МАРАН АТА

господДОЛАЗИ

Издавач:Српска православна црквена општина

Линц - Аустрија

Главни и одговорни уредник: протојереј Драган Мићић

Технички уредник: протојереј Милан Пантелић

Компјутерски слог: Слободан Благојевић

О СТРАШНОМ СУДУ

Слово св. Јефрема Сирина

Заиста, почетак мудрости јесте страх Господњи. Онај је мудрац ко се боји Господа.

А ко се Бога боји, тај држи све заповести Његове, потпуно твори вољу Његову и извршује реч Његову.

Зато задобиј страх Божји, заволи уразумљење и мудрост; ову целуј, и она ће те венчати венцем живота.

Страх Божји стоји над свима знањима; где страха нема, та-мо нећеш наћи ничега доброга.

Пут Господњи је прави пут. Њиме ходе мудри. А ко не хо-ди овим путем, тај блуди по безизлазним бедама.

Мудри никада не одступа од речи Божје. Јер је реч Божја извор добра, које извире из поуке њене.

Заволи страх Божји и иди путем његовим не клецајући. Та-да ћеш обрести стазе живота, које ће те привести ка царству не-беском.

Слугу, који се боји Господа, и тачно испуњава вољу Њего-ву, обући ће Господ влашћу у царству своме и учиниће га домо-управитељем својим.

Маран ата

Ко се боји Господа и држи све заповести Његове, томе ће Господ дати власт над свим имањем својим, и уручиће му сва богатства своја.

Мојсеј је био ревносни слуга и врло се бојао Бога. Зато га је Господ учинио домоуправитељем својим, и сва сокровишта своја предао је у руке његове. Покорио је свет под његов јарам, стихије се повиновале њему, и куда би он бацио свој поглед, тва-ри су трепетале. Вођем учинио је Господ Мојсеја и наименовао га богом (Ис. 7,1), да би творио чудеса и знамења као сам Бог. Планине су се тресле пред њим, када је излазио из мисира, и бр-да су скакала празнујући његов излазак (Пс. 113). Море се пред њим стало колебати, расцепило се и отворило пут посред себе. Воде су постали зидови, да би између њих прошао пастир са стадом својим.

Исус, син Навинов, ученик Мојсејев, испуњен је био стра-ха Божија, и разделио је Јордан, да би увео народ у наследство његово. Викнуо је утврђеноме граду (Јерихону), и он се срушио на житеље. Запретио је брзоме току небеснога свода, и он се од-мах уставио; задржао је две велике колеснице, сунце и месец, из ревности за истребљење непријатеља Божијих; заповедио је не-бесној висини, и она га је послушала, и послала је тучу камену да побије Хананејце, да нико не избегне мача његова.

Илија, дивни муж, сагоревао је од ревности и страха Бо-жија. Он се дигао био на истребљење нечастивих, и као Бог за-поведио небу, и небо је послушало заповест његову: „не давај ни дажда ни росе док ти ја не речем".

Како су се ови свети мужеви бојали Бога, тако су се и твари страшиле њих и покоравале заповестима њиховим. Они су били Божијим обиталиштем. Бог је обитавао и пребивао у њима. Бо-жију превелику силу виделе су твари у њима и страшиле су се.

Ко се Бога боји, тога се боје твари. Па како он држи Божије заповести, тако и твари држе његове заповести. И небо, и земља,

Господ долази

и море, и ваздух, и све што Је у њима, повинуЈе се ономе, чије је све срце испуњено Божија страха.

Ко се боји Господа, тај стоји изнад свакога страха. Тај је од себе одстранио и далеко иза себе оставио све ужасе овога живо-та. Далеко је он од сваке бојазни, и никакав трепет не приближу-је се њему, ако се он боји Бога и држи све заповести Његове.

Видим Господа пред собом, да се не устрашим, да не по-срнем, говори Давид, пун страха Божија (Пс. 15.8). Као победни знак, као телесну гарду, имао је он Господа пред очима својим, и зато говори: ничега се не бојим и не трептим. Ни пред ужаси-ма овога света, ни пред страшилиштима лукавог демона не пада у страх и трепет онај ко се боји Бога. Чак се сатана боји онога ко се боји Бога, и пукови сатанини дрхте пред оним ко извршу-је заповести Божије.

Смрт, која је страшна свакоме и која ужасава смртне, пред-ставља се као пир богобојажљивоме. Чак се смрт боји да се при-ближи ономе ко се Бога боји, и само се онда примиче к њему, ка-да јој је (Богом) наређено, да разлучи душу његову од тела.

Где преовлађује страх Божји, тамо господари и смерност, тамо и Бог силази, усељава се у душу, обитава и пребива у њој, постаје као њен стражар, и одгони од ње далеко све ужасе.

Серафими трепте пред Божијим величанством, Херувими дрхте пред Њим. Ако се Бог јави тварима својим, оне ишчезава-ју као дим. Ако он световима открије свемоћ своју, обраћају се у ништа, као слама у огњу. А ако се у нечију душу усели Бог и настани се у њој као гост, то може ли какав страх хватити душу ову, и какав било ужас приближити се њој?

Али како смо ми престали да се бојимо Бога, пред којим све трепти, зато се бојимо животиња, које су код нас под јармом и ко-је је од почетка Творац наш предао нама на службу; не да би се ми бојали њих него да би оне дрхтале од нас. Страх и трепет ваш буцет на свакој твари, рекао је Бог човеку у почетку (Пост. 9,2).

Маран ата

Ми смо извратили прекрасни поредак и сада се бојимо жи-вотиња и бежимо од њих, зато што је нестало у нама страха Бо-жија. Не бојимо се ни Бога, зато се бојимо животиња; и како ми не држимо заповести Божије, то и муве нас ужасавају. Са стра-хом бежимо ми од гнусне и одвратне змије. Бог нам је запове-дио да ми њу попиремо ногама, али с ужасом стресамо се пред њом.

Зар се ти бојиш проклете змије а не бојиш се Бога? Од шкорпије одступаш са ужасом а не трептиш од Божије речи! Ка-мила те доводи до језе, лав ти причињава смртни страх; од ме-дведа, тигра и пса бежиш у ужасу и дрхату. А гле страх Божији оковао је у рову лавове, закључане заједно са праведником који се Бога бојао. Тело овога светитеља било је и за лавове железо; и он (Данил), укротио је зверове зато што је био испуњен стра-ха Господња.

Жељени и прекаљени младићи због страха Божија презре-ли су и одбацили страх од цара и исмејали су мртвог идола; оту-да огањ који је ужасавао све приближујуће се њему, њих је оба-вијао и миловао као росоносно руно. Као што милосрдна мајка грли и целује децу своју, тако је пламен обузимао и целивао ју-ноше. Он је разрешио узе њихове, јер је у њима видео силу Бо-жију, и није их опалио него их је прохладио росом.

Ни воде, ни огња, ни зверова, ни народа, речју: никога се не боје они који се боје Бога. Ко се боји воде, тај нека предста-ви себи великога Мојсеја, кога ни велико море није устрашило него прославило га при прелазу. Ко се боји огња, тај нека баци поглед на младиће у пећи, које огањ није устрашио него их за-грлио крилима својим. Ко се боји зверова, тај нека погледа на праведника у рову, који је лавове учинио кротким, слично неви-ним јагањцима. Ко стрепи од народа, који крвожедно стреме ра-ту, тај нека заволи цар-Језекијеву молитву, која је многе хиљаде предала смрти. Мученици нису се бојали огња; они су без тре-

Господ долази

пета смотрили на пламен, на страдања, на истјезања, на мачеве, на окове.

Ништа не може одолети страху Божију, а страх овај побе-ђује свако мучење, сваку смрт. Ништа не може одолети страху Божју, јер је он опојасан великом силом. Он је раван љубави, а љубав је равна милосрђу, и три обе добродетељи јесу - Божија обитељ.

Ко се боји Бога, тај не може сагрешити. И ако он уздржи заповести Божије, то ће бити удаљен од сваког нечастија.

Ко греши, од њега је удаљен Бог; и зато га зли дух испуња-ва страхом; и увек живи он у мучитељној бојазни.

Пошто смо ми престали бојати се свевишњег Бога, то је дошао грех са својим ужасима и навео на нас страх и трепет. Ко твори грех, од њега грех потребује страха, и тај мора пре њим дрхтати и скривати га, зато што је грех - смртни отров. Грех до-носи са собом страх; и чим учинимо грех, морамо га скривати. зато што грех не жели да се објави као гнусан и гибелан.

Зато што је грех гнусан, то се он крије. Зато што је он от-ров, то се таји. А када не би био тако мрзак, то он не би искао прикривености; и када не би био тако једовит, то не би желео да остане у тајности. Ко чини грех, од њега грех тражи да се боји, да крије у себи грех и не испољава га, иначе би била јав-на гнусоба греха. Грех се боји укора, бежи од стида, стиди се своје ругобе и не воли да види светлост. Ко је у лицу гадан, од тога бежи поглед ока: а онога ко је у лицу прекрасан, ње-га жели око видети. Пошто је тама врло ругобна, то ниједно око не жели да је види; и пошто је светлост веома пријатна, то ниједно око не може да је се нагледа до ситости. Грех гамиже по тами и бежи од светлости, зато што ако би се он показао на светлости, то би свак бегао од њега. Грех ходи у мраку и дрх-ти од најмањега шума. Ко врши грех, тај се боји и свога соп-ственога гласа.

Маран ата

Лопов не дозвољава казати себи једне речи; прељубник не одважава се говорити гласно. Тихо збори своју реч лопов; пре-љубник шапће; сластољубац често говори само погледима, боји се својих сопствених уста. да би безмолвно учинио свој грех, и место устима и језиком он изражава своју мисао покретима обр-ва и трепавица. Дакле, прељуба причињава страх прељубнику, крађа производи бојазан и ужас лопову. При сваком греху гре-шник чувствује страх; чак и помен греха доводи њега у трепет, да се не открије грех. Овај безумник дрхти од својих сопстве-них корака, да не би неко чуо шум њихов, и да га не би људи от-крили, постидели и посрамили. Чује ли од некуд глас, стаје као камен; залаје ли пас, мимо воље кричи од ужаса; покрене ли се нешто с места, он одмах бежи кроз прозор; не бежи на врата, но жури, што може брже, да се спасе кроз зид; и ако су му ноге све у ранама, он то не осећа од страха. У њега је ушао и настанио се зли дух, и испуњава га страха и ужаса; а куда је он кренуо, свуда су пред њим ужаси и спотицања.

Па кад тајно грешење уноси у грешника толико страх, то како велик је ужас његов када се грех објави? И кад грех још ов-де (на земљи) баца грешника у такав ужас, то какво аи мучење производи у њему када стане пред Судију? И лопов и прељуб-ник осећају стид, кад их угледа један човек; у каквом ли ће сти-ду стојати тамо када на њих буду гледали и небо и земља!

Ниједна помисао неће тамо остати неоткривени, ниједан поглед очију неће избегнути од суда. И срамна реч, изречена тајно и шапатом, биће у онај дан објављена пред праведним Судијом, који ће тајне судити јавно. Он ће позвати и небо и земљу да при-суствује са њим на Суду; и горњи и доњи предстаће са страхом и трепетом. И небесне војске и пукови преисподњи устрептаће пред немилујућим Судијом, који ће доћи праћен ужасом и смрћу.

Небо ће се савити у ужасу; небесна светила ће пасти, као зрела смоква са смоковнице, и као лишће са дрвета. Сунце ће

8

Господ долази

помрчати од страха, побледеће месец у дрхату, потамнеће сјај-не звезде у страху пред Судијом. Ужаснуто море усколебаће се, усахнуће, ишчезнуће н нестаће га. Прах земаљски биће обузет пламеном и све ће се обратити у дим. Планине ће се растопити од страха као олово у огњу, и сва брда као запаљено платно за-димиће се и срушиће се.

Устаће Бог на суд, и узнеће се над непријатељима својим. Твар ће бити обузета ужасом, и биће као фтва. Устаће Бог на суд, и сваки предак пашће у растројство; и биће за твар неподно-шљив гњев и јарост Судије. Устаће Бог на суд, и небо и земља ра-зориће се, сав свет разрушиће се, сва лепота његова ишчезнуће.

Устаће Бог да суди нечастиве и непокорне, и твар ће се обратити у прах. Ко је у стању поднети силу Његову? Пашће пред Њим све висине н пропашће све долине. И небо и земља проћи ће, и ишчезнуће као дим. Сву твар савиће Он и бацити као хаљину, да у јарости својој покара врагове своје који су Ње-га мрзели. Као ризом облачио се Он васељеном, а сада, у гневу своме, свући ће је са себе, да изврши суд нас презирачима. Као што разљућени човек у досади својој збацује са себе одећу, да би се осветио своме противнику и казнио душмане своје; тако ће Судија бацити сву твар своју на нечастиве и метежне, који су презирали, вређали н унижавали Њега. И твар неће моћи подне-ти гнева Судије, пламтећег на непријатеље и нечастивце. И пред Њим и около Њега огањ ће попалити и појести грешне и безбо-жне. И сви они који су Њега подништавали и унижавали, изде-вајући се над Његовим дуготрпљењем, биће истребљени као су-хо грање од огња, што из Њега исходи. Небо ће се помрачити од ужаса; - који ће се нечастивац спасти тада? Море ће пресахнути од страха; - који ће безаконик остати међу живима? Сва земља ће сагорети; - који ће грешник избећи казну? Огањ ће се разго-рети од Господа, и свуда ће потећи на освету; и небо, и земља, и море, плануће као слама.

Маран ата

Само једна мала искра изаћи ће из божанског огња, и сви народи, Богом створени, неће бити у стању да издрже врућину. Јер када је Њему било угодно да створи свет и да призове наро-де у биће, тада је Он по милосрђу своме задржао овај огањ у се-би, да не би спалио светове. По благоволењу своме сакрио је Он у себи огањ, по милости утајио у себи пламен. А да није скрио свога огња, не би постојала твар. Али кад поново дође да суди небо и земљу, тада ће у гневу своме пустити да се разгори огањ Његов, светови ће престати да постоје пред Њим; горње обите-љи познаће смрт, а доње - смрт смрти.

Када праведници и свеци не би били по милосрђу Божи-ју сачувани од огња Судије, од кога ће пламтети небо и земља, то би они, заједно са грешницима, били спаљени овим огњем. И када благодат не би ограђивали небеске војске, то би и оне, за-једно са злима, биле истребљене од силе овога пламена.

Кад праведници једва могу остати живи посред ужаса суда, то куда ће се сурвати нечастиви и грешни? И пламени ;

Серафими неће се одважити да моле за помиловање, на по-гледу огњене претње, но стајаће у страху и трепету, и ћутаће као мртви. И свеци неће молити за поштеду (грешника), зато што ће се уздизати дим гнева Његова, и они ће се трести од страха да и сами не сагоре са грешницима. Када Цар у гневу свршава суд над душманима својим, тада гнев Његов грози-ће не само злим него и онима који за њих буду просили ми-лост у Њега.

Судија седа на огњени престо. Около Њега је море од пла-мена, и река огњена тече од Њега, да подвргне испиту ове свето-ве. И у људе је он положио огња свога, да их не би спалио онај огањ, када Он упламени сву твар, и стане је чистити као у виг-њу. Ако се овај огањ сачува сада и не утули гресима, то они који сачувају у себи овај огањ биће спасени од онога страхотнога па-љења. А ако је у некоме угушен он од греха и није сачуван све-

10

Господ долази

тошћу живота, то ће сви такови бити за онај огањ, од кога ће из-горети свет, исто што и слама.

Цар силази са свога места. да изврши суд над земљом. С великим страхом и трепетом прате га војске Његове. Ови моћ-ни чинови долазе да буду сведоци грознога суда; и сви људи, ко-лико их је било и јесте на земљи, стаће пред цара. Колико их је год било и буде рођених у свету, сви ће доћи на ово збориште, да виде суд.

Зајечаће звук трубе, да пробуди оне који су у гробовима. и на глас последње трубе устаће сви мртваци. На миг Сина Бо-жијега, брже него што је трен ока, сабраће се сви умрли на ме-сто суда.

Смрт ће бити обузета ужасом, и изригнуће сав свој плен, и неће оставити ниједнога мртваца а да га не изнесе на судили-ште. Земаљском праху биће заповеђено да одели прах умрлих, и неће остати ниједан трун (праха од људских тела), која се не би јавила пред Судијом.

Кога је прогутало море, кога су прождерали дивљи зверо-ви, кога су раскљувале птице, ко је изгорео у огњу - сви ће се у најкраћем тренутку времена пробудити, устати и јавити. Ко је умро у утроби матери, и није ступио у живот, учиниће га пуно-летним тај тренутак, који ће повратити живот мртвацима.

Младенац, чија је мати умрла заједно с њим у време бре-менитости, јавиће се при васкрсењу савршеним мужем, и по-знаће матер своју, и она ће познати дете своје. Не видевши једно друго овде, видеће се тамо; и мати ће познати, да је то њен син. а син ће познати, да је то његова мати.

Оној грешници која је избацила у себи зачети плод. да не види овога света, тај плод њој неће дати да види нови век. Као што она није дозволила њему да се наслађива животом и светло-шћу у овоме веку, тако ће и он њу лишити живота и светлости у ономе веку. Као што се она решила да извргне превремено плод

11

Маран ата

свој из утробе, да га сакрије у мрак подземни, исто ће тако она, као мртав плод утробе, бити избачена у таму крајну. Таква је отплата прељубницима и прељубницама, који ударају на жи-вот деце своје. Судија ће њих казнити вечном смрћу, низринуће их у бездан мучења, испуњену зловољом трулежи.

Творац ће васкрснути синове Адамове једнаким. Као што их је једнаким створио, тако ће их једнаким пробудити од смрти. У васкрсењу нема ни великих ни малих. И превремено рођени устаће онаквим као и средовечни. Само по делима н по влада-њу биће тамо великих н славних; и једни ће бити као светлост, други као тама.

