MateMatika ljubavi

ema Darvin

PrevelaMilica Cvetković

4 5

Copyright © 2006 em ma Dar winThe right of emma Darwin to be identified as the author of the Work has been asserted by her in accordance with the Copyright, Designs and Patents act 1988.First Published in Great britain in 2006 by HeaDliNe PubliSH GROuP liMiteDtranslation Copyright © 2009 za srpsko izdanje, laGuNa

Naslov originala

em ma Dar winthe Mat he ma tics of lo ve

Po sve će no Hjuu i Lu si

6 7

Do du še, ne mo ra ju li se svi ti no vi ta len ti po vu ći pred za pa nju­ju ćim, naj u zne mi ru ju ćim od svih: onim što ko nač no iz gle da da je čo ve ku moć da i sâm stva ra, da uči ni čvr stim taj ne do sti žni duh ko ji ble di čim se ugle da, ne osta vlja ju ći sen ku u ogle da lu, taj drh taj po vr ši ne je zer ce ta?

Na dar: Qu and j’éta is pho to grap he, 1899.

8 9

Opa ža nje po sta je je zik… Da le ko ve ći deo ono ga što sma­tra mo opa ža njem sa mo je kor pus ide ja ko je ne ko opa ža nje bu di.

to mas vedž vud: Esej o vi du

Prvi deo

10 11

Lan ka šir, 1819.

Da ni sam bio ta mo, ni ka kva pri ča, sli ka, nit is kaz sve do ka, ne bi me na ve li da po ve ru jem u ono što sam to ga da na vi deo.

Sti gao sam pret hod ne ve če ri u ku ću Dar vor do vih, a već tog ju tra bi lo je to li ko ne pri jat nih iz ve šta ja za go spo di na Dar vor­da da sam ose tio oba ve zu da odem ra no u nje go vu štam pa ri ju. Go spo đi ca Dar vord, nje go va sta ri ja kćer ka, ni je bi la tu, a ka ko je pre pod ne od mi ca lo, go spo đa Grin šo, nje go va mla đa kći, vi še ni je mo gla da skri va za bri nu tost za se stru. Sve je vi še bo do va pro ši va la ukri vo, pa se čak i na glas pi ta la tre ba li da po ša lje ne ko ga po svog si na to ma, da ga do ve du s omi lje nog igra li šta u šu mi. kao što bih uvek ura dio u ta kvom slu ča ju, sprem no sam po nu dio da na đem i do pra tim go spo đi cu Dar vord ku ći. Sa mo, tre ba da po me nem da je go spo đa Grin šo mla da udo vi ca či ju sam na klo nost, ma da smo tu či nje ni cu uvek oba vi ja li ne kim dru gim re či ma, do šao u lan ka šir da za do bi jem.

Mo ja po nu da je do če ka na s olak ša njem i za hval no šću, pa sam pri mio na lo ge: mo ram po tra ži ti go spo đi cu Dar vord u va ro ši, kod nje ne sta re da di lje go spo đe Hi lis, či ja ku ća je u uli ci Di kin son, u ne po sred noj bli zi ni Po lja ne sve tog Pe tra, gde

Prvo poglavlje

ema Darvin12 Matematika ljubavi 13

i ta da, s mo je le ve stra ne – s ju go za pa da – za čuo sam ka ko ju ri ša ko nji ca. Na va li li su, iz gu biv ši po re dak i pre ne go što su do ju ri li do otvo re nog pro sto ra, isu ka li sa blje, pa se kli sva kog mu škar ca, že nu i de te ko je su do hva ti li. Ne ki su po ku ša li da be že; dru gi su upor no sta ja li. vi deo sam ka ko jed nog po li caj ca oba ra ko nja nik ko jem se, kroz pra ši nu, od nje go ve pa li ce uči­ni lo da je to lja ga. uz la kat mi se sru čio mo mak, li ca ob li ve na kr vlju, a ja sam zgra bio oglav ko nja pod pri pad ni kom mi li ci je ko ji je to ura dio.

„Sra mo ta, go spo di ne!“, po vi kao sam. „Zar im ne će te da ti vre me na da se sklo ne? Zar ih ne vi di te pod so bom?“

On me je po gle dao, ali ni sam bio u uni for mi, ni sam bio na du žno sti, pa mi je is tr gao gla vu svog ko nja iz ru ke.

„to je bi li kir bi!“, krik nu la je jed na de voj ka. „bi li, mi smo! Ne ćeš po vre di ti svo je kom ši je!“ali ja hač ni je mo gao ili ni je hteo da za u zda ko nja i de voj ka pod le te pod ko pi ta.

kro čih na pred, ali me od gur nu ogrom an čo vek ode ven kao ko vač, ko ji se na me rio da iz ze mlje iš ču pa gvo zde nu ogra du iza me ne. Čak i sa da, po sle ne ko li ko go di na, ni sam bio ta ko gi bak kao ne ko s obe no ge. Pao sam te ško, a dok sam se po no vo us pra­vio, do bro vo ljač ka ko nji ca se pro bi la i pro se kla se bi put kroz Po lja nu pod ki šom ka me ni ca, ci ga la i gvo zde nih šip ki. Pred no ga ma mi je le ža la že na, ša ka sti snu tih na gru di ma, oda kle joj je krv cu ri la kroz pr ste, i pri gu še no ja u kala pod te ži nom bo lo va. i dok sam se osvr tao da joj po tra žim po moć u toj užur ba noj, us ko me ša loj go mi li, nje ni ja u ci utih nu še. Čuč nuh uz nju naj­br že što sam mo gao, ali bi la je mr tva kao svi oni mo ji lju di u pro bo ju kod ba da ho sa.

Me tež je već po ma lo je nja vao. Na dru goj stra ni po lja ugle­dao sam če tu Pet na e ste hu sar ske ka ko se pro bi ja iz me đu pa lih i sa blja ma pljo šti mi ce po žu ru je ostat ke ve li kog sku pa u dvo ri šta, ra di o ni ce i za se o ke iz ko jih su do šli. lju di su od la zi li, po sr ću ći od stra ha, ili onim tu pim, po gnu tim ho dom rat nih za ro blje ni ka, vu ku ći ra nje ne sa so bom. tek ne ko li ko usi ja nih gla va okre nu lo bi se da pr ko sno ba ci još koji ka men.

je tre ba lo da se odr ži skup ko ji je uneo to li ko ne mi ra. Šu ška lo se da ma gi stra ti upra vo oku plja ju mi li ci ju da ras tu ri taj skup. u va ro ši je sva ka rad nja ko ju sam vi deo bi la za ko va na da ska­ma, sva ki pro zor sa sklo plje nim ša lo ni ma a, dok smo još bi li na iz ve snoj uda lje no sti, iz najm lje nog ko nja mi je za u sta vi la ne pro boj na go mi la sve ta svu da oko nas. Pla tio sam pre voz pa kre nuo da se pro bi jam pe ši ce uza vre lim uli ca ma, no šen po kre­tom svetine, ko ja je bi la go to vo isto ona ko upor na kao što sam na vi kao da gle dam na Po lu o str vu, ma da ne što ra zno vr sni ja i mno go bo lje ras po lo že na. kad smo sti gli na či sti nu, ne da le ko od uli ce Di kin son, mnoštvo je bi lo još zgu snu ti je. Od u stao sam od na me re da se upu tim pra vo svom ci lju, pa sam se kre tao po obo du go mi le. Na rod, sa mo u ko šu lja ma, sa ko žnim pre ga ča­ma, podsuknjama i naj bo ljim ne delj nim ke ce lja ma, ni je se baš mo gao upo re di ti sa če ta ma ili pu ko vi ma, ali je tru ba i do bo ša bi lo na pre tek, i za sta va, bo lje re če no ste go va, po dig nu tih vi so ko u uža gre lom va zdu hu, s isto ono li ko po no sa kao i u bar jak ta ra gar de. Za pa nji lo me je što vi dim i kao krv cr ve ne slobodarske ka pe ka ko mi nad gla vom po ska ku ju na šta po vi ma. uisti nu, ovi me tal ci i pre di o ci pa mu ka mo žda ni su bi li istog ko va kao mo ji uspo re ni se lja ci u ker si ju, ali bih te ško po ve ro vao ka ko bi lo ko ji en glez volj no no si ovaj ta ko ozlo gla šen znak re vo lu­ci je i stra ne ti ra ni je.

Zbog pu ta ko ji sam već pre šao i spo rog na pre do va nja kroz go mi lu ne iz be žno me je za bo le la no ga i, upr kos šta pu, po sr tao sam tru de ći se da se pro vu čem iz me đu lju di i gvo zde ne ogra de. u uši ma su mi kli ca nje, po vi ci i mu zi ka od zva nja li upor no i bez pre ki da, stalni kao iz ma gli ca zno ja ve i ča đa ve pra ši ne kroz ko ju smo se svi kre ta li. Pre ko svih onih ka pa, še ši ra i šu ba ra od da bro vi ne je dva sam ra za brao gru pi cu sa sta vlje nu od da ma i go spo de ka ko sto ji na ne čem što li či na dvo ja ko la po sta vlje na upo re do ka ko bi obra zo va la bi nu. je dan mu ška rac je, iz gle da, dr žao go vor, ma da ga je ve ro vat no ma li broj njih čuo, a osta li su sta li da se ne str plji vo gu ra ju i gun đa ju.

ema Darvin14 Matematika ljubavi 15

krik nu la je i pa la na ko le na. De te je le ža lo ne pri rod no, ru ke is kri vlje ne pod te lom i ka pu ti ća po kri ve nog ze mljom i pra ši­nom, ali bez vi dlji vih ra na, sem mo dri ce na ble dom obra zu.

„Di še“, re če ona pa po ku ša da ga iz vu če. „O, ka ko da ka žem He ti?“ Hte doh da je spre čim da ga po me ra, ali mi ona od gur nu ru ku. „Glu po sti! Ni je on te žak za me ne. Do volj no sam ja ka.“

„Mo gu će“, od vra tih. „Sa mo mi slim da je pri gnje čen. Mo ra­mo ga dr ža ti mir no ko li ko je to mo gu će.“ Od va lih da sku s go vor ni ce i spu stih je na ze mlju. „tre ba da ga une se mo i po zo­ve mo le ka ra.“

i ta ko bo galj i mla da da ma po ne še po vre đe no de te kroz vre li ve tar pun pra ši ne ko ji je vi tlao is pu šte ne ma ra mi ce i zgu žva ne let ke pre ko nje go vog obe zna nje nog li ca.

ta man sam se vra tio s ve sti ma da je di ni le kar ko ga sam us peo da pro na đem ni je mo gao da obe ća ni šta vi še do da će sti ći do ve če ri, kad se po ja vi je dan od slu gu Dar vor do vih. Za pra vo, on me je i pu stio u ku ću. „vi mo ra da ste ma jor Fer harst, ako smem da pi tam? Po sla la me je go spo đa Grin šo po ve sti o bek stvu go spo di či ća to ma, u slu ča ju da je ov de“, ob ja sni on. „ka za la je i da bi ste vi mo gli bi ti ov de pa da vas po tra žim. Me đu tim, ne ka hu lja od agi ta to ra ukra la mi je ko nja da bi po be gla. Go spo đi ca Dar vord upra vo pi še po ru ku.“ klim nuh gla vom ras te re ćen što mi ni je re kao da se de si lo ono naj go re, pa se po peh što sam br že mo gao i kuc nuh na vra ta naj ve će spa va će so be.

tom je i da lje le žao bez sve sti, mli tav i is pru žen sa mo pod tan kim čar ša vom jer je ta so ba od mah is pod kro va i usi ja na pod av gu stov skim sun cem. imao je maj či nu cr nu ko su, sad pu nu pra ši ne, ali mu je li ce bi lo pot pu no be lo od du bo ke oba mr lo sti. Go spo đa Hi lis, da di lja, oči ju cr ve nih od pla ča, ali hi trih i pri­bra nih zbrč ka nih ru ku, ro si la mu je če lo. Go spo đi ca Dar vord je se de la na pro zo ru i žur no pi sa la na li stu pa pi ra is trg nu tom iz gle da iz cr tan ke ko ja je le ža la po red nje. is pri čah im za le ka ra.

