Masinska muza krava

Dr Dušan Radivojević, MEHANIZACIJA STOČARSKE

PROIZVODNJE

73

MAŠINSKA MUŢA

MAŠINSKA MUŽA

Mašinska muţa je omogućila u mnogim zemljama sveta da se proizvodnja

mleka u velikoj meri raširi i unapredi. U razvijenim zemljama sveta od ukupnog

dohotka u poljoprivredi, gotovo 40% se ostvaruje proizvodnjom mleka. Kod ve-

likog broja gazdinstava koja su specijalizovana, proizvodnja mleka predstavlja

jedini izvor prihoda.

U postupku proizvodnje mleka, proces muţe je najobimniji. Smatra se da

radovi oko muţe zauzimaju 50-70% od ukupnih radova kod drţanja krava. Iz tog

i drugih razloga, nezamislivo je da se muţa ne obavlja mehanizovano. Mehani-

zacija radova u procesu muţe predstavlja u stvari optimalno usaglašavanje kra-

va, tehnike i rada. UvoĎenjem procesa mašinske muţe stvara se niz povoljnosti:

potpuno se isključuje bilo kakav ručni rad oko muţe izuzev

pripreme vimena i rukovanja aparatom,

produktivnost rada se u velikoj meri povećava, obzirom da jedan

radnik muzač moţe da pomuze preko 50 krava za sat rada,

muţa se obavlja ujednačeno i potpuno, a kao rezultat toga,

dobija se veća količina mleka, uz visok nivo higijene,

čuva se zdravlje vimena,

stvaraju povoljni uslovi za povećanje broja krava na farmama,

pozitivno se utiče i na promenu rasnog sastava, brţim uvoĎenjem

krava sa većom proizvodnjom mleka.

Za uvoĎenje i širenje mašinske muţe u praksi potrebno je obezbediti neke

preduslove od kojih se ističu sledeći:

pouzdan izvor električne energije,

obezbeĎenje kvalitetnog aparata za muţu, kao i dobre servisne

sluţbe,

pravilno korišćenje aparata u toku postupka muţe, kao i pogledu

higijene.

Aparati za muţu uglavnom ispunjavaju sve zahteve koji se pred njih po-

stavljaju.

74

MeĎutim, meĎu proizvoĎačima aparata za muţu postoji dosta jasna podela

na one koji proizvode aparate boljeg kvaliteta, kao i one koji su manje podobni

za široku primenu. Taj podatak je vrlo značajan naročito u momentu izbora apa-

rata. Neretko, najjeftiniji aparati za muţu stvaraju u praksi poteškoće koje mogu

da izazovu i značajne štete. Naime, jedna dobra krava je skuplja od najboljeg

aparata za muţu, pa kod svake nabavke treba misliti na to da se pre svega saču-

vaju krave.

Razvoj aparata za muţu

Razvoj aparata za muţu traje više od 150 godina. Naime, već tada je bilo

jasno saznanje da mašinska muţa moţe imati velike prednosti i da u celini treba

da zameni ručnu muţu.

Prvi pokušaji da se ručna muţa zameni mašinskom datiraju od početka

19-og veka. Istraţivači su ovaj problem tretirali u tri osnovna pravca: primenom

cevnih aparata, mehaničkim stezačima i usisnim ureĎajima.

Sl. 1. Aparat za muţu sa cevima: 1-mlečne sonde, 2-kratke mlečne cevi,

3-sabirna posuda, 4-uvodna cev za mleko

Sl. 2. Muzni aparat sa valjcima: 1-otpornik, 2-ekscentrični gumeni valjci,

3- muzna kanta

Sl. 3. Muzni aparat sa jednom muznom ĉašom: 1-muzna čaša, 2-cev za mleko,

3-posuda za mleko, 4-stabilna pumpa, 5-klip pumpe, 6-klipni ventil


PROIZVODNJE

75

MAŠINSKA MUŢA

Prva konstrukcija aparata za muţu se sastojala od sondi koje su se uvlačile

u kanale papila. Sonde su se spajale u sabirnik - kolektor. Takav način muţe je

bio vrlo neprijatan za krave, naročito zbog uvlačenja sondi. Pored toga bilo je

vrlo teško ostvariti potpunu muţu (slika 1).

Druga konstrukcija se sastojala od mehaničkog otpornika sa valjcima.

Otpornik se postavljao izmeĎu papila, dok se sa spoljnje strane vršio pritisak po-

moću ekscentričnih gumenih valjaka (slika 2). Obzirom da veoma podseća na

ručnu muţu, ovaj sistem je brzo napušten.

Prvi aparati čiji princip rada se zasnivao na postupku sisanja teleta pojavili

su se sredinom devetnaestog veka. Prve konstrukcije su imale znatne nedostatke

kao što je na primer zajednička muzna čaša (slika 3) koja je obuhvatala sve če-

tiri papile istovremeno. Mleko je iz vimena izvlačeno pomoću podpritiska kojeg

stvara pumpa.

Prvi donekle upotrebljiv aparat se pojavio 1952. godine u SAD. Konstrui-

sali su ga Kerschav i Colvin. Zajednička muzna čaša je zamenjena sa pojedinač-

nim muznim čašama. Osnovni nedostatak ovih aparata su bila raznolika svojstva

guma i nedovoljna adaptibilnost.

Vremenom su konstrukcije usavršavane, prvo uvoĎenjem jednokomornih, a

potom i dvokomornih muznih čaša.

Svi navedeni konstrukcioni oblici predstavljaju istraţivački rad kroz jedan i

po vek, da bi se na istraţivanju i usavršavanju radilo i danas.

FIZIOLOŠKE OSNOVE MAŠINSKE MUŢE

Kvalitet aparata za muţu se zasniva u prvom redu na ispunjavanju fiziološ-

kih zahteva u odnosu na vrlo sloţeni sastav vimena i proces odavanja mleka.

Praktična saznanja i ispitivanja pokazala su da je najefikasniji princip rada apa-

rata za muţu koji je sličan sisanju teleta. Kod ručne muţe mleko se muze pove-

ćanim pritiskom na sise, dok se sisanje teleta sastoji u naizmenično povećanom

pritisku na sisu i odreĎenom podpritisku. UtvrĎeno je da kod sisanja teleta ima

45-70 promena u minutu (pritiska i podpritiska) na papili. Poznato je takoĎe

da tele kod sisanja često menja sise i da glavom (udaranjem po vimenu) vrši

masaţu, odnosno stimulaciju krave na odavanje mleka.

Pojedine rase krava odlikuju se različitom razvijenošću četvrti vimena, što

pod delovanjem podpritiska pruţa različite otpore otvaranja sfinkera za izlaz

mleka iz kanala papile. TakoĎe je u takvim slučajevima različita brzina spušta-

nja mleka do papila u toku postupka muţe.

76

Ove individualne karakteristike krava zahtevaju od aparata univerzalnost i

odgovarajući izbor nekih srednjih veličina podpritiska, stiskanja, učestalosti pul-

zacija i vremenskog odnosa taktova.

Dobijanje mleka

U procesu dobijanja (odavanja) mleka učestvuje centralni nervni sistem

krave (mozak, nervi) i odreĎeni hormoni.

Da bi krava odala stvorenu količinu mleka, mora se na neki način stimuli-

sati spolja i to bilo dodirom ili vizuelno.

Najveća količina mleka se nalazi u mlečnim alveolama, iz kojih mleko ne

moţe samostalno da izaĎe. Za to je neophodna dobra priprema krave i vimena,

pa tek potom optimalna muţa.

Prvi nadraţaji koji krave potstiču na muţu, dolaze spolja i krave ih opaţaju

čulima ili dodirom. Ti nadraţaju počinju pri dolasku muzača, prilikom pripreme

vimena (pranje i masaţa).

Mehanizam odvajanja mleka sastoji se u prijemu nadraţaja preko završe-

taka nervnih vlakana (receptora), koji iste prosleĎuju preko centralnog nervnog

sistema, do mozga krave. Kao odgovor na nadraţaj, mozak daje signal hipofizi

da u krv izlučuje hormon oxitocin, koji krvotokom dopre u vime i deluje na

mišiće oko alveola sa mlekom tako da puštaju mleko u mlečne komore i papile.

Vreme od kada je hipofiza dobila signal za lučenje oxitocina do njegovog

aktivnog izlučenja je u granicama od 40-50 sec. To praktično znači da se krava

brzo pripremi za muţu. U isto vreme taj se period koristi za postavljanje muznih

čaša na vime. Ovo saznanje je značajno i zbog toga što je delovanje hormona

oxitocina kratkotrajno (sve-

ga 3-4 min), posle čega pre-

staje njegovo delovanje na

mišiće oko alveola, oni se

opuštaju, a hormon se raz-

reĎuje.

Pošto je rad mlečne

ţlezde vezan za nervnu i

moţdanu aktivnost, to je br-

zina odavanja mleka, rasna

i individualna odlika krava.

Sl. 4. Nadraţaji koji povoljno utiĉu na proizvodnju

hormona oxitocina: 1-zvučni i akustični, 2-optički, 3-mirisni, 4-preko čula ukusa, 5-preko čula dodira


PROIZVODNJE

77

MAŠINSKA MUŢA

Izvesne operacije sti-

mulativno deluju na

izlučivanje mleka. Naj-

veći uticaj u tom po-

gledu, ima priprema vi-

mena (pranje toplom

vodom i sušenje uz ma-

saţu). Pored toga i pri-

prema aparata za mu-

ţu, deluje stimulativno

na kravu, posebno zvuk

pulsatora.

Nasuprot ovome, poremećeni redosled operacija, buka, grub postupak pre-

ma ţivotinjama i druge promene ustaljenog procesa muţe, razdraţuju krave i

uzrokuju sporije odavanje mleka, te produţenje vremena muţe i zadrţavanje

mleka u vimenu.

PRINCIP RADA APARATA ZA MUŢU

Aparatom za mašinsku muţu mleko se izvlači iz mlečnih kanala pomoću

dvokomornih muznih čaša. Muzne čaše su tako konstruisane da omogućavaju

promenu stanja pritiska na sise unutar same muzne čaše. Takve promene uslov-

ljavaju pojavu taktova muže i masaže.

Takt muţe je trenutak kada je u komorama muznih čaša stanje podpritiska,

pod čijim se uticajem mleko izvlači iz papila. Visina podpritiska se kreće u gra-

nicama od 40-50 kPa. U tom trenutku, gornji zadebljali deo sisne gume pritiska

papilu u korenu, te tako sprečava spuštanje mleka u kanal papile. Istovremeno se

iz kanala izvlači prethodno spušteno mleko. Ovaj takt kod većine aparata traje

vrlo kratko, oko 0,5 sec, da bi bio zamenjen taktom masaţe.

Takt masaţe je trenutak kada u komorama muznih čaša dolazi do promene

stanja pritiska. U spoljašnjoj komori muzne čaše u tom trenutku vlada atmosfer-

ski pritisak, a u unutrašnjoj podpritisak. Pod uticajem podpritiska, gumeni deo

muzne čaše stiska papilu na vrhu, a oslobaĎa u korenu. Na taj način se praktično

oslobaĎa dotok mleka iz vimena u kanal papile, da bi u narednom taktu bulo

izvučeno - pomuţeno.

Takt masaţe kao i takt muţe traje vrlo kratko oko 0,5 sec. Oba takta se

ostvaruju u toku jedne pulsacije.

Sl. 5. Nadraţaji koji nepovoljno utiĉu na muţu, luĉenjem

hormona adrenalina: 1-preko čula, 2-preko tela, 3-udarcima po telu

78

Redosled smena normal-

nog pritiska i podpritiska se

ostvaruje naizmenično u po

dve muzne čaše. Time se cela

muzna jedinica odrţava na

vimenu u toku celog pos-

tupka muţe.

Postupak muţe se ostva-

ruje u više faza, koje imaju

svoj redosled i tok. To sva-

kako treba poštovati kako bi

se svo mleko izmuzlo iz vi-

mena, a ovo ostalo i odrţalo

se u zdravom stanju.

Broj pulsacija, brzina muţe i odnos taktova

Promena stanja pritiska u komorama muznih čaša se naziva pulsacijom.

U toku jedne pulsacije se dogode dva takta (takt muţe i masaţe). Imajući u vidu

tu dinamiku i njihov značaj, većina aparata za muţu radi sa 50-60 pulsacija u

minutu. Takva dinamika podrazumeva normalnu mužu. Rad aparata sa 60-80

pulsacija u minutu podrazumeva ubrzanu mužu, dok rad sa 120-180 pulsacija u

minutu je brza muža.

Broj pulsacija, kao ni njegova promena, ne predstavlja najpogodniji način

za skraćenje vremena muţe. Ukupno vreme trajanja muţe zavisi od duţine traja-

nja taktova muţe i masaţe.

U početku je taj odnos bio na relaciji 1 : 1, da bi se kasnije, uvoĎenjem

savremenijih aparata, taj odnos promenio na 1 : 2, 1 : 3 pa čak i 1 : 4 u korist

takta muţe. Odnosno, 80% vremenskog trajanja jedne pulsacije je u korist takta

muţe, a 20% u korist takta masaţe. Pri tome je broj pulsacija ostao isti.

U postupku mašinske muţe značajnu ulogu ima visina podpritiska. Ona

utiče na brzinu i kvalitet muţe. Smatra se da veća visina podpritiska skraćuje

vreme muţe, ali pri tome je i veća opasnost po zdravlje vimena. Osim toga troši

se i veća energija za dostizanje njegove visine. Muţom sa povišenim podpri-

tiskom uslovljava se pojava zaostalog mleka u vimenu, mnogo više nego u nor-

malnim slučajevima. Ta pojava je prouzrokovana "penjanjem" muznih čaša

visoko uz papile.

Sl. 6. Taktovi muţe i masaţe sa prikazom

promene stanja u komorama muzne ĉaše


PROIZVODNJE

79

MAŠINSKA MUŢA

Tok mašinske muţe

Muţa se sastoji od nekoliko faza. Te faze započinju pripremom vimena

i aparata, a završavaju se mašinskim domuzavanjem uz istovremenu masaţu

vimena. Tok muţe se moţe prikazati u sledećim fazama:

- Priprema vimena za mužu je vrlo značajna faza, ne samo sa stanovišta

higijene vimena, već i radi izmuzivanja prvih mlazeva mleka. Izmuzivanje prvih

mlazeva je mera zaštite kojom se iz kanala papile odstranjuje veliki broj klica

dospelih u kanale izmeĎu dve muţe. Masaţa vimena u toku pripreme pozitivno

stimuliše kravu na odavanje mleka.

Priprema vimena u stvari počine njegovim pranjem toplom vodom

(40-50 0C). Pranje se izvodi po mogućnost mlazom ili ručno, ali uvek sa čistom

vodom. Uz pranje se neposredno vrši masaţa vimena, ručno pojedinačnim masi-

ranjem četvrti vimena. Nakon pranja, vime se suši suvom čistom krpom.

Čisto suvo vime je spremno za muţu, jer je tokom ostvarivanja te dve rad-

nje krava stimulisana na odavanje mleka. Pre nego što se stave muzne čaše na

vime, prvi mlazevi se izmazaju ručno.

Posle pranja i masaţe značajno je da se muzne čaše što pre stave na papile.

Naime, ukoliko je priprema bila i krava pravilno stimulisana, odmah će početi sa

odavanjem mleka, a taj momenat treba koristiti bez prekidanja ili zakašnjenja.

Prema rezultatima mnogih istraţivanja priprema za muţu ne bi trebala da

traje duţe od 45 do 60 sec.

- Priprema aparata za obavljanje procesa muže za počinje sa startova-

njem motora, koji če preko pumpe podpritiska uspostaviti radni reţim u insta-

laciji. Potom se vimenu prinose muzna čaše. Muzne čaše treba da vise slobodno

otvorom na dole, creva na njima ne smeju biti uvrnuta niti savijena. TakoĎe tre-

ba obratiti paţnju da ne dolaze u kontakt sa telom krava.

U toku postavljanja muznih čaša na papile – sise, treba paziti da se papile

ne uvrću, kao i da svaka sisa uĎe u celosti u unutrašnjost muzne čaše.

Duboko (visoko) postavljene muzne čaše izazivaju zahvatanje i dela vi-

mena. Tada nastaju poteškoće oko odavanja mleka i samog toka muţe, uz isto-

vremenu pojavu bola kod krava.

Plitko postavljene muzne čaše izazivaju istezanje sisa uz istovremeni slab

protok mleka.

