MAKROEKONOMIJA - kristijanristic.com · MAKROEKONOMIJA I MIKROEKONOMIJA.....17 Glava druga Razvoj ekonomske misli u modeliranju ekonomije 1. EKONOMIJA U EKONOMSKOJ MISLI.....20 2

Dr Kristijan RistiDr Slobodan Komazec

Dr arko Risti

MAKROEKONOMIJA

Beograd, 2015/2016.

PDF Compressor Free Version

MAKROEKONOMIJA

Autori:

Dr Kristijan RistiDr Slobodan KomazecDr arko Risti

Izdava:EtnoStil

Recenzenti:Prof. dr Bogdan IliProf. dr Jovan Savi

Priprema za tampu:Aleksandar Kosti

Tira: 30

tampa:EtnoStil, Beograd, 2015.

CIP - - ,

330.101.541(0.034.2)

, , 1976-Makroekonomija [Elektronski izvor] / Kristijan Risti, Slobodan Komazec, arko Risti. - Beograd : Etnostil, 2015 (Beograd : Etnostil). - 1 elektronski optiki disk (CD-ROM) : tekst, slika ; 25 cm

Nasl. sa naslovnog ekrana. - Tira 30. - Napomene i bibliografske referenceuz tekst.

ISBN 978-86-6347-053-81. , , 1932- [] 2. , , 1944- []a) COBISS.SR-ID 218268684


SADRAJ

PRVI DEO - MAKROEKONOMIJA I MAKROEKONOMSKI PROCESI

Glava prva Ekonomija i ekonomska struktura drutva

1. TA JE EKONOMIJA ......................................................................................................13

2. PREDMET I DEFINICIJA EKONOMIJE ...............................................................................14

3. EKONOMIJA I EKONOMSKA STRUKTURA DRUTVA ..........................................................15

4. MAKROEKONOMIJA I MIKROEKONOMIJA .......................................................................17

Glava drugaRazvoj ekonomske misli u modeliranju ekonomije

1. EKONOMIJA U EKONOMSKOJ MISLI ...............................................................................20

2. SAVREMENA EKONOMSKA TEORIJA I EKONOMIJA ...........................................................24

3. KLASINA I MODERNA EKONOMIJA ...............................................................................291) ista i neutralna ekonomska teorija ............................................................... 292) Savremena ekonomska teorija i makroekonomska politika ............................... 32

4. EKONOMIJA I EKONOMSKA POLITIKA ............................................................................361) Ekonomska politika i drava u ekonomiji ......................................................... 362) Ekonomija, ekonomska politika i druge ekonomske naune discipline ............ 36

5. EKONOMIJA I DRAVA OD LIBERALIZMA DO DRAVNO-MONOPOLISTIKOG KAPITALIZMA ...............................................................................................................38

6. DRAVNI INTERVENCIONIZAM I SAVREMENA EKONOMIJA ................................................40

DRUGI DEO - EKONOMIJA I MAKROEKONOMSKI AGREGATI

Glava prvaBruto i neto drutveni proizvod

Glava drugaFaktori formiranja drutvenog bruto i neto proizvoda

1. DEFINICIJA I SADRAJ DRUTVENOG BRUTO PROIZVODA I NACIONALNOG DOHOTKA ........48

2. OD DRUTVENOG NETO PROIZVODA KA NETO EKONOMSKOM BLAGOSTANJU (NEW)..........50

3. NOMONALNI I REALNI DOHODAK I DRUTVENI PROIZVOD ...............................................55

4. FAKTORI FORMIRANJA NACIONALNOG DOHOTKA ...........................................................57


TREI DEO - RASPODELA U TRINOJ PRIVREDI

Glava prvaRaspodela u trinom sistemu

1. MESTO RASPODELE U REPRODUKCIONOM PROCESU .......................................................61

2. FAKTORI RASPODELE ...................................................................................................63

3. RASPODELA DRUTVENOG PROIZVODA I NACIONALNOG DOHOTKA TOKOVI NACIONALNOG DOHOTKA ..............................................................................................64

Glava drugaEkonomska politika i politika dohodaka u trinom sistemu

1. POLITIKA DOHODAKA PROTIV TROKOVNE INFLACIJE ....................................................68

2. OSNOVNI KONCEPT POLITIKE DOHODAKA ......................................................................73

3. OGRANIAVAJUI FAKTORI POLITIKE DOHODAKA ..........................................................77

4. EFIKASNOST POLITIKE DOHODAKA ................................................................................78

Glava treaRavnoteni nacionalni dohodak i raspodela

ETVRTI DEO - FUNKCIJE POTRONJE I TEDNJE U SAVREMENOJ PRIVREDI

Glava prvaPotronja u savremenoj privredi ..................................................... 85

1. SAVREMENA FUNKCIJA POTRONJE ...............................................................................87

2. FUNKCIJA POTRONJE ..................................................................................................91

3. POTRONJA, TEDNJA I INVESTICIJE ..............................................................................93

4. GRANINA SKLONOST POTRONJI I TEDNJI...................................................................99

5. UKUPNA FUNKCIJA POTRONJE I TEDNJE ...................................................................102

6. ODREIVANJE DOHOTKA I POTRONJE TEDNJOM I INVESTICIJAMA ..............................106

7. EFEKTI INVESTICIJA I TEDNJE NA NACIONALNI DOHODAK I ZAPOSLENOST ...................109

Glava drugaTeorija multiplikatora i akceleracije

1. MULTIPLIKATOR INVESTICIJA .................................................................................... 1131) Multiplikator investicija - priroda i naela ...................................................... 1132) Proces multiplikativnog delovanja autonomnih investicija ............................. 1143) Multiplikator i marginalna sklonost potronji ................................................. 116

2. MULTIPLIKATOR ZAPOSLENOSTI .................................................................................1201) Pojava procesa multiplikacije .......................................................................... 1202) Odvijanje procesa multiplikacije zaposlenosti ............................................... 120

3. PARADOKS TEDNJE ...................................................................................................121


4. TEORIJA AKCELERACIJE .............................................................................................122

5. INTERAKCIJA MULTIPLIKATORA I AKCELERACIJE .........................................................127

6. KRITIKA I SLABOSTI TEORIJE MULTIPLIKATORA I AKCELERACIJE .................................130

PETI DEO - PONUDA I TRANJA, MAKROEKONOMSKA POLITIKA, MONOPOLI I DRAVA

Glava prvaPonuda i tranja u trinom sistemu

1. TRINI MEHANIZAM I KONKURENCIJA .......................................................................135

2. PONUDA I FUNKCIJA PONUDE ......................................................................................136

3. DELOVANJE FUNKCIJE PONUDE NA RAVNOTENE CENE .................................................138

4. ELASTINOST PONUDE I TRANJE NA TRITU POTPUNE KONKURENCIJE .......................141

5. DELOVANJE PROMENA TRANJE NA CENE ....................................................................144

Glava drugaAgregatna tranja i funkcija tranje

1. AGREGATNA TRANJA ................................................................................................145

2. EFEKTIVNA GLOBALNA TRANJA.................................................................................1461) Funkcija potronje i ravnoteni nacionalni dohodak ....................................... 1462) Funkcija potronje i realna privreda ................................................................ 149

Glava treaTrina ravnotea ponude i tranje

1. KRIVE PONUDE I TRANJE, TRITE I EKONOMSKA ELASTINOST .................................151

2. DELOVANJE PROMENA DOHOTKA I CENA NA TRINU RAVNOTEU ................................155

Glava etvrtaSavrena i nesavrena trina konkurencija

1. SAVRENA (POTPUNA) KONKURENCIJA .........................................................................157

2. MONOPOLSKO FORMIRANJE CENA I NESAVRENA KONKURENCIJA .................................160

Glava petaEkonomske funkcije drave u savremenom trinom sistemu

1. LIBERALNA TRITA I SAVREMENA DRAVA ..................................................................165

2. EKONOMSKE FUNKCIJE DRAVE I EFIKASNOST TRINOG MEHANIZMA ..........................166

3. EKONOMSKE FUNKCIJE DRAVE U TRINOJ PRIVREDI ................................................1671) Drava, ekonomska politika i trite ............................................................... 167

2) EKONOMSKA FUNKCIJA DRAVE I MONOPOLISTIKI KAPITALIZAM ................................171

4. DRAVNI EKONOMSKI INTERVENCIONIZAM ..................................................................1751) Ekonomski pogledi o delovanju drave na trite ........................................... 175


2) Neokejnzijanizam i osnove dravnog intervencionizma ................................. 177

ESTI DEO - MONETARNA MAKROEKONOMIJA

Glava prvaMonetarizam osnove i karakteristike

1. OSNOVE MONETARIZMA .............................................................................................181

2. DELOVANJE NOVCA NA TRANJU I PROIZVODNJU U MONETARIZMU ...............................186

3. SAVREMENI MONETARIZAM OSNOVNI STAVOVI ...........................................................188

4. MONETARIZAM, EKONOMSKA POLITIKA I PRIVREDNI RAST ...........................................190

5. MONETARIZAM I MONETARNA POLITIKA .....................................................................191

6. KRITIKA MONETARIZMA .............................................................................................193

Glava drugaMonetarizam, potronja i proizvodnja

1. PONUDA NOVCA, CENE I EKONOMSKA AKTIVNOST ........................................................199

2. POVEZANOST MONETARNOG I EKONOMSKOG UBRZANJA I USPORAVANJA........................203

3. DELOVANJE NOVCA NA DOHODAK I FUNKCIJU POTRONJE ............................................205

4. MONETARIZAM I CIKLUSI U KAPITALIZMU ...................................................................208

5. SINTEZA POSTKEJNZIJANSKE I NEOKEJNZIJANSKE TEORIJE I NEOINSTITUCIONALIZAM ......................................................................................... 211

SEDMI DEO - EKONOMIKA INFLACIJE, RAST I ZAPOSLENOST

Glava prvaInfl acija u savremenoj ekonomiji

1. SAVREMENA EKONOMSKA TEORIJA I INFLACIJA ...........................................................215

2. NEOKLASINE TEORIJE INFLACIJE ..............................................................................2221) Teorija monetarne infl acije ............................................................................. 2222) Kejnzijanska (dohodna) teorija infl acije .......................................................... 2253) Postkejnzijanska teorija infl acije ..................................................................... 226

3. STRUKTURNO - SOCIJALNE TEORIJE INFLACIJE ...........................................................2291) Teorija infl acije trokova ................................................................................. 2292) Teorija strukturne infl acije ............................................................................... 235

4. TEORIJA INFLATORNOG I DEFLATORNOG GEPA .............................................................2381) Teorija infl atornog gepa i puna zaposlenost .................................................... 2382) Defl atorni gep i nezaposlenost ......................................................................... 2393) Korigovana teorija infl atornog i defl atornog gepa ........................................... 2414) Investicije, tednja i monetarna nestabilnost prirodna i bankarska kamata ..... 242

Glava drugaDelovanje infl acije u trinom sistemu

1. EFEKTI I DELOVANJE INFLACIJE U TRINOJ PRIVREDI .................................................243


2. EFEKTI I POSLEDICE DELOVANJA INFLACIJE ................................................................2461) Direktne pozitivne posledice infl acije ............................................................. 2472) Direktne negativne posledice delovanja infl acije ............................................ 2483) Indirektne pozitivne i negativne posledice (infl acija i preraspodela

nacionalnog dohotka) ...................................................................................... 249

Glava treaInfl acija i nezaposlenost

1. ODNOSI INFLACIJE I NEZAPOSLENOSTI ........................................................................252

2. FILIPSOVA KRIVA ........................................................................................................254

