MEDICINSKI LEKSIKONV, pretampano izdanje

MEDICINSKA KNJIGABEOGRAD - ZAGREB

a. (anat), skra. za arteria, arterija; (fiz.) akceleracija; (fiziol), akomodacija, prilagoavanje. A (elektr.), amper, anoda. A, maseni broj, zbir protona (Z) i neutrona (N) u atomskoj jezgri. A - Z + N. Sin. atomska teina. Po nekim autorima, maseni. broj imaju izotopi, a elementi, kao smee izotopa, imaju atomsku teinu. Po novom internacionalnom (SI) sistemu atomske teine se nazivaju relativne atomske mase. a, oznaka za akceleraciju ili ubrzanje, fiziku veliinu koja predstavlja promenu brzine u jedinici vremena. Izvedena jedinica SI (Meunarodnog sistema mera) za akceleraciju je metar u sekundi na kvadrat - m/s2. aa.,(anat.) skra. za arteriae, arterije. aa(ita se ana), skra. za ana partes aequales, u podjednakim delovima. Oznaka u receptu da se dva ili vie sastojaka stave u Iek u podjednakim koliinama. Ova oznaka stavlja se posle poslednjeg od tih sastojaka. ac.,acid.,v. acidum. Ac, hem. simbol za radioaktivni element actinium (aktinijum). A.C.E., smea jednog dela alkohola (A), dva dela hloroforma (C) i tri dela etra (E), koja se upotrebljavala za izazivanje opte anestezije (narkoze) udisanjem. ADH, antidiurezni hormon (v. hormon), adiuretin, vazopresin (v. vasopressin), hormon koji nastaje u hipotalamusnim jedrima (verovatno prvenstveno u supraoptikim i paraventrikularnim), a de-

ponovan je u zadnjem renju hipofize, iz koje se, prema potrebi, izluuje omoguujui reapsorpciju slobodne vode iz distalnih tubula bubrega; nedostatak ADH izaziva diabetes insipidus. ad 1., ad lib., ad libitum, po volji, oznaka na receptu da se sastojak leka uz koji idu te reci dodaje leku u proizvoljnoj (ne tano odreenoj) koliini. Ag, hem. simbol za metal argentum, srebro. a.m.u., skra. za atomsku masenu jedinicu (atomic mass unit). aq., skra. za aqua, voda. Aq. dest., skra. za Aqua destillata, destilovana voda. Ar, hem. simbol za inertni (plemeniti) gas argon. As, hem. simbol za metaloid arsen. A.T. 10, skra. od reci antitetanina supstancija br. 10., dihidrotahisterol. Ima slino dejstvo kao i hormon paratireoidnih lezda, ali deluje i kada se daje oralno. Upotrebljava se, u teenju hipokalciemikih tetanija. Au, hem. simbol za aurum, zlato. abarthrosis, abartroza, v. diarthrosis. . abasia, abazija, nemogunost hodanja pri ouvanoj svesti, miinoj snazi i osetljivosti. V. astasia. Abbova operacija, v. operacija. abdomen, trbuh, trbuna duplja, deo trupa izmeu grudnog koa i karike; a. acutum, iznenadno akutno stanje trbuha, obino praeno bolovima, izazvanim zapaljenjem, perforacijom, zaepljenjem, rupturom ili infarktom nekog tr-

abdominalis bunog organa. Obino zahteva hitnu hiruku intervenciju. Primeri su: akutni apendicitis, holecistitis, perforacija ulkusa, ukletena kila, ruptura nekog od upljih organa, tromboza i ruptura slezine; a. penulosum, visei abdomen, posledica labavosti trbunog zida, tako da prednji trbuni zid visi nad stidnjaom. Sin. venter propendens. abdominalis, abdominalan, trbuni, koji pripada trbuhu. abdominalna trudnoa, v. graviditas. abdominalni tifus, v. typhus abdominalis. abominalni tip disanja, d. uslovljeno kontrakcijom preage i trbunih miia. V. disanje. abdominotorakalni, trbuno-grudni, ono to pripada abdomenu i toraksu ili je u vezi s njima. abducens, koji odmie, odvodi, odvodni. abductio, abdukcija, odmicanje, pokret u nekom zglobu, pri emu se ekstremitet ili izvesni deo ekstremiteta udaljuje u polje od srednje linije tela ili od srednje linije ake ili stopala. abductor, abduktor, koji odmie, mii odmica. abdukcija, v. abductio. abduktor, v. abductor. aberacija, v. aberratio. aberratio, aberacija, (1) skretanje, odstupanje od normalnog; (2) duevno poremeenje; (3) nepravilna refrakcija nekog soiva ili nepravilno stvaranje ie nekim soivom; a. loci, v. heterotopia. abetaglobulinaemia, abetaglobulinemija, nasledna bolest koja se prenosi autosomno recesivno, u koje postoji nedostatak betaglobulinske frakcije u serumu, plazmi bolesnika. abetalipoproteinaemia, abetalipoproteinemija, nasledna bolest koja se prenosi autosomno recesivno, u koje postoje deficit beta-lipoproteina u serumu, akantocitoza, hipoholesterolemija, retinitis pigmentosa i sindrom loe apsorpcije masti. Sin. Bassen-Kornzweigov sindrom. ablotrophia, abiotrofija, genski uslovljen poremeaj koji se odlikuje degeneracijom i/ili oteenjem funkcije nekih tki-

abnormalan va. Poremeaji se razvijaju postepeno i ispoljavaju tek postnatalno. U njih se ubrajaju na primer, Huntingtonova horeja i miina distrofija. ablatio, ablacija, odvajanje, odlubljivanje, sljutenje, uklanjanje jadnog dela odsecanjem; a. chorioideae, ablacija sudovnjae. Odvajanje sudovnjae od njene podloge tenou koja se ispod nje nakupila. Javlja se najee posle operacije katarakte ili glaukoma. Ima izgled mrkih, zategnutih, poluloptastih ispupenja na onom dnu; a. mammae, operativno uklanjanje dojke zbog tumora; a. placentae, prerano odlubljivanje normalno usaene posteljice. Posteljica se odlubljuje najee samo delimino pri poroaju. Pri odlubljivanju krv se skuplja izmeu posteljice i zida materice. Zavisno od mesta odlubljivanja, krvarenje je samo intrauterino (unutranje) ili krvavi istovremeno i napolje. Najei uzrok preranog odlubljivanja su gestoze, a i mnogi drugi inioci, kao to su oboljenja srca, poremeaji u zgruavanju krvi i dr.; a. retinae, ablacija, odlubljenje mrenjae. Ono se dogaa izmeu pigmentnog i senzoreceptivnog epitela mrenjae; primarna a.r., idiopatska a., nastaje usled degenerativnih promena retine pri miopiji i u starosti. U njenom nastanku igraju ulogu i degenerativne promene u staklastom telu. Osnovni uzrok je stvaranje ruptura, foramena (otvor, defekt) u mrenjai kroz koje prodire tenost staklena i odie mrenjau; sekundarna a.r., odlubljivanje mrenjae tumorom, krva^vljenjem, zapaljenjem, cisticerkusom, ili trakama staklastog tela. Bolesnik ima neodreene smetnje pred okom, pad otrine vida i ispade u vidnom polju. Dijagnoza se postavlja oftalmoskopom. Primarne ablacije lece se hirurki, a sekundarne zavisno od uzroka. ablepharia, ablefarija, v. ablepharon. ablepharon, ablefaron, nedostatak onog kapka, uroen ili steen. A. moe biti delimian ili u celini. Sin. ablepharia. abnormalan, nenormalan, koji se razlikuje od normalnog, pravilnog, prirodnog, zdravog.

abnormitet

abscessus

se u cilju leenja, omoguavanja goniosabnormitet, abnormalnost, neto to odskopije ili pregleda onog dna; a. dentupa od normalnog; deformacija. tium, abrazija zuba, progresivno troeabortus, pobaaj, prekid trudnoe pre 28. nje vrstih tkiva zuba; fizioloka a., nedelje odnosno pre kraja VII lunarnog umereno troenje usled trenja zuba pri meseca, kada plod jo nije sposoban za vakanju i gutanju. Sin. atritio; nefiziovanmaterini ivot; a. arteficialis, veloka a., prekomerno troenje zuba na taki, nasilni pobaaj izveden iz meditipinim i atipinim delovima krunice cinskih razloga, u cilju spaavanja ene usled trenja zuba stranim telima ili usod smrti odnosno spreavanja pogoraled nepravilnog optereenja zuba u manja nekog ve postojeeg oboljenja. lokluzijama; a. uteri, abrazija, uzimanje Moe biti izvren i iz socijalnih indikacija komadia sluznice ili ele sluznice mau sluajevima kad trudnoa ugroava terice otrom kaikom (kiretom) u cilju socijalni poloaj ene i porodice. Radi postavljanja dijagnoze ili provoenja tese u medicinskim ustanovama, a vre ga rapije. nadleni lekari ginekolozi. Za trudnou do 12. nedelje, ukoliko ne postoje kon- Abrodil, natrijumova so jod-metan-sumporne kiseline, slui kao kontrastno traindikacije, nadleni ginekolog odobsredstvo za urografiju (intravensku pirava prekid. Trudnoa preko 12. nedelje jelografiju), pijelografiju, arteriografiju, moe se prekinuti samo po odobrenju flebografiju Hd. naroito odreene komisije, u kojoj se nalaze lekar specijalista ginekolog i in- abscessus, apsces, zagnoj, nagomilavanje ternista, socijalni radnik i sekretar kognoja u nekom tkivu; (stom.)5 akutna misije. Komisija postavlja indikacije i dentogena infekcija lica, gnojna kolek'odobrava prekid trudnoe, a nadlena cija praena otokom, bolovima, funkje i za prekid trudnoe u maloletnica; a. cionim poremeajima, povienom temcompletes, potpuni pobaaj, tj. kad u peraturom; a. acutus, akutni zagnoj materici nema vie delova ploda; a. erikoji nastaje za relativno kratko vreme. minalis, kriminalni pobaaj, pobaaj izPonekad je praen povienom telesnom vren van medicinskih ustanova. Ovatemperaturom, lokalnim bolom i drukav prekid trudnoe smatra se krimigim simptomima; amebni a., obino nanalnim bez obzira na to da Ii je izvren staje u jetri, a izazvan je histolitikom od strane lekara specijaliste, lekara nesamebom; anorektalni a., apsces u elijpecijaliste, babice, strunog medicinsko-masnom tfvu okoline mara; biloskog osoblja, nestrunih osoba ili same kularni a., gnojna dvodelna kolekcija, ene trudnice; a. habitualis, pobaaj tj. dva susedna meu sobom vezana koji se ponavlja kod vie od tri uzastopprostora u vidu bisaga; a. Brodie, blagi ne trudnoe iste ene; a. imminens, oblik hematogenog osteomijelitisa u pretei pobaaj koji se u veini sluajemodinskom kanalu metafize loptastog va jo moe zaustaviti; a. incipiens, poizgleda s kondenzovanim rubom i rasbaaj koji je poeo i trudnoa se ne vetljenom sredinom; a. buccalis, gnojmoe vie odrati; a. incompletus, nena kolekcija u predelu obraza; a. cerebpotpuni pobaaj, pri kojem zaostaju deri apsces mozga, ogranieno gnojno zalovi ploda, najee posteljica (placenpaljenje mozga u kome se stvara upljita); a. spontaneus, spontani pobaaj u na ispunjena gnojem. Postaje prelaseljenoj trudnoi, koji nastupi usled obkom bakterija u mozak pri gnojnom zaoljenja majke ili usled oboljenja odnospaljenju srednjeg uha, eonog i etmoidno nepravilnosti u razvitku ploda. nog sinusa, angini, bronhitisu, bronhiektazijama, zapaljenju plua ili trauabrasio, abrazija, istroenost tkiva usled matskim unoenjem klica u mozak; DeIupotrebe, skidanje epitela ili povrnih pecheov a., apsces koji se brzo razvija a slojeva tkiva; a. corneae, delimino ili praen je iznurenou i neto poviepotpuno skidanje epitela ronjae. Vri

abacessu* nom temperaturom; Douglasov a., sabiranje gnoja u Douglasovom pagu. Stvara se u gnojnim zapaljenjskim procesima trbunih organa, naroito onih u maloj karlici (gnojno zapaljenje parametrija, prskanje zagnojenih jajovoda i jajnika i zagnojene vanmaterine trudnoe) i kao ogranieni apsces u najniem delu trbune duplje u koji se slio gnojni eksudat; Duboisov a., cista u timusu koja je nastala .od embrionalnog zaostatka; epiduralni a,, sin. ekstraduralni a.;ekstraduralni a., gnojna kolekcija izmeu tvrde modanice i lubanje; a. facial, apsces lica, praen mnogo veim otokom, izraenijim celulitisom i znacima fluktuacije ispod koe; fiksa* cioni a., vetaki stvoren apsces koji nastaje posle ubrizgavanja nadraajnih materija (npr. terpentinskog ulja) u cilju da se privuku i fiksiraju bakterije akutne infekcije u taj apsces. F. a. danas se retko primenjuje kao terapijsko sredstvo; a. fornicis inferiorls, podsluzokoni apsces donjeg svoda; a. fornicis superioris, podsluzokoni apsces gornjeg svoda; a. frlgidus, hladni apsces, kolekcija gnoja koja potie od tuberkuloznog procesa u nekoj kosti ili zglobu ili limfnim lezdama. Gnoj se od kosti iri u okolno rastresito vezivno tkivo, izmeu miia, razdvajajui ih i stvarajui na taj nain upljinu ispunjenu gnojem. Na unutranjoj strani ove upljine nalazi se granulaciono tkivo, a okolina ne pokazuje znake zapaljenja (odsustvo Mperemije i toplote), zbog ega je ovaj apsces nazvan hladnim; a. gingivalis, apsces desni, zagnoj u desnima, najee posledica prisustva stranog tela u tkivu desni; gravitacioni a., apsces koji se pomera ili gravitira u nii ili dublji deo tela; hemoragiki a., apsces koji u sebi sadri krvi; a. hepatis, apsces jetre. Ogranien gnojni proces u tkivu jetre. Rede samo na jednom mestu (solitarni a.), ee na vie mesta (multipli a.). Uzroci su gnojni procesi u trbunoj duplji (metastaze bakterija putem portne vene ili limfnim putem), piemija (metastaze putem hepatike arterije), amebna dizenterija i zagnojavanje ciste ehinoko-