80

Sl. 7. Postupci pri mašinskoj muţi: 1-pranje vimena, 2-sušenje i masaža vimena, 3-ručno izmazanje prvih mlazeva u sud sa crnom podlogom, 4-postavljanje muznih čaša, 5-kontrola postvljenih muznih čaša (ne sme previsiko), 6-skidanje muznih čaša, 7-dezinfekcija sisa posle muže

Redosled postavljanja muznih čaša je vaţan iz više rzloga, jer moţe izaz-

vati nepravilnosti u toku rada i sam prekid rada. Muzne čaše se uvek prvo pos-

tavljaju na sise na suprotnoj strani od one na kjojoj se nalazi muzač, i to uvek u

pravcu kazaljke na satu.

Muzač kravi treba

uvek da prilazi sa njene

desne strane. Pri pos-

tavljanu muzne čaše tre-

ba drţati donjim delom

šake, a kaţiprstom i

palcem ih navoditi na

sisu.

Sl. 8. Redosled postavljanja muznih ĉaša

na sise u sluĉajevima kada se muzaĉ

nalazi na levoj i desnoj strani krave


PROIZVODNJE

81

MAŠINSKA MUŢA

Sl. 9. Prikaz muţe, kada se obavlja mašinskim putem: glavna muža sa oko 4 l/min traje najčešće 2-3 minuta!, "slepu" mužu

treba izbegavati, dok se naknadnom mužom dobija najkvalitetnije mleko

- Plavna muža počinje praktično odmah posle uključivanja aparata. Vrlo

brzo nakon toga, protok mleka dostiţe maksimalne vrednosti od 3-4 l/min. Ova

količina je najveća, koju krava moţe da odaje, a dali će ona zaista da se pomuze

u velikoj meri zavisi od aparata za muţu i od načina njegovog korišćenja. Jer,

pored ţelje da se mleko što pre pomuze ne treba zaboraviti ni potrebu da se vime

krave očuva.

Puni tok mleka ne traje dugo. Ukupno trajanje uglavnom zavisi od osobina

krave i količine mleka koju daje. Uobičajeno je da se puni tok završi za 2-4 min.

- "Slepa muža" znači, u stvari rad aparata za muţu i u vreme kada je prot-

ok mleka mali, odnosno i kada potpuno prestane. Faza "slepe" muţe počinje već

onda, kada tok mleka pada na manje od 200 g/min. "Slepa" muţa je u svakom

slučaju negativna, pošto u velikoj meri opterećuje pepile, tako što ih muzne

čaše pritiskaju, pa nastaje povećano trenje i sabijanje glavnog kanala za mleko.

U isto vreme se pod uticajem podpritiska, koji i dalje deluje, opterećuju ćelije

alveola vimena sa lošim posledicama.

Sprečavanje "slepe" muţe se ostvaruje blagovremenim prekidanjem toka

muţe i skidanjem aparata sa vimena. U poslednje vreme se sa ovu operaciju na

aparate za muţu ugraĎuju posebni ureĎaji, koji eliminišu negativni uticaj

"slepe" muţe smanjenjem broja pulsacija, smanjenjem podpritiska ili potpunim

isključenjem aparata sa ili bez skidanja muznih jedinica sa vimena.

82

- Naknadna muža je u stvari izmuzavanje poslednjih količina mleka iz

vimena uz posebne stimulanse ţivotinje na odavanje te količine mleka. Izvodi se

pomoću aparata tako što se vime naknadno masira, a cela muzna jedinica ručno

povlači naniţe. Masaţom se krava ponovo stimuliše na odavanje mleka uz otva-

ranje papila. Ovom muţom se dobija mala količina mleka, najčešće oko 0,3 l po

jednoj muţi, reĎe oko 0,5 l. MeĎutim, ovom muţom se vime potpuno oslobaĎa

sadrţaja, a krava brţe podstiče na stvaranje novih količina mleka. Naknadna

muţa svakako dopunski angaţuje radnika muzača pored njegovih ostalih oba-

veza u toku muţe. Naknadna muţa traje oko 1-1,5 min po kravi.

Duţina i tok procesa mašinske muţe u velikoj meri zavisi od visine pod-

pritiska: viši podpritisak prouzrokuje u kraćem vremenu veći protok mleka, ali

isto tako za naknadnu muţu ostaje veća količina mleka, niţi podpritisak čuva

vime, smanjuje količinu mleka za naknadnu muţu, meĎutim ceo proces muţe

traje duţe od prethodnog slučaja.

Osim toga razlike izmeĎu pojedinih krava mogu biti toliko velike da je veo-

ma teško prilagoditi aparat za muţu tim razlikama. Radi toga do danas nije kon-

struisan takav aparat, koji bi se prilagoĎavao većim razlikama krava u pogledu

brzine odavanja mleka i količina mleka, koje ostaju za naknadnu muţu. Po pra-

vilu, mlade krave i krave u početku laktacije, lakše i brţe odaju mleko, za razli-

ku od starijih krava i krava pri kraju laktacije, kod kojih se papile brţe opuštaju,

pa se brţe i prekida protok mleka.

Produţetak trajanja procesa muţe zavisi od većeg broja faktora, kao što su

na primer:

osobine krava i opšta sklonost ka duţem odavanju mleka, kao i period

laktacije,

nedostaci kod aparata za muţu i kod njihovog korišćenja,

nepravilno postavljene muzne čaše, koje pri kraju muţe mogu da budu

previše labave, pa brţe prekidaju dovod mleka prevelikim stiskanjem papila u

korenu,

nepotrebno duga naknadna muţa, koja nema opravdanja u pogledu koli-

čina mleka koje se time dobijaju.

Naknadnom muţom treba ostvariti neke operacije, koje moraju da traju

kratko, kao što su:

kratko opterećenje muzne jedinice pritiskom rukom odozgo naniţe, čime

se postiţe ponovno otvaranje kanala za dotok mleka iz vimena u papile,


PROIZVODNJE

83

MAŠINSKA MUŢA

izduţivanje celog vimena takoĎe u cilju boljeg protoka mleka, ali i radi

kontrole stanja mleka u njemu,

skidanje muzne jedinice pre nego što se prekine rad aparata za muţu,

odnosno pre prekida podpritiska, odmah nakon toga se vrši dezinfekcija papila.

DELOVI APARATA ZA MUŢU

Aparati za muţu su sloţeni ureĎaji čiji se delovi mogu svrstati u dve grupe

pogonske i radne.

Pogonski deo aparata za muţu sačinjavaju pogonski motor, pumpa podpri-

tiska, cilindar podpritiska, ventil podpritiska, merni instrument za očitavanje

visine podpritiska.

Radni deo aparata za muţu sačinjava, pulsator, kolektor, muzne čaše, spro-

vodnici mleka i podpritiska i u nekim slučajevima kanta za mleko.

Pogonski motor je u najvećem broju slučajeva jednofazni ili trofazni asin-

hroni elektro motor. Samo u izuzetnim slučajevima za pogon aparata za muţu se

moţe koristiti SUS motor. Velika buka kao i izduvni gasovi koje pri radu stvara,

osnovni su razlog zbog čega se vrlo retko ili uopšte ne koriste.

Potrebna snaga pogonskog elektro motora zavisi isključivo od kapaciteta

pumpe podpritiska. Prema rezultatima istraţivanja, za pogon pumpe podpritiska

koja opsluţuje jednu muznu jedinicu, snaga motora se kreće u granicama od

0,25-0,35 kW. Na osnovu tih rezultata utvrĎeno je da se mesečno utroši oko

3 kWh električne energije po kravi samo za proces muţe.

Potrebna snaga elektro motora za pogon pumpe podpritiska, moţe se izra-

čunati prema obrascu:

P = Q Pp/m (kW)

gde je: Q - kapacitet pumpe,

Pp - visina podpritiska,

m - koeficijent korisnog dejstva pumpe.

Pumpa podpritiska ima zadatak da obezbedi dovoljnu visinu podpritiska

u instalaciji aparata, neophodnu za proces muţe. Pumpa mora imati dovoljan

kapacitet za stvaranje podpritiska koji u toku celog procesa muţe, treba da bude

ujednačen. Pumpa stvara stanje podpritiska u instalaciji ispumpavajući vazduh

iz iste, što se kontroliše manometrom i ventilom podpritiska.

84

Pumpe podpritiska mogu biti sa klipom ili rotacione. U praksi su zastuplje-

ne uglavnom rotacione, obzirom da sigurnije rade. Pomoću njih se postiţe stal-

nija visina podpritiska, a ujedno zahtevaju manju snagu pogonskog motora.

Klipne pumpe rade mirnije od rotacionih, manje se troše i imaju viši stepen

iskorišćenja.

Potrebna snaga motora za pogon klipne pumpe podpritiska, moţe se izraču-

nati na osnovu sledećeg obrasca:

Pi = P Qs v / 1000 (kW)

gde je: Pi - indicirana snaga (kW),

P - radna površina klipa pumpe (m2),

Qs - srednji otpor klipa (N/m2),

V - srednja brzina klipa (m/sec).

Rotacione pumpe podpritiska ili

ekscentar pumpe se izraĎuju u dva naj-

poznatija oblika, i to kao rotacione sa

letećim rotorom i sa krilcima.

Rotacione ekscentar pumpe su sa

uljnim podmazivanjem. Iz tog razloga

zahtevaju veću i češću negu. Pumpe sa

krilcima su sa grafitnim podmaziva-

njem i ne zahtevaju veliku negu izuzev

povremene.

Kapacitet rotacionih pumpi se moţe izračunati prema sledećem obrascu:

Q = L (p D - b z) m n / 30 mi (m3/h)

gde je: L - duţina rotora (cilindra), (m),

D - prečnik kućišta pumpe (m),

b - debljina klizača (m),

z - broj klizača,

m - ekscentricitet (m),

n - broj obrtaja rotora (o/min),

mi - zapreminski stepen iskorišćenja (0,75-0,8).

Sl. 10. Šematski prikaz rotacionih

pumpi podpritiska


PROIZVODNJE

85

MAŠINSKA MUŢA

Ukupni kapacitet pumpe podpritiska, sastoji se od osnovnog i radnog

kapaciteta.

Osnovnim kapacitetom pumpe podpritiska, smatra se potreban kapacitet za

rad aparata bez opterećenja muznih jedinica, odnosno kapacitet koji obezbeĎuje

podpritisak u instalaciji za muţu. Taj kapacitet iznosi oko 50 l/min kod aparata

za muţu sa kantom i oko 150 l/min, kod aparata za muţu u cev mlekovoda.

Ovakav kapacitet je obično dovoljan za rad bez dodatnih ureĎaja (kontrola pro-

toka mleka, skidanje muznih jedinica i sl.).

Radni kapacitet pumpe je onaj koji u stvari treba da obavi muţu. Ovaj

kapacitet je kod svih aparata dosta ustaljen po visini i iznosi oko 60 l/min po

jednoj muznoj jedinici.

Prema tome kapacitet pumpe podpritiska koja opsluţuje jednu muznu jedi-

nicu pri muţi u kantu iznosio bi 110 l/min (50 l/min + 60 l/min), odnosno, za

muţu u cev mlekovoda sa četiri muzne jedinice bio bi 390 l/min (150 l/min +

240 l/min).

Izbor odgovarajuće pumpe podpritiska, vrši se prema njenom kapacitetu

koji treba da bude uvećan za 30% za eventualnu sigurnost i mogućnost pove-

ćanja broja muznih jedinica.

Predimenzionisan kapacitet pumpe podpritiska se nepovoljno odraţava i to

na više načina. Pre svega to je suvišna investicija koja se u samom startu pojav-

ljuje kao negativna. Pored toga troši se veća energija nepotrebno, kada se ima u

vidu da ventil podpritiska stalno niveliše visinu podpritiska (granica muţe je

40-50 kPa), upuštajući atmosferski pritisak u instalaciju aparata za muţu.

Visina podpritiska u toku muţe treba da bude stalna i u granicama oko

50 kPa (uglavnom ispod). Po svojim posledicama po krave najznačajnije je sva-

kako visina i kontinuitet podpritiska na vrhu papile. Naime, ponekad se pojave

znatne razlike u visini podpritiska onog zadatog i stvarnog - radnog. Obično je

radni podpritisak niţi od podešenog zbog gubitaka - slabljenja, najčešće zbog

neispravnosti vodova ili transporta mleka ka sabirniku ili dalje kroz instalaciju

za mleko.

Sa protokom mleka od 4 l/min, opadanje intenziteta podpritiska ne ugro-

ţava normalan reţim rada aparata, a muzne čaše se bez problema zadrţavaju

na papilama. U suprotnom, ako je protok veći, uz pojavu gubitaka - slabljenja

(naprsla creva - ulazi vazduh spolja), otpora (visoko postavljen mlekovod), onda

postoji realna opasnost spadanja muznih čaša sa vimena zbog potpunog gubitka

intenziteta podpritiska.

86

1-elektro motor, 2-pum-pa podpritiska, 3-cilindar podpritiska, 4-prigušivač buke, 5-vod podpritiska, 6-slavina za podpritisak, 7-crevo podpritiska, 8-ventil podpritiska, 9-va-kuummetar, 10-kanta za mleko, 11-poklopac kan-te, 12-pulsator, 14-mle-kovod, 15-kolektor, 16-muzna čaša, 17-provod-nik mleka, 18-provodnik podpritiska, 19-kapa sisi-ne gume

Sl. 11. UreĊaj za mašinsku muţu sa kompletnim delovima:

Za dobar rad aparata za muţu, pumpa podpritiska mora zadovoljiti sledeće

uslove:

Q = Q max

gde je: Q - kapacitet pumpe,

Q max - maksimalna potrošnja podpritiska.

Razliku izmeĎu maksimalne i normalne potrošnje podpritiska, predstavlja

rezervu koja mora biti osigurana pumpom:

dQ = Qmax - Qa

gde je: Qa - potrošnja vazduha muznim jedinicama,

dQ - rezerva vazduha.

Prema tome kapacitet pumpe podpritiska je jednak:

Q = Qa + dQ

Na utrošak podpritiska utiče njegova visina i broj pulsacija. Povećanjem

broja pulsacija i visine podpritiska povećava se potrošnja vazduha (Vipricki).

Cilindar podpritiska sluţi za obezbeĎenje dovoljne visine podpritiska i

odrţavanje nivoa podpritiska u toku rada aparata za muţu. Osim odrţavanja

nivoa, u cilindru se sakupljaju sve mehaničke nečistoće istaloţene iz vazduha,

kao i kondenzovana vodena para. Takvom ulogom cilindar štiti pumpu. Kapa-

citet cilindra podpritiska mora odgovarati broju muznih jedinica. IzraĎuje se

od čeličnog lima. U neposrednoj blizini ili na samom cilindru, nalazi se merni

instrument za merenje visine podpritiska, kao i ventil za regulaciju visine pod-

pritiska.


PROIZVODNJE

87

MAŠINSKA MUŢA

Ventil podpritiska ima ulogu regulacije, odnosno podešavanje visine pod-

pritiska u vodovima za podpritisak u trenutku kada se reţim rada aparata iz bilo

kog razloga naruši.

Ventili mogu biti sa spiralnom oprugom, sa tegom i sa pojačivačem.

Ventil sa oprugom se koristi na pokretnim aparatima za muţu. Radi na prin-

cipu razvlačenja i skupljanja spiralne opruge u momentu nivelacije visine pod-

pritiska preko tela ventila.

Na stacionarnim ureĎajima za muţu se uglavnom koriste ventili podpritiska

sa tegom, kao i ventili sa pojačivačem (servo). Ventili podpritiska sa tegom rade

na principu promene tegova u momentu regulacije podpritiska na telu ventila,

koje je u obliku konusnog leţišta.

Sl. 12. Ventil sa oprugom

Sl. 13. Ventil sa tegom

Ventili sa tegom su dosta precizni, ali su i znatno osetljivi na uslove u ko-

jima se koriste. Najčešća pojava kod njih je slepljivanje tegova koje nastaje pod

uticajem vlage i prašine u stajskom vazduhu.

Ventili sa pojačivačem (servo), su najpouzdaniji i najprecizniji u radu.

Mogu da budu sa jednom ili dve membrane koje na sebi nose telo ventila u

obliku konusa ili kupe. Pomeranje membrane izazvano neravnomernošću pod-

pritiska, uslovljava i pomeranje tela ventila koje promenu reguliše.

Ventili podpritiska se postavljaju na vodove podpritiska, neposredno iza

cilindra podpritiska. Na taj način se obezbeĎuje brzo reagovanje ventila već u

momentu nastajanja neravnomernosti.

