СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР

КОСТАЈНИЦА

МАТУРСКИ РАД

Тема : Pojam,elementi i vrste preduzeća

Предмат : Монетарна економија и банкарство

Студија : Економија, право и трговина

Занимање : Пословно-правни техничар

МЕНТОР : Ученик:

Проф. Деветак Перо, дипл.ецц. Невен Слијепац

У Костајници,Мај 2011.године

1

САДРЖАЈ:

1. ..............................................................................................................НАСЛОВНА СТРАНА

2. ............................................................................................... ПОЧЕТНА СТРАНА(СЛИКЕ)

3. ...................................................................................................................................САДРЖАЈ

4. ..........................................................................................................................................УВОД

5. .............................................................................. ОСНИВАЊЕ ФЕД-А,ГЛАВНИ ЗАДАЦИ

6. ............................................................................. ОРГАНИЗАЦИЈА САВЕЗНИХ РЕЗЕРВИ

7. .................................................................... ЧЛАНОВИ ВИЈЕЋА,ИНСТРУМАНТИ ФЕД-а

8. ....................................................................................................................КАМАТНЕ СТОПЕ

9. ................................................................................................................... КАМАТНЕ СТОПЕ

10. ...........................................................................................ОБЛАСТИ САВЕЗНИХ РЕЗЕРВИ

11. ......... ДИСТРИКТИ САВЕЗНИХ РЕЗЕРВИ,ПРАВНИ СТАТУС И МЈЕСТО У ВЛАСТИ

12. ........УТЈЕЦАЈ ВЛАСТИ,БАНКАРСКО ПОСЛОВАЊЕ С ДЈЕЛИМИЧНОМ РЕЗЕРВОМ

13. ...... ................................................................................... КРИТИКА САВЕЗНИХ РЕЗЕРВИ

14. ..........................................................................................................ФИНАНСИЈСКА КРИЗА

15. ...............................................................................ХИПОТЕКАРНА КРИЗА,ЛИТЕРАТУРА

2

Увод:

Систем федералних резерви САД је основан 1913.године,са сједиштем у Вашингтону.Познат је под скраћеним називом „ФЕД“.Састоји се од 12 резервних федералних банака у САД,што га чини највећим банкарским регулаторним тјелом на свијету.

Федералне резервне банке су основане у сљедећим градовима:Вашингтону,Бостону,Пфиладелфији,Клевленду,Ричмонду,Њујорку,Ст.Луису,Атланти,Кансас Ситију,Даласу,Минеанаполису и Сан Франциску.

Највеће свјетске банке(капитал у милијардама долара),2001 .године

ранг Име банке земља капитал

1. Цитyгроуп САД 54,5

2. Мизухо Финанциал Гроуп Јапан 50,5

3. Банк оф Аме.Цорп САД 40,7

4. Ј.П.Морган Цхасе САД 37,6

5. ХСБЦ Холдингс Британија 34,6

6. Цредит Агрицоле Гроуп Француска 26,4

7. И&Ц Банк оф Цхина Кина 22,8

Ова табела илуструје доминантну улогу САД у свјетској економији на почетку 21.вијека.

3

Оснивање ФЕД-а

Прва установа са дужностима централне банке у САД била је Прва банка Уједињених држава , основана 1791 . Касније, 1816 , основана је Друга банка Уједињених држава . Од 1837 . до 1862 , у Ери слободног банкарства , није било службене централне банке, док је од 1862 . до 1913 . ову функцију вршила мрежа (приватних) националних банака (банака одобрених од стране ОЦЦ, агенције Трезора САД ). Савјет Савезних резерви створио је Конгрес САД усвајањем Оwен-Глесовог закона , који је потписао предсједник Wоодроw Wилсон 23. новембра 1913 .

Главни задаци Савезних резерви су:

надгледање и регулисање рада банака; спроведбу монетарне политике операцијима на отвореном тржишту ,

одређивањем дисконтне стопе , и одређивањем резерве; одржавање јаког платног промета; контролирање количине новца у оптицају

Међу осталим задацима су :

економска истраживања; економско образовање; допирање до шире заједнице

4

ЦЕНТРАЛНА БАНКА ФЕД-а У ВАШИНГТОНУ

Организација Савезних резерви

Сједиште Савезних резерви, Еклесово здање, Вашингтон

Савезне резерве имајуВијеће гувернера. Вијеће се састоји од 7 чланова, које поставља предсједник САД и потврђује Сенат , на период од 14 година, без могућности другог мандата. Гувернер може служити и остатак мандата другог гувернера као додатак на свој редован мандат. Савезни комитет за отворено тржиште (ФОМЦ) чини седам чланова вијећа гувернера и пет представника које бирају банке савезних резерви. Представник другог дистрикта ( Њујорка ) је стални члан, док остале банке мијењају мјеста на двије и три године.