Тамо су праведници велики и именити због праведних де-ла, а зли су рђави и ниски због свога порочнога живота. Тамо ће, по заповести Судије, добри бити одлучени од злих, и први ће се узнети на небо а последњи гурнути у бездну; једни ће ући у царство, а други ће отићи у пакао. Тада ће једногласно и горњи и доњи ускликнути; једна хвалебна песма зајечаће са обе стра-не: Праведан си Ти, Господе, и прави су судови Твоји (Пс. 118,138). „Праведан је Господ и прав. Ко је творио добро, томе је добром и плаћено" - рећи ће они који стоје с десне стране Су-дије. „Праведан је Господ и прав. Ко је творио зао, томе је злом и плаћено" - рећи ће они с леве стране.

Блажени су свети и праведни! Њима ће се заповедити да уђу у живот, да се радују и благују с Богом у вечном царству. Он ће њима дати славу своју; блистателна светлост биће њиховом одећом; и лица њихова на небу засветлеће се јаче од самога не-ба. Али тешко злим и нечастивим! За казну због недела својих они ће бити мучени са сатаном.

Ко је на земљи грешио, и вређао Бога, и крио недела своја, тај ће бити вргнут у таму крајњу, где нема ниједне луче светло-сти. Ко је скривао у срцу своме лукавство, и у своме уму завист, тога ће сакрити страшна дубина, пуна огња и пепела. Ко се пре-

12

Господ долази

давао гневу и није Икао љубави у срцу своме, чак и мрзео бли-жњега свога, тај ће бити предан ангелима (сатаниним) на жесто-ке муке.

Ко није делио хлеба свога са гладним, није помагао ну-ждом гњеченога, тај ће у мукама вапијати, и нико га неће чути ни помоћи.

Ко је у богатству своме проводио живот сластољубиво и раскошно и није отв^рао врата своја бедницима, тај ће у пламе-ну просити себи једну кап воде, и нико му је неће дати.

Ко је скрнавио уста своја псовкама и језик свој хулењи-ма, тај ће потонути у смрадни кал и биће лишен могућности да отвори уста.

Ко је грабио и угњетавао друге, и дом свој богатио непра-ведним имањем, тога ће повући к себи немилостиви демони, и његов удео биће уздисање и шкргут зуба.

Кога је овде распаљивала срамна похот сладострашћа и прељубочинства, тај ће заједно са сатаном вечно горети у геени.

Ко је преступао забране од свештеника, и попирао запове-сти самога Бога, тај ће бити подвргнут најтежим и најужасни-јим из свих мучења.

Бог од Бога, истинити Бог од истинитога Бога! Исповеда-мо, да си Ти - преблаги Бог. Нека нам помогне благост Твоја и не допусти, да би ми са сатаном заједно пошли у ад и у муку.

Знамо, да си Ти милосрдан; осени нас крилима свога мило-срђа. Исповедамо, да си Ти светлост, а ми слуге, које стоје под Тво-јом руком; не допусти да нас од Тебе истргне лукави, и сачувај нас од противљења Твојој власти. Знамо, да си Ти праведан; буди на-шом правдом, Господе! Знамо, да си Ти наш Спаситељ; спаси и из-бави нас од лукавога. Славимо Тебе, Свесветога; освети нас Тво-јим телом и крвљу. Да Ти запоју хвалу Тобом искупљени, који једу тело Твоје и пију драгоцену крв Твоју. Теби наша хвала, а нама ми-лост Твоја, Преблаги, Милосрдни према грешницима! Амин.

13

НАШЕ ВРИЈЕМЕ - ПОСЛЕДЊЕ ВРИЈЕМЕ

Од постанка свијета, од када је зло ушло у људску исто-рију, води се борба између добра и зла, тј. између Бога и ђаво-ла. Људи разних епоха опредељују се за једну или другу стра-ну. Та борба завршиће се појавом антихриста. Он ће моћи до-ћи тек као резултат опште свјетске Апостасије, тј. отпадништва народа од Бога и од путева Божјих, кад благодат Божја одступи од људи.

„Кад отпадници испуне мјеру својих безакоња, устаће цар дрзак и искусан у лукавству" (Данило 8,23). А његов долазак биће у сарадњи сатане. У личности антихриста усредсредиће се све зао у својој пуноћи и сили, какву може да прими и издр-жи природа човекова. У њему ће зло, које живи у људском роду достићи врхунац свога развоја. Због покварености његове соп-ствене зле воље, десиће се то да ће сам ђаво постојано дјеловати у лицу антихриста. Свети Јован Дамаскин вели: „Бог који пред-виђа будућу поквареност његове (антихристове) воље, допусти-ће ђаволу да се усели у њега". А блажени Теодорит пише: „Пре доласка Христовог јавиће се у свијету, обучен у људску приро-ду, непријатељ људи и противник Божји, демон који је присво-јио Божје име".

14

Господ долази

Антихрист ће се родити од покварене жене, лажне девој-ке, из јеврејског народа, племена Данова. Сав живот и сва дјела антихристова ће бити најогорченији и клеветнички бунт против Христа и његове Цркве. А до своје 30 год. Антихрист ће живјети у скривеној самоћи и непознат. Као што је Христос започео сво-ју спаситељску службу проповиједањем свога Божанског учења и чудесима, тако ће и антихрист започети своју свепогубну слу-жбу варањем људи својим лажним учењем и великим призором својих лажних чудеса. Он ће приграбити сву власт у своје руке и поставиће се као: учитељ цијелог човечанства, као цар свјетске монархије и као врховни првосвештеник свих религија, захтена-јући од људи да му се клањају као Богу.

Живот и дјелатност антихриста протећи ће у три периода:Први период траје од дана његовог рођења па до тренутка

његовог јавног иступања - тај период протећи ће сакривено.Други период започеће његовим бурним иступањем у уло-

зи свесвјетског учитеља или „пророка". Веома је могуће да ће он своју дјелатност започети у условима свјетског рата, када на-роди, трпећи све ратне ужасе, не буду видјели никаква излаза из биједе јер ће све полуге за разрешење бити у рукама тајног дру-штва његових сарадника. Антихрист ће предложити најсрећни-ји пројекат за разрешење свјетске кризе - тј. заговараће да се уведе једнообразни политички и социјални систем у цијелом свијету. И духовно ослепљено човечанство, које се подигао из ратног потреса, неће у томе видјети за себе лукаву замку, која га увлачи у безизлазно и непоштедно ропство. Свјетска реклама о антихристу, као генијалном мислиоцу, новом вођи и спасиоцу народа, за најкраће вријеме разнеће се као гром, на све стране по цијелом свијету, будећи у људима најузвишеније мишљење о антихристу. О томе св. Јефрем Сирин каже: „Зли духови посла-ни по свијету, будиће у људима опште одушевљење о антихри-сту и неодољиву привлачност ка њему".

15

Маран ата

У овом периоду своје дјелатности антихрист неће употре-бљавати никакво насиље и стараће се да задобије повјерење и расположење људи према себи обманом и својом лицемјерном и привидном маском врлина. Св. Јефрем Сирин о томе каже: „Он ће доћи у таквом облику да би преварио све: доћи ће смирен, кротак, као непријатељ неправде. (како ће сам говорити о себи), који се гнуша идола, ревнитељ побожности, добар љубитељ си-ромаха, веома побожан, постојан, према свима љубазан... Пред-узеће лукаве мјере да угоди свима, да би што пре заволео народ, неће примати поклоне, говориће гневно, показиваће сетно лице, али ће уљудном спољашњошћу обмањивати свјет, док се не за-цари". Лицемјерје антихристово у овом периоду биће такво, да он у односу према хришћанима не само неће се показивати као њихов противник, него ће чак да се покаже као њихов покрови-тељ. У својој спољашњој страни живота, он ће се старати да по-дражава Христу. Већина хришћана неће приметити његову об-ману, и признаће антихриста за Христа који је по други пут до-шао на земљу.

Како познати антихриста кад он дође? 0 томе преподобни Зосим каже: „Кад чујете да је дошао или да се појавио на земљи Христос, знајте да је то - антихрист".

Свијет или човјечанство неће препознати антихриста; при-знаће га или огласиће га за Христа. Зато Исус и упозорава људе говорећи у свом Јеванђељу: Тада ако вам ко рече: овдје је Хри-стос или ондје - не вјерујте... Јер као што муња излази од исто-ка и допире до запада такав ће бити долазак Сина Човјечијега".

Ради преваре људи антихрист ће да пројави многа и вели-ка чудеса. Апостол Павле о томе вели: „Његов долазак биће по дејству сатанину у свакој сили и власти и знацима и лажним чу-десима". Свети Кирило Јерусалимски каже: „Уз помоћ оца лажи (сатане) он ће помоћу лажних дејстава варати машту, тако да ће се народу чинити да тобож види васкрслог мртваца, који у ства-

16

Господ долази

ри није ни васкрсао; тобож види хроме да ходе, слијепе да виде, мада исцељења није било."

Све мјере антихриста имаће један циљ: дограбити у своје руке сву свјетску власт над свима народима. Прва етапа у том циљу биће стицање популарности међу Јеврејима, па ће из тог циља доћи у Јерусалим и обновити Соломонов храм. Међутим, против њега и његове дјелатности устаће два старозавјетна про-рока: Енох и Илија, који су по вољи Божјој били живи узнети са земље на небо. Зато ће их Господ поново послати на земљу да се боре против антихриста и да окусе смрт.

Они ће три и по године јавно и храбро изобличавати лаж антихриста у току овог његовог другог периода, када се он буде спремао да заграби сву свјетску власт у своје руке. Антихрист у то вријеме неће моћи да спречи укорене речи ових пророка, нити да против њих употреби неко насиље, па ће и према њима држати маску кротости и добронамјерности. Ова два пророка, Енох и Илија, доћи ће на 7 година пре краја света. У Светом пи-сму за њих пише: „И даћу двојици свједока мојих, и прорицаће 1260 дана, обучени у вреће". (то чини 5,5 године).

Даље се о њима говори: „И ако ко захте да их увреди, огањ ће изаћк из уста њихових и прождерати непријатеље њише; ако ко захте да им учини неправду, тај ће бити убијен. Они ће имати власт да затворе небо да не падне киша на земљу у дане њихо-вог прорицања, и имаће власт над водама да их претварају у крв и да ошину земљу сваком раном, каквом зажеле. И кад они завр-ше своје свједочанство звијер што излази из бездана побиће се са њима, побиједиће их и убити" (Откр. 11,5-7).

Али без обзира на све опомене и упозорења од стране ова два пророка, већина људи по своме тјелесном разуму неће запа-зити сву лаж антихриста, него напротив, окружиће га необич-ним одушевљењем и славом. Кад сталежи и народи увиде њего-ве лажне врлине и моћ, сви ће доћи на једну мисао... да га про-

17

Маран ата

гласе за цара, говорећи друг другу: може ли се наћи човјек тако добар и привлачан?

Трећи период је и последњи период антихристове дјелат-ности. У том периоду он ће се царатати као свјетски владар. То-ме ће много припомоћи околност крајњег растројства народа од свјетског рата.

Већина људи видјет ће у једној свјетској управи, једну га-ранцију да не дође до нових ратова и да се одржи мир.

После свршетка тог свјетског рата формираће се 10 држа-ва. 7 од њих покориће се антихристу, а 3 не. А онда ће антихрист устати на те три земље и покорити их.

Ову моћ, власт и силу којом ће се зацарити у свијету, анти-христ ће добити од сатане. Осим тога имаће мноштво сарадника од стране људи, а исто ће му помагати и савремена комуникаци-ја којом ће зачас моћи извршити преврат у свакој земљи.

Човјечанство ће антихриста признати за јединог духовног поглавара свих религија. Због тога он ће основати и посебну цр-кву, на челу које ће бити помоћник његов, лажни пророк. Сје-шће у Божји храм и прогласиће себе за Бога и тражиће од људи да му се клањају као Богу. Људи ће се моћи одушевљавати тако брзо за антихриста зато што ће им духовни разум бити помра-чен. А пошто се духовни разум може стећи и развијати у услови-ма правилног духовног живота које пружа истинска Православ-на црква, то ће само православни хришћани у том тренутку мо-ћи да се покажу потпуно духовно наоружани и да разликују све преваре и лукавства антихриста; али не сви православни хри-шћани него само онај мањи број њих који ће живети духовним животом по правилима Цркве. Сви остали ће неизбежно поста-ти жртва преваре антихриста.

У вријеме антихриста општење са злим духовима биће та-ко присно и распрострањено, да ће преграде између људи и цар-ства злих духова скоро сасвим нестати. По дубини свога пада у

18

Господ долази

зло, људи ће бити као ђаволи, а ђаволи ће несметано живјети ме-ђу људима и у људима.

Од људи у царству антихриста тражиће се следеће:1) да дају изјаву о признавању његове власти2) да у случају да се одбије признавање његове власти сле-

дује смртна казна3) антихрист ће тражити унутрашње и спољашње изјављи-

вање покоравања - као добровољан рад на државним добрима.Том приликом људи ће бити приморани да на својим капама илирукавима носе знаке који доказују приврженост антихристу идушом и тијелом. Тако да они који одбију покоравање антихри-сту, биће лишени снабдевања животним намирницама.

Ево како ће то изгледати: Замислите то, цео свијетје јед-на држава. Становништво целог свијета у тој планетарној др-жави мора да иде на обавезни „добровољни" рад. Сва богатства природе - земља, рудна блага, шуме, мора - све је то својина свјетске државе, тачније све је то у рукама владара свијета - ан-тихриста. Он одређује положај и судбину сваког човјека на зе-мљи. Научници целог свијета даваће њему све резултате својих истраживања, изума и открића. Ми просто не можемо замисли-ти моћ, силу и величину власти тога човјека... То је стварно чо-вјек - бог.

Истовремено, у његовим рукама су средства пропаганде целог свијета: штампа, радио, ТВ и сви облици умјетности. Све њему служи, сви њега прослављају. „Старе бајке, урлаће свуда пропаганда, причале су нам о некаквом невидљивом Богу на не-бу, наводно свемогућем и сведобром. Али, то је био само мит, то је била само машта човечанства, а ево сада се та машта оства-рила у овом човјечанском генију, јер од како он влада нема опа-сности од рата, ни глади, ни сиромаштва, ни незапослености... Поклонимо се њему и заборавимо старог Бога, кога је измисли-ла људска фантазија..."

19

Маран ата

У Откривењу се о томе каже: „И поклонише се звери сви они који живе на земљи, чије име није написано у књизи живо-та" - сви сем хришћана.

Али нажалост замашан део и њих ће признати антихри-ста: једни из страха, други због материјалних повластица, а не-ки из заблуде.

Али они хришћани који су остали вјерни чланови Цркве препознаће праву природу антихриста и његовог царства. Тада ће се сручити на њих и цијелу Цркву страшно гоњење. „И дано бјеше Звери да ратује са светима и да их побједи" (Откривење).

Погинуће тада многи поглавари Цркве - „звер која изла-зи из бездана учиниће рат са њима, побиће их и убиће их". Али Црква неће да постоји, него ће само отићи у катакомбе...". Тр-пљење, то је удео истинских хришћана у последња времена -„овдје је тршвење и вјера светих". Њих ће окруживати не само опасности са свију страна, него и саблазни са могућностима по-грешака и заблуда. Утеха ће им бити само нада да ово стање не-ће дуго потрајати. Дакле, карактеристичан предзнак последњих времена биђе гоњење хришћанске цркве од стране државне вла-сти, као што је то било карактеристично у првим вјековима хри-шћанства. Када антихрист прогласи себе за Бога, он ће издати наредбу да се у свима храмовима, хришћанским и нехришћан-ским, поставе његови ликови (кипови или иконе), и да им се сви људи клањају. И стварно у храмовима ће започети служење ан-тихристу као Богу. О томе у Св. писму се каже: „У полозини седмине" (тј. после три и по године другог периода и почетку трећег, који ће исто тако трајати 3,5 год.) „прекратиће се жртва и принос, и на крилима светилишта биће гнусоба запуштења" (пророк Дацило)... и поставиће одред војске, којаће оскрнавити светилиште и прекратити свакодневну жртву и поставити гну-собу запуштења"... „и од времена прекраћења свакодневне жр-тве и посташвења гнусобе запуштења проћи ће 1290 дана".

20

Господ долази

Утврдивши своју свјетску владавину, антихрист ће ловити у свој сатански плен сво човјечанство помоћу истих начина, ко-је је употребио сатана кушајући Христа.

1) Када материјално благо постане за човјека једина вред-ност, онда ће он неминовно постати роб онога ко му буде да-вао ово благо. Материјалистичко васпитавање људи (а то је да-нас) даће неограничену власт антихристу, јер ће се сва постојећасредства и земаљска богатства наћи у његовој пуној власти. Онће их обилато раздавати само својим следбеницима и сарадни-цима. И човјек који се није научио уздржању, који нема духовнечврстине, биће принуђен да се потчини његовој вољи. У откри-вењу се о томе каже: „свима, малим и великим, богатим и сиро-машним, слободним и робовима - биће стављен знак на деснуруку или на челу и... никоме неће бити дозвољено ни да купује,ни да продаје, осим онима који имају знак или име звери, илиброј њеногимена". (Откр. 13,17).