abscessus kusa. Simptomi: septike temperature,, uveana i osetljiva jetra i utica; a. infraorbitalis, podoni apsces sa jakim znacima zapaljenja. Prodor infekcije preko angularne i oftalmike vene dovodi do tromboze kavernoznog sinusa; a. infratemporalis i a. pterygomandibularis, praeni su znacima sepse, trizmusom, onemoguenim uzimanjem hrane i tenosti, jakom dehidracijom; intraduralni a., apsces koji se stvara izmeu tvrde modanice i mozga; ishiorektalni a., zagnoj u ishiorektalnoj jami; a. linguae, javlja se posle povrede ili per continuitatem. Oteani su govor i ishrana; metastazni a., sekundarni apsces obino embolijskog porekla, koji nastaje dospevanjem bakterija iz udaljenog primarnog ognjita putem krvotoka; multipli a., mnogobrojni i rasejani apscesi koji prate piemiju; a. palatinus, apsces ispod sluzokoe nepca; paranefritiki a., apsces u rastresitom tkivu oko bubrega, koji najee nastaje metastatski iz udaljenog primarnog gnojnog ognjita (angina, mastitis, panaricijum itd.); a. parodontalis, zagnoj ozubIja u tkivima oko zuba, nastao usled onemoguene drenae gnoja iz desninih depova u usnu duplju. Akutni p.a. praen je pulsirajuim bolom, otokom i klaenjem zuba. U kroninog p.a. postoji fistula kroz koju se cedi gnoj u usnu duplju; a. periapicalis, gnojna kolekcija u predelu vrha korena zuba; a. pericoronaris, gnojna kolekcija u tkivu oko krunice zuba. Zahvata prvo meko, zatim kotano tkivo; a., perimandibularis, gnojna kolekcija pored donje vilice; peritiflitiki a., apsces u predelu slepog creva, posledica akutnog zapaljenja crvuljka, s njegovom perforacijom ili be nje; a. peritonsillaris, peritonzilarni apsces, nakupljanje gnojnog eksudata u prostoru izmeu krajnika i zida peritonzilarne loe, kao komplikacija gnojne angine; Pottov a., hladni apsces, koji je u vezi s tuberkulozom kime; psoasni a., apsces koji se nalazi u slabinskom miiu (m. psoas major) ili u njegovom aponeurotikom omotau. esto se sputa i izbija iz karlice ispod Pouparto-

absentismus ve veze i pojavljuje se pod koom butine. P.a. je posledica tuberkuloze prljenova. V. spondylitis; a. pulmonum, apsces plua, gnojno ognjite u plunom tkivu nastalo usled zagnojavanja nekog plunog in filtrata ili septike metastaze iz drugog organa; a. retropharingealis, retrofaringealni apsces, a. u zidu drela, najee u odojadi, a u odraslih kao posledica tuberkuloze vratnog kimenog prljena. Glavni simptomi su oteano gutanje i disanje; a. sublingualis, prisustvo gnoja u podjezinom prostoru, jednostrano ili obostrano; a. submandibularis, podvilini apsces ispod donje vilice s pobonim edemom vrata. Distalniji apscesi praeni su trizmusom; a. submentalls, podbradni apsces, tvrd otok, izraziti poboni edem podjezinog predela; a. submucosis oris, gnojna kolekcija ispod usne sluznice; subpektoralni a., gnojna kolekcija pod pektoralnim miiima, koja nastaje limfogenim putem iz zapaljenjskog ognjita na ruci, naroito na podlaktici i prstima; a. subphrenicus, potpreani (abscessus) apsces, gnojna kolekcija, slabije ili bolje uahurena u prostoru izmeu preage i jetre. Najee nastaje per continuitatem ili limfogeno polazei iz nekog zapaljenjskog ognjita ili usled perforacije nekog od trbunih organa; a. tonsillaris, krajniki zagnoj, nakupljanje gnojnog eksudata u tkivo krajnika, obino u dnu neke lakune. Moe da se javi u toku gnojne angine. absentismus, apsentizam, izostajanje s posla, bilo koji oblik nedolaska na posao u za to predvieno vreme prouzrokovan razliitim uzrocima. U odnosu na razlog izostajanja svi izostanci se mogu svrstati u tri osnovne grupe: (1) zbog bolesti i nesrea, (2) odobreni izostanci (odmor, trudnoa, vojna veba) i neodobreni i neopravdani izostanci. Absinthii summites (pelen), gorko sredstvo, upotrebljavano u obliku aja za popravljanje apetita. absorptio, apsorpcija, upijanje: (1) upijanje gasa u tenost ili vrstu supstanciju ili tenosti u vrstu supstanciju; (2) pro-

absorptio diranje neke supstancije u drugu, kojom prilikom jedna supstancija predaje energiju, a druga je prima i pretvara u neku drugu vrstu energije; (3) zadravanje zrakova u nekoj sredini (npr. zrakova svetlosti odreene talasne duine u nekoj tenosti ili gasu), v. apsorpcioni spektar (pod spektar)- (fiziol.) prelazak materija kroz sloj elija u krv ili limfu. Apsorpcija sastojaka hrane vri se uglavnom u tankom crevu, difuzijom i aktivnim transportom. Sloene organske materije - belanevine, ugljeni hidrati i masti - u priboru za varenje razgrauju se do aminokiselina, monosaharida, masnih kiselina i alkohola i u tom obliku se resorbuju. V. resorpcija; (4) gaenje svetlosti ili bilo koga od njenih sastojaka koje prouzrokuju crni ili obojeni predmeti; (5) zaustavljanje toplotnih zrakova, pri emu se temperatura tela koje ih apsorbuje polako poviava; karakteristina a., a. koja se javlja ako je foton u stanju da izbaci elektron iz unutranje atomske ljuske. To je mogue kad je talasna duina apsorbovanog fotona upravo ravna'karakteristinom zraenju tog elementa. Kako je foton ispao iz snopa rendgenskih zrakova, njegova apsorpcija manifestuje se crnim linijama (Frauenhoferove linije), iji su izgled i raspored svojstveni za svaki element. Na k. a. osniva se rendgenska spektrografska analiza; a. rendgenskih zrakova, kad zraci prodiru kroz materiju, oni gube jedan deo energije, slabe usled apsorpcije. Prilikom a. nastaje u materiji itav niz promena: rasipanje (disperzija), fluorescencija (sekundarno zraenje), emisija elektrona (fotoelektrini efekat) i vibracija (toplota). A. moe biti potpuna i delimina. Potpuna je onda kad se svi zraci utope u telu (nestanu); delimina je kad jedan deo upadnih zrakova proe kroz telo, Npr., oveje telo samo delimino apsorbuje rendgenske zrako ve, zbog ega je moguna njihova primena u medicini; m. ugljen-dioksida, metoda kojom se u toku anestezije uklanja ugljenndioksid iz izdahnutog gasa vezivanjem za mesa vinu natrijum- i kalcijum-hidroksida; a.

abstinentiozrane energije, odnos smanjenog intenziteta zrane energije Id posle prolaska kroz debljinu d, prema upadnom intenzitetu Io Id Apsorpcija = ---- . Io abstinentio, apstinencija, uzdravanje, liavanje, odricanje, npr. apstinencija od alkohola.

acceptoracarina, pregljevi, jedan od redova klase paukova (Arachnoidea). TeIo im je vie-manje loptasto, trbuh bez lanaka i obino srastao s glavenogrudnim delom tela; usneni delovi su u obliku rilice za bodenje i sisanje ili grizenje. Diu trahejama ili kroz kou. Obino su malog rasta (oko 0,5, 3, 4 i vie mm). A. su poznati pod imenom pregljeva ili grinja, krlja ili krpelja, prema tome iz koga su podreda. Prvi su este i opasne tetoine na mnogim ivotnim namirnicama. Neobino su maleni, jedva vidljivi, osim kad se namnoe u masi. Tada se javljaju kao pokretna siva praina. Jaja su bela, jedva vidljiva, i iz njih se posle 3-9 dana izlegu larve. Najpoznatiji je pregalj brana Tyroglyphus farinae, koji napada ito, brano, proizvode od brana i druge ivotne namirnice, seno, pa i duvan za vreme fermentacije. Zrnastu hranu s manje od 13% vlage i brano s 11% vlage preglji ne napadaju. Pri masovnom mnoenju prelaze i na oveka i izazivaju, posle udisanja u prah raspadnutih ekskremenata i uginulih pregljeva, alergijska oboljenja, od kojih esto pate i ele porodice u zaraenim stanovima. Simptomi su: glavobolja, urtikarija, egzem, blefaritis i katari creva. U domaih ivotinja izazivaju teka, pa i letalna oboljenja. V. Tyroglyphus farinae.

Abt-Letterer-Siweova bolest, v. Letterer-Siweova bolest.abulia, abulija, nedostatak volje. Acacia Senegal, vrsta drveta iz koga se dobiva arapska guma. acalcicosis, akalcikoza, promene u organizmu usled manjka kalcijuma u ishrani. Acanthia lectularia, v. Cimex lectularius.

acanthochelionema perstans, v. Filaria.acanthocyt, akantocit, patoloki izgled eritrocita, karakteristian po trnolikim ispuscima citoplazme u vidu nepravilnih trnova. Vidi se naroito u abetalipoproteinemiji. Sin. acanthrocyt. acanthocytosis, akantocitoza, prisustvo akantocita u krvi. Karakteristina pojava za abetalipoproteinemiju. Sin. acanthrocytosis.^V. abetalipoproteinaemia. acantholysis, akantoliza, rastvaranje spojeva trnovitih elija, uz njihovo zgomilavanje. Jedan od naina nastajanja plikova (npr. u pemfigusu). acanthopelvis, akantopelvis, patoloka karlica s manje ili vie bodljastih i grebenastih izrataja kao posledica periostoze. acanthosis, akantoza, zadebljanje spinoznog sloja epiderma patolokim umnoavanjem elija; a. nigricans, retko, hronino oboljenje koe s pigmentacijom, zadebljanjem, delimino bradaviastim bujanjem koe na vratu, u aksilarnim naborima, ingvinalnim i kubitalnim prevojima i anogenitalnom predelu. U juvenilnom tipu nema karcinoma, u odraslih postoji u veem procentu karcinom (eludac, jajnici, dojke). acanthrocyt, v. acanthocyt. a c arias is, akarijaza, kono oboljenje izazvano pregljima.

