Техничка школа „ ДРВО АРТ “ у Београду

Образовни профил техничар за пејзажну архитектуру

Предмет : Подизање и нега зелених површина

МАТУРСКИ РАД

TEMA :

АНТИЧКИ ВРТОВИ

Професор Ученик

Невена Влајнић Петар Добричанин

Београд, 2012. година

Садржај :

1. Увод ........................................................................................................................... 3

1.1 Античко доба ......................................................................................................

1.2 Источњачки врт ..................................................................................................

2. Месопотамски вртови ..............................................................................................

2.1 Асирски вртови......................................................................................................

2.2 Вавилонски вртови.................................................................................................

2.3 Персијски вртови ..................................................................................................

4. Египатски вртови ........................................................................................................

5. Грчки вртови ...............................................................................................................

6. Римски вртови ..............................................................................................................

7. Ранохришћански вртови ..............................................................................................

8. Закључак ......................................................................................................................

Литература ....................................................................................................................

2

1. Увод

Човек има потребу да независно од природе створи свој . свет Један од начина преобликовања природе коришћењем елемената из природе је

. узгој и нега биљака у врту Врт је непознат номадима и одликује првенствено седелачке заједнице. Развојем цивилизације врт постаје друга природа кроз коју човек исказује своју креативн у моћ , a врт

.прераста у уметност обликовања простора биљкама

Гајење и подизање биљака почело је у Левантском коридору који се простире одМртвог мора до котлине Дамаска и врло вероватно све до

Јерусалима , уПалестини где је . најстарије утврђено насеље Ово нам је , познато због тогашто су прве гајене биљке потекле из тог региона а

савремено испитивање радиоактивним угљеником открива да је биљна( ) хортикултурална активност 9000 . почела година пре нове ере Биљке су

.одржаване ручно и штаповима за копање e Гајене биљк су махунарке и , житарице са сврхом производње хране а не као вртларство или

.хортикултура у савременом смислу

Први писани доказ о узгајању вртова откривен је археолошким 1849. ископавањима тек године у доњој Месопотамији у рушевинама

. ( ) градаНиниве То су слике и цртежи хијероглифи које су нам ти древни .људи оставили као најпоузданије доказе из тог времена

, ,Врт као уметност развија се већ у раним цивилизацијама Египћана , , , , . Сумера Међана Персијанаца Кинеза Грка и Римљана Вртови су обично представљали доказ благостања и приказивање статуса олигархa.

, , У северној Африци на Блиском истоку и у Европи вртови су по површини , : ,и уређености архитектонска дела где су главна обележја зидови

, . комуникације вода и високо растиње Развој кинеске вртне уметности 3000. . . . . датира од г п н е и битно се разликује од египатских вртова и . вртова у Европи Кинески врт се заснива на природним облицима са , , , , ,циљем постизања хармоније између замље неба стена воде дрвећа .путева и биља

3

1.1. Антика

Антика (нем. Antike, antik, од фр. antique, лат. antiquus – старински, древни) је термин који означава период европске политичке и културне историје у којем су водећу улогу имале стара Грчка и Рим. Старогрчка цивилизација се простирала на просторима данашње Грчке, Мале Азије, Сицилије, јужне Италије,јужне Француске, а касније и у Египту, Сирији и Индији. Пошто се старогрчка цивилизација не може ограничити само на Грчку нити само на Грке, погоднији су старогрчки називи Хелада и Хелени. Појам антика у својем основном значењу обухвата културе израсле на обалама Средоземља у раздобљу од око 1200. или 800.г. п. н. е. до око 500. или 600. године н. е, тј. приближно од појаве грчких градова-држава (полиса) и грчке архајске уметности до пропасти Западног римског царства . Постоји заједничка и непрекинута културна традиција, која почиње око године 800. п. н. е. развија се и уз разне промене се одржава кроз готово хиљаду и по година.

.1. Сл Карта познатог света античког доба

4

Понекад се у антику уврштава и старије доба Кретско-микенске културе, које почиње око 1900. п. н. е. Појам антика првенствено подразумева културу Грчке и Рима и свих земаља које су биле под утицајем грчке и римске културе. Појам се почео користити у Европи у средњем веку јер се о старим Грцима и Римљанима генерално говорило као о „старима“, док се о културама и цивилизацијама које су им претходиле није знало готово ништа све до 19. века. Антика у уобичајеној подели је део историје старог века.Стари век започиње појавом првих цивилизација у Месопотамији и Египту око 3500. године п. н. е, а завршава падом Западног римског царства,а антика је последње раздобље старог века и после ње следи средњи век. Раздобље антике дели се у три подраздобља.

У првом раздобљу антике грчка култура доноси изузетне новине али је незнатна у односу на старе цивилизације и велике силе онога доба (Египат, Асирија, Вавилон и Персија).

Друго раздобље антике настаје после освајања Александра Македонског (од 323. Г.п. н. е.), када Македонија постаје велесила и грчка се култура нагло шири у заузета подручја, која су раније већином била под влашћу Персије, потискујући традиционалне културе и тако настаје раздобље хеленизма.

Треће је римско раздобље које започиње после пада хеленизма: од 201. п. н. е. (крај Другог пунског рата) или од 30. п. н. е. ( када Египат ,последње краљевство под хеленистичком династијом , пада под римску власт) до 476. године наше ере.У културном смислу римско раздобље је наставак хеленизма .

1.2.Источњачки врт

„Источњачки врт“ је најстарији појам у вртларству.Налазимо га код старих цивилизација Египћана, Медејаца, Персијанаца, Индуса, Вавилонаца и Кинеза.Главна карактеристика источњачког врта је основа у облику две укрштене стазе са четири поља.Такво решење основе је пре свега због потребе адекватног наводњавања без кога врт на истоку није могао да опстане.Захваљујући наглашеној упрошћености, корисности и погодности за обраду и улепшавање,ова форма се одржала до данас.Осим у равничарским крајевима Египта,пустињским зонама Сирије,брдовитим пределима Индије и Персије и у баштама Великих Могула, ова основа је одлика и римских и средњовековних вртова, али и ренесансним вртовима Европе.Друга одлика источњачког

5

врта је вода као посебно декоративан елеменат врта .Трећа одлика је хладовина,изузетно важна за жарку климу.Вртови источњачких цивилизација имали су правилан распоред дрвећа које је изабрано и према лепоти и према корисности. Нези цвећа је поклањано мање пажње.Код Египћана вртна ограда се састојала од утврђеног зида или палисада,а код осталих источних народа вртови су опасани јаким зидовима.Фреске у Помпеји показују да су зидови неопходан елеменат врта у време Римске Републике и Империје.