Glava etvrtaSavremena infl acija i privredni rast

1. ODNOSI INFLACIJE I PRIVREDNOG RASTA .....................................................................259

2. DELOVANJE INFLACIJE NA EKONOMSKI RAST ...............................................................261

3. DELOVANJE EKONOMSKOG RASTA NA INFLATORNU NESTABILNOST ................................265

Glava petaInfl aciono fi nansiranje i podsticanje privredne aktivnosti

1. MOGUNOSTI INFLATORNOG FINANSIRANJA ................................................................268

2. DEFICITNO FINANSIRANJE, ELASTINOST TRANJE I POKRETANJE PRIVREDNOG RAZVOJA ....................................................................................................................272

Glava estaInfl acija i platni bilans

1. INFLACIJA I PLATNI BILANS .........................................................................................276

2. DEVIZNI KURS I PLATNI BILANS ...................................................................................277

OSMI DEO - EKONOMSKI RASST I POSLOVNI CIKLUSI

Glava prvaPrivredni ciklusi u savremenoj ekonomiji

1. PRIVREDNI CIKLUSI I SAVREMENA EKONOMSKA MISAO .................................................281

Glava drugaCiklus, ekonomska politika i privredni rast

1. FAZE CIKLUSA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE MODIFIKACIJA FAZA CIKLUSA ...................286

2. TENDENCIJE SINHRONIZACIJE PRIVREDNIH CIKLUSA ....................................................292

3. CIKLUS I MAKROEKONOMSKA POLITIKA ......................................................................296

4. SAVREMENI EKONOMSKI RAST I PRIVREDNI CIKLUSI .....................................................299

5. SAVREMENI PRIVREDNI SISTEMI I FAKTORI ANTICIKLINOG DELOVANJA ........................302


DEVETI DEO - NEZAPOSLENOST I PUNA ZAPOSLENOST

Glava prvaMakroekonomija i dravni intervencionizam

1. DRAVNI INTERVENCIONIZAM I ODBACIVANJE LIBERALISTIKE KONCEPCIJE .................312

2. KEJNZIJANSKA MAKROEKONOMSKA TEORIJA I ODBACIVANJE MARGINALISTIKE MIKROEKONOMSKE ANALIZE .......................................................................................315

3. OSNOVNE POSTAVKE KEJNZIJANSKE EKONOMIJE ..........................................................317

4. DOHODAK, POTRONJA I TEDNJA ...............................................................................318

5. INVESTICIJE, KAMATA I MARGINALNA EFIKASNOST KAPITALA ...................................321

6. GRANINA EFIKASNOST KAPITALA I KAMATA ...............................................................327

Glava drugaEkonomija, investicije i zaposlenost

1. INVESTICIJE, ZAPOSLENOST I NACIONALNI DOHODAK ...................................................331

2. ODNOSI U KRETANJU TEDNJE I INVESTICIJA I PROBLEM TEZAURACIJE .........................335

3. DELOVANJE INVESTICIJA I TEDNJE NA NACIONALNI DOHODAK I ZAPOSLENOST .............335

Glava treaKritika kejnzijanske i neokejnzijanske ekonomske teorije

Glava etvrtaKriza dravnog regulisanja savremene ekonomije

DESETI DEO - MONETARNA I FISKALNA POLITIKA I MAKROEKONOMSKI RAST

Glava prvaMonetarna i fi skalna politika savremene drave

1. MONETARNA I FISKALNA DELOVANJA U SAVREMENOJ PRIVREDI ....................................347

2. KOMBINACIJA MONETARNE I FISKALNE POLITIKE PRI POSTOJANJU UNUTRANJE I EKSTERNE NERAVNOTEE ............................................................................................351

3. MONETARNA I FISKALNA POLITIKA U REGULISANJU TRANJE I DOHOTKA .....................361

4. KOORDINACIJA MONETARNE I FISKALNE POLITIKE U SAVREMENOJ EKONOMIJI ..............365

5. VREMENSKA NEFLEKSIBILNOST MONETARNE I FISKALNE POLITIKE ...............................369


JEDANAESTI DEO - MEUNARODNI MONETARNI SISTEM I EKONOMIJA

Glava prvaMeunarodna likvidnost

1. MEUNARODNE MONETARNE REZERVE ........................................................................377

2. MEHANIZAM FORMIRANJA I RASPODELA MEUNARODNIH MONETARNIH REZERVI .........380

3. STRUKTURA I RAZMETAJ MONETARNIH REZERVI .......................................................381

4. NOVI MONETARNI SISTEM I DEMONETIZACIJA ZLATA ...................................................383

Glava drugaSavremeni valutni problemi i reforma meunarodnog monetarnog sistema

1. OSCILACIJE DEVIZNIH KURSEVA .................................................................................386

2. NOVA JEDINICA SPECIJALNIH PRAVA VUENJA ILI KOKTEL JEDINICA ....................389

3. REFORMA MEUNARODNOG MONETARNOG SISTEMA ...................................................3921) Demonetizacija zlata i nestanak zlatnog pariteta ............................................ 3922) Mehanizam stvaranja i odravanja optimalne meunarodne likvidnosti ........ 3943) Valutni kursevi i uspostavljanje valutnih pariteta ........................................... 3954) Devizni kurs merazvijenih privreda i uspostavljanje valutnih pariteta ........... 3965) Jaanje MMF kao meunarodne fi nansijske institucije .................................. 400

DVANAESTI DEO - MEUNARODNA EKONOMIJA, TRGOVINA I FINANSIJE

Glava prvaTrina privreda i meunarodni ekonomski odnosi

1. MEUNARODNI EKONOMSKI ODNOSI I NACIONALNA PRIVREDA ....................................407

2. OTVORENA PRIVREDA I EKONOMSKA RAVNOTEA ....................................................... 411

3. DOHODAK, POTRONJA I PLATNI BILANS .....................................................................413

4. TRGOVINSKI I PLATNI ODNOSI I BILANSI .....................................................................414

5. RASPODELA DRUTVENOG PROIZVODA I PROCES STVARANJA DEFICITA .........................419

6. BILANS POTRONJE, INFLACIJA I EKSTERNA RAVNOTEA .............................................421

7. DOHODNA ELASTINOST IZVOZA I UVOZA ....................................................................422

8. FINANSIRANJE DEFICITA I PLATNOBILANSNO URAVNOTEAVANJE ..................................4251) Novani sistem, nacionalna potronja i platni bilans ....................................... 4252) Sistem unutranjeg fi nansiranja, potronja i defi cit platnog bilansa ............... 430

9. URAVNOTEAVANJE EKSTERNE EKONOMIJE ................................................................437

10. OTVORENA EKONOMIJA - MULTIPLIKATOR I AKCELERATOR SPOLJNE TRGOVINE ...........4391) Delovanje uvoza i izvoza na ukupnu ponudu i tranju ................................... 4392) Spoljnotrgovinski multiplikator ...................................................................... 4423) Uravnoteenje platnog bilansa promenama cena i efektima u dohotku ......... 449


4) Spoljnotrgovinski akcelerator ......................................................................... 4515) Brzina procesa multiplikacije ......................................................................... 452

11. TEORIJA DEVIZNOG KURSA: REINTERPRETACIJE ..........................................................454

12. SVETSKI DUG: TEORIJSKI PRISTUPI..............................................................................460

TRINAESTI DEO - MONETARIZAM, KEJNZIJANIZAM I STRUKTURALIZAM

Glava prvaStruktura monetarizma, fi skalizma i strukturalizma

1. STRUKTURA MONETARIZMA - MONETARISTIKE POSTAVKE ...........................................469

2. STRUKTURA FISKALIZMA (KEJNZIJANSKE TEZE) ..........................................................482

3. STRUKTURA STRUKTURALIZMA: HIPOTEZE EKONOMSKE PONUDE .............................492

ETRNAESTI DEO - MONETARNA I FISKALNA FINANSIJSKA MAKROEKONOMIJA

Glava prvaAnaliza monetaristike i fi skalistike makroekonomije

1. DIVERSIFIKACIJA MONETARNE I FISKALNE DOKTRINE .................................................497

2. TEORIJSKI MODELI MONETARIZMA I FISKALIZMA ........................................................5041) Fridmanovski monetarizam ............................................................................. 5082) Monetarizam racionalnih anticipacija .............................................................. 5103) Globalni monetarizam ..................................................................................... 5184) Budetski monetarizam ................................................................................... 5205) Graduelistiki monetarizam ............................................................................. 5236) Integralni monetarizam .................................................................................... 5247) Monetarizam fundiran na rigidnosti nadnica i cena ......................................... 5268) Monetaristika verzija monetarne analize tzv. Austrijske kole ...................... 5279) Strukturalistiki monetarizam - monetarizam ekonomike ponude ............... 52810) Modifi kovani monetarizam .............................................................................. 53311) Antimonetarizam ............................................................................................. 53612) Operativni monetarizam (reganizam i taerizam): monetarizovane

ekonomske politike .......................................................................................... 54113) Eklektiki - restriktivni monetarizam .............................................................. 548

Glava druga1. MONETARNA I FISKALNA POLITIKA DRAVNOG INTERVENCIONIZMA .............................550


PETNAESTI DEO - DEFICITARNO FINANSIRANJE JAVNOG SEKTORA

Glava prvaFiskalni modeli defi citarnog fi nansiranja javnog sektora

1. DEEFICITARNO FINANSIRANJE U IS-LM ANALIZI .......................................................569

2. BUDETSKE TEOREME I KONJUNKTURNA BUDETSKA REGULACIJA ..............................579

3. HIPOTEZE BUDETSKOG DEFICITA ..............................................................................584

4. MODALITETI KREIRANJA BUDETSKOG DEFICITA I VOENJE BUDETSKE POLITIKE ......589

5. HAAVELMOVA TEOREMA ............................................................................................591

6. ULOGA BUDETSKOG MULTIPLIKATORA: RELACIJA BUDET PIB (GNP) ...................593

7. REVIZIJA HAAVELMO-WALLSHOVE TEOREME ...........................................................594

8. MODELI (KVANTITATIVNI) FINANSIRANJA KREIRANOG BUDETSKOG DEFICITA ..............595

9. KVANTITATIVNA ANALIZA FISKALNE (BUDETSKE I PORESKE) POLITIKE U MODELIMA PRIVREDNOG RASTA ..................................................................................603

9.1 Musgraveov model fi skalne dinamike i rasta ................................................. 6039.2 Johansenov fi skalni model ............................................................................... 6069.3. Auldov model rasta ......................................................................................... 608

DODATAK

Glava prvaUpravljanje ekonomskom naukom: greke ekonomista u sumornoj nauci ...............................................................................611

Glava drugaEkonomija humanog kapitala i investiranje u ljude

1. UPRAVLJANJE HUMANIM KAPITALOM ...................................................6262.2. Ekonomska vrednost ljudskog kapitala ........................................................... 632

3. MENADMENT ZNANJA I EKONOMIJA OBRAZOVANJA ....................................................6353.1. Ekonomija znanja ............................................................................................ 6353.2. Trite znanja i trite intelektualnih usluga: inovativno i specijalistiko

obrazovanje ..................................................................................................... 6373.3. Kadrovski menadment ................................................................................... 6393.4. Javno versus privatno obrazovanje .................................................................. 640


P R V I D E O

MAKROEKONOMIJA I MAKROEKONOMSKI PROCESI


13

GLAVA PRVA

EKONOMIJA I EKONOMSKA STRUKTURA DRUTVA

1. TA JE EKONOMIJA1

Ekonomija kao naziv naune oblasti potie od rei oiekonomia (grki), to znai pravila o radu u gazdinstvu, odnosno upravljanje gazdinstvom, odnosno vetinu stvaranja i pribavljanja dobara potrebnih i korisnih za domainstva i dravu.

Ekonomija danas obuhvata ukupnost ekonomskih nauka. Ekonomija istovremeno predstavlja svaku ljudsku delatnost u kojoj se susree problem ogranienih sredstava u realizaciji odreenih drutvenih ciljeva.

