i trgovci hartijama od vrednosti, portfolio menaderi i investicionisavetnici, ovlaeni revizori, dok poslovi druge nansijske institucije zah-tevaju angaovanje timova klijent menadera, kreditnih analitiara, stru-njaka za obradu zajmova, risk menadera, blagajnika i direktora poslovnih

jedinica jer se radi o poslovima koji zahtevaju i teritorijalnu organizacionu

4 Ibidem, str.10.


19/368

8 Zoran Jovi

disperziju. Iako zaposleni u svakoj nansijskoj instituciji treba ekasno dasarauju, oni se ne mogu organizovati po jednom modelu. Zato menaderimoraju da usklade strukturu nansijske institucije sa njenim ciljevima i

sredstvima. Taj proces se naziva dizajn nansijske institucije. Znaajno mesto u aktivnostima organizovanja zauzimaju odnosi i vreme.Organizovanje stvara strukturu za odnose u okviru nansijske institucijei kroz te strukturirane odnose sprovode se budui planovi. Drugi aspektodnosa koji zadire u organizovanje jeste potraga za adekvatnim brojem istrukturom zaposlenih, aktivnost poznata kao upravljanje ljudskim resur-

sima.

1.2.3. VOENJE

Voenje liderstvo je proces usmeravanja i uticanja na radompovezane aktivnosti koje obavlja grupa ljudi ili itava organizacija.5Voenje podrazumeva usmeravanje zaposlenih, uticanje na njih i njihovomotivisanje kako bi oni ostvarili osnovne zadatke. Znaajno mesto u aktivnostima voenja, takoe zauzimaju odnosi i vre-me. Voenje, u stvari, zalazi u samu sr menaderovih odnosa sa svakimod pojedinca koji rade za njega. Menaderi su po pravilu lideri, rukovode

pokuavajui da nagovore druge da im se pridrue u potrazi za budunoukoja je denisana u fazama planiranja i organizovanja. Stvarajui pravuatmosferu, oni pomau zaposlenima da daju sve od sebe u postizanju ci-ljeva nansijske institucije. Lideri su oni zaposleni, po pravilu menaeri,koje grupa zaposlenih doivljava kao vou, to je razlog da se lanovi tegrupe ponaaju kao njegovi sledbenici. Najee su zaposleni sledbenicimenadera date grupe, koji je ujedno i lider, ali je mogue da grupa zapo-slenih kao vou doivljava drugu osobu nemenadera-izvrioca, u kom

sluaju se funkcija menadera i lidera ne poklapa u jednoj osobi. Potosvaki menader nije uvek i lider, vano je istai da dugorono posmatrano,svaki uspean menader mora biti i lider, jer je to bitna pretpostavka eka-snosti menaderskog delovanja u nansijskoj instituciji.

1.2.4. KONTROLA

Kontrola je proces kojim se obezbeuje da se stvarne aktivnostipodudaraju sa planiranim.6Konano, menaderi moraju da se uvere da

5 Ibidem6 Ibidem


20/368


akcije koje preduzimaju zaposleni, tu nansijsku instituciju vode ka utvr-enim ciljevima. Funkcija kontrole se obavlja kroz aktivnosti kao to su, na prvom mestu,

ustanovljavanje standarda i metoda za merenje rezultata, zatim samo me-renje rezultata, potom utvrivanje da li rezultati odgovaraju standardima ina kraju se, ukoliko je potrebno, preduzimaju korektivne akcije. Pomoufunkcije kontrole menaderi odravaju nansijsku instituciju na pravom

putu. Sve ee nansijske institucije uspostavljaju nove naine da pobolj-aju kvalitet funkcije kontrole. Vano mesto u aktivnostima kontrole zauzimaju odnosi i vreme. Me-naderi moraju da brinu o kontroli zato to tokom vremena rezultati koje

postie nansijska institucija nisu u skladu sa planiranim. Menadment

nansijskih institucija je ekasan i efektivan samo ako su kvalitetno is-punjene sve etiri osnovne funkcije (planiranje, organizovanje, voenjei kontrola) i ako su one meusobno usklaene. Puno je primera u kojimamenaderi nansijskih institucija dobro urade plan ali zbog neadekvatneorganizacije, voenja ili kontrole ciljevi ne budu ostvareni. Zato je prepo-ruljivo da se jednaka panja posveti svim menaderskim aktivnostima,sa naglaskom na njihovoj koordinaciji zbog injenice da je proces menad-menta interaktivan proces.

Funkcijom kontrole, kroz odgovarajue procedure, menadment nan-sijskih institucija vri kontrolu primene utvrene poslovne politike. Pri-menom interne kontrole u bankama i drugim nansijskim institucijamase svodi poslovni rizik na najnii mogui nivo uz istovremenu primenu

principa likvidnosti i protabilnosti poslovanja. Interna kontrola svoju panju usmerava na: denisanost pojedinih duno-sti i odgovornosti, utvrivanje razliitih limita u odluivanju, utvrivanje

procedura za donoenje odluka, kompletiranje dokumentacije, tano, bla-

govremeno i sveobuhvatno iskazivanje poslovnih promena, procedure zaizradu razliitih izvetaja, dvostruku kontrolu imovine, duple overe nalogaza plaanje, obaveznu informisanost pri odluivanju i plaanju, ukrtanjefunkcija itd.

Kvalitet menadmenta nansijske institucije se najvie ogleda u sposob-nosti da identikuje, izmeri, prati i kontrolie rizike poslovanja od kojihsu kljuni likvidnosni, kreditni, kamatni i operativni rizik. Kontrolom ovihrizika obezbeuje se sigurnost, pouzdanost i ekasnost poslovanja nan-sijske institucije.


21/368

10 Zoran Jovi

1.3. VRSTE MENADMENTAFINANSIJSKIH INSTITUCIJA

Prema poslovima i dunostima menadment nansijskih institucija semoe podeliti na:Generalni menadment;-Marketing menadment;-Operativni menadment;-Finansijski menadment.-

Generalnimenadment upravlja kvalitetom poslovanja i snosi najveu

odgovornost za sudbinu nansijske institucije. On predvia neizvesnosti ipromene na tritu, priprema odgovarajue planove, kontrolie i ogrania-va rizike poslovanja i upravlja motivacijom zaposlenih. Marketingmenadment identikuje i istrauje nova trita, pripremanove nansijske proizvode i usluge i kreira njihove reklamne kampanje i

prezentacije. Operativnimenadment obezbeuje praenje, prihvatanje i primenunajsavremenijih informacionih tehnologija u poslovanju nansijskih in-stitucija.

Finansijskimenadment obezbeuje sainjavanje i distribuciju neop-hodnih nansijskih izvetaja, saradnju sa revizorima i kontrolorima, for-miranje cena nansijskih usluga i pristup nansijskom tritu.

1.4. DRUTVENA ODGOVORNOST,ETIKA I EKOLOGIJA

Menadment nansijskih institucija se suoava sa najmanje pet odgo-

vornosti, a to su: ekonomskaodgovornost, zakonskaodgovornost, eti-kaodgovornost, ekoloka odgovornost i drutvenaodgovornost.