Že ni po red mo jih no gu vi še ni je bi lo po mo ći pa sam se osvr nuo oko se be. bio sam go to vo na do mak uli ce Di kin son; dok sam se tru dio da se pri se tim ko ju od ku ći ca u njoj tra žim, ne ka vra ta se otvo ri še i jed na da ma is tr ča ni za ste pe ni ce vi ču ći: „to me, to me!“

„Go spo đi ce Dar vord?“Ona sta de.„Opro sti te. ja sam ma jor Fer harst. Si noć sam sti gao. va ša

maj ka me je za mo li la da do đem i do pra tim vas ku ći.“„O – da – iz gu bi la sam to ma.“„iz gu bi li ste ga? to ma Grin šoa? Zna či, bio je ov de?“„Da“, dah ta la je, „do šao je ju tros sa mnom ova mo. Či ni lo mi

se da je bez bed ni je da osta ne s na ma, ali ni sam ni ka ko mo gla da ja vim He ti – go spo đi Grin šo. kad je ugle dao one pro kle ti nje voj ni ke, is tr čao je na po lje. Ni sam ni zna la! iz gu bio se!“

„Na ći će mo ga“, re koh. „Ni je da le ko sti gao kroz ova ko gu sto zbi je nu go mi lu.“

bez ijed ne re či, ona se upu ti Po lja nom. ve ći na onih ko ji su sa mi mo gli da se kre ću ili ima li pri ja te lje da im po mog nu, već se raz i šla. vi deo sam smak nu te klom pe, žen ske še ši ri će, jed nu iz ga že nu slobodarsku ka pu, či gru sker let ne bo je. Ne po kret no te lo – pre ve li ko da bi pri pa da lo iz gu blje nom de te tu – le ža lo je pod pa žlji vo ra ši re nom za sta vom, na ko joj su cr ve nom vu ni­com iz ve ze ne re či Umri mo kao mu škar ci da nas ne pro da ju kao ro blje.

iza nas je po ruč nik Osam de set osme pe ša dij ske vi kao: „ukaz o po bu ni, čuj te i po čuj te! Ova mo, lju di!“, dok sam gle dao ka ko hu sa ri gu ra ju dva to pa. vik nuh da opo me nem go spo đi cu Dar­vord da se sklo ni, ali ne sti goh na vre me. Ona pak i ne trep nu kad to po vi gru nu še, pa na sta vi da me to dič no pre tra žu je raz­bo ji šte, do zi va ju ći de ča ka po ime nu. Sti že do im pro vi zo va ne go vor ni ce i na đe ga ta mo ka ko le ži, go to vo ce lim te lom pod jed nim toč kom.

ema Darvin16 Matematika ljubavi 17

od nje nog obo le va nja, ima sa mo nje ga, pa kad bi…“ Ona po di že po gled. „Ovo je bu da la sto, ali stal no mi je na pa me ti da mu je idu će ne de lje ro đen dan. He ti je smi sli la naj ra zli či ti je đakoni je. kad bi on… O, da je sa mo ona ov de!“

„Go spo đa Grin šo, na rav no, ne bi mo gla da do đe, ali mo žda go spo đa Dar vord?“

„Maj ka bi do šla da mo že. ko li ko ce ni te da je bez bed no na po lju?“

„Ne mo gu da ka žem.“ usta doh i po gle dah kroz pro zor. Na uga že noj ze mlji vi še ni je bi lo le še va, ma da je Po lja na i da lje bi la po kri ve na ra su tim pla ka ti ma, ci gla ma, šip ka ma, šta po vi ma za ho da nje i kr vlju umr lja nim žen skim ma ra ma ma. iz da lji ne su se ču le spo ra dič ne čar ke i puc nji iz mu ske ta. Na dru goj stra ni po lja gru pa gra đa na i go spo de u tam nim ka pu ti ma žur no se uda lja va la ka ka no ni ko voj ka pi ji, okru že na oru ža nom si lom, re kao bih, na ro či tih po li ca ja ca, dvo stru ko broj ni jih od njih. „Mo žda je i sa vr še no bez bed no. ipak, da mi ne bih pre po ru čio da kre ne. ali…“ Za vr teh gla vom pa is pih čaj u jed nom gu tlja­ju, po že lev ši da je ume sto nje ga bren di, pa čak i hlad na vo da. Go spo đi ca Dar vord me je upor no gle da la. „u svo jih de set go di­na vo je va nja ni sam vi deo ni šta slič no. Da voj ni ci – lju di po put me ne – na pad nu mir ne ci vi le, svo je ze mlja ke…“

„ali re ko ste da je to mi li ci ja, a ne re gu lar na voj ska.“„Da, uglav nom. Nji ma se ne mo že če sti to ko man do va ti. No

i po red to ga…“Ona mi ne od go vo ri od mah. „lju di ni su mo gli da se iz vu ku.

Čak ni oni ko ji su po ku ša va li. Se de la sam go re na pro zo ru ne bih li bo lje vi de la. S Po lja ne sve tog Pe tra ima ta ko ma lo iz la za. Že ne – mom či ći – de ca… O! ka ko me je raz gne vi lo ono što sam vi de la… ali to sva ka ko ni je ni šta no vo ne ko me va še stru ke.“

„ako go vo ri mo o pro li va nju kr vi, ni je. ali u bor bi, oni ko ji ni su bi li ne pri ja te lji, pružali su im utočište. Mo gli smo…“ Mi sao mi se raz vi la u po gre šnom prav cu, a iona ko je pre ki nu ta oštrim lu pa njem na vra ta, pa šu ška njem slu ški nji ce u hod ni ku ko ja je

„Ov de ga ne zna ju – ra di u Šrus be ri ju – pa ni je ta ko za u zet. ipak iz gle da da je is ku san čo vek – do bro ga po zna ju dva go spo di na na ko je sam na le teo.“

„Hva la vam“, re če go spo đi ca Dar vord. „Da dilja či ni sve što mo že – a to je ta ko ma lo kad ne zna mo vr stu nje go vih po vre­da. Re ši le smo da ne upo tre bi mo so li ni spa lje no per je da ga osve sti mo, da ne bi ki jao ili se za ka šljao.“

„je ste li za vr ši li pi smo?“, upi tah. „uli ce de lu ju pri lič no mir­no; tre ba lo bi da su bez bed ne, ako vaš čo vek kre ne ne ča se ći ča sa.“

„je sam“, re če ona i ka nu vo sak na pa pir čvr stom ru kom pa u nje ga us ti snu pe čat, ve što kao ne ki či nov nik.

„a mo gu i ja da ga od ne sem ako sma tra te da bi go spo đa Grin šo – i va ši ro di te lji – bi li mir ni ji ako ta ko uči nim.“

„Ne“, us pro ti vi se da di lja, is pra viv ši se i obri sav ši ru ke o ke ce lju. „Mo že to i onaj Džejms. Od ve di te vi go spo đi cu Dar­vord do le, ako vam ni je te ško, go spo di ne, i na te raj te je da po pi je ma lo ča ja.“ Go spo đi ca Dar vord usta de, ko rak nu na pred, pa sta de uko če no i bes po moć no uz kre vet. „Haj de, go spo đi ce lu si, du šo. Na pi sa li ste go spo đi ci He ti – ho ću da ka žem, go spo­đi Grin šo – a to ja ne bih mo gla ona ko ka ko vi ume te. Ovom bla že nom jag nje tu ne će bi ti ni šta bo lje ako vi osta ne te ov de. Po zva ću vas ako mi zatrebate.“

kre nuh za go spo đi com Dar vord do le, u ured ni sa lon čić. Čim uđe u so bu, ona na glo se de na naj bli žu fo te lju i za je ca, pa sam ja oti šao da po tra žim slu žav ku i za mo lim za čaj u ime go spo đi ce Dar vord. kad se vra tih, ona se već pri bra la, kao da je ta kav plač obič no ne spo pa da ili ne tra je du go. Čim ugle da po slu žav nik sa ča jem, ona se is pra vi i obri sa oči, ali se ne po tru­di da do ve de u red raš ču pa nu i pra šnja vu ko su, pa i da lje ni je de lo va la ni šta bo lje te sam joj na suo čaj i pri neo šo lju ta mo gde je se de la, kraj vra ta.

„Hva la vam“, re če ti him gla som. „Opro sti te. tom je ze ni ca He ti nog oka a i na ših ro di te lja. Od Dže ko ve smr ti i gu bit ka…

ema Darvin18 Matematika ljubavi 19

to ta ko, on da će nje no je di no de te, po vre đe ni de ča čić ko ji le ži go re, po sta ti mo je de te.

to što me je op hr va la po mi sao da ću ima ti de te ko je ću, ko nač no, mo ći da na zo vem svo jim, pri pi su jem do ga đa ji ma to ga da na i okol no sti ma u ko ji ma sam se na šao. Sa brah se pa po no vo po gle dah cr tež. Pra te ći ru ku jed ne se stre čo vek mo že da vi di li ce dru ge upra vo ona ko ka kvo je. Šta nam pred sta vlja stvar ni ži vot, upi tah se, kad mo že da se iz ne dri i ovim sred stvi­ma? i šta ima ta kav ži vot da ka že za nje gov gu bi tak?

vra ta se otvo ri še i le kar uđe u so bu. Mi sli mi se usred sre di­še. „ka ko mu je?“

„Po vra tio je svest“, re če le kar. Glas mu je bio neo bič no ta nak za ta ko vi so kog i krup nog čo ve ka, ali je go vo rio ve o ma smi re no i ube dlji vo. „O ova kvim stva ri ma ne vo lim da go vo rim pred de te tom. Go spo đi ca Dar vord će od mah si ći.“

„On da ću vas osta vi ti“, re koh, ali se u tom ča su za ču še nje ni ko ra ci na ste pe ni štu, pa čim na i đe re če hi tro: „Mo lim vas, ne idi te, ma jo re Fer har ste. Dok to re, šta mi sli te?“

„Pa, sve je mo gu će. ima ga dan po tres mo zga, ali mu je ru ka sa mo na pr sla. ima i unu tra šnje po vre de. ipak mi slim da mo že te ga ji ti na du u nje gov opo ra vak. Ni šta mi ne uka zu je na to da su mu unu tra šnji or ga ni…“ Za sta de.

„Mo lim vas, na sta vi te“, re če go spo đi ca Dar vord.„Re kao bih da, za hva lju ju ći zdra vom ra zu mu ma jo ra Fer­

har sta – i va šem, go spo đi ce – unu tra šnje po vre de ni su ozbilj­no po gor ša ne. ko li ko je mo gu će re ći, mi slim da su mu or ga ni neo zle đe ni. Če sti tam vam, ma jo re.“

„imam iz ve sna is ku stva s ra na ma, go spo di ne.“„i to ne samo s ku glom iz mu ske te i po se ko ti nom sa bljom,

uve ren sam.“„Po vre de u bit ka ma su još naj ma nje“, re koh.On klim nu gla vom pa se po no vo okre nu go spo đi ci Dar vord.