Ekonomija kao nauna oblast obuhvata:Ekonomsku teoriju,1. Ekonomsku politiku,2. Pomone ekonomske nauke (ekonomsku fi lozofl ju, ekonomsku sociologiju, 3. etiku i privredno pravo idr.).

Odreeni broj naunika smatra da ekonomija oznaava optu ekonomsku teoriju, koja se obino javlja kao politika ekonomija. U savremenoj ekonomskoj misli uglavnom dominira naziv ekonomija ili ekonomika economics, uz izostavljanje onog do sada obaveznog politika. To je posledica izostavljanja drutvenih odnosa u ekonomiji, to je dominantno u marksistikoj ekonomskoj misli. Meutim, odnosi u raspodeli bogatstva na drutvene grupe, odnosi rada i kapitala, drave i drugih nosilaca privredne aktivnosti, kao i nosilaca rente, profi ta, kamate, najamnine idr. su odreeni drutveni odnosi, najee meusobno suprotstavljenih delova drutva. Time je i politika sociologija ugraena u savremenu ekonomiju.

Istovremeno, odreena raspodela resursa izmeu grana, regiona, drava, preduzea na tritu idr. je i odraz delovanja ekonomske politike, a to znai odnosa snaga i moi u odreenom drutvu i sukoba interesa oko raspodele i upotrebe 1 Ekonomija kao nauna disciplina stara je kao zaokruena i sistematski izuavana nauna oblast, oko dva

veka. Smatra se da to poinje od Adama Smita i njegovog dela Bogatstvo naroda (1776). Prvi put se istrauje kako su trita organizovana, ekonomski ivot i proizvodnja, odnosno ekonomski razvoj. Tu su i radovi Davida Rikarda, koji j istraivao probleme raspodele (Principi oporezivanja) i niz drugih autora iz poznate klasine politike ekonomije, odnosno engleske kole ekonomske misli.


14

oskudnih resursa i rezultata u razvoju privrede. Teko je, stoga, oekivati istu ekonomiju, dakle odnose i ponaanje odreenih agregata i faktora razvoja u privredi, bez delovanja drutvenih i politikih odnosa.

Vezano za to ljudi brinu o budetskom defi citu vlade, kako taj defi cit deluje na infl aciju, da li e doi do rasta cena (infl acije) i pada standarda, da li e se poveati nezaposlenost, da li e (i koliko) oiveti investicije, koliko drava zahvata porezima iz drutvenog proizvoda, da li je drava skupa i kako troi zahvaeni dohodak; kako e se kretati lini dohoci, penzije, socijalna osiguranja; moe li se uvozom obogatiti ponuda roba na domaem tritu; od ega zavisi i kako e se kretati izvoz; formiranje deviznih rezervi, postoji li mogunost uvoza kapitala za razvoj; ko se zaduuje u inostranstvu i kako troi kapital; ta e se desiti kada devalvira nacionalna valuta; da li e doi do poveanja (smanjenja) kamata; kakve e poreze odrediti drava itd. Sve su to pitanja od kojih zavisi funkcionisanje i efi kasnost ekonomije, ali i poloaj i ponaanje svakog subjekta u drutvu.

2. PREDMET I DEFINICIJA EKONOMIJE

ta je predmet ekonomije koje su brojni ekonomisti od Smita, Marksa do sadanje generacije izuavali?

Uglavnom se smatra da ekonomija izuava (i organizuje) koja dobra treba proizvoditi, kako proizvoditi i za koga. Istovremeno ekonomija prouava kretanja u celoj privredi kao sistemu, a pre svega ponaanje (i faktore toga ponaanja) cena, proizvodnje, nezaposlenosti, izvoza, uvoza, drutvenog proizvoda, nacionalnog dohotka, investicije, potronju idr. Ekonomija trai naine kako uticati na faktore tih kretanja da ih usmeri u eljenom pravcu i povea efekte privrede, a to znai da primeni odgovarajue mere i instrumente makroekonomske politike. Ekonomija istovremeno izuava i trgovinu i fi nansijske (platno-bilansne) odnose izmeu drava, traei odgovore zato drave izvoze odredena dobra, a uvoze druga, uticaje prepreka u trgovini idr. Ekonomija je i izuavanje sloenih odnosa i delovanja na podruju novca, bankarstva, kapitala i bogatstva i njihovog delovanja na ukupnu privredu i drutvo. Ekonomija trai i odgovore kako subjekti optimalno da koriste oskudne i ograniene proizvodne resurse (rad, opremu, tehniko znanje, informacije) u proizvodnji razliite robe (ekonomija izbora).

Ekonomija bi se mogla defi nisati kao nauna oblast kojom se istrauje kako drutvo (i svi subjekti u njemu) da koriste oskudne resurse da bi proizveli vredne robe i usluge i raspodelili ih meu razliitim subjektima drutva. Stoga se ekonomija uglavnom i deli na makroekonomiju i mikroekonomiju.2

2 O makroekonomiji i mikroekonomiji neto kasnije bie vie rei.


15

3. EKONOMIJA I EKONOMSKA STRUKTURA DRUTVA

Savremena ekonomija izuava zakonitosti materijalnog (duhovnog, informacionog) razvoja i uopte ekonomskog ivota drutva. Takve procese treba razlikovati u pojedinanoj eliji drutva (preduzeu) u kojoj se odvija proizvodnja i potronja, ali i u porodici i sl. gde se govori o mikroekonomskim procesima, ali i o procesima na nivou ukupne nacionalne ekonomije kada govorimo o makroekonomskim procesima. Istovremeno ekonomija se sve vie bavi i regionalnim razvojem i privredom regija, odnosno odreenim delovima svetske privrede, kada se radi o makroekonomiji.3

Pod pojmom ekonomija danas se podrazumeva ukupnost ekonomskih nauka kojima je predmet izuavanja svaka ljudska delatnost u kojoj se susree problem ogranienih sredstava za realizaciju odabranih ciljeva. Zadatak ekonomije svodi se na postizanje maksimalne efektivnosti uz minimizaciju trokova.4

Ekonomija kao nauno podruje obuhvata ekonomsku teoriju, ekonomsku politiku, ali i niz pomonih ekonomskih disciplina koje omoguavaju kvantitativnu i kvalitativnu analizu privrednih procesa.

Ekonomija se esto oznaava i kao opta ekonomska tenja, koja se esto naziva i politika ekonomija, ekonomika, esopopisz i sl. U graanskoj ekonomskoj misli sve vie se izbegava nekadanji naziv politika ekonomija, uz zadravanje naziva ekonomije. Stoga bi se ekonomija danas mogla smatrati naukom koja se bavi izuavanjem svrsishodne delatnosti zajednice do pojedinca u ostvarivanju odreenih ekonomskih ciljeva. U osnovi tih ciljeva nalaze se odreene potrebe. Samo deo sredstava za zadovoljavanje potreba nalazimo u prirodi, najvei deo se mora proizvesti u procesu privreivanja tj. u procesu efi kasne upotrebe rada i sredstava.5

Za ekonomsko privreivanje potrebna su tri elementa:Ljudske potrebe,1. Ogranienost sredstava za njihovo zadovoljavanje,2. Svesna delatnost u pravcu pokria potreba, uz smanjivanje ogranienosti 3. sredstava.

Potrebe se stalno ire, kao i proces njihove proizvodnje, dobijajui pri tome vrlo raznovrsne oblike. U glavnom proizvoenju i zadovoljavanju ti procesi se mogu odvijati na individualan nain, kolektivan i iri drutveni nain. Taj proces se stalno obnavlja (uglavnom na proirenoj osnovi) te se uglavnom govori o reprodukcionom procesu, odnosno o procesu drutvene reprodukcije.

Procesi reprodukcije odvijaju se na nain prikazan na slici 1.Trite proizvodnih dobara (A) dobija robe od proizvodnih preduzea, za

koja dobijaju novac, od proizvodnih elija. Te organizacije uzimaju i potronu robu 3 Dr Slobodan Komazec: Makroekonomija, GLAS, Beograd, 1994, str. 15-30.4 Isto, str. 8-36.5 Isto, str. 8-36.


16

(B), za koju izdaju novac. Potrone elije drurva isporuuju robu potroaima, za koju dobijaju novac (B). One uzimaju robu i od proizvodnih elija (A) za koju daju novac. Materijalni i novani tokovi dobijaju suprotna kretanja. Procesi reprodukcije su stalni procesi proizvodnje robe, potronje robe i novog kapitala (novca) angaovanog u proizvodnji i potronji robe.

PRIVREDNI PROCESI REPRODUKCIJE6

Slika 1

EKONOMSKA I POLITIKA STRUKTURA DRUTVA

Slika 2

6 K. Zahn: Macroeconomics, Mc G. London, 1992. str. 8.


17

Ekonomska i politika struktura drutva u okviru kojih se odvija ekonomski rast, sastoji se od: politikih, pravnih i ekonomskih institucija i odreene ideologije. Oni ine osnovu vlasnikih odnosa.

Drutvena nadgradnja se odreuje nivoom proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa. Proizvodne snage i odnosi ine ekonomsku bazu drutva.

Na ekonomskoj bazi izrasta i razvija se odgovarajua drutvena nadgradnja.Date proizvodne snage mogu funkcionisati samo u okviru odgovarajue

ekonomske strukture drutva.Promenom ekonomske strukture menja se i celokupna drutvena nadgradnja,

koja izrasta iz odgovarajue baze.

4. MAKROEKONOMIJA I MIKROEKONOMIJA

Makroekonomska teorija i politika izuavaju funkcionisanje privrede kao celine. Ona se bavi izuavanjem ukupnim (agregatnim) nivoom drutvenog proizvoda, nacionalnog dohotka, proizvodnje, zaposlenosti, izvoza, uvoza, dravne rashode i prihode idr., ali i njihova uzajamna delovanja.

Ekonomija kao sistem odnosa, ili modela, ovde se daje u najirem smislu rei, a slue kao nauna osnova za istraivanje celog niza konkretnih naunih disciplina (ekonomska politika, ekonomika preduzea, ekonomika meunarodne razmene, planiranje nacionalne privrede, monetarna ekonomija, fi nansijska ekonomija idr.).

Svi teorijski ekonomski pravci i autori u tome nastoje dati jedan celovit teorijski sistem u kojem bi bili prihvaeni svi (za njihovo vreme) problemi ekonomske teorije.

Imajui u vidu pristup problemima i osnovna pitanja koja se istrauju, ova disciplina se i dalje deli na:

Mikroekonomsku analiza, ia) Makroekonomsku teoriju i politiku.b)

Mikroekonomska teorija ili analiza najee se bavi pitanjima:Tritem i trinim mehanizmom,1. Formiranjem cena i trokova,2. Razmenom,3. Raspodelom,4. Oblicima dohotka (plata, najamnina, rente, kamate, preduzetnika dobit idr.).5.

Bavei se pojedinanim problemima i uim podrujima, ovaj pravac se esto naziva i maralijanska mikroekonomska analiza.

Drugi pravac, koji u sredite uzima istraivanje i promene ponaanja nacionalnog dohotka, raspodelu, investicije, tednju, zaposlenost, uvoz, izvoz,


18

gradei odreen i koherentan ekonomski sistem meuzavisnosti i zakonitosti u tim odnosima maloroagregata, zapoet Kejnzom, naziva se kejnzijanska i postkejnzijanska makroekonomska teorija i politika.

Za nacionalnu privredu su od posebnog znaaja makroekonomija i makroekonomski efekti. Privreda koja se brzo razvijala i ima visok privredni rast sigurno je, lake reava probleme nezaposlenosti, infl acije, spoljnotrgovinski i budetski defi cit, fi nansiranje investicija i javne potronje, ali i ukupnu politiku dohodaka (kamata, rente, profi ti, dividende, plate zaposlenih idr.).