Ekonomska odgovornostpodrazumeva odgovornost za ispunjenje cilje-va nansijske institucije, to u protabilnim institucijama podrazumeva

prot, zbog ega se i naziva ekonomska odgovornost i kojoj je inae iposveen vei deo problematike prouavanja menadmenta nansijskihinstitucija. Zakonska odgovornostpodrazumeva potovanje kako zakona i propi-

sa, tako i internih akata nasijske institucije u kojoj se radi. Sankcije zamenadere koji ne potuju zakone, propise i interne akte svoje nansijske


22/368


institucije su i materijalne i moralne, tako da je jedino pravilo da nemaalternative poslovanju uz potovanje svih propisa. Drutvena odgovornost, etika i ekologijase ree prouavaju, a vreme-

nom dobijaju sve vie na aktuelnosti, pa e na ovom mestu biti predmetneto irih razmatranja

1.4.1. DRUTVENA ODGOVORNOSTFINANSIJSKIH INSTITUCIJA

Drutvena odgovornost nansijskih institucija predstavlja odnos nji-hvog menadmenta prema okruenju koji se meri pisanim i nepisa-nim pravilima, prema kojima se ocenjuje ponaanje menadmenta,

odnosno nansijske institucije. Drutvena odgovornost je relativno noviposlovni pojam koji je nastao poetkom 70-ih godina dvadesetog veka, apodrazumeva obavezu menadmenta da donosi odluke i preduzima akcijekoje e biti istovremeno u skladu i sa interesima drutva i sa interesimanjihovih kompanija.

Koncept drutvene odgovornosti se zasniva na stavu da nansijske insti-tucije nisu nezavisni subjekti odgovorni samo vlasnicima. One imaju od-govornost i prima irem drutvu koje odobrava njihovo stvaranje i rad kroz

razliite zakone i propise i podrava ih korienjem njihovih nansijskihproizvoda i usluga. Otuda drutvena odgovornost menadmenta nansij-skih institucija prevazilazi okvire ostvarivanja prota i ukljuuje zatitu i

poboljanje drutvene koristi. Drutvena odgovornost nansijskih institucija znai da one treba da:

daju doprinos reavanju socijalnih problema u drutvu putem zapolja--vanja i korektnog plaanja zaposlenih radnika;spreavaju i reavaju ekoloke probleme;-

unapreuju zdravlje, obrazovanje i kulturu u drutvu;- omoguavaju svojim uspenim menaderima da se povremeno ili stal--no angauju na poslovima dravne ili lokalne uprave kako bi unapre-dili njen rad.

Pored pristalica koncepta drutvene odgovornosti, postoje i protivnicistava da kompanije imaju i drutvenu odgovornost, odnosno da je jedinadrutvena odgovornost menadmenta maksimalno ostvarenje prota ilidrugog cilja koji se pred njega postavlja. Argumenti za drutvenu odgovornost su: oekivanje javnosti; dugoroni

proti; etike obaveze; javni imid; bolja zatita ivotne sredine; ravnote-a izmeu odgovornosti i moi; dugoroni boljitak za akcionare; prednost


23/368

12 Zoran Jovi

prevencije nad leenjem-predupreivanje skupog ispravljanja greaka tj.drutvenih problema. Argumenti protiv drutvene odgovornosti su: neostvarenje maksimalnih

prota; razvodnjavanje namere tj. bazinih ciljeva kao to su poveanjeproduktivnosti, ekasnosti i efektivnosti; poveanje trokova; nepoznava-nje vetina odabira aktivnosti koje su zaista drutveno znaajne-mogunost

podravanja aktivnosti koje nisu drutveno znaajne ili ak nisu drutvenoocenjene kao korisne; previe moi u rukama lidera kompanija.

1.4.2. ETIKA I MENADMENTFINANSIJSKIH INSTITUCIJA

Poslovna etika je veoma znaajan, a istovremeno i kontroverzan pro-blem poslovnog sveta dananjice, to podrazumeva da ne postoji univer-zalno prihvaen pristup reavanju etikih pitanja. Etika se moe deni-sati kao skup naela moralnog ponaanja nekog drutva ili drutvenegrupe koja se temelje na osnovnim kategorijama drutvenih vrednostikao to su dobrota, potenje, dunost, istina, humanost, potovanje,dranje obeanja, potovanje vlasnitva, potovanje linosti, odsustvozle volje itd.

U svakodnevnom govoru termini etika i moral se smatraju sinonimi-ma. Razlika postoji. Etika je iri pojam od morala. Etika predstavlja -lozofsko i teoretsko shvatanje morala, dok je moral konkretan oblikljudske slobode normiran pravilima ponanja meu ljudima, ili jo

jednostavnije moral podrazumeva praksu pravilnog ponaanja, dokse etika odnosi na teoriju pravilnog ponaanja(ponaanja koje uvaavaosnovne kategorije drutvenih vrednosti)7

Sa stanovita menadmenta nansijskih institucija etika je moralno pro-

cenjivanje menadment akcija i odluka, kao prihvatljivih ili neprihvatlji-vih, sa stanovita opteprihvaenih naela poslovanja. Etika pravila kojavae za nansijske institucije prvenstveno slue da zatite interese klije-nata odnosno investitora i obezbede integritet nansijskih trita. Etikenorme se uvode na nansijsko trite preko uesnika, putem regulative uoblasti nansijskih institucija. Najvei broj osnovnih etikih naela je for-malizovan u zakonima, propisima i kodeksima kojima se ponaanje ue-snika na nansijskim tritima prilagoava vaeim standardima u dru-tvu. Meutim problem etike u menadmentu je izuzetno sloen, jer ima i

7 Vukievi dr Milan, Menadment, Prometej, Novi Sad, 2007, str. 72.


24/368


dosta etikih naela koja nisu formalizovana i pojava da se etika vezujeza jednog oveka ili instituciju koji natoje da moralne standarde tumae isprovode u skladu sa svojim interesima.

Klijenti su izuzetno osetljivi na pojave neetikog menaderskog pona-anja nansijskih institucija kao npr. na diskriminaciju korisnika usluga,neistinite informacije u promociji, vezivanje nansijskih proizvoda i uslu-ga i na taj nain prodaju i onih neopravdano skupljih i sl. U Srbiji je proces etike regulative nansijskog poslovanja zapoeo2007. godine kada je Udruenje banaka Srbije objavilo Kodeks profesi-onalnog bankarskog ponaanja. U budunosti se oekuje da i ostale -nansijske institucije i njihova strukovna udruenja objave svoje kodekse

po ugledu na stanje na razvijenim nansijskim tritima. Ovim kodeksom

se, pored ostalog propisuju osnovni principi koje zaposleni u bankarskomsektoru treba da primenjuju, kao to su: zakonitost, odgovornost, poslov-na tajna, utivost, doslednost, informisanost i korektnost. Kodeksomsu takoe obuhvaeni odnosi izmeu banke i klijenta zikog lica, banke iklijenta pravnog lica, kao i odnos banaka i drugih institucija.

