Висока туристичка школа струковних студија, Нови Београд

Међузависност саобраћаја и туризма

Семинарски рад

Предмет: Саобраћај и туризам Студент: Драгица КучМентор: др Небојша Коларић Бр. индекса: 129/2008

Нови Београд,2010

САДРЖАЈ

Увод 3

1. Друштвени и економски значај развоја туризма 4

2. Улога појединих грана саобраћаја у туристичком промету 6

2.1. Улога железничког саобраћаја у развоју туризма 8

2.2. Улога друмског саобраћаја у развоју туризма 10

2.3. Улога ваздушног саобраћаја у развоју туризма 12

2.4. Улога поморског и речног саобраћаја у развоју туризма 14

2.5. Наутички туризам 15

Закључак 16

Литература 17

2

Увод

Развој саобраћаја и развој туризма су међусобно повезани и стоје у чврстој међусобној

вези. Већи степен животног стандарда становништва, техничка открића, више слободног времена

и све већа жеља за путовањима, мотивише људе различитих занимања и старости да путују.

Један од основних услова за развој туризма, поред изградње савремених смештајних

капацитета је изградња саобраћајне инфраструктуре.

Постоје разни мотиви због којих се јавља потреба за путовањима, најчешћи су

здравствени разлози, културни и религиозни разлози, одмор и рекреација, посао и други.

Потреба за саобраћајном услугом је изведена потреба. Опште одлике саобраћајне услуге

су: нематеријалан карактер, недељивост процеса производње и потрошње, немогућност

„складиштења“, хетерогеност и власништво.

Специфичне одлике саобраћајне услуге јесу: висока цена (у туризму – уз цену смештаја,

главнина трошкова), сезонски карактер (планирање – проблем je како обезбедити

функционисање саобраћаја у сезони и повећати искоришћеност капацитета ван сезоне),

међузависност (већине туристичких субјеката, нпр. хотела и саобраћајних предузећа), утицај на

друштво (посебно на локалну заједницу – позитивни и негативни утицаји), велики утицај

спољашњих фактора (на туризам и на саобраћај – економске кризе, ратни сукоби, епидемије

заразних болести...).

Циљ семинарског рада је указати на значај учешћа саобраћаја у туризму како би се

усмерила пажња на развој туризма, а самим тим и на развој саобраћаја и саобраћајне

инфраструктуре. При писању рада кориштене су методе дескрипције, компарације и метода

анализе и синтезе.

Рад је подељен на неколико делова у којима су приказане улоге појединих грана

саобраћаја у туризму, односно улога железничког, друмског, ваздушног и поморског и речног

саобраћаја у развоју туризма.

3

1. Друштвени и економски значај развоја туризма

Развој туризма у свету као масовне и организоване привредне делатности је једна од

најважнијих карактеристика овог времена. Туристичка путовања данас имају огромне размере и

омогућују да многе националне економије у свету остваре велике приходе од туризма. Људи у

туристичким путовањима користе разна саобраћајна средства железничког, друмског, ваздушног,

поморског и речног саобраћаја.

Историјски развој саобраћаја подстицајно је деловао на претварање туризма у масовну

појаву да би, опет, у каснијој фази, туризам повратно деловао на развој саобраћаја. Може се рећи

да је развој туризма, као посебне привредне делатности у туристички развијеним земљама,

утицао на мењање структуре саобраћајног система и раст тражње за услугама путничког

саобраћаја.1

Развијен саобраћајни систем директно утиче на развој туризма који се пре свега огледа

кроз пружање што квалитетније услуге од стране саобраћајних организација.

У најзначајније факторе развоја туризма се убрајају:

развој саобраћајног система,

развој туристичких инфраструктурних објеката,

ниво развоја животног стандарда становништва,

природна и историјска богатства земље,

организација туристичког промета и друго.2

Саобраћај је основни предуслов развоја туристичке привреде. До појаве масовног туризма

долази са развојем железничког саобраћаја, а са развојем нових саобраћајних грана, посебно

друмског и ваздушног, улога железничког саобраћаја се смањује.

Туристички потенцијали једне земље као што су природне лепоте и културно-историјски

мотиви долазе до изражаја тек са изградњом одговарјуће саобраћајне инфраструктуре.

