Majkl Murkok - Elrik Od Melnibonea

OmS serbianforum.org

Мајкл Муркок

ЕЛРИК ОД МЕЛНИБОНЕА

Илустрације: Божидар Веселиновић(из издања "Плава птица", 1978.г.)

Мајкл Муркок ЕЛРИК ОД МЕЛНИБОНЕА

ПРОЛОГ

2


Ово је повест о Елрику, пре него што га назваше Женоубицом,и пре потпуног слома Мелнибонеа. Ово је повест о његовомривалству с рођаком Јиркуном, и о његовој љубави премарођаци Симорили, пре но што су то ривалство и та љубавдонели Имриру, Уснулом Граду, пропаст у пламену, пошто суга похарали пљачкаши из Младих Краљевстава. Ово је и повесто два црна мача, Олујнику и Жалобнику, о томе како супронађени и какву су улогу одиграли у судби Елрика иМелнибонеа - судби што је уобличила једну још већу судбину:судбину света. Приповест је ово о добу када је Елрик био краљ,заповедник змајева, флота и народа ове полуљудске расе штовладаше светом десет хиљада година.

Ово је и приповест о трагедији - ова повест о Мелнибонеу,Острву Змајева. Приповест о чудовишним осећањима и високимтежњама. Приповест о мађији и издајству, о узвишенимидеалима, о агонијама и страхотним задовољствима, о горкојљубави и слаткој мржњи. Приповест о Елрику од Мелнибонеа.Већег дела тога Елрик се сећао само у својим бесаним ноћимаиспуњеним морама.

ХРОНИКА ЦРНОГ МАЧА

3


КЊИГА ПРВА

4


На острвском краљевству Мелнибонеу, сви стари ритуалијош увек су на снази, иако је моћ државе избледела у последњихпет стотина година, а живот се одржавао само трговином саМладим Краљевствима, као и захваљујући томе што је градИлрир постао стециште трговаца. Зар ти ритуали нису вишебили од користи? И, могу ли се ритуали одбацити, а избећисудбини?

Један човек који жели да влада уместо Елрика воли да веруједа је то немогуће. Он тврди да ће Елрик изазвати пропастМелнибонеа, зато што одбија да поштује све ритуале (а Елрикпоштује многе). И тако започиње трагедија која ће се окончатимного година после нашег времена, и убрзати пропаст овогсвета.

5


ЈЕДАН СЕТНИ КРАЉ: ДВОР ХРЛИ ДА ГА СЛАВИ

Његова је пут боје избледеле лобање, а дуга коса, која сеспушта испод рамена, млечно је бела. Са издуженог дивног лицагледају два коса ока, гримизна и суморна, а из широких рукавањегове жуте одоре провирују две витке руке, такође боје костију.Оне почивају на наслону престола исклесаног од једног јединогкомада масивног рубина.

Црвене очи су неспокојне, и повремено једна рука се дигне дадодирне лаку кацигу која се одмара на бледим коврџама: кацигуначињену од неке тамне, зеленкасте легуре изванредно извајанеу нешто слично змају који се управо спрема да полети. На руци,која одсутно милује круну, налази се прстен са ретким каменомАкториосом, чије језеро се понекад лењо помера и мења обликкао да је од дима, а немирно је у свом затвору од драгуља као имлади албино1 на свом Рубинском престолу.

Он гледа доле на дуги низ кварцних степеница на којима сењегови дворани забављају, играјући с таквом лакоћом ишапутавом грациозношћу, као да су утваре. Ментално, онрасправља моралне проблеме, и већ та активност одваја га одвећине његових поданика, јер они нису људска бића.

То су становници Мелнибонеа, Острва Змајева који су владалисветом десет хиљада година и престали да владају у последњихпетсто година. Они су сурови и бистри и за њих "моралност"значи мање него обично поштовање традиција старих стотиневекова.

Младом човеку, четири стотине двадесет осмом по реду, удиректној линији, наследнику првог Чаробњака Владара одМелнибонеа, њихова разметљивост изгледа не само нападна већи будаласта; јасно је да је Острво Змајева изгубило већи деосвоје моћи и да ће ускоро бити угрожено, већ следећег илинаредног столећа, у директном сукобу са новонасталимдржавама људи које они помало заштитнички називају МладимКраљевствима. Гусарске флоте већ су безуспешно покушаваледа нападну Имрир Дивни, Уснули Град, престоницу ОстрваЗмајева, Мелнибонеа.

Па ипак, и владареви најближи пријатељи одбијају да говоре о

1 Албино - човек чија су кожа, као и све власи, потпуно бели, уследнедостатка пигментације.

6


могућности пропасти Мелнибонеа. Нимало им се не свиђа кад онсам помиње ту могућност, и сматрају његове примедбе не самонезамисливим него и необичним кршењем доброг укуса.

И тако, усамљен, владар размишља. Он жали што његов отац,Садрик Осамдесет Шести, није имао више деце, јер би ондаможда бољи монарх заузимао Рубински престо. Садрик је већгодину дана био мртав, шапћући добродошлицу захвалностиономе ко је дошао по његову душу. Кроз цео свој живот Садрикније знао ни за једну другу жену сем своје супруге, а владарка јеумрла рађајући свог јединца слабе крви. Али, мелнибонеанскимосећањима (која су чудно другачија од осећања новодошлихљуди), Садрик је волео своју жену и није налазио задовољство удруштву било кога другог, чак ни сина који ју је убио и био свешто је од ње остало. Чаробним напицима и понављањем руна2,ретким корењем, храњен јој је син; његова је снага вештачкиодржавана свим постојећим знањима краљева - чаробњакаМелнибонеа. И живео је и још увек живи - захваљујући магијисамо, јер он је по природи малаксао и без својих лекова једва даби могао подићи руку макар у току само једног обичног дана.

Уколико је владар уопште налазио предности у својојдоживотној слабости, она мора да је била у томе што је многочитао. Пре но што је напунио петнаест година прочитао је свекњиге из очеве библиотеке, а неке и по више пута Својечаробњачке моћи, које је научио првобитно од Садрика, веће суод оних које су поседовали његови преци кроз дуги низгенерација. Његово познавање света ван обала Мелнибонеаогромно је и дубоко, иако једва да је имао непосредног искуства.Кад би хтео, могао би поново успоставити стару моћ ОстрваЗмајева и владати и сопственом земљом и МладимКраљевствима као нерањиви тиранин. Али читање га је научилода доводи у сумњу примену силе, да испитује сопствене мотиве,да се пита да ли силу уопште треба примењивати, било из когразлога. Његова начитаност довела га је до његове "моралности",коју и сам једва схвата. Тако, за своје поданике он је загонетка,а за неке је и претња, јер нити мисли нити дела у складу сначелима како прави Мелнибонеанац (а при том још имелнибонеански владар) треба да мисли и да поступа. Његов

2 Руне - обредни стихови у старогерманској митологији; такође иписмо, које је касније добило магијски карактер.

7


рођак Јиркун, на пример, изражавао је често снажне сумње уЕлриково право да влада народом Мелнибонеа. "Овај слабачкиучењак ће навући пропаст на мелнибонеански народ", рече онједне ноћи Дивим Твару, Господару Змајевих Пећина.

Дивим Твар је један од малобројних владаревих пријатеља и онје одмах тачно пренео овај разговор, али млади владар је целуствар назвао "тривијалном издајом", док би било који од његовихпредака наградио оваква осећања врло спорим алиизванредним јавним погубљењем.

Владарев став је још више компликован чињеницом што јеЈиркун, који чак и сад прави малу обазриву тајну од осећања даон сам треба да буде владар, брат Симориле, девојке коју албиносматра својим најближим пријатељем и која ће, једног дана,постати владарка.

Доле на мозаичком поду двора види се принц Јиркун у својемнајлепшем крзну и свили, драгуљима и брокату, како игра састотином жена за које се прича да су му биле љубавнице у овомили оном раздобљу живота. Његово лице, истовремено и лепо ихладно, уоквирено је дугом црном косом, намашћеном иковрџавом, а његов израз, као и увек, сардоничан, док једржање охоло. Тешки брокатни огртач њише се тамо-амо, иприлично снажно удара друге играче. Он га носи као да је оклопили, можда, оружје. Већина дворана не цени принца Јиркуна.Неким смета његова надменост, иако ћуте, јер Јиркун је познаткао приличан чаробњак. Његово понашање је, ипак, оно штомелнибонеански двор очекује и хвали код једног племића, оношто би поздравили код свог владара.

Владар то зна. Желео би да може задовољити свој двор, каошто овај хрли да га слави својом игром и духовитошћу, али неможе натерати себе да учествује у нечему што интимно сматразаморним и досадним низом ритуалних поза. У томе је, можда,понешто охолији од Јиркуна, који је бар конвенционалнапростачина.

Са галерија, музика је све гласнија и сложенија, док робовинарочито увежбани и оперисани тако да певају само по једнусавршену ноту, бивају стимулисани за страственије напоре. Чакје и млади владар ганут ужасном хармонијом њихове песме, којаједва да подсећа на нешто што је икад раније произвео људскиглас. Зашто њихов бол производи такву божанску лепоту? питасе он. Или, зар је сва лепота настала кроз бол? Је ли то

8


посвемашња тајна велике уметности, људске и мелнибонеанске?Владар Елрик склапа очи.Доле, у сали, комешање. Капије су се отвориле а дворани

престали с игром, повукавши се уназад, дубоко се клањајућивојницима који улазе. Војници су одевени у светлоплаво, њиховеукрасне кациге фантастичних су облика, а копља украшенадрагуљима. Окружују младу жену чија је плава хаљина у складус њиховим униформама и чије голе мишице украшава пет-шестнаруквица од дијаманата, сафира и злата. Жице од дијаманатаи сафира уплетене су у њену косу. Супротно од других жена надвору, лице јој није ишарано бојама по образима и капцима.Елрик се смеши. То је Симорила. Војници су њена личнацеремонијална стража која, по традицији, мора да је прати удвор. Они се пењу степеницама које воде Рубинском престолу.Полако, Елрик се диже и пружа руке.

- Симорила! Мислио сам да си одлучила да не удостојиш дворсвојим присуством вечерас?

Она му узвраћа осмех.- Мој краљу, установила сам да сам ипак расположена за

разговор.Елрик је захвалан. Она зна да се он досађује, а зна, такође, и

да је једна од мало створења у Мелнибонеу с којима он жели даразговара. Да протокол дозвољава, понудио би јој престо, али,овако, она мора седети на највишем степенику крај његовихногу.

- Молим те седи, слатка Симорила.Он заузима своје место на престолу и нагиње се напред, пошто

се она сместила, и гледа га у очи с изразом који у себи сједињујевеселост и нежност. Она говори тихо, док се њена гарда повлачии меша по страни степеница са Елриковом личном гардом. Њенглас може чути само Елрик.

- Хоћеш ли изјахати са мном сутра? У дивљи део острва, мојвладару?

- Имам неке ствари које чекају да им се посветим...Али, идеја га привлачи. Већ недељама није напуштао град и

јахао с њом, док их пратња дискретно држи на одстојању.- Јесу ли хитне?Он слеже раменима.- Шта је уопште хитно у Мелнибонеу? После десет хиљада

година већина проблема се види из извесне перспективе.

9


Његов осмех личи на смејуљење младог студента који је решиода се игра забушавања са својим ментором.

- Врло добро, рано ујутро кренућемо, пре но што се осталипробуде.

- Ваздух ван Имрира биће чист и оштар.Сунце ће бити топло за ово годишње доба. Небо плаво и без

облака.Елрик се насмеја.- Такву мађију си ти морала извести.Симорила спусти очи, пратећи шару на мермерном поду.- Па, можда, мало. Нисам сасвим без пријатеља међу

најслабијим стихијама...Елрик се истеже да додирне њену меку плаву косу.- Да ли Јиркун зна?- Не.Принц Јиркун је забранио својој сестри да се меша у ствари

мађије. Он има пријатеље само међу најмрачнијимнатприродним бићима, и зна да су они опасни. Отуда онзакључује да свако чаробњаштво носи у себи трачак опасности.Сем тога, он мрзи и помисао на то да и други могу имати истумоћ коју има он. Можда је управо то оно што он код Елриканајвише мрзи.

- Надајмо се да цео Мелнибоне жели да има лепо време сутра,каже Елрик.