Na razvijenim nansijskim tritima, sa razvijenim nansijskim in-strumentima i razvijenim nansijskim institucijama prihvaena je potrebauspostavljanja etikih principa u vidu kodeksa poslovanja. U SAD npr. po-

stoji zakonska obaveza za odreene institucije da formuliu kodekse poslo-vanja. Iako se sva etika pravila ponaanja ne donose u vidu normi, najveibroj nansijskih institucija potuje etike zakone zbog straha od sankcijaklijenata ili samog nansijskog sektora. esto i same nansijske institucijedeniu svoje etike kodekse u elji da zatite svoju delatnost i jedni dru-ge. Kodeksima se formalizuju pravila kojima se mogu spreavati trgovanjena bazi poverljivih informacija (insajdersko trgovanje), koonikti interesa,

pojave informacione asimetrije, zloupotrba poverljivih podataka, pojava

moralnog hazarda, pokuaji manipulisanja, prevara i pronevera i sl.Na razvijenim nansijskim tritima su zastupljeni poslovi davanja in-vesticionih saveta koje obavljaju nansijski analitiari.Oni daju sopstvenuocenu hartija od vrednosti i ne bi smeli da podlegnu bilo kakvom spoljnom

pritisku. Davanje suvie optimistikih preporuka ulagaima u zamenu zasiguran posao u investicionoj banci, ili davanje suvie pesimistikih prepo-ruka iz nekih drugih razloga, su pojave koje zahtevaju etiko normiranje.

Etike norme su potrebne i u domenu korporativnog upravljanja. Odboredirektora koji obino vre korporativnu kontrolu, biraju vlasnici. U praksi

se pojavljuju situacije da odbori direktora sebi poveavaju plate iako nji-hove rme imaju gubitke. Korporativno upravljanje na etikim principima


25/368

14 Zoran Jovi

treba da sprei da interes lanova uprave bude iznad interesa akcionara iobezbedi prikladno etiko ponaanje u nansijskim institucijama. Propisi pojedinih zemalja dozvoljavaju penzionim fondovima ulaganje

u matino preduzee, to otvara mogunost da se pojedini penzioni fon-dovi koriste u svrhu ograniavanja uticaja spoljnih akcionara. Ova pojavasa jedne strane moe da slabi diversikaciju investicionog portfolia, a sadruge strane, ukoliko se postupi etiki i to se ne prihvati, da umanji zara-du kompaniji i na taj nain oteti klijente bez njihovog pristanka. Dilema

postoji da li otetiti klijente ili prihvatiti planove kompanije koji su za njihposlovno neetiki. Neetiki je, a u razvijenim zemljama i zakonski sankcionisano, ulaga-nje na nansijskim tritima zasnovano na insajderskim informacijama.

Insajderi su zaposleni u odreenoj kompaniji ili njihovi roaci i prijateljikoji davanjem poverljivih informacija koje nisu dostupne javnosti, omo-guavaju drugim zaposlenicima, roacima, prijateljima i sl. dobijanjenepotene prednosti pri obavljanju razliitih nansijskih transakcija. Teko reiv etiki problem je i problem meetarenja brokera. U sluajukada brokeri koriste kupovinu i prodaju velikih iznosa hartija od vrednostiza svoje klijente ne sa prvenstvenom svrhom da obezbede zaradu za klijen-te, ve sa primarnom svrhom da dobiju to veu proviziju koja je vezana

za obim trgovanja, radi se o meetarenju. Ovaj problem je tee reiv jer jeu praksi esto teko dokazati da li se radi o meetarenju ili je broker jedno-stavno pratio odreenu investicionu strategiju svojih klijenata. Postoje tri tipa etike: individualna, organizaciona i profesionalna kojeobezbeuju potrebnu kontrolu i meusobnu ravnoteu. Profesionalna etikanamee standarde profesionalne prakse koji onemoguavaju da nansijskeinstitucije sprovode neetike aktivnosti ugledajui se na konkurente. Indi-vidualna etika je ekasna prepreka zahtevima nansijske institucije da se

znaajnim poslovnim partnerima i uticajnim politiarima nudi mito u ciljuugovaranja unosnog posla. Organizaciona etika slui, da pored ostalog,kontrolie preambicioznu profesionalnu etiku koja je sama sebi cilj -nansijski strunjaci neretko pokuavaju da svojoj profesiji daju vei znaajnego to joj realno pripada.

1.4.3. EKOLOGIJA I MENADMENT FINANSIJSKIHINSTITUCIJA

Ekologija je nauka koja prouava odnose izmeu organizacije i prirodnesredine u kojoj ona posluje, odnosno ivi. Sa stanovita menadmenta -


26/368


nansijskih institucija najinteresantniji aspekt ekologije je humana ekologijakoja prouava odnos oveka i njegovog okruenja. Savremena civilizacija

je koristei raspoloiva dostignua, ukljuujui i znanja iz menadmenta,

istovremeno stvorila krupne ekoloke i druge probleme koji mogu dovestiu pitanje njen budui razvoj i opstanak, ukoliko se na vreme ne pristupinjihovom ublaavanju i reavanju. Ekolozi smatraju da ljudi moraju dra-stino da promene svoje ponaanje ili e biti suoeni sa ozbiljnim ekonom-skim poremeajima, sa milijardama ljudskih rtava, sa izumiranjem okomilion ivih vrsta na Zemlji, a moda i sa gaenjem ljudske vrste. Problemzatite ivotne sredine postao je jedan od najznaajnijih problema savre-mene civilizacije i zbog toga menadment na poetku ovog veka mora u

potpunosti da uvaava ovu injenicu.

Moe se postaviti pitanje kakve direktne veze ima menadment nan-sijskih institucija sa problemom ekologije, kada nansijske institucije, po

pravilu, nisu direktni zagaivai ivotne sredine. One direktno uestvuju utom problemu samo u meri u kojoj one i njeni zaposleni koriste savremenadostignua civilizacije (automobili, elektrina energija, deterdenti, amba-laa itd.) koja zagauju ivotnu sredinu, a koja koriste i veina drugih ljudina planeti. Tano je da direktni uticaji nisu tako alarmantni i razliiti od

prihvatljivog proseka civilizacije. Meutim nansije uopte i nansijske

institucije koje nansijskim instrumentima obavljaju svoju delatnost nanansijskim tritima, predstavljaju krvotok svake lokalne, regionalne isame globalne privrede. Bez nansija nema ekonomskog ivota, ni prostea kamoli proirene reprodukcije, investiranja, razvoja nijedne privrednedelatnosti, a meu njima ni onih koje presudno utiu na ubrzani razvoj

problema globalnog otopljavanja, kiselih kia, ozonskih rupa, zagaenjavazduha, vode i zemlje i drugih problema koji ugroavaju opstanak ljudskevrste na Zemlji. Otuda su nansijske institucije, njihov nain poslovanja,

ciljevi i etike norme plasiranja nansijskih sredstava nezaobilazna karikau reavanju ekolokih problema. Danas veina banaka u svojim procedu-rama za sastavljanje kreditnih analiza koje slue kao osnova za plasiranjezajmova, obavezno predviaju poseban odeljak za analizu ekolokog as-

pekta investicije. Na menadmentu banaka i drugih nansijskih institucijaje da favorizuju projekte koji predviaju primenu to istije tehnologije,zamenu prljavih tehnologija, odgovornu upotrebu prirodnih resur-sa, racionalnu primenu agrotehnikih mera, racionalno korienjeenergije i energenata, primenu koncepta zdravog proizvoda, ekoloku

ambalau, korienje reciklau otpada.Takoe banke i druge nan-sijske institucije treba da praktikuju ekoloko sponzorstvo odnosno da


27/368

16 Zoran Jovi

prihvataju da materijalno pomau projekte iji efkti treba da budu istija izdravija ivotna sredina, pri emu mogu da raunaju na medijsku i svakudrugu podrku okruenja.