Утицај појединих саобраћајних грана на развој туризма зависи пре свега од структуре и

састава њихових транспортних капацитета, њихових техничко-технолошких и економских

1 Н. В. Коларић: Менаџмент у саобраћају, Београд, 2007, стр. 1942 Д.Батес: Економика саобраћаја, Београд, 1979, стр. 279

4

карактеристика. Посебну пажњу треба посветити модернизацији и међусобним усклађивању

саобраћајних средстава каоко не би постала лимитирајући фактор туристичког промета.3

Од основних фактора који утичу на поделу рада на саобраћајном путничком тржишту

треба истаћи:

цене превоза, брзину превоза,

еластичност прилагођавања капацитета,

комфор и удобност саобраћајних средстава,

туристичке погодности које пружају саобраћајна средства и

безбедност путовања.4

Може се закључити да туризам и саобраћај могу имати позитиван и негативан међусобни

утицај.

Позитиван утицај туризма на саобраћај се огледа у следећем: туризам квалитативно и

квантитативно мења потражњу за саобраћајем, интензивирање изградње и модернизација

саобраћајне инфраструктуре, повећање капацитета и модернизација саобраћајних средстава,

увођење нових облика организације саобраћаја, пораст промета путника и терета.

Позитиван утицај саобраћаја на туризам: омогућава савладавање растојања, тј. туристичка

кретања; омогућава реализацију туристичке тражње, квалитетнија саобраћајна понуда повећава

туристички потенцијал.

Негативан утицај саобраћаја на туризам представљају: саобраћајна инфраструктура зато

што заузима све већи простор (саобраћајнице, бензинске пумпе, паркинг простор и сл) што

представља визуелну деградацију простора; саобраћајна средства зато што имају негативни

еколошки утицај као што су бука, штетни гасови и материје, проблем одлагања и рециклаже

застарелих саобраћајних средстава; и безбедност – интензивирање саобраћаја често је праћено

смањеном безбедношћу.

Негативне утицаје туризма на саобраћај чине усмеравање и лимитирање развоја

саобраћаја; значај планирања – који су циљеви, где ће се усмерити негативни ефекти саобраћаја

(где ће се ограничити туристички развој), и могућа релокација економски и функционално

оптималних саобраћајница, како би се заштитио туристички вредан простор. 5

3 Ибидем, стр. 2814 В. Коларић: Економика и организација саобраћајних предузећа, Београд, 1970.5 www.ivanratkaj.co.cc

5

2. Улога појединих грана саобраћаја у туристичком промету

За превоз туриста стоје на располагању саобраћајна средства више различитих грана

саобраћаја. Дакле, задовољење потреба корисника превоза може се извршити на више

различитих начина, коришћењем транспортних средстава различитих саобраћајних грана које се

баве организацијом превоза.

Превоз туриста се може обавити железничким саобраћајем, друмским, ваздушним,

поморским и речним саобраћајем.

Анализирајући учешће појединих грана саобраћаја у укупном туристичком промету

морамо истаћи да је учешће железничког саобраћаја у укупном обиму туристичког промета

опало због пораста броја аутомобила, развоја друмске мреже путева и огромне конкуренције

друмског саобраћаја. Железнички саобраћај углавном апсорбује потребе домаћих туриста, док га

страни туристи користе ван сезоне. 6

Оно што привлачи туристе одрређеним саобраћајним гранама јесу трошкови путовања.

Трошкови путовања авионом данас, нарочито код организације чартер летова су често на већим

релацијама мањи од трошкова желеницом. Томе треба додати и остале предности као што је

удобност и комфор при превозу и краће време путовања.

У међународном туристичком саобраћају основно водеће место заузима ваздушни

саобраћај, чија је сарадња са туристичкм организацијама веома значајна.

Поморски саобраћај такође има мало учешће у превозу, али има веома значајну улогу у

туристичком промету кроз поморска и речна крстарења, ферибот (ferryboat-e), хидробус

(hydrobuse) и укључивање у саобраћај мањих пловних објеката за излете и сличне потребе. Овде

се туризам појављује као фактор преоријентације са класичног начина превоза путника на нове

облике познате под називом наутички туризам.

У наставку је приложен грфикон преко којег је приказан удео појединих грана саобраћаја

у међународном туристичком промету.