2) Затим ће антихрист ловити људе помоћу лажних ефе-ката, чуда и знакова. Када је други пут кушао Христа, сатана гаје наговарао да Исус пред масом народа учини празно чудо ка-ко би му људи вјеровали, без икаквог моралног подвига и само-одрицања. То наговарање сатане Исус је одмах одбацио. Такођесличан захтјев знака тражили су од Господа и фарисеји, који сенису задовољили оним чудесима што их је вршио Господ, негосу захтијевали од њега нарочито чудо: знак с неба (Марко, 8,12).Жељу знака с неба изражавао је и народ - кад је Исус чудесноумножио 5 хљебова и нахранио њиме тај многобројни народ,они му тад казаше: „Који знак ти показујеш да видимо и вјеру-јемо ти? Оци наши једоше мену у пустињи, као што је писано:хљеб с неба даде им да једу." (Јован). Њима се учинило недо-вољним чудо умножавања хљебова у рукама Исуса: оно се зби-вало у тишини, са светим смирењем, каквим су била проникну-та сва дјела Христова, а њима је био потребан спектакуларни

21

Маран ата

призор, њима је био потребан ефекат. Њимаје било потребно да се небо покрије густим облацима, да загрме громови и засијева-ју муње, да хљебови падају из ваздуха с неба.

Захтев таквог знака од Христа био је тежак гријех јер је ис-ходио из тјелесног разума, који одбацује ма какав узвишен циљ ради спољашњег ефекта. Чувши овај дрзак и богохулни захтјев знака, Господ је дубоко уздахнуо и рекао: „Зашто род овај тражи знак? Заиста вам кажем: неће се дати знак роду овом. И оставив-ши их... оде" (Марко).

Овај захтјев знака са неба био је захтјев чуда, али разме-тљивог чуда сатане. Никакве особите увјерљивости знак с неба није могао имати. Због чега је само знак с неба могло да посвје-дочи, да је он од Бога? Из Св. Писма види се супротно... Оно прича, да је по дејству ђавола огањ спао с неба и сагорео овце и пастире праведног Јова (Јов, 1,16).

Очигледно је да се тај огањ формирао у ваздуху, како се у њему формира муња.

У Дјелима апостолским се каже да је и Симон врачар чи-нио чуда пред заслепљеним народом. Разна чуда вршили су и многи други, а врше их и данас.

Е, оно што није учинио Христос, у горе наведеном, учини-ће антихрист, који ће у свему бити супротност Христу: он ће да-ти знак с неба, тј. знак у ваздуху, гдје нарочито господари сата-на. Свети Јован Богослов говори да ће антихрист чинити велика дјела, „да и огањ силази на земљу пред људима." (Откри.) Свето писмо указује на ово чудо као највеће од свих чуда антихристо-вих, и мјесто овога знамења је ваздух: оно ће бити прекрасан и страшан призор. Оно ће највише дјеловати на чуло вида, одуше-вљавајући га и обмањујући га.

Свети Симеон Нови Богослов предупређује да се ретко „гледа у небо из страха (предострожности) од лукавих духова у ваздуху, због чега се и називају ваздушним духовима, који про-

22

Господ долази

изводе многе и разне преваре у ваздуху". Свети Апостол Павле назива сатану кнезом који господари у ваздуху.

Одушевљење ваздушним демонским појавама прети неиз-бјежном погибијом онима који им вјерују. Епископ Игњатије о томе каже: „Све демонске појаве имају то својство, да је чак и најмања пажња и повјерење према њима опасно; једна таква па-жња може произвести штетан утицај и донијети тешко искуше-ње". Чудеса антихриста, извршена сатанском силом, производи-ће неодољив утисак за гледаоце. Људи неће схватити да чудеса његова немају никакав добар и разуман циљ, никакво одређено значење, да су она далеко од истине, препуна лажи, да су она -чудовишна, злобна и бесмислена представа, са циљем да,... об-мане и превари. „Видећи ова чудеса, људи ће по слепоћи сво-јој... признати их за манифестацију силе Божје и са одушевље-њем примити антихриста за Бога". АНТИХРИСТ - 666 - то је његов знак. Овај злотвор ће наметнути страх претњом и чудеси-ма својим, њима ће задовољити неразумну радозналост и грубо незнање, задовољити славољубље и гордост људску, задовољи-ти тјелесно мудровање, задовољити сујеверје, довести у недоу-мицу људску ученост.

Сви људи који се руководе свјетлошћу своје пале природе, који су се отуђили од Божје светлости - „привући ће се у послу-шност варалици". (Откри.)

5) И на крају ће антихрист ловити људе овим трећим начи-ном који се састоји у следећем:

Када је трећи пут кушао Христа, сатана га је извео на ви-соку гору па му показао сва царства овог свијета и рекао Хри-°ту: „Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се". (мат. 4,8,9). Власт сатане над царствима свијета потврђује и сам Хри-стос кад каже: „кнезом овог свијета" тј. тако назива сатану. А свети Јован Богослов пише да ће сатана оним који му служе да-„силу своју, и престо свој, и велику власт". Међутим, власт

23

Маран ата

сатане почива на обмани, превари и на насиљу. А Господ Исус дошао је да своју власт утврди на слободном моралном подвигу и слободној синовској послушности Богу Оцу.

Ето, све ово што је Христос одбио, у пуној мјери прихва-тиће антихрист. Он ће сву своју власт добити од сатане због сво-је послушности њему, а награђиваће и друге - по мјери послу-шности и служења сатанској вољи.

Тек кад се дочепа свјетске власти, антихрист ће оштро да измјени своје понашање. Умјесто лицемјерног и опрезног од-носа према људима и привидног глумљења да жели добро сво-јим противницима, он ће отворено да се претвори у непоштед-ног гониоца свих вјерних хришћана, који не пристану да му се поклоне као богу. Он ће „угњетавати свеце Свевишњега, чак ће замислити да промјени њихова времена ц.закон". (Данило 7,25). Опште јавно хришћанско богослужење мораће да се прекрати. О томе професор Бјељајев пише: „антихрист и његови привр-женици уништаваће књиге Светог писма, гониће и мучиће про-повједнике ријечи божје и вршиоце хришћанског богослужења, мотриће да се нигдје не врши Евхаристија (света Литургија), али ипак и проповиједање ријечи Божје и Евхаристија ће се вр-шити". Али разуме се, моћи ће се вршити само у скривеним мје-стима, као у првим вјековима гоњенога хришћанства, а и данас постоје остаци тих катакомби.

Лажни пророк

У свим пословима антихриста ће помагати велики лажни пророк. Он ће му помагати у гоњењу хришћана и у принуђива-њу ових да му се клањају као Богу. По својој суровости и безпо-штедности овај помагач назван је у Светом Писму „Друга Звер". У Откривењу о њему пише: „И видјех другу звер гдје излази из

24

Господ долази

земље (из човјечије мудрости) и имаше два рога као у јагњета (јер се издавао за пророка), и говораше као аждаја (говорио је богохулне ријечи)... и чудесима која јој би дано да твори пред зверју, она вара оне што живе на земљи, говорећи... да начине лик - икону звери... И дано јој би да удахне дух у икону звери, и да проговори икона звери, и учини да се побију сви који се не поклоне икони зверињој".

Ужаси после зацарења антихриста

Апостол Јован види у Откривењу 7 анђела, који имају 7 златних чаша напуњених последњим карањима које Бог излива на људе последњих времена. Те су казне: међусобно истребље-ње демонизованих људи, суша, глад, болести, страх и безнаде-жност. „Царство зверино постаде мрачно и гризли су језике сво-је од бола". (Откри.)

Епископ Игњатије говори како ће изгледати ти последњи дани на земљи: „Настаће страшно искушење светитеља Божјих: лукавство, лицемерство, чудеса гонилаца појачаваће се, да би их обманули и преварили, фина измишљена и прикривена гоњења и неограничена власт мучитеља пред човјечанством... Опште презирање, мржња, клевета, притисци, насилна смрт - постаће њихов удео... Противници антихриста сматраће се бунтовници-ма, непријатељима друштвеног добра и поретка, па ће се под-вргнути прикривеном и јавном гоњењу, мучењима и казнама.

Свети Јефрем Сирин у својим пророчким речима о анти-христу живо описује јад и чемер тадањих људи: жестоки начин државне управе, очајање људи који гледају како им најближи умиру од глади, а они који би и жељели да се обрате Богу по-туцаће се из народа у народ питајући - гдје се може чути ријеч Божја, али свуда би чули исти тужни одговор - нигдје!

Маран ата

Међутим, већина људи - „хулише на име Бога који има власт над мукама овим, и не покајаше се да му даду славу". (От-кр.)

Првом жртвом антихриста биће његови обличитељи - све-ти пророци Енох и Илија. „И кад они заврше своје свједочан-ство, звер, која излази из бездна (антихрист) побиће се с њима и побиједиће их, и тијела њихова оставиће на улици великог гра-да, који се зове Содом и Египат, гдје је и Господ наш био распет (Јерусалим). И многи из народа, кољена и језика, и пламена гле-даће тијела њихова три и по дана, и неће се дозволити да се ти-јела њихова сахране у гробовима. И они који живе на земљи ра-доваће се овоме, и веселити, и слаће дарове једни другима, зато што су ова два пророка мучили оне који живе на земљи. Али по-сле три и по дана дух живота од Бога уђе у њих, и стадоше оба на ноге своје, и страх велики нападе на оне који их гледаху. И чуше громки глас с неба, који им говори: узиђите овамо, и узи-ђоше на небо на облацима, и видјеше их непријатељи њихови. И у тај час затресе се земља веома, и десети део града сруши се, и погибе 7000 имена људских, а остали се уплашише и дадоше славу Богу небескоме. (Откр. 11,7-13).

После овога треба да се збуде значајан догађај - обраћање Христу знатног дјела савремених антихристу Јевреја. Ово обра-ћање биће изазвано дјелатношћу двају пророка - Еноха и Илије.

Ово обраћање Јевреја ка Христу изазваће у антихристу најжешћу злобу према хришћанима. Тада ће за њих настати „ве-лика невоља, какве није било од постање свијета до сада, нити ће је бити". (Матеј, 24,15-21)

„И биће му дано (антихристу) да се побије са светима (хри-шћанима) и да их побједи" (Откр. 15,7).

И тако се најзад сручила на људе највећа невоља у исто-рији, до које су они сами себе довели, а то је грађански рат у царство антихриста (изазван глађу и окрутношћу власти) - „и

26

Господ долази

настаде такав земљотрес, какав не бјеше од када су људи на зе-мљи". (Откр. 16-18).

Главно средство уништења људи у овом последњем ра-ту биће падајући са неба на људе „град велики као талант" (тј. огромне убиствене силе) - (Откр. 16-21). Можда је то опис атом-ске бомбе? Јер су тада разорени скоро сви градови на земљи - „и градови незнабожачки падоше" (Откр. 16-19). Нестале су тада све владе, настало је тада потпуно безвла Ше и анархија - као што пише у Откривењу - „и свако острво ишчезе и планине се нађоше".

Ужасно стање свијета у то последње вријеме описано је у Трећој књизи Језде: „Господ силни шаље невољу...Авај мени! Тешко ће бити човјеку да нађе човјека или да чује глас његов, јер од становника градл остаће једва 10, а од сељака - само 2, ко-ји су се склонили у шумама и у пукотинама... Земља ће остати пуста, њена поља глува, а путеви и стазе њене зарашће у трње, јер неће бити никога да ходи по њима".

Значи, у царству антихриста биће тврдо убеђени да су овла-дали тајнама природе, а међутим, нису бити у стању да упра-вљају вјетром, који је узроковао страшну сушу. Диригованом привредом они су мислили да ће остварити материјално изоби-ље, а дошла им је глад. Уједињењем свих народа у једну свјет-ску државу они су мислили даобезбједе мир, аизбиоје ра! који је истребио скоро све људе... То је'доказ колико је јадна моћ и гордост човјечанства пред величином Бога.

- Спасење малог остатак вјерних биће једино у краткотрај-ном царовању антихриста. „И ако се не би скратили дани они, не би се нико спасло, али избраних ради скратиће се дани они" (Матеј 24,22).

У том грађанском рату тј. последњем, свеуништавајућем, на земљи, разориће се и престоница антихриста коју апостол Јо-ван у свом Откривењу назива - Вавилон, Већина светих отаца

——

Маран ата

који су тумачили Откривење под Вавилоном подразумевају Је-русалим, у који ће по њиховим предсказањима антихрист пре-нети своју престоницу. О томе се у Откривењу говори „паде, па-де Вавилон велики и поста стан ђаволима и тамница сваком ду-ху нечистоме... јаох! јаох! граде велики Вавилоне граде тврди, јер у једна час дође суд твој! Тад ће се људи који су преживје-ли грађански рат чудили потпуној и брзој пропасти престонице антихристова царства, у којој се скупило, као у центру свјетске државе толико власти, величанства, моћи, бљеска, богатства, оружја! И све је то пропало и ишчезло, претворило се у дим и пепео за тили час. Међутим, овим ратом неће коначно бити уни-штен антихрист и његово царство. Он ће бити побијеђен и сврг-нут о другом доласку Христа Исуса, који ће убити антихриста дахом уста својих.

Свјетска владавина антихриста трајаће три и по године. У књизи пророка Данила се говори да тај рок царовања анти-христа износи 1290 дана, а у Откривењу се каже: „И дана му би власт (антихристу) да дела 42 мјесеца". Никаква људска сила неће моћи да се супротстави антихристу. Само једини Господ, који ће по други пут доћи на земљу у свој слави побиједиће га. Тада ће наступити Страшни суд Христов и крај нашег свијета. У Откривењу о крају света пише: „И биће ухваћена звер и са њом лажни пророк, који је чинио чудеса пред њом, којима је варао оне што примише жиг звери и клањаху се њеној икони; оба ће живи бити бачени у језеро огњено, који гори сумпором; а остали биће побијени мачем Онога што сједи на коњу, и који излази из уста његових". „А ђаво, који их је варао биће бачен у језеро ог-њено и сумпорно, гдје је звер и лажни пророк, и мучиће се дан и ноћ, вавијек вијека". (Откр. 20,10)

28

РАЗМИШЉАЊА О ПОСЛЕДЊИМ ЉУДСКИМ ДАНИМА НА ЗЕМЉИ

Догађаји на измаку времена овога свијета, по ријечима Христовим, одвијаће се следећим редом:

1) ратови и друге социјалне и геофизичке невоље2) завршено проповиједање Јеванђеља свим народима3) прогон Цркве4) превласт лажних пророка и зацарење антихриста5) космичке катастрофе у свемиру6) други Христов долазак7) последњи судА у чему се састоји основни узрок духовног пада човјечи-

јег рода, због којег свијет мора да пропадне?Узрок пропасти свијета је успјех сатане да овлада свијетом

и човјечанством.После свога пада (тј. кад је од анђела постао демон), сата-

на је стално стремио да овлада свијетом. Насупрот Христу који хоће да се људи према њему слободно опредељују, сатана хоће да овлада свијетом и човјечанством кроз потпуно ропство љу-ди - духовно и тјелесно. А то он може постићи једино преко др-жавне власти, коју је себи потпуно потчинио. Међутим, сатана

29

Маран ата

не може лично постати цар свјетске државе јер је он бестјелесно духовно биће. Зато он тражи човјека, који би му се потпуно пот-чинио и испуњавао његову вољу, тј. он би се, остајући човјеком, понашао у свему као сатана. А то је антихрист.

А који циљ жели сатана да постигне када овлада свима државама, на чијем челу има да буде његов човјек?

Он је заиста ђаволски: да обмане и уништи човјечански род. А ето, данас је доба, у коме живимо, кад је сатана успио да овлада свим државама. У којој је то данас држави у свијету на власти хришћанство; у којој је на власти неки благочестиви хри-шћански цар - владар; у којој држави данас у свијету има реда, правде, љубави хришћанске; у којој царује милост, истина, по-штење??? Нема - таква држава данас у свијету не постоји! А чим је човјечанство данас лишено те нормалне државне власти, која признаје изнад себе истинитог Бога и има за циљ служе-ње добру, борбу против зла, као и заштиту добрих људи, чим су данас народи свијета лишени те нормалне државне власти - то значи да је у овом добу отворен пут за последње и одлучно от-падништво од Бога и за долазак антихриста.

Пошто данашњи људи не желе да приме љубав истине па да се спасу, Бог ће им због тога послати силу обмане, да вјерују лажи. (II Солуњанима: 2,11).

У антихристу ће зло достићи своје крајње савршенство на земљи. Он ће се јавити као бог зла. У њему ће бити сам ђаво као што је у Христу сам Бог. Антихрист представља завршни бунт против Бога, завршну борбу човјека са Богом.

Он ће умјети генијално маскирати зло привидним добром, умјетнички прикривати ругобност греха тобожњим чудесима и знацима, магијски учинити грешне сласти саблажњиво привлач-нима, па ће тако многе и многе преварити и душе им погубити.

Своје богоотступништво антихрист ће нарочито пројавити у томе што ће потрти све Божанске законе, зацарити безакоње

30

Господ долази

и друге побуђивати на њега. Он ће свјесно, упорно и хвалисаво отпасти од Христа и трудиће се свом снагом да и друге одвоји од Њега. У хуљењу на Бога он ће бити ненадмашно виртуозан и безобзиран, па се у Откривењу вели за њега: „Отвориће уста своја за хуљење на Бога, да хули име његово, и на дом његов, и на оне који живе на небу". (Откр. 13,6)

Главна сила антихристове христоборачке дјелатности би-ће уперена против Цркве, трудећи се свим силама да потисне Бога и заузме мјесто Божије у свијету. У те дане хајка на хри-шћане биће таква, да нико ко јавно не признаје антихриста и не носи знак његов на себи неће моћи ништа купити ни продати, нити ће се користити икаквим правима. Који год се не поклони антихристу и не прими жиг његов на челу свом или на руци сво-јој, биће убијен. А Црква Христова, гоњена и мучена, скриваће се по пустињи, рађајући у мукама вјерна чеда Божија.

Ко је савршено отпао од Христа? Сатана. У роду пак људ-ском најсавршенији отпад од Христа представљаће антихрист. У његово доба десиће се најмногобројније отпадање од вјере Христове у роду људском, јер ће лажни пророци и учитељи пре-варити многе, и што ће се безакоња умножити охладњеће љубав многих, тако да, када Господ по други пут дође, „хоће ли наћи вјеру на земљи".