Ekoloki standardi sve vie postaju i zakonodavno propisana obavezakoju propisuju pojedine drave, zajednice drava i svetske organizacije.Ubudue e najverovatnije i nansijske institucije dobiti zakonodavnu re-gulativu koja e ih obavezati da u svoje poslovanje odnosno nansijskeodluke inkorporiraju i rigorozne ekoloke standarde.


28/368


2. FINANSIJSKE INSTITUCIJE KAODEO FINANSIJSKOG SISTEMA

2.1. DEFINICIJA I STRUKTURA FINANSIJSKOG

SISTEMA I FINANSIJSKIH INSTITUCIJA Finansijski sistemje sastavni deo ukupnog ekonomskog i privred-nog sistema, a sastoji se iz vie elemenata koji omoguavaju nesmetantok nansijskih sredstava u jednoj drutveno-ekonomskoj zajednici.Osnovni elementi nansijskog sistema su nansijska trita, nansij-ske institucije i nansijski instrumenti.

Finansijski sistem u trinoj privredi funkcionie preko nansijskih

trita, mesta sueljavanja ponude i tranje nansijskih vikova. Onobavlja tri bitne uloge : obezbeuje platni promet, metode i institu-cije za prikupljanje tednje tj. akumulacije i omoguava alokacijunansijskih resursa putem delovanja trinog mehanizma. U nerazvi-jenim nansijskim sistemima akumulacija se najee reinvestira udelatnosti iz kojih potie, dok se u razvijenom trinom nansijskomsistemu akumulacija objedinjava i alocira na optimalan nain u de-latnosti koje obezbeuju njenu ekasnu upotrebu. Na nansijskim

tritima se identikuju i mobiliu nansijski vikovi sektora stanov-nitva, privrede i javnih institucija i posredstvom nansijskih institu-cija prelivaju stanovnitvu, privredi ili javnim institucijama kojima tasredstva nedostaju.


29/368

18 Zoran Jovi

Slika 2 Tokovi nansijskih sredstava

Konkurencija na nansijskim tritima obezbeuje alokativnu eka-snost i najprotabilnija ulaganja, a tehnika ekasnost nansijskih tritaobezbeuje investitorima zatitu uloenih sredstava. Na nansijskim tri-tima trguju nansijski posrednici odreenim nansijskim proizvodima iuslugama pomou nansijskih instrumenata odnosno hartija od vrednosti(dunkih, vlasnikih i nansijskih derivata). Prema predmetu poslovanja,

postoje trita novca, devizna trita i trita kapitala, a prema vremenuobavljanja transakcija postoje promptna i terminska trita.

Finansijske institucijesu posrednici u procesu povezivanja i transferanansijskih sredstava izmeu sucitarnih i decitarnih sektora (stanovni-tvo, privreda, javni sektor). Finansijske institucije posredstvom nansij-skih trita povezuju ponudu i tranju nasijskih sredstava i vre njihovtransfer na najekasniji nain. Oni pretvaraju uloge investitora odnosnonjihovu aktivu u svoju pasivu odnosno izvore sredstava za svoje poslo-vanje. Investiranjem svojih izvora (pasive) u nansijske instrumente, -nansijske institucije ostvaruju prihode. Razlika izmeu prihoda i obaveza

prema investitorima predstavlja ist prihod odnosno prot nansijskih in-stitucija koji nastaje kao rezultat njihovog rada. Pored uloge povezivanja itransfera, nansijske institucije obavljaju i funkcije transformacije ronostinansijskih sredstava, diversikacije i smanjivanja rizika, obezbeivanjamehanizma plaanja, ekonominosti obrade poslovnih informacija i sl.

Postoje nedoumice i razliiti pristupi pri grupisanju i klasikaciji svihnansijskih uesnika u okviru nansijskog sistema jedne zemlje. Zajed-nika karakteristika im je sveobuhvatnost nansijskih institucija, ali se ra-zlikuju u pristupu njihovoj klasikaciji.


30/368


Prema jednoj klasikaciji8nansijske institucije su svrstane u sledeegrupe:

Centralna monetarno-nansijska institucija, odnosno centralna banka;-

Depozitne nansijske institucije banke, tedionice, tedne i kreditne- asocijacije, kreditne unije i sl.Ugovorne nansijske institucije osiguravajua drutva i penzioni-fondovi;Investicione institucije investicione kompanije i fondovi;-Ostale nansijske institucije fondovi, fondacje, zadubine, nansij--ske kompanije, brokersko dilerske kue, rme venture (inicijalnog)kapitala, rejting agencije.

Prema drugoj klasikaciji9prikazana je struktura nansijskih institucijau razvijenom nansijskom sistemu na primeru SAD:

Finansijske institucije:

Finansijski posrednici Uslune nansijske institucije 1. Depozitne nansijske institucije 1. Brokerske kue a) Komercijalne banke 2. Dilerske kue b) tedionice (thrifts) 3. Investicione banke

- tedno kreditna udruenja 4. Investicioni savetnici (savings and loan associations) 5. Organizovana trita - tedne banke (savings banks) (berze I OTC)

- Kreditni sindikati ( credit unions) 2. Nedepozitne nansijske institucije a) Institucije ugovorne tednje - Osiguravajue kompanije . Kompanije za osiguranje ivota . Kompanije za osiguranje imovine

- Penzioni fondovi . Privatni penzioni fondovi . Dravni penzioni fondovi b) Investicioni posrednici - Investicioni fondovi (mutual funds) - Fondovi trita novca (money market mutual funds) - Finansijske kompanije

8 Eri dr Dejan, Finansijska trita i instrumenti, igoja tampa, Beograd, 2003,str.25.9 oki dr Dejan, ivkovi dr Boko, Finansijska trita i institucije, Ekonomski

fakultet, Beograd, 2007, str.47.


31/368


32/368


i graanima. Pri tome banka transformie kratkoroniju tj. likvidniju de-pozitnu pasivu u dugoroniju odnosno manje likvidnu aktivu. Ovaj procesrone transformacije sredstava nosi rizik nelikvidnosti banke usled for-

miranja gepa izmeu kratkoronijih depozita i dugoronijih kredita. Dabi prevazile ovaj rizik likvidnosti banke vre emisije obveznica, imeformiraju dodatne iznose dugoronih izvora za kreditne plasmane. Poredtoga banke problem likvidnosti prevazilaze i korienjem kredita banakana nansijskom tritu. Banka je nansijski posrednik koji procenjuje kreditni rizik, sigurnost iracionalnost plasmana, u ime deponenata ija sredstva plasira. Pored kre-dita banka vri plasmane i u kupovinu vrednosnih papira, odnosno vrisekjuritizaciju nastojei da smanji rizike i uposli eventualni viak depozi-

ta. Banke vre i veliki broj vanbilansnih operacija (garancije, avali, akre-ditivi i sl.) nastojei da na taj nain proire nekamatne prihode i poredkamata na kreditne operacije, ostvare i provizije na osnovu vanbilansnihoperacija. Sve napred navedeno ini elemente tradicionalnog poslovanja

banaka. Moderno transformisano bankarstvo u sebe ukljuuje itav niz pa-rabankarskih aktivnosti koje proiruju polje delatnosti i protne margine,a organizaciono egzistira u formi univerzalnih banaka, bankarskih holdingsistema ili nansijskih konglomerata.