Симорила га чудно гледа. Она је још увек Мелнибонеанка. Нијени помислила да би њена мађија могла некоме сметати. Ондаслеже својим дивним раменима и лако додирну краља по руци.

- Та кривица, каже, то чепркање по савести! Њихов смисаоизмиче мојој простој памети.

- И мојој, морам признати. Изгледа да и нема практичногсмисла. Ипак, више него само један наш предак прорекао јепромену у природи наше земље. Духовну и физичку промену.Можда су то светлуцања те промене кад мислим на свој чуданне-мелнибонеански начин?

Музика расте. Музика се губи. Дворани играју и даље, иако сумноге очи упрте у Елрика и Симорилу, док ови разговарају наврху платформе. Праве комбинације. Када ће Елрик прогласитиСиморилу за своју будућу владарку? Да ли ће оживети стариобичај који је Садрик одбацио, да се жртвује дванаест невеста ињихових младожења Богу Хаоса, како би осигурао добар брак

10


владарима Мелнибонеа? Јасно је да је Садриково одбијање данастави с тим обичајем донело пропаст њему, а његовој женисмрт; добио је болешљивог сина и угрозио чак и континуитетмонархије. Елрик мора оживети тај обичај. Чак се и Елрик мораплашити да се не понови судбина његовог оца. Али неки говореда Елрик неће учинити ништа што је у складу с традицијом, ида на тај начин угрожава и сопствени живот и постојањеМелнибонеа и све што он значи. А сви који тако говоре виђају сечесто у друштву, и у добрим су односима са Јиркуном, који идаље плеше као да није свестан њиховог разговора, и као дазаиста не зна да његова сестра тихо разговара с његовимрођаком што седи на Рубинском престолу, заборављајући својположај, и не показујући онај жестоки и одвратни понос који је,у прошлости, одличавао сваког појединачног владараМелнибонеа. Елрик се сав унео у ћаскање, заборављајући дадвор то плеше зато да би њега забављао.

А онда, изненада, принц Јиркун се следи усред пируете иподиже своје тамне очи да погледа горе ка своме краљу. Уједном углу сале Дивим Тварову пажњу привуче Јиркуновасрачуната и драматична поза, и Господар Змајевих Пећина сенамршти. Његова рука пада тамо где би нормално стајао мач,али мачеви се не носе на дворски бал. Дивим Твар гледапажљиво и упорно у принца Јиркуна, док се високи племићпење степеницама ка Рубинском престолу. Многобројне очипрате краљевског рођака и скоро нико више не плеше иакомузика постаје све ватренија, док управљачи робовима подстичумузичаре на још веће напоре.

Елрик подиже поглед и види Јиркуна како стоји једанстепеник испод оног на коме седи Симорила. Јиркун се клањана малчице увредљив начин.

- Представљам се своме господару, каже он.

11


ДРСКИ ПРИНЦ: ИЗАЗИВА СВОГ РОЂАКА

- Па, како ти се свиђа бал, рођаче? упита Елрик, свестан да јеЈиркуново мелодраматично представљање било смишљено да гаухвати неспремног и, ако је могуће, понизи. - Је ли музика потвом укусу?

Јиркун обори очи и дозволи да му усне образују тајни малиосмех.

- Све је по мом укусу, мој краљу. Али, шта је с тобом? Да ли тинешто смета? Не плешеш?

Елрик диже један бледи прст ка својој бради и загледа се уЈиркунове скривене очи.

- Уживам у игри, рођаче, ипак. Свакако, зар не, могуће јеуживати у задовољству других?

Јиркун је изгледао искрено запањен. Његове очи се широмотворише и сретоше с Елриковим. Елрик осети лаки дрхтај искрете поглед, показујући слабашном руком на музичке галерије.

- Или, можда ми бол других причињава задовољство. Не бој сеза мене, рођаче. Ја сам задовољан. Задовољан сам. Можешнаставити са плесом, уверен да твој владар ужива у балу.

Али Јиркун се није дао скренути са своје теме.- Сигурно, ако не жели да му поданици оду растужени и

забринути што нису задовољили свог владара, владар треба дапокаже своје задовољство...

- Подсећам те, рођаче, рече Елрик мирно, да владар неманикаквих обавеза према својим поданицима, сем да влада. Ониимају обавеза према њему. То је традиција Мелнибонеа.

Јиркун није очекивао да ће Елрик употребити оваквеаргументе против њега, али се прибра и иступи са својим новимодговором.

- Слажем се, господару. Дужност владара је да влада надсвојим поданицима. Можда је то разлог што многи од њих неуживају у балу као што би могли.

- Не разумем те, рођаче.Симорила се била подигла и стајаше тако, стегнутих руку, на

степенику изнад свог брата. Била је напета и узбуђена,забринута због његовог изазивачког тона и одвратногпонашања.

- Јиркуне, - рече она.

12


Он тек сад показа да је приметио.- Сестро? Видим да и ти делиш владарево оклевање да

заплеше.- Јиркуне, - мрмљала је. - Идеш предалеко. Краљ је толерантан,

али ...- Толерантан? Или небрижљив? Небрижљив кад се ради о

традицијама наше велике расе? Презире ли он понос те расе?Дивим Твар се пео уз степенице. Било је јасно да је и он осетио

да је Јиркун изабрао овај тренутак да опроба Елрикову моћ.Симорила је занемела. Она рече брзо:- Јиркуне, тако ти живота...- Не марим да живим ако дух Мелнибонеа пропадне. Чување

духа наше нације такође спада у владареву дужност. А шта ћемоако имамо владара који не одговара томе? Слабог владара?Владара који не мари за величину Острва Змајева и његовнарод?

- Хипотетично питање, рођаче. Елрик се прибрао и његов гласје био ледено отегнут. - Јер, такав владар никада није седео наРубинском престолу и никада неће седети.

Дивим Твар се попео и додирнуо Јиркуново раме:- Принче, ако цениш своје достојанство и свој живот ...Елрик диже руку.- Нема потребе за тим, Дивим Тваре. Јиркун нас једноставно

забавља својим интелектуалним разговором. Плашећи се да суми музика и игра досадни - а нису - помислио је да изнађе темуза једну надахнуту размену мисли. Сигуран сам да смостимулисани, принче Јиркуне. Елрик дозволи да заштитничкатоплина обоји његову последњу реченицу.

Јиркун поцрвене од беса и поче грицкати усну.А- ли настави, драги рођаче Јиркуне, - рече Елрик. - Баш сам

заинтересован. Настави и прошири своју тему.Јиркун се обазре око себе као да тражи помоћ. Али сви његови

једномишљеници били су доле у сали на подијуму. СамоЕлрикови пријатељи, Дивим Твар и Симорила, били су близу.Ипак, Јиркун је знао да његови људи чују сваку реч и да ће сеосрамотити ако се повуче. Елрику је било јасно да Јиркун желида се повуче и да одабере неки други дан и друго место занаставак своје битке, али то више није било могуће. Што се његасамог тиче, ни Елрик није више имао жеље да настави то глупозадиркивање које, ма колико прикривено, није било ништа боље

13


од свађе две девојчице око тога која ће се прва поиграти сробовима. Одлучио је да је оконча.

Јиркун поче:- Онда, дозволите да кажем да владар који је физички слаб

може бити и слабе воље, да би могао владати као одговарајућ...Елрик диже руку.- Доста, драги рођаче. Више него доста. Уморио си се од овог

разговора а радије би плесао. Дирнут сам твојом бригом. Али садсам осетио да се и мени умор прикрада. Елрик дозва свог старогслугу Тенглбонза, који је стајао у удаљеном углу платформе запресто, међу војницима.

- Тенглбонзе, мој огртач.Елрик устаде.- Хвала ти још једном за твоје старање, рођаче. Он се обрати

свима. - Забавили сте ме. Сад се повлачим.Тенглбонз донесе огртач од белог лисичјег крзна и пребаци га

преко плећа свога господара. Био је врло стар и много виши одЕлрика, иако су му леђа била повијена а удови увијени ичворновати као у снажног, старог дрвета.

Елрик пређе преко подијума, а затим кроз врата која су сеотварала ка ходнику и његовим прршатним одајама.

Јиркун остаде беснећи. Окретао се и отварао уста као да ћеословити дворане који су га гледали. Неки, који га нисуподржавали, смејали су се отворено. Јиркун стеже песнице иуспламте. Бесно је буљио у Дивим Твара и отворио своје танкеусне да проговори. Дивим Твар хладно узврати поглед,изазивајући га да каже још нешто.

Тада Јиркун забаци главу уназад, тако да му његове уковрџенеи уљем намазане локне додирнуше леђа. И Јиркун се насмеја.

Рапав шум разли се по сали. Музика стаде. Смех се настави.Јиркун се попе, тако да је сад стајао на самом платоу. Он уви

свој тешки огртач око себе, и овај му прогута цело тело.Симорила му приђе.- Јиркуне, молим те, немој ...Он је гурну раменом натраг.Корачао је круто ка Рубинском престолу. Било је јасно да се

спрема да седне на њега и да тако, према закону Мелнибонеа,учини један од најгорих издајничких поступака. Симорилапретрча неколико степеника и повуче га за руку.

Јиркунов смех се појача.

14


15


- Јиркун је тај кога желе да виде на Рубинском престолу, -добаци он сестри. Она заусти да нешто каже, и погледа сужасом Дивим Твара чије је лице било намрштено и љутито.

Дивим Твар махну стражи и одједном се два реда оружанихљуди испречише између Јиркуна и престола.

Јиркун узврати љутитим погледом Господару Змајевих Пећина.- Надај се пропасти заједно са својим господарем, - прошишта

кроз зубе.-Ова почасна гарда ће те испратити из дворане, - одговори

Дивим Твар мирно. - Забављао си нас све својим разговоромвечерас, принче Јиркуне.

Јиркун застаде, окрете се око себе и опусти. Затим слежераменима.

- Има времена. Ако се Елрик не склони сам, мораће битисвргнут.

Симорилино витко тело било је укрућено. Очи су јој гореле. Онарече брату:

- Ако учиниш ма шта на жао Елрику, убићу те својом руком,Јиркуне.

Он подиже своје намештене обрве и насмеши се. У томтренутку изгледало је да мрзи своју сестру више него и самогкраља.

- Твоја оданост тој креатури одлучила је и твоју судбину,Симорила. Више волим да умреш него да њему рађашнаследнике. Нећу дозволити да се крв наше куће разводни,испрља - макар и додирне - његовом крвљу. Чувај свој живот,сестро, пре но што угрозиш мој.

И спусти се низ степенице, гурајући се и пробијајући кроз онекоји приђоше да му честитају. Знао је да је изгубио и мрмљањењегових доушника само га је још више нервирало.

Велика врата дворане склопише се с треском за њим. Јиркунје изашао.

Дивим Твар диже обе руке.- Наставите с балом, дворани. Уживајте у свему. Тако ћете

најбоље угодити владару.Али, било је јасно да ће бити мало игре те вечери. Дворани су

већ дубоко зашли у разговор, узбуђено претресајући догађај.Дивим Твар се окрете Симорили.- Елрик одбија да схвати опасност, принцезо Симорила.

Јиркунове амбиције могу нас све довести до опасности.

16


- Укључујући Јиркуна, - уздахну Симорила.- Да. Укључујући Јиркуна. Али, како то можемо избећи,

Симорила, ако Елрик не изда заповест за хапшење твог брата?- Он верује да такви као Јиркун треба да имају слободу да

говоре шта хоће. То је део његове философије. Ја то тешко могусхватити, али то је ипак део његовог схватања. Ако уништиЈиркуна, он уништава основу на којој почива његова логика. Тоје, у сваком случају, Господару Змајева, оно што је покушаомени да објасни.

Дивим Твар уздахну и намршти се. Иако није могао да схватиЕлрика, плашио се тога што је осећао да би понекад могао и дапристане уз Јиркунове ставове. Јиркунови мотиви и аргументису бар били релативно јасни. Познавао је ипак Елриков карактерсувише добро, а да би поверовао да се тако понаша уследслабости или замора. Парадокс је био баш у томе што је Елрикподносио Јиркуново издајство управо стога што се осећао јаким,што је имао моћ да га уништи кад год то зажели. А Јиркуновкарактер је био такав да је морао стално опробавати Елриковуснагу, јер је знао, инстинктивно, да ако Елрикова снага ослаби ион нареди да га убију, да је онда он, Јиркун победио. Била је токомпликована ситуација и Дивим Твар је жарко желео да небуде у њу умешан. Али његова верност краљевској лозиМелнибонеа била је снажна као и његова лична оданост Елрику.Разматрао је могућност тајног смакнућа Јиркуна, али је знао даод тога неће ништа бити. Јиркун је био чаробњак велике моћи инесумњиво би био унапред упозорен ако би неко угрожаваоњегов живот.