„Zna či, mo že mo se na da ti naj bo ljem. Šte ta što va ša se stra ne mo že da do đe. Svim de ča ci ma je po treb na maj ka… Do du še,

oti šla da otvo ri. Mu ški glas za tra ži od nje po tvr du, ko ju i do bi, da je ovo ku ća u ko ju je ma jor Fer harst po zvao le ka ra. Žur no iza đoh. le ka ru su po ma ga li da si đe s ko či je, a dok je on pre­ba ci vao svo ju znat nu te ži nu, pri me tio sam ka ko se pre tu ri lo ne ko li ko knji ga na re đa nih uz otvo re na vra ta.

Go spo đi ca Dar vord ga do če ka dok mu je nje gov la kej po ma­gao uza ste pe ni ce, pa ga po ve de go re ono li ko br zo ko li ko su nje ni ma ni ri i nje go va krup no ća do zvo lja va li. Me ne osta vi še da pro u ča vam čaj nik ko ji se hla dio i sta r ali čist na me štaj, jar kim bo ja ma iz ve ze ne po slo vi ce i bi blij ske sti ho ve po zi do vi ma, i raz­me tlji ve gra vi re Nji ho vih kra ljev skih ve li čan sta va s po ro dom, na pra vlje ne pre mno go go di na, re klo bi se, dok je još bi lo mo gu­će pri ka za ti ne vi nost i pri bra nost de ce i zdrav ra zum nji ho vog oca. Me đu sli ka ma ko je je go spo đa Hi lis oda bra la da ukra si svoj sa lon i ko je su vi še od osta lih za o ku plja le pa žnju, bio je iz ve stan broj cr te ža. Po sma tra ju ći na sli ka nu ljup ku gla vu go spo đe Grin­šo, pro či tao sam za pis u dnu: Go spo đa go spo di na Dže ka, dra goj da dilji i uz nje ga ini ci ja li l. D. Go spo đi ca Dar vord je na cr ta la svo ju se stru. Pri sve mek šoj sve tlo sti, li ni je sre br na ste olov ke de lo va le su kao da pri zi va ju sam ži vot iz gru bog pa pi ra krem bo je na ko ji su na ne te, pa su ru me ni obra zi na ma lom por tre tu u ulju s istim mo de lom, ko ji je vi sio ne da le ko oda tle, de lo va li je dva ži vo pi sno. Da li to zna či da go spo đi ca Dar vord ve šti je cr ta ne go sli ka, raz mi šljao sam tra že ći za ba vu za um op te re­će n do ga đa ji ma, a ne moćan. Da li je to na mer no iz o sta vlja nje ta ko moć nog opi snog sred stva – iz o sta vlja nje bo je – ma mi lo da gle da lac iz vu če sop stve ne sim pa ti je pre ma mo de lu, pa ta ko udah ne ži vot u sli ku? Pra te ći po kret olov ke pre ko pa pi ra – s mr ljom sen ke ov de i na gla še nom cr ti com on de – čo vek go to­vo da vi di ru ku ko ja je po vu kla te li ni je. li ce go spo đe Grin šo bi lo je vr lo mla do i vr lo le po, kao što sam se i u pri ro di uve­rio. a uve rio sam se i da će joj se zdra vlje po pra vi ti a ža lost za pre mi nu lim mu žem ubr zo is ce li ti, kao i da će joj po bolj ša nje si tu a ci je iza zva no na šom ve rid bom ubr za ti opo ra vak. ako je

ema Darvin20 Matematika ljubavi 21

„Mo li ću se za to mov opo ra vak“, re če go spo đi ca Dar vord dok ga je pra ti la u hod nik.

„O, da, sva ka ko. Sa mo, u me đu vre me nu po stu paj te po mo jim uput stvi ma.“ ka ko to re če, uspenja se u ko či ju i od ve­ze. još su se pri gu še no čuli bat voj ni ka, na red be, kri ci stra ha i pr ko sa i tre sak slo mlje nog sta kla.

„ima li mno go da se ra di oko de ča ka?“, upi tah kad za tvo­ri smo vra ta.

„Sa mo mu mo ra mo da ti lek kad se pro bu di i ne sme mo ga uop šte po me ra ti ne ko li ko sa ti. Ni šta nam dru go ne pre o sta je no da če ka mo… Mo ram po sla ti no vu po ru ku He ti.“

„ako mo že te od mah da je na pi še te, po neo bih je sa so bom“, re koh kad ona po đe go re. ka kve pa kle ne mu ke tr pi go spo đa Grin šo ni sam mo gao ni da za mi slim, a po što vi še ne ma ne po­sred ne po tre be da bo ra vim ov de, glav na mi sao mi je bi la da do bre ve sti, ka kve ove za i sta je su, tre ba što pre da stig nu do nje.

Go spo đi ca Dar vord se okre te. „O – ide te?“„Da, pri lič no je doc kan.“„Zar ne mo že te osta ti? Opro sti te mi, ali mno go bih ra di je da

ste vi tu ne go slu ga, za slu čaj da tom – da nam za tre ba po moć. Ne mam pra va to da tra žim od vas, ali…“ ve o ma je li či la na se stru, s istom tam nom ko som i pla vim oči ma, sa mo vi ša i mno­go vit ki ja, s ne ka kvom na pe to šću ko jom je odi sa la, što je mo glo da bu de i plod nje ne tre nut ne uz ne mi re no sti. Pri sla bom sve tlu u hod ni ku i bez one bli sta ve bo je i buc ma stih obra za go spo đe Grin šo, ko ji ma sam se to li ko di vio pri si noć noj sve tlo sti sve ća, i sa ma je de lo va la iz mo žde no i bo le sno.

„Ra do ću osta ti ako mo gu da bu dem od ne ke ko ri sti“, re koh, „ali ne ve ru jem da bi va ša maj ka to odo bri la.“

„Da di lja je tu, a ni ja vi še ni sam de voj či ca. ako se ma mi to ne do pa da, mo ra će sa ma da do đe po me ne.“

tre sak iz zad njeg de la ku će i slu ški njin pre stra šen vri sak na te ra še me da po žu rim i vi dim šta je to me uzrok. Po ka zah go spo đi ci Dar vord da otr či go re dok ja odem do osta ve, ali je

sa svim ste u pra vu: su de ći pre ma ono me što mi ka že te o sta­nju va še se stre, to ni ma lo ne bi bi lo mu dro, a si gu ran sam da je sre ćan što ima vas. Sa da ću vam re ći šta mo ra te da ra di te i ube đen sam da će sve bi ti u re du.“

De li mič no olak ša nje ko je je pru ži la nje go va di jag no za kao da je omo gu ći lo go spo đi ci Dar vord da se pri be re. „Dok to re, ho će te li ča ja? tom spa va i da di lja ga pa zi.“

Čaj nik je bio pra zan. Go spo đi ca Dar vord po zvo ni, ali se de voj ka ne po ja vi, pa ga uzeh od nje i odoh da po tra žim ku hi­nju.

kad sam se vra tio, ona je go vo ri la: „Moj otac i ja smo za in te­re so va ni za me ha nič ku re pro duk ci ju ori gi na la, ma da je nje go vo in te re so va nje ko mer ci jal no, a ne umet nič ko.“

le kar se udob ni je sme sti u fo te lju i pri hva ti ve li ko par če da di lji nog ko la ča sa šlji va ma, ali ja pri me tih da go spo đi ca Dar­vord ni šta nije oku sila. „iz gle da da je su šti na u sa zna nju na ko je sup stan ce de lu je sve tlost i ka ko ona na njih uti če. Moj zet to mas vedž vud se ve o ma za ni mao za ovo pi ta nje. Či ni mi se da je o to me znao vi še od bi lo ko ga dru gog.“ On uću ta, ali tre nu­tak ka sni je pro du ži: „umro je pre ne ko li ko go di na. ali nje go vo is tra ži va nje – ili bo lje re ći pri kaz mog do brog pri ja te lja Dej vi ja o nje go vom is tra ži va nju – ob ja vio je, ko li ko se se ćam, kra­ljev ski in sti tut. ako vaš otac ne ma to iz da nje Dnev ni ka – či ni mi se da je to bi lo u dru goj go di ni – mo gao bih mu da ti je dan pri me rak. a sad mo ram da po đem. Od se šću u Kru ni uko li ko vam po no vo bu dem po tre ban, ma da to ne pred vi đam. ako me ne ma – tre ba lo bi još ne ko liko onih bed ni ka da obi đem – moj slu ga će zna ti gde sam.“

„Ni su oni bed ni ci“, re koh.„Go vo rim o ma gi stra ti ma i nji ho vim sled be ni ci ma. Pro kle­

to – stra šno lo še su to iz ve li, iz gle da. Ne ki me đu nji ma su zna li da sam u va ro ši, a ne bez bed no u Šrus be ri ju, pa su me po zva li da obi đem ne ko li ci nu u po ste lja ma. Osim to ga, čak i oni ko ji se pro ti ve re for ma ma mo gu da kr va re, a ja sam du žan da po mog­nem svi ma ko ji ma je to po treb no.“

ema Darvin22 Matematika ljubavi 23

Ona pot kra ti fi tilj ga sne lam pe pa vra ti sta klo. „ta ko je bo lje. Ne bri ni te, go spo di ne, go spo đa Dar vord zna da sam i ja tu, a ka ko stva ri sto je, ube đe na sam da ne će ima ti pri med bi. a osta­tak sve ta ono što ne zna ne mo že ni da osu đu je, ta ko ja mi slim. Go spo đi ca lu si je od u vek sve ra di la po svo me, čak i dok je bi la de te, a ni kad ni je ma ri la šta će re ći zli je zi ci. ako je po de set pu ta ni sam zva la da si đe s vi so kog hra sta u dvo ri štu, ni sam ni jed nom. Opet ni šta ni je vre de lo. ka sni je bi se iz vi nja va la, ali ni je od u sta ja la. Odan de se bo lje vi di, go vo ri la bi, čak i po red sveg onog li šća. Go spo đi ca He ti je bi la sa svim dru ga či ja. Nju ne bi ste uhva ti li ka ko ce pa naj lep šu ha lji nu pen tra ju ći se na ka pi ju, ni ste mo ra li da bri ne te o to me, go spo di ne ma jo re Fer­har ste. Di či će te se s njome, bla go slo ve na bi la. a i go spo di či ćem to mom, sa mo da pre ži vi. Sad me iz vi ni te, idem po go spo đi cu lu si da do đe na ve če ru.“

Zbog otvo re no sti go spo đe Hi lis u ve zi s raz lo gom mog do la ska u lan ka šir bi lo mi je po ma lo ne pri jat no kad je ušla go spo đi ca Dar vord, ali ona je sa mo de lo va la ne str plji vo kad usta doh da joj po nu dim da sed ne, i ma da ni je po je la ni šta na ro­či to, ba ci la se na hra nu isto ona ko od luč no – ma da ot me ni je – kao voj ni ci ko ji ma da ju hleb i sir na kon tri da na zare dom na vo lov skom me su i ša ci bra šna. Ona po di že po gled i vi de da se sme škam.

„Raz mi šljao sam o to me ko li ko smo sa mo pu ta sa nja li o ova kvoj ve če ri to kom ra ta“, ob ja snih joj ka ko ne bi po gre šno raz u me la raz log mog ras po lo že nja. „vr lo če sto smo, iz gle da, iz mi ca li ko mo ri ili bi nas oni jed no stav no iz gu bi li.“

„ka ko vam za vi dim što ste vi de li ve ći deo evro pe“, re če ona. „u stva ri, je ste li ima li vre me na da se di vi te pri ro di?“

„još ka ko, kad bi smo se ulo go ri li, a još vi še kad bi smo kre­nu li. Čak i la ka di vi zi ja mar ši ra do volj no spo ro da čo vek ima do bar po gled s ko nja, osim kad se po dig ne mno go pra ši ne.“

„je li isti na da se u bi ci ne vi di go to vo ni šta od di ma ba ru ta?“„Pa, to za vi si.“

ona osta la; a po ka za lo se da uljez ni je po bu nje nik, već slu ga Dar vor do vih.