Ekonomski razvoj i drutveni nivo (standard) presudno zavise od efi kasnosti makroekonomske politike, ali i ukupan kratkoroni i stabilan ekonomski rast.

Makroekonomija redovno istrauje osnovne privredne agregate, pre svega: drutveni proizvod, zaposlenost, infl aciju, izvoz, uvoz, ukupna ponuda i tranja novca, fi nansijska trita, globalna raspodela, ali i njihove viestruke meusobne odnose i efekte tih odnosa (multiplikatori, akceleratori idr.).

Makroekonomija i mikroekonomija su najue povezana podruja savremene ekonomije i ekonomske politike. Makroekonomija ini okvir i vie ili manje ureeno okruenje (posebno merama makroekonomske politike) za ponaanje preduzea, drave i stanovnitva. Poslovna politika kao sinteza namera, ciljeva, instrumenata i poslovnog ponaanja svih subjekata, je i strateka i operativna fi lozofi ja u tekuoj i razvijenoj politici. Sa svojim delovima (segmentima) poslovna politika mora da uvaava sve specifi nosti navedenih subjekata (sredstva, rad, kapital, organizaciju idr.) koje ugrauje u odreene makroekonomske odnose u privredi u celini. Da bi se mogla voditi optimalna ekonomska i poslovna politika u svim segmentima mora se kombinovati optimalni spoj makro i mikroekonomija. Stoga je uz dobro poznavanje ekonomike pojedinih grana, oblasti, sistema, preduzea idr. potrebno dobro poznavanje i osnovnih zakona makroekonomije.

Smatra se da iz toga i proizilaze osnovni ciljevi ekonomskog razvoja: optimalna stopa privrednog rasta, puna zaposlenost; relativna stabilnost cena i uravnoteeni odnosi u platnom i trgovinskom bilansu. Koliko e pojedina zemlja uspeti da istovremeno ostvaruje sve navedene cveve, ili samo neke od njih (i u kojoj kombinaciji) zavisi i ukupna uspenost makroekonomske politike.

Elementi makroekonomije su: proizvodnja (drutveni bruto proizvod), zaposlenost svih faktora proizvodnje, infl acija, privredni rast, platni bilans, a iz toga izvedeno globalna potronja, tranja, cene faktora, tednja, investicija, izvoz, uvoz, dohodak i td. Podraje makroekonomskih instrumenata obuhvata: monetarnu, fi skalnu, politiku dohodaka i politiku izvoza i uvoza. To su endogena podruja, dok postoje i egzogena (spoljna) podruja makroekonomije.

Savremena ekonomska teorija u kapitalizmu na bazi dosadanjeg razvoja ukupne ekonomske teorije, danas se moe formalno, izdvojiti u nekoliko osnovnih pravaca:

Maralijanska, odnosno postmaralijanska mikroekonomska analiza (cene, 1. faktor, potronja, trokovi, raspodela, razmena, trini mehanizam idr.),Kejnzijanska, odnosno postkenzijanska makroekonomska teorija i 2. makroekonomska politika,Schumpeterova, odnosno savremena teorija ekonomskog razvoja,3. Sinteza neokejnzijanske i monetaristike teorije,4.


19

Sinteza ekonomske teorije i sociologije - institucionalizam. 5. Razvoj ekonomske teorije u kapitalizmu u poslednje vreme ukazuje na

njihovo sve vee pribliavanje, integrisanje jednog i drugog pravca, tako da se danas stvarno javlja jedinstvena ekonomska teorija sastavljena iz:

Mikroekonomije,1. Makroekonomije,2. Teorije ciklusa i privrednog razvoja.3.

Istovremeno, naputa se koncept iste ekonomske teorije, odvojene od stvarnih problema privrede i drutva, uz potpuno usvajanje pragmatine ekonomske teorije, koja sve vie prelazi u dravnu ekonomsku politiku.

Makroekonomija je osnova za sagledavanje osnovnih tokova nacionalne (ili svetske) privrede, ali zdravstvenog stanja privrede, tendencija u razvoju kao i dobijanja osnovnih indikatora da li je potrebna (i kakva) intervencija drave u korekciji osnovnih makroekonomskih odnosa. Bez makroekonomije teko je voenje bilo kakve ekonomske politike, ali dobijanja bilansa nacionalne privrede bez kojih je teko voditi politiku planiranja ekonomskog razvoja.

Mikroekonomija se uglavnom odnosi na izuavanje sledeih fenomena:Sticanje rezultata rada, 1. Politika cena, 2. Politika i struktura trokova poslovanja (inputa), 3. Odnos izmeu ulaganja (inputa) i rezultata poslovanja (autputa), 4. Faktori koji uslovljavaju proizvodnju, 5. Cene faktora proizvodnje (cene, kamate, kursevi, lini dohoci, dohoci 6. drave i sl.).

Osnovni principi mikroekonomije sastoje se u tenji da se ostvare to vei rezultati sa to manjim ulaganjima, ime se osigurava maksimiranje profi ta (dobiti) na due vreme.

Pored navedenog postoje i drugi ekonomski principi: produktivnost, ekonominost, rentabilnost, efi kasnost, koji se koriste uglavnom u analizi kvaliteta ekonomije.

U trinoj ekonomiji privredni subjekti stiu prihode na tritu prodajom proizvoda i usluga po trinim cenama. Da bi neki proizvod mogao biti prodat, prethodno mora biti proizveden. Za proizvodnju proizvoda potrebna su odreena ulaganja faktora proizvodnje u obliku troenja i angaovanja. U trinoj privredi svaki subjekt nastoji da ostvari to povoljniji odnos izmeu ostvarenog prihoda kao rezultata poslovanja i ukupnih ulaganja (trokova proizvodnje). Trina cena robe koja se formira pod uticajem ponude i tranje (ali i drugih faktora, predstavlja osnovni kriterijum vrednovanja ostvarenih rezultata poslovanja. Trina cena uglavnom zavisi od ponude i tranje na tritu, ali i drugih faktora koji deluju na korekciju trita, kao to su ekonomska politika drave, uvozna politika, politika rezervi, politika razvoja i cena drave, stimulativna ili destimulativna politika drave, politika kredita i kamata, odnosno tednje i ulaganja (investicija) idr. Radi se, dakle, o brojnim dodatnim faktorima koji deluju na trisne odnose, koji se nalaze izvan trinih odnosa ponude i tranje, mada na nju esto presudno deluju.


20

GLAVA DRUGA

RAZVOJ EKONOMSKE MISLI U MODELIRANJU

EKONOMIJE

1. EKONOMIJA U EKONOMSKOJ MISLI

Veliki ekonomisti istorije... bili su, pre svega, veliki mislioci, oni nisu davali nikakve prognoze, ve su postavljali teorije, da bi eventualno mogli uticati na politiku svojih vlada.

Dananji ekonomisti su, meutim, knjigovoe i statistiari. Oni su opsednuti brojkama, ali ne istrauju ta stoji iza brojeva - bez obzira na to to su statistiki podaci najee pogreni, falsifi kovani, ili u najmanju ruku, frizirani... Ekonomisti nisu zaboravili svoje zastarele teorije, niti su nauili ita novo o svetu dananjice (Andre Costolani).

Osnovno pitanje koje se redovno postavlja u izuavanju odreene naune discipline jeste, pre svega, njena defi nicija i smetanje u odreene drutveno-ekonomske okvire, odnosno komparacija s drugim disciplinama. Savremena ekonomija, uz navedeno, treba adekvatno odrediti u pogledu periodizacije, ta je to savremena ekonomija danas? Ovo pre svega polazei od dananjeg ugla posmatranja, kao i funkcionalno postavljeno pitanje ta je to savremeno u ekonomiji danas ostalo iz svih prethodnih faza njenog razvoja.

Ekonomska teorija je nauka koja prouava zakone drutvene reprodukcije, raspodele i potroanje, odreenih oblika svojine institucijama, tehnologijom i drugim oblastima drutvenog ivota. Savremena ekonomska teorija, polazei od navedene defi nicije predstavlja nauku koja prouava zakone reprodukcije dravno kapitalistikog sistema drutvene proizvodnje na sadanjem istorijskom stepenu njihovog razvoja.7 Ekonomska teorija predstavlja okvir i nadgradnju za modeliranje odreenog privrednog sistema i odreivanje karaktera nacionalne ekonomije.7 Dr Ivan Maksimovi: O savremenoj ekonomskoj teoriji, Kultura, Beograd, 1961, str. 10-11.


21

Time je donekle izvreno defi nisanje i periodizacija savremene ekonomske teorije.

Dravno-monopolistiki kapitalizam se razvija posebno posle velike ekonomske krize 1929-33, dok se socijalistika ekonomska teorija razvija paralelno s nastankom i razvojem socijalizma kao sistema u praksi, dakle od dvadesetih godina ovog veka. Na taj nain mogue je, to se obino i ini, izvriti periodizaciju ekonomske misli na savremenu graansku (buroasku) i marksistiku ekonomsku teoriju.

Danas je uobiajena podela savremene graanske ekonomske teorije na tri perioda: Prvi period nastaje krajem 1870-tih godina prolog veka od tzv. Devonsove8 revolucije do velike ekonomske krize. Ovaj period karakterie izvesna revizija, odnosno dopuna klasine graanske teorije, uz prenoenje teita istraivanja s proizvodnje na potronju, uz istovremeno stvaranje teorijskog sistema koji ima za osnovu subjektivnu teoriju vrednosti, te dominantno delovanje psiholokih faktora, iru primenu matematike i marginalistike tehnike u objanjavanju ekonomskih pitanja, to posebno dolazi do izraaja kod teorije ekonomske ravnotee Walrasa9 i Pareta10 psiholoke teorije, a zatim u Engleskoj kod kembridske mikroekonomske analize A. Marshalla,11 kod koje se javljaju napori i pokuaji eklektike sinteze klasine teorije i novih pravaca kao to je kembridska ili neoklasina teorija.

U ovoj fazi posebno se zapaaju nastojanja u povezivanju isto teorijske analize i praktinih privrednih problema. Ekonomska teorija sve vie dobija pragmatian karakter. Pragmatizam se ogleda u ovom periodu i u tome to se nakon punih 200 godina naputa naziv politika ekonomija i uvodi novi, danas dominirajui, naziv ekonomika (economy). Ovo danas uglavnom dominira na anglosaksonskom govornom podruju. To ukazuje na korenite promene u graanskoj ekonomskoj teoriji u XX veku, posebno u istraivanju elastinosti, parcijalne neravnotee, teorije trokova i cena, vremena u ekonomiji, uloge novca idr. Tu se svakako nalazi i veliki doprinos kembridske ekonomske teorije.

Drugi period nastaje razvojem monopolistikog kapitalizma i sve razvijenijeg dravnog intervencionizma u privredi od svetske ekonomske krize. Nastaje i dalje se razvija kejnzijanska ili nova ekonomija, teorija drave blagostanja, teorija privrednog razvoja idr., to je odgovor ekonomske teorije na nastale probleme regulativnog delovanja profi tne stope i trita i duboke krize koja je ugrozila same osnove kapitalistikog sistema. Ovaj drugi period se odnosi na onu fazu u razvoju ekonomske teorije koju moemo oznaiti kao savremena.

Egzistencija kapitalizma je bila ugroena, pre svega, dubokim i sve eim kriznim poremeajima, to je istovremeno dovelo do transformacije klasinog imperijalizma u dravno-monopolistiki kapitalizam, a graansku ekonomsku teoriju nateralo da trai puteve za spasavanje kapitalizma i njegovu dalju egzistenciju. Marginalistika ekonomska teorija nije davala dovoljno iroku osnovu za traenje tih reenja, a neutralna ekonomska nauka zatvorena u tvravu akademizma,

8 Stanley Jevons: The State in relation to abour, 1880, i The Theory of Political Economy,1871.9 Leon Walres: Elements deconomique pollitique pure, 187410 Wilfredo Pareto: Cours deconomie politique, 1896.11 Alfred Marshall: Principles of Economics, 1920.


