maturski - Zamena kočnica kod vozila YUGO SKALA 101

Maturski rad 101

Zamena konica kod vozila YUGO SKALA

SADRAJ

UVOD.................................................................................................................2 TEHNIKE KARAKTERISTIKE VOZILA ..........................................................3 SISTEM ZA KOENJE .....................................................................................4 Disk konice.......................................................................................................5 Dobo konice....................................................................................................5 Koione papue ................................................................................................6 Nosai koionih kleta ......................................................................................6 Ploa dra koionih papua ........................................................................... 6 Vezni delovi konice ........................................................................................ 7 Runa konica .................................................................................................. 7 Disk ploice ......................................................................................................7 DEMONTAA I MONTAA KOIONIH DISKOVA .......................................... 8 DEMONTAA I MONTAA KOIONIH DOBOA ...........................................9 sredstva rada i materijal ................................................................................. 10 ZAKLJUAK................................................................................................... 12 LITERARTURA................................................................................................13

Strana - 1

-

Maturski rad 101


UVODZASTAVA AUTOMOBILI su najstariji industrijski kompleks u Srbiji, sa tradicijom duom od pet decenija. Nekada fabrika sa ostvarenim izvozom u 74 zemlje sveta i proizvodnjom od preko 4 miliona automobila, danas opstaje kao potencijalna pokretaka snaga privrede Srbije. Zastava svoju razvojnu ansu vidi u globalizaciji odnosa sa nekim od svetskih proizvoaa automobila, nastojei da obezbedi trajnu programsko-proizvodnu orjentaciju koja e garantovati njen ubrzan razvoj i poboljanje pozicija na tritu.

Osnovne delatnosti su razvoj, proizvodnja i plasman putnikih automobila i rezervnih delova za putnike automobile sa trenutnim kapacitetima za montau od 60.000 automobila godinje, klase B i C sa benzinskim motorima zapremine od 900 do 1600 cm. Pored opreme za kompletnu proizvodnju automobila raspolae i kadrovima za nauno istraivaku delatnost, razvoj proizvoda od ideje do homologacije, kao i poslove projektovanja tehnolokih procesa i ureaja.

Strana - 2

-

Maturski rad 101


TEHNIKE KARAKTERISTIKE VOZILA

M O T O R tip poloaj broj cilindara prenik klipa [mm] hod klipa [mm] radna zapremina [cm3 ] stepen kompresije razvodni sistem sistem za napajanje gorivom maksimalna snaga kW (KS) pri broju obrtaja maksimalni obrtni moment Nm pri broju obrtaja T R A N S M I S I J A pogon menja prenosni odnosi u menjau prenosni odnos glavnog prenosnika U P R A V LJ A K I M E H A N I Z A M tip prenik okretanja [m] T O K O V I tip naplatka tip pneumatika O S L A NJ A NJ E prednje zadnje K O I O N I S I S T E M tip Prednje [ mm] Zadnje [ mm] D I M E N Z I J E I M A S E duina x irina x visina [mm] razmak osovina [mm] razmaci prednjih - zadnjih tokova [mm] masa vozila spremnog za vonju [kg] nosivost [kg] kapacitet rezervoara za gorivo [l] P E R F O R M A N S E maksimalna brzina [km/h] ubrzanje 0-100 km/h [s] potronja [l/100km] - pri 90 km/h - pri 120 km/h

etvorotaktni napred popreno

4 80 55.5 1116 9.2 OHC jednogrli karburator IMP 32 MGV-12 40.4 (55)/6000 77.4/3000 napred 5-stepeni iI=4,091; iII=2,235; iIII=1,469; iIV=1,043; iV=0,863; iHN=3,714 io =3.765 sa zupastom letvom 10 4,5 J x 13''H2 145/80R13 nezavisno, McPherson, sa poprenim ramenima, hidraulinim amortizerima, spiralnim oprugama i stabilizacionom polugom nezavisno, sa poprenim ramenima, hidraulinim amortizerima i poprenim lisnatim gibnjem dvokruni sistem sa dva paralelna kola , korektorom pritiska za zadnje tokove i servo ureajem disk ,240 dobo, 185

3814 x 1590 x 1345 2448 1308/1313 835 400 38 135 20 6.7 8.8

SISTEM ZA KOENJEStrana - 3

-

Maturski rad 101


Koioni uredjaj na vozilu sastoji se od etiri posebna sistema, koji su medjusobno povezani i funkcioniu kao jedna integralna celina: Mehaniki sistem, Hidraulini sistem, Servo sistem ili pojaiva koenja i Elektronski sistem.

Mehanicki sistem konice sainjavaju: koioni diskovi, koioni doboi, nosai koionih kljeta, ploca drac koionih papua, nosai s leitima za disk ploice, mehanizam parkirne konice, disk ploice, koioni paknovi i povezujui delovi.