88

Sl. 14. Servo ventil podpritiska

sa dve membrane

Sl. 15. Servo ventil podpritiska

sa jednom membranom

Vakuum metar se koristi

za očitavanje visine podpritis-

ka. Kod svih aparata za muţu

se postavlja na vidno mesto.

Uglavnom se koriste vakuum

metri sa savijenom elastičnom

(Bourdon-ovom) cevi, koja se

preko poluge i zupčaste letve

(poluzupčanika) povezuje sa

kazaljkom. Visina podpritiska

se očitava u barima ili kPa.

Pulsator ima osnovnu ulogu da u odreĎenim vremenskim intervalima pre-

kine delovanje podpritiska na papile, tako da ostvari promenu takta muţe sa tak-

tom masaţe. Poţeljan je stalan broj pulsacija (45-60 pulsacionih ciklusa u minu-

ti) u ujednačenim fazama muţe (50-70%).

Pulsatori se meĎusobno razlikuju po pogonu, pulsiranju i podešavanju. Pre-

ma pogonu pulsatori mogu biti pneumatski - zatvoreni, elektromagnetni. Prema

pulsiranju mogu biti sa simultanim i alternativnim pulsiranjem, a prema podeša-

vanju mogu biti sa pojedinačnim i centralnim podešavanjem.

Membranski pulsator se sastoji od četiri komore od kojih su dve komore

promenljivog pritiska, jedna stalnog podpritiska, a preostala četvrta je komora

stalnog atmosferskog pritiska. Ovi pulsatori mogu biti sa membranom koja nosi

dva jednostrana ili jedan dvostrani ventil.

Sl. 16. Vakuum metar


PROIZVODNJE

89

MAŠINSKA MUŢA

a) muža b) masaža

Sl. 17. Membranski pulsator sa membranom

koja nosi dva jednostrana ventila

Princip rada pulsato-

ra sa jednom membranom

se sastoji u sledećem:

Na kućištu pulsatora

nalazi se otvor (4) za

ulazak spoljašnjeg vazdu-

ha, a sa unutrašnje strane

se nalazi membrana (6) sa

ventilom. Ventil ima dve

kape (7) i (8), a preko

stuba za upravljanje (5),

povezan je sa membra-

nom. Pulsator je spojen

sa spoljašnjom komorom

muzne čaše preko prik-

ljučka (1).

U konačnom poloţa-

ju (I), spoljašnja komora

muzne čaše i komora iz-

nad membrane su u spoju

sa atmosferskim pritiskom. Komora ispod membrane spojena je sa sistemom

podpritiska preko kanala (9). Posledica toga je povijanje membrane prema dole.

U konačnom poloţaju (II) prekinuta je veza izmeĎu sisinih guma i čaša i

spoljnjeg vazduha (spuštena gornja kapa ventila (7)). Pomicanjem donje kape

ventila (S), uspostavljena je veza sa sistemom podpritiska. Spoljnjem vazduhu

otvoren je pristup sa donje strane membrane, dok se sistem podpritiska spoji sa

komorom iznad membrane. Membrana se ponovo pomera prema gore i promene

Sl. 18. Membranski pulsator sa membranom

i dvostranim ventilom

90

se nastavljaju. Broj dvostrukih pro-

mena u minuti se naziva pulsacija.

Ritmičkim promenama normalnog

pritiska i podpritiska u spoljašnjim

komorama muznih čaša osiguravaju

se taktovi muţe i masaţe.

a) takt muže b) takt masaže

Sl. 20. Tehnološka šema rada pulsatora u momentu takta muţe i masaţe

1-komora stalnog podpritiska, 2 i 3-komora promenljivog podpritiska

Sl. 19. Šema alternativnog rada pulsatora

na muznim ĉašama


PROIZVODNJE

91

MAŠINSKA MUŢA

Klipni pulsatori su sloţenije graĎe, ali kao membranski rade bez dovoĎenja

dodatne energije. Dejstvom podpritiska i atmosferskog pritiska, ostvaruje se

pomeranje kupa levo - desno, a time se reguliše smenjivanje taktova u muznim

čašama.

Pulsator se sastoji od razdeljenog kli-

pa (6) sa koţnim manţetama prema obe-

ma polovinama cilindra, školjkaste šetalice

(7), koja je zglobno povezana sa poluţnim

mehanizmom sa oprugom. Pulsator je u

direktnoj vezi sa provodnikom podpritiska

preko creva (1). Unutrašnja komora muzne

čaše (5) je pod stalnim podpritiskom koji

se podešava pomoću vijka (2).

U konačnom poloţaju (I) unutrašnja

komora muznih čaša je spojena preko ot-

vora (9) sa spoljašnjim pritiskom. U desnoj

polovini cilindra vlada podpritisak dok

spoljašnji pritisak prodire kanalom (8) na

levu stranu cilindra i potiskuje klip u des-

no. Školjkasta šetalica (7) povlači se najpre

klipom, a kod prolaza mrtve tačke, klip se

prebacuje u desno putem poluţnog meha-

nizma sa oprugom.

Elektromagnetni pulsatori su poslednjih godina sve više u primeni. Oni

rade sa istim brojem pulsacija od 50-60 pulsacija u minutu sa oko 5% odstu-

panja. Eksploataciono su vrlo pouzdani i ne zahtevaju neko posebno odrţavanje.

Promena taktova postiţe se pomoću ventila sa elektromagnetnim upravljanjem.

Za pobuĎivanje elektromagneta od normalne elektro mreţe, koriste se transfor-

mator, ispravljač i prekidač.

U kućištu pulsatora (1), smešten je elektromagnet (2) sa jezgrom (3) na

koju je učvršćen stub (4) dvostrukog ventila. Ventil se sastoji iz gornje (5) i do-

nje (6) kape. Kape se drţe na odreĎenoj udaljenosti člankom (9) i naizmenično

deluju na telo (8). U tom delu se nalazi komora (9). Na nju se nastavlja cevasti

otvor (10) spojen na razdeljivač normalnog pritiska i podpritiska. U donjem delu

tela (8) spojena je cev (11) preko koje od provodnika podpritiska deluje stalni

podpritisak. U gornjem delu kućišta (1) nalaze se otvori (12) za ulaz spoljnjeg

vazduha u pulsator. Čitav gornji deo zaštićen je od prašine poklopcem (13).

Sl. 21. Klipni pulsator: 1-provodnik podpritiska, 2-vijak, 3-kanta za mleko,

4-kućište pulsatora, 5-muzne čaše, 6-klip, 7-školjkasta šetalica, 8-kanal,

9-otvor

92

Kada elektromagnet ne radi, kroz njega ne

prolazi struja. Delovanjem podpritiska preko

cevi (11), privuče se gornja kapa ventila (5), na

gornju površinu tela (8), tako da se zatvori spoj

komore (9) sa spoljnjim vazduhom. Kapa ventila

(6), je pod delovanjem podpritiska i udaljena je

od svog sedišta tela (8), na donjem kraju, tako da

je cevasti otvor (10), spojen na sistem podpri-

tiska preko komore (9). Ovaj poloţaj ventila

pulsatora odgovara taktu muţe. Kada je elektro-

magnet pod naponom, diţe se jezgro (3), a sa

njim zajedno i kape ventila (5,6), tako da donja

kapa prilegne na sedište tela (8) i prekine se veza

komore (9) sa delovanjem podpritiska. Istovre-

meno je gornja kapa ventila (5) dignuta sa svog

sedišta pa je komora (9) spojena za ulazak atmosferskog vazduha, koji ulazi

kroz otvore (12). Normalni pritisak u cevnom nastavku (10) i komorama muznih

čaša, odgovara taktu masaţe. Čim prestane delovanje struje u elektromagnetu,

delovanjem podpritiska, pomakne se ventil u prvobitan poloţaj i proces se

nastavlja.

U pogledu pulsiranja svi pulsatori se mogu svrstati u dve grupe: sa simul-

tanim i alternativnim pulsiranjem.

simultano pulsiranje se karakteriše istovremenim dogaĎanjem istog takta

na svim muznim čašama. Pored toga značajno je opterećenje podpritiskom, ali

se zbog toga znatno umanjuje opasnost od infekcije i povratno kretanje mleka ka

papilama, što uslovljava "kupanje" papila u sopstvenom mleku,

alternativno pulsiranje predstavlja pojavu naizmeničnih taktova kod muz-

nih čaša i to najčešće u unakrsnom rasporedu. Ovde podpritisak moţe da bude

dosta ujednačen, a time se povećava rizik od "kupanja" papila u sopstvenom

mleku.

Prema načinu podešavanja pulsatori se takoĎe dele u dve grupe:

sa pojedinačnim podešavanjem, što znači da svaki pulsator radi nezavisno

i da se moţe pojedinačno podešavati,

sa centralnim podešavanjem, što znači istovremeno podešavanje svih pul-

satora. Kao posledica ovakvog podešavanja često se javlja neravnomernost u

opterećenju podpritiska.

Sl. 22. Elektro magnetni

pulsator


PROIZVODNJE

93

MAŠINSKA MUŢA

Kolektor - sabirnik je u sastavu muzne jedinice, sa zadatkom da razvodi

podpritisak i sakuplja mleko. Za razvoĎenje podpritiska koristi se gornji deo

kolektora, a za sakupljanje mleka, donji deo. Kolektor je svojim gornjim delom

povezan sa spoljašnjim komorama muznih čaša (jedan kolektor četiri muzne

čaše) i pulsatorom, a donjim delom sa unutrašnjim komorama muznih čaša i

kantom za mleko ili mlekovodom.

Kolektor mora da omogući

nesmetano proticanje mleka, ali i

isto tako da spreči povratni tok

mleka. Kolektor mora da ima od-

govarajuću masu, tako da muznu

jedinicu drţi potpuno vertikalno.

Suviše veliki sabirnici povećavaju

masu muznih čaša, oteţavaju ru-

koanje i povećavaju opasnost od

uvrtanja creva provodnika mleka

ili podpritiska. On mora da ima i

odreĎenu zapreminu upravo zbog

sprečavanja smetnji u protoku

mleka. Kolektor mora da u toku

muţe, propušta odreĎenu količinu

vazduha u iznosu od 6-10 l/min,

sa ciljem brţeg transporta mleka,

odnosno sprečavanja povratnog

kretanja mleka ka papilama. Koli-

čina vazduha koja se upušta, u

relaciji sa brojem pulsacija, kre-

će se u granicama od 0,10-0,12

dl/pulsaciji.

Sl. 24. Izgled kolektora firme Bou-matic

Sl. 23. Izgled kolektora: 1-gornji deo za razvođenje podpritiska, 2-donji deo

za prikupljanje mleka

94

Sl. 25. Tehnološka šema korišćenja kolektora: 1- plovak, 2,3-vakuum veza, 4-mlekovod

Muzna čaša se sastoji iz dva dela: spoljnjeg u obliku cilindra (hrom-nikl

čelik) i unutrašnjeg gumenog dela. Gumeni deo se uvlači u metalni, a zbog razli-

ke u prečnicima formiraju prostor u obliku prstena - cilindra. Taj prostor se na-

ziva spoljašnja komora muzne čaše. Unutrašnjost gumenog cevastog dela sači-

njava unutrašnju komoru muzne čaše. Taj gumeni deo mora da bude izraĎen od

vrlo kvalitetne elastične gume, koja mora biti otporna na prskanje kao i uticaje

raznih kiselina (iz mleka, deterdţenata i sredstava za dezinfekciju).

Sl. 26. Sastavni delovi

muzne ĉaše Sl. 27. Gumeni deo muzne ĉaše (sisina

guma) sa osnovnim performansama


PROIZVODNJE

95

MAŠINSKA MUŢA

Gumeni deo muzne čaše (sisina guma) moţe biti izraĎena u različitim obli-

cima, ali sa namerom da se zadovolje dva osnovna zahteva:

da se lagano rastavljaju, peru i sastavljaju,

da se zadovolji principima kvalitetne i sigurne muţe.

Sisne gume treba da se što bolje prilago-

Ďavaju raznim oblicima i veličini papila. Izra-

Ďuju se kao produţne sa mlečnim crevima i

kao dvodelne, odnosno, odvojen je deo za

mleko - mlekovod od sisne gume.

Gornji deo sisinih guma je zadebljala ka-

pa. Moţe biti različite izvedbe, sa osnovnom

namenom da dobro zatvori - stisne sisu u toku

muţe, te na taj način spreči ulazak atmosfer-

skog vazduha u instalaciju za muţu. To se

najbolje postiţe visokim kapama koje zahva-

taju i deo vimena. U tom slučaju moţe biti i

nešto veći prečnik sisinih guma koje odgova-

raju za krave sa razvijenim papilama. Na ka-

pu se nastavlja cilindričan ili blago konusan nastavak sisne gume.

Jedna muzna jedinica ima četiri muzne čaše. U cilju obezbeĎenja stabilno-

sti reţima muţe u teţim uslovima rada (vezani sistem drţanja krava), čine se po-

boljšanja na muznim jedinicama kao što su razne varijante postupka sa pod-

pritiskom u toku muţe. Prema tome muzne jedinice se mogu svrstati u tri grupe:

standardne izrade sa kratkim gumenim crevima prema pulsatoru i kolek-

toru. U unutrašnjoj komori je stalan podpritisak i kreće se oko 40-48 kPa, faza

muţe se prekida fazom masaţe, stoga je u spoljašnjoj komori smena pritiska

vazduha 50-100 kPa. Primenjuje se za muţu u kantu ili u cev mlekovoda, ako je

ona ispod nivoa poda (izmuzište),

sa periodičnim promenama vazdušnog pritiska. Standardne su izvedbe, ali

na spoljašnjem delu muznih čaša imaju otvor sa ventilom za puštanje vazduha u

spoljašnju komoru u taktu masaţe, čime se povoljno utiče na zaštitu vimena u

tom taktu. Koriste se kod muţe u cev mlekovoda koja se moţe postaviti visoko

od poda kod vezanog sistema drţanja krava,

sa različitim podpritiskom, standardne su izrade, ali imaju mogućnost

korišćenja različite visine podpritiska za muţu i za transport mleka. Muţa se

obav-lja sa podpritiskom od 45 kPa, a transport mleka sa 75 kPa. Kolektor sa

trakastim ventilom i plovkom obezbeĎuje primenu različitog podpritiska. Kod

Sl. 28. Izgled razliĉitih izvedbi

sisinih guma

96

ovakvih rešenja ostvaruje se brzi transport mleka čak i kod rešenja kada su cevi

mlekovoda postavljene visoko.

Sl. 29. Mogući oblici muznih jedinica: a) standardne, b) sa periodičnom promenom vazdušnog pritiska, c) sa različitim podpritiskom

Provodnici mleka i podpritiska se meĎusobno razlikuju po tome na kom

tipu aparata se nalaze. Kao provodnik podpritiska koriste se jednostavne cevi

metalne pocinkovane. Prečnik tih cevi zavisi direktno od kapaciteta pumpe pod-

pritiska i kreće se od oko 25 mm za kapacitete od oko 300 l/min, preko 32 mm

za kapacitet od 300-600 l/min, 40 mm za kapacitet od 600-1000 l/min, sve do

prečnika od oko 50 mm za kapacitet od preko 1000 l/min. Umesto metalnih cevi

mogu se koristiti i plastične cevi, pogotovu tamo, gde te cevi nemaju nikakvog

opterećenja.

Za provodnike mleka koriste se cevi od raznih materijala, pre svih od akril-

nog ili silikatnog stakla, ali i od hrom-nikl čelika. Cevi sačinjene od prva dva

materijala su providne, pa se protok mleka moţe da kontroliše. Silikatno staklo

ima odreĎenu prednost, pošto se za čišćenje moţe da koristi temperatura teč-

nosti i do 90 0C (kod akrilnog stakla samo do 60

0C). Unutrašnji prečnik provod-

nika mleka zavisi od njegove duţine i broja muznih jedinica. Prečnik od 32 mm

odgovara duţini mlekovoda od 20 m sa dve muzne jedinice, 38 mm odgovara

duţini mlekovoda od 30 m sa tri muzne jedinice, 38 mm odgovara duţini od

30 m i 12 muznih jedinica, 34 mm za duţinu mlekovoda od 60 m sa pet muznih

jedinica. Cevi mlekovoda se postavljaju pod manjim nagibom od oko 0,4-0,8%

radi lakšeg i brţeg transporta mleka. U nekim specifičnim slučajevima prečnik

cevi mlekovoda moţe biti i do 70 mm. To se uglavnom odnosi na izmuzišta kada

se po jednom radniku korist veći broj muznih jedinica, a potom i kod korišćenja

a) c)

b)


PROIZVODNJE

97

MAŠINSKA MUŢA

kontrolnih mernih ureĎaja za mleko, zbog naglih povećanja protoka kroz mleko-

vod. Nedostatak cevi sa povećanim prečnikom je oteţano pranje i potreba za

pumpama podpritiska sa većim kapacitetom.