„Sti gao bih ra ni je, sa mo u va ro ši ne ma ni kola ni konja u na jam, go spo đi ce – go spo di ne ma jo re – a do ku će ima do brih pet mi lja ho da. Go spo da ri ca je re kla da do đem ova mo i pre ne­sem im ve sti čim vi bu de te mo gli da me pu sti te.“

Go spo đi ca Dar vord je bi la u pra vu: ni šta ni je mo glo da se uči ni sem da se če ka. Ona ode go re da na pi še no vu po ru ku go spo đi Grin šo s oba ve šte njem o le ka re voj po se ti, a ja se vra tih u sa lon. u uglu je sta jao ma li pi sa ći sto s ma sti lom i pa pi rom za pi sa nje te, ka ko bih se pri mi rio, pri o nuh da na pi šem uprav ni ku svog ima nja u ker si ju o ne ko li ko ne pre vi še hit nih po slo va. iako ni sam ve ro vao u zlo kob ne pri če ko je sam čuo u va ro ši o to me ka ko da na šnji do ga đa ji na ja vlju ju re vo lu ci ju, a još ma nje da će se ona, u slu ča ju da do nje i do đe, br zo pro ši ri ti po na pred nim i mir nim po lji ma Sa fo ka, za vr ših pre po ru ču ju ći mu da pro ve ri ima li me đu mo jim za kup ci ma i po slu gom oprav da nih žal bi na ko je ni ko ni je obra tio pa žnju i ne kih neo spor nih ra di kal nih tvrd nji.

Za pe ča tih pi smo pa se opu stih is cr pljen po sle me te ža i na pe­to sti slu ša ju ći ti ši nu spo lja. Dok su pro la zi li bes kraj ni mi nu ti, do đe mi mo ja lju bav, ta ko ži vo da sa mo što ne po seg nuh da je uhva tim za ša ke, na usna ma ose tih sen ku nje nih usa na, a ru ke me za bo le še od nje nog od su stva.

Smr ka va lo se ka da je da di lja na va li la da do ne se hlad no me so s hle bom i si rom. „Žao mi je što ne ma ni čeg dru gog, go spo di­ne“, re če ušav ši u so bu za slu ški njom i bud nim okom pra te ći ka ko ova po sta vlja ta nji re, „ali ru ča li smo u pod ne, pa osim ovog u osta vi, uza svu do bru vo lju, ne ma mo ni za lo ga ja.“

„Ovo je i vi še ne go do volj no, go spo đo Hi lis“, re koh, „a po red svega što mo ra te da ra di te… je li go spo đi ca Dar vord je la?“

„Si ći će, a ja ću se de ti uz bla že no jag nje. Njoj je hra na neop­hod na.“

„Go spo đo Hi lis, jeste li si gur ni da će go spo đa Dar vord odo­bri ti moj osta nak ov de?“

ema Darvin24 Matematika ljubavi 25

„Hva la vam.“ Ona hi tro ode go re.vra tih se pi sa nju pi sa ma. Na po lju se za ču še zvo na ko ja ogla­

ša va ju po če tak po li cij skog ča sa i la ga no na grad pa de vre la ti ši na.

bi lo je dva mi nu ta do po no ći kad kuc nuh na vra ta to mo ve so be. „Mi slio sam da će vam bi ti po treb na po moć oko le ka.“

Ona klim nu gla vom pa hi tro ode do sto la gde su sta ja le bo ca i ča ša uz ga snu lam pu ko ja je sla bo go re la. „Hva la. Mo ra mo ga i okre nu ti, po le ka re vom uput stvu.“

to mo va na pr sla ru ka le ža la mu je na gru di ma, di žu ći se i spu šta ju ći sa sva kim plit kim da hom. ko šu lja mu je is ce pa na ka ko bi mu ru ka bi la na me šte na. Pod plat nom su se vi de li pod li­vi tam ni kao ma sti lo, ra su to da po ka že oti sak či za ma i ka me ni ca ko je su uda ri le u nje go vo me ko me so. Po di goh mu ra me na što sam pa žlji vi je mo gao, vo de ći ra ču na o ru ci, ose ća ju ći ka ko je, upr kos to me što je mr šav i tek de te, te žak od oklem be še no sti. Znao sam da će usko ro pro sla vi ti še sti ro đen dan. Ču di lo me je ka ko sud bi na ta ko ma log de ča ka, ta ko ne znat ne du še, mo že ob u ze ti od ra sle mu škar ce i že ne.

Go spo đi ca Dar vord se de s dru ge stra ne i pri ma če mu ča šu usti ma. tom za trep ta, ona mu ka nu kap po kap lek u usta, a ja pri me tih ka ko mu se gr lo ste že i ka ko gu ta. kad tom is pi sve, ona re če: „Mo ram da ga okre nem na bok.“ Ona po ku pi ne ko li­ko ja stu ka uklo nje nih s kre ve ta, a ja ga po la ko okre nuh od se be dr že ći mu po vre đe nu ru ku od o zgo, pa ona pre đe na mo ju stra­nu kre ve ta i pod u pre mu le đa ja stu ci ma i još mu je dan po sta vi pod ru ku. Mi ri sa la je na bo ju i ter pen tin, od zno ja joj se lok na za le pi la za obraz i ta mo osu ši la a ha lji na od obič nog ma te ri ja la be še pra šnja va i umr lja na kre čom na jed nom ru ka vu.

Ona uz drh ta. „Za hlad ne lo je. Mo ram ga po kri ti.“kad ra ši ri po kri vač, mir ni va zduh se uskovi tla i odu va pa pir

sa sto la na pod. Sa gnuh se da ga do hva tim pa spa zih da je to cr tež to ma, ka ko le ži sklo plje nih oči ju, oba sjan sve tlo šću lam pe.

„Od če ga?“, upi ta ona i od se če kri šči cu si ra.„Naj vi še od ve tra: ko li ko ga ima i iz kog sme ra du va. i od

vre me na, te re na i ras po re da ko ji je na pra vio ko man dant. imao sam ne kad po gled na boj no po lje na ko jem bi mi po za vi deo ge ne ral, a na la zio sam se i u si tu a ci ji da ne vi dim ro đe ni prst pred okom, a ka mo li svo je lju de ili ne pri ja te lja.“

Ona klim nu gla vom. „ta ko sam i mi sli la.“„ta ko ste i mi sli li?“„Da. Ra dim na kom ple tu gra vi ra za oca – Dva na est vi đe nja

uspo na i pa da fran cu ske ti ra ni je – vi đa li ste ta kve.“„je sam. Sa mo ni sam znao da se i da me ba ve nji ho vom pro­

iz vod njom.“„ja uvek tra žim no ve mo de le za taj rad. Za to sam i do šla

ova mo: da ski ci ram sa sta nak. Zar ni ste zna li?“„va ša maj ka je re kla sa mo da ste u po se ti da di lji.“„Na rav no, i to.“ Za sme ja se, a ra dost joj vra ti bo ju u obra ze.

„Ona izbegava da priča o tome, kao i He ti. Ne znam zbog če ga. Ma ma je sa svo jom maj kom ra di la s mle kom i u smoč ni ci a He ti vo li svoj ruč ni rad isto ko li ko ja cr ta nje. Sa mo, me ni je to što uče stvu jem u oče vom po slu ne što sa svim dru go, ne što što ima zna čaj. ili su se mo žda vre me na pro me ni la. tru dim se da ne gu bim ner ve kad o to me pri ča ju kao o crt ka nju mla de da me.“

„ali ra di te i to“, re koh i po ka zah na zi do ve iza nje. „Do du še, bo lje od ve ći ne mla dih da ma.“

„O, da“, re če ne po cr ve nev ši, ni ti po ri ču ći. „Dru ga či je je, ipak, oži ve ti či ta vu sce nu, sa sto ti na ma fi gu ra, i ob ja sni ti pre­sud ni tre nu tak u isto ri ji. Mo ra bi ti pri jat no za oko, a opet isti ni­to. Sa mo ne znam da li ću ima ti hra bro sti da iz ra dim te ski ce.“ Ona spu sti sal vet i usta de. „Mo ram da idem. is kam či la sam obe ća nje od da dilje da će oti ći da se od mo ri čim se ja pop­nem.“ Dok sam joj pri dr ža vao vra ta, ona re če: „Mo gu li da vas po zo vem ako mi bu de po treb na po moć s njim? u po noć mo ra po no vo da po pi je lek.“

„Sva ka ko.“

ema Darvin26 Matematika ljubavi 27

ma šta nje sve ovo uči ni lo stvar nim, ustuk nuh pred ovim po sled­njim se ća njem i uću tah.

Go spo đi ca Dar vord se za gle da načas u me ne, za u sta vi olov­ku, pa po no vo skre nu po gled na cr tež i ne re če ni šta.

Po sle ne kog vre me na re če: „Na da la sam se da će te me, ako vam to ni je pre ve lik na por, po sa ve to va ti oko mog cr te ža va ter­loa. Ni sam si gur na da sam ga do bro uhva ti la, ma da sam pro či­ta la sve što sam mo gla.“

„Sva ka ko da to mo gu“, re koh, pa još ne ko vre me po ću ta­smo, ta ko da je di ni zvu ci u so bi be ja hu to mo vi krat ki uz da si i šum olov ke go spo đi ce Dar vord. Po red mog lak ta lam pa je si ja la mir nim sve tlom.

u če ti ri uju tro da do smo to mu po no vo lek i vra ti smo ga na le đa. On otvo ri oči i kao da je bio sve sni ji okru že nja. Čak se ma lo i za grc nuo le kom, kao da mu se ni je mi lio. kad ga po no vo spu stih na ja stuk, on po gle dom ot pra ti go spo đi cu Dar vord po so bi. Za tim iz ne na da na bra če lo. „iz gu bio sam se“, re če.

„je si“, po tvr di ona, „ali smo te na šli.“Na nje ne re či on po no vo sklo pi oči i u tre nu za spa.kad je ot ku ca lo pet, da di lja po če da se kre će u su sed noj so bi,

a u da lji ni se za ču še po vi ci ulič nih pro da va ca po dvo ri šti ma i boč nim uli či ca ma va ro ši.

~Lon don, 2006.

Ni je po treb no da sto ji pre da mnom da bih po ve ro va la šta se do go di lo – da sam bi la ta mo – kao što mi ni su po treb ne mo je fo to gra fi je, ube dlji vo mla da lač ke i ne spret ne ka kve je su. Pa čak ni Sti ve no va pi sma. Pi sma go vo re o po čet ku – jed nom od po če ta ka – baš kao što ovo go vo ri o jed nom od svr še ta ka. ipak ni je po treb no da je dr žim na pi sa ćem sto lu. uz to, su vi še je ose tlji va.

„Mo ra la sam ne što da ra dim!“, re če go spo đi ca Dar vord. „Mi sli la sam i da bi to mo glo – mi sli la sam da bi He ti mo gla…“ uću ta.