Karakteristika

mehanikog

sistema konice je pouzdanost, trajnost, sigurnost. Najeci kvarovi su istroenost pojedinih delova sistema i to sledeim redom: 1. disk ploice 2. kone papuice 3. diskovi konice 4. koioni doboi 5. mehanizam rune konice 6. blokade pojedinih delova prednjih i zadnjih konica.

Disk koniceStrana - 4

-

Maturski rad 101


Od ukupne kone sile na prednje konice odlazi 70% sile koenja, a na zadnje samo 30% . Iz tog razloga su prednje konice uvek jae dimenzionisane, a vek trajanja im je dva do tri puta krai od zadnjih konica. Zbog te injenice prednje konice su najee disk sa disk ploicama dok zadnje mogu da budu sa koionim doboem. Zanimljivo je pomenuti, da bi se lake razumelo, da su prednji diskovi i disk ploice esto izloeni velikim mehanikim, dinamikim optereenjima. i termikim Temperatura

na diskovima u fazi koenja pri brzini od 130 km/h dostie 300C, pri 180 km/h 500C, a kod uzastopnog koenja ak 800C. Radni uslovi i navedena optereenja izazivaju trajne promene na disku konice, a to su pre svega troenje kone povrine i deformacije samog diska (aksijalni udar). Navedena deformacija diska moe da izazove i vibracije pedale konice u fazi koenja. Iz tog razloga nije preporuljivo da se diskovi obradjuju na strugu jer se na taj naine ne postie uteda. Obradom diskova znatno se smanjuje aktivni presek diskova (debljina), diskovi postaju tanji, njihova masa je manja pa se zato i vie zagrevaju. Iz tih razloga diskovi mogu da se deformiu, da izadju iz radijalne ose a nije redak sluaj da dodje i do pucanja samog diska.

Dobo konice

Vek trajanja im je tri do etiri puta dui od diskova prednjih konica. Postoje dva razloga zbog kojih se menjaju i to zbog troenja kone povrine i zbog toga to postaju ekscentrini. Mainska obrada se ne preporuuje jer se

Strana - 5

-

Maturski rad 101


time poveava njihov prenik a time se smanjuje kontakt izmedju doboa i kone obloge paknovima.

Koione papue

Redovno su ugradjene na zadnje konice. Kod vozila manje snage rade u sistemu radne i parkirne konice. Kod vozila vee snage koja imaju disk konice i na zadnjoj osovini mogu da postoje kone papue unutar diska, a rade u sistemu parkirne konice. Kone papue uobiajeno due traju jer su pritisci po jedinici povrine kao i temperature znatno manje nego na prednjim konicama.

Nosai koionih kljeta

Po pravilu se ne kvare, a osnovni zadatak im je da se na njima dre koiona klijeta i na njima se nalaze leita za disk ploice.

Ploa dra koionih papua Na ovom delu koionog sistema nema znaajnijih kvarova, a na redovnom servisiranju potrebna je samo obrada pojedinih povrina za koje su vezane druge komponente i ienje unutranje strane.

Vezni delovi konice

Strana - 6

-

Maturski rad 101


U ove delove spadaju razne povratne opruge, draci papuica konice, mehanizam i poluge mehanizma za podeavanje koionih papua.

Runa konica Najee je izvedena kao dobo konica, zbog efekta samokoivosti. Ova komanda moe da bude izvedena kao jedna ili vie elinih sajli u fleksibilnoj elinoj cevi (buiru) kao i u kombinaciji s mehanizmom s polugama. Najei kvarovi su veliko trenje u fleksibilnoj cevi i blokada mehanizma s polugama zbog uticaja vlage, vode i praine. Ovaj sistem potrebno je da se redovno kontrolie i odrava, a prividna uteda s jeftinijim delovima nije preporiljiva.

Disk ploice

Disk ploice su najoptereeniji delovi koionog sistema i zato se najbre i troe. Izloene su mehanikom, dinamikom i termikom optereenju. Troe se na dva naina i to troenjem frikcionog materijala (postaju tanje) i termiki. Termiko troenje izaziva strukturnu promenu frikcijonog materijala, a posledica je smanjenje koeficijenta trenja i dui zaustavni put vozila. Zbog visokih temperatura moe da dodje i do deformacije metalnog dela disk ploice to ima za posledicu pojavu vibracija prilikom koenja. Disk ploice rade u ekstremnim uslovima i od njih zavisi aktivna bezbednost vozila i zato je preporuka da se uvek koriste atestirane disk ploice sa oznakom kvaliteta.