Антихрист је антибог: јер пошто је сав против Христа, он је самим тим против јединог истинитог Бога. Он ће бити против сваког божанства, против сваке вјере у ма какве богове. Он ће радити на томе да собом замијени не само Христа, него да со-бом замијени свако божанство, сваког бога, у које људи буду вје-ровали кад он буде дошао на земљу, јер ће жељети да постане свима бог, свебог.

Јер шта је сатана? Сатана је самозвани самобог: сам се-би бог. А до тога је дошао својом гордошћу, отпадом од Бога, тј. својим самољубљем, самообожавањем. Најсавршенији примјер

31

Маран ата

таквог самољубља, самообожавања у роду људском биће анти-христ. Он ће се противити сваком богу, а најпре истинитом Бо-гу - Господу Христу. По дејству сатане он ће чинити велика чу-деса, опсенарска и лажна, и велика дјела, опсенарска велика и грандиозна. Дјеловаће веома саблажњиво и заводљиво, да би са-блазнио, ако је могуће и избране. И саблазниће многе, премно-ге, засевши у хришћанским храмовима као бог и имајући сву зе-маљску- силу и власт.

Да се антихрист јави данас или сутра, или ма кад сем у ■своје време, спречава га и задржава Христова Црква, тј. снажна вјера људи у Христа. Али када се та вјера у Христа у свијету почне наглогасити, када људи буду завољели зао, опредељива-ли се за зао, када почну чинити сваку неправду, сваки гријех, ка-да отпочну своје богоборство, и када кроз сва та њихова дјела ђаволи овладају њима - тада ће Господ и допустити да се јави њихов врховни вођа - антихрист.

Због одбацивања јединог истинитог Бога и због умноже-ног безакоња, Дух Свети одступиће од људи, и благодат његова, која задржава и спречава да се јави антихрист, повући ће се, и тако ће бити остављен широк улазак сваком злу и ђаволу, оличе-ном у антихристу.

Долазећи тада, антихрист ће заиста доћи „у своје врије-ме": људи ће му отворити своја срца кроз зле жеље, своје умо-ве кроз зле идеје, своје воље - кроз зла хтења, своје душе - кроз зла дјела, и он ће ушетати у њих са сваким сатанским злом и грехом.

Антихрист има своје безбројне претече, који су се јављали од самог настанка хришћанства. Цјелокупна дјелатност анти-христа и свих његових претеча у роду људском има један циљ: да све законе Божје, законе Христове прогласи за лоше, за опа-сне, за убитачне по људе и по род људски. Зато их треба одбаци-ти и замијенити другим законима, супротне садржине и супрот-

32

Господ допази

ног смисла: Христа замијенити антихристом, све Његове законе- антихристовим законима.

Антихрист своје безакоње неће силом наметнути људима, него ће се он јавити у земаљском свијету онда када већина љу-ди буде својим сластољубљем и грехољубљем буде добровољно огрезла у безбожности, у безакоњу, у богоборству. Таквим љу-дима ће доћи и јавити се безаконик - антихрист: њихов идеал, њихов вођа - врховни војсковођа свих зала.

Антихрист ће бити најсавршенији ђаво-човјек у роду људ-ском: сила ће његова бити огромна, моћ његова поразна, власт његова скоро неодољива. Кроз све своје поклонике и истоми-шљенике, он ће трубити једно: не треба роду људском Богочо-вјек Христос!

Не треба роду људском Јеванђеље Христово! доле небо! доле Бог! Човјек - „чист човјек!" без ичег Божанског и оностра-ног! Све божанско је само отров, само опијум, само дрога! Чо-вјек је довољан себи! И не треба му никакав други свијет сем зе-маљског! Човјече, буди сам себи Бог, јер никаквог другог Бога и нема. Буди горд што си човјек, јер си тиме Бог! И највећи си он-да кад себе сматраш Богом! Човјече, буди охол и срећан, јер си ти једини Бог у свим свијетовима! А дотле - дижите споменике Јуди Искариотском свуда, свуда широм земље и широм неба, и широм небеса над небесима! Споменике, споменике, споменике- Јудама Искариотским, њима, њима, само њима!

Ето тако ће сатана кроз слугу свога - антихриста, једно хтјети, једно радити, а што чини од Адамовог пада: да човјека претвори у ђаво-човјека, људе у ђаво-људе.

Антихрист? То ће у роду људском бити човјек - свегри-јех; у њему ће гријех достићи сва своја савршенства, сву своју власт. Свом душом својом, свим срцем својим, свим умом сво-јим, свом снагом својом он ће сарађивати сатани и сатана њему. Њихове воље одушевљено ће се слити у једну вољу, и они ће

33

Маран ата

свим бићем радити против Богочовјека Христа. У антихристу ће све бити осатањено: и душа и савјест и воља и ум и тијело. Тако ће он дјелати по чињењу сатанину. Главна стваралачка си-ла у њему - биће сатана. Васцијелим својим бићем антихрист ће бити радионица сатане. Зато ће му све мисли, осећања, хтења идјела бити сатанска.

Тако наоружан сатаном ант^христ ће имати Једну жељу, свежељу: да људе обмане, превар*, заведе, поведе за собом као истински спаситељ, и месија рода људског. Све ће чинити само Да собом замијени Христа, и тако оствари најграндиознију об-ману и лаж, и људе зароби том свеубитачном лажи. Јер је друго име за сатану - обмањивач, варалида.

Пошто људи антихристовског доба свјесно одбацују Хри-ста а што се управо данас и дешава, може се поставити пита-ње:шта онда остаје тим људима? Остаје им - лаж, смрт, гријех, пакао - тј. њихов добровољни избор. Због свега тога Бог ће им послати силу преваре да вјерују лажи (ђаволу, тј. антихристу), а која их води у пропаст, и у царство зла, тј. у пакао. Према томе Бог не чини никакво насиље над слободом њиховом, нити и на-меће грех, зао, смрт, ђавола. Он их само препушта „жељама ср-ца њихових". Од те гордости - људи „залуде у мислима СВОЈИМ и потамни неразумно срце њихово", те они претварају „истину Божју у лаж". И тако ће огромна већина људи последњих вре-мена између Христа и антихриста изабрати антихриста; између истине и лажи, изабрати лаж и дамеђу правде и неправде иза-брати неправду. У таквом случају оствариће се следеће: „Да бу-ду осуђени сви који не вјероваше Истини, него вољеше неправ-пу" (2 Сол 2 12). Значи и њихов ум, и срце, и савјест ће бити, због одбацивања Христа, изопачени, тј. ођавовљени, те ће слу-* жити одвратном антихристу.

И ево, управо данас, пред крај XX вијека, дешава се оно што је одлика последњих времена. Сатана је данас вјешто заодје-

Господ долази

нуо зло, позлатио привиде и учинио их примамљивим. Преварио је људе данашњег доба, јер их је увјерио да он не постоји, а у то-ме се састоји његова највећа превара. Данашњи ће свјет, и најлу-ђој тврдњи, која се без икаквог доказа поставља, радије повлађи-вати и више вјеровати, него којој хришћанској истини и идеји.

Демони су код данашњих људи створили привид правог свијета. То је имитација стварања, то је коначна лаж. И у овом изврнутом и изопаченом свијету све је наопако. Последњи сте-пен лажи је укидање апсолутне и цјеловите Истине. Сатана је утврдио демонску дијалектику: истина - лаж. У данашњем из-врнутом свијету десио се кобни обрт: истина је постала лаж, а лаж истином! Јер сатана је велики мајстор „инверзија", тј. мај-стор извртања свих вриједности. А Христос збори: „Свако, ко зло чини, мрзи на свјетлост и не иде к' свјетлости да га не пока-рају ради дјела његових јер су опака".

У данашњем добу дошао је до поплаве сумц>е која разара духовни живот. Сумња је постала непрозирна магла. Сами де-мони инспиришу свеопшту сумњу у Истину. Сатана је постао мит и химера. Постају бесмислене поуке пророка и учења Је-ванђеља. Зло постаје необјашњиво, а зла и гријеха је све више. Једва да се о ђаволу данас усуђује ко говорити. Људи изван Цр-кве подсмевају се збивањима у њој. За ђавола се говори да је то измишљена бајка за дјецу. Док се настоји укинути „мит сатане", сатанизам у свијету расте до невероватних размјера. Нарочито данас цвјета у Америци али сатанских култова има свугдје. Та-ко се дешава да у сатанско мистично тијело, а које уједињује све зле интелигенције човјечанства и пакла, улази све више људи. Златно теле се подиже као идол кад угасне свјетлост вјере. Тако сатана гради своју „анти-цркву", синагогу сатанину, 666.

Највећи знаци дјеловања сатане данас су: секте, абортуси, промена полова, контрацептивна средства, масонска друштва, покољ невиних, геноцид, атомска бомба, разни култови, идола-

35

Маран ата

трија „звијезда" и криминалаца, тероризам, криза морала, порок који се шири на све могуће начине, итд.

Чим се гаси свјетло вјере мајстор лажи пали своје лажно свјетло. То се данас управо дешава. Доба невјерства, лажи, ду-ховне пустоши. Ово данашње гашење вјере и млакост која ра-сте кобнији су од чаробњака који сазивају паклене легије. Рђаве књиге су преплавиле свјет. Сатанизам модерног доба се најви-ше изражава у нацизму, модерном роману, масонерији и умјет-ности. Данас је нестало молитве, највећег одбрамбеног средства у борби против демона.

Ово данашње доба је епоха безбрижности људи, који су се потпуно предали овоземаљским интересима и тјелесним насла-дама.

Криза времена је отпочела и његова катастрофа је на помо-лу. Али упркос тој евидентној чињеници, окорјело срце невје-рујућих маса то не види. Оне се уљујкују у привид времена које тече. Неће да положе оружје зла. Слијепе су за злом које је уве-лико узело маха. Данашњи људи у том погледу слични су људи-ма претпотопског свијета. У Откривењу се каже: „О, да си сту-ден или врућ! Тако пошто си млак и ниси ни студен ни врућ, из-бљуваћу те из уста мојих".

Сво још неких обиљежја данашњег доба који говоре о то-ме да је близу пропаст свијета:

1) Хришћанско учење као и учење материјалиста дјело-мично се слажу у закључку да ће свијет и човјечанство неста-ти у ватри. Мада је у прошлости било разлика у гледиштима, али данас и материјалисти говоре да ће живот на нашој планети уништити сами људи. То значи да ће људи постати ужасно зли. Тако се и материјалисти посредно слажу са хришћанима, да се узрок погибије свијета налази у злоби људи. Православна Црква учи да ће свијет пропасти по пресуди Божјој, но узрок те пресу-де биће зло понашање људи.

36

Господ долази

2) Апостол Јован наглашава да ће невоље последњих вре-мена погодити углавном једну трећину земље и трећину чове-чанства. Ако се погледају збивања у XX вијеку, може се видјетида су ратови и револуције беснели приближно на једној трећиниземље. То су углавном хришћански народи (СССР, Европа). Изтога се може извући закључак да зле силе овог свијета имају зациљ да ослабе управо те народе, који им сметају на путу оства-рења својих мрачних планова.

3) Христос је најавио да ће пред крај свијета бити заврше-но проповиједање Јеванђеља свима народима. То значи и јевреј-ском народу који ће се окупити у Светој земљи. А ево, оно о че-му су Јевреји 2000 год. маштали (тј. повратак у Јерусалим) садасе остварило. Над овом чињеницом треба се замислити.

5) Односи који ће се дешавати у царству антихриста, већ сад су се почели да остварују. На једној трећини земље гдје да-нас владају атеисти људи су лишени економске самосталности, а што се тиче духовне хране, човјек може читати само оно што пишу владајући или њихови специјално увежбани робови: пи-сци пропагандисти...Тако се већ данас назире систем апсолут-ног ропства који ће се према Светом писму остварити у царству антихриста. Поред тог система пронађена је и политичка орга-низација потпуног поробљавања човечанства, на челу које сто-ји вођа са личном доживотном влашћу. Такође су пронађени и методи учвршћења такве власти и држања у потпуном ропству; ти методи су: лаж, застрашивање, убијање људи на најокрутни-ји начин итд.

5) Исто тако, оно што је највероватније - да ће ;штихрист бити обоготворен, тј. да ће му се људи клањати као богу - мо-гуће је доказати. Прошлост је пуча таквих примјера, нпр.: Робе-спјеру из доба француске револуције, људи су се обраћали као богу: „Ваше божанско величанство", или нпр. Стаљина су ње-гови сарадници 11 пропагандисти обасипали божанским називи-

37

Маран ата

ма: најмудрији, свемогући, отац народа... Ти истомишљеници су тако клањање отворено називали „култ личности" или данас, колико се нпр. људи клања појединим државницима, величају их као идоле и идеале, слијепо следују њихове принципе и зако-не, припадају и организацијама које су основале те њихове вође; као доказ да су одане том вођи и његовој организацији имају ти одани чланови књижице и у њима печат те организације; осим тога в>ени чланови имају привилегије и уступке за остварење њихових животних циљева. Таквих организација има свугдје, а нарочито на западу. Све те вође и њихове организације су прете-че антихриста и његове организације свјетске државе.

Тај сатански систем који је остварен за сада у једној тре-ћини свијета, жели да се прошири на цео свијет. План његовог остварења је у пуном јеку по разним линијама - политичкој, економској и религиозној. У политичкој области треба све наро-де згонити у један тор: у једну свјетску државу саједним влада-ром на челу. У ту сврху основане су у свим државама свијета ле-вичарске и Тајне партије. Али у истом правцу ради и ОУН, која привикава народе на одрицање свога суверенитета.

Занимљива је припрема у области религије: У свим рели-гијама свијета очекује се ускоро невиђени продор некакве вели-ке Божанске појаве. У јеврејству се очекује скори долазак Меси-је. У хришћанству се шири секташко учење хилиазма (учење о блиском доласку Христа, као земаљског цара који ће основати хиљадугодишње земаљско свјетско царство). У будизму очекује се јављање Буде (човјека у коме ће се нарочито ваплотити божан-ство). У мухамеданству шиити очекују свога „имама - освајача". Тако ће заједничка религија имати еклектички карактер, тј. биКе смјеса разних елемената из постојећих свјетских религија.

6) Поставља се питање, како један човјек може да освоји власт над цијелим свијетом, да се зацари као антихрист? На то питање даје одговор француска и руска револуција. После побу-

38

Господ долази

не разјарене масе која пљачка и убија, долази на власт „Страшни Човјек", који заводи диктатуру и захтјева да му се клањају као богу. Такав је био Робеспјер у Француској и Стаљин у Русији. Значи револуција је пут којим ће и антихрист освојити власт.

Увод у тај процес је свјетски рат, у ком ће изгубити животе много милиона људи; а од глади и болести настаће опште оча-јање, јер неће бити ни побједилаца ни побијеђених. Тада ће тим народима бити предложено да прихвате једну свјетску владу, а после неизбјежне револуције власт у тој влади уграбиће анти-христ.

7) Ако је систем апсолутног поробљења спреман, онда гдје је запело? Чека се још само на страшни свјетски рат, а знамо да се тај рат припрема. Већ се производе страшна оружја масовног уништења (атомске бомбе), но ипак се сматра да она нису до-вољно јака... зато се тај рат одлаже...

У псалму пророка Давида пише: Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари? Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на Помазаника Његова... Онај који живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмијева.

Све ово напријед изложено даје нам основа за тврдњу да, ако чак Господ помилује свијет у наше дане, то помиловање не-ће бити одлагање последњег суда за неку далеку будућност, не-го краткорочно одлагање и предах, е да би се још једном људима дала могућност да се уразуме и покају. Али ми, нажалост, знамо да је религиозно, морално, умно и друштвено стање човјечанства тако црно, да такво пружање шансе за покајање не би имало вели-ке користи. Зато ће и Божје одлагање суда бити кратковремено...

Бог жели да се сви људи спасу, али постоје људи које „ви-ше завољеше таму него ли свјетлост, јер њихова дјела бејаху зла". (Јован 3,19).

Тако је дар слободе, који је Бог дао човјеку, за све људекључ од раја и од пакла.

—

ПОСЛЕДЊА ПРОПОВИЈЕД ЈЕВАНЂЕЉА ПРЕД КРАЈ СВИЈЕТА

Када је говорио о предзнацима свог другог доласка на зе-мљу, Христос је између осталог рекао: „Проповиједаће се ово Јеванђеље о Царству по свему свијету, за свједочанство свима народима. И онда ће доћи крај". Према томе, проповиједање Је-ванђеља је сигнал другог доласка Христа. Јеванђеље ће бити по-знато свим народима, али не значи да ће га сви народи усвојити. Стога нико неће имати оправдања за невјеровање у Христа Бога; нико се неће моћи изговарати: нисам знао за Христа.

Један број народа када чује за Јеванђеље ће да прихвати Христа. Али с друге стране, многи ће, кад сазнају за Јеванђеље, бесомучно устати против њега, и тиме показати колико су људи заљубљени у зло, колико су постали робови гријеха и лажи, ко-лико су постали оруђе сатанског зла против вјечног Божјег до-бра.

Насупрот ширењу Јеванђеља Христова, подвижници зла ће ширити и распростирати зло у свим могућим облицима. Да би омели успех Јеванђеља, они ће мобилисати све лажи, сва зла, сва насиља, све ужасе и натуткати их на хришћане, е да би са-блазнили, ако је могуће, и избране. Плиткоумни поклоници зла

40

Господ долази

напредоваће у злу; у капи меда даваће отров зла; маскираће зло најпривлачнијим маскама; умножиће безакоња до ужаса; роне-ћи у дубине христоборачких душа, помамљено зао изазваће по-тресе у њима, минирати их, и оне ће експлодирати безочном ху-лом на све што је Христово. Тада ће тајна зла да опчини мно-ге, залудјеће их; својим лажним сјајем и привременим успјехом, зло ће саблазнити многе.