5

Садашњи чланови Вијећа гувернера су:

1. Бен Бернанке , предсједавајући2. Рогер В. Фергусон млађи , потпредседавајући3. Сусан Бијес4. Доналд Кон5. Марк Олсон

Након одласка Алана Греенспана и поновног постављења Бена Бернанкеа, у Вијећу гувернера су упражњена два мјеста.

Бен Бернанке,предсједавајући

Инструменти ФЕД-а:

Обавезна резерва Дисконтна стопа Операције на отвореном тржишту

6

Каматне стопе

Ефективна стопа савезних фондова током педесет година

Савезне резерве спроводе монетарну политику прије свега настојећи усмјерити стопу савезних фондова (тзв. преконоћну стопу). Ово је стопа коју банке наплаћују једне другима за преконоћне зајмове савезних фондова . Савјет савезних резерви утјече на стопу савезних фондова кориштењем операција на отвореном тржишту -куповином и продајом вриједносних хартија Трезора . Ако Вијеће жели повећати количину новца доступног привреди, он купује обвезнице, чиме смањује каматне стопе; ако га пак жели смањити, он обвезнице продаје, што проузрокује раст каматних стопа.

7

Савезне резерве могу такођер непосредно одреде дисконтну стопу , што је каматна стопа коју банке плаћају Феду када се код њих задужују. Међутим, банке радије посуђују једне од других него непосредно од Савезних резерви. Дисконтна стопа је често виша од стопе савезних фондова, и може такођер значити повишени регулаторни надзор банке зајмотражиоца.

Обје ове стопе утјечу на најповољнију стопу , која је обично 3 процента виша од стопе савезних фондова. Најповољнија стопа је стопа коју највећи број банака наплаћује за зајмове својим најбољим муштеријама.

Ниже каматне стопе потичу господарску активност смањујући цијену посудбе, што потрошачима и предузећима олакшава да купују и граде. Више каматне стопе успоравају господарство повисујући цијену задуживања. Јохн Мејнард Кеyнес је развио ИС / ЛМ модел да објасни како су повезани потражња за новцем, инвестицијска активност, и каматне стопе.

Савезне резерве обично подешавају стопу савезних фондова по 0:25 или 0:50 постотних поена у једном кораку. Од ране 2001 . до средине 2003 . Савезне резерве су снизиле каматне стопе 13 пута, од 6.25% до 1%, у борби против рецесије . У новембру 2002 , када је ова стопа снижена на 1.75%, многе каматне стопе су пале испод стопе инфлације ; ово је познато и као негативна каматна стопа, будући да новац који се враћа из зајма, заједно са каматом, минус стопа инфлације, вриједи мање од своје првобитне вриједности (прије но што је посуђен). 25. јуна 2003 , стопа савезних фондова је смањена на 1%, што је била њена најнижа номинална вриједност од јула 1958 , када је просјечна преконоћну стопа била 0.68%. Почевши крајем јуна 2004 , Савезне резерве почеле су са подизањем циљане каматне стопе, као одговором на забринутост од потенцијала за повишену инфлацију од сувише активне господарства.У новембару 2005, стопа је 4%, до које се стигло узастопним повећањима од 0.25%.

Савезне резерве имају ограничен утјецај на дугорочније каматне стопе. Оне такођер могу покушати користити операције на отвореном тржишту до промјене ове стопе, али је њихова "куповна моћ" на тржишту знатно мања од приватних институција. Фед такођер може покушати вербално "увјерити" тржишта на покрет ка својим жељеним стопама, али ово није увијек дјелотворно.

8

Области Савезних резерви

Дванаест банака савезних резерви, које је установио Конгрес као оперативне полуге америчког централног банкарског сустава, су уређене попут приватних корпорација-што може довести до извјесне забуне о "власништву" ових банака. Примјерице, банке резерви издају своје дионице банкама-чланицама. Међутим, власништво дионица банке резерви је доста другачије од власништва дионица у приватном предузећу. Банке резерви не раде за профит, а власништво одређеног броја дионица је, по закону, увјет чланства у Систему. Дионице се не могу продавати, трговати, или положити као залог за зајам; дивиденде су законски ограничене на 6% годишње.

Дивиденде које се плаћају банкама-чланицама се сматрају дјеломичном надокнадом за одсуство камате на обвезне резерве које банке-чланице полажу код Феда. По закону, банке у Сједињеним државама морају одржавати дјеломичне резерве, од којих се већина спрема на рачуну код Феда. Савезне резерве не плаћају камату на ова средства.