22

katedarski postavljena, vie ne odgovara. Nastaje i brzo se iri pragmatizam, ekonomsko-politike mere drave idr. kojima je u osnovi apologetika kapitalizma. To je otvoreni put u transformaciju klasinog kapitalizma laisez-faire tipa u dravno-monopolistiki kapitalizam.

Kejnzijanska revolucija stoga predstavlja novu fazu i potpuni zaokret u razvoju graanske ekonomske teorije, posebno od njene duboke krize tridesetih godina ovog veka, sve do danas (neokejnzijanska teorija i neoklasina sinteza).

Pretpostavke slobodne konkurencije i ekonomskog liberalizma iz svih prethodnih brojnih pravaca i autora defi nitivno su naputene, uz usvajanje dravnog intervencionizma i dirigovane privrede, dok makroekonomska analiza potpuno potiskuje mikroekonomsku analizu.12 Analiza cena i vrednosti robe, odnosno novca i drugih faktora proizvodnje iz marginalistike teorije, ali i maralijanska teorija ponude i tranje, investicija i kamatne stope - zamenjuju se istraivanjem: ponaanjem nacionalnog dohotka i faktora koji ga determiniu, zaposlenosti, ukupna (agregatna) tranja, investicije i nestabilnost privrede. Ekonomska teorija time postaje postepeno pragmatina omoguavajui organima ekonomske politike da pronalaze i primenjuju adekvatne mere ekonomske politike u regulisanju privrednih tokova. Time nastaje i stalno se razvija dravni intervencionizam. Kejnzijanska ekonomska teorija je postala opteprihvaeni princip miljenja u savremenoj graanskoj ekonomskoj teoriji, tako da je bacila u potpunosti u zasenak teoriju nesavrene konkurencije Newila Chamberlina i Joane Robinson.13

Nastanak kejnzijanske i neokejnzijanske ekonomske teorije doveo je do potpune dezintegracije brojnih dotadanjih pravaca u okviru graanske ekonomske teorije koji su stalno nastojali da prue zaokruene teorijske modele14 iz odreenih problema ekonomike, koji su istovremeno polazili od datih pretpostavki kapitalizma, ali idealizovanih i potpuno odvojenih od stvarnosti.

Umesto optih modela sada se makroekonomska analiza sve vie usmerava na istraivanja konkretnih problema koji iz osnove potresaju kapitalistike privrede i sistem u celini. Nakon tridesetih godina osnovni problem ekonomske teorije bio je istraivanje privrednih ciklusa, nezaposlenosti, krize, defl acija idr., pedesetih godina okosnica istraivanja prenosi se na probleme privrednog rasta i nezaposlenosti, razvoj nerazvijenih zemalja, metode industrijalizacije, dok u osamdesetim godinama interes ekonomske teorije prelazi na istraivanje problema infl acije i nezaposlenosti, stagnacije ekonomskog rasta (stagnacija i slampfl acija), to posebno danas postaje predmet irokog interesa ne samo graanske, ve i marksistike ekonomske teorije.

To sve ukazuje na injenicu da nije mogue striktno povui granicu prethodne i savremene ekonomske teorije, posebno iz razloga to savremena teorija u sebe ukljuuje mnoge elemente klasine i neoklasine teorije.

12 O navedenom problemu nastanka i razvoja makroekonomske, odiosno kejnzijanske teorije videti ire u knjizi: dr S. Komazec: Strategija stabilizacije ekonomskog sistema. Makroekonomska teorija i politka, NIP tampa, ibenik, 1978.

13 Newil Chamberlin: The Theory Monopolistic Competiton, Cembridge, 1938, i Johane Robinson: Economics of Imperfect Competiton, London, 1938.

14 Navedene probleme ire smo razmatrali neto kasnije u ovom radu.


23

Trei period nastaje sedamdesetih godina ovog veka, a vezan je za tzv. socijalnu transformaciju kapitalizma odnosno institucionalnu transformaciju kapitalizma i konvergenciju ekonomskih sistema kapitalizma i socijalizma, praenu pokuajima sinteze neokejnzijanske i neokvantitativne, odnosno neomaralijanske teorije. Institucionalizam pokuava da iz ekonomskih sistema savremenih drava kapitalizma i socijalizma, a preko osnovnih postavki kejnzijanske ekonomske teorije, ekonomije blagostanja i dravnog regulisanja kapitalistike privrede i tendencije njihovih aktivnosti s druge strane, trai uzroke i tendencije njihovog pribliavanja i spajanja. To je istovremeno i period novog narastanja i dominacije monetarizma nasuprot kejnzijanizmu, kao i pojava konzervativnih tendencija u graanskoj ekonomskoj teoriji s povratkom na neke principe klasine ekonomije. To je kontrarevolucija monetarizma nasuprot posustalom neokejnzijanizmu, praeni krizom drave blagostanja i sve otvorenijim procesima reprivatizacije dravnog. vlasnitva.

Drugi i trei period savremene ekonomske teorije karakterie se po tome to drava sprovodi sve ira i aktivniju ekonomsku politiku, dolazi do sinteze iste ekonomske teorije i ekonomske politike (ekonomskog pragmatizma). U okviru savremenog kapitalizma monopoli, uz dravu, moraju da prate i prouavaju proces privrednog razvoja, uz naunu analizu trita i cena, elastinosti potronje, tehnike koordinacije, primene nove tehnologije, zakona supstitucije faktora proizvodnje, planiranje kapaciteta i trita i dislcriminaciju na domaem i inostranom tritu. S druge strane aktivna dravna politika sve je vie orijentisana na otklanjanje recesije, visoke nezaposlenbsti, infl acije i spreavanje krizne faze ciklusa. Drava postaje znaajan, esto i osnovni, faktor u preraspodeli nacionalnog dohotka (preko 56%). iri se proces ,,sraivanja individualnog i drutvenog kapitala, porast uloge korporacija, uz centralizaciju kapitala i enorman rast fi nansijskog i bankarskog kapitala, to sve dovodi do dalje preraspodele nacionalnog dohotka uz sve ire socijalne budetske rashode (uz nastanak i razvoj teorije drave blagostanja i razvoj teorije socijalne transformacije kapitalizma).

Istovremeno se u osnovnom pravcu razvoja graanske ekonomske teorije javlja izvesna sinteza neokejnzijanske i postmaralijanske teorije, koju je prvi izvrio P. Samuelson,15 to, istina, ne doprinosi homogenizaciji graanske teorije, ali je zato ini jo vie apologetskom i pragmatinom, uz istovremeno nastojanje da se otklone ekstremni stavovi ova dva osnovna pravca. U svemu tome ostaje jedna zajednika osnova svih tih tokova graanske ekonomske misli: nastojanje da se kapitalizmu ponude nova reenja da izae iz dubokih protivrenosti u koje je neminovno morao da ue, ime istovremeno nastoji da prevazie ovu treu krizu graanske politekonomije.

15 Paul A. Samuelson: Economics, An Introductory Analysis, McGraw-Hill Book Company, New York, 1995. (prevod), Savremena administracija, Beograd, 1995.


24

2. SAVREMENA EKONOMSKA TEORIJA I EKONOMIJA

U izuavanju savremene ekonomije razliito se pristupa u istonim i zapadnim zemljama, i isto tako i u zavisnosti od marksistike i nemarksistike (graanske) orijentisanosti autora, ali i u naoj ekonomskoj teoriji. I sam naziv predmeta je esto razliit. Susreu se razliiti nazivi u izuavanju ove discipline, meu ostalim susreu se sledei nazivi:

Ekonomija (economics). -Ekonomske doktrine, -Osnovi ekonomike, -Politika ekonomija, -Teorija politike ekonomije, -Istorija ekonomske misli, -Razvoj ekonomske misli idr. -

Meutim, od samog pristupa u izuavanju ovog ogromnog podruja, zavisi i sam naziv predmeta. Iza naziva krije se i razliit sadraj, odnosno pristup istrivanom problemu.16

Iza naziva koji se orijentie na razvoj ili prikaz ili istoriju ekonomske misli, uglavnom se razmatraju hronoloki ili komparativno brojni pravci, kole, predstavnici odreenih pogleda. To je prikaz evolucije shvatanja odreenih pitanja ekonomske nauke (kao profi t, renta, kamata, novac i druge politiko-ekonomske kategorije po autorima, pravcima, kolama).

U najnovije vreme sve je ea orijentacija na savremene ekonomske probleme i zakonitosti, brojna istraivanja i uz saznanja do kojih je savremena ekonomska nauka dola, bez onog, do sada obaveznog, istorijskog dodatka. Orijentacija je na istraivanje savremenih fenomena i problema, s osnovnim pravcima i teorijski uoblienim modelima, to je i normalno, a bez nepotrebnog optereenja istoricizmom i vrlo brojnim autorima, da se gotovo izgubi ona osnovna nit u istraivanom problemu. To je znaajno i iz sledeih razloga:

Da se budui ekonomski strunjaci upoznaju s novijim dostignuima 1. ekonomske nauke koji e im stvoriti iroku osnovu za jedno globalno sagledavanje savremenih ekonomskih problema,Da im omogui laki uvid i snalaenje u izuavanju konkretnih ekonomskih 2. problema kojima e se baviti,Da na jednom mestu dobiju nunu sintezu mnogih ekonomskih disciplina, 3. tako neophodnih za dalja izuavanja konkretnih ekonomskih podruja, bez ega bi to bilo gotovo nemogue,

16 Vrlo kvalitetnu analizu problema predmeta i sadraja Savremene ekonomske misli dao je uro Medi u radu Predmet i zadaci studija savremene ekonomske misli, Socijalizam, br. 5, 1987, str. 85-102. Autor daje istovremeno i pregled relevantnih radova iz podruja Ekonomskih doktrina objavljenih u Jugoslaviji do danas.


25

Ova disciplina omoguava vrlo irok pristup (makropristup) brojnim 4. ekonomskih fenomenima i makroodnosima u privredi, njihovoj povezanosti, uzajamnom delovanju, bez ega je teko voditi savremenu ekonomsku politiku i planirati ekonomski razvoj.

Potpuno je, stoga, logino da emo u izuavanju ovog podruja poi od savremene nemarksistike ekonomske teorije i njenih dostignua i maralijanskog pravca, a zatim danas dominirajue kejnzijanske ekonomske teorije u graanskoj ekonomskoj nauci i tzv. neoklasine sinteze, te novih pravaca u savremenim uslovima valutnih i ekonomskih odnosa, pa do novih pokuaja i potreba u istraivakom naporu savremene marksistike ekonomske misli. Iz prethodne nemarksistike ekonomske teorije jasno e se sagledati na koja pitanja jo nema odgovora u savremenoj marksistikoj ekonomskoj teoriji i u kom pravcu treba graditi savremeni sistem marksistike ekonomske teorije. U tome je i znaaj i smisao izuavanja ove naune discipline.

Izbegavanje suvinog istoricizma omoguie nam da dublje i ire proniknemo u danas najvanije ekonomske fenomene, probleme savremenih nacionalnih ekonomija i svetske privrede u celini. U tome je i pravi smisao novijeg pristupa u izuavanju ovog predmeta.