„iz gle da sa svim smi re no“, re koh i spu stih cr tež na sto.„Da dilja mi je na po me nu la da ima mno go ruč nog ra da

ako že lim da se za ba vim, ali ob ru blji va nje ma ra mi ca me ne ne za ba vlja.“

„Ne, za i sta“, slo žih se. „Ni kad ni sam raz u meo ka ko to mo že bi ti glav ni po sao ta ko ve li kog bro ja pri pad ni ca va šeg po la ko ji­ma ne ne do sta ju slu ški nje da taj po sao oba vlja ju.“

„O, pa za to što nam maj ke go vo re da ta ko tre ba. Za me ne lič no, je di na igla ko ja mo že da me za in te re su je je ste ona za ba kro rez“, re če ona. „No, mno gi ma je to pra vo zadovoljstvo. He ti ši je iz u zet no, iz ve zla je ne ve ro vat no le pu po ste lji nu za…“ Ne do vr ši mi sao, a ja o to me ni sam mo gao da go vo rim, ma da sam znao za ko ju je pri li ku pri pre ma no to plat no jer mi je re če­no za tu gu go spo đe Grin šo zbog gu bit ka že lje nog de te ta, vr lo br zo na kon smr ti mu ža. Po sle ne kog vre me na ona re če: „Zar ne će te da sed ne te?“

„Hva la vam. Da, si noć sam vi deo ne ke ruč ne ra do ve go spo đe Grin šo i ve o ma im se di vim.“

„ima od li čan ukus i ve šti nu rav nu nje mu.“„Da ga ne uz ne mi ri mo?“, upi tah je pri dr ža va ju ći joj sto li cu.„Ne će mo, sve dok ti ho go vo ri mo. vo le la bih da mi pri ča te

o svo jim pu to va njima.“ Dok je to go vo ri la, po di gla je pa pir i olov ku, pa ka ko sam shva tio da čak ni cr ta nje ni je do volj no da joj skrene pažnju tako uznemirenoj, po čeh da pri čam.

Pri čah joj o ele gant nom li sa bo nu gde sva ki palácio ima svo­je uho de, ko ji le lu ja ju kao sen ke na sun cu; pri čah joj o Ma dri du u ko me je bli sta vi va zduh jed nog da na bur bon ske bo je, a sle­de ćeg bo na par ti stič ke; o si lu e ta ma ma var skih tvr đa va na spram špan skog su to na; i o gre be ni ma i ja ru ga ma Pi ri ne ja, iz bra zda­nim u iz ma gli ci, i nji ho vim le de nim po to ci ma što se pro sti ru kao čip ka po si vim i zlat nim ste na ma. kao da mi je pre đa šnje

ema Darvin28 Matematika ljubavi 29

„Ni je bi lo te ško, to je sa mo auto bus.“„Na rav no. Daj mi pr tljag. je l’ Nen si – tvo ja maj ka – do bro

sti gla u Špa ni ju?“„je ste.“ Ni sam na me ra va la o to me da pri čam, ne uja ku ko ga

sam vi de la dva put u ži vo tu, a pr vog pu ta se i ne se ćam.Ose ća la sam da bi mo gao da ka že još ne što, mo žda o to me

ka ko mo ra da mi ona ne do sta je, ali ni je: vla da la je ti ši na dok smo ho da li po ja ri što je iz bi ja la iz as fal ta, pa je re kao: „evo nas.“

to ni je bio auto, ne go pra šnjav, star, beo mi ni bus, kao kom­bi, pot pu no pra zan, pa sam mo gla da pri me tim ka ko su pla­stič na se di šta po ce pa na i iz njih is pa da pu nje nje. Mo ra da se du go pr žio na sun cu jer kad sam otvo ri la su vo zač ka vra ta, u li ce mi je uda rio smrad usi ja ne gu me, ben zin skih is pa re nja i no gu. uj ka Rej je spu stio po za di mo je ko fe re, s ne kim ke sa ma iz rad nje, pa je seo na pred.

Mo tor je zve ke tao i ši štao – tre ba li su mu šte lo va nje i pro du­va va nje, ka ko bi ma min deč ko re kao. Ne ko vre me je uj ka Rej bio ob u zet provlačenjem kroz sa o bra ćaj i uske uli ce pa ni šta ni je go vo rio, što je me ni od go va ra lo. ipak sam mo ra la da se pi tam ka ko će mi bi ti u ško li ker si ho l.

Ma ma je po ku ša la da ubla ži to što me je šut nu la ta mo. Do du­še, ni sam ni že le la da idem na ko sta del Sol s njom i Dej vom, pa kad se njih dvo je žva la ve da se ose ćam su vi šnom. uz, kao što je re kla, moj ten, iz gle dam kao da sam dve ne de lje pro ve la u Fu en hi ro li po sle jed nog sun ča nog vi ken da, ta ko da za pra vo i ne mo ram da idem ta mo da bih po cr ne la. ipak, tre ba lo je da znam ka ko ću, ma šta ona is pla ni ra la, ja iz vi si ti. Stvar je u to me što ni je hte la da me pu sti da osta nem sa ma u sta nu.

„ana, ne mo gu da pri u štim sta na ri nu“, re kla je, „a sva kom dru gom sem Re ja mo ra la bih da pla ćam vi še ne go za tvo ju hra­nu“, ali ni je ni to u pi ta nju. Ona ni je baš re kla da ne ma po ve­re nja u me ne, ali je go mi lom dru gih re či po kri la ono što smo obe zna le, ono što se za pra vo de ša va lo.

„bi će ti sjaj no“, tr tlja la je da lje. „ve li ka ku ća na se lu, bar ta ko zvu či. Mo žda će čak bi ti i devojčica s ko ji ma ćeš mo ći da

to je jed na od pr vih da ge ro ti pi ja, pre ko sto pe de set go di na sta ra. Reč je o ob ra di po zi ti va, obič no ob ja šnja vam, plo če se ne po sred no eks po ni ra ju, ta ko da je sva ka je din stve na. ako se sta klo slo mi, iz gu blje na je za u vek. ku ti ja joj je od is ta nje ne ko že, na lik ku ti ji za na kit. bra vi ca je ma lo za ri ba la od sta ro sti, ali se po klo pac la ko po di že. u njoj sta kle na plo ča le ži pod gla vlje na cr nim pli ša nim ja stu če tom. kad je nag ne te spram sve tla, sli ka ble sne i za tre pe ri, ta ko pre ci zno, ta ko sve tlo i ta ko tam no, da tre nu tak nje nog sni ma nja de lu je kao da ži vi u sta klu. Sun ce do ti če stu bo ve i dim nja ke kersi ho la i sve tlu ca me đu tam nim kro šnja ma ka snog le ta. Nje go vi zra ci pa da ju na trav njak, mi lu ju za voj ste pe ni šta, uvla če se kroz po lu o tvo re na vra ta na ko ji ma sto ji pri li ka u du goj ha lji ni. baš ta da – u tom ča su – otvo rio se objek tiv, uhva tio snop sve tla i ta me, ba cio ga na ovo sta klo i za u vek fik si rao sun ce i sen ku tih ne ko li ko se kun di. Za tim je sun ce kre nu lo da lje, odnev ši sa so bom dan, a plo ča je pri mi la te sen ke i za dr ža la ih, pa ih pre ne la na dru ga me sta i u dru go vre me dok po no vo ni je pro na đe na. jed no od tih dru gih vre­me na bi lo je mo je.

Sa fok, 1976.

u po čet ku je pu ta nja kroz lon don bi la ista ona ko jom smo uvek išle za Sa u tend, na od mor. le to za le tom, go di na ma, na da la sam se Špa ni ji, kao što je ma ma obe ća va la, ali ni ka da ni smo oti šle. u tre nut ku kad smo iza šli iz lon do na i na šli se na auto pu tu, bi la sam već sa svim iz gu blje na. auto bus je brun dao da lje, po lu pra­zan, ki lo me tri ma i sa ti ma vre log pra znog vre me na, a kad je stao na sta ni ci ima la sam sa mo tre nu tak pre ne go što usta nem i su o­čim se sa sle de ćim ko ra kom. kad sam iza šla, ta mo je već sta jao uj ka Rej. bio je ozno jen i dah mu je smr deo na pi će, kao i kad je bio kod nas u sta nu, a ode ća mu je de lo va la kao da je ne kad bi la sku pa, ali u po sled nje vre me ni je pra na ni kr plje na.

„ana! Sti gla si!“

ema Darvin30 Matematika ljubavi 31

ko ji ni sam ni oče ki va la da mo gu pre sko či ti. Ni kad se ni sam po tru di la ni za nje no ime da pi tam.

„Ona… Neo če ki va no je sti gla. ali ube đen sam… Mno go je bo lje sa da. ube đen sam da će te se do bro sla ga ti. ube đen sam da će sve bi ti u re du.“ Za tim skre nu po gled sa dru ma, sa me ne, po ka za na ne ki šu ma rak, pa re če: „eno je – ško la ker si hol“, kao da bi to tre ba lo na me ne da osta vi ne ka kav uti sak ili ta ko ne što.

Sa mo okre nuh gla vu i re koh: „iz vi ni, ni sam je vi de la.“„Re kao sam joj da do la ziš. Ra du je se što će te vi de ti.“Mo žda će to bi ti kao u fil mu, ne kom deč jem fil mu, kao što je

De ca že le zni ce, kad Ro ber ta tr či pe ro nom ka svo joj… Ne. Ne će bi ti ta ko. Ni sam ima la na me ru da se na dam ne čem ta kvom. Ni kad ni je ta ko.

vo zi li smo se još ne ko vre me, pa smo skre nu li na uto nu le pu telj ke i naj zad sti gli do pri la za ko ji je vo dio iz me đu vi so kog tam nog dr ve ća. usko ro se uka za la ško la. Ho ću re ći, ku ća.

bi la je ve o ma ve li ka za ku ću, ali pre ma la za ško lu. Zda nje od ka me na, ne ka ko pr lja vog i iz ble de log iz gle da, sa ma ho vi nom ko ja se uvija kao bra da niz olu ke, s re do vi ma mrač nih pro zo­ra, su vi še umr lja nih da bi si ja li, i s dim nja ci ma na oba kra ja i či ta vom du ži nom kro va, na lik ne koj dži nov skoj ku ći ci za lut­ke od ba če noj na ta van i ucr vo to če noj jer je ni ko vi še ne že li. Mi ni bus sta de iza ku će i kad iza đoh vla da la je pot pu na ti ši na, sem brun da nja ko je je do pi ra lo sa dru ma s one stra ne ku će i iza šu mar ka. tra va je bi la ne ka ko ku či na sta. Ne de lja ma ni sam vi de la če sti to ze le nu tra vu zbog vru ći na.

uj ka Rej iz va di oba mo ja ko fe ra iz prtljažnika. „Ovu da“, re če, a ja ni sam od mah vi de la ku da po ka zu je, pre ma vra ta šci ma ko ja ni sam ni pri me ti la od kan ti za đu bre i po lu sru še nih šu pa. Po gle da me pre ko ra me na i osmeh nu se kad ga su sti goh. „bo jim se da će te u po čet ku sve ma lo zbu nji va ti. Ovaj pro laz vo di do ku hi nje. Ovu da se br že sti že do hod ni ka i ste pe ni ca ne go na glav na vra ta.“ ku hi nja je bi la pro stra na, do volj na za škol sku

se spri ja te ljiš. Rej mi je ka zao da po ne kad ne ka osta ne tu za ras pust. kao i ne ki pro fe so ri i na stoj ni ca. a i on će bi ti ta mo. Ži vi u sta nu na vr hu ško le. Se ćaš se Re ja, bio je on da, kad si ti ima la – šta ja znam – pet go di na? Šest? uj ka Rej Hol man – ja sam pro me ni la pre zi me kad sam te ro di la, znaš. ali Rej je u re du i… i ona ne će bi ti ta mo. Re kao mi je da ona ni kad ni je ta mo – ži vi ne gde dru gde. ki lo me tri ma oda tle, na dru gom kra ju en gle ske. Ona… ne bih te po sla la da je ona ta mo. tvo ja ba ba. S njim sam se sre la već ne ko li ko pu ta i kraj nje je vre me da ga i ti upo znaš – on ti je ujak. još je i mla đi od me ne. ima sa mo tri de set go di na“, re kla je, ali on mi ta ko ne de lu je, ne ka ko je zgu žvan i ima onu pla vu ko su ko ja ne de lu je kao da se di, već da se uki se lja va. „Po zva ću ga su tra na pi će“, žur no je na sta vi la ma ma a me ni je bi lo ja sno da je to za to što ni je sa zna la sve što tre ba, sa mo je pri hva ti la pr vo me sto na ko je mo že da me šut­ne bez pre vi še mu ke. „Re zer vi sa la sam ti auto bu sku kar tu – za sle de ći uto rak, od mah po što mi ode mo. ima ćeš lep ras pust, a čim Dejv i ja na đe mo ho tel ko ji mo že mo da ku pi mo i ko ji će za i sta do bro ra di ti, po sla ću ti no vac da do đeš i ti.“

Rej je pri čao ne što o no voj obi la zni ci za hva lju ju ći ko joj se mno go br že sti za lo i na kon iz ve snog vre me na pro re di še se i ne sta do še ku će s obe stra ne pu ta a mi skre nu smo na drum s odvo je nim sme ro vi ma, na pra vljen od be ton skih plo ča s ka tra­nom na sa sta vi ma, pre ko ko jih pre la zi te uz ono truc, truc, truc, kao da vam sr ce preskače.