Одлике источњачког врта су:

1.Основа од две укрштене стазе са четири поља.

2.Вода као централни мотив.

3.Хладовина од високог растиња.

4.Ограда од јаких зидова.

У овом раду обрадићу вртове који су узгајани у античко доба у , , , . старим цивилизацијама Месопотамије ЕгиптаПерсије Грчке и Рима Сви

су се они развијали на самом или у близини Средоземног мора и , међусобно су утицали једни на друге али је свако одњих унео и нешто

. посебно и јединствено у вртларску уметност

6

2. МЕСОПОТАМИЈА

Назив Месопотамија , потиче од грчке речи: Μεσοποταμία, или међуречје, превод од староперсијског Miyanrudan „Земља између две реке“ или арамејског назива Beth-Nahrin „Кућа двеју река“ је подручје југозападне Азије, између река Тигрa и Еуфрата, у Ираку и Сирији. Међутим, сматра се да израз такође потпуно обухвата речне равнице, као и околна низинска подручја чије границе чине Арапску пустињу на западу и југу, Персијски залив према југу, те планине Заргос и Кавказ према северу. Месопотамија је једна од најважнијих подручја у историји човечанства. Многе старе цивилизације су се ту развиле, као нпр. Сумер, Вавилон, Асирија, Акад, итд. Неки од најранијих примера писања у свету су пронађени у овој регији, а ту су настали и први градови. Због свега овога, Месопотамија је позната као „колевка цивилизације“

7

Сл.2.: Мапа древне Месопотамије

Сумери су оснивачи месопотамске цивилизације и утемељивачи културе. Дошли су око 4000.г. п. н. е. из Персије у јужну Месопотамију и основали читав низ градова-држава. Месопотамска култура је била самоникла, јер нису имали контаката са другим културама .Касније долазе Акади, номадски народ семитског порекла , који је са сточарства прешао на земљорадњу. На северу, у планинским пределима су били Асирци, сточари и ловци. На југу Месопотамије становници су се бавили пре свега земљорадњом. На овом подручју су се развијале културе Сумерска, затим Акадска па Вавилонска и Асирска.

2.1 Асирски вртови

Асирско царство је настало од града Асур на реци Тигар, на простору северне Месопотамије (данашњи Ирак).

Сл.3. Асирско царство у доба антике

8

О постојању вртова у Асирији сазнајемо на основу археолошких ископавања у Месопотамији и из описа античких историчара и географа.Археолози су на ископинама асирких градова нашли рељефе, стеле и плочице са записима клинастим писмом . Познате колекције асирских рељефа су у Пергамон музеју ( Берлин ), Британски музеј (Лондон ),Лувр (Париз ), у Ватикану,Риму...

Асирци су били за Сумере оно што су Римљани били за Грке. Њихова цивилизација је почивала на остварењима Сумера, али су их тумачили на посебан начин. Асирци су градили храмове по узору на Сумере у облику куле,зигурат,састављене из низа тераса изграђених степенасто са светилиштем на врху.

Сл.4 : Модел зигурата ( Shawna O'Hara, Travis Elementary )

Најстарији примери зигурата датирају с краја трећег миленијума п. н. е. ,а последњи су из 6. века п. н. е. Грађени су смакнутим редовима око правоугаоне, кружне или квадратне основе, зигурати су имали пирамидалну структуру. Опеке сушене на сунцу чиниле су срж зигурата, док је фасада била од печене опеке. Фасада је често бојена у разне боје и вероватно је имала неко космолошко значење. Број спратова био је од два до седам, са светилиштем или храмом на врху.Опека на терасама спратова прекривена је плочицама од олова, да влага не продире наниже . Изнад свега је стављен слој земље дубине довољне за биљке .Сађено је дрвеће разних врста.Антички историчари Страбон и Диодар описују вртове на овим грађевинама. Приступ светилишту био је омогућен низом степеника с једне стране зигурата или спиралним степеништем од основе до врха .

9

Палате асирских владара достигле су изузетну и величину и сјај. Зграде су од опеке - сумерско наслеђе, а капије и нижи делови унутрашњих зидова важних просторија облагали су великим каменим плочама. Камене плоче су асирски додатак, јер на северу Месопотамије, одакле су дошли Асирци може да се нађе камен. Оне су украшене наративним рељефима који су сликарско приповедање и који су извор података о догађајима и начину живота .

Сл.5 : Група жена са палмама,алабастер, средина 7 века п.н.е. Нинива,Rome, Museo Barracco

Највећу величину Асирско царство је достигло у VII веку п.н.е. када су покорене територије од Египта до Ирана. Градови асирског царства су Асур,који је био пренасељен и зато су изграђени: Нимруд (IX век п.н.е. - 879. године од стране краља Асурбанипала II) и Нинива (VII век п.н.е.).

Асур или Ашур је био један од главних градова Асирије, а налази се у данашњем Ираку. Остаци града налазе се на западној обали реке Тигрис. Ашур је такође име главног божанства заштитника града. Град Ашур је на Унесковој листи светске баштине. Истраживања Ашура започели су 1898. немачки археолози и нађено је више од 16.000 плочица са клинастим писмом. Многи предмети се данас налазе у Пергамон музеју у Берлину.

Нимруд ,антички асирски град, који се налазио јужно од Ниниве на реци Тигрис. Град је покривао 16 квадратних миља. Рушевине града су нађене у данашњем Ираку, око 30 километара

10

од Мосула. У античка времена град се звао Калху,библијски Калах.Град је постао славан у време краља Асурнасирпала II око 880. п. н. е.који је изградио велике палате и храмове .Велика церемонија отварања са свечаношћу и банкетом 879. п. н. е. описана је на једној стели. За време владавине краља Асурнасирпала живело је око 100.000 становника.