U pogledu tako postavljenog sadraja rve discipline bie neophodno istraiti sledea podruja:

Maralijanski pravac mikroanalize,1. Kejnzijansku makroteoriju i dravni intervencionizam,2. Neokejnzijansku ekonomsku teoriju i dravno-monopolistiki kapitalizam,3. Monetarizam u savremenoj ekonomskoj teoriji i politici ili ikaku 4. kolu,Neoinstitucionalistiki sistem neokejnzijanske i neokvalitativne teorije 5. (tzv. neoklasinu sintezu),Teorije privrednih ciklusa i nestabilnost savremenih privreda,6. Savremene teorije ekonomske krize i depresije,7. Problem infl acije u savremenoj ekonomskoj teoriji,8. Ekonomsku teoriju i stabilizacionu makro-ekonomsku politiku,9. Politiku dohodaka i cena u savremenoj ekonomskoj teoriji,10. Teorije optimalnog ekonomskog rasta,11. Teorije socijalne i institucionalne transformacije kapitalizma,12. Teoriju konvergencije,13. Neke osnovne probleme i pravce razvoja marksistike ekonomske teorije 14. danas,Teoriju i politiku ekonomike ponude.15.

To je i razlog zbog ega se u izuavanjima u ovom predmetu poinje od savremenih teorijskih shvatanja nastalih od uglavnom kejnzijanske revolucije tridesetih godina i velike krize do danas (Kejnz).17

17 Keynes, J. M.: Opta teorija zaposlenosti, kamate i novca, 1936.


26

Istina, savremenu ekonomiju metodoloki je mogue izuavati i na drugi nain: vezavi ih za osnovne ekonomske probleme koji su u sreditu interesa ekonomske nauke. Sematski bi to moglo da se prikae na sledei nain:

TEORIJSKA EKONOMIJA I SAVREMENI EKONOMSKI PROBLEMI

Slika 3

Ovaj pristup je funkcionalniji, jer prua istovremeno uvid u razvoj znanja, shvatanja, pravaca i kola iz odreenog podruja istraivanja (ekonomski razvoj, stabilnost, zaposlenost, platni bilans idr.), ali mu je slabost to ne omoguava uvid u celinu problema i razvoj shvatanja pojedinih ekonomskih kategorija (cena, profi t, trite, ponuda i potranja, akumulacija idr.

Trei pristup je vie istorijski u kojem se navedeni problemi izuavaju kroz razvoj ekonomske misli od samih poetaka do danas, ali po pravcima, kolama i autorima, to u stvari predstavlja razvoj ili istoriju ekonomske misli, odnosno klasine ekonomske doktrine, a ne savremene ekonomske teorije. Ovaj pristup je, smatramo, ve prevazien, ukoliko se ne eji ostati na nivou akademizma i isto informativnog - dakle izvan stvarnih problema savremenog sveta i privreda kapitalizma i socijalizma.

Koliko je to dug put razvoja ekonomske misli jasno se vidi iz sledeeg pregleda.


27

PREGLED OSNOVNIH PRAVACA EKONOMSKE MISLI

Slika 4

Ovakav pristup u izuavanju ekonomskih teorija vidijiv je u izuavanju ekonomskih doktrina ili istoriji razvoja politike ekonomije, odnosno razvoju ekonomske misli, ali ne i u savremenim ekonomskim teorijama.

Ovede emo razmatrati, uglavnom, savremenu graansku ekonomsku teoriju, a zatim savremene osnovne pravce marksistike ekonomske teorije. Ovde neemo ire izuavati originalnu Marksovu ekonomsku teoriju s obzirom na to da se to radi vrlo iroko u programu Politike ekonomije, te bi dolazilo do nepotrebnih ponavljanja.


28

Da bi se jasnije dobila slika o optim uslovima u kojima se razvijala ekonomska teorijska misao, daemo prikaz vremenskog trajanja osnovnih ekonomsko-politikih uslova u razvoju modernih privreda i drutva.

PERIODIZACIJA I RAZVOJ EKONOMSKE TEORIJE I EKONOMSKO-POLITIKE DOKTRINE

Slika 5

Svaka od teorija koje emo obraivati nosi peat perioda u kojem je nastala, kao i pripadnosti autora, to je esto i opredeljivalo nastajanje odreenih pravaca ekonomske misli.

Dok su se u periodu markantilizma i fi ziokrata javljale suprotne teorije, ak i meusobno iskljuive, to je poslediua osnovnih karakteristika u razvoju kapitalizma u njegovom putu od liberalizma prema monopolizmu.

Smitov i Rikardov ekonomski liberalizam rezultat je i proizvod snanog razvoja kapitalizma u Engleskoj, upravo pod snanim delovanjem poloaja Engleske u svetskoj privredi (metropola) i liberalistikih ideja u razvoju.

Protekcionizam istorijske kole rezultat je industrijskog razvoja Nemake.Dravni intervencionizam ili kejnzijanska revolucija je proizvod velike

ekonomske krize i nemoi liberalizma da krizu otkloni, te Kejnzovog odbacivanja osnovnih postavki klasine liberalistike teorije. (Majka dravnog intervencionizma je velika ekonomska depresija, a otac J. M. Keupea).

Kako su se ekonomske prilike i ekonomski razvoj menjali u pojedinim zemljama tako su i nastajale pojedine ekonomske teorije.


29

GRAANSKA EKONOMSKA TEORIJA

Slika 6

Danas je privreda pod snanim ekonomskim delovanjem fi nansijskog kapitala i fi nansijske oligarhije, banaka i drave, uz dominaciju fi nansijskog kapitala u svetskim razmerama. Kriza potresa svet, nacionalno trite se pretvara u internacirnalno, proizvodnja se internacionalizuje, dolazi do internacionalizacije kapitala, a ekonomsku politiku vode mnoge zemlje (EEZ; ZET; SEV) sinhronizovano - u pravcu borbe protiv recesije, nezaposlenosti, infl acije, hroninog defi cita platnog bilansa, meunarodnih monetarnih i ekonomskih problema itd. Dolazi do internacionalizacije ekonomske nauke. Pogledi se sve vie pribliavaju u osnovnim stavovima, osim manjih razlika: da li e se ovom ili onom faktoru dati primarni ili sekundarni znaaj, da li e cilj ekonomskog razvoja biti jedan ili drugi i sl.

3. KLASINA I MODERNA EKONOMIJA

1) ISTA I NEUTRALNA EKONOMSKA TEORIJA

Ekonomska teorija u svom istom obliku neutralne ekonomske logike analize razvijala se velikim delom u okviru graanske klasine teorije. Osnovni zadatak ekonomske teorije je istraivanje racionalnog ponaanja pojedinaca prema


30

individualnom interesu, njegovo optimalno odluivanje (homo economicus), dok se na nivou nacionalne privrede sve odvija na optimalnom nivou kombinacije svih faktora proizvodnje i potronje. Ekonomska teorija, treba samo da izuava takve odnose, da ih matematiki formalizuje. U tom duhu razvija se jedan relativno konzistentan (i logian) teorijski ekonomski sistem, ali sistem odvojen od stvarnih ekonomskih tokova i ivota. Brojni ekonomisti stvaraju matematike modele i opte teorije, izbacuju iz modela sve ono to nije u duhu tih racionalnih i ravnotenih odnosa. Takva ravnotena ekonomija, kao rezultat uoptavanja ponaanja racionalnih pojedinaca, sposobna je da sama nae svoj razvojni optimum da brzo otklanja manje povremene neravnotee. Ekonomska teorija zasnovana na pojedincu i optoj i univerzalnoj ravnotei sistema, oito je neutralna i pozitivistika. Cilj joj nije istraivanje nestabilnosti, neravnotee i neracionalnog ponaanja drutva i pojedinca, a to znai da joj nije svrha traenje teorijskih odgovora za sva odstupanja od ravnotenog stanja, to bi bila osnova za praktinu ekonomsku politiku

v

ista teorija ekonomije je nauka koja nalikuje fi ziko-matematikim naukama u svakom pogledu... Iz koncepta realnog tipa ove nauke apstrahuju se i defi niu koncepti idealnog tipa, a zatim na osnovu ovih defi nicija one konstruiu a priori celi sistem svojih teorema i dokaza. (Walras: Elements..., str.71).

Dakle, postavlja se idealni ekonomski model (sistem) savrene konkurencije na tritu robe, rada i kapitala, na kojem se automatski usklauju interesi racionalnih privrednih subjekata, uz maksimiranje uslova korisnosti. To je proces stvaranja hipotetike opte ravnotee u privredi u jednom perfektnom privrednom sistemu laissez fairea.18

Ovoj teoriji, zasnovanoj na proizvoljnim polaznim pretpostavkama, daleko od stvarnosti, svojstvena je apologija kapitalizma (isti laissez faire sistem), elektian i nepragmatian karakter. Normalno je da je sve preputeno nevidljivoj ruci i tritu, koji e da dovedu do optimalnog razvoja, bez potrebe meanja drave (ili drugih faktora) u stvarne ekonomske tokove.

Neutralna ekonomska teorija u svom istom obliku ne samo da je pozitivna i vrednosno neutralna, ve i osloboena egzogenih privrednih i drutvenih faktora. To se uglavnom sadravalo u stvaranju matematikih modela u koje je trebalo smestiti stvarni ekonomski ivot. Ekonomska teorija se udaljila od stvarnosti kapitalizma prelazei u po drutvo bezopasne sfere matematike logike ili ak samo u iste spekulacije. To je vreme esto apstraktih teorijskih konstrukcija.

Neoklasina ekonomska teorija, za razliku od klasine politike ekonomije, ne spaja vie u sebi pozitivno i normativno, ekonomsku teoriju i ekonomsku politiku (J. Robinson, Ekonomska fi lozofi ja). Ekonomska teorija se, dakle, bavi ekonomskim sistemom u istom vidu, ostajui pri tome strogo neutralna u odnosu na sva vrednosna opredeljenja. Ekonomska politika se bavi konkretnim problemima, koji nisu samo ekonomske prirode, pa zato mora da bude i vrednosno opredeljena (Jankovi, Novak: Principi, pretenzije i nereeni problemi ekonomike blagostanja, str. 84).

18 Razvoj kapitalizma u toj fazi iste ekonomske teorije pokazivao je brojne slabosti, naroito u pogledu periodinog javljanja kriza, podoptimalnog korienja kapitala, nedovoljne zaposlenosti, sukob pojedinanih i optih ciljeva, neadekvatna raspodela dohotka i dr. Jankovi, Novak: Ogled u razvoju ekonomskih ideja, Beograd, 1986. str. 100.


31

Odnosi vlasnitva, procesi stvaranja vrednosti, raspodela na klase i odnosi drutvenih klasa prema shvatanju ove iste ekonomske teorije, spadaju u sferu politike i sociologije, a ne ekonomije kao egzaktne i vrednosno neutralne naune discipline. Stoga je razmena osnovno podruje istraivanja, a ne potronja i raspodela (iz klasine graanske i marksistike ekonomske misli).

Marginalistika revolucija i ekonomska teorija (economics) dominantno istrauje raspodelu resursa u uslovima konkretnog trita. Osnovna preokupacija ekonomske teorije treba da bude izuavanje procesa koji vode optimalizaciji ekonomskih problema, odnosno ostvarivanje i odravanje opte ravnotee u uslovima slobodne razmene na tritu i potpuno slobodne konkurencije svih subjekata.19

Mikroekonomija vulgarnog tipa je teorija radi teorije, zatvoren model sa svojom, dosta loginom strukturom, ali daleko od ivota i stvarnosti kapitalizma, od mogunosti sprovoenja svesne ekonomske politike (to se posebno odnosi na brojne matematike interpretacije ekonomskih procesa). Dananji ekonomisti taj pravac u teoriji esto nazivaju neoklasina ortodoksija. Istina, mnogi ekonomisti razoarani ovakvom nesadrajnou i beivotnou ekonomske teorije, okrenuli su se istraivanju empirijskih problema (elastinost tranje, funkcija trokova, obrazovanje cena markap prajsing, raspodela dohotka, izvoz na svetsko trite idr.).