Против тајне Божје, тајне Христовс -х то је Црква - иста-вља се тајна сатане, тајна безакоња, тј. зла. Вјешто маскирајући себе, зло ће у последње дане дејствовати успјешно кроз лажне Христосе и лажне пророке. Описујући то вријеме Спаситељ го-вори: „Многи ће доћи у име моје говорећи, ја сам Христос. И многе ће преварити... И изићи ће многи лажни пророци и пре-вариће многе". Такође апостол Павле говори: „Дух Свети разго-вијетно говори да ће у последња времена одступити неки од вје-ре слушајући лажне духове и науке ђаволске". Разоривши лажју чак и савјест своју, они ће живјети по својим жељама ругајући се свему Христовом. Залуђени злом они здраве науке неће слу-шати, него ће по својим жељама накупити учитеље који ће им ласкати, и одвратиће уши од истине, и окренуће се ка гатали-цама. Зло ће се силно размножити, минираће народе и царства, и устаће народ на народ, и царство на царство; настаће глади и помори и земљотреси и страхоте и буне, и невоља велика каква није била од постања свијета, нити ће бити, и због умножених безакоња охладњеће љубав многих, и многи ће се саблазнити, мрзост опустошења биће на мјесту свијетом, и - Син Човјечији када дође, хоће ли наћи вјеру на земљи?

.41

ЗАКЉУЧАК

Главна несрећа епохе пре свеопштег зацарења антихри-стовог састојаће се у изузетној духовној сљепоћи људи. Духов-ни разум тј. разум који једино може да види свјетлост истине, биће крајње ријетка појава. Човјечанство које се руководи тје-лесним разумом, не само да неће познати антихриста, и неће у њему видјети свог лукавог непријатеља, него напротив, призна-ће га за свог добротвора. „Многи ће вјеровати у њега, рекао је један блажени монах, и почеће да га славе као бога моћнога. А који Бога увијек имају у себи...увидеће истину чистом вјером, и познаће га. Свима који имају Божје богопознање и разум - би-ће јасно да је дошао мучитељ. А онима који само мисле о ства-рима овог живота и воле земаљско - биће ово несхватљиво: јер су привезани стварима тјелесног живота. Ако и чују проповијед предупређења о антихристу, неће повјеровати, него ће чак омр-знути онога ко им то говори".

Ради стицања духовног разума потребно је пре свега по-слушност Разуму Васељенске Православне цркве. Потребно је свако своје расуђивање провјеравати Речју Божјом и учењем светих Отаца. „Потребна је, крајње потребна пажња према Ре-чи Божјој, коју потврђују сами догађаји непријатељског јој вре-

42

Господ долази

мена и расположења, да не би смо отпали" (Епископ Игњатије). Свети Јефрем Сирин саветује: „Непрестано проучавај Божанске списе, непрестано питај Матер своју - Цркву: кад ће доћи жеље-ни Женик (Господ Исус) питај и распитуј о знацима његовог до-ласка, зато што судија неће одоцнити. Непрестано питај док тач-но не сазнаш, непрестано прибјегавај помоћи оних који о овоме знају тачно".

Може се поставити питање: да ли је штребно о антихри-сту и о последњим данима на земљи говорити. У вези тога, мо-же се поред напријед наведених ријечи Јефрема Сирина, рећи и следеће: Страшна истина о антихристу спада у најважније исти-не Јеванђеља Спасова. О њој се мора говорити као о Господу Христу. То и апостол Павле говори, пишући Солуњанима о ан-тихристу: „Не памтите ли да сам вам ово казивао још кад сам код вас био".

Да је ова истина о антихристу прећутана у Јеванђељу Хри-стовом, колико би онда дјелатност антихристова у роду људском била опаснија! Ми хришћани знамо из Јеванђеља шта Бог ми-сли о нама људима и шта хоће са нама; али исто тако свемудри Господ нам је у свом Јеванђељу казао шта и сатана мисли о на-ма људима и шта он хоће са нама; и шта његов главни апостол - антихрист мисли о нама и шта хоће са нама. Такође могу се и навести ријечи св. Кирила Јерусалимског: „Знаш знаке анти-христове, сјећај их се не само ти, него их свима саопштавај нештедимице".

И тако, у последњим данима на земљи, уским путем, пу-тем спасења, ићи ће врло мало путника. Такође ти малобројни вјерници налазиће се у великим искушењима, па ће често чути од масе приљубљене уз антихриста: „Зар си ти једини у праву, а сви или већи број људи вара се?".

Ти малобројни вјерници ће изгледати као мало острво усред бескрајног океана лажи и покварености. Међутим, њих ће

43

Маран ата

одржавати ријеч Христова: „Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам да царство (Лука 12,32).

Несрећа антихристове епохе је у томе што ће бити немогу-ће ма какво организовано супротстављање његовој власти. Тада „не покушавај да га зауставиш својом немоћном руком. Склони се, чувај се од њега, и то је од тебе довољно" (Епископ Игњати-је).

Буди задовољан тиме, говори старац Исаија, што је оста-вљено на вољу људима да се спасава, ко жели да се спасе.

„Зато је нужно борити се сада са царством таме које се приближава, кад могућност борбе још није одузета од нас. Сва-ко избјегавање борбе сад, сваки ма и најмањи компромис са злом, ради заједничког опстанка са њиме, који се учини сад, да-нас, још ће више увећати тежину борбе с њим сутра. Треба „ра-дити дјела"... докле је дан, док не настане ноћ, јер нико не може радити" (Јован 9, 4; 12,35).

УТИЦАЈ ЉУДСКОГ ЗЛА НА ПРИРОДУ ПРИ СВРШЕТКУ СВИЈЕТА

о зло је узрок смрти у свијету човјечанском; оно је узрок сваког рушења и хаоса такође и на материјалном, географ-ском плану. Када су Христа мучили на крсту, камење је повика-ло од ужаса, Сунце се помрачило и Земља се затресла из осно-ва.

Природа ће, као и све у овом пролазном свијету, у сада-шњем облику нестати, тј. доћи своме крају. Јер ништа није вјеч-но и^ван Бога. О пролазности природе каже се у Псалму: „Ти Господе у почетку си поставио земљу и небеса... то ће проћи, а ти ћеш остати". Такође, Христос вели: „небо и земља ће проћи". Међутим, сам начин тога краја природе је компликован. Приро-

44

Господ долази

да ће најпре у једном виду бити уништена, а затим у другом ви-ду измењена, тј. преображена. Десиће се неко уништење, али и нека измјена. „Небеса ће с хуком проћи и стихија ће се од ог-ња распасти, а земља и дјела што су на њој изгорјеће". (II Пе-тр. 3,10). Значи, десиће се нешто страховито - разложиће се ко-смички бескрај: наша земља и сви свијетови, милијарде звијезда и небеских тијела - ући ће у хаотичну безобличност огња.

Апостол Петар пише: ,*1екамо по његовом (Божијем) обе-ћању, ново небо и нову земљу, где правда живи". Од Адамовог пада човјек је гријехом заразио природу, због чега му је Бог го-ворио: „Земља да је проклета с тебе". Значи, од тада човјек до-води до јада природу, а и сада је доводи, да би је на крају свије-та довео до уништења. Јер што више гријеха у људима, то више зла у природи. Та међузависност гријехова људских и односа у природи, могла се пратити кроз читаву историју. Кад је гријех нарастао у предпотопском свијету, јавио се потоп. Кадје безако-ње овладало у Содому и Гомору, сишао је с неба сумпор и огањ. Пред други Христов долазак, гријех ће постићи највеће размере, па ће и природа тада показати своје ужасе. „И одмах ће по нево-љи дана тих сунце помрачити и мјесец своју свјетлост изгубити, и звијезда с неба пасти". (Мат. 24,29).

А ево у овом 20-ом вијеку, гријех директно или индирект-но изазива расуло и пустош у свим доменима живота, а такође и у самој природи. Постао је смрадна рана на тијелу природе. Да-нашњи је човјек у стравичној размјери загадио цијелу природу: и земљу, и море, и ваздух, и самог себе. Изумиру животиње, не-стаје многих биљних врста, земља се раскида од бола којег чо-вјек производи нуклеарним експлозијама. Од постанка свијета у роду људском није било више него што је данас, нити је при-рода више разарана као што се данас чини с њоме. У свакој по-трошачкој халапљивости и етичкој осуновраћености, данашњи човјек гријехом разара себе, тј. лик Божји у себи, и све око себе.

45

Маран ата

Јер човјек више није сарадник Божји, он више не испуњава во-љу Бога - он се приклонио сатани и ратује против Бога.

Духовност је одбачена, завладала је тјелесност, тако да со-циосфера трује биосферу. Спасење природе је у враћању људи Христу, тј. у њиховом дубоком покајању. Али, колико су дана-шњи људи далеко од тога. Јесу ли људи свјесни да су они глав-ни режисери у драми природе а смрт и живот природе зависе од њих? Она данас све више „уздише и тужи", тако да њено осло-бођење од гријеха, смрти и зла, никад није било ближе.

ТУМАЧЕЊЕ ХРИСТОВИХ РИЈЕЧИ О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА НА ЗЕМЉИ

1) „А чућете ратове и гласове о ратовима; гледајте, да се не уплашите. Јер мора то да буде, али још није крај. Јер ће устати народ на народ и царство на царство, и биће глади и земља ће се трести по свијету. А све је то почетак невоља". (Мар. 13,7-8)

Грехољубље и злољубље, а кроз њих и самољубље, ствара ратове међу људима, међу народима, међу царствима. „Откуда ратови међу вама? Не отуда ли, од сласти ваших, које се, боре у вашим удима" (Јаков 4,1). Сам гријех је у суштини човјекоуби-ца, јер увијек са собом води смрт; и то двоструку: смрт духовну и тјелесну. Гријех убија цијелог човјека. Гријех је непријатељ-ство к Богу, рат са Богом. Гријех ће на крају свијета довести до најсвирепијих ратова међу људима и народима, да би обрукао Христа и његову немоћ. И маловјерни људи питаће се: како је Христос - Бог, када његово учење не може да овлада свијетом, да уклони ратове, да зацари мир међу људима и народима? Ме-ђутим, ове ратове ће изазвати христоборци.

Ученици Христови доживјеће ове ратове, а за неке, ко-ји ће се даље од њих водити, само ће чути, но то не треба да _

Господ долази

их уплаши, него нека буду готови, да те ратне невоље подне-су стрпљиво, као невоље, које је Бог одредио да морају бити. Али ти ратови и ратне невоље још неће значити, даје крај сви-јета ту.

Ови ратови на почетку наступања последњих времена, многе ће да саблазне. Зато Исус и упозорава на то своје след-бенике: „Гледајте да се не уплашите; јер треба да то све буде". „Треба?", Са, јер размножено и убјеснело зло међу људима мо-ра се појавити кроз људождерске ратове, то је његово треба. Јер гријех у човјечанском свијету увијек има један исти циљ: убити човјека. Јер је то циљ проналазача и творца гријеха и смрти - ђа-вола. „Он је човјекоубица од почетка" (Јн. 8,44).

Спаситељ говори о ратовима као о нечему што његови сљедбеници неће изазвати, али ће од њих патити. Њихово је да не изазивају ратове; наиђу ли да им супротстављају своје јеван-ђељске врлине: вјеру, молитву, трпљење, љубав, пост итд.

Спаситељ даље говори: „И биће глади и помори и земља ће се трести по свијету". То значи да ће се ред у свијету поре-метити. Земља која мирује гледаће како човјек напада на човје-ка, народ на народ. Онда ће и она сама, натопљена крвљу, уста-ти против људи: трешће се испод њихових ногу, рушиће њихове куће, бљуваће пепео, као да из ждрела свих планина враћа све мртваце, и братоубицама неће давати хране од које сваког љета пожуте поља као злато. Тако ће природа да се свети роду људ-ском преко неродице, глади, помора, земљотреса. Јер она увијек осјећа и зна: или Бога или ђавола. Тако одричући Бога, човјек је постао једино биће, једини изрод међу свим бићима, који не признаје Бога. То чак ни ђаво не чини!

2) „Тада ће вас предати на муке и побиће вас, и сви ће на-роди омрзнути на вас због имена мога. И тада ће се многи са-блазнити и један другог ће издати и омрзнуће један другога. Ијавиће се многи лажни пророци и превариће многе. И што ће се

_

Маран ата

безакоње умножити охладиће љубав многих. А који издржи до краја тај ће се спасити".

И добро и зло владају земаљским свијетом преко људи. Христово добро влада свијетом преко Христових сљедбеника. Зато на њих устају, муче их, бију и убијају сви љубитељи и сау-житељи зла, тј. ђавола. Опијени и заведени, заблудели и залуђе-ни сластима зла, слуге ђавола ће мучити и плански са радошћу убијати сљедбенике Христове. Уствари, они ће се борити против Христа у христоносцима, и омрзнуће их „имена његова ради".

„И тада ће се многи саблазнити" - чиме? Тиме што слуге зла и ђавола муче и убијају хришћане, а њих не брани свемоћни Христос. Они ће у томе видјети: или његову немоћ, или небригу, или н^постојање". „Ако постоји, зашто не заштити своје?" - го-вориће саблажњени. А не знају да би се показало колико је без-гранична слобода људска и зло људско. Тада ће људска природа толико ниско пасти, да ће слепо и лудо устајати против Христа и христоносаца. Слобода човјекова постепено луди од зла и гри-јеха, док најзад сасвим не полуди када се потпуно преда и пот-чини злу и гријеху. Тада „друг друга издаће, и омрзнуће друг на друга", јер ће велике муке и патње снаћи хришћане па ће неки од њих омрзнути на своју до скора браћу и издаваће их неприја-тељима Христовим.

„И јавиће се многи лажни пророци и превариће многе" - ла-жни пророци су они који величају зло и творца зла: ђавола. Они говоре по надахнућу нечистих сила - демона. „И превариће мно-ге" - јер ће многи помислити да је зло јаче од добра, неправда јача од правде, лаж од истине, мржња од љубави, ђаво од Бога. Ти ла-жни учитељи и пророци говоре лаж, а праве се да говоре истину. Тако носе жиг на себи; истина не јавно, на челу, као зликовци, него тајно, на савјести својој: она им говори и свједочи да су криви.

„Безакоње умножено" - знак је ђаволског присуства у сви-јету. Јер је ђаво први безаконик и проналазач безакоња. Гријехје

48

Господ долази

безакоње. Гријех уноси у Божији свет неред, у закон безакоње. Умножавање гријеха у свијету, умножава неред, хаос, безакоње. Што се иде ближе крају свијета гријеха и зла ће бити у људ-ском роду све више. Гледајући бурно умножавање безакоња, на-гло бујање зла и гријеха, многи ће се саблазнити, јер ће и поми-шљати и рећи: кад је оволико зло у свијету, оволики неред, хаос, безакоње, онда - нема Бога над оваквим свијетом; кад би га би-ло, Он би спречио или умањио зло и безакоње. Због умноженог безакоња „охладњеће љубав многих" према Богу и добру.

„Али који претрпи до краја тај ће се спасити" - А то је? Онај који пронесе јаку вјеру кроз све страхоте и саблазни. Онај који буде украшен Јеванђелским врлинама, ко буде имао јако тр-пљење. Јер сви ти гријеси и саблазни могу се савладати самим трпљењем.

3) „И проповиједат ће се ово Јеванђеље о царству по ци-јелом свијету за свједочанство свим народима. И онда ће доћикрај".

Јеванђеље Христово ће се проповиједати „свој твари", да ни једна твар не би имала изговора како није знала за Богочовје-ка Христа. Зато је Исус и рекао: „За свједочанство свима наро-{ дима". Значи сви ће народи имати довољна и многобројна свје-дочанства о Христу као Спаситељу рода људског, стога нико не-ће имати изговора на дан суда за своје невјеровање у Христа. „И

1Р тада ће доћи крај" = Чега? - Свијета. Јер ће завршити мисију од-ређену Богом. Крај свијета ће настати кад сав свијет сазна Божју истину о свијету, тј. Јеванђеље Христово. Јер, једино је Христос спаситељ човечанства, док сви остали такозвани „спасиоци чо-вечанства", нису ништа друго до „лупежи и хајдуци", јер не да-

Ш' ју човјеку живот у изобиљу - вјечни живот, него му краду или убијају у души оно што је бесмртно и божанско.

4) „Кад дакле угледате мрзост опустошења... гдје стоји на11 мјесту светоме". Грехољупци, тј. противници Божји стварају на

49

Маран апш

земљи царство зла, пакао, тј. „мрзост опустошења". У послед-њим временима мрзост опустошења захватиће и само свето мје-сто - Цркву. У њој ће бити много страхота, како би се и она обрукала и с правом се за њу рекло: ето и она је издала Христа, и она је немоћна да се одбрани од страхоте и силе зла. Мрзост опустошења ће захватити и човјека, јер је сваки човјек боголи-ком душом својом мјесто свето.

И најзад ова мрзост ће захватити и сву твар као мјесто све-то јер је и она творевина Бога Логоса. Када се сва мјеста света обесвете, наруже и похуле, знак је да је дошло крај света. Тада ће бити касно да се ишта предузме за спасавање; тада је свака „бежан" узалудна, јер ће се свијет удавити у потопу антихри-стовског зла и безакоња. То ће бити врхунац свеобухватне нево-ље у свијету. То ће бити свеопшти помор; само ће „изабраних" ради скратити се они дани.

5) Ако вам ко рече: ево овдје је Христос или ондје, не вје-рујте. Јер ће се појавити лажни Христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса, да би преварили, ако буде могу-ће, и „изабране".