Acarus scabiei, v. Sarcoptes scabiei.acatalasaemia, akatalazemija, deficit enzima katalaze u eritrocitima bolesnika. acatalasia, akatalazija, uroeni deficit enzima katalaze. Bolest se u homozigotnih osoba ispoljava povremenim infekcijama desni i sluznica usta. aecelerin, akcelerin, VI inilac koagulacije. acceptor, akceptor, primalac. (1) Pri oksidacionim procesima koji se vre uz dehidrogenovanje vodonik se jedini s nekom drugom supstancijom, koja se zove akceptor (vodonini akceptor). (2) Pri stvaranju koordinativnih jedinjenja atomi koji imaju slobodne elektronske parove, upotrebljavaju ove za vezivanje drugih atoma, a atomi koji nemaju zavrenu elektronsku konfiguraciju iskoriavaju ovaj elektronski par da dopune

accessoriussvoj elektronski omota i tako dolazi do koordinativnog vezivanja dva atoma. Prvi od ovih atoma zovu se donori (davaoci), a drugi akceptori, primaoci (Luisova teorija). accessorius, akcesoran, pridodat, sporedan, uzgredan, pomoan. accommodatio, akomodacija, prilagoavanje; (oft.) a. oka, proces koji omoguava jasno vienje predmeta bliih od 6 m. Refleksna kontrakcija trepavinog miia dovodi do olabavljivanja zonularnih vlakana pripojenih za ahure soiva usled ega se soivo ispupava, odnosno poveava svoju prelomnu mo. U dece prelomna mo soiva pri najveoj kontrakciji trepavinog miia poveava se od 18 do 32 dioptrije. Sposobnost prilagoavanja opada starenjem zbog smanjivanja elastinosti soiva. Nemogunost prilagoavanja soiva u starih osoba naziva se prezbiopija, akomoaciona irina, v. akomodacioni obim; paraliza a., oko ne vidi jasno predmete u blizini. Paraliza akomodacije udruena s paralizom pupile, v. ophthalmoplegia interna; spazam a., v. akomodacioni gr. accouchement force, (fr.) prisilan poroaj, naglo vetako otvaranje materinog ua i izvlaenje ploda u cilju ubrzanja poroaja. accretio, akrecija, meusobno sraivanje delova koji su normalno odvojeni; a. cordis, akrecija srca, sraenje srane kese s okolnim vezivnim tkivom i sa srcem, zbog zapaljenja; a.pericarii, akrecija perikarda, sraenje spoljanje strane perikarda s pleurom, zidom grudnog koa i preagom. accuminatus, kupast, iljat, zaotren. V. papilloma. acetabuloplastika, obnova acetabuluma operativnim putem. acetabulum, aica karline kosti, zglobna jama za glavu butne kosti. Acetaminophen, acetaminofen, derivat paraaminofenola. U naoj farmakopeji oficinalan pod imenom paracetamol (Paracetamolum); antipiretiko i analgetiko sredstvo. acetati, soli siretne kiseline .

acetU-koenzim Aacetazolamidum, acetazolamid, diureticko sredstvo iz grupe inhibitora ugljene anhidraze. Acetest, tableta za odreivanje ketonskih tela (v. tamo) u mokrai; sadri natrijum-nitroprusid, aminosiretnu kiselinu, dinatrijum-fosfat i laktozu. Dejstveni princip reaguje preteno s acetosiretnom kiselinom (a manje s acetonom i beta-hidroksibuternom kiselinom) mokrae. acetfenetidin, v. Phenacetinum. acetil-celuloza, estarski proizvod koji se dobiva dejstvom anhidrida siretne kiseline, rastvorenog u koncentrovanoj siretnoj kiselini, na celulozu. Koristi se kao sigurnosna podloga za filmove (i rendgen-filmove). acetilen, etin, nezasieni ugljovodonik C2H2, strukturne formule CH E CH. Bezbojan gas, svojstvenog mirisa. Dobiva se dejstvom vode na kalcijum-karbid i slui za osvetljenje u karbidnim lampama, a komprimovan slui za autogeno zavarivanje i za mnogobrojne sinteze u industriji. A. sadri tragove sumpor-vodonika, arsen-vodonika i fosfor-vodonika, koji su vrlo otrovni. S vazduhom a. gradi veoma eksplozivnu smeu. Preien a. je upotrebljavan za inhalacionu narkozu. acetileni, alkini, nezasieni ugljovodonici s jednom trostrukom vezom, ija je opta formula CnH2^2. acetil-holin, estar siretne kiseline i hoiina, oslobaa se, kao medijator, na zavrecima holinergikih vlakana, razgrauje se, skoro trenutno, pod dejstvom enzima acetil-holinesteraze. acetil-koenzim A9 sloeno jedmjenje koenzim A sadri aktivnu grupu SH koja slui za aciliranje i to jedinjenje se moe predstaviti skraenom formulom KoASH. Kada se KoA acetilira siretnom kiselinom, nastaje acetil-koenzim A skraene formule KoAS-. Acetil-koenzim A igra glavnu ulogu u procesima metabolizma u organizmu, specijalno u procesima sinteze i meusobnog pretvaranja jednih organskih supstancija u druge.

acetilovanje acetilovanje, uvoenje acetii-grupe u neko organsko jedinjenje koje sadri jednu ili vie hidroksilnih grupa. Tada acetil-grupa stupa na mesto vodo-nika hidroksilne grupe i grade se estri siretne kiseline. acetil-salicilna kiselina, v. acidum. acetil-siretna kiselina, v. Acidum diaceticum. acetonaemia, acetonemija, poveanje koncentracije acetona u krvi, najee u bolesnika koji boluju od eerne bolesti ili osoba koje dugo gladuju. acetonska koma, v. coma. acetonska reakcija, v. reakcija (Legalova). acetonska tela, hemijska jedinjenja koja spadaju u grupu ketonskih tela (v. tamo); sintetizovana slue i kao dobri rastvarai za masti, smole itd. acetonuri, acetonurija, izluivanje acetona mokraom, najee u eernoj bolesti ili u dugotrajnom gladovanju. acetphenolisatinum, acetfenolizatin, laksantno sredstvo iz grupe derivata difenil-metana. Prema novijim podacima, moe prouzrokovati hepatitis i uticu, i zato neki autori smatraju da ga vie ne treba upotrebljavati. Acetylcholinii chlorfdum, acetil-holinijum-hlorid, injeni terapijski pokuaji u nekim poremeajima krvotoka. Oficinalan je prema naoj farmakopeji; v. acetil-holin. achalasia ahalazija, nedovoljno oputanje glatkih miinih vlakana eludano-crevnog trakta, na mestu spajanja jednog njegovog dela s drugim; a. cardiae, ahalazija kardije, nedovoljno oputanje sfinktera jednjako-eludanog spoja pri gutanju kao posledicom degeneracije ganglijskih elija u zidu ovoga spoja. Grudni deo jednjaka gubi svoju normalnu peristaltiku aktivnost, te se proiruje (megaoesophagus). Sin. cardiospasmus; a. pelvirectalis, pelvirektalna ahalazija, kongenitalno odsustvo ganglijskih elija u distalnom segmentu debelog creva; izazivaju gubitak motorne funkcije tog segmenta, uz hipertrofijsko proirenje debelog creva iznad njega. V. Hirschprungova bolest8

achromatopsia acheilia ahejlija, anomalija razvoja, nedostatak jedne ili obe usne. achillodynia, ahilodinija, bolno zapaljenje serozne kese izmeu prednje strane Ahilove tetive i zadnje strane petne kosti. Ispravnije achillotenodynia. ahilloplastica, ahiloplastika, produenje Ahilove tetive plastikom operacijom. Ispravnije achillotenoplastica. achillorrhaphia, ahilorafija, operacija zaivanja prekinute Ahilove tetive. (Nepodesan termin). achillotenotomia, ahilotenotomija, hirurko presecanje Ahilove tetive; vri se najee pri kopitastom stopalu (pes equinus) i prilikom Chopartove operacije. achillotomia, ahilotomija, v. achillotenotomia. achiria, ahirija, nakaznost usled nedostatka ake. achlorhydria, ahlorhidrija, nedostatak sone kiseline u eludanom soku posle maksimalnog draenja eludanog luenja. Posledica atrofije eludane sluznice. Sin. anaciditas gastrica. acholia, aholija, potpuni prestanak luenja ui. acholuria, aholurija, nedostatak unih pigmenata u mokrai. achondroplasia, ahondroplazija, najei oblik patuljastog rasta. Odlikuje se veoma izraenom kratkoom kostiju udova, dok su kosti lubanje i trupa normalno razvijene. Nastaje zbog nedovolnog enhondralnog rastenja i okotavanja -, - kostiju. Kosti su kratke i nesrazmerno debele. Poremeaj je izraen esto pri roenju. Inteligencija nije poremeena. Sin. chondrodystrophia foetalis. Achorion Schnleini, gljivica, parazit biljnog porekla; prouzrokuje favus (zli ::.trup). achrodextrin, ahrodekstrin, vrsta niskomolekulskog dekstrina koji se ne boji jodom. achromatopsia, ahromatopsija, potpuno, uroeno slepilo za boje. Postoji monohromatski vid i ceo spektar izgleda uniformno obojen. Centralni vid po pravilu veoma slab. A. je najee udruena s

achromianistagmusom i refrakcionim anomalijama. Na onom dnu obino nema promena. achromia, ahromija, odsustvo normalnog pigmenta u koi. achvlia gastrica, ahilija eluca, nedostatak hlorovodonine kiseline i enzima u eludanom soku usled atrofije sluznice; a. pancreatica, pankreatika ahilija, prestanak luenja pankreasnog soka zbog opstrukcije pankreasnog kanala, usled atrofije pankreasa ili hroninog pankreatitisa. acidaemia, acidemija, poveanje koncentracije jona vodonika u krvi. acid-albumini, jedinjenja tipa soli koja postaju kad se na belanevine dejstvuje nekom razblaenom kiselinom. Acidi borici unguentum, mast s bornom kiselinom (Acidi borici 3,0; Vaselini albi 97,0); oficinalna prema jugoslovenskoj farmakopeji. acidiflkacija, zakiseljavanje, stvaranje kisele reakcije. Amonijum-hlorid, npr., kad se uzme oralno, zakiseljava mokrau, te se stoga upotrebljava uz lekove koji deluju antiseptiki samo u kiseloj mokrai (npr. bademova kiselina, heksametilen-tetramin). acidimetrija, kvantitativna volumetrijska analiza kojom se odreuje koncentracija (normalitet) rastvora kiseline pomou rastvora baze odreenog normaliteta. aciditet, stepen kiselosti nekog rastvora. Razlikuju se dve vrste a.: aktualni i potencijalni. Aktualni a. meri se koncentracijom vodonikovih jona u rastvoru, koja se odreuje elektrometrijski, a potencijalni a. meri se koliinom kiseline koja se nalazi u rastvoru i koja se odreuje volumetrijski; eludani a., kiselost eludanog soka koja potie od hlorovodonine kiseline koju lue izvesne elije eludane sluznice. Kiselost zavisi od slobodne hlorovodonine kiseline (normalno 20-40 stupnjeva aciditeta). Drugi deo hlorovodonine kiseline vezan je za belanevine u eludanom soku (vezana hlorovodonina kiselina). Zbir ove dve kiseline daje celokupni (to-

actdumtalni) aciditet (normalno 40-60 stupnjeva aciditeta). Koliina slobodne hlorovodonine kiseline poveana je pri grizlici eluca i dvanaestopalanog creva, a smanjena ili je uopte nema pri raku eluca. acido-bazna ravnotea, odreen odnos izmeu vodonikovih (H) odnosno hidronijumovih (2) i hidroksilnih (OH) jona u organizmu u vezi sa puferskim sistemima, disajnim sistemom i bubrenim mehanizmima. acidobutirometar, staklena kalibrovana epruveta, naroitog oblika, koja slui za odreivanje koncentracije masti u mleku. acidosis, acidoza, poveanje koncentracije jona H u organizmu iznad normalnih vrednosti zbog nagomilavan]a kiselina ili gubljenja baza iz organizma; pH arterijske krvi oveka nii je od 7,4 a. compensata, kompenzovana acidoza, stanje u kome regulacijski mehanizmi mogu da normalizuju koncentraciju jona H; a.diabetica, dijabetesna acidoza, oblik metabolike acidoze prouzrokovan nagomilavanjem ketonskih supstancija u krvi u bolesnika s nekontrolisanim dijabetesom; a. hypercapnica, sin. a.respiratoria, respiratorna acidoza, nastaje zbog nagomilavanja ugljen - dioksida u organizmu; a. hyperchloremica, hiperhloremijska acidoza, nastaje zbog poveanja koncentracije hlorida u plazmi; a. metabolica, metabolika acidoza, nastaje zbog nagomilavanja neisparljivih kiselina u organizmu ili zbog gubitka bikarbonata iz organizma; renalna tubulska a., oblik metabolike acidoze koji nastaje zbog oteenja bubrega; a. uremica, oblik acidoze koji se javlja u bolesnika sa hroninom bubrenom insuficijencijom usled smanjenog izluivanja neisparljivih kiselina iz organizma; a. zbog gladovanja, a. uslovljena nagomilavanjem ketonskih supstancija u osoba s nedovoljnim unoenjem energetskih hranljivih materija. acidum, kiselina, jedinjenje nekog elektronegativnog elementa s jednim ili vie atoma vodonika, koji se mogu zameniti

acium pozitivno imelektrisanim atomima (katjonima). K. se u vodenom rastvoru razdruuje dajui hidronijum odnosno vodonikove jone. K. su kisela ukusa, boju plave lakmusove hartije menjaju u crvenu, jedine se s bazama gradei soli, a s alkoholima gradei estre; A. aceticum , siretna kiselina; A. a. con-centratum, A. a. glaciale, koncentrovana siretna kiselina, jetko (kaustiko) sredstvo za skidanje bradavica i uljeva; Aa. dilutum, razblaena siretna kiselina (30%); za kiseljenje ljudske hrane upotrebljava se 1-3%-tna siretna kiselina; A. acetylsalicylicum, acetil-salicilna kiselina, --, estar salicilne kiseline (fenolna grupa) i siretne kiseline, komercijalni naziv aspirin, antipiretik, analgetik i antireumatik. V. Natrii salicylas; A. a-oxypropionicum, v. A. lacticum, -COOH; A. arsenicum, arsenska kiselina, , trobazna kiselina. Njen anhidrid je arsen-pentoksid As2Os- Soli arsenske kiseline zovu se arsenati. Ni kiseline ni soli se vie ne upotrebljavaju u medicini; A. ascorbicum, askorbinska kiselina, hemijski je lakton nezasiene kiseline, vitamin C, izvanredno osetljiva supstancija koja se, naroito u rastvoru, brzo oksidie (stoga ima redukcione osobine). Igra vanu ulogu u organizmu u procesima oksidacije odnosno dehidrogenacije i u stvaranju intercelularne supstancije u ivotinjskom organizmu. Pojaava dejstvo nekih lekova i smanjuje njihovu toksinost. Dnevna potreba oveka iznosi 50-100 mg. Ima ga dosta u ipcima, crnim ribizlama, paprici, kupusu, karfiolu, kelerabi, spanau, jagodama, pomorandama, limunovima, gloginjama, luku, perunu i dr. Nedostatak ovog vitamina prouzrokuje skorbut. V. scorbut; A. benzoicum, benzojeva kiselina, CeHs-COOH, aromatina kiselina koja se palazi u benzojevoj smoli. vrsto kristalno jedinjenje, upotrebljava se u industriji kao konzervans, a u medicini, esto empirijski, kao ekspektorans; A. -oxybutyricum, beta-oksibuterna kiselina, CH2COOH, jedno od ketonskih tela koja se nalaze u krvi i10