- Принцезо Симорила, - рече Дивим Твар, - ја се само могумолити да твој брат прогута толико сопственог беса да га онотрује.

- Придружујем се тој молитви, Господару Змајевих Пећина. Иони, заједно, напустише дворану.

17


ЈУТАРЊЕ ЈАХАЊЕ: ТРЕНУТАК СПОКОЈСТВА

Светлост раног јутра додирну високе куле Имрира, тако да сеове заискрише. Свака кула беше у другој боји: хиљаде мекихтонова. Биле су ту румене боје руже и поленове жуте, пурпурне ибледозелене, мрке и наранџасте, магличасто плаве, беле излатасте, све прекрасне у сунчаном сјају. Два јахача оставише засобом Уснули Град, изјахаше изван градских зидина, прекозелене ледине према боровој шуми где, међу дрвећем у сенци,још мало ноћи, изгледа, беше заостало. Веверице су семешкољиле а лисице се вукле према својој кући; птице су певалеа шумско цвеће отварало је своје латице и пунило зрак нежниммирисом.

Понеки инсект вукао се лењо по ваздуху. Контраст измеђуживота у оближњем граду и ове лење рустичности био је велики,и као да је одражавао неке контрасте који су постојали у духубар једног од јахача, који у међувремену беше сјахао и водиосвога коња, корачајући кроз до колена високу масу плавогцвећа.

Други јахач, девојка, заустави свог коња, али не сјаха. Уместотога, наслонила се на високо мелнибонеанско оглавље инасмешила се мушкарцу, свом драгану.

- Елриче, зар ћеш се зауставити тако близу Имрира?Насмешио јој се за узврат, преко рамена.- Само на час. Наш бег је био нагао. Хоћу да прикупим своје

мисли пре но што појашемо даље.- Како си спавао прошле ноћи?- Доста добро, Симорила, иако мора да сам сањао и не знајући,

јер су се неки мали наговештаји сна задржали у мојој глави кадсам се разбудио. Али, сусрет с Јиркуном није био угодан.

- Мислиш ли да се он спрема да примени мађију против тебе?Елрик слеже раменима.- Знао бих ако хтедне да предузме неко веће чаробњаштво

против мене. Он зна моју моћ. Сумњам да ће се усудити дапримени мађију.

- Он има разлога да верује да ти нећеш употребити своју моћ.Њега је забрињавала твоја личност, дуго - зар не постојиопасност да се почне бринути о твојим способностима?Искушавајући твоје чаробњаштво као што је искушавао твоје

18


стрпљење?Елрик се намршти.- Да. Претпостављам да таква опасност постоји. Али не још,

чини ми се.- Неће бити срећан док тебе не уништи, Елриче.- Или док сам не буде уништен, Симорила.Елрик се саже и узбра један цветак. Насмеши се. - Твој брат је

склон апсолутном, зар не? Како слаби мрзе слабост!Симорила га схвати. Она сјаха с коња и пође к њему. Њена

танка хаљина слагала се, скоро савршено, с бојом цвећа крозкоје је ходала. Он јој пружи цвет а она га прими, додирнувши гасвојим савршеним уснама:

- А како јаки мрзе снагу, мили мој. Затим, поћутавши, додаде:- Јиркун ми је род, али дајем ти савет - употреби снагу против

њега.- Не могу га убити. Немам права. Елриково лице доби стари,

замишљени израз.- Можеш га изагнати. - Зар изгнанство није исто што и смрт за Мелнибонеанца? - И ти сам говорио си да би радо путовао у земље Младих

Краљевстава.Елрик се насмеја помало горко.- Али, можда ја и нисам прави Мелнибонеанац. Јиркун је то

рекао - а други само понављају његове мисли.- Он те мрзи јер си склон размишљању. И твој отац се радо

предавао размишљању, али нико није спорио да је био подесанза владара.

- Мој отац је одабрао да закључке својих размишљања непренесе на своја дела. Владао је онако како треба да влада једанкраљ. Јиркун би, морам признати, исто тако владао како треба.Он, такође, има способност да Мелнибоне поново учинивеликим. Да је он владар, кренуо би у поход и освајање даповрати нашој трговини ранија пространства, да прошири нашумоћ на целу земљу. А то је оно што и већи део нашег народажели. Да ли је моје право да им то ускраћујем?

- Твоје право је да чиниш онако како сматраш да требачинити, јер ти си владар. Сви, који су ти верни, мисле као и ти.

- Можда је њихова верност погрешно усмерена. Можда јеЈиркун у праву: можда ћу ја издати ту верност, и навућипроклетство на Острво Змајева? Његове потиштене, црвене очи

19


гледале су право у њене. - Можда је требало да умрем на изласкуиз мајчине утробе. Тада би Јиркун био владар. Је ли то тадасудбина изиграна?

- Судбину је немогуће изиграти. Оно што се десило - десило се,јер је Судбина тако хтела - ако уопште постоји Судбина и акољудско делање није просто одговор на делање других људи.

Елрик дубоко уздахну и упути јој поглед зачињен иронијом.- Твоја логика води те пут јереси, Симорила, ако ћемо веровати

традицији Мелнибонеа. Можда би боље било да заборавиш својепријатељство са мном.

Она се насмеја.- Почињеш да говориш као мој брат. Искушаваш ли ти то моју

љубав, господару?Он се поче поново пети на коња.- Не, Симорила, али те саветујем да сама провериш своју

љубав, јер осећам присуство трагедије у нашој љубави.Док се бацала у седло, она се насмеши и затресе главом.- Ти видиш коб у свему. Зар не умеш да прихватиш лепе

поклоне који су ти дати? И иначе их је тако мало, мој господару.- Да. Слажем се с тобом.Они се окретоше у својим седлима, чувши бат копита иза себе.

На извесној удаљености видеше групу у жуто одевених јахачакоји су узбуђено јахали. Била је то њихова гарда, коју суоставили за собом, у жељи да јашу сами.

- Ходи, повиче Елрик. Кроз шуму и преко оног брежуљка, иникад нас неће наћи.

Они ободоше коње пут шуме кроз коју се сунце пробијало,похиташе уз стрме обронке брежуљака, па низ његову другустрану и преко поља на коме је расло жбуње чије је сочно,отровно воће блистало пурпурно плавом, ноћном бојом, коју чакни дневна светлост није могла пробити. Било је много таквихчудних бобица и корења у Мелнибонеу, и управо је некима одњих дуговао Елрик свој живот. Остали су се користили замагијске напитке, и генерације Елрикових предака су их сејали.Сада је мало Мелнибонеанаца напуштало Имрир, чак и зарадзбирања оваквих жетви. Једино су робови обилазили већеделове острва, тражећи корење и грмље које је чинило да људисањају ужасне и дивне снове, јер управо у сновима су племићиМелнибонеа налазили своја највећа задовољства. Одувек је тобила сетна, у себе загледана раса, и управо због те особине

20


Имрир је назван Уснулим Градом. Ту су чак и најбеднији робовижвакали јагоде које им доносе заборав, и зато их је лако билоконтролисати, јер беху потпуно зависни од својих снова. Само јеЕлрик одбијао овакве опојне траве, можда зато што су му билепотребне многе друге да би га одржавале у животу.

Жуто одевени стражари остадоше изгубљени негде иза њих, ипошто су се нашли с друге стране ливаде на којој су раслиотровни жбунови, Елрик и Симорила успорише трк и полакодођоше до стрме обале и самог мора.

Море је блистало и лењо спирало белу обалу испод стена.Морске птице кружиле су по јасном небу и њихови крици билису удаљени, наглашавајући мир који су обоје, и Елрик иСиморила, овде осећали. У тишини, двоје заљубљених доведошекоње низ стрме стазе до мора где их заведоше и почеше ходатипо песку, а њихове косе - његова бела, а њена катранасто црна -вијориле су се на ветру који је дувао с истока.

Нашли су велику, суву пећину која је хватала шумове мора иодговарала шапћућим одјеком. Одбацили су своју свилену одећуи волели се нежно у сенци пећине. Лежали су једно другом унаручју, док је дан постајао све топлији а ветар јењавао. Ондаодоше да се окупају, док им је смех одзвањао.

Када су се осушили и оденули, приметише да се хоризонтсмрачује, те Елрик рече:

- Бићемо поново мокри, пре но што се вратимо у Имрир. Маколико брзо јахали, бура ће нас стићи.

- Можда би боље било да останемо у пећини док непогода непрође? - предложи Симорила, прилазећи му ближе иприслањајући своје меко тело уз његово.

- Не, рече он. Морам се брзо вратити, јер у Имриру су напицикоје морам узети ако хоћу да ми тело сачува снагу. Још сат-дваи ја ћу почети да малаксавам. Већ си ме таквог видела,Симорила.

Она га помилова по лицу, очију пуних разумевања.- Да. Видела сам те већ слабог, Елриче. Хајде, да нађемо коње.Кад су стигли до коња небо је већ било сиво над њима и пуно

црних облака што су се гомилали на истоку. Чули су грувањегромова и видели цепање муња. Море је било узнемирено као даје и њега захватила хистерија неба. Коњи су рзали и копалипесак, нестрпљиви да се врате. Тек што су Елрик и Симорилаускочили у седла, крупне капи кише почеше да падају, по

21


њиховим главама и огртачима.Јахали су пуним касом натраг у Имрир док су муње севале око

њих и громови рикали као разјарени див, као стари великиГосподар Хаоса који покушава да се пробије, непозван, уЗемаљско Царство.

Симорила погледа Елриково бледо лице, обасјано за тренутаксветлошћу небеске ватре, и осети да се јежи, али та језа нијеимала везе с ветром и кишом, јер јој се у том тренутку учини дасе нежни философ, кога је толико волела, уз помоћ стихијепреобраћа у демона којег пакао гони, у чудовиште које једва дауопште личи на људско биће. Његове црвене очи светлуцале суиз белине лобање као сами прамен Вишег Пакла. Коса му је билазабачена уназад, у виду челенке страшне ратне кациге и, игромсветлости, његова уста бејаху искривљена у здружености беса иагоније.

Одједном, Симорила схвати.Знала је, из дубине душе, да је ово јутарње јахање било

последњи тренутак спокојства који су икада имали и који севише неће поновити. Бура је била сигнал послат од богова -упозорење на буре које ће тек доћи.

И она поново погледа свог драгана. Елрик се смешио. Подигаоје лице к небу, тако да је киша лила по њему а вода улазила уотворена уста. Био је то смех једноставан, природан смехсрећног детета.

Симорила покуша да се и сама насмеје, али мораде да сеокрене да је он не види. Почела је да плаче.

Још увек је плакала кад најзад угледаше Имрир - црну,гротескну силуету на светлој основици још неокаљаног западногхоризонта.

22


23


ЗАРОБЉЕНИЦИ: ТАЈНЕ ИШЧУПАНЕ ИЗ ЊИХ

Човек у жутом оклопу примети Елрика и Симорилу док суприлазили најмањој, источној капији.

- Нашли су нас, најзад, - насмеши се Елрик кроз кишу. - Алипомало касно, зар не, Симорила?

Симорила, још увек се борећи са својим предосећањем злекоби, само климну главом и покуша да се уместо одговоранасмеши.

Елрик то схвати као израз разочарања, ништа више, идовикну својој гарди:

- Хеј, људи, ускоро ћемо опет бити суви.Али капетан гарде дојаха брзо, вичући:- Мог господара краља очекују у Моншанџик Кули, где су

затворене уходе.- Уходе?- Да, мој господару. Човеково лице било је бледо. Вода се

сливала кроз кацигу и квасила његов танки огртач. Његов коњсе није дао смирити и стално је скретао у барице воде које су сеправиле где год је пут био изрован.

- Ухваћени су у лавиринту јутрос. Варвари с југа, судећи поњиховој коцкастој одећи. Држимо их док их владар лично неиспита.