Невоље и муке које ће у последњем времену достићи свој врхунац, изазваће необично живу жељу за Спаситељем, тако да ће се многи постарати да себе прогласе за Христа, и себе пред-ложе мјесто Њега или као Њега. Отуда ће се људима јављати и нудити лажне Месије и пророци који ће помоћу демона и чудеса чинити. Безброј је данас јеретика, расколника и секташа и дру-гих лажних хришћана, а и биће их још више што се приближа-ва крај света, који говоре: с нама је Христос; ево Христа у на-ма! - У ствари све су то лажни хришћани. Христов други дола-зак биће изненадан, као „муња", тако да је бесмислено говорити о многим доласцима Христа: „ево га у пустињи..." ево га у со-бама". Зато Исус и предупређује своје сљедбенике упозоравају-ћи их: „Не вјерујте". А и данас има у великом броју разних спи-

50

1 испоо долази

ритиста који духовно опште с невидљивим бићима који делују посредством медијума. Та бића су демони. Међутим, пошто су у власти тих демона, ти спиритисти веле да им се указује и сам Христос или неко од светитеља или анђела, а не знају да су то демони у обличју Христа или неког од светитеља. И тако ти спи-ритисти данас маме у тај свој паклени загрљај све малодушнике и маловјерне душе, а исто тако и неке од самих хришћана. Тако се остварују ријечи Ап. Павла, који пише: „Дух Свети разгови-јетно говори да ће у последња времена одступити неки од вјере слушајући лажне духове и науке ђаволске". Откуда у данашње вријеме толика поплава спиритизма? Одговор је у следећем: По-што су људи одбацили праву, спасоносну науку Божју, пали су у власт демона; а демони који су увијек љубоморни на људе, на-стоје да их заведу у заблуде и да би успјели у томе они настоје да с људима успоставе везу и да им се на тај начин људи клања-ју. Сто разлога за постојање сциритизма. Он је данас довео мно-штво научника у магловита подручја гдје се демони просто с тим еминентним „мудрацима" поигравају. А спиритистички ду-си јесу, и могу бити само зли, паклени дуси. Нпр. у једној сеан-си на питање гдје узима информације којима омогућава велику превару, демон каза: „Из ваших глупих мисаоних ормара". Тако се, значи већ у нашем времену, остварују ријечи Христове о „ла-жним Христосима и пророцима", а њих ће све до краја свијета бивати све више и више, јер се умножава зло и безакоње. Пре-ма томе, Христа људи неће наћи у собама или пустињама, не-го ће његов долазак бити као муња, сав у свјетлости, видљив за све очи.

6) „Јер гдје је стрвина, онамо ће се и орлови купити".Овај стих се врло различито тумачи, а једно од тих тума-

чења је у следећем: Пошто ће Христос по други пут доћи на зе-мљу, видјеће га сви људи, јер ће Он доћи да суди цијелом сви-јету; Он ће са својим судом бити свугдје, гдје има људи којима

51

Маран ата

треба да суди, као што се и лешинари скупљају, гдје год за њих има какве лешине (тј. стрвине).

7) „Одмах ће по невољи дана тих сунце помрачити, и мје-сец своју свјетлост изгубити, и звијезде с неба пасти".

У дане антихристовске, туга ће спопадати и сама небеска свјетила. Невоља која ће се десити на земљи ће поплавити не-беса, мраком обавити сунце, мјесецу одузети свјетлост, силе не-беске узбудити и покренути. Јер све је живо и органски пове-зано. Када се земља разболи смртно од људских зала, онда ће се и сунце помрачити, мјесец поцрњети, звијезде с неба почети падати... Ето, толики ће поремећај изазвати наша планета ме-ђу осталим небеским тијелима. Тада ће мртва природа зарида-ти од бола. Све ће се то дешавати од страхота које ће приреди-ти земља, и на њој њени становници - грехољупци. Тако ће зло људско бити страшно, да ће се због њега сва васиона уздрмати. Овако нешто, што долази од човјека, може изазвати само његов страшни, ђаволски, уништавајући изум - атомска бомба!

Мрак у који ће утонути земља и сва небеса биће изузетно страшан и мучан. То ће бити мрак какав дотле свијет није ви-дио. Пророк Амос говори: „Није ли дан Господњи мрак, а не видјело и тама без свјетлости". Пророк Софроније пише: „Тај је дан, дан када ће бити гњев; дан ће бити туга и мука; дан када ће бити пустошење и затирање; дан када ће бити мрак и тама; дан када ће бити облак и магла". Да, последњи гњев Господњи, последњи дан Његов биће страшан, ужасан и људским речима неописив.

Тада ће се у том мраку показати „знак Сина Човјечјег на небу"; Крст. „И тада ће проплакати сва племена на земљи" - За-што? Зато што је свако од њих на свој начин, распињао на крст својих зала Богочовјека Христа. Једна ће заплакати од радости што се остварио сан њихове вјере, а друга - што су се борила против Христа. Да, Он је и Судија и Спаситељ.

52

Господ долази

БЕСЈЕДА СВ. ЈЕФРЕМА СИРИНА О ДРУГОМ ДОЛАСКУ ГОСПОДА ХРИСТА

Ходите и приђите синови свјетлости, чујте благословени и блажени глас Спаситеља нашег који каже: „Ходите благослове-ни Оца мојег, примите Царство небеско". Пазите љубазни моји, нико да од вас не буде лишен блаженог наслеђа. Јер ево већ је пред вратима. (Мат. 24,33)

Ходите љубазни на пут какав вам показа Господ, да би у ра-дости достигли Царство небеско. Зато узмимо што је потребно за пут и уље у судовима својим, јер пут је дуг. Запрегнувши бедра своја чистотом и истином, као људи који очекују свога господара, да узмемо светионике своје, и да мужански бдимо: јер очекујемо Господа свога с неба. Не дремајмо да се не би угасили свјетилни-ци наши. Јер ће се изненада зачути: „Сво иде Жених, излазите му у сусрет"; а сви који га воле и који су се припремили видјеће га у слави. Сви који га љубе испуниће се радошћу у свјетлом и вјеч-ном обиталишту. Зато пазите браћо моја, пазите кад се зачује овај глас, да се не покаже ко од вас са угашеним светилником, без уља и обучен у жалосну одећу, да не би био осуђен на крајњу таму, на непрестану и вјечну казну, гдје је плач и шкргут зуба.

Осигурајмо сами себе зато што не знамо када ће доћи Го-спод наш! Као лупеж ноћу, као свјетлост, тако ће доћи страшни дан. Долазак Господњи биће као најбржа муња. Затрубиће и мр-тви ће устати (1 Кор. 15,52), и земља ће се затрести из основа својих и небеса и силе небеске ће се покренути (Мат. 24,19). Те-шко мени, љубазни моји! Ко ће бити храбар у тај час? Све ће живо задрхтати и ужаснути се. Но благодат Спаситељева окре-пиће и обрадоваће праведнике: „И биће узети на облаке у сусрет Њему". А који су лењи и небрижљиви као ја, остаће на земЛ>и у страху. Подигнимо себе са земље макар мало, љубазни моји, и пођимо на небо!

Маран ата

Шта ће нам користити овај свијет за кога смо везани бри-гама? Или, што ћемо добити украшавањем одјела свога него огањ неугасиви? Или шта ће нам пружити пробирање јела не-го муку вјечну? Знајте љубазни, да ћемо се кајати и мучити та-мо вавијек, ако се не подвизавамо за ово кратко вријеме. Зашто се не трудимо, браћо моја, љубазна? Зашто се ленимо и не при-премамо? Ево већ нам је близу велики и страшни Дан Господњи. Зашто не одбацимо све ове бескорисне бриге и не растеретимо себе бремена земаљских ствари? Зар не знате да су врата уска и тијесна и да користољубац не може кроз њих да прође?

Бог воли некористољубиве и оне који су драговољно под-вргли себе сиромаштву, подвигу, бдењу и многим страдањима, и оне који су се припремили да живе у славу бесмртног Женика. Такви ће наслиједити Царство небеско. Ето љубазни и врата нас зову: „Ходите, пожурите се мени". Не теците ништа на земљи, не брините се ни о чему, него се трудите неуморно. Ето иде Женик. Он свакога од вас по имену зове да му да покој, по мјери трудова његових, зове вас у ред светих, у неисказану свјетлост, у непроме-њиви, бесмртни и вјечни живот. Знајући све ово молим вас, дјецо моја, потрудимо се за ово кратко вријеме. Не будимо лењиви ов-дје, љубазни моји, да се не би кајали кроз све вјекове, кад нам су-зе и уздаси неће помоћи ондје гдје нема покајања. Поред тога на-шем труду радују се Анђели и Аранђели, а лености нашој радују се ђаволи. Ако се овдје не будемо трудили љубазни, нећемо имати оправдања у онај страшни дан. Нећемо се изговорити за гријехе своје. Јер од када је дошао нама Господ и Спаситељ наш — сваки изговор отпада, зато што нам је Он донио вјечни живот.

Чиме ћемо да вратимо све ово Ономе, који је ради нас био пљуван, шибан, распет, кога су исмејавали људи нечисти и беза-коници, грешни и злочести. Чиме можемо све то да вратимо Го-споду нашем, ми биједни и грешни? Тешко нама ако се не тру-димо, јер се нећемо моћи да оправдамо пред Њим.

54

Господ долази

Стога љубазни моји да одбацимо сваку бригу и ревност у свом сујетном и пролазном вијеку и са великим подвигом да служимо само Њему, јер је Он наш Господ и Спаситељ. Ево Ње-гов дан је сигурно близу и Његов долазак може нас затећи. Хо-дите браћо моја да се спремимо, да бдимо очекујући Господа на-шег, бесмртног Женика. Ево Он засија! Већ иде! Ноћ је прошла. дан се приближује. Синови свјетлости, пожурите к Свјетлости! Не лените се, не дангубите. Потрпите још мало и нико од вас да не мисли на одмор, но баците поглед горе на небеску красоту. на радост бесмртног Женика, да би се душа наша заситила славом вјечног гледања у Њега, свјетлошћу и ликом Његовим.

Знајући све то, да не сабирамо благо на земљи, љубазна браћо моја, јер ће у онај дан сваки од нас морати да покаже: ка-кву је врлину стекао овдје, какав труд, какав подвиг или какво бдење. Зато, браћо моја, када свети мученици покажу ране сво-јих страдања и мучења, а подвижници свој подвиг, своје уздржа-ње, трпљење, своју жалост, своје сиромаштво и своје сузе: чиме ћемо се тада похвалити ми, немарљиви и лењи, који смо беско-рисно живот провели? Тешко немарљивима! Тешко безбрижни-ма!

Приђите браћо моја, приђите и потрудите се да би се про-свијетлиле наше душе и да би видјели лукавства противника на-шег - сатане - коме је све злобно прекрасно! Јер нам он (ђаво)-ставља на пут: препреке, саблазни, штету, расејаност овога ви-јека, тјелесна задовољства, наду на дуговремени садашњи жи-вот, страх од подвига, леност у молитви, сан и тјелесну тромост за вријеме пјевања псалма. Но уколико је он ревностан, утолико смо ми немарљиви.

Знамо да се наши дани крате, да вријеме пролази и да Го-спод славе иде у величанству љепоте Своје и са страшном си-лом Царства, да свакоме да по дјелима. Бојим се браћо, да се нанама не испуни ријеч Господња: „И доћи ће од истока и запада

— _

Маран ата

и сјевера и југа, и сјешће за трпезу у Царству Божјем са Авра-мом, Исаком и Јаковом, а ви ћете бити изгнани напоље, у таму најкрајњу". (Лк. 13,29, Мат. 8,11,12).

„СЕДАМ ЦРКАВА" ИЗ ОТКРИВЕЊА

У другој половини прве главе „Откривења", апостол Јо-ван пише: „ И обазрех се да видим глас који говораше са мном; и обазревши се видјех седам свијећњака златнијех". У истој гла-ви апостол Јован пише да му Христос сам објашњава да седам свијећњака представљају седам цркава. Преовладава станови-ште међу тумачима, да седам цркава представљају седам епоха у историји васељенске хришћанске Цркве, од првог до другог доласка Христа. Ево тих Цркава:

Црква у Ефесу - у посланици упућеној тој цркви описане су главне црте из живота хришћанске Цркве апостолског доба.

Црква у Смирни - у посланици упућеној овој цркви опи-сана је хришћанска Црква у вријеме гоњења у I и II вијеку по-сле Христа.

Црква у Пергаму - обраћање овој цркви се односи на епоху хришћанске Цркве од IV до VIII вијека, тј. на епоху васе-љенских сабора, када су Цркву растрзале многе јереси и када су коначно јасно били утврђени догмати хришћанске вјере.

Црква у Тијатири - обраћање овој цркви се односи на процват хришћанства међу новим народима Европе од IX до XVI вијека. Ту Син Божји похваљује Цркву те епохе за њене ве-лике подвиге у ширењу хришћанства међу новим народима. Ме-ђутим, део васељенске Цркве те епохе отпао је у заблуду (Рим-ски патријархат и Папа).

Црква у Сарду - у овом обраћању Цркви у Сарду, јасно је описано вјерско и морално стање хришћанских народа Европе и

56

Господ долази

Америке од XVI до XVIII вијека, наиме: формална припадност хришћанству, а у ствари потпуна охлађеност и равнодушност према њему. У то вријеме хришћански народи нису се још отво-рено одрекли хришћанства, али је оно изветрило из њихових душа. Зато Господ позива народе тог доба да се тргну и пока-ју; иначе ће имати невоље. И заиста, те невоље су се сручиле на хришћанске народе крајем XVIII вијека, јер су почетком фран-цуске револуције, они ступили у мрачну ег >ху грађанских рато-ва и међународних потреса.

Црква у Филаделфији - у посланици упућеној овој цркви, описано је стање хришћанске цркве у последњих 200 година. Ри-јечи: „Мало снаге имаш" - означавају мали утицај Цркве у савре-меном човјечанству и уопште мали утицај хришћанске религије. Ријечи „Одржао си моју ријеч, и ниси се одрекао Имена мога" -предсказују оне прогоне које Црква подноси у наше вријеме. У току последњих 200 година, видови гоњења на Цркву се мијења-ју - прво су идеолошки, а затим физички (политичком силом), но гоњења не престају. А све је почело од средине XIII вијека, ка-да су француски „просветитељи" почели да злобно исмевају хри-шћанску вјеру, да би се у XIX вијеку борба водила само на иде-олошком плану, до страшног физичког обрачунавања у овом XX вијеку: у Француској, Русији, на Балкану, итд. „И као што си ти издржао у трпљењу због моје ријечи, ја ћу те сачувати од године искушења, која ће ти доћи на сву васељену...", то значи да неће у тој епохи наступити последња страшна година свијета, али... „ево долазим ускоро: држи оно што имаш", тј. крај времена није далеко и ти ћеш готово доживјети до њега; твоје вријеме - то је претпоследња епоха у историји свијета. Дакле, наступа последња епоха у историји Цркве и свијета. Ево те Цркве и стања у њој:

Црква у Лаодикији - ево шта се за њу каже: „И Анђелу цркве у Лаодикији напиши: Тако говори Амин... Знам дјела тво-ја, да ниси ни студен ни врућ. О, да си студен или врућ! Тако,

57

Маран ата

пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста Мојих. Јер говориш: Богат сам, и обогатио сам се, и ништа ми не среба; а не знаш да си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слеп, и наг; савјетујем ти да купиш од мене злата огњем жеженог, да се обогатиш; и бјеле одоре да се обучеш, те да се не покаже срамо-та голотиње твоје; и масти да помажеш очи своје, да видиш... Зато ревнуј, и покај се. Ево, стојим на вратима и куцам..."

Ево, дакле, какво ће бити стање у Цркви пред крај свијета: равнодушна, млака вјера, благостање споља, а немоћ изнутра, безвољност у извршавању наредби (вјера у ум, а не у срце чо-вјека), мирење са својим недостацима и са неморалним стањем околине, неразумевање знакова времена, јер не желе да знају да Христос већ стоји пред вратима овога свијета и само што није ушао у њега. То је епоха безбрижности људи, који су се потпуно предали овоземаљским интересима и тјелесним насладама.

Значи да је епоха Лаодикијске Цркве, епоха извјесног спољњег благостања за њу, а унутарњег пада - само кратки пре-дах између гоњења на Цркву филаделфијске епохе и гоњења на цркву од стране антихриста.

ЕТИКА И ТЕХНИКА

Бог је објавио људима закон вјеровања, закон владања, и знање технике. По непосредном упутству Божјем, Ноје је сагра-дио лађу, која је учинила једно од најдуготрајнијих путовања у историји пловидбе.

Исто тако и Храм Соломонов, једно од грађевинских чуде-са старог свијета, подигли су људи научени Духом Божјим, и на-стављени руком Господњом. Тако свједочи Свето Писмо.

И тако дакле Бог је био узрочник и праве вјере и доброг владања и техничког знања код људи. И док су људи осјећали

58

Господ долази

Бога непрестано над собом, пред собом и око себе, дслле су они приписивали и посвећивали сва своја техничка дјела и ручне из-рађевине Њему, Господу Створитељу и Надахнитељу.

А када је то осећање присуства Божјег утупљено и духовна визија замагљена, тада је ушла гордост у вештаке и техничаре. те су почели своје грађевине, израђевине, рукотворине и умо-творине приписивати искључиво самим себи и злоупотребљава-ти их. Тако се сјенка проклетства почела к влачити на технику. Данашњи људи се много жале на технику и њу криве за све не-среће у свијету. Међутим, није зло дошло људима од мртве тех-нике, него од мртвих срца људских.

При помраченој свести о Божјем присуству, договорише се гордељиви људи: „Хајде да саградимо град и кулу у којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име". Али их посрами Господ пометњом језика „те не сазидаше град, него се као пљева расу-ше по свијету". То је зидање Вавилонске куле.

Када Соломон доврши величанствен храм, он уздиже руке к небу и у понизности повика: „Ево, небо и небеса над небесима не могу те обухватити, а камо ли овај дом што га сазидах!". И та чудесна грађевина трајала је 11 векова. Али би срушена у прах и пепео онда, када безбожни потомци Соломонови учинише од тога „дома молитве, дом трговине".