tedionicesu drugi oblik kreditnih institucija, koje su po svom poljudelovanja ue od banaka. One kao i banke spadaju u depozitne institucije,ali dok banke svoje izvore sredstava prikupljaju iz poloenih depozita isektora stanovnitva i sektora privrede, tedionice svoj depozitni potenci-

jal formiraju po osnovu tednih a vista i oroenih depozita graana, daklesamo iz sektora stanovnitva. Otuda je aktiva tedionica vezana za sektorstanovnitva, odnosno tedionice sredstva plasiraju u najrazliitije oblikekreditiranja stanovnitva. tedionice odobravaju stanovnitvu potroake

kredite, gotovinske kredite, kredite za nabavku trajnih potronih dobara,automobila i sl., a posebno hipotekarne kredite za stambenu izgradnju.Vremenom i tedionice proiruju asortiman svoje ponude i stvaraju novenansijske proizvode i usluge. Trei oblik kreditnih institucija su nansijske kompanije, koje su, zarazliku od banaka i tedionica, samo kreditne a ne i depozitne institucije.Finansijske kompanije svoje potencijale formiraju na tri naina i to :- na tritu kapitala emisijom dugoronih obveznica,- na tritu novca emisijom komercijalnih papira,

- na meubankarskom tritu kreditima banaka.


33/368

22 Zoran Jovi

Formirana sredstva, nansijske kompanije plasiraju direktno kroz po-troake kredite graanima, ili indirektno daju kredite proizvoaima ilitrgovinskim lancima za nansiranje prodaje roba na kredit. Velike proi-

zvoake kompanije, prvenstveno iz oblasti auto industrije imaju svojenansijske kompanije koje nansiraju maloprodajnu mreu dilera automo-bila. Finansijske kompanije su posebno znaajne u oblasti kreditiranja na-bavke nove opreme u industrijskim i trgovinskim rmama i to prvenstvenona bazi lizinga.

2.2.2. INSTITUCIONALNI INVESTITORI

Institucionalni investitori su nansijske institucije sa zajednikom ka-

rakteristikom da sredstva prikupljaju u nedepozitnim oblicima, a plasirajuih u vidu investicija u hartije od vrednosti. Dve osnovne distinkcije izmeukreditnih institucija i institucionalnih investitora lee i na strani aktive i nastrani pasive. Na strani pasive kreditne institucije su uglavnom depozitneorganizacije, a institucionalni investitori su nedepozitne organizacije. Nastrani aktive kreditne institucije su kreditne organizacije, a institucionalniinvestitori su investicione organizacije . Institucionalni investitori su :

- osiguravajue kompanije, - penzioni fondovi, - investicioni fondovi. Zajednika karakteristika nabrojanih tipova institucionalnih investitora

je da svoje nansijske potencijale formiraju iz dugoronih nedepozitnihizvora, a plasiraju ih na tritu kapitala u razne oblike hartija od vrednosti.Institucionalni investitori na tritu kapitala kupuju dravne obveznice,obveznice kompanija, akcije kompanija i raznovrsne nansijske derivate

u cilju formiranja adekvatne portfolio strukture. Za uspeno funkcionisa-nje institucionalnih investitora potrebno je da postoji duboko sekundarnotrite hartija od vrednosti. U tom sluaju institucionalni investitori mogusa poveanjem svojih dugoronih potencijala da investiraju u dodatne ku-

povine hartija od vrednosti na tritu kapitala i na taj nain da zatvarajusvoje bilanse na viem nivou. Obrnuto, ukoliko postoji potreba da neki in-stitucionalni investitor smanji nivo bilansa odnosno da je kod njega dolodo smanjenja dugoronog potencijala, on to moe uiniti prodajom delahartija od vrednosti na tritu kapitala. Na taj nain, zahvaljujui razvi-

jenosti trita kapitala, dugorone hartije od vrednosti su utrive i aktiveinstitucionalnih investitora su visoko likvidne, prvenstveno likvidnije u


34/368


odnosu na aktive kreditnih institucija (banaka, tedionica i dr.) iako su ro-kovi dospea kredita znatno krai od rokova dospea hartija od vrednosti.Otuda se moe povui jo jedna razlika izmeu institucionalnih investi-

tora i banaka, a to je razlika u likvidnosti. Bankarski krediti su relativnonelikvidni plasmani, jer banke moraju da ekaju rokove dospea kreditada bi njihovim povraajem dole do likvidnog transakcionog novca, dokinstitucionalni investitori raspolau likvidnijom aktivom i do likvidnogtransakcionog novca mogu doi relativno brzo, izlaskom na nansijskotrite i prodajom odreenog dela aktive tj. hartija od vrednosti iz svoginvesticionog portfolia. Pojedinano gledano, institucionalni investitori imaju svoje osobenekarakteristike. Osiguravajue kompanije prikupljaju novana sredstva

na bazi izdavanja polisa osiguranja velikom broju graana i kompanija i nataj nain veliki broj sitnih premijskih uplata pretvaraju u krupna novanasredstva. Premije osiguranja se odreuju na bazi zakona velikih brojevai teorije verovatnoe, a svrha im je ekonomska zatita imovine i lica odrizika. ivotno osiguranje, kao dominantni oblik osiguranja u razvijenimtrinim ekonomijama, omoguava da se u dugom vremenskom roku for-miraju visoki iznosi matematikih rezervi koji slue za kasnije isplate pougovorenim osiguranjima. Ovakva dugorona sredstva se upotrebljavaju

za kupovinu hartija od vrednosti, a prvenstveno dugoronih obveznica iakcija. Za tekuu likvidnost osiguravajue kompanije odreen iznos sred-stava plasiraju u kratkorone hartije od vrednosti koje su lako utrive nanovanom tritu, a odreen iznos sredstava dre i u likvidnom transakci-onom novcu. Pored toga, na razvijenim nansijskim tritima i plasmaniu dugorone hartije od vrednosti predstavljaju relativno likvidnu aktivuizlaskom na razraeno trite kapitala. Penzioni fondovisu mlade institucije u odnosu na osiguravajue kom-

panije, ali institucije sa intenzivnom stopom rasta u novijoj istoriji. Nastalisu kao odgovor na krizu klasinih dravnih penzionih fondova u savre-menom svetu i bazirani su na penzionom osiguranju zaposlenih u velikimkompanijama, dok je osiguranje kod osiguravajuih kompanija zasnovanona individualnom osiguranju. Bez obzira da li se radi o dravnim penzi-onim fondovima ili o dobrovoljnim ili obaveznim privatnim penzionimfondovima, oni su kolektor ogromnih suma dugoronih sredstava koja semogu investirati u dugorone plasmane. Otuda su i penzioni fondovi zna-ajni institucionalni investitori koji na tritu kapitala investiraju u hartije

od vrednosti: obveznice, akcije, nansijske derivate. Penzioni fondovi istokao i osiguravajue kompanije mogu na bazi ugovornog osiguranja da ra-