Pokazivači protoka mleka su ureĎaji pomo-

ću kojih se odreĎuje kraj procesa muţe, praćenjem

smanjenja protoka mleka. Na taj način vrlo pozi-

tivno utiču na produktivnost muzača, a što je zna-

čajnije štite zdravlje vimena pravovremenim uka-

zivanjem na pojavu "slepe" muţe.

Pokazivači protoka mleka su merači, tako po-

dešeni da reaguju na promenu protoka, odnosno

da registruju smanjeni protok ispod granice od

200 gr/min. U takvim trenucima oni se oglašavaju

zvučnim ili svetlosnim signalom. Mogu da budu

jednostavne konstrukcije, mehanički sa plovkom

ili elektronski. Merači protoka sa plovkom rade na

principu odrţavanja plovka na odreĎenoj visini.

Smanjenjem protoka menja se nivo plovka, a ta

promena biva registrovana zvučnim ili svetlosnim signalom.

Pokazivači protoka mleka u velikoj meri smanjuju kretanje radnika, naro-

čito kod muţe u staji. TakoĎe znatno olakšavaju rad muzaču jer ne iziskuju veli-

ku paţnju na tok muţe.

UreĎaj za merenje količine mleka registruje pomuţenu količinu mleka od

svake krave i to posle svake muţe. Značaj ustanovljavanja količine je višestruk.

Taj podatak se najčešće koristi u planiranju obroka (količinski i po sastavu), kao

i radi praćenja ostalih proizvodnih parame-

tara za svako grlo.

Najjednostavniji ureĎaju su u obliku

staklene (ili neke druge providne) posude sa

gravurom. Zapremina posude je dovoljna za

prihvatanje količine mleka jedne krave pri

jednoj muţi. To praktično znači da broj

ovih posuda mora biti jednak broju muznih

jedinica.

Ovakav princip merenje količine mle-

ka je zastupljen u izmuzištu

Sl. 30. Meraĉ protoka mleka

Sl. 31. Protoĉni meraĉ koliĉine

mleka

98

Kod ureĎaja za muţu krava u stajama, odnosno pri muţi u mlekovod,

koriste se merači količine mleka protočnog tipa. Znatno su manjih dimenzija od

prethodnih. Funkcionišu na principu prihvatanja male količine mleka u deo

posude, koja se kasine srazmerno prihvaćenoj količini, koristi kao polazni

parametar za utvrĎivanje ukupne količine mleka po muţi.

Protočni merač količine mleka se ubraja u sastavni deo muzne jedinice i

poseduje ga svaka muzna jedinica.

TIPOVI APARATA ZA MAŠINSKU MUŢU

Prema načinu korišćenja aparati za muţu se mogu podeliti na: pokretne,

polupokretne i nepokretne.

Pokretni aparati za muţu su u stvari sklop svih delova aparata smešten na

pokretnu platformu. Najveći broj aparata iz ove grupe ima samo po jednu muznu

jedinicu, reĎe po dve. U oba slučaja, koristi se jedan pogonski deo. Ovaj tip apa-

rata ima odreĎene prednosti kao što su:

niska nabavna cena,

jednostavna primena u različitim uslovima,

jednostavno odrţavanje,

mogućnost korišćenja za muţu do 10 krava.

Sl. 32. Pokretni aparat za muţu sa jednom

muznom jedinicom

U toku muţe kante za mleko ostaju na pokretnoj platformi, a do vimena

krave razvlače se creva voda podpritiska i mleka. Njihova duţina je oko 2,5 m.

Zapremina kanti za mleko je od 15-20 l.


PROIZVODNJE

99

MAŠINSKA MUŢA

Polupokretno aparati aparati se odlikuju odvojenim pogonskim delom od

radnog dela. Pogonski deo se smešta u posebnu prostoriju u neposrednoj blizini

staje, a u staju se instalira cev za podpritisak. Cev se postavlja na visini drţača

vezova (170-180 cm). Na cevi se na rastojanju do 2,2 m nalaze slavine - prik-

ljučci za muznu jedinicu. Muţa kod ovih aparata se obavlja u kantu.

Prednost korišćenja ovih

aparata je u odvajanju pogon-

skog dela od muzne jedinice.

Na taj način nema mogućnosti

uznemiravanja grla radom mo-

tora. MeĎutim, muţom u kan-

tu, ostaje obaveza da se posle

svake krave kanta odnosi van

objekta, prazni i ponovo vraća

nazad.

Ovaj sistem muţe moţe biti opravdan za muţu do 20 krava.

Nepokretni aparati su slični polupokretnim, samo se uz vod podpritiska u

staju instalira i mlekovod. Muţa se izvodi u cev mlekovoda pomoću podpritiska

iz cevi za podpritisak i muznih jedinica koju radnici muzači nose sa sobom u

staju. U toku muţe, mleko odmah dolazi u cev mlekovoda, a potom u rashladne

sisteme čime se povoljno utiče na higijenu i ispravnost mleka.

Izbor tipa aparata

za muţu najčešće zavisi

od broja krava. Za naj-

manje posede od samo

nekoliko krava pa do

desetak komada, moţe

se koristiti pokretni apa-

rat za muţu. U slučaju

većeg broja krava do 20,

mogu biti primenjeni

polupokretni aparati. U

slučaju većeg broja kra-

va prednost svakako treba dati nepokretnim aparatima. Time se na samom po-

četku mogu izbeći nepotrebni troškovi (za slučaj proširenja i povećanja kapa-

citeta farme), uz visok nivo kvaliteta proizvoda.

Sl. 33. Polupokretni aparat za muţu

Sl. 34. Nepokretni aparat za muţu

100

POLUAUTOMATSKI APARATI ZA MUŢU

Muţa predstavlja višestruko sloţen rad, pri čemu se izdvajaju sledećih ne-

koliko vaţnih stvari:

sa muţom se ostvaruje proces dobijanja glavnog proizvoda jedne grane

stočarstva,

proces muţe je veoma osetljiv, naročito kod visoko mlečnih grla sa oko

25 l/dan, a ostvaruje se na grlima visoke vrednosti, pa se svaki poremećaj nega-

tivno odraţava na zdravlje, proizvodnju ili na troškove,

u procesu muţe istovremeno učestvuje čovek, mašina i proizvodno grlo,

pa se ta celina mora da uskladi,

veliki utrošak rada i vremena, što je uslovljeno fiziološkim procesom,

pa muţa zahteva od 50% do 2/3 ukupnog vremena rada sa kravama (30-70

časova/grlo/godina),

veliki utrošak energije radnika, koji su iznad granice trajnog opterećenja

(kao kod najteţih radova),

higijena mleka, a to znači i njegova vrednost, u velikoj meri zavise od

muţe - ako se ona loše obavlja, nastaju veliki gubici i troškovi.

Opšti zahtevi

Procesu mašinske muţe mora da prethodi priprema, koja znači vaţnu radnu

operaciju sa obaveznim uključivanjem masaţe vimena. MeĎutim, veći značaj

često ima domuzavanje - naknadna muţa, pogotovu zbog toga što moţe da obu-

hvati 30-50% od ukupnog trajanja vremena muţe. Naknadna muţa je pod direkt-

nim uticajem tehničkih rešenja aparata za muţu, kao i načina njihove primene.

Aparati za muţu u tom pogledu moraju da ispune dva vaţna zahteva:

konstantan i pravilan odnos pulsacija. Taj odnos moţe da bude različit: od

uobičajenih odnosa takta muţe i takta masaţe sa 1:1, do 2:1 kod brze muţe ili

1:2 kod spore ili zaštitne muţe,

potpuno stabilan podpritisak. Odrţavanje uobičajenog podpritiska od oko

45-50 kPa nije teško kod instalacija manjih duţina. MeĎutim, kod većih duţina

nastaju poteškoće. Odstupanja stoje u direktnoj korelaciji sa duţinom mleko-

voda. Pravilan izbor pumpi podpritiska reguliše eventualne poteškoće.

Da bi se odrţao konstantan podpritisak u toku procesa muţe, kapacitet

pumpe podpritiska mora da iznosi najmanje 100 l/min kod aparata sa jednom


PROIZVODNJE

101

MAŠINSKA MUŢA

muznom jedinicom, a oko 170 l/min kod aparata sa dve muzne jedinice. MeĎu-

tim, ako su dve muzne jedinice u sistemu mlekovoda duţine 20-30 m, onda se

kapacitet pumpi podpritiska mora povećati na oko 300 l/min. Istina, sa poveća-

njem broja muznih jedinica (na primer na 5 ili 10), potreban kapacitet po jednoj

muznoj jedinici se smanjuje na oko 100 l/min.

Stabilnost podpritiska se postiţe i pomoću odgovarajućeg prečnika provod-

nika mleka i podpritiska (30 do 50, odn. 30-40 mm) i odgovarajuće veličine

sabirnika mleka. Od značaja je i poloţaj mlekovoda. Najpovoljniji poloţaj za

odrţavanje stabilnosti podpritiska je poloţaj ispod nivoa aparata za muţu.

1-vakuum pumpa,

2-vakuum cilindar,

3-vakuum ventil,

4-vakuumetar,

5-pulsator,

6-vakuum vod,

7-kolektor,

8-muzna čaša,

9-mlekovod,

10-sabirnik,

11-pumpa za mleko

Sl. 35. Primer pravilnog rasporeda i poloţaja opreme za mašinsku muţu: pogonski motor (1) je u posebnoj prostoriji, koja bi trebalo da bude najudaljenija od staje, oprema za prihvatanje i smeštaj mleka i kontrolu muže je posebno smeštena, te su samo nepo-sredni radni delovi u staji, mlekovod je ispod površine staje čime se olakšava tok mleka

Ipak, mogućnost postavljanja i korišćenja ureĎaja sa različitom visinom

podpritiska ima poseban značaj. Jedna visina podpritiska (50 kPa), sluţi za rad

aparata - muţu, a druga visina (70 kPa), koristi se za transport mleka kroz mle-

kovod. Istina, ukoliko u staji ne postoje nikakvi usponi ili promene pravca kreta-

nja mleka, moguće je stalnu visinu podpritiska postići i sa standardnom opre-

mom za muţu.

Poluautomatski ureĊaji

Povećanje produktivnosti rada kod mašinske muţe sve više se postiţe sa

povećanjem broja muznih jedinica po jednoj radnoj snazi, pošto se na duţinu

trajanja procesa muţe ne moţe ozbiljnije da utiče. Ali, povećanje broja muznih

jedinica ima za posledicu i pojavu "slepe" muţe. Taj period u stvari znači nasta-

vak rada aparata za muţu i izvan vremena stvarno potrebnog za muţu, odnosno

102

sa vrlo malim protokom mleka. Njen početak se različito računa, ali se smatra da

ona nastaje u trenutku kada je protok mleka ispod 200 gr/min. Pri radu sa većim

brojem muznih jedinica, radnik nije u stanju da podjednako kontroliše sve muz-

ne jedinice i na vreme reaguje, baš u trenutku kada nastane "slepa" muţa. Iz tog

razloga aparati za muţu se opremaju dopunskom opremom koja pomaţe muzaču

da proces muţe sa većim brojem muznih jedinica, pravilno i bez "slepe" muţe,

dovede do kraja. Ti dodaci oplemenjuju aparat i prevode ga u poluautomatske

sisteme.

Poluautomatski sistemi se mogu koristiti gotovo na svim tipovima muznih

aparata. Njihov značaj je vrlo velik tim pre što je poznata činjenica da je nemo-

guće formirati grupe krava sa istom duţinom trajanja procesa muţe. Kod ocene

značaja ne treba zaboraviti da se kontrolom muţe i prekidanjem njenog toka,

isključuje opasnost od "slepe" muţe, a time i opasnost od oštećenja vimena.

Najjednostavnije rešenje poluautomatskog ureĎaja za kontrolu muţe je ono

koje iskazuje kraj normalnog toka muţe. Kod takvih rešenja se zvučnim ili svet-

losnim signalima skreće paţnja radniku na kraj toka muţe, odnosno na početak

"slepe" muţe. MeĎutim, to je sve što oni mogu, ali to svakako nije dovoljno, jer

opasnost koju donosi "slepa" muţa ostaje. Iz tog razloga bolja rešenja su sva-

kako ona koja mogu da prekinu proces muţe u onom trenutku kada se završi

glavna muţa ili puni tok mleka. Ova grupa ureĎaja se zasniva na dva tehnička

principa:

Princip I: Potpuno isključiva-

nje aparata za muţu neposredno po-

sle smanjenja protoka mleka u ne-

koj količini, koja se moţe da podesi

(ili unapred odredi). Ova tehnička

rešenja imaju dva pravca razvoja:

sa isključivanjem rada pulsa-

tora, pri čemu muzne jedinice osta-

ju u nepromenjenom poloţaju, što

znači da i dalje ostaju pod uticajem

podpritiska, kao i u toku muţe. Ovo

rešenje ima prednosti što se nakna-

dna muţa moţe da ostvari ponov-

nim uključivanjem aparata za muţu

i neposrednom kontrolom toka mu-

ţe do kraja.

Sl. 36. UreĊaj za poluautomatsko isklju-

ĉivanje aparata za muţu sa prekidanjem

podpritiska, ali bez skidanja muznih jedi-

nica, sa najvaţnijim delovima:

1 i 3 plovak i magnet, 4 i 5 dve komore, 6-membrana, 7-ventil, 8-vod podpritiska


PROIZVODNJE

103

MAŠINSKA MUŢA

sa isključivanjem pulsatora i istovremenim skidanjem muznih jedinica,

a to znači sa isključivanjem dejstva podpritiska. Tada se ukupan rad oko muţe

skraćuje, i u velikoj meri olakšava, ali sa gubicima mleka koje bi se dobilo nak-

nadnom muţom.

Sl. 37. Elektronsko-pneumatski automat za pre-

kidanje rada pulsatora i skidanje aparata za

muţu jednostavnije graĊe, gde se kontrola toka

muţe vrši elektronski, a prekid podpritiska i ski-

danje muznih jedinica pneumatski uz pomoć

plovka (7) i magneta (8) kao i cilindra podpri-

tiska (10)

Sl. 38. Rešenje za prekid pod-

pritiska i njegovu pojavu u cilin-

dru za skidanje i drţanje muz-

nih jedinica (2)

Princip II: U zavisnosti od ostvarivanja toka muţe aparati za muţu regulišu

visinu podpritiska i broj pulsacija. Na početku muţe podpritisak je niţi sa pro-

duţenim trajanjem takta odmora. Takav rad traje se do nastanka punog toka

mleka ili glavne muţe. Smanjenjem protoka mleka, pri kraju muţe, podpritisak

se ponovo smanjuje na početnu visinu, sa promenim trajanja duţine taktova.

Takt masaţe ponovo duţe traje.

Kod aparata za muţu sa isključivanjem procesa muţe, ali bez skidanja

muzne jedinice sa vimena, najčešće se koriste pneumatski automati. Protok mle-

ka je po pravilu preko plovka, koji reaguje na količinu mleka. Kada količina

mleka opadne, podiţe se magnet, pomoću kojeg su povezane odreĎene komore

koje su inače meĎusobno rastavljene membranom. Na membrani se nalazi ventil

koji prekida tok podpritiska ka pulsatoru. Za ponovno uključenje dovoljno je

104

podići jedno dugme, kojim se omogućava ulazak spoljnjeg vazduha i ponovno

uspostavljanje podpritiska u pulsatoru. Jednim uključivanjem, obavlja se nak-

nadna muţa u trajanju od oko 20 sec, što se, po potrebi, moţe i da ponovi.

UreĎaji za isključi-

vanje muţe i skidanje

muznih jedinica imaju

elektronsko-pneumatske

ili pneumatske automate.

Kod elektronsko-

pneumatskog automata

kontrola toka mleka i po-

java signala smanjenja

protoka, ostvaruje se

elektronski, dok se pre-

kid podpritiska i skida-

nje muzne jedinice, reša-

va pneumatski. U praksi

se ovakva rešenja pojav-

ljuju u više varijanti.

Potpuno pneumatski automati imaju, kao i prethodni, plovak za isključi-

vanje i uključivanje: smanjenjem protoka mleka prekida se dovod podpritiska u

sabirnik mleka (kolektor) i istovremeno dovodi u cilindar za skidanje i drţanje

muzne jedinice.