Нити се, дакле заслугом технике одржао тај храм кроз многе вјекове, нити је кривицом технике ишчезао са лица зе-мље. Техника је и глува и нема и неодговорна. Она је потпуно зависна од етике, као и етика од вјере.

Вавилонски цар Навуходоносор, саградивши Вавилон са палатама и „висећим кулама", са таквим красотама какве дотад свијет није видио, узвикну гордо, гледајући са врхова свога дво-ра на град: „Није ли то Вавилон велики што га ја сазидах јаком вољом мојом, да буде столица царска и слава величанству моје-му!". И тек што изрече те охоле ријечи, удари га Бог лудилом, те

59

Маран ата

полуди, и у лудилу проведе 7 година, као звер међу звјеровима шумским. А од његовог Вавилона великог, постала је гомила ка-мења и подсмијех и пустиња без иједног житеља, тачно како је прорекао пророк Јеремија. Значи, где год се изгуби страх од Бо-га и погази закон Божји, ту се брда од људске технике сручују у прашину из које су и подигнута.

Тако је то било прије, тако ће бити и сад. Тако ће се и Ајфе-лова кула и катедрале њемачке и облакодери амерички - врхови људске технике у грађевинарству, сручити у безобличну праши-ну, ако охолост људска - и то још хришћанска - с пркосом Бо-гу буде превршила мјеру и додијала дуготрпељивом Створите-љу људи.

Зашто су погребене толике блиставе цивилизације дубоко под земљу, тако да поврх њих орач оре и не слутећи о њиховим кулама и костурима испод орања? како то да од свега несрав-њивог мраморног грађевинарства јелинског не преостане ништа осим вампирског и крезубог Акрополиса?

И како се могла дрзнути земља да сакрије од Сунца и од погледа људског титанске храмове у Балбеку и у Египту, као и сјајне градове као што су: Тир, Сидон, Троја, те да по њима мир-но сада пасу говеда и рију свиње, а чобани праве од разбацаног мрамора торове за стоку. Зашто су нестали без трага горди гра-дови и храмови и тврђаве царева мексиканских, и веома култур-них Инка и Перуанаца?

Која је то немилосрдна рука наваљала брда од блата на све те изградње људске, које би се по чврстини и вјештини и љепо-ти могле такмичити са најбољим модерним изградњама? Зашто кидање, а не настављање у цивилизацији човјечанства? Зато што то све није било угодно једноме светоме Господу Богу. Све оне погребене цивилизације није упропастило ни време, ни несолид-ност техничке израде, но гријех против свете вјере и свете етике. Тим путем пропасти и проклетства су кренули и данашњи људи.

60

Господ долази

„И ти Капернауме који си се до небеса подигао, до пакла ћеш пропасти . Ово Христово пророчанство у дане кад је Ка-пернаум блистао својом техничком културом као врлински град покрај језера, обистинило се. Тако се страшно обистинило, да путник када се нађе данас у трњаку и змијињаку гдје се некада уздизао богати и горди град Капернаум, уплашен пита: Да ли је могуће да је ово гнусно мјесто некада било обиталиште људи?

Етика је трајна и непромењива - наша Јеванђељска етика - а техника је промењива. Зато етика мора контролисати техни-ку. Непролазне вредности су у области етике, а не технике. Те-шко народу који гледа циљеве људског живота у техници, и сав свој труд и зној жртвује на усавршавање технике, вукући етику за собом као Ахил мртвог Хектора. Такав народ може успјети да све своје градове сагради од слонове кости и злата, као што су били цареви дворови у Израиљу. Али ако у тим градовима буду становали Ахави и Језавеље, пси ће имати последњу ријеч, пси а не људи (I Царева 22,58).

Језива трагедија нашег времена састоји се у рату између људи и Бога. Бог хоће да уздигне личности људи над немуштим стварима, док људи хоће да утопе и своју и Божју личност у ства-ри, и изједначе са стварима. Многи спиритуални и морални мали-шани праве од модерне технике идола коме се они клањају, и по-зивају све народе да томе идолу приносе жртву, те колику крв!

Ко је глув да не чује како етика гласније од топова виче на-шем покољењу: не тим путем, људи! Тај пут води у земл>у Не-дођију.

ВИЗИЈА ЈЕДНОГ МОНАХА

Један старац који је пребивао на Светој Гори ради мона-шких подвига, ослабио је духом, подавајући се сумњама У без-

—

Марап ата

бједност и неповјерење на особиту заштиту Мајке Божје и ко-начно је одлучено да остави своју строгу пустињу и да се удаљи у свијет, заваравајући себе тиме даје свеједно гдје ће се служити Богу, овдје или тамо. На изглед свјетла и оправдана мисао, али разуме се обмањива, зато што онога који живи у пустињи враг увјерава да је у свијету могуће живјети строго аскетски, али ако се такав подвижник удаљи у свијет, саме животне околности. свијет и личне страсти, а још више демон, збијају га с пута и на начин који и сам он не примећује, воде га до немарности и без-брижја.

Онда када се испосник решио да остави Свету Гору и када је у њој проводио последњу ноћ, после кратког келијског прави-ла, он је легао да се одмори да би се у освит следећег дана уда-љио из пустиње. После узнемиравајућег размишљања и тешких мисли, старац је заспао. И шта је у сну видео? Небо и земља су се са буком спремали да се разлете и ишчезну, Сунце није сија-ло, мјесец и звијезде су чекале на миг Творчеве воље, да би се с треском срушили са својих небеских путева. Све је било у по-крету. Старац је посматрао ту узнемиреност и дрхтао од предо-сећања; тајни глас Му је говорио да је наступио последњи тре-нутак и да је страшни суд на прагу. Старац се уплашио и молио за милост. Завршио је свој живот на Светој Гори.

ПРОРОШТВА СВЕТОГ КОЗМЕ

1. Доћи ће време кад ће вам непријатељи узети и пепео саогњишта, али ви немојте издати и промијенити вјеру вашу, каошто ће то да ураде.

2. Покушаће да реше ствари пером, али неће успјети; 29пута решаваће ратом, а једним пером.

1. С једнима ћете заноћити, а са другима осванути.

62

Господ долази

4. Ићи ћете да живите на друго мјесто, а други ће доћи наваше мјесто.

5. Видјећете 40 коња свезаних за један колац.6. Многи ће умријети од глади, богаташи ће постати сиро-

машни, а сиромашни ће умрети од глади. Шака брашна - шаказлата.

7. Доћи ће време да ће се хришћани клати између себе.препоручујем слогу и љубав.

8. Доћи ће време када ће свијетом управљати алала и бала-ла (безгласне жице и машине).

9. Све што траже дајите, само душу спасавајте.10. Доћи ће време кад неће бити ове слоге између свеште-

ника и народа.11. Зло ће вам доћи од начитаних.12. Свештеници ће постати гори и безбожнији од свих.15. Крв ће се пролити у Цариграду да заплива у њој трого-

дишњајуница.14. Тако страшне ствари ће се догодити, да ће мајке пре-

времено рађати од страха свога.15. Наметнуће порез на кокошке и прозоре.16. Доћи ће време кад ће ђаво свуда стизати с тиквом сво-

јом.17. Папу да проклињете јер он ће бити кривац.Људи ће постати сиромашни због недостатка љубави пре-

ма дрвећу.19. Ви ћете друге спасити, а други вас.20. Много шта ће се догодити. Градови ће постати бараке!19. Доћи ће време кад ће проклети демон изићи из јазби-

не своје.20. Појавиће се у неко доба лажни пророк, не вјерујте му

и не радујте му се. Поново ће се изгубити и више се неће вра-тити.

—

Маран ата

23. Доћи ће време кад ће хришћани устати једни противдругих.

24. Имајте крст на челу да би вас познали да сте хришћа-ни.

25. Школа ће дати такве ствари какве вам ни на памет немогу доћи.

26. Видјећете кола која јуре по пољани брже од зеца.27. Доћи ће време кад ће људи разговарати са једног уда-

љеног мјеста на друго, као у две суседне собе, као из Царигра-да у Русију.

28. Видјећете људе како лете по небу као црне птице и ка-ко бацају огањ на земљу. Они који у то вријеме буду живјели,трчаће на гробље и викати: „Изиђите ви мртви да легнемо миживи".

Свети Козма Етолски се упокојио 1779. године.

ПОСМРТНА ПРОРОЧАНСТВА СВ. НИЛА АТОНСКОГ

Свети Нил Атонски је живио у 17 вијеку. Подвизавао се у Светој Гори. Када се упокојио, из њега је потекло миро у таквом обиљу, да се са врха горе сливао у море. После преласка у вјеч-ни живот Св. Нил јавља се више пута атонском подвижнику Те-офану од 1813-1817. Приликом тих јављања, нарочито послед-ње, које је трајало пуних 18 сати, светитељ му је открио многе духовне истине и збивања, која ће се догодити у будућности, и наредио му да све то запише ради поуке људима и монасима. Речи Св. Нила толико су се дубоко и јасно урезале у памћење Теофановим, као на магнетофонску траку. Пошто је био слабо писмен, он их је диктирао своме другу Герасиму, а овај их је за-писивао. Спис је настао на грчком 1819. а на руски је преведен 1910. год.

64

Господ долази

Карактеристика људи пред крај света (тј. у овом нашем до-бу)... Зато вам говорим... Кад прође 7400 год. од стварања сви-јета, онда ће између четвртог и петог стољећа (а то ће рећи у то-ку садашњег, 20 вијека — јерје од стварања свјета до Христа про-текао 5508 год. + 1900 = 7408 - значи почетак прошлог вијека) настати велики грабеж, отимање, блуд, прељуба, родоскрнавље-ње, разврат. Како ће људи ниско пасти у скрнављење блудом! Настаће велике револуције и борбе партија, које ће се непреста-но препирати између себе без краја. Потом ће се скупити осми сабор (досад је било 7) да би расправио спор и учинио добро -добрим, а зло - злим... Земљорадник одваја пшеницу од пље-ве. Пшеница за људе, а пљева за стоку. Говорим, биће одлучени и одвојени добри од злих, тј. правовјерни од јеретика, и за неко време људи ће уживати мир. Али потом људи ће промијенити своје добро расположење и обратити у зло, тако да се неће раз-ликовати ни брат ни сестра, ни отац ни мајка, ни мајка ни син, ни муж ни жена. Биће општи пад и општа погибија, као у Содо-му и Гомору, тј. неће се наћи ни 5 праведника... Брат ће имати сестру за жену, мајка ће имати сина за мужа, син ће убити оца и блудно живјети са мајком.

И мноштва других зала ући ће у обичај! Уколико се зло бу-де више лијепило за људе, утолико ће на њих наилазити све ве-ће несреће.

Садашњи златник спашће на једну пару. Што више несре-ћа буде наилазило на људе, ови ће све више зла чинити; тј. умје-сто да се кају, све ће се више озлојеђивати на Бога. Зла која ће људи чинити превазићи ће зла људи пре потопа. Сви ће разго-варати само о злу, намјере ће бити само зле, воља зла, другар-ство само зло, дјела свих само зла. Настаће свеопште отимање и пљачкање, свеопште насиље и угњетавање, свеопште издвајање и усамљивање, свеопште зло разједињавања. При том и онај ко-ји чини зло, мислиће да се спашава.

_

Маран ата

Тада ће људи имати ризнице блага, тј. капитала, а жалиће се да немају ништа. Даваће новац под интерес, а просиће мило-стињу, да би се прехранили; плакаће да немају шта јести, само да би дошли до капитала и стекли што више. А уколико се ви-ше буде увећавало користољубље, утолико ће се више умножа-вати несреће у свијету. Тада ће варалице ићи наги, да би дошли до новца и давали га под интерес.

Кад свијет духовно осиромаши и настане општа анархија у свијету, родиће се антихрист и зацарити над свијетом.

Антихрист ће се родити од нечисте дјевојке блуднице. Она ће бити оваплоћење сваке нечистоте, блуда и разврата, сваког зла на свијету.

Када свијет осиромаши од благодати Светог Духа, тада ће се у овој најпокваренијој дјевојци зачети од тајно противпри-родног блуда плод, који ће бити станиште сваког зла, насупрот Христу, који је био савршенство свих врлина, а Пречиста Мајка Његова - била најсавршенија међу девојкама. Овај зли плод ро-диће се кад свијет осиромаши у врлинама.

То сиромаштво свијета појавиће се у много облика. На пр-вом мјесту свијет ће осиромашити у љубави, слави, чедности. На другом мјесту, осиромашиће свако насеље и град у органи-ма власти. Лица која су се налазила на челу села, града и округа, напустиће своје функције, тако да ће и градови и села и окрузи остати без поглавара. Исто тако ће и Црква осиромашити у по-гледу духовне власти.

После овог осиромашења „охладњеће љубав многих" (Ма-теј 24,12), а „кад се уклони онај који сад задржава" (II Солуња-нима 2,7) - родиће се нечисти из утробе нечисте. Тај рођени не-чисти чиниће знаке и чудеса помоћу демонског. Свет ће уобра-жавати да је овај антихрист кротак и смирен срцем, а у самој ствари он ће срцем бити сличан лисици, а душом - вуку. Његова храна биће побуна и погибија људи.

66

Господ долази

Међу људима настаће: осуђивање, завист, злопамћење, мр-жња, непријатељство, отимање, насиље, отпад од вјере, прељу-ба, разметање блудом. Сва ова зла биће храна антихристу. Док се Христова храна састојала у испуњавању воље Оца Његовог Небеског (Јован 4,31-34), дотле ће храна антихристова бити у испуњавању воље оца његова - ђаволи. Тиме ће се антихрист хранити.

И антихрист ће прогласити себе за поглавара над градови-ма, селима и окрузима. Тада ће се он докопати власти над свије-том, па ће поред политичке власти завладати и осјећањима љу-ди, који су већ постали станишта и слуге ђаволи. Они ће, ка сво-ју погибију, слепо вјеровати ријечима антихриста и примити га за свјетског цара-самодршца. А у ствари ће бити оружје ђавола у његовом последњем покушају да истреби хришћанство са ли-ца земље. Налазећи се у погибељи, људи ће за њега мислити да је он Христос Спаситељ, који је дошло ради њиховог спасења. Тада ће Јеванђеље црквено бити занемарено.

После тога на свијет ће доћи велике невоље и страшна зна-мења. Наступиће страшна глад и завладаће ненаситост; људи ће јести 7 пута више и неће се заситити. Настаће општа невоља. Тада ће богаташи отворити своје житнице, тј. капитализам ће се уништити, имовина ће се поравнати на начелима социјализма. Тада злато неће имати већу вредност од ђубрета на путу...

Дух Христов и дух Антихристов

Тада ће се зачети и родити ело свјета у нечистој утроби покварене дјевојке, која ће дати тијело антихристу. Тада ће због безаконих дјела свијета одступити благодат светог Духа, која је дотле одржавала свијет, и тада ће се навршити мјера безакоња свјета... Тада ће се оваплотити дух антихристов, који сад дје-

67

Маран ата

лује у свијету, тј. родиће се човјек, који ће још у утроби матере своје постати најпокорнији сасуд ђавола; родиће се од блудни-це, тобож дјевојке. У његовој особи оваплотиће се свеколико зло што постоји на земљи.

Печат антихристов

Злопамћење је печат антихристов и срце злопамтивога за-печаћено је овим печатом антихристовим. И кад антихрист (тј. дух антихристов дјелује у свијету) стави на човјека овај печат, онда од овога печата злопамћења обамре срце човјека, тј. по-стаје као мртво, неспособно да тугује због греха, губи духовно осјећање и страх Божји. Тако обамире човјек, кад срце његово бива запечаћено мржњом. Ово проклето злопамћење чини чо-вјека толико безосећајним, да људи сами" себе убијају на разне начине. Оно једнога учини отпадником од вјере; другога самоу-бицом; неког примора да иде на нож; некога учини издајником; некога хулитељем; некога - туробним; никако не да мира срцу човјековом. Несрећни људи не примећују да све то проистиче од злопамћења... од гордог осуђивања недостатака наших бли-жњих, непоштовања родитеља, старешина и власти државних и црквених... И тако, кад антихрист буде стављао свој печат на људе, срце њихово постаће као мртво. Тада, кад настану нево-л>е, антихрист ће почети да ставља свој печат на људе, тобож ра-ди тога да их спасе од невоља, јер само онима који имају печат, продаваће се хљеб (Откри, 13,7).

Многи ће умирати на путевима и улицама. Људи ће поста-ти слични грабљивим птицама, које слећу на леш, па ће јести тијела умрлих. Али то неће чинити хришћани, иако им се, као незапечаћеним, неће продавати хлеб, него ће то чинити они са печатом, којима је хлеб доступан. Јер код запечаћених срце по-

68

Господ долази

стаје безосећајно, и пошто нису у стању да трпе глад, они ће на-ваљивати на лешеве и ждрети их, па ће, најзад, и они умирати. На печату ће бити записано: „Ја сам твој" - „Да, ти си мој". „До-бровољно долазим, а не присилно" - „Ја те добровољно при-

ам, а не присилно". Ове четири речи биће урезане у срединуг проклетог печата.

Невоље које ће постићи свијет после - зацарења антихристовог

О, несрећан је онај који је запечаћен тим печатом! Тај про-ети печат навешће „велике невоље на свијет". Свијет ће онда ити тако угњетаван, да ће се људи селити с мјеста на мјесто, домороци ће, кад виде дошљаке, говорити: О несрећни људи, како сте се одлучили да напустите своје благодатно

мјесто и до-ђете у ово проклето мјесто, к нама, у којима није остало ника-квих људских осећања?! Тако ће говорити на сваком мјесту, куда се људи буду пресељавали из својих мјеста...Тада ће БОГ, ви-девши пометњу људи, од које они тешко страдају селећи се из својих мјеста, заповедити мору да пројави евоју ранију топлоту коју је пре имало, да се људи више не би пресељавали из својих мјеста на друга.