„imam jed nu no vost“, re če uj ka Rej iz ne na da, kao da je to du go po ku ša vao da is ka že. „jed na stvar – ni šta zna čaj no za i sta – ali ba ba ti je ov de. Sti gla je ju če.“

„Oh.“ je di no to sam smi sli la da iz go vo rim. Mo ja ba ba je oso ba o ko joj ma ma ni kad ni šta ni je pri ča la. Osim tog jed nog pu ta: Ži vi ne gde dru gde. Ki lo me tri ma oda tle, na dru gom kra ju En gle ske. Ona… ne bih te po sla la da je ona ta mo. Tvo ja ba ba. Pre to ga ni ka da. Ne kad sam mo ra la ne što da je pi tam, zar ne? Sa mo što se ne se ćam. kao da je nje no ću ta nje bilo čvrst zid

ema Darvin32 Matematika ljubavi 33

te ško mi je bi lo da to po stig nem. „ja – mi obič no je de mo oko je dan, sva ko za se be. u ku hi nji uvek ima hra ne. ako pak ne što na ro či to že liš da je deš, ka ži mi. Mo gu to da uzmem kad sle de ći put odem u va roš.“

Ne ma rim to li ko šta je dem, sve dok je to ga do volj no, a uvek ga je bi lo, ta man to li ko. „Hva la“, re koh.

„e pa, osta vi ću te da se ras pa ku ješ. Za tre ba li ti šta, bi ću ne gde do le. Sa mo vik ni.“ Zvu ča lo je kao da to za i sta i mi sli, prošlo mi je kroz glavu. Za tim mi je upu tio još je dan osmeh, za pah nuo me za da hom, pa iza šao.

Po gle da la sam na sat, ko ji mr zim jer mi ga je dao Dejv u jed­noj od onih nje go vih kam pa nja za pri do bi ja nje ane. još je dan sat do hra ne, a ja se ne ložim na odricanje od jela.

Ne mam ne ku pli ša nu ži vo ti nji cu ni ti išta slič no, pa sam je di­no že le la da iz ko fe ra iz va dim ra dio s bu dil ni kom. Pro na šla sam utič ni cu pa kad sam ga uklju či la i po gle da la ka ko sto ji ta mo, ose ti la sam se ma lo vi še kao kod ku će. uklju či la sam ra dio za to što uz ne ku ra dio­sta ni cu znaš da su oni ta mo isto vre me no kad si ti tu. to je stvar no. ali ni sam mo gla da uhva tim ni jed nu lon­don sku sta ni cu, sa mo je neprestano ši šta lo, a na sa tu je sta ja lo 00.00. Ovo pu to va nje je obri sa lo vre me.

Okre nuh dug me i na đoh ve sti o ot mi ča ri ma iz en te bea, i o Se ver noj ir skoj, i o su ši. Za tim oba ve šte nja o sa o bra ća ju, ali su mi ime na me sta bi la pra zne re či; ni sam ih ose ća la kao me sta u ko ja bih mo gla da odem, ko ja su stvar na. kao kad si ne gde iz gu bljen a sva li ca i ime na su ti stra na i ne mo žeš da na đeš ni ko ga ko bi ti po mo gao.

Oda bra la sam kre vet, onaj u uglu sa pro zo ri ma na obe stra­ne, ko ji su po nje mu ba ca li sve tlost u kva dra ti ma. kad sam od vra ti la po gled s pro zo ra, ona – ka ko je to onaj sta ri pa ko sni mo ron Mo ran iz li kov nog zvao? Za o sta la sli ka – da, ona za o sta la sli ka, iz ra zi to cr na s be lim šip ka ma, ure za la mi se u oči.

Po če la sam sa ras pa ki va njem ve ćeg ko fe ra. tad sam za ču la ko ra ke po li no le u mu. Okre nu la sam se. bi la je to ne ka že na, ni

ku hi nju, sva u če li ku i apa ra ti ma, a iz nje se odva jao hod nik s po kret nim vra ti ma ob lo že nim ze le nim iz dr pa nim fil com, ko ja su vo di la u ve li ku dvo ra nu.

Sa mo, ni je to bi la škol ska dvo ra na za oku plja nje i tako to, bi la je to dnev na so ba ka kva i tre ba da bu de u ku ći, je di no ogrom na, ogrom na, ogrom na. Za sta doh u pod nož ju ste pe ni­ca, na jed nom sve sna to ga ka ko se čo vek ose ća ako ga gur nu iz avi o na pre ne go što se sru ši. Ma ju šan i iz gu bljen, a oko nje ga hlad ni i si vi ne bo i mo re, i pra zni na – sve ono što ne mo žeš da vi diš – ko ji ga pri ti ska ju.

Rej sta de na sred cr no­be log po da i okre nu se k me ni, po ma lo ne spret no zbog ko fe ra ko je je dr žao u ru ka ma. „Do bro do šla u kersi hol, ana. ve o ma mi je dra go što si ko nač no ov de.“

„Gde su svi?“, upi tah za to što ni sam že le la da po ka žem ka ko se ose ćam. Ni sam že le la da de lu je kao da sam se na da la ne čem dru ga či jem.

„Oti šli su ku ća ma. Na stav ni ci i de ca. Ško la je za tvo re na.“„već?“„ban ka… Ovaj, za tvo rio sam za sva vre me na. bo jim se da

ni sam sti gao Nen si da upo zo rim na to. Ma lo je za mr še no. i uz to sam mo rao da idem u De von po tvo ju ba bu. ali ube đen sam da će sve bi ti u re du. ja – za i sta nam je dra go što si ov de. Ho di, po ka za ću ti tvo ju so bu. Na dam se da će ti se do pa sti.“

Po pe smo se uza sto ti ne škri pa vih ste pe ni ka po kri ve nih li no­le u mom i pro đo smo duž hod ni ka s nu me ri sa nim vra ti ma. Mo ja so ba je bi la na lik spa va o ni ci u fil mo vi ma o in ter na ti ma Ta ta du go nja ili Zbo gom, go spo di ne Čipse. De set gvo zde nih kre ve ta po re đa nih u dva re da i s go lim pru ga stim ma dra ci ma. Na pro­zo ri ma za ve se, du ge i mli ta ve, ta ko iz ble de le da se uop šte ne na zi re da li su ima le šaru. Na jed nom kre ve tu le ža la je ured no slo že na go mi li ca čar ša va i će ba di i je dan is ta njen pe škir. Do nji pro zo ri su svi bi li od re ljef nog sta kla, kao na ku pa ti lu, pa se kroz njih ni je vi de lo.

„evo nas“, re če uj ka Rej. „Ras ko mo ti se, kao kod svo je ku će.“ bu du ći da mi je kod ku će uvek bio ne ki gov njiv op štin ski stan,

ema Darvin34 Matematika ljubavi 35

„Ma ma? Do bro je. Oti šla je u Špa ni ju.“„Re če mi Rej.“ Ona se oba zre. bi la je vr lo mr ša va, ne ka ko

ne mir na, čak i dok se di. Mi ri sa la je sta ri je ne go što je iz gle da la pod ne kim par fe mom ko ji je ima la. „tvo ja maj ka… i ona bi bi la do bro do šla ov de, znaš. Rej ka že da joj je to re kao. Da te sme sti.“

Ma ma ni je po mi nja la ni šta o do la sku sa mnom, ni ti da je to Rej pred lo žio. Ni je že le la da mi po mog ne? Po što bi to zna či lo da tre ba da do đe ova mo? „Ni je ima la mno go vre me na. Mo ra li su sve da sre de, pa so še, avi on ske kar te i no vac.“

„uvek je ne kud žu ri la. Rej je po uz dan.“ Ni sam zna la šta da ka žem, pa sam na sta vi la da re đam ode ću u fi o ke. Ni sam mo gla baš da ka žem: „Ni je tre ba lo da ti bu deš ov de.“ Osim to ga, ni sam mo gla da pri me tim šta je to s njom ta ko lo še, za i sta. Mo žda ma ma sa mo iz vo di jed no od svo jih preuveličavanja, istin ska lju bav ili slo mlje no sr ce, svi su ili div ni ili gro zni. a i to je sve bi lo ta ko dav no. Mo žda ba ka – be la – mo žda je ona sa svim u re du. Na kra ju kra je va, ona mi je bli zak rod.

Ona usta de s kre ve ta i oba zre se ne ka ko ški lje ći, kao da je krat ko vi da. „Pa, mo ram da idem…“ baš me je za ni ma lo ku da. Ona opet po če: „Na dam se da imaš sve što ti tre ba. Rej re če da ima sve što je de ci po treb no. to mu bar ni su mo gli za me ri ti.“ Po đe iz so be. Na po la pu ta za sta de i okre nu se. Mo ra la je da go vo ri gla sni je pa joj je glas zvu čao po ma lo pro mu klo. „Da li je Nen si…“ uću ta. Pa opet na sta vi: „Pa, dra go nam je što si ov de. ako joj bu deš pi sa la, po zdra vi je“, pa se okre nu i iza đe.

to je bi la mo ja ba ba. Ban ka…, po me nuo je Rej. Mo rao sam da idem u De von po tvo ju ba bu. Gde je ona bi la? Da li je to iz i­ski va lo no vac ko ji on vi še ne ma?

ima la sam pri lič no jak uti sak ka ko je to ne što o če mu za i sta ne že lim da raz mi šljam. ali, i po red to ga, zna la sam da će to leb­de ti iz nad sve ga, da ću se pi ta ti šta tu ni je ka ko tre ba, zbog če ga je ško la za tvo re na, za što je be la bi la… ta mo gde je već bi la.

Ras po re di la sam svo je stva ri, ali su de lo va le kao da tu ne pri pa da ju, kao da so ba ni je ma ri la da slu ša ili da se pro me ni

mla da ni sta ra, ne ka ko na lik na stav ni ci. ušla je u so bu. „je si li ti ana?“

„je sam.“„ja sam be la“, re če kao da bi to tre ba lo ne što da mi zna či.