35/368

24 Zoran Jovi

unaju na redovne mesene prilive sredstva i na toj osnovi da programirajusvoj nansijski potencijal i investicioni portfolio. Investicioni fondovisu institucionalni investitori koji svoj nansijski

potencijal formiraju prodajom svojih akcija graanima koji time postajuakcionari investicionih fondova. Finansijski potencijal investicionih fon-dova se plasira na tritu kapitala u hartije od vrednosti tipa akcija, obve-znica i razliitih nansijskih derivata. Portfolio menadment igra veomaznaajnu ulogu u aktivnostima investicionih fondova koji periodino vre

prekompoziciju svoje aktive u cilju permanentnog postizanja ciljnih para-metara protabilnosti, likvidnosti i sigurnosti. Prihodi investicionih fondo-va se s jedne strane sastoje od dividendi na akcije i kamata na obveznice izaktive tih fondova, a s druge strane prinosi mogu da potiu i od kapitalne

dobiti po osnovu rasta neto vrednosti aktive fondova. Po odbitku trokovafunkcionisanja investicionih fondova, celokupni ostatak prihoda tj. netodohodak pripada graanima akcionarima investicionih fondova. Svojom

posrednikom nansijskom uslugom, investicioni fondovi omoguavajuindividualnim investitorima da posredno preko akcija investicionih fon-dova, dre hartije od vrednosti mnogih kompanija i drave, za ta individu-alno nikada ne bi bili u mogunosti. Otuda dividende akcionara investici-onih fondova, koje se sastoje od dividendi na akcije i kamata na obveznice

mnogih kompanija i drave, zavise od prosene stope njihovih prinosa, tj.prosene stope prinosa celokupne aktive investicionog fonda. Bitna karakteristika investicionih fondova je da oni ne preuzimajurizik investitora, ve prenose rizik ulaganja na svoje akcionare. Otuda ak-cionari investicionih fondova pored dividendi na akcije fondova, mogu daostvaruju i kapitalni dobitak ili kapitalni gubitak, ukoliko doe do porasta

prosene trine vrednosti aktive fondova, odnosno do smanjenja prosenetrine vrednosti aktive fondova, a sve u zavisnosti od kretanja vrednosti

akcija i obveznica pojedinanih rmi i drave iz investicionog portfoliafondova.

2.2.3. INVESTICIONE BANKE (BERZANSKIPOSREDNICI)

Investicione banke u irem smislu ili berzanske rme su nansijskeinstitucije koje obavljaju poslove na primarnom i sekundarnom tritukapitala. Svoj nansijski potencijal formiraju putem akcionarskog kapi-

tala koji slui za nansiranje kratkoronih transakcija na tritu kapita-la.


36/368


37/368

26 Zoran Jovi

Pored funkcija na primarnom i sekundarnom tritu kapitala, investici-one banke mogu da obavljaju i specine poslove u vezi sa nansiranjem

prestruktuiranja velikih kompanija, tzv. poslovi merent banke(merchant

banks). Merent banke obezbeuju visoku strunost u poslovima vezanimza valorizaciju kompanija koje kreu u proces prestruktuiranja i obezbeu-ju privremeno nansiranje tog procesa. Proces prestruktuiranja podrazu-meva vlasnike transfere i promene u upravljakom menadmentu velikihkompanija. Za ovakve procese prestruktuiranja su potrebni znaajni iznosi

bankarskih kredita i emisija obveznica na tritu kapitala, o emu se stara-ju merent banke.

2.2.4. SAVREMENE NEKREDITNE INSTITUCIJE

Savremene nekreditne institucije su nansijski posrednici koji svojimdelovanjem ubrzavaju obrt kapitala i podravaju prodor na nova trita.Svoj nansijski potencijal formiraju putem akcionarskog kapitala i kre-ditnim zaduivanjem na novanom tritu a usluge plasiraju na novanomtritu i sekundarnom tritu kapitala. U grupu savremenih nekreditnih in-stitucija spadaju :- forfeting organizacije,

- faktoring organizacije,- lizing organizacije.Ove institucije mogu funkcionisati kao samostalne kompanije ili, to

je sve ei sluaj, kao specijalizovane kompanije poslovnih banaka iliposebni sektori u okviru poslovnih banaka. Forfetingkao organizacija prua uslugu nansiranja izvoznih kredita,otkupljujui izvozna potraivanja od izvoznika uz odbitak odgovarajuegksnog iznosa, a sve to po osnovu prezentiranja dokumenata kojim uvo-

znik garantuje otplatu duga. Na taj nain izvoznik koji je prodao robu nakredit brzo dolazi do likvidnih sredstava, uz odreen diskont, istovremenoprebacujui celokupni rizik naplate izvoznog kredita na forfetera. Forfe-tiranje se obino radi za poslove vezane za izvoz opreme i investicioneradove u inostranstvu sa rokovima koji se kreu i do sedam godina. Forfetiranjem se ubrzava obrt kapitala, poveava likvidnost izvozni-ka i smanjuje angaovanost njegovog kapitala, to omoguava i manjelikvidnim izvoznicima da izvoze na kredit. Po osnovu raznih forfetingtransakcija formira se sekundarno trite hartija od vrednosti na kome

forfeteri prodaju otkupljene menice koje su akceptirane od strane uvo-znika. Na taj nain je vreme angaovanja kapitala forfetera kratko, a


38/368


obrt brz, to omoguava forfeting organizacijama visoku multiplikacijusredstava.

Faktoringorganizacija prua uslugu kratkoronog nansiranja izvo-

za, putem cesije izvoznikovih potraivanja na faktoring organizaciju, kojazauzvrat izvozniku avansira od 75% do 90% vrednosti izvoza. Najeese radi o izvozu robe relativno manje vrednosti i na krae rokove naplateod 30 do 180 dana. Ovim putem se izvoznik kratkorono kreditira, dokmu preostali iznos vrednosti izvoza uz odbitak kamate i provizije, faktordoznaava kada kupac primi robu. Na taj nain se ubrzava obrt kapitalai pomae prodor na nova trita prvenstveno manjim kompanijama kojenemaju dovoljno sopstvenih nansijskih potencijala i nemaju lak i otvoren

pristup bankarskim kreditima. U takvim sluajevima faktor lake dobija

kreditnu podrku banaka, od kojih dobija i informacije o bonitetu i kredit-noj sposobnosti kupca, i te uslove prenosi na izvoznika uz naplatu kamatei faktorske provizije. Pored toga faktoring organizacije mogu u paketu da

ponude malim izvoznicima i obavljanje poslova istraivanja trita, ko-respodencije, platnog prometa, naplate duga, knjigovodstvene usluge i sl.odnosno sve one usluge koje zbog malog obima poslovanja ili nedostatkasredstava manje kompanije nemaju interesa da organizuju i obavljaju usopstvenoj reiji. Takoe, faktoring organizacije pruaju i usluge kratko-

ronog nansiranja prodaje na domaem tritu na istim principima kojivae i za nansiranje izvoza. Lizing organizacija prua uslugu nansiranja u procesu iznajmljivanjaopreme i trajnih potronih dobara u zakup. Firme ili graani kojima suoprema ili trajna potrona dobra potrebni, a nisu u mogunosti da ih platezbog visoke vrednosti, mogu se odluiti da iste iznajme u zakup odnosnolizing. Lizing organizacija kao davalac lizinga posreduje u sklapanju tog

posla u kome uestvuju jo i isporuilac opreme/dobra (proizvoa) i pri-

malac lizinga (rma ili graanin). Kao posrednik se obino javlja i banka,od koje lizing organizacija uzima kredit za nansiranje lizing operacija,odnosno plaanje robe proizvoau. Korisnik lizinga plaa zakupninu uformi lizinga i time indirektno otplauje deo vrednosti opreme i dobarakoja su predmet zakupa. Poslovi lizinga omoguavaju korisnicima opreme i dobara da ih lakenabave, bez obaveznog poetnog kapitala ili uea, da uh sukcesivnootplauju kroz trokove poslovanja u formi trokova zakupnine, to znaida oprema moe sama sebe da otplauje kroz proces rada, a sve to lizingu

daje veliki znaaj u procesu razvoja trita i unapreenja plasmana roba.