acidum mokrai obolelog od eerne bolesti. Nastaje usled poremeaja metabolizma masti i belanevina i jedan je od uzroka acidoze. V. acidosis; A. boricum, borna kiselina, , blago antiseptiko sredstvo, koje se upotrebljava za leenje rana u obliku masti ili praka za posipanje, u zapaljenjima sluznica oka, nosa, uva, mokrane beike, vagine, materice i rektuma (za ispiranje) i u nekim konim oboljenjima; A. butyric um, buterna kiselina, CHsCH2CH2COOH, monokarbonska zasiena (masna) k. Nalazi se u obliku estra u maslacu (buteru). Sin. maslana kiselina; A. carbolicum, v. phenolum; A. chromicum, hromna kiselina, mrkocrveni kristali, kaustino sredstvo; A. citricum, limunska kiselina, trobazna organska kiselina. Slui za leenje gastrike ahilije (umesto hlorovodonine kiseline); sa eerom slui za spravljanje osveavajueg pia. Ulazi pored natrijum-karbonata u sastav lekova koji se penuaju u vodi zbog oslobaanja ugljen-dioksida, kao to je, npr., Magnesii citras effervescens; A. dehydrocholicum, dehidroholna kiselina (3,7,12-diketoholanska kiselina). Holeretik; A. diaceticum, acetosiretna kiselina, CH2COOH, ketoki-selina, nalazi se u mokrai osoba u kojih postoji acidoza, najee u dijabetiara; A. diaethylbarbituricum, v. Barbito-num; A. f o Hc um, folna kiselina. Po he-mijskom sastavu je pteroil-glutaminska kiselina. Spada u vitamine. Nalazi se u zelenom liu (npr. spanau), jetri, kvascu itd. Ovo'jedinjenje potrebno je za normalno sazrevanje eritrocita. Njegov nedostatak u organizmu jedan je od uzroka megaloblastnih anemija i upotrebljava se za njihovo leenje. Sin. Lac-tobacillus casei factor; A. hippuricum, hipurna kiselina, hemijski je benzoil-gli-kokol. Nalazi se u mokrai biljodera; A. hydrochloricum concentration, koncentrovana sona kiselina (25%); A. h. dilutum, razblaena sona kiselina (12,5%). Upotrebljava se pri anaciditetu ili hipoaciditetu eludanog soka, fosfaturiji itd.; A. hydrocyanicum, cijanovodonik,

acidum HCN, lako isparljiva tenost koja mirie na gorki badem. Ponaa se kao slaba kiselina. Njene soli se zovu cijanidi. Cijanovodonik i cijanidi su vrlo otrovni, jer smanjuju oksid acionu sposobnost dajui sa oksidacionim enzimima kompleksna jedinjenja, usled ega ovi enzimi ne deluju. HCN se upotrebljava za dezinsekciju stanova. Nalazi se u oficinalnoj vodi od gorkih badema. V. Aqua Amygdalae amarae; A. lac ti c u m, a-oksipropionska k., mlena kiselina, -COOH, bezbojna gusta tenost koja ima kaustino i dezinficijentno dejsto. Upotrebljava se u gingivitisu, aftoznim ulce-racijama i tuberkulozi grkljana; A.ma-lonicum malonska k. HOOC-CHa-COOH, organska dvobazna zasiena k. Ureid malonske k. je barbiturna k. V. barbiturati; A. mandelicum, fenil-glikolna k., bademska k. Ulazi u sastav homatropina. Njene soli, mandelati, upotrebljavaju se za leenje infekcija mokranih puteva; A. nicotinicum, nikotinska kiselina. Nikotinska k. je -piridin-karbonska kiselina. V. nicin; A. nitrb cum, azotna kiselina. Upotrebljava se spolja kao kaustiko sredstvo; A. n. /Mmans, puljiva azotna kiselina. Upotrebljava se spolja kao kaustik; A. oxalicum, oksalna k., HOOC-COOH, dvobazna zasiena organska kiselina. Unesena u organizam, deluje kao otrov, taloei kalcijum-jon u obliku nerastvorljivog kalcijum-oksalata; A. p-aminobenzoicum, para-aminobenzojeva k., jedan od faktora iz kompleksa vitamina B. Vaan inilac u metabolizmu bakterija. V. SM/fonamidi; A. panthothenicum, pantotenska k., hemijski je a-y-dioksi- dimetil-butiril- alanin, jedan je od sastojaka kompleksa vitamina B. Misli se da ovaj vitamin igra ulogu u metabolizmu masti i ugljenih hidrata; A. phenyl-aethylbarbituricum, v. jPhenobarbitonum; A. phenylchinolincarbonicum, Cinchophen, fenil-hinolin-karbonska k., sredstvo s antipiretikim i antireumatikim dejstvom koje se, zbog izvesnih otrovnih efekata, danas retko upotrebljava (uglavnom u akutnim na-

acidum padima podagre). V. Methylii pkenylcinchonas; A. phosphoric uro, fosforna k., skraeno ime za ortofosfornu k., 4, iji je anhidrid fosforpentoksid, PaOs; od istog anhidrida izvode se jo i pifofosforna kiselina, ?, i meta-fosforna k., ; A. picric um, pikrin-ska k., trinitrofenol, ()), an-tiseptiko i adstringentno sredstvo. Lokalno ublaava bol. Upotrebljava se za leenje opekotina, u histolokoj tehnici i za spravljanja Esbachovog reagensa; A. picronitricum, v. A. picricum; A. pyruvicum, pirogroana k., meuprodukt u metabolizmu ugljenih hidrata; A. salicyUcum, salicilna kiselina, COOH (o-oksibenzojeva k.), upotrebljava se spolja kao keratolitik, a sluio je kao antiseptik za konzervisanje hrane. V. Natru salicylas; A. stearicum, stea-rinska kiselina, -()-, prema Ph. Jug. II, smea stearinske k. i promenljivih koliina palmitinske i drugih masnih kiselina. Slui za izradu Linimentum Opodeldoch. Sin. A. stearinicum, stearin; A. siilfuricum, sumporna kiselina; A. tannicum, taninska kiselina, tanin, adstringentno sredstvo. Lokalno se primenjuje u obliku rastvora na zapaljene sluznice i opekotine. Sin. Tanninum; A. tartaricum, vinska kiselina, sastojak ranije oficinalnih preparata Pulvis arophorus (kipei ili umei praak) i Pulvis arophorus laxans (Pulvis arophorus Seidlitzensis), U tim prakovima slui kao kiselina, koja, po dodatku natrijum-bikarbonata, iz ovoga oslobaa ugljenu kiselinu (ugljen-dioksid); A. trichloraceticum, trihlor-siretna kiselina. Ona slui za taloenje belanevina krvi pri raznim hemijskim analizama krvi. Zbog svoje higroskopnosti upotrebljava se u odontologiji pri stavljanju plombi; A. uricum, mokrana kiselina, 2,6,8-trioksipurin, beo praak, nerastvorljiv u vodi, nalazi se u mokrai oveka, a u naroito velikim koliinama u ekskrementima gmizavaca i ptica. Sem toga, nalazi se u tragovima u krvi. Nastaje u metabolizmu nukleina. Sainjava velik deo nekih mokranih konkremenata. U krvi se nalazi u11

aciduria veoj koncentraciji u podagri. V. diathesis urica; A. valerianicum, valerijanska kiselina, (2)-, masna k. koja se nalazi u korenu odoljena (VaIe-rianae rhizoma). Postoji u etiri izomer-na oblika. Obina valerijanska k. isto-vetna je s izovalerijanskom k. V. Valeria-nae rhizoma. aciduria, acidurija, izluivanje kiselina mokraom; orotska a., nasledna bolest koja se prenosi autosomno recesivno, u koje postoji deficit u metabolizmu pirimidina, koji je povod za poveano izluivanje orotske kiseline mokraom, megaloblastnu anemiju i usporen psihiki i fiziki razvoj. acidus, kiseo, v. aciditet acinus, meak, funkciona i strukturna jedinica tubuloalveolnih lezda. Sastoji se od specifinih lezdanih elija grupisanih u obliku meska, a oivienih osnovnom opnom. Izmeu mekova nalaze se tanane vezivne pregrade s krvnim sudovima, koji slue za izmenu materija. aclimatisatio, aklimatizacija, pnlagoavanje na novu sredinu, specijalno na klimu; pod uticajem novih klimatskih uslova nastaju promene fiziolokih reakcija znaajnih za osposobljavanje za ivot u novoj sredini. Aklimatizacija na visinu, gde je zbog razredenosti vazduha delimini pritisak kiseonika nii, postie se poveanjem broja crvenih krvnih zrnaca, koliine hemoglobina, difuzijskog kapaciteta, vaskularizacije tkiva i sposobnosti elija da iskoriste kiseonik. A. na visoku temperaturu postie se poveanjem kapaciteta znojnih lezda. Koliina izluenog znoja u osobe izloene nekoliko nedelja vruini, udvostruava se. acme, akme, vrhunsko ekstatiko stanje pred sladostraem. acne, akna, kono oboljenje koje se razvija u mcskovinia dlaka u vidu crne take (comedo, a. punctata), papule (a. papulosa) i gnojnice (a. pustulosa); a. juvenilis, v. a. vulgaris; a. medicamentosa (halogen-akne: brom-akne, hlor-akne, jod-akne), morfoloki sjtne a. vulgaris; a.necroticans (varioJormis), papule 12

acrocyanosis veliine soiva sa centralnom nekrozom pdn. ugnutim oiljkom, lokalizovane na granici ela i vlasita glave; a. oleosa, akneiformne promene na ekstenzornim stranama ekstremiteta i na licu izazvane natapanjem koe (folikuIa) industrijskim uljem (profesionalna dermatbza); a. picea, promene sline onima kod a. oleosa, prouzrokovane kontaktom s katranom; a. rosacea, hronino kono oboljenje u osoba zrelijeg doba (etvrta-peta decenija ivota) lokalizovano na nosu, obrazima, elu, bradi u vidu hroninog eritema (erythrosis), teleangiektazija i povremen nalet papulopustula. Maksimalna varijanta u mukaraca kao rhinophyma u vidu kvrgavog nosa usled hipertrofije lojnih lezda; a. varioliformis, v. a. necroticans; a. vulgaris, kono oboljenje koje se razvija u naletima u mladih ljudi izmeu 13. i 25. godine ivota u vidu polimorfnih, sukcesivnih akneiformnih promena na licu, leima i grudima. U sluaju dublje lokalizacije u folikulima zagnojavanje je jae (a. abscedens), kada zaostaju i oiljci (a. indurata). acn excorie des jeunes filles (garcon), ekskorijacije nastale istiskivanjem komedona i papulopustula u sluaju a. vulgaris. acnitis, oblik tuberculosis papulonecrotica (naroito na licu) sa zaleenjem malih oiljcima bakarne boje. Acocanthera ouabaio, afrika biljka, sadri glikozid uabain (identian glikozidu g-strofantinu, dobivenom iz biljke Strophanthus gratus), mono kardiotoniko sredstvo. acratotherma, akratoterma, indiferentna lekovita voda, slabo mineralna (oligometalna), iji suvi ostatak iznosi manje od Ig na l kg vode, a koja je toplija od 2O0C. Acriflavini chloridum (akriflavin-hlorid), smesa 2,8-diamino-10-metil-akridin-hlorida; antiseptiko, odnosno dezinficijentno sredstvo iz grupe derivata akridina. acrocyanosis, akrocijanoza, bolesno stanje koje se ispoljava izraenom simetrinom plavocrvenom bojom koe aka

acrodermatitis chronica atrophicans i stopala, posebno prstiju, usnih koljki i nosa, s profuznim znojenjem i oseajem hladnoe u prstima. Syn. Raynaudova bolest acrodermatitis chronica atrophicans (Pick-Herxheimer), primarna atrofija koe koja nastaje posle poetnog otoka i zapaljenja. Koa je veoma istanjena, plaviasta i bora se u sitnim naborima, a krvni sudovi se provide. Promene se javljaju u poetku na stopalima i akama, odakle se proiruju na potkolenice odn. podlaktice. Etiologija nije poznata; a. enteropathica, pored vezikopapuloznih, egzematoznih promena s poetkom na akralnim delovima tela (ake, stopala), paronihijama, alopecije; postoje i gastrointestinalni simptomi (proli-vi). Oboljenje se uglavnom javlja u dece; a. papulosa inf antum Gianotti-Crosti, pojava crvenkastih papula na ekstenzornim stranama ekstremiteta, na licu, otoka limfnih lezda u deaka od 2 do 4 godine starosti; a. suppurativa continua, hronino, pustulozno zapaljenje koe, koje poinje na krajnjim falangama prstiju ruku i nogu. Dovodi do atrofije. Sin. Hallopeauova bolest. acrodynia, akrodinija, teko oboljenje u dece, nepoznatog porekla. ake i stopala su bolni, hladni, jako se znoje, usled ega dolazi do oteenja koe koja se Ijuti u veim komadima. Kosa opada. Postoje i poremeaji u funkciji srca i drugih organa, naroito povien krvni pritisak, hipotonija miia i fotofobija, apatija i razdraljivost. Uzrok je najee intoksikacija ivom. Sin. Feerova bolest, Selter-Swift-Feerova bolest. acroerythrosis, akroeritroza, hronini otok i crvenilo aka i stopala kao posledica oteenja hladnoom. acrogeria, akrogerija, prevremeno starenje koe ekstremiteta. V. progeria. acrohyper (h)idrosis, akrohiperhidroza, pojaana sekrecija znoja ruku i nogu. acrokeratosis verruciformis (Hopf), kono oboljenje koje se javlja porodino, a manifestuje se keratotikim, veruciformnim papulama, lokalizovanim na lenim stranama akr. i stopala.