Елрик махну руком.- Онда, води ме, капетане. Да видимо те храбре будале које се

усуђују да се провуку кроз наш лавиринт.Кула Моншанџик је добила име по чаробњаку - архитекти који

беше дао нацрт за морски лавиринт, пре више хиљада година.Лавиринт је био једини пут којим се могло стићи до великеимрирске луке и његова тајна беше брижљиво чувана јер је онбио најбоља заштита од изненадних напада. Лавиринт је биокомпликован и пилоти су морали бити посебно обучавани дакроз њега спроводе бродове. Пре но што је подигнут, лука јебила нека врста копнене лагуне, коју је хранило море улазећикроз систем природних шпиља у литици што је све надвисивала,уздижући се између лагуне и океана. Било је пет засебнихпролаза кроз морски лавиринт и сваки пилот је знао само поједан од путева. У спољашњем зиду литице било је пет улаза.Овде су обично бродови Младих Краљевстава чекали да дође

24


пилот. Тада би се једна од капија за један од улаза подигла,свима на броду биле би завезане очи, били би послати доле уподпалубље - сем надгледника веслача и крманоша који би,такође глава прекривених тешким челичним кацигама тако дане виде ништа, ништа не радећи, само слушали компликованаупутства пилота. А ако који брод Младих Краљевстава не бипослушао упутства и ако би се слупао о стеновите зидине, па,Мелнибоне га не би оплакивао и сви преживели од посаде билиби узети за робове. Сви који су желели да тргују са УснулимГрадом знали су за ризик, али гомиле трговаца долазиле су ипаксваког месеца да се суоче са опасностима лавиринта и датрампе своју јадну робу за сјајна богатства Мелнибонеа.

Кула Моншанџик се дизала над луком и масивним молом којије штрчао усред лагуне. Била је то кула зелена као море, аделовала је као уљез у поређењу с већином других кула уИмриру, иако су и ове биле дивних и блиставих конструкција, сапространим прозорима, тако да се цела лука могла видети сањих. Из Куле Моншанџик су се обављали сви лучки послови, а уњеним доњим подрумима држани су сви затвореници који супрекршили неко од бројних правила о организацији и раду луке.Оставивши Симорилу да се са стражарем врати у палату, Елрикуђе у кулу, јашући кроз велики славолук и растерујући не башмали број трговаца који су чекали дозволу да почну својеценкање, јер цело приземље куле било је пуно морнара, трговацаи мелнибонеанских чиновника који су били запослени утрговини, иако сама роба није овде била изложена. Великижамор хиљада гласова, укључених у хиљаде разноврсних видоваценкања, полако се стишавао док су Елрик и његов стражарохоло јахали кроз тамни лук на удаљеном крају предворја. Тајлук се отварао према нагибу који се спуштао и скретао каунутрашњости куле.

Низ нагиб су клопарали људи на коњима, робови у пролазу,слуге и службеници који су се журно уклањали, дубоко секлањајући, препознавши свог господара. Велике буктињеосветљавале су тунел, изливајући се, димећи и бацајућиизобличене сенке на глатке црне зидове. У ваздуху се осећалавлага, јер је вода спирала спољашње зидове испод кејова. И даљеје краљ јахао и даље се нагиб спуштао кроз глатку стену. А тадаих дочека талас врелине и светлости која се померала испредњих, и они уђоше у просторију пуну дима и мириса ужаса. С

25


ниске таванице висили су ланци, а на осам ланаца, обешени заноге, четворо људи. Њихова одећа била је исцепана, али тела суим била покривена крвљу која је текла из сићушних рана,прецизних али сурових. Начинио их је уметник који је стајао сабодежом у руци и посматрао своје дело.

Уметник је био висок и врло мршав човек, скоро као скелет, усвојој белој, измрљаној одећи. Усне су му биле танке, очи самопрорези, прсти танки, коса ретка а бодеж који је држао у руцитакође танак, скоро невидљив, осим кад би бле- снуо присветлости ватре која је избијала из јаме на удаљеном крајушпиље. Уметник се звао Доктор Џест, а уметност којом се бавиопре је била практична него креативна (иако би он, врло убеђено,доказивао супротно): уметност извлачења тајни из оних који суих чували. Доктор Џест је био Врховни Иследник Мелнибонеа.Он се, извијајући се, окрете кад Елрик уђе, држећи бодежизмеђу два танка прста: палца и кажипрста десне руке, остајућитако напето у ишчекивању, скоро као неки играч, клањајући сеод струка на доле.

- Мој светли владару! Његов глас беше танак. Покуљао је изњеговог грла као да бежи, и човек се питао да ли је уопште чуоречи, тако су брзо дошле и нестале.

- Здраво, Докторе! Јесу ли ови јужњаци ухваћени јутрос?- Јесу, мој господару. Још један извијени наклон. - На ваше

задовољство.Елрик испитиваше затворенике хладним погледом. Није осећао

самилост према њима. Били су шпијуни. Њихово делање их једовело довде. Знали су шта их чека ако буду ухваћени. Али,један од њих је био дечак а други жена, изгледа, иако су сеувијали у ланцима, па је то тешко било утврдити. Штета. Ондажена стегну оно мало преосталих зуба и засикта:

- Демону!Елрик се повуче уназад и упита:- Јесу ли вам рекли шта су радили у нашем лавиринту,

Докторе?- Још увек ме муче само са наговештајима. Имају фини смисао

за драму. То ценим. Овде су, рекао бих, да израде план путакроз лавиринт, којим би затим дошла сила пљачкаша. Али, засада још не откривају детаље. То је игра. Сви знамо како јетреба играти.

- А када ће вам рећи, Докторе Џест?

26


- О, врло брзо, мој господару.- Било би добро сазнати, ако треба да очекујемо нападаче. Што

пре сазнамо, мање времена губимо на сам напад, кад до његадође. Не мислите ли тако, Докторе?

- Слажем се, господару.Врло добро. Елрика је нервирао овакав прекид његовог дана.

Упропастио је задовољство јахања, довео га лицем у лице сњеговим дужностима исувише брзо.

Доктор Џест се врати својој дужности и, испруживши слободнуруку, вешто шчепа руку једног заробљеника. Бодеж засветлуца.Зачу се стењање. Доктор Џест баци нешто у ватру. Елрик седе устолицу која је за њега била припремљена. Више се досађивао ногадио при овом ритуалу скупљања информација и неуједначенихкрикова, звекета ланаца, танког шапата Доктора Џеста; све јето служило да уништи оно угодно осећање које је успео дасачува још при уласку у одају. Али била је једна од његовихвладарских дужности да при- суствује оваквим ритуалима, априсуствовати овоме овде мора све док му не дају информацијеи он не узмогне честитати свом Врховном Иследнику и издатинаређења за поступак у случају напада; и, чак кад исти прође,он се мора састати са адмиралима и генералима, можда заостатак ноћи, и бирати аргументе, одлучивати о смештајуљудства и бродовља. Са слабо прикривеним зевањем он се нажеуназад и посматраше како Доктор Џест превлачи прстима,бодежом, клештима и менгелима преко тела затвореника. Онубрзо поче мислити о другим стварима: философскимпроблемима које још увек није успео да реши.

Није било тако зато што је Елрик био нехуман. Не, једноставно,он је још увек био Мелнибонеанац. Био је навикао на оваквепризоре још од детињства. Није могао спасти заробљенике, чаки да је хтео, а да се не супротстави традицији Острва Змајева.А, у овом случају, радило се просто о угрожавању које је наишлона најбоље постојеће методе. Био је навикао да ућутка онаосећања која су се сукобљавала с његовим владарскимдужностима. Да је било икаквог смисла спасти ово четворо штоиграју, на задовољство Доктора Џеста, он би их ослободио, алисмисла није било и они би се и сами изненадили да је с њимабило поступано другачије. Што се тиче моралних одлука, ту јеЕлрик био практичан. Он би доносио одлуку у складу с акцијомкоју је морао покренути. У овом случају није могао ништа

27


учинити. Оваква реакција постала је стога његова другаприрода. Његова жеља није била да реформише Мелнибоне, негосамог себе, не да отпочне акцију него да нађе најбољи начин дареагује на акције других. Овде је било лако донети одлуку. Уходаје био уљез. Човек се брани од уљеза на најбољи могући начин.Методи Доктора Џеста били су тај најбољи могући начин.

- Господару?Одсутно, Елрик диже поглед.- Сад имамо информације, господару. Доктор Џестов танки

глас зашишта преко одаје. Два пара ланаца беху празни иробови су скупљали ствари с пода и бацали их у ватру. Двепреостале безобличне масе подсећале су Елрика на месо које јекувар брижљиво припремио. Једна безоблична гомила још јемало подрхтавала, али друга је била сасвим непомична.

Доктор Џест гурну своје инструменте у танку торбицу коју јеносио у кеси за појасом. Његов бели огртач био је скоро савпокривен мрљама.

- Изгледа да је било ухода и пре ових, - рече Доктор Џест свомгосподару. - Ови су дошли само да потврде руту. Ако се не вратена време, варвари ће ипак запловити.

- Али, сигурно знају да их ми очекујемо? - упита Елрик.- Вероватно не, мој господару. Гласине су пронете међу

трговцима и морнарима Младих Краљевстава да је четвороухода виђено у лавиринту убијено копљем, док су покушавали даумакну.

- Разумем. Елрик се намршти. - Онда би наш најбољи план биода поставимо клопку за пљачкаше?

- Да, мој господару.Елрик се окрете једном од својих стражара.- Реци да се пошаљу поруке свим генералима и адмиралима.

Који је сат?- Сат заласка сунца управо је прошао, мој владару.- Реци им да се скупе испред Рубинског престола два сата

после заласка сунца.Елрик се уморно диже.- Добро си радио, као и обично, Докторе Џесте.Танковити уметник се дубоко наклони, као да ће се пресавити

на двоје. Танак и помало притворан уздах био је његов одговор.

28


БИТКА: КРАЉ ДОКАЗУЈЕ СВОЈУ РАТНИЧКУ СПОСОБНОСТ

Јиркун стиже први, сав одевен убојно и гиздаво, праћендвојицом здепастих стражара од којих је сваки држао по једнуукрашену краљеву ратну заставу.

- Мој владару! Јиркунов узвик био је охол и презрив. - Хоћешли ми дозволити да командујем ратницима? То ће те ослободитите бриге кад, несумњиво, имаш много других које ти одузимајувреме.

Елрик одговори нестрпљиво:- Ти си стварно пун разумевања, принче Јиркуне, али не брини

за мене. Ја ћу командовати армијама и флотом Мелнибонеа, јерто је дужност владара.

Јиркун се зажари и повуче на страну кад Дивим Твар,Господар Змајевих Пећина, уђе. Он није имао никакве страже сасобом и изгледало је као да се обукао на брзину. Носио је својукацигу под руком.

- Мој владару, носим вести од змајева...- Хвала ти, Дивим Тваре, али сачекај да се сви моји

заповедници скупе и пренеси и њима те вести.Дивим Твар се наклони и оде да стане на супротну страну од

места где је стајао принц Јиркун.Постепено, борци су стизали, док коначно двадесетак великих

капетана није чекало при дну степеница које су водиле карубинском трону на коме је Елрик седео. Још увек је био у оделуу коме је јахао тог јутра. Није имао времена да се пресвуче, и сведо малопре је студирао мапе лавиринта - мапе које је само онзнао читати и које су, у нормална времена, биле мађијомскривене од свакога ко би покушао да их нађе.

- Јужњаци ће опљачкати благо Имрира и побити нас све, -поче Елрик. - Они верују да су пронашли пут кроз наш морскилавиринт. Флота од сто ратних бродова чека свитање нахоризонту, па да крене ка лавиринту и уђе. До поноћи надају седа ће стићи до луке и заузети Уснули Град до зоре. Питам се, дали је то могуће?

- Не. Многи изрекоше ову једну реч.- Не, - смешио се Елрик. - Али, како да на најбољи начин

уживамо у овом малом рату који нам нуде?Јиркун, као и обично, први повика:- Да их пресретнемо сада, са змајевима и са бојним бродовима!

29


Да их прогонимо до њихове земље и наставимо рат! Данападнемо њихове народе и попалимо њихове градове! Да ихпобедимо и осигурамо сопствену безбедност!