6 Д.Батес: Економика саобраћаја, Београд, 1979, стр. 286

6

Слика 1: Графикон учешћа грана саобраћаја у међународном туризму(2008)

Извор: www.unwto.com

Са овог графикона може се видети учешће појединих грана саобраћаја у међународном

туризму које је остварено у 2008. години. Највећи удео има ваздушни саобраћај са 52%, затим

следи друмски саобраћај са 39%, знатно мање учешће има водени, односно поморски и речни

саобраћј са учешћем од 6%, док најмањи удео има железнички саобраћај са 3%.

7

2.1. Улога железничког саобраћаја у развоју туризма

Познато је да је прво организовано путовање омогућио Томас Кук 1841. године

железничким превозом. По повлашћеној цени обезбедио је превоз и додатне услуге. Железничка

предузећа спадају у прве партнере туристичких агенција. Међутим са развојем осталих грана

саобраћаја мења се место и улога железнице у задовољењу потреба у превозу.

У послератном развитку наше земље је дошло до релативног опадања обима превоза у

железничког саобраћају, као последица развоја пре свега друмског саобраћаја. Последњих година

је дошло до одређених промена које су поново потенцирале железнички саобраћај као фактор

развоја туризма. Због закрчења на путевима, њиховог лошег стања и проблема са паркингом

путници често одустају од путовања аутомобилом. Због тога се данас поклања пажња

модернизацији железничког путног саобраћаја.7

Високим комфором у организацији превоза, као што је могућност спавања, ручавања,

пружање разоноде у возу, железница постаје привлачна за туристе, поготово што се на тај начин

растерећују свих проблема везаних за вожњу аутомобилима на дугим одстојањима. Осим услуге

превоза у колима са седиштима, железница пружа и друге услуге као што је превоз у спаваћим и

кушет колима, исхрана у вагон ресторанима и слично.

Код нас за извршење ове функције железнички саобраћај има своје посебне организације

и туристичке агенције КСР. Организација КСР са својим капацитетима кола за спавање

представља у ствари велики хотел на шинама, чија је опрема прилагођена захтевима путника,

тако да поред удобне вожње имају и могућност да спавају у за то специјално опремљеним

кабинама. У жељи за коришћењем својих капацитета од 1967. године почиње да се бави и

туристичко-агенцијским пословима, како у области иницијативног, тако и у области рецептивног

туризма. Можемо рећи да је утицај КСР на развој туризма био веома значајан .8

Продаја карата за превоз у домаћем и међународном железничком саобраћају представља

један од послова којим су се бавиле и прве туристичке агенције. Опадање значаја железнице у

превозу путника и туриста утицало је и на смањење броја туристичких агенција које се баве

продајом продајом превозних карата.

7 Д.Батес: Економика саобраћаја, Београд, 1979, стр. 2878 Ибидем, стр. 291

8

Већина путовања која се обављају у туристичке сврхе имају углавном сезонски карактер.

Најмасовније превожење је у току летње сезоне, због тога је степен сезонске неравномерности у

железничком путничком саобраћају веома висок.

За железнчки саобраћај у развијеним евроским земљама последњих година

карактеристичне су нове тенденције чији је циљ да се повећа тржишно учешће у превозу путника

и туриста. Промене се односе на обимна инвестирања у инфраструктурну мрежу која је уз

увођење нових типова возова омогућила изузетно велике брзине у превозу, чак преко 200 км на

час. Такви модерни типови возова уведени су у Француској (TGV), Немачкој (ICN - Inter City

Night), Италији(Pendolino), Шпанији (AVE - Alta Velocidad Espanol) и другим земљама.9

Туристички куриозитет у нашој земљи представља вожња пругом „Шарганска осмица“,

туристичким возом „Романтика“ и Плавим возом.

„Шарганска осмица“ - ова пруга је била жила куцавица и веза Европе са Јадранским

морем. Од 1925. до 1974. године саобраћао је чувени воз „Ћира“. Данас чувеном Шарганском

осмицом пролази воз „Носталгија“ који вози туристе од Мокре горе до станице Шарган Витаси.

Пролази кроз 22 тунела и преко пет мостова. Са неког од пет видиковаца могу се сагледати

богатство и природне лепоте овог краја.