actinotherapia acrolein, akrilni aldehid, nezasieni aidehid CH2=CH CHO, nastaje pri pirolizi glicerida. A. je otrog i neugodnog mirisa. acromegalia, akromegalija, patoloko stanje uslpvljeno pojaanim luenjem hormona rastenja (v. HGH); a. karakterie uveanje isturenih delova tela (aka, stopala, nosa, usana itd.), kao i unutranjih organa (pravilniji naziv je megalaacria). acroosteolysis, akroosteoliza, osteoliza distalnih falangi prstiju nogu i ruku. acroparaesthesia, akroparestezija, neurotiki poremeaji senzibiliteta na akama i prstima, rede na stopalu, u obliku napada bolova, oseaja maraca, napetosti i krutosti. acrotismus, akrotizam, odsustvo ili neopipljivost pulsa. ACTH, kortikotropin, hormon prednjeg renja hipofize. Podstie luenje hormona kore nadbubrenih lezda, naroito glikokortikoida. actinium, aktinijum, Ac, radioaktivni element koji nastaje u toku radioaktivnog raspadanja urana. Actinobacillus mallei (Pseudomonas mallei), prouzrokova maleusa, sakagije ili gunturaa, veoma zarazne bolesti kopitara. Ta bolest se lako prenosi sa bolesnih ivotinja na oveka, a samo izuzetno sa oveka na oveka. Ova bakterija je ranije bila nazivana raznim imenima. Meu njima su bila najee Malleomycs mallei, Mycobacterium mallei, Corynebacterium mallei, Pfeiffrella mallei, Actinobacillus mallei. Skoranji naziv je Pseudomonas mallei. actinomycosis, aktinomikoza, hronino oboljenje prouzrokovano gljivicom Actinomyces. Postoje cervikofacijalna, abdominalna i torakalna (pulmonalna) a. Cervikofacijalna a. je najea. U predelu ugla donje vilice stvara se vrst, bolan otok, koji se kasnije razmekava. Iz stvorenih apscesa gnoj se probija kroz fistule na koi ispod vilice i na vratu. U gnoju se nalaze svojstvena zrnca - kolonije gljivica. actinotherapia, v. therapia.

13

activismus sexualisactivismus sexualis, naziv za sadizam. V. sadizam. acumetria, akumetrija, metodi merenja otrine sluha raznim sredstvima, a bez audiometra. V. audiometrija. acupuncture, akupunktura, zabadanje igala u pojedine take na telu u cilju ukidanja bola ili leenja. Koristi se za izazivanje bezbolnosti u toku hirurke intervencije. Poslednjih godina raste interesovanje za ovu inae staru metodu. acusticus, akustian, sluni, koji ima veze sa sluhom. Sin. auditorius. acusticus-neurinoma, akustikus-neurinom, neoplazma nastala umnoavanjem elija ovojnica perifernih ivaca. Najea lokalizacija ove vrste neoplazme na lubanjskim ivcima je VIII modani ivac; sluni ivac. Zadnjih godina se raspravlja o njegovu poreklu (histogenezi); naime, da Ii potie od Schwannovih elija, endoneurijunia, neurileme ili dr. Od usvajanja pojedinih teorija o poreklu ovih neoplazmi zavisi i naziv koji se upotrebljava. acyl, acil, radikal neke organske kiseline. Acil je deo molekula organske kiseline kojoj je oduzeta OH-grupa. Npr., iz siretne kiseline COOH oduzimanjem OH ostaje acil-ostatak siretne kiseline , nazvan acetil-radikal. ad colaturam, izraz u receptima kada se propisuje neki macerat, infuzum ili dekokt, da se oznai koliina proceene tenosti, v. colatura. ad usum proprium, skra. ad us. propr., za sopstvenu upotrebu, oznaka na kraju recepta daje lek namenjen lekaru koji je recept napisao. adacrya, adakrija, poremeaj ili potpuno odsustvo luenja suza. adamantin, zubna gle, beliasta supstancija koja pokriva povrinu krune zuba. Vrlo je tvrda (ima tvrdinu kvarca) i otporna prema kiselinama i bazama, ali je krta, te puca na nagle promene temperature. Sastoji se gotovo od samih neorganskih supstancija, jer organskih ima samo 2%. Sagraena je od dugih prizmi koje su potpuno kalcifikovane i meusobno spojene cementnom supstancijom tako vrsto da se ne mogu odvojiti, 14

adaptacijave je prelom koljkai. Prizme su grupisane u pojase*, ima i lee upravno na zubnu kost, dok su im vrhovi prevueni vrlo otpornom kutikulom (cuticula dentis). Sin. substantia adamantina.

I-adamantanamin, v. amantadin.adamantinoma, adamantinom, neoplazme pitelnog porekla koje nastaju od ostataka glenog organa zuba. adamant in us, elian, tvrd kao elik, vrlo tvrd. V. adamantinum, enamelum, ubstantia adamantina.

adamantoblastus, v. ameloblastus. Adamova jabuica, v. pomum Adami. Adamova operacija, v. operacija. Adams-Stokesov sindrom, v. syndroma.adamsit, bojni otrov (v. tamo), plikavac koji u malim koliinama izaziva kijanje, povraanje i jaku glavobolju, a u visokim koncentracijama dovodi i do smrti; dovoljno je postojan na visokim temperaturama, te se moe upotrebiti uz eksplozivna i zapaljiva sredstva u obliku aerosola; s opreme se skida pranjem ili acetonom, odelo se isprai, a gornji sloj zatrovanih namirnica se baca. adaptacija, (1) proces prilagoavanja (2), rezultat prilagoavanja, tj. prilagoenost na sadanje odnosno na ranije promene u uslovima za ivot. Odnosi se na delove individue ili na individue jedne genetske grupe ili na elu grupu. Adaptivne promene mogu biti morfolokog ili fiziolokog reda. V. genetika, evolucija; a. bakterija, prilagoavanje, predstavlja varijacije koje su za bakterijsku eliju korisne i koje dovode do sticanj novih osobina, koje joj omoguavaju ivot i razmnoavanje u datim uslovima ivota; a. mirisa, gubljenje oseaja posle ulaska u sredinu s jakim mirisom nastaje u CNS, jer je utvreno da od receptora odilaze podsticaji i do l asa; a. oka, poveanje osetljivosti u tami i smanjenje osetljivosti pri jakoj svetlosti nastaje zbog poveanja odnosno smanje* nja fotosenzitivnih materija u receptorima oka (epiima i tapiima); u tami dolazi do sinteze ovih materija i osetljivost receptora raste; pod dejstvom svetlosti ove materije se razlazu; a. senzorikih receptora, sastoji se od sniava-

adaptacijski period u vojsci nja uestalosti podsticaja koji odilaze od receptora u CNS u toku delovanja na njega trajnog podraaja. Receptori koji se sporo prilagoavaju ili se ne prilagodavaju do gaenja zovu se toniki a oni koji se brzo adaptiraju fazikim. adaptacijski period u vojsci, vreme potrebno da se mladi vojnici prilagode na zahteve vojnog poziva, odnosno da se prilagode ha odreen nain ivota u vojnoj sredini: povinovanje vojnikom redu, disciplini, ivotu u manjem ili veem kolektivu, naporima u savlaivanju vojne obuke itd. adaptacijski sindrom, opti, v. stres. adaptivna vrednost, proporcija potomstva odreenog genotipa koja, u poreenju s proekom iz opte populacije, doivljava reproduktivno doba i priliku da svoje gene prenese sledeoj generaciji. V. mutacija, selekcija. Sin. fitness (engl.) adaptivni enzimi, enzimi koji se formiraju samo kada bakterija doe u dodir s nekim, supstratom za koji ne poseduje konstitutivni enzim. adaptometar, aparat za ispitivanje adaptacije. Postoji vie^ tipova. adaptor RNK, v. transportna RNK. adaptorski molekul, RNK male molekulske teine koji prenosi odabrane aminokiseline prilikom njihovog ukljuivanja u proces sinteze proteina, a prema informaciji sadranoj u tRNK. V. informaciona RNK. Sin. tRNKt transfer RNK. adde, dodaj!, oznaka na receptu da u neki lek treba dodati navedeni sastojak. addenda (dodaci), dodaci farmakopeji izmeu pojave njena dva izdanja. Ako ih ima vie, obeleavaju se rimskim brojevima (Addendum I1 Addendum II itd.). Addison-Biermerova anemija, v. anaemia. Addisonova bolest, v. bolest. adductio, (1) adukcija, primicanje, privoenje; (2) a. (oft.) adukcija oka, horizontalan pokret one jabuice ka unutra, prema nosu. Pokret vri m. rectus internus. adductor, aduktor, koji primie, privodi, mii primica.

adenocarcinoma uteri adekvatni nadraaj, (fiziol.) prirodan nadraaj za neki receptor za koji je prag osetljivosti receptor^ najnii. Adelmannova operacija, v. operacija. adenalgia, adenalgija, bol u nekoj lezdi. Sin. adenodynia. adenectomia, adenektomija, hirurko uklanjanje neke lezde. adenil-ciklaza, sin. adenilat-ciklazja, ferment koji iz adenozin-trifosfata (ATP) stvara ciklini adenozin - 3',5'-monofosfat (cAMP). cAMP je kljuni elijski medijator za delovanje mnogih hormona i drugih materija koje modifikuju funkciju elija. adenin, 6-aminopurin, purinska baza koja ulazi u sastav nukleinskih kiselina. adenitis, zapaljenje lezda, naroito limfnih; a.acuta epidemica infectiosa, v. mononucleosis infectiosa; a. cervicalis, poveane i bolne limfne ^lezde vrata u raznim infektivnim bolestima i malignim limfomima; a. lacrimalis, v. dacryoadenitis. V. lymphadenitis. adenoacanthoma, adenoakantom, neoplazma epitelnog porekla materice s ploastim epitelnim elijama izmeu elija koje se rasporeuju u lezdane tvorevine. adenocarcinoma uteri, adenokarcinom trupa materice. Karcinom materice je gotovo uvek tipa adenokarcinoma. Pojavljuje se znatno rede od karcinoma grlica materice. Ispoljava se u dva oblika: difuznom (povrinskom) i lokalizovanom (cirkumskriptnom). Pri difuznom obliku je zahvaena skoro ela povrina materine duplje. Pri lokalizovanom obliku zahvata manji ili vei prostor u obliku tumora ili polipa, koji klinasto prodire u muskulaturu materice. Karcinomatozno bujanje polazi od povrinskog dela epitela ili od dubljih lezdanih slojeva. Raste sporo, neki put po nekoliko godina. Dijagnoza se postavlja patolokohistolokim pregledom materijala dobivenog struganjem materine duplje. Mikroskopski se odlikuje raznooblijem karcinomatoznih elija od indiferentnih do ledano formiranih.15

adenohypophysis adenohypophysis, adenohipofiza, zajedniki naziv za prednji, srednji i tuberski deo hipofize koji se obrazuju od epitela krova drela embriona. V. hypophysis; prednji reanj hipofize sadri nizove ili grupe mnogobrojnih lezdanih elija izmeu kojih je vezivno tkivo sa sinusnim kapilarima i perisinusnim prostorima. Inkreti ovih elija deluju na razvie organizma, na druge endokrine lezde, na razvie i funkciju polnih lezda (gonada), na promet materija i dr.; somatotropne elije izluuju proteinski somatotropni inkret (STH) u perisinusne prostore, koji deluje na rastenje jedinke (kres-cin). Prekomern izluivanje izaziva pojavu dinovskog rasta (gigantizam), a nedovoljno luenje patuljasti rast (nanosomia); laktotropne elije lue proteinski hormon prolaktin (LTH), koji deluje na izluivanje mleka razvijene i za luenje pripremljene mlene lezde i potpomae luenje progesterona utog tela; tireotropne elije proizvode glikoproteinski hormon tireotropin (TSH), koji deluje na razvie i funkciju tireoideje; gonadotropne elije obrazuju gonadotropne hormone: folikulostimuliui ^ (FSH), glikoproteinski inkret, koji podstie razvie mekova u jajniku i spermatogenezu u semeniku, i luteinizujui hormon (LH) koji deluje na luteinizaciju mekova jajnika (stvaranje utih tela) i na sintezu androgenih inkreta meuprostornih elija semenika (ICSH); adrenokortikotropne elije stvaraju polipeptid adrenokortikotropni hormon (ACTH) koji stimulie sintezu glikokortikoida (deluje na glikolizu, sintezu proteina, metabolizam lipoida i askorbinske kiseline). Sve pomenute elije sadre u citoplazmi odgovarajue specine kapljice ili granule koje se otkrivaju naroitom tehnikom. Postoje i elije bez gra-nula, koje se smatraju matinim elijama ili elijama koje su se oslobodile gra-nula; pars tuberalis, lezdane elije rasporeene pored kapilara du hipofizne peteljke. Pretpostavlja se da lue dijabetogeni inkret; srednji reanj oblae zadnji reanj i teko se od njega odvaja. Oko kapilara rasporeeni su nizovi eli16