Дивим Твар поново проговори.- Нема змајева, рече он.- Шта? Јиркун се окрете према њему. - Шта?- Нема змајева, принче. Не могу се пробудити. Спавају у

својим пећинама, изморени од последњег ратовања по твојојвољи.

- По мојој вољи?- Користио си их у свом сукобу са вилмиријанским пиратима.

Говорио сам ти да их чуваш за неку значајнију прилику. Али тиси их повео против пирата, попалио њихове мале лађице и садазмајеви спавају.

Јиркун се распали. Затим погледа у Елрика.- Нисам очекивао ...Елрик диже руке.- Не треба да користимо наше змајеве, сем кад су нам заиста

неопходни. Овај напад јужњачке флоте није ништа нарочито.Али, ми ћемо ипак чувати своје снаге, док не сачекамо својтренутак. Нека помисле да смо неспремни. Нека уђу у лавиринт.Кад свих стотину лађа прође, затворићемо их, блокирати свепролазе. Ухваћени у клопку, биће потучени.

Јиркун погледа зловољно у своја стопала, желећи да изнађенеку ману овом плану.

Високи, стари адмирал Магум Колим, у свом као море зеленомпанциру, иступи напред и наклони се.

- Златни бојни бродови Имрира спремни су да бране свој град,мој господару. Ипак, биће потребно време да их доведемо уположај који нам најбоље одговара. Сумњам да ће сви одједномстати у лавиринт.

- Онда испловите са некима сада, и сакријте их на обали, такода сачекају оне који евентуално преживе и покушају да се спасу,- поучи га Елрик.

- Користан план, мој владару. Магум Колим се поклони инестаде у гомили својих племића.

Дебата се настави још неко време, а онда се спремише дакрену. Али тада принц Јиркун поново повика:

- Понављам своју понуду владару. Његова личност је сувишедрагоцена, да бисмо ризиковали у боју. Моја личност је

30


безвредна. Дозволите ми да командујем ратницима мора икопна тако да владар може остати у палати, неометан битком,сигуран да ћемо је добити, а јужњаке побити! Можда има некукњигу коју жели да дочита?

Елрик се насмеши.- И опет ти захваљујем на бризи, принче Јиркуне. Али владар

мора вежбати и своје тело и свој дух. Ја ћу сутра командоватисвојим ратницима.

Кад се Елрик вратио у своје одаје, открио је да је Тенглбонз већизнео његову тешку, црну ратну опрему. Био је ту панцир који јеслужио стотини мелнибонеанских краљева, панцир искованмађијом да добије снагу какве није било у Земаљском Царству, акоји је могао, прича се, издржати и удар митских мачева,Олујника и Жалобника, којима су витлали најнеобузданији међунеобузданим мелнибонеанским владарима пре но што су иммачеве преотели Господари Виших Светова и заувек их сакрилитамо где ни они сами пречесто не залазе.

Лице чворноватог човека беше пуно радости док је својимдугим квргавим прстима додиривао делове опреме, финообликовано оружје. Његово намрешкано лице подиже се дапогледа у Елрикове бригом изроване црте.

- О, мој господару, мој краљу. Ускоро ћеш знати шта је радостратовања.

- Да, Тенглбонзе, и надајмо се да ће то бити права радост.- Научио сам те свим вештинама - уметности мача и лука и

копља, на коњу и на тлу. И добро си учио, иако кажу да си слаб.Сем једног, нема бољег мачеваоца од тебе у целом Мелнибонеу.

- Принц Јиркун би могао бити бољи, - рече Елрик замишљено,зар не?

- Рекох - сем једног, мој господару.- А Јиркун је тај. Па добро, једног дана ћемо можда моћи и то

проверити. Окупаћу се пре но што ставим на себе тај метал.- Боље пожури, господару. Како чујем, има још пуно да се

уради.- А онда ћу одспавати, пошто се окупам. Елрик се насмеши,

видећи запањеност свог старог пријатеља. - Боље је тако, јер немогу лично управљати бродовљем, доводећи их у жељениположај. Ја сам потребан да командујем битком, а то ћу бољерадити ако сам одморан.

- Ако ти сматраш да је тако исправно, онда је исправно.

31


- А ти си запањен. Сувише си нестрпљив да ме гурнеш у биткуи да ме видиш како се шепурим као да сам Ариох лично...

Тенглбонзова рука полете устима као да је сам изрекао те речи,а не његов господар, и да их може још зауставити. Очи му сераширише у изненадном ужасу.

Елрик се насмеја.- Мислиш да необазриво говорим светогрђа, је ли? Говорио сам

и горе ствари и ништа ми се није десило. У Мелнибонеу,Тенглбонзе, владар контролише демоне, а не обрнуто.

- Како ти кажеш, мој господару.- То је истина. Елрик пожури из одаје, дозивајући своје робове.

Ратна грозница га је већ ухватила и био је раздраган.Сада је био сав у црној опреми: масивни прсни оклоп,

постављени грудњак, дуги стезник, оклопне рукавице. На бокуму беше широки мач дуг пет стопа који је, прича се, припадаочовеку-хероју по имену Обек. На палуби уз гвоздену оградумостића лежао је велики окрутли штит, са уцртаним знакомзмаја у скоку. На глави му је била кацига, црна кацига са ликомзмаја. Цела кацига је била црна, али унутар ње беше бела сенкаиз које су светлуцала два гримизна круга; са стране, Елрику сулепршали праменови млечно беле косе, скоро као дим који куљаиз запаљене зграде. А кад би се кацига покренула, на оно малосветла што је пружао фењер обешен при дну катарке, бела сенкаби се изоштрила и открила црте фине, лепе црте - прав нос,извијене усне, нагоре искошене очи. Краљ Елрик од Мелнибонеазурио је у маглу лавиринта, док је ослушкивао прве шумовеприближавања поморских пљачкаша.

Стајао је на високом мосту великог златног ратног брода којије, као и сви други те врсте, личио на пловећи храм опремљенкатаркама и једрима и веслима и катапултима. Брод се звао СинПијереја; био је то командни брод, и пловио је увек на челуфлоте. Велики адмирал Магум Колим стајао је крај Елрика, као иДивим Твар; адмирал је био један од Елрикових најближихпријатеља. Познавао га је целог свог живота и храбрио га да учисве о руковању бојним бродовима и ратним флотама. Интимно,можда се Магум Колим и плашио да је Елрик сувише мисаон, исувише загледан у себе, да би како ваља владао Мелнибонеом;али он је прихватао Елриково право да влада и побеснео бинестрпљиво на разговоре сличне Јиркуновим. Принц Јиркун сетакође налазио на броду; али баш у том часу био је доле,

32


испитујући ратне машине.Син Пијереја био је укотвљен у једној огромној пећини, једној

од стотинак изгубљених у зидовима лавиринта када је и самлавиринт прављен, и била је предвиђена управо за ту сврху - дакрије бојни брод. Била је управо довољно висока за катарке идовољно широка за весла, да се слободно крећу. Сваки златнибојни брод био је израђен на неколико спратова, са по двадесетдо тридесет весала на свакој страни. Било је четири, пет илишест палуба и исто толико редова весала; Син Пијереја имао је итри независна система за управљање, напред и натраг. Поштосу биле оклопљене златом, лађе су биле практично неуништиве и,иако су биле гломазне, кретале су се брзо и маневрисале вештокад су прилике то захтевале. Није то било први пут да чекајунепријатеља у овим пећинама. А неће бити ни последњи (иакоће, кад буду чекали следећи пут, услови бити сасвим другачији).

Бојни бродови Мелнибонеа ретко су се у то време дали видетина отвореним морима, али чим би запловили океанима овогсвета, као ужасне златне пливајуће планине, унели би страх гдегод да су виђени. Флота је раније била већа, и састојала се одстотина бродова. Сада их је остало мање од четрдесет. Али, итолико ће бити довољно. Овог тренутка, у влажној тамиочекивали су непријатеља.

Слушајући шупље шљапкање воде о бокове лађе, Елрик језажалио што није могао направити бољи план. Био је сигуран даће и овај успети, али жао му је било живота који ће се угасити,мелнибонеанских као и варварских. Било би боље да су моглисамо заплашити и отерати варваре, уместо што ће их сатерати уклопку у морски лавиринт. Јужњачка флота није биша прва којује привукло неизмерно имрирско благо. Јужњачке посаде нисубиле прве које су се заваравале да су Мелнибонеанци, зато штоникад нису одлазили далеко од Уснулог Града, пропали, и да немогу да бране своје благо. И зато Јужњаци морају битиуништени, да би лекција била јасна. Мелнибоне је још увек јак.Довољно јак да, по Јиркуновом мишљењу, поврати својупређашњу доминацију светом - јак у мађији, ако не и у војнојвештини.

- Псст! Адмирал Магум Колим се наже напред. - Није ли то шумвесала?

Елрик климну главом.- Мислим да јесте.

33


Сад су већ чули уједначено пљускање весала, како се узшкрипу дрвета заривају и извлаче из воде. Јужњаци судолазили.

Брод Син Пијереја је био најближе излазу и први који ћекренути напоље, али тек пошто их и последњи јужњачки бродмимоиђе. Адмирал Магум Колим се наже и утрну фењер, а онда,брзо, тихо, сиђе да обавести посаду о доласку нападача.

Нешто пре тога принц Јиркун је применио мађију да прикупинеку чудну маглу која је скрила златне бродове однепријатељских погледа, али кроз коју су људи самелнибонеанских бродова ипак могли видети. Сада Елрик угледабакље како горе у каналу испред њих, и како пљачкашипажљиво разгледају лавиринт. У размаку од неколико минутадесет галија је већ било прошло покрај пећине. Адмирал МагумКолим се придружи Елрику на мосту, а принц Јиркун беше сњим. Јиркун је такође носио кацигу са ликом змаја, иако мањеблиставу од Елрикове, јер Елрик је био вођа неколикопреживелих Змајских Принчева Мелнибонеа. Јиркун се церио уполутами, а очи су му светлуцале у ишчекивању крвопролића.Елрик зажеле да је Јиркун изабрао неки други брод, а не башовај, али то је било његово право и он му га није могао одузети.

Јиркунов оклоп зашкрипа док је, чекајући нестрпљиво,корачао мостом са упанциреном руком на мачу. "Ускоро",говорио је себи. "Ускоро".

А тада, њихово сидро зајеча пењући се нагоре а весла сезарише у воду, док је последња јужњачка лађа промицала поредњих. Опалише из пећине, нишанећи непријатељску галију међубродовљем, и пребише је надвоје.

Страшни јаук зачу се од варварске посаде. Људе је експлозијабацила на све стране. Бакље играху лудо на остацима палубе доксу људи покушавали да се спасу од тамне, хладне воде канала.

Неколико храбрих копаља забоде се у бокове мелнибонеанскелађе-стегоноше, која се почела кретати кроз рушевине што их јесама начинила. Али имрирски ратници узвратише стрелама ионо мало преживелих непријатеља потону.

Бука од овог брзог и кратког сукоба беше сигнал и осталимратним бродовима. У савршеном реду прилазили су с обе страневисоких стеновитих зидина, и запањеним варварима морало сечинити да те велике златне лађе у ствари излазе из чврстогкамена - лађе-утваре пуне демона који су их засипали стрелама,

34


копљима и горућим буктињама. Сада је цео канал био у метежуи разнородни убојни покличи одзвањали су и грмели, а ломљавачелика о челик била је злокобна као шиштање неке ужаснезмије. И сама пљачкашка флота личила је на змију коју јевелики, неумитни, златни мелнибонеаиски брод пребио устотину комада.

Мелнибонеанске лађе изгледале су скоро ведро док су секретале против непријатеља, а њихове чакље блештале су док сусе хватале за дрвене палубе и ограде непријатељских бродова ипривлачиле их ближе тако да их могу уништити.

Али, Јужњаци су били храбри и, после првог изненађења,добро су се држали. Три њихове галије усмерише се директно наСина Пијереја, схвативши да је то брод с кога се командује.Ватра стрела летела је високо и падала на дрвене палубенезаштићене гвозденим оклопом, палећи на све што падну, исејући пламену смрт међу људима које погоде.