Пројекат музејског воза „Романтика“ је установљен 1996. године са намером да се у

унутрашњем путничком саобраћају понуде атрактивни излети – путовања у сачуваној и

рестаурираној гарнитури воза. Парне локомотиве потичу из 1944. године. Овим возом је могуће

путовати за Сремске Карловце, Вршац, Палић, Белу Цркву, Нови Сад, Пожаревац, Јагодину,

Смедерво, Деспотовац,Овчар бању и Бешку.

Плави воз је популарно име специјалног воза коришћеног за потребе Јосипа Броза Тита,

покојног председника СФР Југославије. Плави воз је предвиђен за комфорна путовања у нашој

земљи. Вожње се организују на бази посебних уговора, а цена закупа зависи од састава воза и

жељене дестинације. 10

9 В. Спасић, Б. Работић: Пословање туристичких агенција, Београд, 2009, стр. 10510 www.zeleznicesrbije.com

9

2.2. Улога друмског саобраћаја у развоју туризма

Друмски саобраћај и његов све бржи развој представља данас савремену основу

туристичких кретања захваљујући својој динамици и великој покретљивости у туристичкој

средини.

Са изградњом нових саобраћајница стварају се услови и за нова туристичка кретања.

Уколико је путна мрежа развијена омогућава остварење краћих транспортних веза између

проитвођачких и потрошачких рејона, а исто тако и између иницијативних и рацептивних

туристичких подручја. У земљама где су путеви модернији и где је изграђеност путева са

савременим коловозом већа стварају се услови за бржу и већу циркулацију моторних возила, а

самим тим и услови за већа туристичка кретања. Поред овакве експанзије ове саобраћајне гране

треба истаћи да су неки елементи, као што су безбедност у превозу, утицај временског фактора и

енергетска криза, дају железничком саобраћају одређени приоритет.

Значајну улогу у развоју туризма поред изграђености путне мреже има и изграђеност

осталих објеката инфраструктуре, тј. изграђеност одређених пратећих објеката који су неопходни

једном савременом путу, као што су: бензинске пумпе, сервисне радионице, мотели, телефонске

говорнице, паркинг простори и др. Развој ове структуре објеката као и квалитет услуга је од

великог значаја за развој туристичке привреде, а поготово рецептивног туризма. 11

Изграђеност пратећих објеката на нашој путној мрежи није задовољавајућа, што утиче и

на квалитет саобраћајне услуге. Уз наше путеве нема довољно мотела за одмор, а ни правих

паркиралишта па због тога концентрација возача слаби услед умора што је узрок великог броја

саобраћајних несрећа.

Ова грана собраћаја има значајну улогу као средство за довожење туриста на место

њиховог одмора, или код посета културно-историјским споменицима, као и у трансферима свих

осталих врста.

Аутобус као средство за превоз путника и туриста почиње да се користи у периоду између

I и II светског рата. Масовније коришћење аутобуса било је условљено развојем одговарајуће

путне мреже на емитивним и рецептивним подручјима, али и модернизацијом самог аутобуса

као превозног средства. Појава удобнијих аутобуса омогућила је да се ово превозно средство у

већој мери користи и за дужа путовања.12

11 Д.Батес: Економика саобраћаја, Београд, 1979, стр. 29312 В. Спасић, Б. Работић: Пословање туристичких агенција, Београд, 2009, стр. 102

10

Аутобуси се нарочито примењују код: трансфера у дестинацији (нпр. од аеродрома до

хотела, и од хотела до апартмана), разгледања града, полудневних или целодневних излета у

дестинацији и „shuttle service“ (превоз по утврђеном итинереру и временском распореду).

Слика 2: Унутрашњост туристичког аутобуса

Извор: www.scania.rs

Слика 3: Туристички аутобус за разгледање

Извор: www.tz-rijeka.hr

11

2.3. Улога ваздушног саобраћаја у развоју туризма

У почетној фази развоја авио-саобраћаја, саобраћај се развијао само на унутрашњим

линијама. Касније се јавља и међународни, где се разликује континентални и

интерконтинентални саобраћај који се одвија најчешће на линијама Европа – Северна Америка.

Веома брзи развој туризма је захтевао и увођење светских тура авионом, које су омогућавале да

се уз бржи првоз обиђе цео свет. Велика одстојања су један од важних елемената које утиче на

конкурентност ваздушног саобраћаја у односу на друге видове саобраћаја. На средњим и кратким

одстојањма ваздушни саобраћај уступа место железничком и друмском саобраћају.