adenovirosis ja s glikoproteinskim zrnima, a inkret je pplipeptidne prirode, pa se pretpostavlja da je u granulama inkreta vezan za glikoprotein; proizvodi melanostimuliui hormon (MSH), koji izaziva sintezu melanina i pigmentaciju koe; zadnji reanj - u njemu se stvaraju miometrin, koji dejstvuje u toku poroaja, kada izaziva grenje (bolove), zatim vazopresin, koji izaziva grenje kapilara, i hidropeksin, koji fiksira vodu, reguliui promet soli. aenoine vegetacije, v. vegetationes adenoideae. adenolymphoiditis acuta benigna, v. angina. adenoma, adenom, benigna neoplazma nastala razmnoavanjem epitela lezda. Obino sporo raste, ograniena je i po grai veoma slina lezdi u kojoj je nastala; a. sebaceum (Pringle), mali, vrsti, hemisferni tumori do veliine graka, koji se javljaju grupisani u nosno-usnenim naborima i bradi, boje normalne koe ili crvenkasti (teleangiektazije na povrini). Genodermatoza koja moe biti udruena i s tuberoznom sklerozom (epiloja); a. toxicum glandulae thyreoideae, toksiki adenom titaste lezde, kompenzovani ili dekompenzovani, vor titaste lezde koji je, histoloki, dobroudnog karaktera i koji se, iz nepoznatog uzroka, iskljuio iz fiziolokog regulacionog sistema svog tzv. feed-back-mehanizma (v. tamo). Bolesnici s toksikim adenomom imaju simptome i znake hipertireoze. adenomere, dihotpmsko izdeljivanje primitivne lezdane cevi na sekundarne cevi i mekove. adenopathya glandulae submandibularis e t sub m entails, uveanje tkiva podvilinih i podbradnih limfnih lezda. Najee je posledica patolokih procesa u predelu zuba, lica i vilica. adenotomia, adenotomija, hirurki zahvat koji se vri u cilju odstranjenja treeg krajnika (adenoidnih vegetacija) a uz pomo specijalnog instrumenta koji se kroz usta uvodi u nosno zdrelo. adenovirosis, adenoviroza, adenovirusne infekcije, akutna kratkotrajna febrilna

adenovirusi oboljenja disajnih organa i venjaa, koje izaziva grupa adenovirusa. Kapljina infekcija od koje najee obolevaju predkolska deca, i to preko ele godine. adenovirusi, virusi ranije opisivani pod raznim nazivima (Ri, APC i dr.). Zajedniki su im rastvorljivost antigena koji se koristi pri izvoenju reakcije vezivanja komplementa i razvijanje tropizma prema kulturama HeLa- i KB-elija in vitro. Pomou reakcije neutralizacije moe se razlikovati 18 raznih tipova adenovirusa. Oni izazivaju u ljudi najee akutna oboljenja disajnih pute va: gripozna stanja, bronhitise, faringitise, tonzilitise, atipine pneumonije, aseptiki meningitis i dr. adenovirusne infekcije, v. adenovirosis. adenozin, nukleozid sastavljen od adenina i ribofuranoe. Fosforilacijom riboznog radikala u adenozinu na poloaju 5 nastaje nukleotid adenilna kiselina (AMP), iji su sinonimi adenozin-monofosfat i adenin-mononukleotid. adenozin-monofosfat (AMP), nastaje iz adenozin-trifosfata odvajanjem dva fosfatna radikala. Cikliki AMP (3',5'-adenozm-monofosfat) je unutranji posrednik u delovanju niza hormona. Nastaje od ATP pod dejstvom fermenta adenil-ciklaze kojeg aktivie kompleks hormona i receptora u opni ciljne elije. Cikliki AMP izaziva: porast enzima u eliji, promenu propustljivosti elijske pphe, zapoinje sintezu specifinih unutranjih hemijskih jedinjenja. V. adenozin-trifosfat. adenozin-trifosfat (ATP)1 labilno hemijsko jedinjenje, koje se nalazi u svim elijama a sastoji se od adenina, riboze i tri fosfatna radikala. Zadnja dva fosfatna radikala su sa ostatkom molekula povezana pomou veza bogatih energijom. Odvajanjem jednog fosfatnog radikala ATP prelazi u adenozin-difosfat (ADP), a jo jednog u adenozin-monofosfat (AMP). U standardnim uslovima pri odvajanju svakog losfatnog radikala oslobodi se po molu ATP oko 7000 malih kalorija, a u us.loVitna telesne tempe2 Medicinski leksikon

adipositasrature i koncentracije reagujuih materija oko 8000 kalorija. Energija dobivena razgradnjom ATP predstavlja jedinu energiju za obavljanje rada. Energija osloboena u organizmu razgradnjom drugih materija koristi se za resintezu ATP. adeps, mast; A. benzoatus, benzojeva mast, svinjska mast s dodatkom benzojeve smole. Slui kao podloga za spravIjanje ungventa; A. lanae, bezvodni Ianolin. Preien vosak dobiven s vune ovce. Sastoji se preteno od estara masnih kiselina sa holesterolom i oksiholesterolom. Sin. A. lanae hydricus, Lanolinum anhydricum. Slui za izradu raznih ungventa i pasta; A. lanae hydrosus, Ianolin, sastoji se od 75 delova bezvodnog lanolina i 25 delova vode. Slui kao podloga za ungvente. Sin. Lanolinum; A. suiilus, svinjska mast. Slui kao podloga za spravljanje ungventa. Dobro se resorbuje kroz kou, ali se srazmerno lako razgrauje (uegne) i tada lokalno drai. adhaesiolysis, v. adhaesiotomia. adhaesiones, adhezije, priraslice, sraenja dve povrine koje lee jedna naspram druge. Najea posledica organizacije zapaljenja tih povrina (pleure, perikard - epikard, peritoneum). adhaesiotomia, adheziotomij, presecanje i razdvajanje priraslica. adiadochokinesis, adijadohokineza, nemogunost brzog izvoenja naizmeninih pokreta, npr. pronacije i supinacije. A. je simptom oteenja malog mozga. Adiejev sindrom, v. syndroma. adifenin, hidrohlorid dietil-aminoetil-estra difenil-siretne kiseline, antispazmodiko sredstvo; deluje, preteno, direktno na glatke miie. adiposis, v. adipositas. adipositas, gojaznost, suvino nagomilavanje masti u organizmu; a. abdominalis, nagomilavanje masti u trbunom zidu; a. cerebralis, gojaznost izazvana bolestima mozga, naroito hipotalamusa; a. dolorosa, bolno, ogranieno nagomilavanje masnog tkiva, naroito u ena; a. pituitaria, gojaznost uslovljena

17

adipozogenftalna distrofija insuficijencijom hipofize; a. universaHs9 nagomilavanje masti po elom telu, kao i u unutranjim organima. Sin. adiposis. adipozogenitalna distrofija, tip mfantilizma u kome preovlauje gojaznost u predelu kukova i gornjih ekstremiteta, pored zakrljalih genitalnih organa i izostajanja nekih drugih sekundarnih poInih odlika. Trbuh je povean, ali miii nisu obuhvaeni. Na ekstremitetima mast se slae prema rizomelikim segmentima: na zadnjoj strani nadlaktice i na prednjoj strani buta. Podlaktica i potkolenica odudaraju svojom tananou. Uzrok adipozogenitalnog sindroma lei u promenama podbreja (hipotalamusa), izuzetno u poremeaju hipofize. Najee je u pitanju supraselarni kraniofaringeom, mada ovaj poremeaj mogu da proizvedu i druga oboljenja vegetativnog podbreja. Sin. hipotalamusni infantilizam, Babinski-Frolichova boadipozo-muskularni odnos, odreeni odnos masnih naslaga prema miinoj masi, razlian u mukom i enskom polu, pa predstavlja pokazatelj polne uoblienosti. aditus, prilaz, pristup, otvor, npr. aditus laryngis, otvor grkljana. adiuretin, antidiurezni hormon zadnjeg renja hipofize (drugi naziv vazopresin), koji omoguava reapsorpciju vode u bubrenim kanaliima, slui za leenje insipidnog dijabetesa; oficinalan je prema naoj farmakopeji. adneksni tumor, opti pojam za palpacioni nalaz na adneksima. Tumorozna tvorevina moe da pripada jajovodu, jajniku ili parametrima. Moe da bude samo zapljenjska infiltracija nekog od tih organa ili pravi tumori tih organa bilo benigne ili maligne prirode. adjuvansi, nespecifine supstancije koje se dodaju .antigenu radi poveanja imunog odgovora. Dve osnovne vrste adjuvanasa su (a) aluminijumova i kalcijumova jedinjenja (aluminijum-fosfat, kalcijum-fosfat i dr.) i (b) emulzije voda-ulje (najpoznatiji su Freundov kompletni i nekompletni adjuvans). Po18

adrenergiki receptori red ovih, adjuvantno dejstvo imaju Corynebacterium parvum, bacil CaImette-Gurin (BCG), Bordetella pertussis i dr. Deluju na makrofage, i na Ti B-limfocite. Neki adjuvansi deluju selektivno na razne tipove limfocita. adnexa uteri, adneksi, materini privesci, tj. jajnici i jajovodi. adnexitis, adneksitis, zapaljenje jajnika i jajovoda. Zapaljenjski proces najee je prouzrokovan piogenom infekcijom jajovoda posle pobaaja i poroaja. Proces prvenstveno zahvata jajovode, a pri prodoru sekreta iz jajovoda u slobodnu trbunu duplju infekcija zahvata i jajnik (salpingooophoritis, i okolno tkivo. Usled zapaljenjske infitracije dolazi do stvaranja otoka jajovoda i jajnika i njihovog sraivanja, kako izmeu sebe, tako s okolinom i stvara se zapaljenjski adneksni tumor. Adneksitis moe biti akutan, subakutan i hronian. adolescentia, adolescencija, mladost (ivotno doba koje poinje pojavom sekundarnih seksualnih odlika, a zavrava se prestankom telesnog rastenja). adoptivni transfer, imunoloka reakcija koju pokazuju limfociti kada se ubrizgaju primaocu istog soja. Primalac je prethodno ozraen, pa tako predstavlja ivu epruvetu za ispitivanje imunih svojstava elija davaoca. adrenalectomia, adrenalektomija, odstranjivanje jedne ili obe nadbubrene lezde. Sin. suprarenalectomia. adrenalin-hlorid, vazokonstriktor koji se dodaje lokalnim anestetikim rastvorima za produenje dejstva anestezije i ishemiju operativnog polja. adrenergika nervna vlakna, v. autonomni nervni sistem. adr energiki koioci (simpatolitika sredstva), supstancije koje selektivno inhibiraju reagovanje efektornih elija na impulse adrenergikih nervnih vlakana, na adrenalin i na srodne amine; mesto dejstva ovih supstancija je sama efektorna elija. adrenergiki receptori receptori koji posreduju u dejstvima kateholamina (adrenalina i noradrenalina) raznih organa. Postoje dve vrste ovih receptora.