Сустав савезних резерви је створен Законом о савезним резервама из 1913. који је "установио нову централну банку осмишљену тако да повећа и прилагодљивост и јачину финанцијском суставу нације". Закон је донио сустав који је укључивао више банака и седмерочлани управни савјет. Све националне банке биле су обавезне да се придруже суставу, а и друге банке су се могле прикључити. Банке резерви су почеле са радом у новембару 1914. Конгрес је створио записе Савезних резерви (новчанице америчког долара) како би америчкој нацији дао понуду текућег новца. Записи су, било је прописано, издавани Банкама резерви које би их потом предавале банкарским инстутицијама сукладно јавним потребама.

Дистрикти Савезних резерви су сљедећи: Вашингтон,Бостон,Пфиладелфија,Клевленд,Ричмонд,Њујорк,Ст.Луис,Атланта,Кансас Сити,Далас,Минеанаполис и Сан Франциско.

9

Дистрикти Савезних резерви(графички)

Правни статус и мјесто у власти

Систем савезних резерви је независна владина агенција . Она подлијеже законима попут Закона о слободи информација и Закона о политици који се односе на савезне агенције а не и приватна тијела. Међутим, њене одлуке не мора потврдити предсједник или било тко други у извршној или законодавној власти , она не добива средства од Конгреса, и мандати чланова Вијећа гувернера се протежу преко неколико предсједника и сазива Конгреса. Када предсједник постави члана Савјета гувернера, он / она је неовисан готово као судац Врховног суда САД , мада постављење није доживотно.

У случају Луис против Сједињених држава из 1982,Савезни призивни суд Деветог округа је устврдио да "Банке савезних резерви нису савезна оруђа за потребе Савезног закона о тужбама за неправду (Федерал тортс Цлаимс Ацт), него неовисне корпорације, у приватном власништву и под локалном контролом ". У њиховом мишљењу се такођер каже да су "Банке резерви исправно сматране савезним оруђима за неке потребе".

10

Утјецај власти

Савезне резерве су финанцијски неовисне јер остварују добитак, дијелом због посједовања државних обвезница . Заправо, Фед влади враћа милијарде долара сваке године. Међутим, они и даље подлијежу надзору Конгреса, који повремено прегледа њихове активности и може мијењати њихова статутарна задужења. Ради боље комуникације са Конгресом, Фед полугодишње доставља извјешће објема домовима. Његову неовисност од извршне власти појачао је Договор из 1951 . Опћенито Савезне резерве морају радити унутар оквира укупних циљева економске и финанцијске политике које је установила влада.

Банкарско пословање с дјеломичном резервом

У својој улози одређивања обвезне резерве у банкарском суставу Сједињених држава, Савезне резерве управљају " банкарским пословањем са дјеломичном резервом ". Овим називом означава се уобичајена пракса банака да се само дио положених средстава задржава ради задовољавања захтјева за повлачење новца, док се остатак пласира у зајмове и инвестиције, одакле и приход за исплату камата полагача и профит власницима банака. Неки користе овај назив да означе " папирни новац "( енг . фиат монеy), односно новац који нема опипљиву подлогу, нпр.. у злату .

11

Критика Савезних резерви

Савезне резерве посебно, а и банкарско пословање с дјеломичном резервом и папирни новац уопће, предмет су бројних критика. Међу њима се истичу тврдње да су Савезне резерве изазвале и потом додатно отежале Велику депресију . Аустријска школа економиста за ово криви експанзионистичку монетарну политику Резерви 1920-тих година, која је омогућила лошу расподјелу капиталних добара и средстава и пружала потпору масивном, неодрживом расту цијена дионица (који је завршен крахом у октобру 1929 ). Други указују како је Фед продубио депресију сужавајући понуду новца управо у тренутку када је тржишту ликвдиност била најпотребнија.Постављају се питања о законској моћи Конгреса да на независну агенцију пренесе своја овлаштења "да кује новац, управља његовом и вриједношћу страних кованица, и закључује стандарде за тежине и мјере" (члан И, одјељак 8, став 5 Устава САД ). Ови критичари тврде да, контролирајући каматне стопе и тако и инфлацију, Фед контролира и вриједност америчке валуте, а уплитањем у девизна тржишта ( форекс ), што су додуше ријетко чинили у посљедњих неколико година, и вриједност долара у односу на друге валуте.Контроверзније теорије иду дотле да тврде да су Савезне резерве створене ради пријеноса богатства од америчког "народа" банкама или другим моћним скупинама кроз инфлацију и монетизовање владиног дуга. Други пак кажу да Фед подржава велике националне банке .Ниједна од ових теорија није шире прихваћена.Коначно, неки вјерују да Савезне резерве нису непристране у односу на америчке изборе и умију да подигну или спусте каматне стопе како би помогле или нашкодиле неком од кандидата. Овакве оцјене су посебно усмјерене на прошлог предсједавајућег Алана Греенспана , који себе описује као присталицу Аин Рандиног економског индивидуализма - Неw Yорк Тимес је објавио посебан чланак о његовој наклоности ка Рандиним идејама и раду-и који је радио за републиканске политичаре. Фед је каматне стопе подигао пред предсједничке изборе 2000 , и спустио пред изборе 2004 . Истини за вољу, каматне стопе су благо спуштене и пред изборе 1996 . Многи републиканци криве Греенспана за претијесну монетарну политику прије избора 1992 , што је штетило тадашњем предсједнику Георгеу Х. В. Бушу .Дакле осим што своји мијешањем утичу на политику САД,самим тим утичу и на политику читавог свијета!