Записи из 877. године п.н.е. , Асурнасирпала II о краљевом врту у Нимруду омогућили су нам да сазнамо које су се биљке налазиле у месопотамским вртовима :

„ у земљама кроз које сам путовао и планинама које сам прошао, видео сам и сакупио сам : кедар,чемпрес,сиссао ( шимширика),м ирту ,смреку, бадем, урму, абонос, маслину, тамаринду, храст, смрдљику( јаребика), орах, јасен, пасквицу (nightshade), .

.....Каналима вода се спушта доле до вртова за уживање.Стабла нара су пуна плодова скупљених као гроздови и благи поветарац доприноси уживању у врту. Aсурнасирпал је толико прикупио воћа у врту за уживање , да може непракидно да бере и једе у сласт.

Сл.6 :Рељеф краља Асурбанипал и краљице у Краљевском врту, гипс, Северна Палата, Нинива, 645 г.п.н-е.

11

Сл.7 :Велики зигурат ( Ur-Nammu , Ur, Iraq )

Асурнасирпалов наследник (858-824. п. н. е.) изградио је споменик познат као Велики Зигурат и уз њега храм. Палата је рестаурирана као музеј и једна је од две сачуване асиријске палате. Друга очувана палата је Сенахерибова у Ниниви.

Сл.8 и сл.9:Нинива ( 645-635 г.п.н.е.) цртеж са рељефа и зидни рељеф ( British Museum)палата Асурбанипала ,део краљевског врта

12

Нинива (VII век п. н. е.) је чувена по велелепним палатама и храмовима. За Ниниву се поуздано зна да је имала пуно паркова и башти са егзотичним животињама : слонови, лавови итд.Асирски владар Сеннацхериба обновио је Ниниву,изградио нови двор , врт егзотичног дрвећа и биљака,засаде воћа.За наводњавање је подигао осим канала и аквадукт од масивног камена. Аквадукт у време суше доводи воду од извора и од потока са брда изнад Ниниве ( 10 км дуг ).

Сл.10 :Врт окружен водом ( Shawna O'Harа )цртеж са рељефа

13

Сл.11 : Храм на изграђеном узвишењу у врту палате Саргона другог ( Shawna O'Hara )

Сл.12: Цртеж по рељефу,Асирски храм

14

Сл.13 : Нимруд , Месопотамија, 8 век пре нове ере

Сл.14 : Жeнска башта, са рељефа на цилиндру од јасписа( калцедон) ( Shawna O'Hara)

Асурбанипал (685 BC – c. 627 BC) је завршио кућу за жене, и украсио са свакојаким бојама, додао је "велике ашере са многим врстама дрвећа." Постоји мало рељефа који показују башту и жене.Приказане су жене које беру зреле плодове , а поред високих стабала се виде мале гајене биљке, једна од њих изгледа као патуљаста палма, средња биљка је можда цвет.

15

Сл.15: Цвет на рељефу северне палате Ниниве ( Shawna O'Hara),

Сл.16 : Sir Henry Layard ,археолог,који је радио на ископавању Ниниве ,имагинација у делу „Nineveh and its Remains“ .

2.2 Вртови у античком Вавилону

16

Сл.17 : Реконструкција капије Иштар , ископине Вавилона, Ирак

Вавилон је антички град у Месопотамији, близу данашњег града Ал Хилаха у Ираку,88 км јужно од Багдада.Вавилон је био главни град Вавилонског царства и један од најстаријих културних,политичких и трговачких центара .Име му потиче од акадске речи вавили, што значи “ божја капија “.Град су основали Сумери 4000 год.п.н.е. на обали реке Еуфрат . Старо Вавилонска култура (1955. п. н. е.- 1725. п. н. е.) и њен процват су везани за краља Хамурабија (1729.- 1686. п. н. е.) и његовог потомка Набукодоносора II (604-562. г.п.н.е.) . Набукодоносар II је од града направио велелепно чудо античког света.Изградио је Иштарину капију, обновио Етаменански храм и сматра се да је изградио једно од „ седам светских чуда “, вавилонску кулу са висећим вртовима, легендарни Семирамидини вртови.

17

Сл.18 :Најпознатија реконструкција Вавилона ,сликар Maarten van Heemskerck (1498-1574),по описима античких историчара Berossusa, Philo и Diodorusа,

Херодот из Халикарнаса ( 484.-425.год.п.н.е.),антички грчки писац ,на свом трећем путовању, посетио је Вавилон 460.г.п.н.е. и описује : на градилишту се нашло мноштво архитеката и два милиона радника .Подигли су зид дуг 360 стадија (64 км),са 250 врата,озидали су 30 км кеја дуж Еуфрата,две палате, храм у центру града и висеће вртове. Израз висећи није адекватан и настао је током превођења старогрчких извора, пре би одговарао израз кровни или терасасти, вртови који су на уздигнутим терасама.

Детаљни описи висећих вртова пронађени су у делима античких историчара Диодорusa(Diodorus Sicilski , Διόδωρος Σικελιώτης 1. век п.н.е.), Берoсуса ( вавилонски свештеник који је писао на грчком у 3.веку п.н.е., историчар Вавилона ),Страбона ( грчки географ 60.г.пн.е.-20.г.не) и Флавија Јозефа ( јеврејски аутор из 1.века н.е. ) и сви они пишу о два светска чуда , а то су бедеми и висећи вртови Вавилона које је изградио Набукадоносор II ( 605. - 562. год.пре н.е. ). Вртови су требали да подсете његову супругу Амитис,Међанку на планине њене родне земље.Врт је био 100 м дуг и исто толико широк, изграђен у терасама степенасто под разним угловима и личи на позориште . Највиши свод је у висини градских бедема (75м).Сводови тераса су од камених греда па су трском, катраном, циглама и оловом изоловали свод од влаге и на то је насут дубок слој земље за корење великог дрвећа које је густо посађено.Пролаз за цеви са водом која натапа корење, механизми који подижу воду до горње терасе и пумпе које узимају воду

18

из Еуфрата се не виде . Висока шеталишта од камена потсећају на планине .Свакојако цвеће што се може наћи по баштама спомиње Фило византијски .