DEMONTAA I MONTAA KOIONIH DISKOVAStrana - 7

-

Maturski rad 101


Kako se sa slike moe videti raspored skidanja, odnosno demontae diskova je sledei 1. Skidanje gume sa felnom 2. Skidanje polopca glavine osovine 3. Skidanje nosaa kleta s tim da nije neophodno odkaiti cev za dovod koione tenosti (ulja). Ovaj posklop moe ostati ne demontiran. 4. Vadjenje osiguraa koionih ploica. 5. Vadjenje koionih ploica iz nosaa

Kada se postavljaju nove koione ploice neophodno je prethodno proveriti u kakvom je stanju koioni disk. U sluaju da je oteen dubljim radijalnim brazdama, koje su nastale prilikom trenja koione ploice o disk, potrebno je disk zameniti. Kako sam ve naveo, nije poeljno, mada je toStrana - 8

-

Maturski rad 101


veoma est sluaj kod nas, da se diskovi nose na strugarsku obradu. Ovim zahvatom se smanjuje popreni presek diska, ime mu se slabi nosivost i moe doi do neeljene havarije pucanja diska u vonji. Sa druge strane, kako se smanjuje popreni presek diska tako se poveava hod ploica, koji je ogranien, a to povlai za sobom smanjenu silu trenja, odnosno, koenja i ceo sistem postaje manje pouzdan. Montaa zamenjenih delova se obavlja suprotnim redosledom od demontae. Nakon postavljanja i privrivanja svih delova neophodno je proveriti silu koenja i tvrdou konice i ako je potrebno izventilirati ceo sistem. Tek smo sada sigurni da je posao uspeno zavren i da e vozilo biti bezbedno na putu.

DEMONTAA I MONTAA KOIONIH DOBOA

Strana - 9

-

Maturski rad 101


Slian posao nas oekuje i prilikom demontae i montae koionih doboa koji su zadueni za koenje na zadnjoj osovini. Iz slike se vidi da je neophodno : Odviti vijke koji privruju felnu sa gumom na osovinu i ukloniti gumu i felnu. Odviti vijke koji dre dobo na rukavcu zadnje osovine Ukloniti dobo Otkaiti i skinuti opruge koje se nalaze na paknama Raskaiti dvosmerni cilindar od paknova Pakne skinuti sa osovinica za oslonac (oko kojih se pakne zakreu) Cilindar nije neophodno skinuti niti raskaiti sa sistema za dovod hidraulinog ulja, Pre montae, doboe treba pregledati i ako im je unutranjost oteena iz bilo kog razloga, a naroito ako su primetni vei ili manji radijalni kanali, doboe treba zameniti novim. Ni ovde nije preporuljivo da se doboi obradjuju na strugu kako bi im se unutranjost poravnala. Na takav nain se dobija vei unutranji prenik koione povrine, a to znai da e paknovi morati vie da se raire i nee obezbediti maksimalnu silu koenja to moe u nepredvidjenim i ekcesnim situacijama biti fatalno. Na isti nain se moe postii i to da unutranja povrina bude elipsasta i da paknovi ne naleu celom svojom povrinom, ve samo jednim delom. I ovo dovodi do istog rezultata, a to je smanjena sila koenja.

SREDSTVA RADA I MATERIJALDa bi smo izvrili zamenu prednjih i zadnjih konica potrebno nam je : Kljuevi : 8,10, 13, 17 Kleta za skidanje zegerovih prstenova Univerzalna kljeta kombinirke

Strana - 10

-

Maturski rad 101


Ovija (afciger) vei i manji

Rezervni delovi : Pakne Disk ploice Diskovi (ako je potrebno) Doboi (ako je potrebno) Ulje za konice Gumice za zaptivanje (komplet za konice)

Radno vreme : Za skidanje prednjih diskova potrebno je 2 radna sata Za skidanje zadnjih doboa potrebno je 2 radna sata

Ukupni trokovi : Oko 8 000.00 dinara

Strana - 11

-

Maturski rad 101


ZAKLJUAK

Na osnovu svega navedenog zakljuujemo da je koioni sistem bilo kog automobila, pa i YUGO SKALA 101, najvaniji sistem za bezbednost u saobraaju. Ba zbog toga, neophodno je i preko potrebno da taj sistem bude uvek ispravan i pouzdan. Naglasili smo da ne bi trebalo vriti nikakve intervencije na delovima koji sainjavaju ove podsklopove, radi sigurnosti i bezbednosti. Toga se treba pridravati jer je veliki ulog da bi se neko bezobzirno kockao. Ulog je IVOT.

Strana - 12

-

Maturski rad 101


.

LITERATURA

1. BENZINSKI MOTORI, Beograd 1997.

Miroslav Lambi, Tehnika Knjiga,

2. www.zastava.com

Strana - 13

-

Documents

maturski - Zamena kočnica kod vozila YUGO SKALA 101