12

СВЈЕТСКА ФИНАНСИЈСКА КРИЗА

Финансијско-економску кризу у САД и свијету , највећу од Велике економске кризе 1929. године, изазвали су људи запослени у аналитичким одељењима великих банака, хеџ-фондова и осигуравајућих друштава, са докторатима из области теоријске физике, примењене математике и (разних) техничких наука.Они су убједили управљачке делове финансијских организација у којима су радили да их математичке методе, технике и формуле могу заштитити од губитка. (Идеја се састојала у томе да се не зна колики ће бити добитак и да ли ће га бити, али се губитак може елиминисати.) Како се све ово завршило добро нам је познато. Губитак се (до сада) изражава у хиљадама милијарди долара. Ово је нека врста историјског реваншизма, освета математичара за бар три вјека (од Исака Њутна и заснивања више математике) понижавања од стране оних који имају новац. (Они који су имали обичај да кажу: „Кад новац говори остали ћуте“ (међу њима и најумнији људи), сада и сами морају да ћуте јер је новац изгубљен.) У ширем смислу, „хеџинг“ (хедгинг) значи редукцију ризика (губитка) коришћењем веза између различитих ризичних инвестиција (или опклада). Концепт се широко користи у тркама коња, клађењу у осталим спортовима и, наравно, високим финансијама. Прва потврда једног високорангираног банкарског службеника да су „кванти“ озбиљно (суштински) криви за светску финансијску кризу стигла је у августу 2009. године. Тада је бивши (две године након престанка обављања директорске функције) генерални директор Ситигрупе (Цитyгроуп), Ј. Принс (Принце), у интервјуу телевизијској станици ЦНН, изјавио да је „бјес грађана оправдан“ и „да је повјерење у математичке моделе било неумјесно“. То неумјесно, језиком господина Принса, значи да је и сама Ситигрупа крахирала у почетној фази кризе, у другој половини 2007. године. Овакве изјаве, нажалост, још увек су изузетак. И даље влада завјера ћутања на Волстриту, са тежњом да се ништа, суштински, не промени. На крају, укратко, квантитативни финансијски аналитичари („кванти“) јесу „успјешно“, уз много труда и напора, при томе веома добро плаћени за свој посао, креирали глобалну финансијску нестабилност џиновских размера. Таква финансијска нестабилност је, затим, постала глобална економска нестабилност, која је, онда, прерасла (управо прераста) у друштвену нестабилност.(афричке земље)

13

Хипотекарна криза

Живот на кредит, односно олако задуживање грађана САД, али и осјетно спуштени критеријуми за додјелу кредита грађанима за куповину некретнина, довели су до осјетног и убрзаног раста цјена некретнина на америчком тржишту. Ово временом, наравно, доводи до спекулативних радњи у којима појединци, али и организације, покушавају да се обогате на енормном порасту цена некретнина, узрокованих констатним растом тражње. И корак по корак, стварао се мјехур, сличан оном од прије 80 година, али и оном од прије 300.Потом на сцену ступају моћни и наизглед неуништиви финансијски џинови, перјанице америчког капитализма. Претварајући неквалитетне хипотекарне кредите у хартије од вредности, које су понудили тржишту, угрозили су стабилност цјелокупног финансијског система. Дискутабилна потраживања по основу хипотекарних кредита тако се преносе и на друге учеснике финасијског система, не само Америке, већ и осталих држава. Током 2006. године долази до пуцања мјехура цена некретнина, што доводи до њиховог наглог пада и дужници напрасно долазе у ситуацију да дугују више него што им имовина реално врједи.

Литература:

Књига - Монетарна економија и банкарство за ИВ разред економске школе(Александар Живковић,Борко Крстић,Петар Бојовић)

Енциклопедија - Чињенице надохват руке(Реадер'с Дигест)

Интернет(wицкипеди )

Удружење економиста Републике Српске(www.сwот.ба)

Свјетска финансијска криза – магазин Студентски Свет

14