Елрик диже свој штит изнад главе и две стреле га погодише,одскочивши на доњу палубу, Још увек горећи. Он прескочипреко ограде, пратећи стреле, на најширу и најнезаштићенијупалубу, где су његови ратници стајали груписани, спремни дакрену на галије које су нападале. Катапулт је грувао и лоптеплаве ватре звиждале су кроз мрак, замало промашивши тригалије. Дуг плотун уследи и клупко пламена захвати катаркуудаљене галије, и распрсну се на палуби разбацујући великепламене језике свуд око себе. Чакље дохватише прву галију,привлачећи је ближе, и Елрик беше међу првима који скочишена палубу и потрчаше јужњачком капетану одевеном у сировоклоп обојен коцкасто, са карираним огртачем преко оклопа ивеликим мачем у обе крупне шаке. Урлао је на своје људе,захтевајући да се одупру мелибонеанским псима.

Кад се Елрик примаче мосту, три варварина наоружанаизвијеним ханџарима и малим правоугаоним штитовимајурнуше ка њему. Лица су им била пуна страха, али и решеноститакође, као да су знали да морају умрети, али и наумни дауниште што више пре но што им узму душе.

Подигавши свој ратни штит ка рамену, Елрик узе мач у оберуке и погоди оба морнара, скинувши једног с ногу само рубоммача а другом смрскавши вратну кост. Трећи варварин одскочиу страну и усмери свој ханџар у Елриково лице. Елрик једваизмаче ударцу, оштра ивица мача окрзну му браду, и кап-две

35


крви потекоше. Елрик поново замахну мачем као косом идубоко га зари у варваринов појас, скоро га пресецајућинадвоје. Овај се зачас затетура као не верујући да је мртав, алитада Елрик извуче мач и морнар склопи очи и паде. Човек когаје Елрик првог срушио с муком се придизао на ноге, али сеЕлрик муњевито окрете, спази га, и зари свој мач у његовулобању. Сада је пут ка мосту био чист. Елрик поче да се пењестепеницама, приметивши да га капетан посматра и чека наврху.

Елрик диже свој штит да прими први капетанов ударац. Крозсву заглушујућу буку, он чу како човек виче на њега.

- Умри, ти бледолики демоне! Умри! Нема ти више места наземљи!

Елрика ове речи скоро натераше да престане да се брани.Можда је било истине у њима? Можда заиста за њега није биломеста на земљи? Можда је он био разлог што се Мелнибонеполако рушио, што се све мање деце рађало сваке године, и штосе чак ни змајеви не множе више. Пустио је да капетан замахнејош једном и да удари по његовом штиту, а онда он замахнуниско, према капетановим ногама. Али капетан је предвидео тајпокрет и одскочи унатраг. То је, ипак, дало Елрику времена дапретрчи још неколико преосталих степеника и да се коначно,спреман за завршни обрачун, нађе лицем у лице с њим.

Капетаново лице било је скоро исто толико бледо као иЕлриково. Знојио се и дахтао, а у његовим очима беше јадаколико и дивљег страха.

- Требало је да нас оставите на миру, - чу Елрик самог себекако говори. - Нисмо вам ништа нажао учинили, варвари. Кад јеМелнибоне последњи пут кренуо против Младих Краљевстава?

- Чините нам сметњу самим својим присуством, Бледолики.Ваша мађија. Ваши обичаји. Ваша осионост.

- Зар сте зато дошли овамо? Да ли је ваш напад изазвангађењем према нама? Или сте хтели да се окористите нашимблагом? Признајте, капетане, лакомост вас је довела уМелнибоне.

- Па, на крају крајева, и лакомост је поштена особина.Разумљива. Али ви нисте људска бића. Још горе - нисте нибогови, иако се понашате као да јесте. Ваш дан је на измаку иви морате бити збрисани, ваш град срушен, ваша мађијазаборављена.

36


Елрик климну главом.- Можда си у праву, капетане.- Ја јесам у праву. Наши свети људи тако кажу. Наше

племство предвиђа ваш пад. Господари Хаоса којима служитесами ће изазвати тај пад.

- Господари Хаоса више се не интересују за ствариМелнибонеа. Они су повукли своју силу још пре хиљаду година.Елрик је пажљиво посматрао капетана, одмеравајући раздаљинуизмеђу себе и њега. - Можда зато наша моћ и бледи. А мождасмо се само уморили од моћи.

- Било како било, - рече капетан бришући зној са чела, - вамаје дошао крај. Морате бити уништени, једном за свагда. А ондазајеча, јер Елриков мач прође испод његовог коцкастог прсногоклопа па кроз стомак и плућа.

Поклекнувши, готово изгубивши равнотежу.Елрик поче да извлачи други мач, гледајући у варвариново

лице које је попримило помирљив израз.- Није право, Бледолики. Тек што смо почели разговарати, а ти

си прекинуо разговор. Изванредно си вешт. Да бог дао да седовека патиш у Вишем Паклу. Збогом.

Елрик, скоро несвесно, пошто капетан паде лицем на палубу,засече његов врат док се глава не откотрља од тела према ивицимоста и не паде у хладну, дубоку воду.

А онда Јиркун с леђа приђе Елрику, још увек се церећи.- Бориш се жестоко и ваљано, мој господару. Овај мртви човек

био је у праву.- У праву? -Елрик га прострели очима. - У праву?- Да. У својој процени твога јунаштва. И кикоћући се, Јиркун

оде да надгледа своје људе који су довршавали неколицинупреживелих нападача.

Елрик није знао зашто је досад одбијао да мрзи Јиркуна. Алисада га је мрзео утолико више. У овом тренутку би га радо убио.Било је то као да је Јиркун завирио дубоко у Елрикову душу иизразио презир над оним што је видео.

Одједном, Елрика опхрва бесни јад и он зажеле из свег срца даникад и није био Мелнибонеанац, да није краљ и да Јиркунникад и не беше рођен.

37


ГОЊЕЊЕ: СВЕСНО ИЗДАЈСТВО

Као охоли Левијатани, велике златне ратне лађе пробијале су секроз олупине пљачкашке флоте. Неколико лађа је горело анеколико још увек лагано тонуло, али већина је већ билапотонула у неизмерне дубине канала. Те лађе у пламену слале сучудне сенке, које су играле по влажним зидовима морскихпећина као да духови убијених шаљу свој последњи поздрав преодласка у морске дубине где, кажу, још увек влада Краљ Хаоса.Он прикупља посаду за своју језиву флоту од душа умрлих упоморским биткама целога света. А можда су заслужили бољусудбину и отишли да служе Страашу, Господара ВоденихСтихија, који влада горњим слојевима мора.

Само неколицина је умакла. Јужњачки морнари су некакопрошли покрај масивних ратних бродова, испловили кроз канали мора да су већ стигли на отворено море. Такав је извештајстигао на командни брод, где су Елрик, Магум Колим и ПринцЈиркун стајали заједно на мосту и посматрали пропаст коју суизазвали.

- Онда их морамо гонити и довршити, - рече Јиркун. Знојиосе, а његово тамно лице је блистало; очи су му гореле у грозници.- Морамо ићи за њима.

Елрик стресе раменима. Осећао се слабим. Није понео додатненапитке да обнови своју снагу. Желео је да се врати у Имрир ида се одмори. Био је сит крвопролића, сит Јиркуна и,понајвише, сит себе самог. Мржња коју је осећао према рођакујош га је више исцрпљивала - мрзео је мржњу, то је било најгореод свега.

- Не, - рече, - пустите их.- Да их пустимо? Некажњене? Е па, краљу мој, то није баш

наш обичај. Принц Јиркун се окрете старом адмиралу. - Је ли тонаш обичај, адмирале Магум Колиме?

Магум Колим слеже раменима. И он је био уморан, али,интимно, слагао се са Јиркуном. Непријатељ Мелнибонеа морабити кажњен што је и помислио да нападне Уснули Град. Ипак,он одговори: - Владар одлучује.

- Пустите их, - рече Елрик поново. Он се тешко ослони наограду. - Нека однесу вести у своју варварску земљу. Нека кажукако су их победили Змајски Принчеви. Вести ће се раширити.Верујем да нас више неће узнемиравати, бар за неко време.

38


- Млада Краљевства су пуна будала, - одговори Јиркун. - Онинеће поверовати вестима. Најбољи начин да их опоменемо јестеда ни један Јужњак не преживи или да не измакне.

Елрик дубоко увуче ваздух у плућа, да савлада слабост која јепретила да га савлада:

- Принче Јиркуне, играш се мојим стрпљењем...- Али, мој господару, мислим само на добро Мелнибонеа.

Сигурно не желиш да твој народ каже да си слаб, да се бојишборбе са тричавих пет јужњачких галија?

Овог пута Елрику бес даде снагу.- Ко ће рећи да је Елрик слаб? Хоћеш ли то бити ти, Јиркуне?

Знао је да је његова следећа изјава бесмислена, али није билоништа што је могао учинити да је спречи. - Па, добро. Хајде дапрогонимо те јадне бродиће и да их потопимо. Али, пожуримо.Уморан сам од свега овога.

У Јиркуновим очима нешто тајанствено засветлуца, док сеокретао да изда наређења.

Небо се од црног претворило у сиво кад је мелнибонеанскафлота стигла на отворено море и усмерила своје кљунове каКључајућем Мору и јужном континенту иза њега. Варварске лађенеће пловити кроз Кључајуће Море - ни један брод смртника тоне може учинити, кажу, него ће га заобићи. Неће варварске лађеуспети да стигну ни до руба Кључајућег Мора, јер велики ратнибродови Мелнибонеанаца беху веома брзи. Робови који веслајудобили су напитке који им повећавају брзину и снагу задвадесет сати, али их потом дотуку. И тако, једра се таласају инадимају од ветра. Златне планине које брзо клизе по мору, овибродови, и њихова конструкција, беху тајна изгубљена и за самеМелнибонеанце (који су заборавили многа од својих знања). Лакоје замислити због чега људи из Младих Краљевстава мрзеМелнибонеанце и њихова открића, јер је заиста изгледало као дабојни бродови припадају једном старијем, туђем добу, док супловили за галијама у бегу, које се поново указаше на хоризонту.

Син Пијереја предводио је флоту и припремио своје катапултемного пре но што су остали и приметили непријатеља. Ознојениробови опрезно су додавали један другом вискозни материјалграната, стављајући их у бронзане посуде катапулта уз помоћдругих машица са кашикастим завршецима. Гранате сусветлуцале у светлости праскозорја.

Сада се робови попеше степеницама на мост и донеше на

39


платинским посудама вино и храну за тројицу ЗмајскихПринчева, који су стајали тамо од тренутка када је гоњењезапочело. Елрик није могао прикупити снаге да једе, али зграбивисоки пехар жутог вина и искапи га. Пиће је било јако и малога окрепи. Насуше му и други пехар, и он га испи исто таконагло као и први. Гледао је пажљиво напред. Скоро је свитало.На хоризонту се јавила линија пурпурне боје.

- На прву појаву сунчаног диска, - рече Елрик, - ослободитегранате.

- Ја ћу издати наређење, - рече Магум Колим бришући усне иодлажући кост с које је управо јео месо. Он напусти мост.

Елрик чу његове тешке кораке на степеницама. Одједном,албино се осети окружен непријатељима. Било је нечег чудног упонашању Магум Колима за време свађе с принцом Јиркуном.Елрик покуша да отресе ове луцкасте мисли. Али умор, сумња усебе, отворено исмејавање његовог рођака, све је то успело дапојача његов осећај да је сам и без пријатеља на овом свету. Чаки Симорила и Дивим Твар су, коначно, Мелнибонеанци. Они немогу схватити чудне пориве који га покрећу и управљајуњеговим поступцима. Можда би било паметно одрећи се свегамелнибонеанског и лутати по свету као безимени војник среће,служећи сваког ко затражи његову помоћ?

Сиво-црвени полукруг сунца појави се над зеленом линијомдалеке воде. Читав низ детонација са предње палубе командногброда зачу се кад катапулти ослободише свој ватрени терет.Звиждећи врисак полако се удаљавао и изгледало је да туцеметеора просеца ваздух на путу ка галијама које су биле удаљенемање од тридесетак бродских дужи.

Елрик виде како се две галије запалише, али остале тринаставише да плове цик-цак избегавајући ватрене лопте које супадале у море и гореле још неко време пре но што би, запаљене,потонуле у морске дубине.