„tvo ja ba ba.“Mo ja ba ba. Ni je pri šla, ni ti po ku ša la da me za gr li, hva la

bo gu. Ni je de lo va la ni kao da je na ro či to ra do sna što me vi di.Na se bi je ima la is te glje nu suk nju od tvi da i de be le ča ra pe

bo je bla ta, po onoj vru ći ni, i iz li za ne rav ne ci pe le na lik čam ci­ma. ko sa joj je bi la miš jesme đa i pra va, ni ma lo se da, ne ka ko ma sna, sku plje na u pun đu. Ma mi na bi bi la ista ta kva, po mi slih, sa mo što ne znam ko je je bo je kad ni kad ne pusti do volj no du go iz ra stak da bih pro ve ri la. ja sam ko su i cr ne oči na sle di la od oca, ko god on bio, kao i ko vr dža vost, ka že ma ma kad je uhva ti da se pra vi mo da smo se stre, pa je to još jed na od stva ri na ko ji ma mu ni sam za hval na jer bih vo le la da mi je ko sa sa svim rav na, svi len ka sta i pla va. Ni kad o nje mu ne ka že ni šta vi še od to ga, ali mi di že ko su na vrh gla ve i is pro ba va raz ne fri zu re ili mi sta vlja šna le i ta ko ne što u ko su. Po ne kad po že lim da je is pra vim, ali ona ka že da bih on da iz gle da la kao ne što iz po ro di ce adams, i ja se spre mam da ne go du jem, kad se za ču je zvo no na vra ti ma a ona me grom ko i soč no po lju bi, do hva ti ta šnu i otr či do vra ta, pa je mo žda ne ću vi de ti te ve če ri.

„Do bro do šla u ker si hol. imaš li sve što ti tre ba?“, upi ta me ba ba.

„Mi slim da imam“, re koh pa do da doh, mal ko za ka sne lo, „hva la“, ma da ni sam zna la za što: ni je baš da je Rej mo rao da obez be di kre vet ili so bu po seb no za me ne, a ona ni je uči ni la ama baš ni šta.

Ona se de na kre vet ko ji sam oda bra la za se be. „Zna či, po če la si sa ras pa ki va njem?“

„Da“, re koh i po mi slih: Šta ina če iz gle da da ra dim?„Zo vi me be la“, re če ona. Me ni ne pa de na pa met ni šta što

bih joj od go vo ri la. Ona pro du ži: „a ka ko je… ka ko je Nen si?“

ema Darvin36 Matematika ljubavi 37

Na jed nom po mi slih: to bi tre ba lo da zna. Do bro, ona i ma ma ne go vo re, ali ona mi je ba ba. tre ba lo bi da zna. „u de cem bru. De se tog.“

„ko je si is pi te op šteg obra zo va nja ima la? ili si ra di la sa mo po seb ne?“

„Ni jed ne ni dru ge. Oni se ra de tek idu će go di ne.“„Sva šta!“ be la usta de pa do pu ni se bi ča šu vo dom iz sla vi ne.

Rej se sa že i po me ri u stra nu, ma lo po sr nuv ši, da bi joj na pra vio me sta. „Ni si ti kri va. ve ro vat no sam mo gla i da pret po sta vim ka ko će bi ti.“

„ja ću – iz vi ni te me, be la, ana – imam po sla“, re če Rej i iza­đe. Za tim pro tu ri gla vu kroz vra ta. „be la, zar ni si hte la da mi po mog neš s ovim do ku men ti ma?“

„Od mah do la zim, Re ju“, re če ona i nje go ve gla ve ne sta de. Ona po no vo po gle da u me ne. „Ne, sva ka ko ni si ti kri va. Nen si je. Ni kad ni šta ni je ura di la ka ko tre ba. Sre ćom da je Rej uvi deo nje ne gre ške i učio iz njih.“

Da li je mi sli la ka ko sam i ja gre ška? ako je ste, to je ono što ma ma za i sta ni kad ni je iz go vo ri la, ali sam zna la da je vr lo če sto mi sli la, sva ki put kad zbog me ne ni je mo gla ne ku da da ode ili ne što da ra di, ili za to što hra na i ode ća za me ne ko šta ju.

Za vr ši la sam sen dvič. Po sled nji za lo gaj ni je bio ni šta uku sni ji od pr vog. be la je i da lje sta ja la kod su do pe re i ni je pi la vo du. Ne što ka sni je je do da la: „ima tu ne gde ka fe ako ti se pi je.“ Oba zre la sam se oko se be. bi lo je mno go ku hinj skih ormarića. „bo jim se da ne znam gde je. tek sam i sa ma sti gla.“

„Da, re kao mi je Rej“, us pe la sam da ka žem kao da ni sam baš za in te re so va na. Ma da sam na iz ve stan na čin bi la zna ti želj na.

„ja sam… po sled njih ne ko li ko go di na ži ve la sam na za pa du. Zbog zdra vlja. u – u sta rač kom do mu. Me đu tim, ka ko je ško la za tvo re na, Rej ni je mo gao… re ši li smo da opet bu de mo za jed­no. i, na rav no, ovo ni je da le ko od me sta gde sam po di gla nje ga i tvo ju maj ku. Mo žda ti je – mo žda ti je maj ka pri ča la.“

„Ni je.“ Glas mi je zvu čao ne sa mo ne za in te re so va no već i rav no i gru bo, pa sam do da la: „Za pra vo ni je.“

zbog me ne. i cr ve ni ko fe ri za ko je je ma ma ka za la da će se la ko pri me ti ti na aero dro mu, i ešar pe i per le ko ji ma sam ukra si la ogle da lo. Na šla sam se lo tejp i za le pi la ne ko li ko sli ka i one su mal ko po mo gle: ta nji na po ru ka: Sreć no u no vom do mu i sli ke ko je sam is ce pa la iz Ko smo po li te na – Pol Nju men i Džon ka ri i jed na sa be lim me dve dom na ark ti ku jer iz gle da ta ko smr znu to i le po. Ma ma je obe ća la da će mi po sla ti raz gled ni cu iz Špa ni je, ali za to tre ba ne de lju, pa čak i de set da na. Mo gla bih i nju da za le pim pa će so ba mo žda i de lo va ti kao da me že li.

kad sam si šla, Rej i be la su se de li za sto či ćem u uglu ku hi nje. Na nje mu je bi lo ta nji ra, ne ko li ko mrlja i mr vi ca hle ba, a pred be lom je sta ja la ča ša vo de. Sun ce je pro di ra lo u pro sto ri ju i bi lo je vre lo i mr tvo s onim ve li kim ven ti la to ri ma na pro zo ri ma ko ji se ni su mi ca li. bi li su tu i elek trič ni lonac za gre ja nje vo de i to ster uobičajene ve li či ne, kao da pli va ju na pul tu, ali sve osta lo je bi lo ogrom no – špo re ti i mik se ri, fri ži de ri s ruč ka ma na lik ve li kim šra fo vi ma, i de lo va lo je štro ka vo i mr tvo na vre li ni.

„O, ana? Da, na rav no. Ru čak. eno fri ži de ra. Sa ma se po slu ži.“Pro na đoh ne što hle ba i si ra pa na pra vih sen dvič s pri lič no

uve lom sa la tom.„Na dam se da imaš sve što ti tre ba“, re če be la kao ra ni je.„Da, mi slim.“ Ni sam ima la gde da sed nem. Rej vi de ka ko se osvr ćem pa usta de. „Se di za sto, ana. ja sam

za vr šio.“ Mu va sle te na mr ve. kad be la pru ži ru ku da je ote ra, on se tr že, ali ona je sa mo to ura di la pa je on od mah za tim po ku­pio oba ta nji ra, oti šao do jed ne od ve li kih su do pe ra i od vr nuo sla vi nu. ja se doh pa za gri zoh sen dvič.

„Zna či, na pu sti la si ško lu?“, upi ta be la.te ško mi je bi lo da se ra to si ljam hra ne iz usta. ko nač no

re koh: „Da.“„Ni sam zna la da imaš še sna est go di na.“„Ne mam još. Ni je vre de lo da tra ži mo no vu ško lu za krat ko

vre me.“„ka da ti je ro đen dan?“

ema Darvin38 Matematika ljubavi 39

po ma lo pre zri vo. „ali sad si ti tu. Pra va po ro di ca. Na dam se da imaš sve što ti tre ba?“ to je pi ta la već tre ći put.

„Či ni mi se da imam. Sa mo, gde su ov de rad nje?“„jed na je u ker si ju, ne znam ko li ko ima ho da do nje. Mi slim

da ti ujak po ne kad ide ko li ma u Ha dli. Mo gla bi da ga za mo liš da te po ve ze.“ Ona se od le pi od su do pe re. „tre ba lo bi da odem i po mog nem Re ju. ka že da ima mno go pa pi ra ko je tre ba sre di ti. Po treb na mu je mo ja po moć.“

a ja sam ima la mu ku šta ću sa so bom. te le vi zor ni sam ni vi de la. Da ste mi re kli ka ko je pre da mnom osam ne de lja to kom ko jih ni šta ne mo ram da ra dim osim da ono ne ko li ko ma ji ca ured no pe rem, po mi sli la bih da je sve mir re šio da me pr vi put osta vi na mi ru. ve ro vat no sam pret po sta vlja la da u pra vom ži vo tu ni je ta ko. Za po če tak, bi la sam sto pe de set ki lo me ta ra od naj bli žeg Vu li ja – ve ro vat no još da lje od But sa i Aur praj sa – i hi lja da ma ki lo me ta ra od ta nje i Ho li.

Znam šta de voj ka ma pa da na pa met ako ih osta viš sa me, mi sli la je ma ma, ali ako ve ru je da ću is pa sti kao ona, gre ši. Ne za to što se ne kad ne što lo še de si lo, već sa mo zbog mo ma ka. Ne znam za što mi sli da ne mo gu da osta nem sa ma. Ne tre ba me ni go vo ri ti ka ko mu škar ci ho će sa mo jed no pa te, kad to do bi ju, osta ve. Ja znam da je seks sa mo seks. i tač ka. Od u vek sam to zna la, od onog pr vog pu ta. Ja znam da se bi ne smeš do zvo li ti da se na daš ni čem dru gom – tre ba sa mo da uži vaš dok te on stvar­no, stvar no že li, za to što ne će još du go. Ma mi tre ba to go vo ri ti, sva kog pro kle tog pu ta. jer nju ne sko li lju bav, već am ne zi ja, pa je kro za zid ču jem ka ko pla če po či ta vu noć kad ne ki skot uči ni da joj se po vra ti pam će nje ti me što je šut ne. bar joj se am ne zi ja ne pro te že i na kon tra cep ci ju. bar ne po sle me ne, a ne znam šta joj se ta da do go di lo jer, osim što znam da sam ta ko do bi la ove me di te ran ske bo je, ni kad mi nje ga ni je po mi nja la. to mi, da kle, ne sme ta: ni kad ni sam že le la da imam bra ta ili se stru. Ne ložim se na decu, kao što se ne ložim ni na za lju blji va nje. bi lo ko me ko ži vi s ma mom oga di lo bi se i jed no i dru go. Po nekad

„a sad si ov de, što je do bro.“„je ste“, re koh pa shva tih da ne ka ko to i mi slim, bar dok sam

joj bi la okre nu ta le đi ma i otva ra la ormariće. Oni su uglav nom bi li pra zni, ali u tre ćem je bi lo ve li ko pa ko va nje ka fe sa ozna­kom „ugostiteljska ve li či na“.

ta man sam se bi ku va la ka fu kad je iz ba šte na i šao ne ve­ro vat no pr ljav deč kić. bio je ot pri li ke uz ra sta kad se po la zi u ško lu, pret po sta vi la sam, ali je na se bi imao štro kav šorts i ni šta vi še. te lo mu je bi lo sve umr lja no bla tom, ko sa bi mu bi la pla­va kad bi mu je ne ko oprao, a na ko le ni ma je imao kra ste od ogre bo ti na. Ni je gle dao u me ne, već sa mo is ko sa u be lu. Ona se ni je ni ma kla, a on je, ma lo za stav ši, pri šao fri ži de ru, otvo­rio ga pa iz va dio po lu pra zno pa ko va nje šun ke. iz va dio je sve par či će od jed nom, ta ko da se od onog sul ca oko šun ke pra ši na na nje go vim ru ka ma pre tvo ri la u tam no bla to, pa je sve str pao u usta.