Kriza kapitalistikog sistema, podeljena do krajnosti u velikoj depresiji 30-tih godina, ugrozila je i sam sistem kapitalizma. Dravna investicija dobija sve vei znaaj, a mere dravne ekonomske politike (kejnzijanskog karaktera, a ne klasinog liberalizma) ele da omogue funkcionisanje i reprodukciju kapitala. Povezanost ekonomske teorije i praktine ekonomske politike se produbljava, posebno preko aktivne ekonomske teorije u otkrivanju zakonitosti u razvoju kapitalizma i otklanjanja svih slabosti u funkcionisanju i reprodukciji kapitala. Dravna intervencija, nasuprot slobodnom trinom mehanizmu postaje dominantna. Aktivna ekonomska uloga drave u raznim sektorima privrede dovodi do dravnog intervencionizma, nasuprot klasinom trinom liberalizmu; planiranja umesto principa laissez fairea; isticanje u prvi plan reprodukcije ukupnog kapitala, nasuprot individualnom, a time i fi lozofi je drutvenih ciljeva i razvoja, nasuprot pojedinanih (egoizam, hedonizam, utilitarizam). Liberalizam i neutralna ekonomska teorija defi nitivno su ustupali mesto dravnom intervencionizmu i aktivnoj i pragmatinoj ekonomskoj teoriji.

19 Marginalistiku ekonomsku teoriju, posebno teoriju opte ravnotee Warlasa, ali i teoriju Mengera i Jevonsa, nazvati neoklasinom teorijom po mnogim savremenim teoretiarima je pogreno. Osim apologije laissez-faire sistema ova teorija nema nita zajednikog (naprotiv), niti je nastavak klasine ekonomske teorije (Smit, Ricardo, Sismondi i dr.). Ve je umpeter tano konstatovao kada je rekao: ... nazvati teoriju Jevonsa, Manegera i Warlasa neoklasinom ima isto toliko smisla koliko i Einsteinovu teoriju nazvati neoutnovskom. (J.A. Schumpeter: Istorija ekonomske analize, Informator, Zagreb 1975, str. 769).


32

2) SAVREMENA EKONOMSKA TEORIJA I MAKROEKONOMSKA POLITIKA

Savremena ekonomska teorija koja sadri zahtev za angaovanje i aktiviranje teorije u obnovi i ouvanju kapitalizma poinje ekonomijom blagostanja (Welfare Economics).20 To je prvi korak do iste i neangaovane teorije ka aktivnoj ekonomskoj politici i dravi blagostanja koja odgovarajuim merama aktivne ekonomske politike treba da osigura to blagostinje, posebno otklanjanjem sukoba privatnih i optih interesa u kapitalizmu. Ekonomska teorija treba da bude vie realistika i vie orijentisana na reavanje praktinih problema kapitalizma, nego istim akademskim objanjenjima, izvan stvarnog ivota.

Krizom kapitalistike privrede tridesetih godina javlja se duboka depresija i vrlo visoka nezaposlenost (preko etrdeset miliona otvorene i privremene nezaposlenosti), to dovodi do generalnog sukoba iste ekonomske teorije (fi lozofi je) i stvarnosti. To je duboko uzdrmalo ortodoksnu klasinu teoriju. S druge strane, klasina i postklasina teorija ne mogu dati odgovarajua reenja i preporuke kroz teorijsku strukturu modela i metodologiju (posebno shvatanje da se puna zaposlenost svih faktora reprodukcije ostvaruje sama po sebi, automatskim delovanjem trita rada i kapitala, uz automatsko delovanje mehanizma akumulacije kapitala). Sukob teorije i prakse mogao se razreiti samo kritikom i naputanjem nekih od osnovnih pretpostavki graanske klasine i postklasine teorije.21

Istovremeno, narastanjem i prevlau monopola dolazi do dubokih promena u funkcionisanju kapitalistike privrede i trinog mehanizma.22

Kritiku ove teorije daje Kejnz, ime je, odbacio osnovne postulate klasine teorije,23 kao i osnove za novi teorijski pristup ekonomiji i ekonomskoj politici (antidepresivna politika i otklanjanje nezaposlenosti u uslovima razvijenog kapitalizma).

Kejnz je odbacio neoklasinu ortodoksiju idealne slobodne konkurencije i nemeanja drava u ekonomske procese. Odvojenost ove doktrine od stvarnosti omoguilo mu je da realistiki objasni mehanizam funkcionisanja ekonomije u uslovima nesavrene konkurencije (monopola).

Isticanjem efektivne tranje u odnosu na dominaciju ponude i klasine teorije i nedovoljne zaposlenosti, te da se efektivna tranja invervencijom drave moe pomeriti u pravcu pune zaposlenosti, Kejnz je otvorio novo poglavlje u razvoju ekonomske misli ...Zaokretom od mikroekonomije ka makroekonomiji i istovremeno je stvorio osnove za mnoge mere makroekonomske politike (novac, kredit, kamata, porezi, dravni rashodi, javni dug, budetski defi cit idr.). Nasuprot marginalistike i maralijanske mikroekonomske analize, Kejnz daje makroekonomsku analizu. Dakle, umesto neoklasinog istraivanja ponude, tranje, cena proizvoda, raspodela dohotka prema ceni faktora (zemlja, rad, kapital), Kejnz uvodi analizu nacionalnog dohotka, investicija, zaposlenosti, potronje, tranje idr. Kejnzijanska makroekonomska

20 A. S. Pigou: Velfare Economics, London, 1920.21 Maksimovi, Ivan, op. cit. str. 134.22 J. M. Kejnz: Opta teorija zaposlenosti, kamate i novca, London, 1936.23 Ovu kritiku dajemo na drugom mestu.


33

teorija, koja stupa na scenu, polazi od stava da trini mehanizam preputen sam sebi nije u stanju da osigura punu zaposlenost rada i drugih faktora proizvodnje. Da bi se to ostvarilo potrebno je da drava svojim merama makroekonomske politike regulie osnovne privredne agregate. Intervencionizam drave, meanje drave u privredni ivot imaju osnovni cilj da spree ili ublae nastanak kriza i depresije, masovne nezaposlenosti, koje zakonito prate kapitalizam (puna zaposlenost je samo jedan sluaj opte ravnotee u privredi).

Trini mehanizam treba korigovati intervencijama drave, kako na strani ponude, tako i (posebno) tranje. Drava postaje osnovni subjekt koji egzogeno deluje na privredne tokove korigujui tranju na tritu, posebno merama fi skalne politike preko velikog poreskog zahvatanja i dravnog troenja tih sredstava, ve prema diskrecionim odlukama drave.24

Kapitalizam karakterie nedovoljnost globalne efektivne tranje, a ne ponude na tritu iz klasine i neoklasine teorije, to znai da dravnu intervenciju treba usmeriti na podruje regulisanja tranje. Odgovarajuim merama monetarne i fi skalne politike (novac, kredit, kamata, budetska politika) treba da se osigura odgovarajue kretanje globalne efektivne tranje i potronje. Savremena ekonomske teorija, dakle, polazi i od stava da je opta ravnotea u razvoju privrede i reprodukcije ukupnog kapitala samo jedan poseban sluaj u kojem se privreda nalazi, ali privredu uglavnom karakterie stalna neravnotea. Kapitalizam karakterie i nedovoljna zaposlenost faktora proizvodnje.

Stvaranje dohotka i uravnoteavanje investicija i tednje mogue je i na razliitim nivoima zaposlenosti.

Kejnzijanstvo postaje opteprihvaena ideologija dravno-monopolistikog kapitalizma, teorijska osnova makroekonomske politike regulisanja tranje.25

Kejnzova savremena ekonomska teorija nastoji da ih proiri, dopuni i usavri mehanizam makroekonomske politike. Polazei od makroekonomskih odnosa i ponaanja nacionalnog dohotka (zbog ega se i zasniva teorija determinisanosti nacionalnog dohotka) ova teorija preko analize dohotka istovremeno analizira zaposlenost, s jedne strane, ali i stabilnost cena (infl aciju) s druge.26

U funkciji uspostavljanja kratkorone ravnotee u privredi stvara se i novi model odnosa pet endogenih varijabli sistema: 1) Narodnog dohotka, 2) Zaposlenost, 3) Investiranja, 4) Potronje i 5) Kamatne stope, dok je egzogena varijabla sistema ponuda (koliina) novca - postala snano sredstvo dravne intervencije (uz kamatnu stopu).

Makroekonomskom teorijom se, na osnovu istraivanja tih osnovnih agregata i faktora koji ih odreuju (granina efi kasnost kapitala, marginalna sklonost investiranju, sklonost likvidnosti, kamata idr.) istrauje ciklino ponaanje privrede i osnovnih agregata u ciklusu, na osnovu ega se gradi odgovarajua anticiklina ekonomska politika.

24 ire o navedenom u radu: Dr Zoran Pjani: Nova teorijska ekonomija u Americi, Socijalizam, br. 6 1981, str. 948-967.

25 Osadaja, J: Kejnisijanstvo - proloe, nastojaee i budue, Me i Mo, 12, 1983, str. 93.26 Poznato je da se Kejnz nije plaio infl acije i poveanja cena sve dok postoje neuposleni kapaciteti i

radna snaga. Poto su oni uglavnom na nedovoljnom nivou zaposlenosti ne postoji opasnost od irenja infl acije.


34

Modeli stabilnog ekonomskog rasta, s druge strane, treba da osiguraju pretpostavku srednjorone i dugorone ravnotee, to iz kejnzijanske teorije kratkoronog uravnoteavanja i tekue ekonomske politike, treba da osigura pretpostavke planiranja dugoronog razvoja. To znai svesno i dugorono aktivno voenje makroekonomske politike i ekonomskih procesa u drutvu.

Savremena ekonomska teorija, dakle, u potpunosti se okree stvarnosti kapitalizma - traei odgovarajue mere dravnog intervencionizma da se otklone slabosti u funkcionisanju kapitala i trinog mehanizma. To je aktivna ekonomska politika, ali ne samo protiv depresije i nedovoljne zaposlenosti, ve i protiv infl acije i defl acije, dakle monetarno-trine nestabilnosti. Makroekonomska politika treba da osigura optimalan ekonomski rast uz punu zaposlenost, bez infl acije, a to sada predstavlja aktivnu anticiklinu politiku (protiv preteranih konjunkturnih kolebanja).

irenje i pojava infl acije u kejnzijanskoj teoriji vezana je uglavnom za ostvarivanje pune zaposlenosti (kao rezultat preterane tranje u odnosu na ponudu). Svako podsticanje tranje i potronje u stanju pune zaposlenosti dovodi samo do pokretanja cena navie, dakle infl acije. Meutim, privredni razvoj kapitalizma pokazuje da se infl acija javlja i pre nego to privreda postigne punu zaposlenost. Dakle, istovremeno nastupa stagnacija ekonomskog rasta i infl acija (stagfl acija). To trai od ekonomske teorije nove napore u istraivanju ovog fenomena. Savremena stabilizaciona, tj. antiinfl aciona ekonomska politika, prema trme, ne moe da bude vie samo i uvek anticiklina, jer infl acija nije vie vezana samo za vrh ulazne krive privrednog ciklusa, tj. visokog nivoa privredne aktivnosti, proizvodnie i zaposlenosti. Ona, dakle, mora da bude razliita za razliite vidove infl acije.27

Savremena infl acija, koja nastaje i razvija se u uslovima stagnacije privrednog rasta i nedovoljne zaposlenosti, pred ekonomsku teoriju postavlja zahtev za istraivanjem idragih oblika infl acije (infl aciju trokova, strukturnu infl aciju, uvoznu infl aciju, socijalnu idr), ali i nove instrumente tako kompleksne infl atorne nestabilnosti.

Makroekonomska teorija ini veliki zaokret u istraivanju delovanja i uloge novca u ekonomskim procesima, izvan poznatih stavova kvantitativne teorije novca. Toga ni danas nisu svesni mnogi polit-ekonomisti, naroito u socijalistikim privredama.