Још граната би припремљено и Елрик чу Јиркуна како виче сдруге стране моста, наређујући робовима да се потруде јошбоље. Тада гоњене лађе променише своју тактику, очигледносвесне да се не могу спасти за дуго, и запловише ка СинуПијереја, баш као и оне претходне у морском лавиринту. Нијесамо њихова храброст задивила Елрика, већ и вештинаманеврисања и брзина са којом су дошли на ову логичну, иакобезнадну одлуку.

40


Сунце је било иза јужњачких лађа кад су се окренуле. Трихрабре силуете приближавале су се мелнибонеанском командномброду, док је руменило сунца обојило море као да предсказујекрвопролиће које се спрема.

Још један плотун ватрених кугли крену с командног брода.Водећа галија покуша да га кривудајући избегне, али двеужарене кугле падоше директно на палубу брода и ускоро гацелог обухвати пламен. Запаљени људи су скакали у море.Горећи, одапињали су стреле на командни брод. У пламену, људису полако падали са својих положаја у утроби брода. Умирали сузапаљени, али горућа лађа је и даље пловила, крме усмерене каСину Пијереја. Онда удари у златни бок ратног брода и ватразахвати палубу где су главни катапулти били постављени. Казанс ватреним материјалом за гранате запали се, и људи одмахпотрчаше са свих страна да гасе пожар. Елрик се насмеја кадвиде шта су варвари учинили. Можда је ова лађа свеснодозволила да је запале. Сад, док је већи део посаде командногброда био заузет гашењем ватре, јужњачке лађе су сеприближиле, бациле чакље и нападачи почеше да се пребацују.

- Чувајте се, они се пребацују, - повика Елрик, каснећи даупути опомену својој посади. - Варвари нападају.

Он виде Јиркуна како се окрете, схвати ситуацију, и потрчаниз степенице с моста.

- Ти остани ту, краљу, - добаци Елрику док је нестајао. -Очигледно, сувише си слаб да би се борио.

Али Елрик прикупи осталу снагу и сјури се за својим рођаком,да помогне у одбрани брода.

Варвари се нису борили за своје животе - знали су да су их већизгубили. Борили су се за свој понос. Хтели су да повуку једанмелнибонеански брод са собом, и то баш командни брод. Тешкоје било презирати ове људе. Знали су, чак и ако заузму командниброд, да ће их други бродови златне флоте савладати.

Али остали бродови били су још далеко. Многи животи ће битиизгубљени пре но што стигну до командног брода.

На најнижој палуби Елрик се нађе лицем у лице са два високаварварина, наоружана ханџарима и малим, правоугаонимштитовима. Он навали, али његов оклоп као да га је вукаонадоле, а штит и мач су били тако тешки да их је једва могаоподићи. Два мача погодише његову кацигу скоро истовремено.Он се погну и захвати једног човека у оклопу, а другог саби

41


штитом. Повијена оштрица зазвеча по његовом оклопу налеђима, али Елрик само изгуби ослонац. Загушљив дим јеобавијао све, осећали су се врелина и метеж борбе. Очајнички јемахао око себе, и осећао како широка сечица његовог мачаурања дубоко у месо. Један од противника паде, гушећи се укрви која му је куљала из уста и носа. Други је још нападао.Елрик се повуче уназад и паде преко убијеног човека, држећимач у једној руци, испред себе. И баш кад је победоносниварварин прискочио да доврши албина, Елрик га захвати врхоммача и прободе. Мртав, човек паде према Елрику, али овај неосети ништа, јер се већ био онесвестио. Није то био први пут дага његова слаба крв, необогаћена лекаријама, изда.

Осетио је укус соли и прво помисли да је то крв. Али, била је томорска вода. Талас је преплавио палубу и намах га освестио.Мучио се да се извуче испод мртвог војника, кад зачу познатиглас. Он окрете главу и погледа на горе.

Принц Јиркун је стајао крај њега. Церио се. Блистао је одзадовољства због Елриковог тешког положаја. Црни, масни димјош увек је све обавијао, али шумови битке били су утихли.

- Јесмо ли... јесмо ли победили, рођаче? - прозбори Елрик смуком.

- Јесмо. Варвари су сви мртви. Управо крећемо за Имрир.Елрик осети олакшање. Ускоро би се почела јављати одузетост,

ако не добије своју дозу лекова.Његово олакшање мора да је било очигледно, јер се Јиркун

засмеја:- Добро је што битка није дуже потрајала, мој господару, јер

бисмо остали без вође.- Помози ми да се придигнем, рођаче. Елрик је мрзео да тражи

од Јиркуна било какву услугу, али сад није имао избора. Ониспружи своју слободну руку. - Довољно се добро осећам да могунадгледати брод.

Јиркун му приђе као да ће му пружити руку, а онда оклеваше,церећи се и даље.

- Али, господару, не слажем се с тобом. Бићеш мртав, док себрод поново не окрене ка истоку.

- Којешта. Чак и без лекова могу живети прилично дуго, самоми је тешко да се крећем. Помози ми да се придигнем, Јиркуне,наређујем ти.

- Не можеш ми више наређивати, Елриче. Сад сам ја владар,

42


видиш.- Чувај се, рођаче. Ја могу и прећи преко таквог издајства, али

други неће. Примораћеш ме да...Јиркун прескочи Елриково тело и приђе огради. Овде су биле

резе, које су држале један део ограде затвореним, када није билаупотребљавана као даска за пролаз. Јиркун полако ослободирезе и хитну тај део ограде у воду.

Сада су Елрикови напори да се ослободи били још очајнији.Али, једва да је могао да се помери. Осећао је вртоглавицу.

Јиркун, с друге стране, као да је задобио натприродну снагу.Сагнуо се и лако уклонио леш погинулог непријатеља с Елрика.

- Јиркуне, - рече Елрик, - то није паметно од тебе.- Ја никад нисам био обазрив човек, рођаче, као што добро

знаш. Јиркун упре своју ногу, обувену у чизму, у Елрикова ребраи поче га гурати. Елрик је клизио ка отвору на огради. Могао јевидети тамно море како се доле надима. - Збогом, Елриче. Садаће прави Мелнибонеанац сести на Рубински престо. А, ко зна,можда ћу чак учинити Симорилу својом краљицом? Не би то биопрви случај...

И Елрик осети како се ваља, осети како пада, како додирујеводу, осети како га оклоп вуче ка дну. А Јиркунове последњеречи бубњале су му у ушима као стални шум таласа о златнебокове бојног брода.

43


44


КЊИГА ДРУГА

45


Несигурнији него икад у своју судбину, млади краљ биприморан да у игру уведе и своје мађијске моћи, свестан да језакорачио у нешто што уопште није у складу с његовимпрвобитним представама о томе како жели да живи својживот. Али, сада се ствари морају довести у ред. Он морапочети да влада. Мора постати свиреп. Али, чак и у томеостаће неодлучан.

46


ПЕЋИНЕ КРАЉА МОРА

Елрик је тонуо, очајнички покушавајући да сачува последњидах у себи. Није имао снаге да плива, а тежина оклопа убијала јеи најмању наду да би се могао дићи на површину, да га приметиМагум Колим или неко други од оних који су му још били одани.Урлање у његовим очима постепено избледе у шапат, тако да језвучало као гласови који му говоре, гласови водених елемената скојима је, у младости, био склопио неку врсту пријатељства. Ибол у плућима је нестао, црвена измаглица се развејала сњегових очију, и он је мислио да види лице свог оца, Седрика,Симориле и, за тренутак, Јиркуна. Глупи Јиркун: ма колико сепоносио што је Мелнибонеанац, није имао мелнибонеанскесуптилности. Био је бруталан и непосредан као неки варвариМладог Краљевства, које је презирао. И Елрик у овом тренуткускоро да осети захвалност према свом рођаку. Његов живот јепрестао. Сукоби који су кидали његов дух више га нису мучили.Његова страховања, муке, љубави и мржње, све је то лежало упрошлости а пред њим је био само заборав. Кад је и последњидах напустио његово тело, он се препусти мору: Страаши,Владару Водених Стихија, који је некад био пријатељмелнибонеанског народа. У том тренутку он се сети старебајалице коју су његови преци користили да дозову Страашу.Бајалица дође сама од себе у његов умирући мозак.

Воде мора, живот нам подаристеИ наше млеко и наша мати бејастеУ дане кад су небеса над нама билаПрве бесте и последње бићете.

Владари мора, оци наше крви,Вашу помоћ тражим, вашу помоћ иштем,Ваша со крв је, наша крв со ваша,Ваша крв је крв човека.

Страаша, вечни краљу, вечног мора,Ја помоћ од тебе тражим,Јер твоји и моји вразиНашој судбини би да грозе, море да исуше.

47


48


Речи су имале стари, симболични смисао, или су се односиле нанеки догађај из мелнибонеанске историје о коме чак ни Елрикније читао. Речи су мало значиле Елрику, али их је ипакпонављао док му је тело тонуло све дубље у зелене воде. Чак икад га је тама испунила а његова плућа била пуна воде, речи сушуштале кроз ходнике његовог мозга. Чудно је то било; био јемртав, а ипак је чуо одбрајање.

Изгледало је да је доста времена потрајало док му се очи неотворише и не открише вртлоге воде и у њима огромне, нејаснеприлике које су клизиле ка њему. Смрт је, изгледа, долазиласпоро, а док је умирао, он је сањао. Прилика која је предводилаостале имала је тиркизну браду и косу, бледозелену кожу којакао да је била од самога мора, а кад је говорила глас јој је биокао надолазећа плима. Смешила се на Елрика.

- Страаша одговара на твоје позиве, смртниче. Наше судбинесу повезане. Како да ти помогнем и - помажући теби, дапомогнем себи?

Елрикова уста беху пуна воде, а ипак као да је могао говорити(доказујући тако да је све био сан). Он рече:

- Краљ Страаша. Слике у Дарпутна кули, у библиотеци. Кадсам био дечак видео сам их. Краљ Страаша.

Морски краљ испружи своје морски-зелене руке.- Да. Упутио си нам позив. Теби треба наша помоћ. Ми

поштујемо наш стари савез с твојим народом.- Не. Нисам мислио да те позовем. Позив је дошао сам од себе

у мој умирући дух. Срећан сам ако се удавим, Краљу Страаша.- То не може бити. Ако нас је твој дух позвао, значи да желиш

да живиш. Ми ћемо ти помоћи, без обзира на све.Брада Краља Страаше пливала је по води, а његове дубоке

зелене очи биле су благе, скоро нежне, док је гледао албина.Елрик поново склопи очи.- Ја сањам, - рече. - Заваравам се утваром наде. Осећао је воду

у плућима и знао је да не дише. Било је јасно, дакле, да је биомртав. - Али, - настави он, - ако си стваран, стари пријатељу, иако желиш да ми помогнеш, врати ме у Мелнибоне да сеобрачунам са узурпатором Јиркуном и да спасем Симорилу прено што буде прекасно. Једино што жалим, то су муке које ћеСиморила претрпети ако њен брат постане владар Мелнибонеа.

- Је ли то све што тражиш од водених стихија? КраљСтрааша је изгледао скоро разочаран.

49


- Чак ни то не тражим. Само сам изрекао оно што бих желеокад би све ово била стварност и кад бих стварно говорио, што је,знам, немогуће. Затим додаде: - Сада ћу умрети.

- То не може бити, владару Елриче, јер наше судбине суиспреплетене, а није нам још време да нестанемо. Зато ћу типомоћи, онако како си пожелео.

Елрик је био изненађен оштрином детаља у овој илузији. Онрече самом себи: Каквом суровом мучењу се подвргавам. А садморам себи признати да сам мртав...

- Ти не можеш умрети. Не још.Било је то као да су га нежне руке Краља Мора подигле и

пронеле кроз кривудаве ходнике трепераво ружичастог коралногткива, благо сеновитих, не више под водом.

И Елрик осети како вода нестаје из његових плућа и стомака ион поново поче дисати. Да ли је могуће да је, у ствари, биодоведен до легендарног Простора на коме су живели народиСтихија, до Простора који је пресецао Земљин Простор, и накоме су они проводили највише времена?

У огромној, кружној пећини, која је блистала од ружичастих иплавих бисера, стадоше да се, коначно, одморе. Краљ Мораположи Елрика на под пећине, која као да је била прекривенафиним, белим песком, који и није био песак јер је најпреприањао, а после одскакао од њега при сваком покрету.