Sloţeniji ureĎaji za prekid rada aparata za muţu i skidanje muznih jedinica,

imaju mehaničke drţače (mehaničke ruke), koje prihvataju skinute muzne jedi-

nice. Po prihvatanju jedinice, mehanička ruka se otklanja u stranu, čime se oslo-

baĎa prostor za nesmetano kretanje krava u izmuzištu.

Aparati za registraciju podpritiska i pulsacija (broja pulsacija i trajanja

pojedinih taktova) vrlo su značajni za praktičnu primenu i to iz više razloga.

U početku rada aparata za muţu podpritisak ima visinu oko 30 kPa i sma-

njenim brojem pulsacija na 50 /min i odnos taktova od 1 : 2. Takav reţim rada

traje do pojave povećanog protoka koji premašuje donju granicu od 200 gr/min.

Odmah po tom, uspostavlja se normalni reţim rada, a to znači 50 kPa visina

podpritiska, odnos taktova 1 : 1, kao i broj pulsacija na 60/min. Ovaj reţim se

odrţava za svo vreme trajanja muţe, dok je protok mleka veći od podešenog -

zadanog (200 gr/min).

Sl. 39. Primer pneumatskog automata sa plovkom (6),

koji reaguje na protok mleka i iskljuĉuje podpritisak

za muţu, a ukljuĉuje sistem za skidanje i zadrţavanje

muzne jedinice (1)


PROIZVODNJE

105

MAŠINSKA MUŢA

Kada protok mleka pos-

tane manji od podešenog, po-

novo se uključuje početni re-

ţim. Vrednost podpritiska se

reguliše preko stabilizatora sa

membranom pomoću predaj-

nika i komore sa plovkom,

koji stoje u uzajamnoj vezi.

Za praktičnu primenu je od

značaja da se zaštitni reţim

rada odrţava preko signalne

lampe, čime se skreće paţnja

na pribliţavanje kraja muţe

ili promene reţima rada.

UporeĎenje različitih sis-

tema tehničkih rešenja mogu-

će je samo po različitim oso-

binama i parametrima, od ko-

jih treba posebno istaći (pored uobičajenih, kao što su nabavna cena, ušteda rad

i sl.) dejstvo na "slepu" muţu. Ovaj parametar dobija na značaju sa povećanjem

vrednosti grla (povećanjem mlečnosti), kao i sa ţeljo da se takva grla drţe što

duţe u eksploataciji.

Dejstvo podpritiska sa različitim visinama

i duţinom tajanja, ima najveći uticaj na pojavu

i negativne efekte "slepe" muţe. U svim sluča-

jevima (prekid pulsiranja i zadrţavanje podpri-

tiska, dvostepeni podpritisak, različiti pulsa-

cije i sl.) u značajnoj meri se postiţu pobolj-

šanja sa smanjivanjem negativnog uticaja

"slepe" muţe. Potpuno isključivanje rizika od

"slepe" muţe, postiţe se samo skidanjem muz-

ne jedinice sa vimena na kraju muţe, sa rizi-

kom nedovršenog domuzavanja.

Novije generacije aparata za muţu imaju

mogućnost stimulacije krave na odavanje mle-

ka. Ta se stimulacija sagledava u masaţi sise

pomoću sisine gume – unutrašnjeg dela muzne

Sl. 40. Sloţeniji tip aparata za prekid muţe i

skidanje muzne jedinice sa njenim pomeranjem

boĉno u stranu pomoću mehaniĉke ruke

Sl. 41. Deo mehaniĉke ruke

za skidanje muzne jedinice

106

čaše. Naravno to se odvija automatski. Reţim rada pri stimulaciji se karakteriše

niskim podpritiskom u početku rada 20 kPa, ali sa velikim brojem vibracija

sisne gume u gornjem delu. To vibriranje traje od 40-90 sekundi dok se ne

uspostavi puni tok mleka.

Sl. 42. Efekti rada automatskog stimulatora

toka muţe

Sl. 43. Izgled ureĊaja

za stimulaciju muţe

SISTEMI ZA AUTOMATSKU MUŢU

Činjenica je da se nalazimo na početku uvoĎenja značajnih promena u

oblasti drţanja muznih krava. Tokom 1993. na 100.000 farmi u EU bilo je više

od 50 krava. Ovo ukrupnjavanje stada se nastavlja, a time se povećava i opte-

rećenost odgajivača, posebno na porodičnim farmama. Poznato je poreĎenje

40-časovne radne nedelje industrijskih radnika u Evropi, pri čemu postoji i ten-

dencija daljeg smanjenja, sa radnom nedeljom farmera. Naime, odgajivači muz-

nih krava, koji poseduju više od 50 krava na farmi, i dalje rade 60-70 časova

nedeljno. UnapreĎenje rezultata uzgoja i povećanja mlečnosti nastaviće se i na-

rednih godina (Mvssing i sar., 1998).

U klasičnim sistemima, gde se muţa obavlja dva puta dnevno, visoko pro-

duktivna muzna grla dolaze u izmuzište sa veoma teškim vimenima. Češća muţa

je veoma značajna radi smanjenja ovog opterećenja vimena. U nekim zemljama,

kao što su SAD i Izrael, na nekim velikim farmama, krave se već muzu tri, pa i

četiri puta dnevno. U trenutnim uslovima u zapadnoj Evropi, zbog skupe radne

snage, ovaj postupak je nemoguće primeniti (Rossimg i sar., 1998).


PROIZVODNJE

107

MAŠINSKA MUŢA

Proizvodnja mleka podrazumeva besprekornu čistoću i higijenu. Zato

je neophodno da oprema i ureĎaji za muţu zadovoljavaju stroge standarde iz

ove oblasti. U narednim godinama se očekuje dalje pooštravanje ovih propisa

(De Boer i sar., 1994). Industrija prerade mleka, različitim programima, moti-

više proizvoĎače da se pridrţavaju higijenskih zahteva i da mlekarama isporu-

čuju visokokvalitetno mleko. Senzori i kompletni sistemi praćenja i kontrole na

farmi omogućuju odgajivaču pravovremeno uočavanje i reagovanje na promenu

kvaliteta mleka. Zamena ručne muţe krava mašinskom počela je pre više od sto

godina. To je bila najznačajnija inovacija u proizvodnji mleka koja je dovela

do ogromnih ušteda na farmama muznih krava. Ipak, angaţovanje radne snage

na ovim farmama i dalje je značajno, najpre zahvaljujući trendu ukrupnjavanja

stada.

Primena automatskih sistema omogućuje češću muţu bez učešća ljudskog

rada, tj. dalje smanjenje angaţovanja radne snage. Tako, upotreba robota za mu-

ţu otvara nove perspektive u oblasti proizvodnje mleka.

U razvoju i usavršavanju automatskih sistema za muţu, naglasak je do sada

stavljan na obavljanje muţe bez učešća čoveka i stvaranje uslova u kojima krave

po slobodnoj volji pristupaju robotu više puta dnevno.

KONSTRUKCIJA SISTEMA

Jedan automatski sistem za muţu sastoji se iz više elemenata:

- muzni boks,

- muzni robot,

- muzna jedinica,

- pogonska jedinica,

- elementi staje i kretanje krava.

Muzni boks

U nekim klasičnim objektima za slobodni sistem drţanja muznih krava mo-

guće je instaliranje robota za muţu u postojeće izmuzište, ali je jedan robot za

svaku staju suviše skup. Razmatrana je i mogućnost pomeranja robota sa jednog

na drago muzno mesto u izmuzištu, ali je konačno ipak dizajniran specijalan

muzni boks koji ima isključivu namenu opremanja robotom za muţu i koji je

potpuno izdvojen iz postojećeg izmuzišta.

108

Muzni robot

Robot se sastoji iz sistema senzora koji registruju i definišu tačan poloţaj

sisa i pokretnog ureĎaja koji postavlja muzne čaše na sise.

Sl. 44. Šema automatskog sistema za muţu (melk-robot)

Određivanje položaja sisa

Poloţaj sisa zavisi od stadijuma laktacije i vremena muţe, a razlikuje se

izmeĎu rasa, stada, pojedinih grla, a menja se i kod iste krave tokom vremena.

Široko variranje poloţaja sisa i pomeranje krave i vimena tokom lociranja zah-

teva jako prilagodljiv i fleksibilan sistem.

Poloţaj sisa zavisi i od toga da li je krava leţala ili stajala neposredno pre

dolaska do robota. Zato se lociranje poloţaja sisa mora prilikom svake muţe po-

novo obavljati, jer poloţaj koji je jednom utvrĎen ne mora da se ponovi i kod

naredne muţe, pa se ni muzna jedinica ne moţe pravilno postaviti na vime.

Trenutno primenjeni automatski sistemi za muţu opremljeni su obično ne-

kim od sledeća dva ureĎaja za lociranje:

- dva ultrazvučna senzora, od kojih jedan odreĎuje poloţaj prednje desne

sise, a dragi, obrtnim poljem, meri rastojanja i uglove izmeĎu prednje desne i

ostale tri sise (Hogewerfisar*, 1992),


PROIZVODNJE

109

MAŠINSKA MUŢA

- laserski senzor koji odreĎuje poloţaj sisa u odnosu na jednu referentnu

tačku na "ruci" (nosaču) robota (Dalebomt, 1993).Ostali sistemi su trenutno u

eksperimentalnoj fazi razvoja (Rossing i Hogewerf, 1997).

Postavljanje muzne jedinice

Postavljanje muznih čaša na sise je dinamičan proces. Krava i vime se ne-

pravilno i često pomeraju, pa sistem za lociranje sisa mora kontinuirano da prati

poloţaj sisa u svakom trenutku vremena. TakoĎe, ureĎaj za postavljanje muznih

čaša mora da bude tačan i da brzo reaguje, kako bi mogao da prati pomeranje

sisa tokom postavljanja čaša. Zato je potrebno da se paţljivo utvrdi odnos teţine

"ruke" robota koja nosi muznu jedinicu i potrebne brzine njenih pokreta.

Pri postavljanju čaša, ureĎaj moţe prići vimenu sa boka, sa zadnje ili sa do-

nje strane (Schon i sar., 1992, Rossing i Hogewerf, 1997). Ukoliko se postav-

ljanje vrši sa zadnje strane, zadnje noge krave moraju biti razmaknute kako bi se

sprečilo prljanje ureĎaja.

Do sada su razvijena dva tipa "ruke" robota.

Jedna je "ruka" sa četiri stalno postavljene muzne čaše. U ovom slučaju

muţa svih četvrti sise moţe da počne istovremeno (Bottema, 1992, Vam djev

Mmde i Lubberimk, 1992). Muzne čaše mogu da budu direktno vezane za nosač

robota ili za poseban nosač kojim upravlja nosač ("ruka") robota. U tom slučaju

nosač moţe da opsluţuje više muznih boksova.

Druga varijanta je ruka sa "hvatačem". Ovaj sistem oponaša pokrete uobi-

čajenog ručnog postavljanja muzne jedinice (Street i sar., 1992; Duck, 1992).

Muzna jedinica se postavlja tako što nosač sa hvatačem premešta muzne čaše

pojedinačno (jednu po jednu) sa leţišta na bočnoj strani muznog boksa na sise.

Sam postupak zahteva više vremena i duga creva za mleko i vazduh. U unutraš-

njost samih čaša su ugraĎeni senzori koji po postavljanju prepoznaju sise i upo-

zoravaju na nepravilno postavljene muzne čaše.

Muzna jedinica

Osnovni elementi klasičnih ureĎaja za muţu ugraĎeni su i u automatske sis-

teme za muţu. Jedina razlika je u tome što kod automatskih sistema muzna jedi-

nica ne sadrţi kolektor za mleko, već se ono mlekovodnim crevima sa muznih

čaša upućuje direktno prema mernoj sabirnoj posudi ili protočnom meraču.

110

Pogonska jedinica

Pogonska jedinica takoĎe objedinjuje sve uobičajene delove, kao što su va-

kuum pumpa, kompresor, ureĎaj za pranje sistema i kontrolni ureĎaj. Kontrolni

sistem ne prati samo rad robota tokom muţe nego i vrata i prolaze za usmera-

vanje i kretanje krava pri dolasku i odlasku od muznog boksa. Kontrolni sistem

upravlja muţom na osnovu baze podataka o svim kravama, kojom kontinuirano

raspolaţe jer je u stalnoj komunikaciji sa centralnim upravljačkim sistemom

farme. Posebno je vaţno da ovaj sistem, na osnovu podataka o kvalitetu mleka,

odlučuje i o torne da li mleko pojedine krave treba izdvojiti ukoliko ne zadovo-

ljava standarde o ispravnosti.

Pranje sisa

Automatsko pranje i čišćenje vimena mogu se obaviti rotacionim četkama

ili diskovima, sa ili bez prisustva vode (Vam der Limde i Lubberimk, 1992).

Jedan od ovih ureĎaja, koga opisuje Bottema (1992), rasprskava vodu po muz-

noj čaši nakon njenog postavljanja na sisu. U okvira ovog postupka, prvi mlaz

mleka se izdvaja. Dalebomt (1993) opisuje drugi ureĎaj, koji koristi mekane

ubruse.

Ogledi sa različitim sistemima automatskog pranja vimena i sisa dokazali

su opravdanost njihove primene, ali i da se ipak ne moţe postići potpuno ukla-

njanje vidljive nečistoće (Schuiling, 1992). Sise koje su zaprljane suvom bale-

gom mogu se očistiti jedino posle natapanja vodom. Sistemi se razvijaju tako da

ovu funkciju završe pre ulaska krave u muzni boks. Ceo ovaj postupak obuhvata

kvašenje, pranje i sušenje vimena i sisa. Dezinfekcija sisa posle muţe vrši se

rasprskavanjem sredstva mlaznicama koje su ugraĎene u pod muznog boksa ili u

nosač muzne jedinice ("ruku" robota).

Pranje uređaja za mužu

Pranje sistema vrši se na isti način kao i kod klasičnih izmuzišta, gde se ono

sprovodi posle svake muţe. Specifičnost automatskih sistema je u tome što se

muţa vrši kontinuirano tokom celog dana, pa je neophodno ostvariti potrebnu

učestalost pranja kako bi sistem tokom celog dana zadovoljavao stroge zahteve

za higijenom. Zbog učestalije i pojedinačne muţe, moţe se reći da kroz mleko-

vode automatskog sistema tokom celog dana kontinuirano protiče neka količina

mleka. Neki ogledi su čak pokazali da antibakterijsko dejstvo sveţeg mleka sma-

njuje broj bakterija u mlekovodnom sistemu (Schuiling, 1995). I pored toga,


PROIZVODNJE

111

MAŠINSKA MUŢA

činjenica je da se izmeĎu dva pranja broj bakterija u elementima sistema ekspo-

nencijalno povećava, pa stoga sistem mora temeljno da se opere najmanje tri

puta dnevno.

Elementi staje i kretanje krava

Kod klasičnih izmuzišta, muzači pre muţe uvode grla u pripremnu prosto-

riju, odakle ova ulaze u samo izmuzište. Primenom automatskih sistema za mu-

ţu se očekuje da krave po slobodnoj volji posećuju muzni boks nekoliko puta

dnevno. Radi toga će upravo funkcionalna organizacija stajskog prostora, a po-

sebno poloţaj i izgled muznog boksa, presudno uticati na učestalost muţa. Veći

broj ogleda pokazao je da jednosmerni hodnici za kretanje obezbeĎuju siguran

prolaz svih krava kroz muzni boks tokom dana, ali i da su grla prinuĎena da se

kreću kroz prostor sa leţištima, a da se manje zadrţavaju u prostoru za ishranu

Ketelaar-ge Lauwere i sar. (1996) zaključuju da se uvoĎenjem automatskih

sistema za muţu ispoljavaju i specifični efekti socijalne hijerarhije krava. Ovi

efekti neće mnogo uticati na učestalost muţa i vreme provedeno u leţanju ili

konzumiranju hrane, ali će značajno odrediti termine odlaska i vreme zadrţa-

vanja pojedinih krava u muznom boksu, pa time i vreme zadrţavanja grla u pro-

storu za ishranu i u čekalištu ispred ulaza u muzne boksove. Manje dominantna

grla moraće termine svojih poseta muznim boksovima da prilagode ponašanju

dominantnih krava tako što će na muţu odlaziti u mirnijim periodima dana.

Winter i sar. (1992) primećuju i da se iz ovog razloga generalno poremetila

sinhronizacija ishrane.