Сл.19 : Lee Krystek ,једна од реконструкција Вавилона (copyright 1998) по описима Херодота

За време владавине Набукадоносора II , Вавилон је постао огромно градилиште на 850 хектара , са 100000 становника и 1179 храмова и капела...“Сребро , злато, драгоцено камење,бронза...Дарови планина, богатства мора..допремао сам у свој град Вавилон...“.Неимари су изградили изузетна градска утврђења ( 64 км дуги и широки 7-3 м) ,три бедема око спољашњег и три око унутрашњег дела града .Палата за владаревог оца завршена је за 15 дана ,упркос величини.По моћним каменим терасама , уређеним тако да изгледом подсећају на планину,посађене су све врсте дрвећа.Прилаз врту имао је изглед театра.По врху је нането довољно земље за корење највећег дрвећа.Тај део обрађиван је како се чини на природном земљишту и могли су се видети баштовани заокупљени расађивањем и окопавањем.Риљало се изнад оних који су шетали испод потпорних стубова.Постојале су машине за наводњавање.Одозго је водоводном мрежом распоређивана вода доведена из Еуфрата : са једне стране у правцу падине , са друге навише помоћу бескрајног вијка-пужа и под притиском, вода је влажила корење биљака у дубини земље.

19

Сл.20 : J. A. Brendon , писац „The Hanging Gardens of Babylon “реконструкција Вавилона из 1924,по Херодоту ( опис зигурата ),Ctesias (галерија,зид,пумпа ),Clitarchus ( врт),Berossus ( шеталиште, камени зид ) и Diodorus

Страбон и Фило Византијски описују вртове Вавилона :

-Вртови су облика квадрата странице дужине око четири плетре (1 плетра 30 мeт.) Сачињавају их лучни сводови који се уздижу над поплочаним основама, а терасе су изграђене степенасто, једна над другом под различитим угловима…”;У вртовима се узгајају егзотичне биљке посађене на саме терасе, подупрте каменим стубовима… Потоци воде теку с висина и спуштају се у слаповима до тла… Они наводњавају све вртове, натапајући корење биљака и чинећи цео предео влажним и спарним. Тако је трава стално зелена, а дрвеће буја… Ово уметничко дело краљевског луксуза одаје утисак природности, јер се утицај човека у одржавању ових вртова никада не види.

Грађевина је временом запуштена и када је Александар Македонски 333 год.п.не. освојио Вавилон,вртови су већ били пропали.

20

Сл.21:Роберт Колдевеј, археолог, реконструкција на основу археолошких истраживања и описа Диодоруса и Цтесиаса, античких историчара

Сл.22: Археолошке ископине Вавилона

У таблицама из времена Набукодоносора, не помиње се постојање висећих вртова, иако се могу наћи описи његове палате и самог града Вавилона. Све до 20. века многе мистерије везане за висеће вртове нису биле откривене. И данас се археолози боре да прикупе довољно доказа пре него изведу коначне закључке о тачној локацији вртова, њиховом систему наводњавања и њиховом стварном изгледу.

Захваљујући ископавањима Роберта Колдвеја (од 1899.до1917. ) Набукадоносоров Вавилон се помолио испод иловаче : бедеми, краљевска палата и чувена Вавилонска кула. Ископавања су настављена тек 1978.године и откривени су темељи краљевске палате,остаци лучних сводова , одличан систем наводњавања , канал ( D.J. Wiseman )за

21

довођење воде из Еуфрата и масивни зидови дебљине 25 метара за које се претпоставља да су остаци самих тераса.

Сл. 23 : Археолошки план Вавилона

Сл.24 :M.Larrinaga,имагинација Вавилона

22

2.3. Персијски вртови

Сл. 25 : Персијско царство 500 gод.пре наше ере,мапа

На основу истраживања археолога на подручју Иранске висоравни историја Персије, тј.иранских народа,сеже до 8000 година пре наше ере од насеобина земљорадника на подручју Суса, Chogha Bonut и Chogha Mish.Први писани трагови 3000 г.пр.н.е.сведоче о постојању низа краљевстава на Иранској висоравни ( област Медија,Парта и Персија) .

После пада асирског царства,Персијанци су били једна од четири силе Блиског истока уз Вавилон,Египат и Лидију.Античка Персија је била моћна држава у време краља Дарија (521.-485.г.п.н.е.) .

Иранска висораван је безводан и суров предео и зелени вртови наглашавају супротност са пејзажом који их окружује.Основни услов за развој врта у овом подручју је добро снабдевање водом.

23

Сл.26: Краљ Дарије у лову ,цртеж са рељефа

Персијски „ рајски“ вртови су после вавилонских најпознатији у антици.Ипак данас јако мало знамо о вртовима који су окружавали палате персијских царева.

У Персеполису, древној персијској престоници, груписане су палате Дарија,Ксеркса и Артаксеркса.Градитељи су подручје снабдели водом каналима које су усекли дубоко у планине и помоћу њих су допремали свежу воду. Отицај и канализациона мрежа Персеполиса су међу најсложенијим у античком свету.

Сл.27 : Снимак комплекса у Пeрсеполису,археолошко налазиште

24

Персеполис се сматра колевком популарних "персијских вртова", који су узор модерним парковима. Карактеристика персијских вртова је правоугли облик симетрично подељен ортогоналним главним комуникацијама на четири дела; формирају крст у унутрашњости врта и ту се у базенима и каналима налази вода.Стазе имају хлад од високог дрвећа. Врт има колосалне димензије од 2- 3 км, један канал за воду је готово километар дугачак, а мале фонтане су се налазиле на сваких 16 метара.

Сл.28 : Персеполис –рељеф на бочном зиду великих отворених степеница приказује дрворед

Имамо оскудне податке о само једном „ рајском врту “, који је заузимао велики простор на тераси Ксерксове палате.Из египатских списа знамо да су египатски фараони Тутмес IV и Аменофис III , после путовања по персијским земљама својим мајсторима наредили да праве вртове по узору на персијске.У IV веку пре наше ере, Ксенофан је описао рајски врт цара Кира у Сарду.По Ксенофану,основна концепција овог врта је геометријска, а саде се мешано плодоносне и декоративне врсте.Иригациони систем је добро спроведен и одржава врт обрастао травом.Парк је пун дивљачи,са бројним павиљонима и истовремено је краљево ловиште.