Ваздушни саобраћај пружа одређени комфор у превозу, што је веома значајна

карактеристика ваздушног саобраћаја. То се огледа не само у класама авиона већ и у различитим

услугама које се пружају путницима. Велики број компанија и оштра конкуренција у борби за

придобијање туриста тражи различите начине да пруже одређене погодности путницима,

нарочито на дугим релацијама (исхрана и пиће у авиону, музика, приказивање филмова...)13

Велики значај у развоју туризма има интерконтинентални ваздушни саобраћај, а пре свега

правац Европа – Америка. У последње време се повећава тражња за земљама Блиског истока и

Африке (Египат, Тунис, Мароко...).

Ваздушни саобраћај се најбоље може прилагодити сезонској варијабилности туристичких

кретања. За развој туристичкке привреде су значајне две основне врсте ваздушног саобраћаја:

линијски, који се одвија на кратким и средњим релацијама и чартер саобраћај који се сматра

искључиво туристичким ваздушним саобраћајем. Авио компаније су приступиле увођењу чартер

летова у циљу задовољења туристичких потреба. Чартер летови се обављају авионима на одеђено

време или за извесно путовање уз одређену надокнаду. Вредност чартер летова се огледа у врло

повољним ценама, јер се лет унапред продаје, па је проценат искоришћености капацитета доста

висок.14

Увиђајући значај чартер летова, авио компаније уводе туристичке разреде у линијски

саобраћај за које је цена знатно нижа, како би привукли све већи број туриста. Посебан начин

путовања је комбинација линијског и чартер саобраћаја, то су тзв ИТ (IT-Inclusive Tours)

аранжмани, односно тарифе.

13 Д.Батес: Економика саобраћаја, Београд, 1979, стр. 29714 Ибидем, стр. 298

12

Код њих је карактеристично да се користе за формирање туристичких аранжмана који

поред авионског превоза садрже бар још једну услугу (смештај, трансфер...).

Данас се многе авио компаније јављају као организатори целог путовања где се укључују

организација, трнспорт, смештај и све остале уговорене туристичке потребе. На овај начин оне

своју пословну политику усклађују са потребама путника, па организују групна путовања у

сопственом аранжману, изнајмљују и граде хотеле за своје потребе, сарађују са путничким

агенцијама итд.

За многе класичне туристичке агенције продаја превозних карата представља главну

пословну активност и најважнији извор прихода.

Слика 4: Полетање

Извор:www.putjemouevropu.org

13

2.4. Улога поморског и речног саобраћаја у развоју туризма

Поморски саобраћај спада у најстарије саобраћајне гране. Дуги низ година ова грана је

била основни и главни транспорт робе и путника, како у саобраћају између појединих делова

једне земље тако и у интерконтиненталном превозу. Са откривањем и увођењем парне машине у

18. веку, поморски саобраћај се још брже развијао, јер су бродови повећали своје капацитете и

брзине кретања.15

Све бржи развој науке и технике и примена достигнућа у саобраћају, а нарочито у

ваздушном саобраћају, ова грана је све више потискивала брод, нарочито у интерконтиненталном

превозу. Губитком улоге у интерконтиненталном транспорту долази до смањења прекоокеанске

путничке флоте.

Садашња улога поморског саобраћаја у туризму се огледа у туристичким крстарењима и

кружним путовањима на мору. Са искључивањем већег броја путничких бродова из

интерконтиненталног саобраћаја као и саобраћаја унутар појединих земаља приступа се

организовању кружних путовања, што све више захтева туристичка привреда од ове гране.

Последњих деценија присутне су нове тенденције у развоју бродског саобраћаја. Пре

свега на тржишту САД, Немачке и других развијених земаља расту понуде луксузних путовања

бродом – крстарења и то не само по морима већ и рекама.

Од краја 50-их година 20. века се јавља преоријентација са линијских путовања на

крстарења. Главна крстарења чине руте: Бахамска и Карипска острва, северна обала Јужне

Америке, Западна обала САД, Канада, Аљаска, Мексико, Медитеран, Пацифичка острва, Далеки

исток, Балтик, Северне престонице, Северни рт, Западна Африка итд.