EFEKTI

UreĎaji za automatsko pozicioniranje i postavljanje muzne jedinice na vime

razvijani su u mnogim zemljama i uz primenu različitih principa i tehnika

(Schön i sar., 1992, Mossimg i sar., 1994, Rossing i Hogewerf, 1997). Svi oni

imali su jedan zajednički cilj: potpunu automatizaciju postupka muţe i efikasnu

proizvodnju mleka uz stalnu brigu o ljudima i ţivotinjama.

Krajem 1997., na farmama i u istraţivačkim institutima, u funkciji se nala-

zilo 175 ureĎaja za automatsku muţu krava sa 320 muznih boksova. Danas je

već oko 500 farmi muznih krava u razvijenim evropskim zemljama standardno

opremljeno robotima za muţu. Najveći deo nalazi se na farmama u Holandiji.

Očekuje se da će 2005. u Holandiji 5-20% farmi biti opremljeno potpuno auto-

matizovanim sistemima za muţu (De Boer i sar., 1994).

112

Dalji razvoj automatskih sistema za muţu biće odreĎen troškovima za nji-

hovu nabavku i odrţavanje, cenom mleka i uštedama koje bi se ostvarile podiza-

njem novih ili adaptacijom starih staja za prelazak na automatski sistem muţe.

Uticaj na ljude

Generalno, mašinska muţa se moţe oceniti kao srednje naporan posao (Belt

i Zegers, 1984). Istraţivanja Hildebranda (1989) pokazala su da se 40% muzača

ţali na bolove u leĎima, a 30% na bolove u vratu i ramenima. UvoĎenje auto-

matske muţe će znatno smanjiti ove zdravstvene probleme, smanjiti opterećenje

i vreme angaţovanja radnika. Pored toga, ova izmena zahteva potpuno drugačiji

pristup postupku muţe, njenom izvoĎenju, upravljanju muţom i organizaciji

rada oko muţe. Automatska muţa doprinosi smanjenom mentalnom i fizičkom

opterećenju radnika, ali moţe i da izazove teškoće, zbog upućenosti farmera na

rad sa ovom izuzetno sloţenom opremom.

Efekti uvoĎenja automatske muţe u svakodnevnu upotrebu na farmi zavi-

siće od karakteristika same farme. Testiranja izmenjenih struktura radnog vre-

mena (Somck, 1996) pokazala su da se pri automatskoj muţi, sa tri muţe na dan,

postiţe značajno smanjenje udela ljudskog rada od 37,5%. Automatska muţa sa

kompjuterskom kontrolom kretanja krava i drţanjem krava u kontrolisanim uslo-

vima unutar staje tokom cele godine rezultuje daljim smanjenjem udela ljudskog

rada od 66,1%.

Uticaj na ţivotinje

Iako je mlečnost krava u poslednjih 40 godina gotovo udvostručena, naj-

veći deo ovih visokoproduktivnih grla se i dalje muze dva puta dnevno. Pri

tome, grla dolaze u izmuzište sa jako oteţalim vimenom. Automatski sistem

omogućuje da se muţa obavlja češće. Istraţivanja su pokazala da su krave pro-

vodile više vremena leţeći, ukoliko su na muţu išle više puta u toku dana

(Ipema i sar., 1988). Produţeno vreme boravka na leţištu objašnjava se smanje-

nom napetošću vimena, na šta grlo povoljno reaguje. Krave se više ne muzu

u grupama već pojedinačno tokom celog dana. U nekim situacijama krave se

puštaju i na ispašu, tokom celog dana ili u odreĎenim periodima dana.

Praktična iskustva farmera pokazuju da su krave u velikoj meri osloboĎene

stresa zbog mogućnosti kreiranja sopstvenog individualnog dnevnog ritma.


PROIZVODNJE

113

MAŠINSKA MUŢA

Koliĉina i kvalitet pomuţenog mleka

Upotrebom robota za muţu omogućuje se češća muţa, što povećava i koli-

činu pomuţenog mleka. Erdman i Varmer (1995) su zaključili da tri (umesto

dve) muţe dnevno rezultuju povećanjem ukupno pomuţenog mleka tokom lakta-

cije za 10-15%. Do istog rezultata su, u sličnom istraţivanju, došli i Ipema i

Benders (1992). Ogledi Maltza i Metza (1994) takoĎe su pokazali da se na pro-

dukciju mleka tokom laktacije moţe uticati promenom učestanosti muţe. Ipema

i Schuittng (1992) upozoravaju da povećana učestalost muţa dovodi do pove-

ćanog sadrţaja slobodnih masnih kiselina u mleku. Muzači tokom muţe treba da

uoče i izoluju krave kod kojih se pojavljuju nedostaci bilo koje vrste i pore-

mećaj u kvalitetu mleka. Kontrola i upozoravanje na ove pojave izvodi se senzo-

rima (davačima) koji su sastavni deo muzne opreme i koji tokom muţe kontinui-

rano vrše merenje različitih fizioloških parametara (Maatje i sar., 1994). Poseb-

no se razvijaju davači koji daju informacije o sastavu mleka i pojavi upale vi-

mena. Najčešći i najraniji znak pojave mastitisa su povećane koncentracije

natrijuma i hlora koje menjaju električnu provodljivost mleka, pa je upravo

merenje ove vrednosti najpouzdaniji metod ranog otkrivanja mastitisa u poje-

dinim četvrtima vimena. Davači koji mere električnu provodljivost mleka su

sastavni deo svake muzne čaše (Mamtje i sar., 1997).

KAPACITET ROBOTA ZA AUTOMATSKU

MUŢU KRAVA

Povećanje količine pomuţenog mleka značajno će povećati i ukupno vreme

trajanja muţe, što predstavlja dodatni napor za vime i sise. Ipema i Semders

(1992) su ispitivali ukupno dnevno vreme trajanja mašinske muţe pri dve, tri i

četiri muţe dnevno. U odnosu na kontrolnu vrednost trajanja dve muţe, kod tri

muţe se ukupno dnevno vreme povećalo za 40%, a kod četiri muţe dnevno za

56%. Prosečno trajanje jedne muţe, pri dve, tri i četiri muţe dnevno, iznosilo je

7,1 min, 6,6 min i 5,5 min (redom).

Učinak robota u praksi smanjuju krave koje "zalutaju" u muzne boksove, ili

se nepotrebno zadrţavaju na ulazu ili izlazu iz boksa, pre ili posle muţe. Ipema i

sar. (1987) su izvestili da pri češćoj i automatskoj muţi krave najmanje pose-

ćuju muzne boksove izmeĎu 00.00 i 06.00 h. I pored malog broja muţa u ovom

periodu, one ipak čine 20% ukupnog dnevnog broja muţa.

114

Pri instalaciji automatskog sistema za muţu vaţno je znati i pojedinačni ka-

pacitet muznih boksova. Njihov broj, koji treba da zadovolji potrebe odreĎenog

broja grla, odreĎen je sa više faktora: količina mleka, učestalost muţe i vreme

zauzetosti boksa.

Krajem 1997. godine oko 175 sistema za automatsku muţu je bilo instalira-

no na farmama muznih krava. Obzirom da su krave aktivne svih 24 časa, u ovim

objektima je smanjen broj leţišta i hranidbenih mesta, što je smanjilo i ulaganja

pri podizanju staja.

Sistemi za automatsku muţu će smanjiti potrebe za ljudskim radom i pove-

ćati učestanost muţa tokom dana, čime će se izbeći problemi koji mogu da na-

stanu zbog povećane količine pomuţenog mleka.

Elementi koji čine ceo sistem razvijaju se i usavršavaju na osnovu saznanja

o osobinama i ponašanju krava i tehnološkim zahtevima procesa muţe.

Primenom sistema za automatsku muţu krava, uz istovremenu primenu

automatskih sistema za individualnu ishranu i kontrolu, ostvaruje se koncept far-

me kojom upravljaju same krave.

Sl. 45. Šematski prikaz osnovnih grupa tehniĉkih rešenja melk robota:

a-1 grubo pozicioniranje vimena, a-2 fino pozicioniranje sisa, b-poluge manipulatori, c-mesto lokacije robota


PROIZVODNJE

115

MAŠINSKA MUŢA

Elektronika na aparatima za muţu u sluţbi

zaštite zdravlja

Kontrola zdravlja muznih krava pomoću elektronike se zasniva na korišće-

nju senzora. Pomoću njih je moguće dobiti čitav niz proizvodnih parametara

koji se obraĎuju u računaru, te se blagovremeno otkrivaju eventualna odstupanja

ili poremećaji normalnog stanja grla. U praksi se koriste dve vrste senzora, za

kontrolu zdravstvenog stanja i plodnosti grla.

Senzori mogu reagovati na promenu različitih fizioloških parametara.

Uglavnom se koriste:

senzori za merenje osobine mleka, od kojih je najčešća električna

provodljivost,

senzori za merenje temperature tela, indirektno preko tempera-

ture mleka,

senzori za praćenje fizičke aktivnosti grla, odnosno otkrivanje

polnog ţara.

Kontinuiranim merenjem

temperature mleka u toku muţe,

moguće je usta-noviti čitav niz

patoloških promena kod grla i to

sa visokim stepenom verovat-

noće, mnogo ranije nego što je

to uobičajeno. Na osnovu rezul-

tata velikog broja istraţivanja

moguće je zaključiti da se tem-

peratura mleka prilagoĎava op-

štem stanju zdravlja ţivotinje,

mada ne dozvoljava diferencira-

ne dijagnoze. Koristi se uglav-

nom za zadovoljavanje kontrole

plodnosti.

Merenjem električne provodljivosti, temperature i količine mleka, kao i po-

trošnje vode i hrane, moguće je utvrditi ranu pojavu mastitisa. Električna pro-

vodljivost i temperatura mleka su vrlo pouzdani parametri za rano otkrivanje

mastitisa. Povećana temperatura mleka nagoveštava poremećaj, a električna pro-

vodljivost tačno lokalizuje četvrt vimena u kojoj je došlo do pojave mastitisa.

Sl. 46. Mesto postavljanja senzora

za merenje temperature mleka

116

Sl. 47. Odnos razliĉitih fizioloških parametara prema sadrţaju klica

u mleku kod pojave mastitisa

Električna provodljivost mleka u svakoj četvrti vimena se odreĎuje pomoću

dve elektrode smeštene u kolektoru aparata za muţu. Ova metoda se zasniva na

primeni konstantnog 50 kHz AC signala (0,8 volt p - p) izmeĎu dve elektrode.

UtvrĎene vrednosti se memorišu u PC-u uz identifikacioni broj svake krave.

Verovatnoća tačnosti ranog otkrivanja mastitisa na ovaj način je oko 90%.

ĈIŠĆENJE APARATA ZA MUŢU

UvoĎenjem mašinske muţe, rad oko celokupnog postupka se olakšava i

ubrzava. Ali, istovremeno, rad oko odrţavanja čistoće aparata se istovremeno

znatno povećava. Ručna muţa je teţak posao, ali je odrţavanje suda u koji se

muţa izvodi vrlo lako i jednostavno. Kod mašinske muţe je upravo obrnuto.

Iz navedenih razloga čišćenje i dezinfekcija aparata za muţu je veoma

odgovaran radni zadatak i obaveza. Izuzetno je vaţno da se obavi odmah nakon

svake muţe.

Čišćenje aparata za muţu mora da obuhvati sve one delove koji su tokom

muţe došli u kontakt sa mlekom, znači muzne čaše, provodnike mleka, merne

ureĎaje za mleko, itd.

Kod čišćenja aparata za muţu, značajno je istaći one radove koji se izvode

svakodnevno, nedeljno i povremeno.

Svakodnevno čišćenje ima dva značajna momenta, kao što su izvoĎenje

svih postupaka odmah nakon svake muţe i to u trostrukoj izvedbi.

Brzina obavljanja čišćenja posle muţe ime višestruki značaj. Pre svega za

odrţavanje higijene mleka, naročito u letnjem periodu. U principu, sušenje zao-

stalog mleka u delovima aparata za muţu ne sme da se dozvoli.


PROIZVODNJE

117

MAŠINSKA MUŢA

Navedeni trostruki postupci čišćenja imaju svoj odreĎen redosled i to: pred-

pranje, pranje sa dezinfekcijom i ispiranje.

Predpranje se izvodi sa mlakom vodom. Ovim postupkom se odstranjuju

grube primese - nečistoće, pre svih delovi mleka i mlečne masti. Za tu namenu,

koristi se voda čija temperatura se kreće u granicama oko 20-22 0C.

Predpranje se izvodi vodom iz posebnog suda, a najkasnije nekoliko minuta

posle zadnje muţe. U pogledu potrebne količine vode za jednu muznu jedinicu,

u okviru ovog pranja, nema posebnih normi. Obično se za predpranje koristi oko

10 l vode po jednoj muznoj jedinici.

Pranje sa dezinfekcijom se takoĎe vrši pomoću tople vode iz posebnog

suda. Potrebna temperatura vode je od 55-60 0C. U vodi se rastvara sredstvo za

dezinfekciju i deterdţent. Potrebna količina vode za ovo pranje je dvostruko

veća od prethodnog pranja.

Ispiranje se vrši odmah nakon prethodnog pranja. Za ispiranje se koristi

hladna voda, sa ciljem da se dobro isperu ostaci deterdţenta i sredstva za dezin-

fekciju. Ovo pranje zahteva veće količine vode.

Svakodnevno pranje se moţe izvoditi ručno u tri odvojena suda ili pomoću

automata. U oba slučaja se izvodi prema navedenom redosledu.

Ručno pranje se obavlja kod malih aparata sa jednom ili dve muzne jedi-

nice, a za veće, koriste se automati za pranje.

Automati su ureĎaji koji

rade prema utvrĎenom redo-

sledu po programu pranja.

Automat se sastoji od rezer-

voara za vodu, sa grejačima,

pumpe za vodu, ventila za

razdvajanje i odmeravanje top-

le i hladne vode i programera.

Kod različitih automata

postoje različiti programi i

načini sprovoĎenja čišćenja,

ali je suština kod svih ista. Ceo

postupak se obavlja u zasebnoj

prostoriji u koju j smešten i

automat za pranje. Sl. 48. Automat za pranje aparata za muţu

118

Nedeljno pranje i čišćenje podrazumeva detaljnije pranje i čišćenje svih

delova koji dolaze u dodir sa mlekom. Obavlja se na sličan način kao i dnevno

pranje, samo što se u ovom slučaju delovi rastavljaju. Razdvojeni delovi se po-

tapaju u rastvor tople vode i deterdţenta i nekog od dezinfekcionih sredstava.

Delovi muzne jedinice se u tom rastvoru zadrţavaju u trajanju od 5-10 min.

U ovoj fazi pranja vrši se skidanje eventualnog mlečnog kamenca sa delova

muzne jedinice.

Povremeno pranje i čišćenje se odnosi na radove koji se izvode svakih 5-6

meseci. Uz pranje onih delova koji se svakodnevno peru i čiste, ovde se uklju-

čuje i pranje i čišćenje voda podpritiska. Čestice prašine, mehaničke primese,

kondenzat i sl., su nečistoće koje se taloţe u provodniku podpritiska. Pri ovom

pranju neophodno je očistiti celu instalaciju.

ODRŢAVANJE APARATA ZA MUŢU

U pogledu potreba ili obaveza oko odrţavanja aparata za muţu, potrebno je

istaći nekoliko osnovnih pojmova, koji su izuzetno vaţni i specifični upravo za

njih. Ti pojmovi bi bili sledeći:

aparati za muţu se primenjuju svaki dan, i to najmanje dva puta dnevno,

što nije slučaj ni sa jednom drugom mašinom ili bilo kojim drugim ureĎajem u

poljoprivredi,

korišćenje aparata za muţu je sloţeno, počev od toga da veći broj delova

čovek muzač neposredno dodiruje rukama, pa do toga da se veći broj delova

svakodnevno čisti i pere,

aparati za muţu stalno dolaze u dodir sa kravama, koje su i pojedinačno

veće veće vrednosti od aparata, pa postoji stalna opasnost da aparat (sa manjom

vrednošću) ošteti kravu,

aparati za muţu često samo prividno dobro rade, a nedostaci se teţe otkri-

vaju.

Nema sumnje da je proces mašinske muţe sloţen i veoma odgovoran rad,

koji zahteva besprekorno funkcionisanje aparata za muţu. Prilikom svake muţe

(od 730 godišnje), potrebno je ostvariti dva podjednako vaţna efekta:

svaka muţa mora da bude takva da štiti kravu,

kvalitet mleka od svake muţe mora da zadovolji minimum zahteva.