adrenergiki ivci Alfa-receptori posreduju u vazokonstrikciji, a beta-receptori u porastu uestalosti srca i pojaanju njegovih kontrakcija. adrenergiki ivci, v. nervus. adrenogenitalni sindrom, v. sindrom. adrenokortikotropni hormon, hormon prednjeg renja hipofize koji podstie luenje horm ona kore nadbubrenih lezda. adrenosteron, androgena supstancija koju proizvodi kora nadbubrenih lezda (Grollman-Howard-Millerova zona), neto slabijeg dejstva nego testosteron. adsorbentia, adsorpciona sredstva, lekovi koji isto fiziki vezuju na svojoj povrini razne supstancije (sekrete, proizvode razlaganja sekret, bakterije, toksine itd.). To adsorpciono dejstvo utoliko je jae ukoliko je povrina adsorbensa vea. Glavni predstavnici a. su Carbo animalis, Bolus alba i Talcum. adsorbtio, adsorpcija, vezivanje gasova, tenosti i rastvorenih estica na povrini vrstih tela ili koloidnih micela (ugljeni prah, kaolin, aluminijum-oksid i dr.). Usled a. nastaje razlika u koncentraciji rastvorene supstancije u povrinskom sloju i u dubljim slojevima. Radi polarimetrijskog odreivanja eera u mokrai vri se odbojavanje pomou ugljenog praha, koji adsorbuje boju mokrae. adukcija, v. adductio. aduktor, v. adductor. adultni hemoglobin, hemoglobin odraslih osoba. Ima manji afinitet za kiseonik od fetalnog hemoglobina. adventitia, adventicija; tunica a., spoIjanja ovojnica organa. Ades. v. Stegomya. aequivalens, v. ekvivalent. aeracija, (1) proputanje vazduha kroz neku tenost; (2) arterijalizovanje venske krvi u pluima. Aerobacter aerogenes, gram-negativni zdepasti bacili sa ahurom. Bakterije ove grupe su vrlo proirene u prirodi. esto su sastavni deo normalne flore oveka. Kada izazivaju oboljenja, daju kliniku sliku slinu oboljenju koju iz-

aerosinusitis aziva Klebsielia. Ako dospe u urogenitalni trakt ili u druge organe, moe biti uzronik zapaljenjskih promena na tim mestima. Smatra se i kao jedan od uzronika zaraznih proliva, naroito odojadi i male dece. Od Klebsielia se razlikuju time to su pokretni. Sinonim: Klebsielia aerobacter. aerobna mo, najvea koliina energije u jedinici vremena osloboena iz izvora ije korienje zahteva direktno uee kiseonika. Merilo - maksimalni utroak kiseonika u minutu. Osnovni fizioloki pokazatelj fizike radne sposobnosti, sposobnosti za dugotrajniji teak rad. U ena proseno manja nego u mukaraca. S godinama se smanjuje. 2,5-3 lit. utroenog kiseonika u minutu u fiziki proseno sposobnih, 5-6 lit. kiseonika u minutu u fiziki izvanredno izdrljivih sportista. aerobna r aspiracija, ili aerobno disanje bakterija, tip disanja u kome je krajnji primalac vodonika molekulski kiseonik (Oa). Ako se disanje obavlja u prisustvu kiseonika i ako bakterijska elija raspolae potrebnim enzimima, disanje e biti aerobno. aerocystographia, aerocistografija, rendgenografija mokrane beike, u koju se ubrizga vazduh. Sin. pneumpcystographia. aeroheliotherapia, v. therapia. aerootitis, bol i eksudacija u srednjem uvu i smanjenje opsega sluha, koji nastaju usled snienja vazdunog pritiska u bubanjskoj duplji u odnosu na spoljni pritisak vazduha. Pojavljuje se prilikom letenja u avionu, ako Eustahijeva tuba ne doputa slobodno izjednaenje pritiska usled katara ili zapuenosti njenog ua. aeroperitoneum, v. pneumoperitoneum. aerophagia, aerofagija, pojaano gutanje vazduha. Javlja se u nervoznih osoba (psihopata), u sluaju obole log jednjaka i eluca, kao i pri unim i bubrenim napadima (kolika). aeroplanska udlaga, v. udlaga. aerosinusitis, aerosinuzitis, bol i eksudacija u paranazalnim upljinama izazvani snienjem vazdunog pritiska u njima, a 19

aerosol!

afekt

koji ne moe da se izjednai sa spoljnim pritiskom. Nastaje prilikom letenja avionom ako su prirodni otvori sinusa zapueni sekretom ili polipima. aerosoli, u vazduhu ili u kiseoniku rasprene vrste ili tene supstancije u estice ije su dimenzije manje od hiljaditog dela milimetra. Ako su u pitanju cestice tenosti, re je o magli, a ako su u pitanju vrste estice u vazduhu, re je o dimu. Danas postoji niz lekovitih preparata u obliku aerosola koje bolesnici inhaliu (unose udisanjem). U obliku aerosola se primenjuju esto dezodoransi i insekticidi. aesthesiologia, v. esthesiologia. Aethambutoli chloridum (etam-butol-hlorid), sredstvo za leenje tuberkuloze. Aethanoli acetas, v. Aether aeticus. Aethanolum, etil-alkohol, v. alkohol, spiritus; Ae. concentratum (koncentrovani etanol, etil-alkohol), Aethanolum dilutum (razblaeni etanol), oba su oficinalna prema naoj farmakopeji. Etanol se upotrebljava kao dezinficijentno sredstvo za hirurke instrumente i za kou, i kao rastvara za druga sredstva za dezinfekciju koe(npr., jod). Aether anesthesicus, etar za narkozu, naroito preien etar koji slui za izazivanje opte anestezije (narkoze) inhalacijom; oficinalan je prema naoj farmakopeji; Ae. chloratus, (stom.) slui za ispitivanje vitaliteta zuba i za lokalnu anesteziju (npr., pri vaenju rasklaenih zuba). Aetherolea, etarska ulja, aromatine, lako pokretljive tenosti koje isparavaju, a dobivaju se od raznih delova biljaka destilacijom pomou vodene pare, ekstrakcijom ili ceenjem. Neka etarska ulja su na obinoj temperaturi vrsta, ali zagrevanjem postaju tena. U vodi se slabo rastvaraju. Lako se rastvaraju u apsolutnom alkoholu, hloroformu^ etru i benzinu. Sin. Olea aetherea; Ae. Eucalypti, eukaliptusovo ulje, etarsko ulje dobiveno destilacijom iz sveeg lia drveta Eucalyptus globulus. Sadri eukaliptola. Upotrebljava se (udisanjem

vodene pare) u leenju hroninog bronhitisa. Sin. Oleum Eucalypti; Ae. Pini pumilionis, etarsko ulje iz drveta Pinus montana, koja sadre razne terpene i bornil - acetat, a slui za trljanje i inhalaciju. Sin. Oleum Pini pumilionis; Ae. Sinapis, ulje od slaice, koje se sastoji poglavito od alil-izotiocijanata; Ae. Terebinthinae, terpentinsko ulje, etarsko ulje dobiveno destilacijom s vodenom parom iz terpentina raznih vrsta etinara. Slui kao flogistiko sredstvo. Sin. Oleum Terebinthinae crudum; Ae. Terebinthinae rectificatum, preieno terpentinsko ulje. Slui za inhalaciju vodene pare u leenju hroninih bronhitisa i za intramuskulne injekcije u nespecifinoj nadraajnoj terapiji. Aethylis biscumacetas, etil-biskumacetat, oralno antikoagulantno sredstvo; Ae. chloridum (etil-hlorid), upotrebljava se lokalno za izazivanje lokalne anestezije smrzavanjem a, retko, i za izazivanje opte anestezije (narkoze) inhalacijom. Aethylmorphini chloridum (etil-morfin-hlorid), ima iste farmakoloke osobine kao i kodein, ali se danas vie upotrebljava u oftalmologiji, zbog lokalnog nadraajnog dejstva. Oficinalan je prema naoj farmakopeji. afakija, v. aphakia. afazija, v. aphasia. afebrilis, afebrilan, koji je bez poviene temperature, koji je bez groznice. V. febrilis, febris. afekt, vrlo jako oseanje, koje obino nailazi naglo, praeno karakteristinim promenama telesnih funkcija, veinom kao posledica dogaaja u spoljnoj sredini ili u sopstvenom telu kojima osoba ne moe brzo da se prilagodi; duevno uzbuenje; stanje razjarenosti; potiskivanje a., psihoanalitiki pojam pod kojim se podrazumeva neka vrsta zaboravljanja (potiskivarije u nesvesni deo psihe) oseajnog (afektivnog) dela neke nagonske tenje. Svaka misao, tenja, slika, svaki psihiki sadraj uopte ima svoju oseajnu pratnju (tzv. afektivnu komponentu). Ako je ta pratnja nepri-

20

afektivnost jatna svesti (npr., mrnja prema roditelju), ona se potiskuje u nesvesno, odakle docnije moe ponovo da izbije u svest, samo sada vezana za neki sasvim drugi predmet (umesto za roditelja, s kojim inae nikakve veze nema). Sila koja po Feudu vri potiskivanje je tzv. cenzura ili nad-ja, tj. kritika sposobnost, savest, moralno oseanje. Kao rezultat meusobnog sukoba suvie aktivne cenzure i jakih afekata koje ona potiskuje, nastajale bi psihoneuroze; pranjenje a., sin. iivljavanje a., vie ili manje burne telesne propratne pojave jakog oseanja posle kojeg se vraa stanje prethodnog duevnog mira. Sudbina a. obuhvata, osim pranjenja, intelektualnu obradu, potiskivanje, premetanje ili projekciju, kao i zraenje na druge objekte. Najee je to prosto slabljenje vremenom, bleenje. afektivnost, oseajnost, stanje oseanja, raspoloenja, nain na koji oseanja prate psihika zbivanja, npr. iva a., poviena a., sniena a. V. temperament. afektni grevi, nastupi grevitog plaa, smeha ili vritanja, praeni dubokim disanjem u histeriji. aferens, aferentan, dovodan, npr. vas afferens, dovodni sud (krvni). aferentan, v. afferens. afibrinogenaemia, afibrinogenemija, deficit fibrinogena u krvi; a. congenitali, nasledna bolest, koja se prenosi autosomno recesivno; ispoljava se izrazitim smanjenjem zguljivosti krvi. afinitet, (1) srodnost, srodstvo; naklonost prema neemu; (2) (hem.) privlana snaga koja dejstvuje izmeu atoma pojedinih elemenata, a usled koje nastaje vezivanje atoma elemenata ujedinjenja. afosfogenijski, svaki poremeaj u organizmu zbog manjka fosfora u njemu. agalactia, agalaktija, izostajanje luenja mleka. Totalna agalaktija opaa se vrlo retko (Sheehanov sindrom). agammaglobulinaemia, agamaglobulinemija, nedostatak imuniteta izazvan izrazitim smanjenjem koncentracija svih frakcija imunoglobulina u krvi. Sin hypogammaglobulinaemia.

aglutinatio agar-agar, morska alga; slui kao dodatak ( u 0,5-3%) bujonu za dobivanje hranljivih podloga koje s bujonom predstavljaju osnovnu vrstu hranljivu podlogu za izolovanje i raspoznavanje bakterija; u stomatologiji osnovni sastojak preobratljivih hidrokoloidnih otisnih materijala. agens, nosilac inilaca odreenog dejstva; supstancija, sila ili aktivni princip koji dejstvuje lekovito, ili izaziva bolest ili ima neko drugo dejstvo. agensi grupe PLT (psittacosis, lymphogranuloma venereum, trachoma) nalaze se na prelazu od rikecija ka virusima, imaju grupni antigen, sadre DNK i RNK, koje pravi virusi nemaju. Njihova konana klasifikacija jo ne postoji. aggravatio, agravacija, (1) pogoranje dosadanjeg stanja (2) svesno, namerno preuveliavanje postojeih pojava oboljenja od strane obolelog. agitacija, telesna i psihika uznemirenost, psihomotorni nemir. agitans, koji se trese. V. paralysis agitans. agitatus, uznemiren, nemiran, uzbuen. aglikoni, jedinjenja koja nisu ugljeni hidrati, a koja su u glikozidima vezana za ugljene hidrate. aglomerat, skup raznorodnih sastojaka. V. konglomerat. aglossia, aglosija odsustvo jezika, retka uroena nepravilnost, propraena ekstremnom uskou vilica, nepravilnim poloajem zuba i poremeajima funkcije gutanja i govora. aglutinat, gomilica bakterija ili drugih elija. V. aglutinacija, agiutinogeni. aglutinatio, aglutinacija, zgomilavanje, vezivanje bakterija, eritrocita ili drugih elija u gomilice pod uticajem aglutinina i nespecifinih faktora. Aglutinacija je jedna od najvie korienih serolokih reakcija (Widalova reakcija, Wrightova reakcija, Weil-Felixova reakcija). A. eritrocita prilikom transfuzije inkompatibilne krvi nastaje usled vezivanja aglutinina za aglutinogen eritrocita, a poto su mnogi aglutinogeni dvovalentni, jedan aglutinin vezuje za sebe dva eritrocita. U nekim oboljenjima stvaraju 21

aglutinini se u plazmi aglutinini koji na niskim temperaturama zgomilavaju eritrocite 0krvne grupe, zbog ega se nazivaju aglutinini na hladno a fenomen se naziva aglutinacija na hladno. Ovo se koristi u dijagnostici izvesnih oboljenja (primerna atipina pneumonija). aglutinini, antitela koja prvo imobiliu bakterije a zatim ili slepljuju u gomilice adsorbujui se na njihovoj povrini. Stvaraju se u organizmu pod dejstvom antigena u ivim ili mrtvim elijama. U krvnoj plazmi ljudi prisutni aglutinini anti-A i anti-B (nazivaju se i alfa i beta) nastali su pod dejstvom specifinih za krvne grupe antigene - aglutinogena A i B. Stvaraju se posle roenja, i to ako eritrociti deteta ne sadre odgovarajue aglutinogene, usled unoenja hranom, bakterijama ili nekim drugim nainom malih koliina antigena A i B. Po prirodi su gama-globulini. aglutinogeni, antigeni vezani za povrinu elije, zbog ega se one, u prisustvu odgovarajuih antitela, zgomilavaju, slepljuju u gomilice. Opne eritrocita oveka sadre oko trideset antigena, od kojih su zbog izraenih antigenskih svojstava u transfuzijskim reakcijama znaajne skupine antigena koje se oznaavaju kao OAB i Rh-Hr-sistem. Drugi, koji nemaju izraena antigena svojstva, znaajni su za prouavanje naina nasleivanja gena, odnosno za utvrivanje oinstva. agnosia, agnozija, opti pojam koji oznaava nesposobnost prepoznavanja predmeta pomou odreenog ulnog modaliteta, uprkos tome to je senzori-ki modalitet ouvan. Agnozija je posle-dica, uglavnom, povreda parijetalnog renja velikog mozga. A. moe biti taktilna, vidna, sluna itd.; akustika a. ili sluna, duevna gluvoa; optika a., duevno s.lepilo, nemogunost razumeva-nja primljenih vidnih utisaka. Nastaje pri potpuno ouvanom vidu u sluajevima oteenja konveksnog dela potilja-ne kore leve modane hemisfere (u denjaka); taktilna a., v. astereognosia. agonadni hermafroditizam, v. hermafroditizam, agonadni