Туризам на нашим рекама је веома слабо развијен. Скоро да немамо пловних објеката

намењених туризму на нашим рекама. Највеће могућности за развој пружа Дунав.

Истиче се и превоз фериботом (Ferry) који је најзаступљенији на Медитерану, Северном и

Балтичком мору, то је повезивање копна са острвима.

15 Д.Батес: Економика саобраћаја, Београд, 1979, стр. 303

14

2.5. Наутички туризам

Последњих година веома интензивно се у целом свету развија наутички туризам било на

мору или рекама.

Појам наутичког туризма се може дефинисати као укупност односа и услуга који настају

повремено и добровољном променом боравишта, пловидбом по мору, рекама и језерима без

пословних или професионалних мотива.

Наутички туризам је специфични облик туризма обележен кретањем туриста пловилима

по мору или рекама укључујући њихово пристајање у лукама и маринама и обухвата сву

структуру у лукама и маринама потребну за њихов прихват. Према приходима који се остварују у

таквим кретањима, наутички туризам је један од уноснијих облика туризма за туристички

рецптивну земљу.16

Оно што карактерише тражњу и понуду наутичког туризма јесте у ствари стање развоја

туризма у појединим земљама из којих долази највећи број наутичких туриста. Оне су

истовремено и највеће рецептивне земље.

Наутички туризам на рекама може да има, са становишта туристичке привреде, већи

значај. Отварањем канала Рајна - Мајна – Дунав почиње бржи развој континенталног наутичког

туризма. Најлепши део тог пута представља Дунав и то углавном на нашој територији.

Наутички туризам може се поделити на: индивидуалне пловидбе власника бродова на

рекама и језерима (мали бродови за 2-4 особе), чартер – изнајмљивање бродова и једрилица ради

пловидбе на рекама и језерима (мали и средњи бродови за 4-12 особа), кружна путовања рекама –

то су организовани пакети путовања рекама од стране туроператора (већи и велики бродови

намењени групама људи од 20 па чак до 300 особа).17

Од речних крстарења истичу се крстарење Нилом , Дунавом, Невом, Волгом, Сеном, итд.

16 www.ef.uns.ac.rs17 Ибидем

15

Закључак

Саобраћај представља важан предуслов развоја привреде, а тиме и туризма. Саобраћајни

систем је један од најважнијих система сваке државе. Није могуће замислити развијену државу

без добро развијеног саобраћајног система.

Задовољење потреба корисника превоза може се извршити коришћењем транспортних

средстава различитих саобраћајних грана.

У туристичким путовањима се користе разна саобраћајна средства железничког, друмског,

ваздушног, поморског и речног саобраћаја.

Три прекретнице у развоју саобраћаја су кључно утицале на развој туризма, а то су: појава

железнице, ширење коришћења приватних аутомобила у превозу, појава авиона и развој воденог

саобраћаја.

У учешћу појединих грана саобраћаја у укупном туристичком промету, учешће

железничког саобраћаја у укупном обиму туристичког промета је опало због развоја друмске

мреже путева и велике конкуренције друмског саобраћаја.

Авион је најбржи, железница најсигурнија, брод најкомфорнији, а аутомобил или аутобус

је економичан.

Са развојем саобраћаја у појединим гранама јављују се посебни облици промета као што

су у железничком саобраћају специјални туристички возови, у друмском саобраћају караванинг,

у бродском саобраћају крузинг и јахтинг туризам и у ваздушном саобраћају чартер летови.

Атрактивни туристички мотиви који нису саобраћајно повезани имају доста низак ниво

валоризације простора. Према томе, највише туристичких објеката се гради паралелно са

изградњом саобраћајних путева. Можемо да ракључимо да изграђена саобраћајна

инфраструктура, односно добре саобраћајнице представљају основни услов за већи туристички

промет.

16

Литература

В. Коларић: Економика и организација саобраћајних предузећа, Београд, 1970.

Н. В. Коларић: Менаџмент у саобраћају, Београд, 2007.

В. Спасић, Б. Работић: Пословање туристичких агенција, Београд, 2009.

Д.Батес: Економика саобраћаја, Београд, 1979.

www.ef.uns.ac.rs

www.ivanratkaj.co.cc

www.zeleznicesrbije.com

17