За време Кира дуж главних путева сађене су високе палме и за хлад и за исхрану.Значај сађења дрвореда вероватно и потиче из тог времена.

25

Сл.29: Персијски ћилим са мотивом врта

Персијски врт је је осмишљен тако да пружи потпун одмор: изолован је високим зидом са дрворедима,стазама и водом.Терасе са цвећем ових вртова заклањали су високи зидови од печене и непечене цигле.На углу врта у Самарканду пронађена је висока црвена кула, а на сваком углу врта у Шах Абасу је голубарник. Због природе земљишта најчешће су примењивана терасаста решења врта .Усавршавањем технике наводњавања, која је била на завидној висини,паркови и вртови су заузимали све шири простор.

Грчки писци и историчари Ксенофан,Страбо и Херодот су се дивили персијским вртовима.Њихови описи употпуњују слику о лепоти и величини персијских вртова и говоре о томе колико су у Персији поштовали биљке.

26

Сл.31 :Шематски дијаграм персијског врта. Повезана је функција аквадукта ,биљака,дрвећа и палате.

Херодот,антички историчар,записао је да је у време цара Мида гајено око 60 врсти ружа.Захваљујући археолошким ископавањима на простору између Тигра и Ефрата, откривено је много палата.Плато и парк остатака дворца у Каср Ширину обезбеђен је фортификационим системом.Зидови који ограђују парк су истовремено и аквадукт.По неким списима Кусроа II је можда конструисао распршивач воде за заливање врта.У центру врта су павиљони и од средишта се зракасто пружају лепо уређене стазе,симболична слика света у чијем је центру сунце тј. царски павиљон.

27

Персијски вртови касније губе своју оригиналност због јаког арабљанског утицаја.

Сл.32:Силикатне опеке као цвеће,палата Дарија ,Суса ( изложено у Лувру ,Француска)

Сл.33:Слика из 1804. године ,аутор Robert von Spallart , представља приказ персијског врта

28

3. Египатски вртови

Једна од највећих светских цивилизација се развила се у плодној долини реке Нил, коју и са истока и са запада окружује пустиња. Стари Египат је једна од најранијих цивилизација са самосвојственом културом кроз период од 3000 година и има изузетан утицај на касније културе у Европи,Африци и Азији.

Сл. 34 : Снимак делте Нила

Древни Египат је био подељен на две државе,Горњи и Доњи Египат.Египћани су спој народа северне и северозападне Африке са народима југозападне Азије.

29

Археолози су дуж Нила нашли доказе о постојању људских пребивалишта узгајивача житарица,ловаца и рибара и до 10000 година пре нове ере.Историја древног Египта стварно почиње уједињењем Горњег и Доњег Египта и владавином првог фараона око 3600 године пре нове ере .

Египат фараона ( Старо,Средње и Ново краљевство ) траје преко 3000 година са више од 30 династија па све до освајања персијанаца 525. год. п.н.е.Хеленистички Египат је период грчког утицаја и то од 332.г.пре н.е. када га је освојио Александар Велики.Новоосновани град Александрија постаје напредни ,интелектуални центар тога времена.На власти је грчка династија Птоломеја.Смрћу краљице Клеопатре 30.године наше ере Египат постаје римска провинција.

Сл. 35 :Карта Старог Египта

30

Сл.36 : „Црна земља“,плодна обала Нила, пустињска земља је „ црвена земља“

Стари Египћани су били дубоко религиозни, са снажном вером у загробни живот и бесмртност душе.Зато су и градили монументалне, велелепне гробнице за вечни живот фараона .И управо нам је загробна архитектура Египта дала највише података о животу овог древног народа. Пирамиде и сфинге су симболи Египта.

Сл.37 : Велика Сфинга и Кефренова пирамиде у Гизи (изграђена пре више од 2500 год.п.н.е. )

Сл.38 : Приказ египатског загробног живота на папирусу

Сл.39 : Фотографија гробнице у Долини краљева

За Eгипат се каже да је дар Нила.Хиљадама година Нил ,велика и моћна река, сушно пустињско тле претвара у

31

плодно .Кише у Египту су реткост и само је Нил доносио воду за људе и стоку,плодоносни муљ за поља и истовремено је служио за превоз људи и хране.Систем за наводњавање у Египћани граде још у старом веку и тако повећавају принос поља.

Сл.40 : Баштовани пресађују и заливају салату (Гробница Мерерука, Стара Британија, Сахара )

У богатом и плодном Египту који је имао развијену пољопривреду, вртови у приватним кућама користе се пре свега за гајење поврћа и налазе се у непосредној близини канала или реке. Баштованство је у почетку служило за производњу хране. Највише података о вртовима налазимо у мастамбама,гробницама.Вртови су насликани на папирусу или на зиду,као барељеф или урезани рељеф на камену,слоновачи или од глине.слике на папирусу и зиду су обојене бојама.Прављени су и мали модели врта и полагани у гробнице за загробни,вечни живот .

32

Сл.41:Модел врта из гробнице

Монументални, велелепни вртови су узгајани уз храмове и фараонске палате. Врхунац градње вртова је у доба Новог краљевства између 1550. п. н. е. и 1080. п. н. е. када су владали Тутмозис III, Акхенатон, Рамзес II, и Тутанкамон. Из времена Рамзеса III познато је 513 различитих вртова.У записима тога времена хваљен је врт посвећен богу сунца,Атону, унутар палате фараона Акхенатона и његове жене Нефретити око 1350.год. п.н.е. У Новом краљевству вртови су окружени зидовима и њихова сврха је и лепота и задовољство поред корисности. Богати појединци све више узгајају вртове из естетских разлога и за уживање. Од затвореног дворишта са неколико воћака па све до правих ботаничких и зоолошких вртова са егзотичним стаблима, рибњацима који су богати рибом, кавези са животињама , птице ...тако су приказани вртови у гробницама.Вртови су са дрворедима, цвећем и украсним базеном са рибама,локвањима и барским птицама. Дрвене перголе формирају хлад од винове лозе која се употребљава за суво грожђе и вино.