Ahilov refleks agonist, (I) koji se prvi pokree; (2) mii koji ima suprotnu funkciju od svog antagonista. agoraphobia, agorafobija, prisilan strah od irokog prostora, strah od prelaenja preko trga, ulice itd., koji se javljaju u prisilnoj neurozi. agrafija, v. agraphia. agrammatismus. agramatizam, poremeaj govora koji se sastoji u ravom obrazovanju reenica, tzv. telegrafski stil. V. oligophrenia, aphasia. agranulisani endoplazmini retikulum, v. citoplazma. agranulocitoza, v. agranulocytosis. agranulocytosis, agranulocitoza, sindrom izazvan vrlo velikim smanjenjem ili potpunim nedostatkom granulocita u perifernoj krvi, pri emu postoje promene u drelu i na drugim sluznicama, kao i septike temperature. Sin. granulocytopenia, Schultzova bolest. agraphia, agrafija, gubitak sposobnosti pisanja pri potpuno ouvanoj svesti, kao i pokretljivosti i osetljivosti ruke, ake i prstiju. agravacija, v. aggravatio. agregatno stanje, stanje u kome se nalazi neko telo pod izvesnim spoljanjim uslovima (temperatura, pritisak). A. s. nekog tela moe biti vrsto, teno i gasovito. agresini, toksine supstancije izvesnih patogenih bakterija (leukocidini, spreading-factor i dr.). Neke od ovih supstancija smanjuju fagocitnu mo leukocita, dok druge deluju na druge odbrambene faktore organizma. agresivan, koji navaljuje, napada. agresivnost, navaljivanje, napadanje, izazivanje. agripnija, v. insomnia. ahilija, v. achylia gastrica. ahilodinija, v. achillodynia. Ahilov (Achilleus) refleks, merenje brzine, koristan metod za kontrolu funkcije titaste lezde, pri emu se koriste fotoelektrini postupci prilikom izvoenja Ahilovog refleksa Photomotograph - aparatom (v. tamo): dobijaju se krivulje svojstvene za poveane ili sma-

22

ainhum njene funkcije titaste lezde (ahilogram). ainhum, bezbolna strangulacija i autoamputacija nonog palca u crnaca u Junoj Americi i Africi. akcesoran, v. accessorius. akcidentni srani um, v. um. akcioni potencijal, akcijski p., kolebanja vrednosti mirovnog membranskog potencijala nastala pod dejstvom drai. Ulaenje natrijuma u eliju, nastalo zbog poveanja propustljivosti opne za natrijum, dovodi do njene depolarizacije a zatim do stvaranja obrnutog potencijala; za njom sledi repolarizacija usled izlaenja kalijuma iz elije i uspostavljanja elektrinog stanja opne, svojstvenog za nenadraenu eliju. Akcioni potencijal nastao na mestu delovanja nadraaja iri se po opni i ima stalan oblik i amplitudu bez obzira na to da Ii je nadraaj" koji ga je izazvao bio na nivou praga ili iznad njega (zakon sve ili nita). akinesia akinezija, nepokretnost usled oduzetosti miia ili usled sniene inicijative za kretanjem ili usled bolova (a. algera). Oznaava i vetaki izazvanu nepokretnost, npr. onih kapaka u operacijama na onoj jabuici; a. algera, nepokretljivost prouzrokovana pojavom bola pri pokretima, zbog ega ih bolesnik izbegava. Najee je histerikog porekla; (oft.) prolazna pareza mii.a kapaka i spoljnih miia oka izazvana injekcijom novokaina. Onemoguuje pokrete kapaka i one jabuice u toku operativnog poduhvata. akomodacijski raspon, sposobnost prilagodavanja oka u cilju dobivanja jasnog lika predmeta od najdalje do najblie take jasnog lika, tj. od potpunog akomodacionog mira do najjae akomodacije. A. r. izraava se u dioptrijama; ona je najvea u detinjstvu, s godinama opada, te oko ezdesete godine praktiki potpuno prestaje. V. presbyopia. akomodaciona uzetost, v. paralysis. akomodacioni gr, gr cilijarnog miia oka, obino prolaznog karaktera. Pri maksimalnom gru oko je podeeno za najbliu taku otrog vida, dok predmete koji su udaljeni ne vidi otro. Uzroci:

aktiniko dejstvo ukapavanje pilokarpina ili trovanje ovim lekom, ili ezerinom, u sluaju histerije, psihikih smetnji i dr. akomodacioni obim, jaina akomodacije iskazana u dioptrijama. Zavisi od godina starosti. Najvei je oko desete godine ivota, praktiki prestaje oko ezdesete godine. V. presbyopia. akonitin, alkaloid iz biljke Aconitum napellus, izvanredno otrovan, akratoterma, v. acratotherma. akridin, organska materija iji derivati (akridinske boje) slue u medicini; prema naoj farmakopeji, oficinalni su Acriflavini chloridum (akriflavin-hlorid) i Aethacridini lactas (etakridin-laktat); slue kao antiseptika i dezinficijentna sredstva. akridinske boje, v. boje. akrilat, opti naziv za estre akrilne kiseline. Koristi se za izradu osnove totalne i delimine proteze, akfilatnih zuba i estetskih faseta kod fiksnih proteznih nadoknada; brzovezujui a., slui za izradu individualne kaike, privremenih krunica i mostova, ireparaturu totalnih i deliminih proteza. akrocentrian, hromosom sa centromerom smetenom blizu njegovog kraja. Jedan krak hromosoma je zbog toga vrlo kratak. akrocijanoza, v. acrocyanosis. akroparestezija, v. acroparaesthesia. akson, v. axon. aksonski breuljak, zadebljano podruje tela elija odakle polazi akson. Akcioni potencijal nastaje ovom delu neurona. aksoplazmatski transport, prenoenje materija iz elije u akson. aktin, fibrilarna belanevina koja s miozinom igra bitnu ulogu u kontrakciji miia. aktiniki zraci, v. zraci. aktiniko dejstvo, u svim razdobljima u vidu zapaljenjskog crvenila koe manje je u ene nego u mukarca. Najvee su zapaljenjske pojave u oba pola u treoj deceniji ivota, zatim sve do duboke starosti (80. god.) opada, da se u 9. deceniji opet die.

23

aktinoidi aktinoidi, hemijski elementi koji se u periodnom sistemu nalaze od atomskog broja 90. aktinomicin D(daktinomicin), citotoksiko sredstvo, raguje na deoksiribonukleinsku kiselinu inaktiviui je. aktinomiozin, kontraktilna materija u miiu koju ine aktin i miozin. aktivacija jajeta, prva posledica oploenja. Semeglavac je aktivator deobne moi jajeta, tj. brazdanja. Bez njega jajace nije sposobno da se deli. aktivacijska analiza, metod aktivacije stabilnih atoma u odreenom uzorku pomou jonizujuih zraenja (fotona, naelektrisanih estica ili neutrona). U biologiji i medicini primenjuje se za tano odreivanje sastava tkiva i organa, naroito elemenata u tragu. Metod moe da se primeni i uivo za fluorescentno varnienje. V. scintigrafija. aktivator po Ivyju, (stom.) naprava za spreavanje razvoja ankiloze donjovilinog zgloba; a. po Fryju, naprava slina prethodnoj. aktivatori, supstancije koje svojim prisustvom pojaavaju ili olakavaju dejstvo enzima. aktivizam, seksualni, v. sadizam. aktivna elektroda, v. elektroda. aktivna intimizacija, efikasna specifina profilaktika mera u zaraznim bolestima. Naziva se aktivna, vetaka imunizacija ili vakcinacija. aktivni kiseonik, v. oxygenium. aktivni mulj, metoda za preiavanje otpadnih voda naselja. Postavljaju se tri bazena: u prvom se ostvaruje dodir otpadnih voda s aktivnim muljem (mikroorganizmima), u drugom se ubacuje vazduh (12 lit. po lit. otpadnih voda), u treem se ostvaruje taloenje i delimino se odvodi aktivni deo u prvi bazen. Efikasnost 80-95%. Talog se naknadno odnosi na polja za suenje mulja. aktivni pokreti, voljni pokreti. aktivni transport, transport materija kroz elijsku opnu pomou molekula nosaa, iz podruja manje u podruje vee koncentracije. Za transportni proces je potrebna energija koja se dobija razlaganjem ATP.

alantois aktivni ugalj, v. Carbo. akustiki, sluni. akustiki nerv, v. nervus vestibulocochlearis (pars cochlearis). akustiki put, skup neurona od Cortijevog organa koji prolaze belom masom mozga i prenose razdraenje do kortikalnog slunog centra (Heschlova vijuga). akuer, lekar specijalista za poroaje. Prema sadanjem programu specijalizacije, istovremeno je i specijalista za ginekologiju (specijalista za akuerstvo i ginekologiju). akuerka, babica sa zavrenom babikom kolom, osposobljena za obavljanje normalnog poroaja i negu porodilje u babinjama. akuerska aka, poloaj ruke bolesnika u toku napada tetanije koji podsea na prte skupljene za prodiranje u matericu. akuerstvo, porodiljstvo, nauka o normalnim i patolokim poroajima. V. opstetricija. akutna kaverna, v. caverna. akvedukt, v. aqueductus. ala, krilo, npr. ala major, veliko krilo klinaste kosti. alabaster-gips, sitnozrnast, prozraan gips. V. gips. alanin, alfa-aminopropionska kiselina, CH3CHNH2COOH. alantohorion, horion obloen (potpuno ili delimino) sudovnim delom alantoisa (chorion allantoideum.). alantoidna cev, v. alantois. alantoidna kesa/ v. alantois. alantoidna tenost, v. alantois. alantois, kobasiasti iz vrat repnog dela primitivnog kanala, naglavljen mezodermnim tkivom. Alantois je jedini od embrionalnih privezaka koji ne iezava potpuno, nego jednim delom zaostaje razvijajui se u mokranu beiku. U pileta se ve pri kraju drugog dana inkubacije javlja na trbunom zidu repnog creva majuni izvrat, alantoidni pag, koji se naglavljuje visceralnim listom mezoderma, inei alantoidni pupoljak, koji sve vie raste, predstavljajui disajni organ. I u sisara se alantois vrlo rano javlja. U nekih ostaje manji

24

alaris (mikroalantoidni sisari: torbari, glodari i dr.), dok je u nekih veih razvijeniji: megaloalantoidni sisari. alaris, alaran, koji pripada krilima. alastrim, blagi oblik variole sa povoljnom prognozom, koji se javlja u endemskim krajevima. Ospa se razvija samo do stadijuma vezikule, iji je sadraj beliast (mlena variola). alatus, krilat. Albe-Delbetova operacija, v. operacija. Albers-Schnbergova bolest, v. osteopetrosis. Albertova operacija, v. operacija. albicans, beliast, npr. corpus albicans, beliasto telo u jajniku. albinismus, albinizam, uroeni nedostatak pigmenta u koi, kosi, oima i drugim organima. albino, albinos, osoba u koje postoji albinizam. Albrightov hormon, inkret poznat jo i kao inhibin, koji stvaraju Sertolijeve elije. Albrightov sindrom, v. sindrom, albugineus, beliast, npr. tunica albuginea, beliasti omota, beliasta ovojnica. albumen, belance jajeta. Stari naziv za albumin. Naziv koji se upotrebljavao i za belanevine u mokrai. albuminati, jedinjenja koja odgovaraju solima. A. nastaju dejstvom, jaih baza na belanevine. albumini, v. proteini. albuminimetar, v. albuminometar, albuminometar, specijalno graduisana epruveta u koju se sipaju mokraa i Esbachov reagens, pa se iz visine nastalog taloga odreuje koliina belanevine u mokrai. Danas se rede upotrebljava. V. Esbachov reagens. Sin. albuminimetar. albumoze, proizvodi hidrolize belanevina, verovatno polipeptidi. Imaju veliku molekulsku teinu. Albumoze se mogu iz svojih rastvora staloiti solima lakih metala. albumozurija, izluivanje albumoza mokraom. V. albumoze. albus, beo. Alcaligenes faecalis, asporogeni gram-negativni tapi, bez ahure. Ne razgra-

aldosteronismus uje nijedan ugljenikov hidrat, to se koristi za diferencijalnu dijagnozu od laktoza negativnih enterobakterija, naroito Salmonella typhi. Ova bakterija je slabo patogena. esto se nalazi u ljudskom izmetu zdravih osoba. Mogu se izolovati iz izmeta osoba koje boluju od enterokoiitisa; neki je smatraju za uzronika tih oboljenja. alcaptonuria, alkaptonurija, izluivanje mokraom alkaptonskih jedinjenja, najee homogentizinske kiseline. U alkaptonurije mogu postojati ohronoza i artritisne pojave; a. spontanea, nasledni poremeaj metabolizma tirozina s izluivanjem homogentizinske kiseline mokraom. Alcohol