Kod odrţavanja aparata za muţu razlikuje se odrţavanje po delovima, a po-

tom i odrţavanje po terminima (rokovima).


PROIZVODNJE

119

MAŠINSKA MUŢA

Odrţavanje pogonskog dela aparata za muţu

Pogonski deo aparata za muţu je po pravilu, stabilno izraĎen, pre svega,

kompleks elektromotor - pumpa podpritiska. Kod ova dva dela potrebno je samo

povremeno obaviti kontrolu stanja, kao i uobičajeno čišćenje. Kod elektromo-

tora se mogu javiti smetnje vezane za osigurače, šalter ili vodove, a kod pumpe

podpritiska, najčešće oko remena za pogon. Taj remen treba redovno kontro-

lisati, i to:

na stepen zategnutosti, što neposredno utiče na visinu podpritiska,

na eventualni stepen ili pojavu oštećenja.

U vezi sa podpritiskom, potrebno je redovno pratiti stepen zaptivenosti, a

naročito stanje ventila i merača podpritiska. Kod tih delova se često mogu javiti

propusti i poteškoće. Iz tog razloga potrebno je ventil jednom mesečno oba-

vezno rastavljati i kontrolisati uz dobro pranje i sušenje.

Cevi provodnici podpritiska se redovno kontrolišu na zaptivenost. Svaka

greška kod njih, smanjuje visinu podpritiska.

U pogledu učestalosti kontrole i odrţavanja pogonskih delova aparata za

muţu, najčešće je to potrebno činiti mesečno, a neke stvari i jednom u šest me-

seci (elektomotor i pumpa podpritiska se u tim intervalima temeljno pregledaju i

čiste).

Odrţavanje muzne jedinice

Najvećem naprezanju i trošenju u toku rada izloţene su muzne čaše, odnos-

no gumeni delovi - sisne gume.

Prilikom izrade muznih čaša posebna paţnja se poklanja izradi gumenih

delova. U tom pogledu postoji vrlo uska specijalizacija proizvoĎača koji nastoje

da gumene delove prave sa nekoliko vaţnih osobina, kao što su mekoća - elas-

tičnost i dugotrajnost.

MeĎutim, kao i svaki materijal, guma podleţe starenju i zamaranju. Naime,

već sa jednim satom rada aparata za muţu, gumeni delovi ostvare oko 3600 po-

kreta. Na ovaj način mesečno se ostvari oko 100.000 pokreta.

Posledica primene muznih čaša, je gubljenje elastičnosti gumenih delova -

oni jednostavno postaju sve krući. Površina gumenih delova postaje sve manje

glatka. Sve se to uvećava stalnim pranjem. Kao najteţa posledica je svakako po-

java prvo mikro, a potom i makro prskotina (po uzduţnoj osi).

120

Iz navedenih razloga kontrola sisinih guma mora biti svakodnevna i zaista

vrlo savesna. Jer, to treba posebno istaći, samo ti delovi dodiruju vime krave, pa

se svaka nepravilnost odraţava na vime.

U praksi se ponekad koristi sistem povremene zamene sisinih guma. Za to

je neophodno imati dve garniture sisinih guma, koje se naizmenično koriste.

Tako se stvaraju uslovi za povremen odmor materijala. Osim toga, pri skidanju i

postavljanju, moguće je uočavanje nepravilnosti kao i potreba potpune zamene.

Sisne gume se ubrajaju u neku vrstu potrošnog materijala. Naime, po pra-

vilu, gotovo bez obzira na opšte stanje ili stepen očuvanosti, sisine gume se

moraju menjati novim, na svakih šest meseci. U slučajevima kada se sisine

gume manje koriste (manji broj krava), onda ih je moguće koristiti do godinu

dana, ali pod uslovom da se pravilno peru i čiste od kamenca.

U obavezu povremene kontrole stanja spada i kontrola sabirnika (kolektora)

mleka. Kontroliše se opšte stanje sabirnika, a posebno otvor za ulazak vazduha.

Ti otvori moraju stalno da propuštaju vazduh, pa ih povremeno, svakako jednom

nedeljno, treba proveravati i čistiti.

Konačno, jednom godišnje bi trebalo obaviti kompletnu stručnu kontrolu

stanja aparata za muţu. To radi servisna sluţba proizvoĎača aparata. To bi svaki

proizvoĎač aparata za muţu trebalo da nameće kao obavezu, a svaki korisnik da

prihvati kao potrebu. Time se stvara meĎusobno poverenje, od čega bi korisnik

trebalo da ima korist. U takvim slučajevima, aparat za muţu se toliko osveţi da

nesmetano moţe raditi u toku cele godine, što je u stvari i krajnji cilj.

IZMUZIŠTA

Izmuzišta su posebne prostorije specijalne namene, samo za obavljanje pro-

cesa muţe. Ona su deo celine objekta za slobodni sistem drţanja krava. U zavis-

nosti od broja krava, izmuzišta mogu da budu predviĎena za svaku staju, za dve

staje ili pak jedno - centralno za celu farmu sa većim brojem staja.

Obavljanje procesa muţe u izmuzištu ima svojih specifičnosti kao što su:

krave same dolaze na mesto muţe, dok se radnik muzač

zadrţava u izmuzištu,

poloţaj tela radnika je normalan, bez savijanja i rada u

neanatomskom poloţaju.

Korišćenjem izmuzišta postiţe se još čitav niz drugih prednosti u odnosu na

muţu u staji. Tu se pre svega ističu jednostavnost obavljanja svih radova i vrlo


PROIZVODNJE

121

MAŠINSKA MUŢA

visok stepen higijene, zatim mogućnost uvoĎenja poluautomatskog i auto-

matskog sistema muţe.

Najstariji tip izmuzišta je tandem izmuzište. Ovo izmuzište se odlikuje pa-

ralelno postavljenim boksovima za krave u odnosu na centralni kanal izmuzišta.

Kod ovih izmuzišta je omogućen individualni ulaz i izlaz iz boksova. Grade se

najčešće sa 2 x 4 mesta. Veći broj mesta nije poţeljan zbog individualne izmene.

Kanal je dubine oko 80 cm, što je dovoljno da radnik u toku rada zadrţava

normalan uspravan poloţaj svog tela.

Sl. 49a. Tandem izmuzište – osnova

Sl. 49b. Tandem izmuzište - presek

122

Pregrade boksova u izmuzištu se izraĎuju od pocinkovanih cevi. Otvaraju

se i zatvaraju potpuno automatski, nezavisno jedna od drugih. Pokretanje ograde

- vrtnica se izvodi pomoću hidrauličnih drţača - cilindra i hidro motora.

Auto tandem izmuzište je modifikovano – osavremenjeno tandem izmu-

zište. Razlika je u proširenju prostora pored mesta za muţu, hodnikom, tako da

se svakoj kravi omogućava nezavisni ulaz ili izlaz iz boksa za muţu, odnosno

celog izmuzišta. Time se potpuno eliminiše pojava sačekivanja grla na kraju

muţe. Grade se sa brojem mesta od 2 x 3 do 2 x 4.

Sl. 50. Auto tandem izmuzište

Sl. 51a. Izmuzište "riblja kost"


PROIZVODNJE

123

MAŠINSKA MUŢA

Sl. 51b. Popreĉni presek izmuzišta "riblja kost"

Kod izmuzišta "riblja kost" boksevi - mesta za krave su u odnosu na cen-

tralni hodnik postavljeni pod uglom od 35 stepeni. Takvim postavljanjem bok-

sova, postiţu se odreĎene prednosti, kao što su:

krave su sa vimenima bliţe jedna drugoj, što smanjuje potrebu za kreta-

njem radnika muzača, a time mu se omogućava rad sa više muznih jedinica isto-

vremeno,

vime svake krave je prema muzaču okrenuto sa dve strane, a to znači veću

preglednost i bolju kontrolu stanja vimena, a ujedno i lakši rad oko vimena.

Kanal je, kao i u prethodnom slučaju, dubine oko 80 cm. Duţina prostora

za krave se kreće oko 175 cm za svaki red, a širina - rastojanje izmeĎu dve krave

je oko 110 cm. Pod izmuzišta treba da je izraĎen od materijala koji se lako peru,

ali istovremeno ne sme biti klizav. Kod izmuzišta "riblja kost" deo poda u širini

od oko 30 cm je rešetkast zbog odvoĎenja otpadnih voda koje nastaju pri pranju

vimena ili eventualno, manjih količina stajnjaka.

Broj mesta za istovremenu muţu kod ovog tipa izmuzišta najčešće je 2 x 8.

Kao i kod drugih tipova i ovde je za svako mesto potrebno obezbediti po jednu

muznu jedinicu.

Ulaz krava u izmuzište je u grupi, otvaranjem vratnice sa jedne strane, a

potom i druge. Posle muţe napuštanje izmuzišta je takoĎe u grupi. Iz tog razloga

neophodno je izvršiti grupaciju krava prema količini mleka koju daju, kako bi se

izbeglo čekanje krava u izmuzištu.

124

Modifikacija klasičnog siste-

ma "riblja kost" u poligon sisteme

imala je za cilj ubrzavanje procesa

muţe sa izbegavanjem duţeg čeka-

nja cele grupe krava zbog neujed-

načene mlečnosti.. Poligon sistemi

mogu biti sa tri ili četiri nezavisna

reda boksova.

Rotaciona izmuzišta su namenjena uglavnom za farme sa velikim brojem

krava. Broj mesta za muţu moţe biti veći od 50 na jednom izmuzištu. Ova izmu-

zišta potpuno zadovoljavaju zahtevima tekućeg radnog procesa. Njihovim koriš-

ćenjem znatno se povećava produktivnost rada.

Princip korišćenja se zasniva na samostalnom dolasku krava u prostor za

muţu na osnovnu pokretnu platformu. Pre nego što uĎu u prostor boksa, prolaze

kroz pripremnu rampu. Na tom mestu kravama se pere vime toplom vodom i

suši toplim vazduhom. Potom krava ulazi u boks na platformi. Na tom mestu im

se postavljaju muzne jedinice na vimena. Muţa traje oko 6-8 min, a upravo to

vreme je potrebno da platforma napravi pun krug, te da krava doĎe do mesta na

kojem je ušla u boks. Na tom mestu se skida muzna jedinica, a osloboĎena krava

napušta platformu.

Kod prvih varijanti rotacionih izmu-

zišta, boksovi za krave su bili radijalno

rasporeĎeni, odnosno pod uglom od 90

stepeni, prema smeru kretanja platforme.

Nivo platforme je bio ravan sa površinom

zemlje, pa su radnici muzači morali da

čuče pri postavljanju, odnosno skidanju

muznih jedinica sa vimena. Novina kod

ovog tipa izmuzišta je spuštanje radnika u

kanal, a ulazak krava na platformu se iz-

vodi uz korišćenje ulazno - izlaznih rampi.

Sl. 52. Modifikovana izmuzišta

"riblja kost" - poligon

Sl. 53. Rotaciono izmuzište

sa radijalno postavljenim

boksovima za muţu


PROIZVODNJE

125

MAŠINSKA MUŢA

Drugi tip rotacionih izmu-

zišta je sa postavljanjem krava

po tandem principu, odnosno

jedna iza druge u boksovima po

obimu platforme (aksijalno u

odnosu na pravac kretanja plat-

forme).

Osnovni nedostatak ovog ti-

pa rotacionog izmuzišta je manji

broj mesta - boksova za muţu.

Obzirom da su boksovi postav-

ljeni po obimu platforme, za ve-

ći broj boksova bilo bi potrebno

da platforma ima vrlo veliki pre-

čnik. MeĎutim, u tom slučaju radnik muzač (obzirom da sačekuje krave za

intervenciju), nepotrebno gubi vreme, a to se svakako nepovoljno odraţava na

proizvodnost.

Da bi se na neki način izbegao taj nedostatak, a istovremeno povećala

proizvodnost, pojavila su se rotaciona izmuzišta sa rasporedom boksova na

platformi u obliku "riblje kosti".

Rotaciono izmuzište tipa

unilaktor je zasnovano na fizički

odvijenim bok-sovima - mestima

za muţu. Svaki boks ima svoj

mehanizam za pokretanje i kom-

pletnu opremu za muţu. Boksovi

se po prijemu krave kreću prema

unapred definisanoj putanji. Po-

gon platforme je pomoću elektro-

motora. Provodnik podpritiska je

u obliku samonosećeg fleksibil-

nog creva. Muţa se obavlja u

merne sudove, a praţnjenje svih

mernih sudova se vrši na jednom

mestu u sud za hlaĎenje.

Sl. 54. Rotaciono izmuzište sa aksijalno

postavljenim boksovima za muţu

Sl. 55. Rotaciono izmuzište sa rasporedom

boksova na platformi po principu "riblje

kosti" - tangencijalno u odnosu na pravac

kretanja platforme

126

Sl. 56. Izmuzište sa pokretnim boksovima za muţu - unilaktor

ORGANIZACIJA PROCESA MUŢE

Radni učinak pri muţi krava zavisi od više faktora, ali pre svih najuticajniji

su: duţina trajanja glavne muţe (min/krava), utrošak vremena oko rutinskih ra-

dova, utrošak vremena na kretanje (min/krava).

Učinak se moţe izračunati korišćenjem obrazaca, meĎutim to je u domenu

teorijskih razmatranja za koja je, da bi se ostvarila, potrebno obezbediti po

muzaču dovoljan broj muznih jedinica za istovremenu primenu.

a) Krava/muzač/h = 60 min/rutinski radovi (min/krava) + vreme kretanja

(min/krava);

b) Muzna jedinica/muzač = glavna muţa (min)/rutinski radovi (min/krava)

+ vreme kretanja (min/krava).

Glavna muţa traje od 3-8 min/krava/muţa. Kod konvencionih aparata za

muţu polazi se od krava, koje se brzo muzu (da bi se sprečila slepa muţa). Tada

se na krave, koje se sporije muzu mora sačekati.

Poluautomatski aparati za muţu, smanjuju opasnost od "slepe muţe", tako

da se moţe povećati broj muznih jedinica po muzaču (i pored duţe glavne

muţe). Pri tome se ne uračunava vreme čekanja, pa se učinak znatno povećava.


PROIZVODNJE

127

MAŠINSKA MUŢA

Rutinski radovi u praksi dobro uhodanog muzača, traju od 1-3 min/krava.

Oni u znatnoj meri utiči na ukupno trajanje muţe. Posebno su veliki radovi oko

domuzavanja i iznose oko 50% od ukupnih rutinskih radova. Rutinski radovi

traju neko vreme, meĎutim, uvek postoji mogućnost za njihovo poboljšanje.

Uterivanje krava, kao rutinski rad, traje oko 10 sec/krava/muţa, ali se moţe

poboljšati mirnim postupcima sa kravom, njeno usmereno kretanje ka mestu za

muţu, dovoljna širina vrata, davanje koncentrata za podsticaj.

Priprema vimena traje oko 30-60 sec/krava/muţa, sa mogućnošću skraćenja

ukoliko su vimena čista - čiste i staje, a sadrţi još suvo čišćenje vimena, izma-

zanje prvih mlazeva, masaţa papila, stimulaciju.

Postavljanje muznih jedinica traje oko 10 sec/krava/muţa, a izvodi se od-

mah nakon pripreme i odmah uspostavlja radni reţim.

Domuzavanje traje 15-30 sec/krava/muţa, izvodi se odmah posle kraja

punog toka mleka, zbog čega je vaţno sa de smanjeni protok odmah otkrije u na-

stanku, krave ne navikavati na dugu muţu.

Skidanje muzne jedinice i dezinfekcija vimena traje oko 10 sec/krava/muţa,

potrebno je sprečiti prekid podpritiska.

Isterivanje krava iz izmuzišta traje oko 7 sec/krava/muţa, a mere za pobolj-

šanje su iste kao i kod uterivanja.

Osnovni uslov za visok učinak muţe je dobra preglednost, povoljan radni

poloţaj i kratki putevi od vimena do vimena. U ovom pogledu, nude se različiti

uslovi u stajama sa vezanim sistemom drţanja i u izmuzištu.

Kod muţe u stajama sa vezanim sistemom i pri muţi u kante, napravi se

oko 20 m/krava/muzna jedinica. Jedan radnik muzač moţe da opsluţuje samo

dve muzne jedinice. Prosečan učinak je oko 10 krava/h/muzač. Ukoliko se muţa

izvodi u cev, sa tri muzne jedinice postiţe se učinak od 18 krava/h/muzač. Sa

poluautomatskim aparatima, muze se sa po 4 muzne jedinice, i ostvarenim učin-

kom od 24-28 krava/h (sa kretanjem od oko 15 m/krava).