Природа са својим дрвећем, биљкама, цвећем често се помиње и метафорички користи у љубавним песмама Новог краљевства : „ Уста драге су налик на пупољак лотоса, а њене груди на плод мандрагоре.“Осамљени углови врта су чулно место где љубавници могу да се сретну .

33

Сл. 42: Правоугаони рибњак са паткама и лотосом на фресци из гробнице Небамун, Теба, 18. династија

„ Могу ли да ходам сваки дан обалом воде, може ли моја душа да одмори у крошњи дрвећа које сам засадио, могу ли да се освежим у хладу мог јавора “ ( Египатски гроб натпис, . 1400 пне )

Сл.43 : Краљевски пар у врту,из периода Новог краљевства

Краљ Аменофис саградио је велики врт са ретким биљкама и базеном 1500м х 30м, од гранита.

Краљица Хат Шеп Сут је послала је своју делегацију да донесу 32 саднице мирте, које су се примиле у Теби.

Фараон Тутмес I је ратовао у Палестини и одатле је донео ретке биљке, касније су те биљке чак и нацртане на зидинама његове палате.

34

Сл.44: Великодостојникова кућа и врт на обали Нил,

( илустрација James Henry Breasted, Survey of the Ancient World 1919, )

Храм је имао обично велики врт у коме се осим уобичајеног, узгаја и специјално биље које се сматра светим .Свете биљке су посвећене одређеном божанству и користе се у ритуалима и понудама (попут зелене салате у ритуалима који су посвећени богу плодности).Украсно дрвеће је посађено испред или у близини култних храмовима и гробница.Храмови су изграђени као стварни дом бога,па је и врт постављен по истом принципу. Храм се гради на узвишењу, али близу воде,због заливања. Пут који води до улаза може бити оивичен дрвећем.Врт око храма се уредно одржава : дрвеће,виноград,цвеће и рибњак.У врту храма сади се свето дрво тога храма ,па остало као смоква,палме,ficus sycomorus ,лешниk, јујубе....Египћани бирају цвеће јарких боја и јаког мириса: мак,папирус,маргарета,мандрагора,бршљан, црвени каранфил..Гаји се пре свега свето биље,па лековито и халуциногено за ритуале. Квалификовани баштовани одржавају вртове у храмовима и у богатим домаћинствима. Због суве и жарке климе Египта, надзорник баште , стално надгледа и брине о врту.Основна брига је редовно заливање,што зависи од наводњавања. Дужности укључују садњу, искорењивање корова,

35

заливање, резидбу воћака, копање и брање плодова. Баштенски производи су у приватним кућама и даље важан део производње хране , али се гаји и цвеће за улепшавање на свечаностима и лековито биље.

Сл.45: Недјемгер и његова башта,у средишту радник захвата воду са ђермом.

Недјемгер je надзорник фараоновог врта (19.династија), такође је сахрањен у гробници.Обележја на гробу показују да испуњава своје дужности на овом свету: баштован надзире рад у башти и проверава букете и венце .

Сл. 46: Шема египатског врта Сл.47: Шема египатског врта

Египатски врт је у строгим геометријским формама у праволинијском поретку,правоугаоног облика,подељен на квадрате засађене дрвећем и цвећем,оивичен живицама и засвоженим пузавицама, док су праволинијске стазе и спољне стране врта биле засенчене дрворедима палми и чемпреса.У базенима исто тако правоуглим,виде се лотоси као водени биљни украси.

36

Све је ту било у строгом праволинијском поретку тако да се египатски врт сматра као прототип правилног геометријског врта. У египатском врту дрвеће и биљке стоје у правим редовима,као да поздрављају победу реда над хаосом.

Врт је углавном ограђен зидом и ослоњен на водену површину реке Нила или канала,због заливања. Дрвеће и жбуње се узгаја и због лепоте и због плодова : урме и друге палме, смоква, нар, лешник и јујубе,али и врбе, багрем и чемпреси, око осамнаест врста дрвећа су узгајали Египћани. Цвеће је или изразитих боја или мириса . Ту су : маргарита ( бела рада),различак и мандрагора, руже, ириси, мирте, јасмин, одората(јаког мириса ), ладолеж, целосија ( петлова креста ), нарциси, бршљан, црвени каранфил, мајоран,кане, мале жуте хризантеме и мака које расту између дрвећа, а папирус ( водена палма ) и локвањ у рибњаку. Грожђе и друге пузавице засађене су у врту.

Сл.48: Фрагмент са зида,радови у врту

4.Грчки вртови

Цивилизација античке Грчке је изузетно утицала на свеукупну културу западне Европе.Под античком Грчком подразумевамо не једну државу већ свет и цивилизације где се говорило грчким језиком у време антике: Пелопонез,Кипар,Сицилија,Јонија, Егејска

37

обала ....Грци су се доселили на Пелопонез око 3000 година пр.н.е.Од 16. до 11.века пре н.е. је доба микенске Грчке.Следеће раздобље од 11.-8.века грци називају „ мрачним добом“, јер нема записа из тог времена.Историја класичне Грчке завршава се смрћу Александра Великог,323.г. пре н.е. и наступа раздобље хеленизма.Велики грчки градови су Атина,Спарта,Коринт и многобројне грчке колоније .

Сл.49: Мапа Грчке у доба антике

Грчки историчари, писци и филозофи Диодар, Страбон,Херодот,Сократ,Ксенофан и други у својим делима су описивали живот и догађаје и у недостатку других материјалних доказа дају слику антчког врта у Грчкој.

У „ Илијади“ и „ Одисеји“, Хомер описује врт :

- Врт краља Алкиноја : на ограђеном простору од 4 јутра,разграната стабла крушака,јабука, и нара,цветају смокве и маслине , увија се лоза са чокотима и на крају воћњака су леје пуне разног поврћа.

- Одисејев отац,стари Леарт у самоћи и тузи негује врт : пун јабука,крушака,

смокава,маслина и чокота винове лозе.

38

У раном периоду Грци су узгајали једноставне вртове за воће и поврће.Дошавши у додир са Египтом и Месопотамијом ,усвојили су тековине вртне уметности.

Грчки вртови су унутар приватних градских кућа : мали отворени простори, геометријски решени са пуно стубова , статуа , павиљона и са егзотичним воћем.