Makroekonomska teorija sve vie se okree istraivanju privredne nestabilnosti i ciklusa, savremene infl acije i nestabilnosti privrede, odnosa infl acije i nezaposlenosti s jedne i infl acije i ekonomskog rasta s druge strane.

Makroekonomsku politiku stabilizacije (nastalu na kejnzijanskoj teoriji) nije mogue zamisliti, posebno protiv recesije, nezaposlenosti i infl acije, bez instrumenata kejnzijanske stabilizacione politike.

Savremena teorija (neokejnzijanska) nastoji da prui bolju teorijsku podlogu za iru i kvalitetniju primenu ekonomske fi lozofi je Kejnza). Prihvativi osnovne

27 oki, dr Branislav: Ekonomska misao i ekonomska politika, Savremena administracija, Beograd, 1978, str. 169.


35

stavove Kejnzove makroekonomske teorije i politike,28 savremeni neokejnzijanci istrauju unutranji mehanizam privrede. Ova istraivanja ponovo dovode do nove sinteze makro i mikroekonomije.29

U kojim pravcima se usmeravaju makroekonomska istraivanja? Makroekonomska analiza uglavnom se sve vie orijentie na istraivanje savremenih privrednih problema, to se moe sintetizovati u sledeim pravcima:

Teorija infl acije, defl acije, stagfl acije i sl. i politika stabilizacije (u okviru 1. toga i teorija novca, kamate, dohodaka i dr.).30

Teorije krize i ciklusa u kapitalizmu i kratkorone ravnotee (strukturni 2. problem u razvoju privrede kapitalizma),Teorije ekonomskog rasta i dugorone ravnotee,3. Dravno-monopolistiki kapitalizam i savremeni teini mehanizam,4. Teorija raspodele, drava blagostanja i ekonomika blagostanja,5. Institucionalizam i socijalna transformacija kapitalizma,6. Informaciono drutvo, savremeni privredni sistem i ekonomski razvoj,7. Ekonomski i razvojni problemi nerazvijenih zemalja, odnosi razvijenih i 8. nerazvijenih zemalja i meunarodno kretanje kapitala.

Ekonomska teorija danas istrauje vitalne probleme privrede i drutva, pri emu sve vie dolazi do izraaja jedan specifi an oblik sinteze ekonomije i sociolokih istraivanja, s jedne strane, ali i nova elektika sinteza vie teorijskih pravaca u optem naporu da se osigura maksimalna efi kasnost makroekonomske politikge. Danas je, stoga dosta teko povui granicu izmeu ekonomske teorije i makroekonomske politike stabilizacije i razvoja, jer to je postalo vie nego ikada gotovo jedinstveno podruje ekonomije. Brojni novi pravci ekonomske teorije utoliko su vie prihvaeni koliko su u stanju da vladama i drutvu osiguraju efi kasne instrumente stabilizacione i razvojne politike, mada sve vie postaju sinteza mnogih pravaca i kola u ekonomskoj misli (posebno u graanskoj ekonomskoj teoriji).

28 Opte prihvatanje Kejnzove teorije i praktine ekonomske politike svrstalo ga je u red najveih graanskih teoretiara (pored Smitha, Coumota i Warlasa) osiguravajui mu vodee mesto nakon tzv. kejnzijanske revolucije u ekonomskoj teoriji.

29 Samuelson P. A.: Economics, An Introductory Analysis, Megraw-Hill Comp. New York, 1955.30 Ovo se posebno odnosi na novi monetarizam ikake kole, odnosno kontrarevoluciju u monetarnoj

teoriji, pri emu se odbacuje teza o novcu kao pasivnom uesniku ekonomskih procesa, dakle bez njegove aktivne uloge, osim to moe da deluje na kamatnu stopu. Ekonomska teorija danas odbacivanjem politike i stava o nunosti niske kamatne stope (Kejnz) radi podsticaja investicija kao sredstava antikrizne politike stabilizacije, suoena je s mnogim pitanjima iz podruja razliitih kamatnih stopa, dihotomije realnog i monetarnog sektora privrede, meunarodnih tokova kapitala, neefi kasnosti monetane politike u depresiji, platnobilansnim ogranienjima i dr.


36

4. EKONOMIJA I EKONOMSKA POLITIKA

1) EKONOMSKA POLITIKA I DRAVA U EKONOMIJI

Prema opteprihvaenim stavovima ekonomske nauke ekonomska politika izuava ekonomske mere drave i ulogu drave u zasnivanju, stvaranju i eventualnom menjanju produkcionih odnosa u jednoj zemlji. Ona istovremeno izuava i mere koje drava preduzima u cilju najbreg i najracionalnijeg razvoja proizvodnih snaga u pojedinim privrednim granama u zemlji, vodei pri tome rauna o potrebi razvoja prometa i adekvatne raspodele robe, i to sve s ciljem da se osigura to ravnomerniji proces drutvene reprodukcije, odnosno ekonomska stabilnost.

Ekonomska politika stoga izuava ulogu drave u zasnivanju, ouvanju ili menjanju proizvodnih odnosa i u razvijanju proizvodnih snaga u pojedinim zemljama. Odnosno, ona se bavi izuavanjem ekonomske uloge drave. A poto je drava obino instrument u rukama vladajue klase, to e i mere koje ona preduzima na ekonomskom planu biti usmerene pre svega u pravcu ouvanja i daljeg razvijanja onih proizvodnih odnosa koji toj klasi osiguravaju vladajui poloaj.

Kada se radi o kapitalistikim dravama, onda e ekonomska politika tih drava biti uslovljena i diktirana interesima buroazije kao vladajue klase, koji zahtevaju ouvanje i uvrenje eksploatatorskih odnosa. Zato e i nauka o ekonomskoj politici u tim zemljama, predstavljati manje ili vie uspelu odbranu tih i takvih sistema i preduzetih mera u tom pravcu. Ona e to biti i u sluaju kad, na primer, pojedini poznati zapadnoevropski autori, formuliui objekt izuavanja ekonomske politike i govorei o tzv. kvantitativnoj i kvalitativnoj politici drave i promenama u ekonomskoj strukturi koje iz toga proizlaze, pominju i mere kao to su nacionalizacija jedne ili vie grana industrije i sline mere i instrumente koje u svojoj ekonomskoj politici primenjuje kapitalistika drava i koje na prvi pogled treba da budu povoljne za radniku klasu, to ni u kom sluaju ne menja bit kapitalistikog odnosa, odnosno kapitalistikog sistema proizvodnje i raspodele.

2) EKONOMIJA, EKONOMSKA POLITIKA I DRUGE EKONOMSKE NAUNE DISCIPLINE

Ukoliko bismo pak uporeivali predmet izuavanja ekonomske politike i recimo nauke o ekonomici pojedinih zemalja, onda bismo mogli konstatovati da ekonomska politika ima neto ui obim izuavanja poto ona izuava samo mere koje u ekonomskom pogledu preduzima drava, odnosno vlada jedne odreene zemlje (pa bilo da se radi o kapitalistikim zemljama ili o drugim zemljama, odnosno privredama koje se nalaze u prelaznom periodu). Meutim, nauka o ekonomici


37

pojedinih zemalja odnosno jedne odreene zemlje, ima iri obim rada i delatnosti, poto ekonomika izuava ukupnost ekonomskih odnosa koji nastaju izmeu ljudi na odreenom stepenu razvitka proizvodnih snaga u pojedinim zemljama, ukljuujui ovde i ekonomsko-politike mere koje preduzima sama drava. Dakle, ekonomika pojedinih zemalja ide znatno ire od ekonomske politike, obzirom na to da ona izuava i druge ekonomske odnose i zakonomernosti koje nisu objekat ekonomske politike drave i mera koje u ovom pravcu preduzimaju pojedine vlade, odnosno drugi organi u zemlji. Na primer, u kapitalistikim zemljama, naroito u epohi slobodne konkurencije, drava nema bitnog i odluujueg uticaja na razvoj proizvodnih snaga i uopte ekonomskih odnosa u zemlji. Pa ak i u dravama prelaznog perioda, naroito u prvoj fazi razvoja, u administrativnom periodu, kada su ingerencije drave i njenih organa u privredi naroito velike, takoe se akcijama drave ne iscrpljuju svi ekonomski odnosi.

U okviru ekonomske politike prouava se ukupnost ekonomsko-politikih mera drave u nekoj zemlji i njihov pravac delovanja, odnosno efi kasnost. Ne treba posebno ni naglaavati da se pod izrazom drava ne podrazumevaju samo najvii centralni dravni organi, nego se pri tom i ovde, kao i svuda u daljim izlaganjima gde se bude govorilo o ekonomsko-politikim akcijama drave - uvek misli na dravu u irem smislu rei. Misli se dakle, i na odgovarajuu delatnost i akcije federalnih i lokalnih organa, a isto tako u krajnjoj liniji i pojedinih javnih autonomnih tela, privrednih udruenja, radnikih sindikata i slino.

Ekonomska politika je, dakle, nauka koja se bavi izuavanjem naela, pravila ponaanja i zakonitosti koje se pojavljuju u ekonomsko-politikoj akciji organa drave kar i svesnog delovanja drutva i uopte drutvene nadgradnje na ekonomsku bazu i na postojee ekonomske odnose u cilju njihovog menjanja i usavravanja.

Meutim, ukoliko i nije u tolikoj meri sporno ta je predmet izuavanja ekonomske politike kao nauke, mnogo je spornije pitanje same ekonomske uloge drave. Naime, nije sporno da ekonomska politika izuava ekonomske mere drave, ali je i u teoriji i u praksi uvek bilo i sporno da li uopte drava treba da se mea u pitanje privrede i ako treba da to ini, onda dokle i do kog stepena treba da se kree njena intervencija u ovom pogledu. Ovo pitanje je posebno danas postalo aktuelno u savremenom svetu. Stoga e biti interesantno pratiti razvoj ovih shvatanja od klasine teorije do savremene ekonomske misli.


38

5. EKONOMIJA I DRAVA OD LIBERALIZMA DO DRAVNO-MONOPOLISTIKOG KAPITALIZMA

Razvojem kapitalizma, odnosno s njegovim postepenim prelaskom u drugu i poslednju fazu, u fazu monopolistikog kapitalizma ili ekonomskog imperijalizma, dolaze do punog izraaja sve protivrenosti koje inae prate ovaj sistem proizvodnje i raspodele drutvenog proizvoda. Sve ee dolazi do pojava krize i depresija, do hiperprodukcije raznih vrsta robe do masovne nezaposlenosti. Sve ovo dovodi do velikih i skoro nepremostivih tekoa u procesu reprodukcije ukupnog drutvenog kapitala. Ove tekoe su se ispoljile naroito posle Prvog svetskog rata i posebno u vezi s velikom ekonomskom krizom, koja se javila u periodu od 1929. do 1933. godine.

Kada se pokazalo da automatsko delovanje zakona vrednosti, zakona prosene profi tne stope i ostalih ekonomskih zakona ne moe vie da osigura normalan proces reprodukcije ukupnog kapitala, a osiguranje ovog procesa postalo je u kapitalistikom drutvu pitanje nacionalnog opstanka svake pojedine drave, ali i sistema kao celine, sve vie se poela nametati kao nuna i neophodna jedna mnogo ira intervencija drave u privredi nego to je to ranije bio sluaj. Umesto pojedinanih i sporadinih mera drave u vezi s razvojem privrede, mera koje su uglavnom imale posredan karakter, to je sve bilo karakteristino za p

Documents

MAKROEKONOMIJA - kristijanristic.com · MAKROEKONOMIJA I MIKROEKONOMIJA.....17 Glava druga Razvoj ekonomske misli u modeliranju ekonomije 1. EKONOMIJA U EKONOMSKOJ MISLI.....20 2