39/368


40/368


3. FAKTORI KOJI MENJAJUBANKARSKU I FINANSIJSKU

DELATNOST

U procesu prouavanja nansijskih institucija, potrebno je imati u vidu

faktore koji utiu na menjanje bankarskog i nansijskog sektora. Danas jeveina banaka rentabilna,ali njihovo trino ueena tritu nansijskihusluga konstantno opada.12Sav nansijski potencijal mnogobrojnih nan-sijskih institucija se nalazi u procesu neprekidnog meusobnog pribliava-nja obavljajui sline usluge i nudei ih istim klijentima. Otuda, sa jednestrane dolazi do integracije izmeu samih banaka i banaka i drugih nan-sijskih institucija, a sa druge strane se unutar banaka razvijaju parabankar-ski i nekreditni poslovi banaka koji su nastali kao odgovor na trendove u

savremenom bankarstvu i na irenje lepeze rizika bankarskog poslovanja,u nastojanju banaka da uspostave adekvatnu protabilnost u novonastalimuslovima. Smanjenjem uloge dravne regulacije kroz proces deregulacije

poslovanja banaka, dolazi i do jaanja komponenata trine konkurencijeizmeu poslovnih banaka kao i izmeu ovih banaka i drugih nansijskihinstitucija i to prvenstveno putem cenovne i produktne konkurencije, to sasvoje strane vodi irenju asortimana nansijskih usluga i stvaranju novihtipova nansijskih usluga. Iz procesa deregulacije i pojaane konkuren-cije proizilazi proces internacionalizacije-globalizacije poslovanja velikihnansijskih institucija koji deluje u pravcu integracije nansijskih trita.Informacioni progres koji se ogleda prvenstveno u brzom razvoju teleko-munikacionih sistema i kompjuterskih tehnologija, stvara realne mogu-nosti da banke relativno brzo i lako preuzimaju specijalizovane poslovedrugih nansijskih institucija i obtnuto, to dovodi do mogunosti razvoja

bankarskih, parabankarskih i nekreditnih poslova pod jednim krovom.Procesi deregulacije, konkurencije, globalizacije i informacionog progresa

12 Banke i druge depozitne nansijske institucije su 1980.g. drale preko 90%amerikog novca, a 2001.g. samo 45%. Istovremeno, one su na amerikom tritukredita smanjile uee sa 45% na 25%.


41/368


42/368


3.1. TRENDOVI U SAVREMENOMBANKARSTVU

Intervencionistiki pristup u regulisanju nansijske strukture posle Dru-gog svetskog rata nastojao je da obezbedi sigurnost poslovanja putem ogra-niavanja konkurencije i na taj nain umanjenja rizika u funkcionisanjunansijskih institucija. Iako su u razvijenim zemljama funkcionisala nan-sijska trita i na njima nansijske institucije, pre svega banke, na trinim

principima, ipak je u tim zemljama iz navedenih razloga bilo naglaenodravno regulisanje poslovanja banaka i ukupne nansijske strukture. Nataj nain je vrena segmentacija nansijskog sektora na bankarske i neban-

karske nansijske institucije tako da su ovi tipovi nansijskih institucijaimali pravo da posluju samo na svom segmentu nansijskog trita. Ban-kama je npr. bilo dozvoljeno da obavljaju poslove na depozitno-kreditnomtritu, a regulativom su odreivane i maksimalne visine kamatnih stopa,a prvenstveno pasivnih kamatnih stopa, dok su Centralne banke mnogihzemalja usmeravale plasmane banaka i drugih nansijskih institucija uodreene prioritete. Vremenom je dolo do snanih procesa marketizacije

bankarstva i celokupnog nansijskog sistema, do stvaranja novih trendovau savremenom bankarstvu odnosno jaanja procesa deregulacije, trine

konkurencije, globalizacije poslovanja i razvoja i implementacije najsa-vremenijih dostignua informacione tehnologije. Dotadanje tradicionalno shvatanje pojma banke i bankarskog poslo-vanja je u razvijenim trinim ekonomijama naputeno i prilagoeno zah-tevima novog vremena i savremenim potrebama globalnog nacionalnog iinternacionalnog nansijskog trita. Transformacijom konzervativnog bankarstva u savremeno, stvara se sa-svim novi tip modernog bankarstva trinog tipa ija je osnovna delatnost

emisija i plasman proizvoda na trino-preduzetnikim principima. Osnov-na delatnost moderne banke je da kreira bankarske proizvode i plasira ihna nansijskom tritu gde ostvaruje dobit ili gubitak kao rezultat veegili manjeg kvaliteta bankarskih proizvoda, prihvaenih i legalno realizova-nih na konkurentnom nansijskom tritu i dobrog ili loeg organizovanja,upravljanja i rukovoenja procesom kreacije, emisije i plasmana tih proi-zvoda na principu klju u ruke. Za razliku od savremenog, tradicionalno

bankarstvo denie svoju osnovnu delatnost kao obavljanje aktivnih, pa-

sivnih i neutralnih bankarskih poslova; kreditnih, depozitnih ili komisio-nih; u zemlji ili sa inostranstvom; sa privredom ili neprivredom; sa stanov-nitvom ili pravnim licima i to sa ponudom na principu uzmi ili ostavi.


43/368

32 Zoran Jovi

Savremena banka je prilagodljiva trinim zahtevima i oscilacijamapa su posledice poslovnih promaaja ograniene na nju samu, bez veegnegativnog uticaja na ostale uesnike nansijskog trita, to joj sa makro

aspekta daje stabilizatorsku funkciju. Savremena banka raspolae elektronskom opremom i profesionalnimkadrom i inkopatibilna je sa tradicionalnom tehnologijom rada. Savremena banka funkcionie, s jedne strane, na principu podele vlastii ovlaenja tj. na decentralizaciji funkcionalnog odluivanja na krajnjeizvrioce u banci, a s druge strane, na principu centralizacije informacija istrategije poslovne politike iskljuivo na nivou menadmenta. U savremenoj banci ne postoje, kao u tradicionalnoj, kreditno odeljenje,depozitno odeljenje, odeljenje za tednju i bankarski specijalisti u njima,

ve je sve to objedinjeno u osnovni prodajni prostor-bankarski alter, me-sto na kome dolazi do poslovnog kontakta izmeu banke i komitenta, nakome radi univerzalni, savremeni profesionalac tzv. lini bankar. Menadment u savremenoj banci predstavlja zbir pojedinaca koji kolek-tivno rukovode i upravljaju bankom i iji se kvalitet rada ocenjuje isklju-ivo visinom protne stope i neto dobiti ostvarene legalnim plasmanom

baninih proizvoda na konkurentnom nacionalnom i internacionalnom -nansijskom tritu. Rad profesionalnog bankarskog kadra, koji kao zbir

pojedinaca-bankara, kolektivno, a svojom pojedinanom prezentacijom iaktivnou realizuju plasman bankarskih proizvoda na nansijskim triti-ma, se ocenjuje jedino i iskljuivo stepenom njihove pojedinane lojalno-sti i zatite interesa banke. Zajedniki rad menadmenta i profesionalnog bankarskog kadra krozsavremenu organizaciju, tehnologiju i kontrolu procesa kreacije, emisije i

plasmana bankarskih proizvoda usmeren je na uveanje sopstvene imovi-ne banke i ukupnog bogatstva nacionalne ekonomije.