Na kra ju mu re koh: „Zdra vo“, ali me on sa mo po gle da is ko sa.„Od go vo ri joj“, re če be la a on se tr že. „Ona ti je ro đa ka.“On pro mr mlja ne što što je li či lo na „zdra vo“ a ko ma di ći

iz gri ze ne šun ke po pa da še mu po po du.„Stvar no!“, vik nu ona. „Od mah dig ni to“, ali on sa mo kao

da se sku pi u ko ži že le ći da po sta ne ne vi dljiv. Za tim se okre nu i iza đe na vra ta u ba štu.

„Opa! Ni sam zna la da imam ro đa ka“, re koh. „ka ko se zo ve?“

„Se sil.“ Zbog na či na na ko ji je to iz go vo ri la, zvu ča lo je još ble sa vi je, kao „si si“.* „u stva ri, on ti ni je ro đak, sa mo mu je maj ka Re je va dru ga ri ca. Sam bog zna ko mu je otac. a od po čet­ka sam sma tra la da je ne sta bi lan, za što ga ona ina če ne bi hte la? Rej je to li ko do bar da to ni je do bro za nje ga. Na go vo ri la ga je da pa zi ne ko vre me ma log, a on da je jed no stav no ne sta la. On se pre ma Se si lu po na ša kao pre ma čla nu po ro di ce“, do da de

* engl.: sissy – se ka per sa. (Prim. prev.)

ema Darvin40 Matematika ljubavi 41

ko ka­ko la je bi la le plji va i iskri ča va i kao da mi ni je uto li­la žeđ, ma da ve ro vat no je ste. Ho da la sam i ho da la, a kad sam ko nač no opet za šla u hlad dr ve ća i na slo ni la se na otvo re nu ka pi ju, de lo va lo mi je kao da me je ne ko umo čio u hlad nu, tam nu vo du.

iza me ne se, s dru ge stra ne ka pi je, za ču glas: „Da li ti je do bro?“ Po sta ri ji, do sta fin, s bla gim stra nim iz go vo rom, žen­ski glas.

Od sko čih. Na rav no da mi je do bro. a bi la sam u pra vu i što se nje ti če: li ce joj je od go va ra lo gla su, ne ka ko ko šča to i isto­vre me no sve tlo i tam no. Ona pri đe bli že. jed na kovrdža joj se odvo ji la od ostat ka ko se i za le pi la na obraz. „Pre vru će je, zar ne? Mo lim te, sa mo se na slo ni ako ho ćeš.“

„Ne, u re du je. Ni je mi osta lo još mno go da idem.“„je si li od se la kod Re ja u ker si ho lu? vi de la sam da iz la ziš

odan de.“„On mi je ujak.“„O, shva tam. Sva ka ko je bo lje bi ti na se lu po ovoj vre li ni. a

sad ti je tu i ba ba.“„Da. valj da. u lon do nu je baš stra šno kad je ova ko…

Mo ram da idem“, re koh, ma da ni sam že le la da odem.„tre ba lo bi da ti se pred sta vim. Mi smo kom ši je. Ži vi mo

ov de, iza dr ve ća. tu su bi le šta le Ho la, ali sad je ovaj deo odvo­jen. Zo vem se eva Pe res.“

„ja sam ana. ana ver.“„Mo lim te svra ti jed nom, ako ho ćeš, ana, da po pi ješ ka fu

s na ma. ku ća nam je na kra ju ove sta ze i uvek smo tu. bi lo bi nam iz u zet no dra go da nam do đeš, mom part ne ru i me ni.“

Ni sam raz u me la šta ka že. „ima te sop stve ni bi znis?“„Ne, ne. to jest, da, obo je ra di mo kod ku će. ali teo i ja

ži vi mo za jed no.“„O, shva tam. Hm – hva la.“„Ra do va će mo se da do đeš. Pa, za sad, do viđenja.“ Ona se

okre nu i vra ti u šu mu, a ja se od vu koh do Ho la.

po mi slim da to ra di na mer no, pra vi ve li ku gu žvu oko to ga ka ko je sve to stra šno, da ne bih za vr ši la kao ona.

Me đu tim, od ta kvih raz mi šlja nja ne mam ni šta. bo lje da odem i na đem tu rad nju, po mi slih. u pred so blju je bi la ma pa pa sam na šla pa pirić i pre cr ta la ka ko da stig nem do se la a da se ne iz gu bim.

bi lo je ve o ma, ve o ma vru će, ali tog le ta smo se već na to na vi kli. a bi lo je le po iza ći iz Ho la i bi ti si gur na da ne ću na le­te ti na Re ja ili be lu i mo ra ti da se no sim sa… sa čim? Za pra vo ni sam zna la. ali šta god da je, stal no je bi lo tu.

Ne ko vre me je vi so ko dr ve će ba ca lo sen ku na put i me đu njim sam ugle da la onog ma li šu Se si la ka ko ko pa po bo ro vim igli ca ma. On da se iz ne na da otvorio vi dik pa sam vi de la mno­go da lje, po lja s use vi ma iz ble de lim i na lik slo mlje nim ko sti ma svud oko se be i ne bo ko je vi si nad nji ma i ko je je tam ni je od ze mlje. Zar ne bi tre ba lo da se ču ju pti ce ako je ovo pri ro da? Sun ce mi je pr ži lo u gla vu i le đa i u put, pa se od nje ga od bi ja la vre li na kroz tan ku ko žu mo jih in dij skih san da la. kao da me je sti za lo s dve stra ne.

is po sta vi lo se da se kar sli sa sto ji od oko šest ne ve ro vat no sta rih ku ća s obe stra ne je di ne uli ce, na ob ron ku br da ko je se spu šta u blat nja vu re či cu, ko je ni je ni bi lo zbog su še. a rad nja je bi la ve li či ne dnev ne so be na šeg naj ma njeg sta na, sa hle bom, kon zer va ma i mle kom, kao du ćan na uglu. Men stru a ci ja mi je pre sta la pro šle ne de lje pa ni sam o to me mo ra la još da bri nem. Ni sam vi de la ni ka kvo oba ve šte nje o auto bu si ma. Mo ra da su se po tru di li da ti ote ža ju što vi še da odeš odav de. Obič no to ra de.

u rad nji je bi lo za gu šlji vo, ali ne ta ko vru će kao na po lju, pa sam se mu va la po njoj sve dok onaj čo vek za pul tom ni je po čeo čud no da me za gle da pa sam uze la ko ka­ko lu sa po li ce – ma da ni sam za i sta hte la da tro šim no vac – i pla ti la mu. Ni su ima li hlad nu, re kao je, ne baš zlo volj no, ali kao da sam za tra ži la me sec i ke su da mi ga spa ku je u nju.

ema Darvin42 Matematika ljubavi 43

bu de kad je vo da u pi ta nju. Za tvo ri la sam oči pa mi je sve tlo s vi so ko po sta vlje nih pro zo ra bi lo to plo i ru ži ča sto i ose ća la sam vo du ka ko mi za plju sku je ko le na, bu ti ne, sto mak, gru di, ključ ne ko sti, sve dok se sa mo po tilj kom ni sam usi dri la za hlad nu čvr­sti nu a osta tak me ne – ru ke, no ge, te lo – leb deo je ta mo­amo.

ka plji ce vre le vo de či ni le su mi se na ko ži hlad ne kao bi se ri kad sam le gla na kre vet, po spa na, jer je va zduh i da lje bio ta ko vreo i mi ran. San je bio svu da oko me ne, kao vo da što je bi la ma lo čas, sa mo se ne gde u da lji ni ču lo de te ka ko pla če, ma lo de te, ne be ba. u svim sta no vi ma se ču ju be be, sa mo kro za zi do­ve, ali ovo ni je bio stan i ovo ni je bi la be ba. bi lo je de te, de te ko je je zbog ne čeg od re đe nog pla ka lo, pla ka lo, pla ka lo, čak i kad sam po to nu la u san. Čak i u snu.

i on da pla ča vi še ni je bi lo, ostao je sa mo san, od jed nom sam zna la, ona ko ka ko u snu znaš, kao ne ko par če iz ve sno sti. bio je to sta ri san, ko ji plač do no si s ne kog dru gog me sta. eoni, re če moj um u po spa no sti, kao da on ima skri ve ne re či ko ji ma se slu ži kad mo je ni su do volj no do bre. Mno go eona ra ni je, ali ov de.

u ku hi nji je bio ve li ki škol ski sat, ona kav na ko me se se kun­da ra po me ra spo rim tr za ji ma pa zu riš i zu riš u nju i ne mo žeš da po ve ru ješ da glu pi krat ki mi nut ima še zde set ova kvih tr za je va, za to što imaš uti sak da joj za to tre ba či tav sat i ge o gra fi ja se ni kad, baš ni kad ne će za vr ši ti. to je go to vo isto ta ko stra šno kao kad po sma traš bu dil nik ka ko ot ku ca va pre ko ra me na mom ka i pi taš se kad li će svr ši ti, pa da mo žeš opet da di šeš kao čo vek i da se obri šeš i ka žeš mu da je bi lo sjaj no. Po ne kad i je ste, ina če ne bi to ra di la, a uvek se na daš.

bi lo je tri sa ta. ima la sam uti sak da sam ho da la sa ti ma i sva sam bi la zno ja va i pra šnja va. Za to sam smi sli la da odem i ope­rem se. Mo žda čak da se i oku pam u ka di – ni šta dru go i ni sam ima la da ra dim. u dvo ra ni su vra ta u pod nož ju ste pe ni ca bi la otvo re na – iz gle da lo je kao da su to vra ta kan ce la ri je ili rad ne so be, ta ko ne čeg. be la je bi la ta mo: vi de la sam ka ko otva ra i za tva ra or ma rić s fi o ka ma, pa opet i opet, stal no ono isto škrip, plonk, kao kad de te šu ti ra no gu od sto li ce. Za tre nu tak sam po že le la da jed no stav no mo gu da uđem i ja vim se. tre ba lo bi da to mo žeš da ura diš. ali mo žda ona ne bi bi la za in te re so va na.

ku pa ti lo je bi lo čud no – tro šne ka bi ne s ogrom nim ka da ma ze le nim oko od vo da i ne ka ko hra pa ve iz nu tra, sa zamrljanim i isto ze le nim sla vi na ma, otvo ra na lik ču do vi šti ma s kr lju šti. klo ze ti su bi li sta rin ski, kao oni jav ni, sa mo ni su smr de li i u nji ma je bi lo pa pi ra. i ogle da la su bi la umrljana. vi deh da mi se šmin ka razmazala od vru ći ne pa mi je li ce de lo va lo mut no, kao da me ta mo i ne ma. a iza me ne su i zi do vi i vra ta de lo va li ne ka ko mut no, le lu ja vo, kao da ni oni ni su od čvr stog ma te ri­ja la, kao da ih ne što što je iza njih gu ra na pred sve vre me, dok jed nog da na ne bu deš u sta nju da ga vi diš, sa mo ako do volj no du go mi ru ješ.

vo da je iz onih sla vi na iz la zi la u ja kom ze le nom mla zu oba­vi je nom pa rom, a ka da je bi la ta ko du bo ka da ti se či ni kao da ula ziš u ba zen. Dok sam bi la na sun cu, mi sli la sam da bi mi pri ja la hlad na vo da, ali je vru ća bi la div na jer ta ko i tre ba da