И кад антихрист засједне на свој престо, тада ће море уза-врети тако, као што ври вода у котлу. А кад вода дуго ври онда сва испари. Тако ће се догодити са морем. Приликом кључања оно ће испратити и ишчезнути, као дим са земље. На земљи ће се осушити биљке и дрвета шумска, од мррске топлоте све ће се осушити, извори водени пресахнути; животиње, птице и гми-завци - све ће угинути. Време ће убрзати свој ход: дан ће про-летети као сат, недеља као дан, мјесец као недеља, и година каомјесец. Јер је зло људско учинило то, да су се и стихије проми-

—

Маран ата

јениле и почеле да журе, да би се што пре завршио Богом проре-чени број свршетка 7000 год. и пре почетка 8000 - те године по створењу свијета.

Проповијед Еноха и Илије

Енох и Илија убеђиваће људе да не примају печат анти-христов, јер ко остане чврст и не прими печат, тај ће се спасти, и Бог ће га примити у рај. Зато да се сваки хришћанин осењава знаком крста, јер овај знак ослобађа човјека од паклених мука, док печат антихриста одводи човјека у муке пакла.

Ако сте гладни и потребна вам је храна, стрпите се ма-ло, и Бог, видећи ваше стрпљење, послаће вам помоћ, озго. А ако не отрпите и примите печат овог нечистог цара, кајаћете се после... Онај ко прими печат антихристов постаје демон, иако тврди да не осјећа ни глад ни жеђ, он 7 пута јаче осјећа и глад и жеђ. Потрпите мало. Зар не видите да је онај ко прими печат антихристов мртав - умро је духом и чека га вјечна мука? Зар и ви желите да погинете у вјечној муци заједно са запечаћенима - гдје је плач и шкргут зуба?... И многим другим савјетоваће и упозораваће Енох и Илија.

Убиство Еноха и Илије

Чуће антихрист шта проповиједају ова два човјека и ка-ко га називају лажовом, врачаром, обмањивачем и лукавим ђа-волом. Чувши то, разгњевиће се и заповиједаће да их ухвате и доведу пред њега. Кад се они појаве пред њим, обратиће им се ласкаво: „Какве сте ви то залутале овце, те нисте запечаћени царским печатом?". Енох и Илија одговориће му: „Лажљиви ва-

70

Господ долази

ралице и демоне! Твојом кривицом толике су душе погинуле у паклу! Проклет ти и твој печат! Тај твој проклет печат и лажна . слава сурвали су свијет у понор и довели до погибије! Дошао је ^крај теби и свијету!".

Чувши овакве ријечи, антихрист ће се разбеснети и дрекну-|ти на њих: „Како смете тако да говорите преда мном, царем?"

Илија ће му одговорити: „Царство твоје презиремо и славу зоју проклињемо, заједно са твојим печатом!".

Овакав одговор пророка још више ће да разбесни антихри-! ста, и он ће, као бијесан пас, јурнути на њих и убити их својим рукама.

Смрт антихриста

По убиству Еноха и Илије, антихрист ће да пусти на вољу најгорој дјеци својој, тј. даваће слободу злим духовима које је досад задржавао. А та његова дјеца или духови зла јесу: прељу-ба, блуд, мужелоштво, убиство, отимање, крађа, неправда, лаж, мучење, продаја и куповина људи, куповање дјеце и дјевојчица ради блуда са њима, слично псима на улицама.

Антихрист ће заповиједати злим духовима, њему послу-шним, да наведу људе да чине зло 10 пута више него раније. Ње-гова зла дјеца извршиће заповјеђено им и устремиће се на уни-штење људске природе разноврсним безакоњима. Као резултат њиховог злог напора биће уништена чулна и духовна природа у људима... Људи ће постати толико лукави у души, да ће им се и тијело смањити на 5 педи (око 100 центиметара). А својим злим дјелима људи ће превазићи демоне и биће - један дух са демо-нима.

Кад антихрист увиди да је људска природа постала лука-вија и злурадија од његове дјеце, веома ће се обрадовати, што се

71

Маран ата

зло у људском роду тако умножило и што су људи постали лу-кавији од демона...

А кад се антихрист буде радовао гледајући умножење зла у људима, изненада ће се озго појавити „мач оштар с обе стра-не", којим ће он бити побијеђен, и ишчупаће се његов нечисти дух из прљавог тијела његовог. Смрт антихриста биће крај уби-јања међу људима. Клин је започео убиство, а на антихристу ће се завршити.

Кад се смрћу антихриста заврше убиства на земљи, тада ће настати поремећај небеских и земаљских закона који су упра-вљали Свемиром, тј. нарушиће се свјетска тежа гравитација... Шта ће после бити Бог свети зна.

(Ето то је део посмртних пророчанстава Нила Атонског)

72

МАРАН АТА

Говори Христос: „И како је било у време Нојево, онако ће бити у дане Сина човјечјега: јеђаху, пијаху, жењаху се, удава-ху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све".

Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху; а у дан кад изађе Лот из Содома, уда-ри огањ и сумпор из неба и погуби све. Тако ће бити и у онај дан кад ће се појавити Син човјечији" (Лука, 17,26-30).

Доба праоца Ноја је било време покварености људи. Та поквареност људи је била тако велика да се Бог раскајао што је уопште створио човјека.

Човјек је од самог почетка био склон злу, али Бог није за-боравио да да човјеку могућност да буде добар. Но, поквареност и грех људи су временом толико постали велики да је Бог решио да казни не само људе, но и земљу и животиње. И оставио је љу-дима 120 година да се покају. Но док је Ноје градио ковчег (бар-ку која тајанствено представља цркву Божју) његови савремени-ци су се њему подсмијавали. Но кад је људско безакоње наврши-ло мјеру и кад се напунила чаша стрпљења Божјег - изби тад по-топ. Освануо је лијеп, сунчан дан, али око подне страшан црни

73

Маран ата

облак прекри небо. Настаде помрчина као да је ноћ, и уз језиво бучење отворише се небеса и киша почне падати 40 дана и ноћи и „све што имаше душу живу у носу, све што бијаше на суху, по-мрије". Шта је тад било користи од запомагања и суза?

Исто тако се десило са Содомом и Гомором. Послије бјек-ства Лота из Содома, и када у овим безбожним градовима ви-ше не бјеше ни једног праведника, пусти Господ с неба огањ и сумпор на ове градове. И тада су узалудна била запомагања и сузе.

Исто тако се и данас дешава. У 20 вијеку дошла су два свјетска рата, као казна и опомена људима да се врате Богу, међутим, како се који рат завршио, људи су били све гори и све се више удаљују од Бога. Тако је и данас пронађено оруж-је за масовно уништавање људи - атомска бомба. Па иако је већ било употребљено то оружје, иако се зна које ће све по-следице да наступе за људе ако би се оно данас употребило, ипак су људи стално повећавали количину тог оружја! Зар ће га данас бацити у воду? Па иако оно стално лебди човјеку над главом, ад ако би га човјек употребио буде збрисан са лица зе-мље, ипак данас људи безбрижно животаре, посмијавају се онима који их упозоравају да то оружје може бити употребље-но. Да, као што су се посмијавали савременици праоца Ноје његовим упозорењима. Људи данас мисле да ће те страхоте друге погодити, и да ће то њих мимоићи, не марећи много за пропаст других. Довољно је само рећи да једна данашња стан-дардна нуклеарна бомба од 20 мегатона је 1000 пута снажнија од оне бачене на Хирошиму, и она би, ако би се употребила, могла уништити на земљи највеће градове свијета. А досада-шње пробе атомске бомбе биће узрок рађања дефектне дјеце хиљадама година. Овде би се могао навести тумачење апосто-ла Петра: „А бејаше и лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће унети јереси поги-

74

Господ долази

бли, и одрицаће се Господара који их искупи и доводиће се-би наглу погибао. И многи ће поћи за њиховим нечистотама, због којих ће се хулити на пут истине. И у лакомству искори-шћаваће вас варљивим ријечима. Њихов суд одавно не доцни, и њихова погибао никад не дрема. Јер кад Бог не поштеде ан-ђеле који сагријешише, него их баци у окове мрака пакленога, и предаде да се чувају за суд. И првог свијета не поштеде него сачува Ноја, проповједника правде, и се;1 шро са њим, наведе

отоп на свијет безбожнички" (II Петр. 2:1-5)Из овог Петровог тумачења се види, да као што је и прије

«ло људи који нису вјеровали, тако је било и после васкрсења Христовоц тако је и данас. Међутим, апостол Петар говори шта е догодило таквим људима који су одрицали Бога, и не само .удима но и анђелима. Исто ће се тако десити и са

данашњим безбожним родом.И као што је у Нојево време Бог створио завјет са њим јер

|е једини који је вјеровао а остале казнио, тако ће бити и о дру-гом доласку Господа Христа. Склопиће завјет са побожнима, а безбожни ће страдати као што то бјеше у првом страдању сви-јета.

Тада „људи ће умирати од страха и од чекања онога што иде на земљу; јер ће се и силе небеске покренути. И тада ће угледати сина човечијег гдје иде на обрасцима са силом и сла-вом великом" (Лука, 21:26-27).

И тада ће бити узалудна запомагања и сузе.А до тада нек' садашње човјечанство гаји варљиву и сулу-

ду наду да до колективног самоубиства човјечанства неће доћи без обзира на присутну мржњу у срцима људи и застрашујући арсенал наоружања. А историја нам свједочи да је, не тако дав-но, цео један велики народ следио вођу манијака, који је дисао убиством и желео да освоји и покори сав свјет. Да је он имао нуклеарно оружје сигурно би запалио сав свјет. Ако не он, си-

75

Маран ата

гурно ће се сутра наћи опет неки вођа и народ који неће бити нормалан и притиснуће дугме да запали сав спремљени експло-зив.

Ноћ - то је сатанско царство духовне таме, које се прибли-жава и спрема да захвати цјелокупно човјечанство. Тада ће жи-вот вјерујућих бити тако тежак, да ће они, без обзира на своју грешност, и заборављајући страх од Суда који се приближава, клицати: „Да, дођи, Господе Исусе" (Откр. 22,20)

Ево, ријечи нас Божје опомињу: „Крај дође, крај дође, уста нате, ево дође. Дође јутро теби становниче земаљски, дође вре-ме, приближи се дан кад ће бити полом, а не јека горска. Сад ћу одмах излити јарост своју на те, и навршићу гњев свој на теби и судићу ти по твојим путевима и обратићу на те све гадове твоје. Неће жалити око моје нити ћу се смиловати. Даћу ти по путеви-ма твојим и гадови ће твоји бити усред тебе и познаће да сам ја Господ који бије. Ево дана, ево дође, јутро наста, процвате прут, поноситост напупи". Да, кад људска поноситост напупи. „Му-чах дуго, чињах се глух, устезах се; али ћу сад викати као жена кад се порађа и све ћу потрти и истребити".

Данашње мрачне свјетске силе, језиве и разорне, вуку се као поворке тамних сјенки, подижу свуда засједе зла, и као глад-не хијене вребају из кутова свога мрака. Блену њихове злокобне очи и траже своје жртве... Ето пакла - пакла на земљи, руково-ђен демонизираним човјеком. А греси и њихове последице вуку стално цео људски род у катастрофе; најзад у неминовну трај-ну пропаст... Јер пожари мржње на све стране свијета све више бјесне и уништавају. И њен тамни покров прекрива цео људски род. Сва земља је у мраку... Разум се угасио. И како болно од-звањају ријечи Спаситеља кроз пустош тмине: „0 тешко теби Хоразине! Тешко теби Витсаидо... Тешко теби Јерусалиме, који си био похођен, а ниси схватио! Катастрофа свијета ближи се... Јер мржња је надвладала љубав.

76

Господ долази

Дан Господњи

Долази последњи, велики, страшни дан Господњи. „Јер ће проклетство прождријети земљу и затрће се становници њези-ни; зато ће изгорјети становници земаљски и мало ће људи оста-ти". У том дану Господњем све ће се рушити и горети: градови, музеји, библиотеке, споменици, сав понос човјекове цивилиза-ције и културе; кад од свега тога остане само пустош. Кад се од очајања и зла буду мрзнуле душе људи проклињући дан свог ро-ђења као Јов. Кад на улицама не буде било човјека, животиње, цвјета ни дјетета, ничега живота, ни преплашеног напуштеног пса да прође; када све постане пустиња, слика смрти и удаљено-сти од Бога, земља непроходна, пуна нечистоте. Тада ће се сата-на лудачки радовати своме рушилачком дјелу.

Играће бестидни пир над рушевинама у огњу и диму. Ур-лаће над згариштима од побеснелог радовања у своме мрачном успјеху.

Сада, док још све то није дошао, Господ гледа с небеса и као да упућује своје последње опомене: „Покајте се народи мо-ји јер нећу дуго трпјети безакоња ваша. Препунила се чаша стр-пљења мога и гњев већ стоји ту. Бацићу народ на народ и разби-ћу их као лонац о лонац, јер много грешише и за вољу моју не марипге".

Све што се збива на земљи дешава се увијек по одлуци не-ба. Људи обично на земаљске одлуке гледају независно од неба; као да се они збивају сами од себе. Међутим, апостол Јован нас позива кроз своје Откривење, да дигнемо поглед ка небу гдје се припремају низ земаљских догађаја.

Приликом пропасти Јерусалима (70 година после Христа) узбудила се само сићушна земља. Невоље које су тада прежи-вљавали становници Јудеје, а нарочито грађани Јерусалима то-ком опсаде од стране римских легија, немогуће је описати. Била

77

Маран ата

је тада присутна: глад, жеђ, погибија од оружја, самовоља, гра-беж, убиства, људождерство...

Сви ови ужаси, и још гори, сручиће се пред други Христов долазак, не на Јудеју, већ на сав свјет. Не само на земљи, већ кроз сву творевину Божју - настаће поремећај небеса.

У густој тами, која ће одједном наступити, чуће се само хука воде и крици што их изазива ужас. То је дан Господњи. Дан гњева Господњег, о коме су, у своје вријеме, говорили Јеремија, Језекиљ, Исаија и Јоило. „Дан Господњи је близу и доћи ће као олуја коју шаље Свемоћни... Дан магловит и таман...".

Земљу, која је о његовом доласку била рај за уживање, оставиће опустошену и празну... Потамнеће људи и њихова ли-ца добиће боју печене глине. Све мишице малаксаће и сва срца у људи престаће да бију. И они ће се смести; муке и болови спо-пашће их, мучиће се као породиља, препашће се један од друго-га... Иде дан Господњи, пун гњева и јарости, да обрати земљу у пустош и да истреби грешнике са ње. Звијезде небеске неће пустити свјетлости своје, сунце ће се помрачити, о рођају свом ни мјесец неће давати свјетлости своје... Небеса ће се затвори-ти као књига, и сва њихова војска пашће, као што пада лист са лозе или смокве.

То је дан Очев, дан таме на небу и ужаса на земљи. Али од-мах затим почиње дан Синовљи.

Не долази Син Човјечји овога пута из тамне стаје, него са високог небеског свода; не више потајно и биједно, него у моћи и сјају славе своје.

„И послаћу анђеле своје који ће звучним трубама сабрати изабране његове од четири вјетра, од краја до краја неба".

И кад звуци небеских труба буду пробудили све оне који спавају у гробовима, отпочеће одабирање.

И ево данас, послије 20 вјекова, човјечији род, који је већ тресао на стотине грозница, полудио је сасвим. На све стране

78

Господ долази

Велики оглед ближи се своме крају. Људи, удаљивши се од Је-ванђеља, нашли су очајање и смрт. Овај привидни живот наших савременика је исто што и бунило грознице. Они мисле да стра-же, да су будни, зато што бунцајући јуре за добрима која су бла-то и отров. Не погледају горе и страхују само од своје браће.

Колоне „дјеце проклетства" изубијане, рањаве, ходају у бескрајним поворкама кроз бесконачне мочваре, под маглама и кроз хладну таму. Чекају можда, да их у последњем часу про-буде мртви који ће васкрснути када се приближи у својој слави Онај који је васкрсао, Онај који вјековима влада. Амин.

Коришћена литература:

1. Догматика - Архимандрит Др Јустин Поповић1. Теолошки погледи - свештеник Александар Колесников

|- „тајновиделац будућности", Београд 1985. год.3. Превод са грчког језика издања свете обитељи Препо-

I добног Кендеја на Кипру; јеремонах Артемије4. Хиландар - лист манастира Хиландара на Светој Гори5. Извод из Житија за мјесец август - поглавље о св. Ко-

| зми Етолском6. Сатана говори - Лазар Мирковић7. Визије предапокалиптичких догађаја - протојереј Б.

Молчанов8. Бесједа св. Јефрема Сирина

79

САДРЖАЈ

О Страшном Суду..........................................................................3Наше вријеме - последње вријеме..............................................14

Лажни пророк.....................................................................24Ужаси после зацарења антихриста...................................25

Размишљања о последњим људским данима на земљи............29Последња проповијед Јеванђеља пред крај свијета..................40Закључак.......................................................................................42

Утицај људског зла на природу при свршетку свијета... 44 Тумачење христових ријечио последњим данима на зе-мљи......................................................;..............................46Бесједа св. Јефрема сирина о другом доласку господаХриста.................................................................................53„Седам цркава" из Откривења..........................................56Етика и техника..................................................................58Визија једног монаха.........................................................61Пророштва светог Козме...................................................62Посмртна пророчанства св. Нила атонског......................64Дух Христов и дух антихристов.......................................67Печат антихристов.............................................................68Невоље које ће постићи свијетпосле - зацарења антихри-стовог...................................................................................69Проповијед Еноха и Илије................................................70Убиство Еноха и Илије......................................................70Смрт антихриста................................................................71

МАРАНАТА.................................................................................73ДанГосподњи.....................................................................77

80