Izmuzišta imaju nesumnjivu prednost u odnosu na muţu u staji, bez obzira

o kojem vidu je reč. Iz tog razloga u novim stajama uvek treba dati prednost

muţi u izmizištu. U njima su povoljniji radni i tehnički uslovi. Danas postoje

izmuzišta sa značajnim učincima koji dostiţu broj od 80-400 krava/sat muţe,

meĎutim, u poreĎenju na druge tipove izmuzišta ovi zahtevaju nešto veća inves-

ticiona ulaganja.

128

HLAĐENJE MLEKA I POVRATNO

DOBIJANJE TOPLOTE

U uslovima savremene proizvodnje mleka postoje različita tehničko-tehno-

loška rešenja za izvoĎenje procesa hlaĎenja mleka. Osnovni cilj koji treba da

postigne bilo koje od ovih rešenja jeste sniţavanje temperature sirovog mleka u

što je moguće kraćem roku po završetku procesa muţe i to na vrednosti koje će

garantovati očuvanje mleka do momenta isporuke.

Uobičajen postupak koji sledi posle hlaĎenja mleka metodom direktnog

isparivanja rashlaĎenog fluida, jeste i proces povratnog dobijanja toplote iz

mleka. Na ovaj način se postiţe značajna ušteda, tako što se toplotna energija

oduzeta od mleka ponovo upotrebljava za grejanje vode, potrebne u različitim

procesima na farmi.

HlaĊenje mleka

HlaĎenje mleka ima za cilj sprečavanje razmnoţavanja mikroorganizama u

mleku. U pomuţenom mleku (sa temperaturom od oko 36 0C) broj mikroorga-

nizama se u prvih 2-3 časa posle muţe ne povećava. To je takozvana faza prila-

goĎavanja - adaptacije bakterija ili baktericidna faza.

Sl. 57. Povećanje broja mikroorganizama po vremenu

i temperaturi mleka (u 10 cm3)

Dalji razvoj mikroorganizama direktno zavisi od temperature mleka. Ako

se temperatura spusti ispod 10 0C onda se broj mikroorganizama sporo pove-

ćava. U stvari, sa spuštanjem temperature (hlaĎenjem), produţava se period

adaptacije.


PROIZVODNJE

129

MAŠINSKA MUŢA

Za postupak hlaĎenja mleka treba poštovati neke osnovne principe:

sa hlaĎenjem treba početi odmah nakon muţe,

brzina hlaĎenja mleka treba da bude takva da se što pre postigne tempera-

tura od 10 0C, a potom i na 4

0C (za slučajeve da se mleko čuva duţe, do 48 ča-

sova),

postignuta temperatura mleka treba da se odrţava za svo vreme čuvanja

mleka,

u toku hlaĎenja, mleko treba mešati,

u hladno mleko ne sipati toplo, već samo dobro rashlaĎeno mleko.

U najvećem broju slučajeva za početak hlaĎenja ili predhlaĎenja mleka,

koristi se voda. To bi kao pravilo trebalo da se odnosi na manja gazdinstva.

Vodom se postiţe samo predhlaĎenje. To je u stvari spuštanje temperature mle-

ka na temperaturu pribliţnu temperaturi vode. To pribliţavanje je na 3-5 0C

iznad temperature vode. Poţeljno bi bilo da temperatura mleka bude pribliţnija

temperaturi vode. MeĎutim, ukupno posmatrajući, postupkom hlaĎenja mleka na

temperaturu od oko 12-15 0C, broj mikroorganizama se i dalje povećava.

HlaĎenje mleka vodom moţe biti dovoljno samo u slučajevima kada se

mleko odnosi sa farme dva puta dnevno, odnosno nekoliko časova posle muţe.

HlaĎenje mleka (ili duboko hlaĎenje), znači

dalje sniţavanje temperature mleka sve do 4 0C.

To je ona temperatura mleka, koja ima značaj sa

dva tehnička stanovišta: mora se postići za dva

do tri sata posle muţe, i mora se odrţati sve do

isporuke mleka.

Voda kao sredstvo za predhlaĎenje se moţe

koristiti na više načina. Jedan od načina pred-

hlaĎenja mleka vodom je korišćenje bazena za

hlaĎenje mleka u kantama.

U bazenima se mora omogućiti protok vode, ali i usmeravanje ka dnu

bazena. Potrebna količina vode se kreće oko 10-11 l za 1 l mleka. Duţina

hlaĎenja je oko 60 minuta, a protok vode 10-20 l/min.

Drugi način je pomoću prstena za oblivanje kante vodom. Preko kante se

postavlja prsten (perforirani) iz kojega se voda razliva po spoljašnjosti kante. Na

ovaj način se postiţu dva efekta. Prvi, smanjuje se potrebna količina vode na

oko 8 l za 1 l mleka, i drugi, skraćuje se vreme hlaĎenja na ispod 1,5 h.

Sl. 58. Bazen za hlaĊenje

mleka u kantama sa

usmeravanjem

130

Treći način je pomoću kan-

te sa mešačem. U specijalne

kante sa odgovarajućim poklop-

cem, uliva se mleko, koje treba

hladiti. Na poklopcu kante se

nalazi mehanički mešač u obliku

cevi, kao i priključak za dotok

hladne vode.

HlaĎenjem mleka na ovaj

način smanjuje se potrebna ko-

ličina vode na oko 4 l/l mleka, a

potrebno vreme hlaĎenja skra-

ćuje na 45 min. Protok vode iznosi oko 5-6 l/min.

U praksi najzastupljeniji je svakako pločasti hladnjak - rekuperator za pred-

hlaĎenje mleka. To je u uštini rekuperativni razmenjivač toplote sa suprotnim

tokom kretanja vode i mleka. Uz ove razmenjivače su pored cevi koje dovode

vodu postavljeni elektromagnetni zaustavni ventili. Njihov rad je dirigovan

radom pumpe koja goni mleko iz sabirnog suda prema hladnjaku, tako da voda

dotiče u hladnjak samo u periodu kada u njega dospeva i mleko na predhlaĎenje.

Sl. 60. Šema ploĉastog ureĊaja za prethlaĊenje mleka

PredhalĎenje mleka vodom se izvodi radi brzog sniţavanja temperature

mleka, ali kao osnovni cilj je svakako ušteda ukupne energije potrebne za hla-

Ďenje mleka. Naime, predhlaĎenjem se mleku moţe sniziti temperatura sa 36 0C

na 18 0C bez većeg utroška energije, da bi potom ono bilo hlaĎeno na 4

0C. Taj

deo hlaĎenja se obavlja u za to posebnim ureĎajima, koji su direktni potrošači

energije.

Sl. 59. Specijalna kanta sa mešaĉem

i prikljuĉkom za dotok vode

za hlaĊenje mleka


PROIZVODNJE

131

MAŠINSKA MUŢA

Hladnjaci za (duboko) hlaĎe-

nje mleka mogu da budu sa indi-

rektnim i direktnim hlaĎenjem. In-

direktno hlaĎenje se zasniva najčeš-

će na korišćenju vode kao sredstva

za hlaĎenje. Praktična primena se

ostvaruje tako da se rashlaĎena vo-

da dovodi do suda sa mlekom, a po-

tom rasprskava po sudu. Voda se

rashlaĎuje do temperature od 2-4 0C

(ledena voda).

Direktno hlaĎenje se obavlja u sudovima

za prihvatanje mleka. Princip direktnog hla-

Ďenja se zasniva na direktnom isparavanju

rashladnog fluida. Sudovi u kojima se izvodi

rashlaĎivanje su opremljeni mešačem i digi-

talnim termometrom koji registruje postignu-

tu temperaturu u toku rashlaĎivanja.

U pogledu utroška energije za hlaĎenje

mleka, postoje orijentacione norme. Ukupan

utrošak energije ne bi smeo da bude veći od

15-20 kWh/t mleka. Ovaj utrošak ne podra-

zumeva samo hlaĎenje već i čuvanje mleka na

potrebnoj temperaturi. Na ukupan utrošak

energije veliki uticaj ima stepen i kvalitet

izolacije suda za hlaĎenje i čuvanje mleka.

Povratno dobijanje toplote iz mleka

Direktnim hlaĎenjem (metodom direktnog isparavanja fluida), od mleka

se oduzima toplota koja moţe biti iskorišćena za zagrevanje vode. MeĎutim,

da bi se to ostvarilo neophodno je uključiti dodatne ureĎaje kao što je toplotna

pumpa.

Toplotna pumpa je osnovni deo svakog ureĎaja za povratno dobijanje top-

lote iz mleka. Osnovni elementi toplotne pumpe su isparivač, kompresor, kon-

denzator i ekspanzioni ventil. U isparivač, smešten u rezervoaru za mleko, radni

Sl. 61. Rezervoar za hlaĊenje mleka

ledenom vodom

Sl. 62. Rezervoar ureĊaja

za hlaĊenje sa direktnim

isparavanjem

132

fluid dolazi u stanju vlaţne pare (smeša pare i tečnosti) i u njemu prelazi u sta-

nje suvo zasićene pare. Radni fluid u ovakvim procesima je neki od halogenih

supstitucionih derivata parafinskih ugljovodonika fluora, koji su poznati kao

freoni (F - 12, F - 22 i sl.). Promena agregatnog stanja se obavlja zahvaljujući

toplotnoj energiji, koju radni fluid apsorbuje iz sirovog mleka.

U tom slučaju se oduzimanjem toplote, temperatura mleka spušta na nivo

koji zahteva tehnologija njegovog čuvanja i dalje prerade. Ta temperatura je za-

visno od vremena čuvanja mleka, od 4-10 0C.

Freon u parnom sta-

nju se po izlasku ispariva-

ča uvodi u kompresor, gde

mu se povećavaju pritisak

i temperatura. Ovako pri-

premljeni fluid se dalje

vodi u kondenzator koji je

smešten u termoizolova-

nom sudu, za grejanje i

čuvanje zagrejane vode.

Ovde se do energija rad-

nog fluida predaje vodi u

obliku toplote. U tom pro-

cesu, freon se prvo hladi

do stanja suve pare, a za-

tim kondenzuje do stanja ključale tečnosti. Istovremeno, povećava se tempe-

ratura vode zahvaljujući toploti koja se oduzima od freona.

Da bi se omogućilo povećanje kapaciteta toplotne pumpe, odnosno da bi

se freon doveo u stanje u kome moţe da oduzme što veću količinu toplote od

mleka (po jedinici masenog protoka), pre povratka u isparivač, freon se provodi

kroz dodatno hladnjak. Taj hladnjak nije uvek nuţan, koristi se u slučajevima

dopunskog hlaĎenja freona za njegovo bolje iskorišćavanje. Time se povećava

rashladni efekat isparivača, odnosno povećava se količina toplote koja se odu-

zima od mleka po jedinici mase rashladnog fluida.

Uloga ekspanzionog ventila je u tome da temperaturu freona snizi na nivo

ispod temperature hlaĎenja mleka. Ovo se postiţe njegovim propuštanjem kroz

kalibrisani presek ventila, pri čemu se struja rashladnog fluida prigušuje (adija-

batsko sniţavanje pritiska), uz odrţavanje entalpije konstantnom (h = constans).

Rezultat ovog nepovratnog procesa, koji se odrţava u vrlo kratkom vremenskom

Sl. 63. Šema ureĊaja za povratno dobijanje

toplote i tok energije u zatvorenom ciklusu: 1-isparivač, 2-kompresor, 3-kondenzator,

4-hladnjak, 5-ekspanzioni ventil


PROIZVODNJE

133

MAŠINSKA MUŢA

intervalu, je smanjenje temperature fluida usled izgubljene radne sposobnosti

pri prigušivanju, za savladavanje suţenog otvora ventila. Prolaskom fluida kroz

ventil dolazi do njegove ekspanzije, usled pretvaranja jednog dela tečnosti iz

fluida koji se nalazi u stanju vlaţne pare u paru.

Levokretni kruţni proces se zatvara povratkom rashlaĎenog fluida u

isparivač.

Stvarni toplotni bilans rada ureĎaja se moţe prikazati jednačinom:

(Qmu + Pk) - (Qmg + Pkg + Qgg) = Qg

gde je: Pk - dodatni rad kompresora,

Qmg - gubici toplote iz sirovog mleka pri kretanju do suda za hlaĎenje,

Pkg - gubici pri radu kompresora,

Qgg - gubici toplote tokom kretanja radnog fluida do kondenzatora i

tokom čuvanja ugrejane vode.

HlaĎenjem 1 l mleka, sa 35 0C na 5

0C, dobija se oko 118 kJ/kg, dok je za

zagrevanje 1 l vode, sa 10 0C na 60

0C, potrebno 209 kJ/kg toplotne energije.

Iz ovog proizilazi da se toplotom, dobijenom iz 1 l sveţe pomuţenog mle-

ka, ohlaĎenog na 5 0C, moţe zagrejati 0,567 l vode sa 10 na 60

0C. Obzirom da

se u ovaj proces ulaţe i kompenzacioni rad kompresora, navedenoj vrednosti

energije dobijene hlaĎenjem mleka, treba dodati još oko 543 J/lit. mleka

(elektromotor kompresora od 1,5 kWh/1000 l mleka). Na ovaj način se vrednost

0,56 povećava na 0,82 litra vode koju je moguće zagrejati.

Sam ureĎaj u praktičnim uslovima ne postiţe potpuno predavanje vodi

ukupno osloboĎenu toplotu, usled odstupanja stvarnog od teorijskog procesa,

kao i raznih gubitaka.

Iskustvo u dugogodišnjoj praktičnoj primeni ovih ureĎaja garantuje da će

opisani ureĎaj omogućiti dobijanje 0,5-0,6 l tople vode.

Za pranje i odrţavanje higijene aparata za muţu (u prosečnim uslovima),

troši se oko 19 l vode po kravi dnevno, pri proizvodnji mleka od oko 20 lit.

mleka/krava/dan.

Iz prethodno navedenih odnosa, moţe se zaključiti da se toplotom koju

mleko poseduje moţe zagrejati 11,85 lit. vode/krava/dan, sa 10 0C na 60

0C.

Dakle, na ovaj način se moţe dobiti 60% ukupnih potreba za toplom vodom,

zagrejane bez utroška energije.

134

PROSTORIJE ZA MLEKO

Prostorije za mleko imaju posebnu namenu. Sluţe za smeštaj aparata za

muţu i za hlaĎenje - čuvanje mleka. U njima se obavlja sav rad oko pranja i odr-

ţavanja aparata za muţu i rad oko mleka, pre svega rashlaĎivanje i hlaĎenje.

Prostorije za mleko se grade pored staje. Za njihovu gradnju i korišćenje,

treba se pridrţavati odreĎenih preporuka:

najkraća veza sa stajom, ali ne tako

da veza sa stajom budu samo vrata. Sigur-

no je bolje ako izmeĎu postoji vazdušna

barijera, na primer prostorija za pogonski

deo aparata za muţu,

pogodno iznošenja mleka sa pravil-

nim prilaznim putevima ka mestu za pre-

uzimanje mleka ukoliko se radi o većim

količinama,

zadovoljavajuća veličina, koja zavi-

si od ukupnog broja grla i njihove mleč-

nosti, kao i od duţine čuvanja mleka. Za

veličinu stada od oko 20 grla preporučuje

se veličina prostora za mleko od oko

10-12 m2,

zadovoljavajući higijenski uslovi,

jedan od njih je okretanje prostorije na se-

ver, sa prozorom za provetravanje, zidovi

moraju biti obloţeni oblogom koja je ot-

porna na kiseline kojima se odrţava hi-

gijena i vrši dezinfekcija opreme i poda.

Pod ne bi trebao da bude klizav. Tavanica

i zidovi iznad obloga - pločica treba da se

kreče svetlim bojama, toplota koju osloba-

Ďaju rashladni ureĎaji mora biti odvoĎena

van prostora.

Sl. 64. Prostorija za mleko sa

opremom: 1- rezervoar za mleko, 2- agregat za hlađenje, 3-rezervoar za toplu vodu, 4-vakuum pumpa, 5-lavabo za ruke, 6-sabirnik, 7-automat za pra-nje, 8-muzne jedinice, 9-uređaj za pra-nje i dezinfekciju, 10-uređaj za pranje, 11-šaht, 12-ormar, 13-sanitarije, 14-ventil za vodu, 15-priključak za struju

Documents

Masinska muza krava