Сл.50 : Позната илустрација врта

Осим ових вртова ,први пут се око храмова и гробова заслужних људи граде јавни вртови где су се масовно окупљали становници,учени људи и филозофи.Прве филозофске школе поникле су у јавним вртовима.Дуж стаза саде се дрвореди : платан,чемпрес,јавор,храст.

Грци су одувек неговали спортске активности па вртови добијају још једну намену,у њима се становништво бави физичким активностима.Јавни вртови су геометријски рашени са централним простором,вежбалиштем.

У врту су примењени грађевински елементи : стубови,перголе,павиљони,скулптуре.Увек је присутан и водени елеменат –водоскоци. Грчки врт је место за беседништво,гимнастичке вежбе, атлетска такмичења и шетње. Део је урбане целине,саставни део архитектонских објеката.Правилног је облика,украшен скулптурама,стубовима са капителима,вазама,мермером ограђен извор, са доста стаза.

Цветне површине су често почињале са ситном рутом на улазу у врт и после ње геометријски обликоване леје каранфила,љубичица,грмови ружа, дивљи тамјан, па стабла јужног воћа, винова лоза и маслина, ловор,високи кедрови,разгранати платани ....Из

39

средишњег дела врта стазе су водиле у удолину и на зелене пропланке( кампусе)за физичке вежбе.Фонтана је битан елеменат врта и од ње мермерним жљебовима тече вода у потоцима и залива нарцисе и перунике.На појединим местима врта груписане су кошнице.

Из описа грчких писаца види се да је у околини Атине излетиште као већи шумски простор и да су на таквом једном простору Атињани Сократ и Платон,учили ученике,организовали школу : академију. Познат је врт филозофа Платона.

Алтис је свети врт у коме су се састајали свештеници и песници.

Сл.51: Посуда са цветним мотивом , Knossos, 1450-1400 bc ( Archaeological Museum, Heraklion, Crete )

40

Сл. 52: Крит, цветни мотив на фрагменту слике из Хагиа Триада

Сл. 53 :Цвеће,слика на зиду ( Herakleion Archaeological Museum , Crete, касни минојски период )

41

Сл. 54 : Реконструкција фреске, ( fresco in Room 14 of Agia Triada).

На фрагментима фреске Хагиа Триади и Кнососу ,грчка поља су обасута различитим пољским цвећем.Шафран се гаји, бере и скупља у нарочите посуде.Зефир ( зумбул ) мирише и на пропланцима ,али и у вртовима Грка.

Антички писци Еремон,Хомер,Стесихора у својим делима изражавају љубав према цвећу и зеленилу.Грци су у то време познавали доста биљних врста.Хипократ је у IV веку пре.н.е. познавао 250 врста лековитих и декоративних биљака.

Сл.53 : Храм Хефеста ( Athens, replanted with myrtle and pomegranates )

42

4.1. Хеленистички вртови

Македонски краљ и хегемон Грка,Александар III Велики освојио је велико Персијско царство и са војском дошао до Индије (влада од 336.–323.г.п.н.е.).

Сл.54 : Александар се бори против персијског краља Дарија III

(детаљ мозаика у Помпеји,национални археолошки музеј у Напуљу )

Сл.55: Александрово царство

У својим походима основао је више десетина градова , а најпознатији је Александрија у Египту. Вавилон је прогласио главним градом своје империје . Истовремено ова освајања доводе до стапања дотадашње старогрчке културе и културе развијених цивилизација на Блиском Истоку и Југозападној Азији .Ово је последњи период грчке цивилизације 330.-30.г.пр.н.е. и то је хеленистички период.Хеленска култура се развија на великој територији : Грчка,Египат,Мала Азија,Медитеран,северна Африка,Сицилија … .

Центар уметности није више Атина већ Александрија,Антиохија и Пергам , па и грчки језик је посебног дијалекта,хеленистички грчки.

43

Сл. 56:Рељеф нимфе ( Латеран Мусеум)

Врт античке Грчке најбоље видимо у вртовима античког Рима.

44

5.Римски вртови

Рим је настао у VIII веку п.н.е., тачније 753.г.п.н.е., поред велике и напредне цивилизације Етрураца. Рим се од града државе развио у велико царство које је у II веку наше ере окружавало Средоземно море. Римска цивилизација је део класичне антике заједно са Грчком.

Сл.57 :Мапа Рима

Римљани су освојеним државама наметали своју власт и законе,али су били отворени према уметности и култури,обичајима поробљених народа. Освајањем етрурских градова преузимају и настављају етрурску културу, а касније грчку и старог истока.

45

Сл.58 :Римско царство у време владавине Цара Трајана, око 120 г. наше ере

Градитељска и архитектонска дела Римљана су величанствена и они су велики грађевинари путева( Via Appia” из 312. п. н. е. протезала се 300 km. ) ,мостова, аквадукти,амфитеатар,позоришта.Римљани граде поплочане градске улице , храмове, водовод и канализацију, јавна купатила, базилике, градске тргове (форуме)...

Сл.59:„Via Appia“ Apijev put u južnoj Italiji Сл.60: Forum Romanum- danas

46

Градске куће „домуси“ патриција су раскошне и функциналне, са средишњим отвореним двориштем-атриј који укућанима даје простор ,светлост и зеленило ( Вила Мистерија из 2. века п.н.е. у Помпеји) .

Ван града богати Римљани су градили велелепне виле . Дивне баште на пространим имањима римских патриција налазиле су се обично поред мора,језера и река.Римљани су водили рачуна и о изгледу места и о погледу.Често су виле градили на врховима брежуљака.За разлику од грађевина у каснијем периоду,летња боравишта су се састојала од више објеката на имању,па су и вртови уз те објекте исто били разбацани по имању.

Терме су била велика заједничка купатила, али са разним другим наменама:вежбаоница,библиотека ,соба за разговоре...са вртовима,терасама., више као центри друштвеног живота.

За време Гордијана III пројектован је јавни врт у облику правоугаоника 146х 296 метара пун ловора и мирти, са стубовима и скулптурама.На бочним странама били су тремови на стубовима, а на чеоним странама су терме за сва годишња доба.

Познати су и приватни вртови који су имали јавна шеталишта:

Сципионов,Домицијев,Агрипинин у Ватикану.