Trini uslovi u razvijenim zemljama su primorali bankarski sektor dazbog jake konkurencije, globalizacije, tehnolokog napredka i pada prot-ne stope, uz stalni porast trokova poslovanja, uvede inovacije u poslova-nje tj. da napusta politiku plasmana pojedinanih bankarskih proizvoda i

poinje da kreira, proizvodi i plasira segmentirani bankarski proizvod zatrini segment i nepoznatog kupca na njemu. Otuda dolazi do prestruktui-ranja bilansnih pozicija savremenih banaka i do promene uea pojedinih

podbilansa u ukupnom bilansu banke. Promena podbilansnih pozicija re-zultira iz trinih zahteva i osnovni je indikator za ocenu uspenog ili ne-

uspenog prilagoavanja banke trinim uslovima. Prema predvianjimaveeg broja istraivaa, savremena banka koja bude poetkom druge de-


44/368


cenije XXI veka imala u svom bilansu podbilans na kreditno-depozitnomtritu vei od 10% ukupne vrednosti svoje aktive, nee moi, ne samo daue u novu fazu svog razvoja, ve e morati da bude preuzeta od druge

banke, ili e morati da bankrotira13

. Primera radi, kreditno-depozitni pod-bilans srpskog bankarskog sistema u 2003. godini je iznosio 41% ukupnebankarske aktive. Savremeno bankarstvo se transformie od konzervativnog bankarstva,

preko elektronskog bankarstva (faza u kojoj se nalazi domae tranzitor-no bankarstvo), do kunog bankarstva (faza u kojoj se nalaze razvijenezemlje). Transformacija bankarske delatnosti prolazi kroz prepoznatljive

procese uvoenja automatskih bankarskih altera-bankomata, elektronskebanke e bankinga, telefonske banke phone bankinga i banke u kui

home bankinga. Nastupajue savremeno bankarstvo nee deliti svoje klijente na stanov-nitvo i pravna lica, ve na dobre i loe i na male, srednje i velike, a bankee utvrivati trgovaki obligo limit za svakog klijenta posebno. Trgovakiobligo limit14 predstavlja maksimalan iznos otvorene pozicije koju bankamoe imati kao neto potraivanje od svakog pojedinanog klijenta. To nijekreditni limit ve iskljuivo trgovaki limit, unutar koga klijent sa bankommoe trgovati, tj. kupovati i prodavati standardizovane proizvode i stvara-

ti i preuzimati materijalne obaveze bez prethodno poloenog gotovinskogpokria ili izvrenog osiguranja. Dakle, trgovaki obligo limit predstavljaizraz meusobnog poverenja i obostranog interesa kupoprodajnih partnera ikao takav sadri u sebi sve vrste poslovnog rizika. Trgovaki limit se utvr-uje primenom principa trine valorizacije svake vrste poslovnog rizika, aodluku o njegovoj visini za svakog pojedinanog klijenta donosi nadleniorgan banke na predlog generalno ovlaenih lica banke za poslove trgovine

proizvodima na nansijskim tritima. To mogu biti diler-brokeri, portfolio

menaderi, bankarski operativni menaderi, trezor menaderi i sl. Primenombrzog korienja svih podataka i informacija vri se permanentna kontrolastanja i visine preuzetog rizika, promptno se utvruje trina vrednost preu-zete obaveze klijenta i vri osiguranje od eventualno nastalog ili nastajueg

poslovnog rizika putem terminskih heding transakcija obavljenih na jedanod mnogobrojnih trinih naina. Primenom konvencionalnih principa, pri-mena trgovakih obligo limita bi bila neekasna i teko izvodljiva.

13 Risti Dr ivota, Transformacija konzervativnog bankarstva u savremeno u

dravama regiona, Drugi meunarodni seminar bankarskog menadmenta, Miloer,2003, str.16.

14 Ibidem, str.13.


45/368

34 Zoran Jovi

Bankarstvu u tranzitornim zemljama predstoji da pree put od alter-skog, korporativnog, retail ili univerzalnog bankarstva, preko digitalnog,do meunarodnog i multinacionalnog bankarstva. Korisnicima bankarskih

usluga predstoji da preu put od tueg bankarstva preko puta do svogvlastitog i kunog bankarstva, od pripadnosti nekome i neijem bankar-stvu, do pripadnosti sebi i sopstvenom bankarstvu.

3.1.1. DEREGULACIJA

Procesi deregulacije oznaavaju bitnu redukciju raznih administrativnihogranienja koja su egzistirala na polju bankarstva i nansija. Ovi procesisu doveli do ukidanja raznih barijera koje su postojale izmeu razliitih sek-

tora u nansijskoj sferi to je vodilo do procesa despecijalizacije razliitihnansijskih institucija. Rezultat despecijalizacije je povezivanje bankar-skog sektora i trita kapitala, odnosno povezivanje rada banaka, berzan-skih rmi i institucionalnih investitora. Smanjivanjem dravne regulacijei izlaganjem banaka i celokupne nansijske sfere trinoj kompetitivno-sti, proces deregulacije je deklarisan kao glavni institucionalni pokretakimehanizam koji je doveo i dovodi do niza transformacionih procesa. Ovi

procesi su u razvijenim zemljama zapada dobili zamah u sedamdesetim

godinama prolog veka, da bi ekspanziju doiveli u osamdesetim i deve-desetim godinama, kao i u prvim godinama ovog veka. Dotadanji razlogintervencionistikog pristupa u regulisanju nansijske strukture leao je unastojanju obezbeivanja sistemske stabilnosti. Ograniavanjem konku-rencije na segmentiranom nansijskom tritu, smanjivani su i drani podkontrolom rizici u funkcionisanju banaka i drugih nansijskih institucija.Delujui samo na depozitno-kreditnom tritu banke su imale i ogranie-nja u visini prvenstveno pasivnih kamatnih stopa, kao i usmeravanja dela

plasmana u odreene prioritete denisane od strane Centralnih banaka. Prihvatajem koncepta deregulacije od strane najrazvijenijih zemaljasveta, stvoren je prostor za konkurentsku utakmicu izmeu i unutar ra-zliitih tipova nansijskih institucija. Postepenim ukidanjem plafoniranjadepozitnih kamatnih stopa i usmeravanja dela plasmana banaka, procesderegulacije umanjuje posebnu poziciju banaka u nansijskoj strukturi i

postepeno banke izjednaava sa ostalim nansijskim institucijama i u prviplan izbacuje protabilnost kao glavni kriterijum poslovne uspenosti ba-naka i njenih organizacionih delova-protnih centara. Deregulacijom, ja-

anjem konkurencije, dolazi do suavanja kamatnih mari, to negativnoutie na protabilnost banaka, ali sa druge strane primorava banke da to


46/368


nadoknade proirivanjem poslovanja na vanbilansne aktivnosti i stvara-njem sloenijih bankarskih institucija-univerzalnih banaka koje proirujusvoje poslovanje u sferu investicionog bankarstva i ostalih parab

Documents

Menadment finansijskih institucija