Сл.61 : Хадријанова палата у Тиволију, близу Рима

Хадријанова палата у Тиволију је пример класичног врта под утицајем и грчке и истока.

Вила се састоји од сплета тераса,са галеријама и стубовима,мраморни базени,велико степениште подупрто стубовима.У врту су базени,фонтане ,игралишта,стадион,грчко позориште,терме-бање,пливалиште,стазе за јахање.Ту су и шеталишта под колонадама,водоскоци,канали,волијере, виваријуми...

Римљани су брзо усвајали од других култура све што је доприносило величини и луксузу.

47

У изградњи вртова Рим је био узор тога доба и скоро сви западноевропски вртови су слични.

Основа римског врта је правилна,праволинијска и функционална.Римски врт је складно повезан са кућом.Ископине у Помпеји и у Херкулануму омогућавају нам реконструкцију врта.

Опис Плинија Млађег ( 62.-110 ) је :

-из трпезарије се пружао диван видик.Покривен ходник правоуглог облика повезивао је атријум са соларијумом ( тераса за сунчање ).Чеону страну ходника прати ниша од живице.Испред нише и главне зграде је цветни,квадратни парте и квадратни украсни базен.Две укрштене стазе партера оивичене су шимширом и засвођене пузавицама.У задњем делу зграде је перистил који је као и атријум украшен малим базеном.Платани су тако обавијени бршљаном да чине целину.

Из писаних докумената сазнајемо о засадима у римском врту, да су дрвореди оивичени зимзеленим биљкама.

Сл.62 :Herculaneum. Ancient Roman mosaic with Neptune and Amphitrite,

48

У римској вртној уметности основни елементи композиције су земља,вода и растиње , са једне стране и архитектонско решење вртне целине ( топиариа): праве алеје у правоугаоним партерним површинама са егзотичним растињем и цвећем.Скулптуре богова и знаменитих Римљана оивичене окресаном зеленом живицом.Ограде и грмље од шимшира обликовано је орезивањем „ топиари“ .Ови мајстори- вртлари су уобличавали разне геометријске облике и фигуре људи, животиња,..итд. Топиарство се и поред критика одржало и у средњем и у новом веку.

Сл.63 :Топијарство

Филозоф Сенека, Неронов учитељ залагао се да се приступи пејзажној обради врта у којој се учешће човека своди на очување непосредности природе и само у том врту човек ће наћи душевни мир( трактат О душевном миру) .Специфичности римског врта је

- атријум, унутрашњи мали врт, изузетно ефектан

- топијарство,

- повезаност и близина са кућом

-и када је могуће леп поглед.

Ликовну представу о изгледу римског врта нам најбоље приказују фреске из Помпеје из VI век наше ере.

49

Сл.64 :Reconstruction of the roman garden of the House of the Vettii in Pompeii

СТАРОРИМСКЕ СЛИКЕ ВРТА,

50

Сл.65 :Фреска из Помпеје, Напуљ Национални археолошки музеј

Сл.66 :Disegno ricostruttivo della decorazione della Tomba di Patron, tomba di Vestorio Prisco a Pompei, al 30-10 a.C., un frammento conservato al Louvre

51

52

53

Терме

54

6. Ранохришћански вртови

Хришћанство се развија на тлу римске империје( Јерусалим ) на прелазу из старог у нови век. У почетку је тајна , револуционарна религија до признавања у IV веку, када постаје религија која подупире државу.

Adam i Eva, detalj kompozicije Postanje, Gozba ljubavi (agape), rana freska

Рaнохришћанске фреске из римских катакомби

Хришћанска идеја је у почетку имала изразито социјалну одлику и утицала је на европска вредносна начела античке културе.Схватање форме и садржаја врта зависи од архитектуре и културе цивилизације. Вртна уметност је одраз и део културног стваралаштва и општих уметничких тежњи и усвојених вредности у одређеном

55

историјском периоду развоја цивилизације.

St. Catherine's Monastery, Sinai, грађена у IV веку,обновљена

Захтеви за врт се мењају.Врт има мање димензије и више је место за молитву , а не за велика окупљања.Концепција врта је поједностављена , а елементи осиромашени.Мало дрвећа,жбунасте саднице и одређене врсте цвећа украшавали су врт, а продужени део врта је башта са поврћем.

Врт се налази у склопу грађевине, површина врта је издељена на мање, геометријски правилне делове различитих форми.Засади у врту су скромни и неупадљиви, а комуникације сведене на минимум.Ограда је обична зидана ,ређе жива ограда која се поткресује.Скромност и смиреност су у основној концепцији, а не раскош и декоративност. Само је рајски врт, незамисливо леп,зелен,расцветан,бујан – награда праведнима .

56

тhe Coptic Orthodox monastery of St. Anthony ( 356. год ) рестаурирана –

57

8. Закључак

Вртну уметност развиле су још најстарије цивилизације Месопотамије и Египта.Антички Грци и Римљани су прихватили и надоградили вртну уметност.У Грчкој вртна уметност не служи само уживању владара већ врт постаје саставни део јавних објеката : храмова и гимназијума.У древном Риму врт се даље развија као јавни градски врт, дрвореди ничу дуж јавних путева, и све је више велелепних приватних вртова .У античком Риму развија се гробни врт на приватним имањима. Период антике завршава се падом Западног римског царства (476.године наше ере ), али Источно римско царство вртове гради по угледу на римске.У хришћанској Европи,помало притајени,али одржани, раскошни вртови су само чекали ренесансу да заблистају новим сјајем.

Човек је део природе,а урбани човек преко врта наставља ту везу са природом која га оплемењује.Па тако данас видимо:

у Њу Јорку на крововима вртове,....

У Монтреалу, врт на крову гараже Зелени зид у Честеру Обликовано зеленило у Пекинг.

58

ЛИТЕРАТУРА :

1. Милошевић Д. : (2009.г.) „Подизање и нега зелених површина“,

Завод за уџбенике,Б еоград

2. Крстић А. : (1964.г.) „ Вртна уметност “, Београд

3. www.reshafim.org.il

4.www . gardenvisit . com

5. www.arheologija.fr.gd

59

60

61

62

63