Када би се Краљ Страаша покренуо, било би то пропраћеношумом сличном оном кад се вода повлачи по крупном шљунку.Краљ Мора пређе преко белог песка, корачајући према великомпрестолу од млечног жада. Посади се на свој трон, и ослонившизелену главу на своју зелену песницу, гледаше Елрика збуњенимали болећивим погледом.

Елрик је био физички слаб, али могао је дисати. Осећао се каода га је морска вода најпре испунила, а затим очистила,повлачећи се из њега. Осећао је да му је у глави бистро. Сад јевећ био мање сигуран да сања.

- Још увек ми је тешко да схватим зашто си ме спасао, КраљуСтрааша, - мрмљао је с места на коме је лежао на песку.

- Руна. Чули смо је у нашем Простору и дошли. То је све.- Да. Али, потребно је више него то да мађија делује. То су

бајалице, симболи, ритуали свих врста. Раније је увек било тако.- Можда ритуали замењују ону хитну потребу, која би нас

дозвала. Иако кажеш да си желео да умреш, очигледно је да то

50


ниси стварно хтео, јер позив не би био тако јасан и не би настако брзо нашао. Заборави сада то. Кад се одмориш, учинићуоно што си тражио.

Болно, Елрик се диже у седећи положај.- Говорио си раније о "испреплетаним судбинама". Значи ли то

да знаш нешто о мојој судбини?- Мало, мислим. Наш свет стари. Некад су стихије на вашем

Простору биле моћне, и народ Мелнибонеа је делио ту моћ. Алинаша моћ слаби, као и ваша. Нешто се мења. Има наговештајада ће се Владари Виших Светова поново заинтересовати занаш свет. Можда се плаше да их је народ Младих Краљевставазаборавио. Можда народ Младих Краљевстава прети да доведедо новог доба, у коме богови као што сам ја више неће иматиместа. Подозревам да се нешто дешава на Простору ВишихСветова.

- Не знаш ништа више?Краљ Страаша подиже главу и погледа право у Елрикове очи.- Ништа више нема што ти могу рећи, сине мојих старих

пријатеља, сем да ћеш бити срећнији ако се препустиш својојсудбини кад је схватиш.

Елрик уздахну.- Мислим да знам о чему говориш, Краљу Страаша. Трудићу се

да се придржавам твог савета.- А сад, пошто си се одморио, вреле је да се вратиш.Краљ Мора се подиже са свог престола од млечног жада и

заплива ка Елрику, подижући га на своје снажне, зелене руке.- Срешћемо се поново пре но што ти се живот оконча, Елриче.

И запамти да ће наша браћа, Елементи ваздуха и ватре,такође хтети да ти помогну. И, запамти, звери ти такођемогу бити у служби. Немој сумњати у њихову помоћ. Али, чувајсе богова, Елриче, чувај се Господара Виших Светова и запамтида се за њихову помоћ и дарове увек плаћа.

То су биле последње речи које је Елрик чуо да Краљ Мораизговара, пре но што су се поново спустили низ вијугаве тунелеове друге равни, крећући се таквом брзином да Елрик нијемогао разликовати детаље и, повремено, не знајући чак да ли суостали у краљевству Страашином или су се вратили у дубинемора и његовог света.

51


УЗУРПАТОР И УСКРСЛИ ВЛАДАР

Чудни облаци прекривали су небо, и сунце, велико, тешко ицрвено, висило је иза њих. Океан је био црн док су се златнегалије кретале натраг ка својој земљи, испред свога оштећеногкомандног брода Син Пијереја, који се кретао лагано с мртвимробовима и њиховим веслима, са једрима што су у дроњцимависила на катаркама и с људима црним од дима на палубама иса новим владаром на командном мосту оштећеном од битке.Нови владар је био једини раздраган човек у целој флоти - изаиста је био раздраган.

Сада је његова застава, а не Елрикова, заузимала почасноместо, јер он није губио време већ је одмах објавио да је Елрикпогинуо и да је Јиркун сада владар Мелнибонеа.

Јиркуну је ово чудно небо било знак промене, повратка настаре обичаје и стару моћ Острва Змајева. Кад је издаваонаређења, његов глас је био права песма задовољства, и адмиралМагум Колим, који је увек био обазрив са Елриком, а који се садморао повиновати Јиркуновим наређењима, питао се да ли би,можда, било боље да са њим поступи онако како је подозреваода је Јиркун поступио са Елриком.

Дивим Твар се наслонио на ограду свог брода, Терхалијевозадовољство, и обратио пажњу на небо, видећи на њему знакекоби. Јер, он је жалио Елрика, и разматрао могућност осветенад принцом Јиркуном, уколико се покаже да је убио свогрођака да би заузео Рубински престо.

Мелнибоне се појави на видику, силуета кршевитих стена,тамно чудовиште шћућурено покрај мора које дозива сопственупозадину на ватрена уживања своје утробе. Уснули Град, Имрир.Велике литице се помолише из даљина, централна капија наморском лавиринту се раскрили, вода је шљапкала и дахталакад је златни прамци узнемирише и златне лађе беху прогутане умрачним влажним тунелима. Ту су остаци бродова још увекплутали после битке од прошле ноћи, ту су се бледе, надувенелешине још увек могле видети кад их светлост буктшва додирне.Кљунови лађа охоло су вршљали кроз остатке свог плена, алиније било радости на златним ратним бродовима, јер су носиливести о погибији свог старог владара (Јиркун им је испричаошта се догодило). Следеће ноћи, и седам ноћи узастопно, ДивљиПлес ће пунити улице Мелнибонеа. Напици и ситне чини

52


обезбедиће да нико не спава, јер сан је забрањен свакомМелнибонеанцу, младом и старом, док се не ожали стари владар.Голи, Змајски Принчеви тумараће по граду и узимаће свакумладу жену коју нађу, пунећи је својим семеном; јер, таква јетрадиција, ако владар умре да племићи Мелнибонеа морајустворити што више деце аристократске крви. Музичари-робовинарицаће с врха сваке куле. Остали робови биће убијени, а некии поједени. Страшан је то плес Туге, и односи исто толико многоживота колико и рађа. Током тих седам дана једна кула ће битисрушена а друга сазидана и носиће име по Елрику VIII, владаруалбину, који је погинуо на мору, бранећи Мелнибоне од гусара сЈуга.

Погинуо је на мору, а тело му однеше таласи. То није био добарзнак, јер је значило да је Елрик отишао да служи Пијереја,Шаптача-Немогућих Тајни С Пипцима, Господара Хаоса, који јекомандовао флотом Хаоса, мртвим бродовима, мртвимморнарима, који су заувек у његовом ропству - а таква судбинане одговара једном изданку краљевске лозе Мелнибонеа. Ах,жалост ће дуго трајати, мислио је Дивим Твар. Он је волеоЕлрика, иако се понекад није слагао с његовим методамауправљања Острвом Змајева. Потајно ће отићи у ЗмајевеПећине, још ове ноћи, и тамо провести време оплакивања,заједно са уснулим змајевима који су му, после Елрикове смрти,били сада једина љубав. И Дивим Твар онда помисли наСиморилу, како очекује Елриков повратак.

Бродови почеше да се разазнају у сумраку вечери. Бакље имангали већ су горели на кејовима Имрира, који беху пусти, семмале групе око кочије која се налазила на крају централног мола.Хладан ветар је дувао. Дивим Твар је знао да то принцезаСиморила, са својом гардом, чека флоту.

Иако је командни брод био последњи који је пролазио крозлавиринт, остали бродови морали су сачекати да се он, први,правилно постави уз бок. Да то није било у складу са захтевиматрадиција, Дивим Твар би напустио свој брод и отишао даразговара са Симорилом, да је отпрати са кеја и да јој каже свешто је знао о околностима Елрикове смрти. Али, то је билонемогуће. Чак и пре но што је брод Терхалијево задовољствобацио сидро, главни мостић са Сина Пијереја био је спуштен икраљ Јиркун, сав надувен од поноса, силазио је дигнутих рукуда поздрави сестру која се могла видети да, чак и сада, погледом

53


претражује палубе бродова тражећи да угледа свог вољеногалбина.

Одједном Симорила схвати да је Елрик мртав и посумња да јеЈиркун, на неки начин, одговоран за његову смрт. Или једозволио да га банда јужњачких пљачкаша одвуче, или је нанеки начин успео да га сам убије. Она је познавала свог брата ипрепознала је његов израз лица. Био је задовољан собом, као иувек кад би успео у некој врсти преваре. Бес испуни њене сузнеочи, и она забаци главу и повика у злокобно небо, с облацимакоји су се вукли:

- О-ох! Јиркун га је уништио.Њена стража се збуни. Капетан проговори забринуто:- Госпо?- Мртав је, а мој брат га је убио. Ухвати ми принца Јиркуна,

капетане. Уби ми принца Јиркуна, капетане.Нерадо, капетан спусти десну руку на држак мача. Један

млади борац, нестрпљивији од њега, извуче мач из корица,гунђајући:

- Ја ћу га убити, принцезо, ако је то твоја жеља. Млади ратникје волео принцезу снажном, неизрецивом силином.

Капетан га упозори погледом, али млади борац оста слеп зањега. Још двојица извукоше мачеве из корица док је Јиркун,огрнут црвеним плаштом и са змајевом челенком на којој сезадржавао одбљесак ватре са бакљи што су се димиле на ветру,прилазио и викао:

- Сад је Јиркун владар.- Не, - врисну Симорила. - Елриче! Ох, Елриче! Где си?- Служи свог новог господара, Пијереја Хаоса. Његове мртве

руке чисте Хаосов брод, његове мртве очи не виде ништа.Његове мртве уши чују само звиждук Пијерејових удараца, ањегово мртво тело се грчи осећајући само неземаљске ударце.Елрик је потонуо у свом оклопу на дно мора.

- Убицо! Издајниче! - зајеца Симорила.Капетан, који је био практичан човек, рече борцима у пола

гласа:- Мачеве у корице и поздравите свога новог владара!Само млади борац из гарде, који је волео Симорилу, не

послуша га.- Али, он је убио краља. Моја господарица Симорила тако

каже.

54


- Па шта онда? Он је сада краљ. Клекните или ћете бити утрену мртви.

Млади ратник дивље крикну и скочи на Јиркуна, који одступиуназад покушавајући да ослободи руке од крила огртача. Овоније очекивао.

Али капетан искочи са исуканим мачем и сасече младића који,полу-окренут, само зевну и паде пред Јиркунове ноге.

Овај капетанов гест беше потврда његове праве моћи, иЈиркун скоро зажмире од задовољног осмеха док је с висинегледао мртво тело. Капетан се спусти на једно колено, с крвавиммачем још увек у руци.

- Мој владару, - рече он.- Показао си праву верност, капетане.- Веран сам Рубинском престолу.- Баш тако.Симорила се тресла од туге и беса, али њен бес је био немоћан.

Знала је да нема пријатеља.Церећи се, краљ Јиркун стаде пред њу. Испружио је руку и

миловао њен врат, образ, усне. Пустио је да му рука падне нањене груди:

- Сестро, - рече он, - ти си сада потпуно моја.И сада, друго тело, Симорилино, паде пред његове ноге.

Онесвестила се.- Подигните је, - рече Јиркун војнику из гарде. - Однесите је

натраг у њену кулу и постарајте се да тамо и остане. Двастражара ће је стално чувати, морају је посматрати и унајинтимнијим њеним тренуцима, јер она би могла коватизаверу против Рубинског трона.

Капетан се поклони и даде знак својим људима да послушајукраља.

- Да, мој господару. Биће извршено.Јиркун се окрете и погледа тело мртвог војника.- А њиме нахраните њене робове вечерас, тако да је он може и

надаље служити, насмеши се он.Капетаново се лице такође развуче у осмех, схвативши шалу.

Био је задовољан што поново имају правог краља у Мелнибонеу.Владара који је умео да се понаша, да правилно поступа снепријатељем и да прима непоколебљиву лојалност као нешто нашта има права. Капетан замисли дивна, ратничка времена којапредстоје Мелнибонеу. Златни ратни бродови и борци Имрира

55


могу опет кренути у бој и утеривати у варваре слатко изадовољавајуће осећање страха. И, у машти, капетан већ видесебе како плени блага Лормира, Аргимилијара и Пикараида,Илмиора и Јадмара. Могао би бити наименован и за гувернера,рецимо, Острва Пурпурних Градова. Какво изобиље мука бисмислио за те побуњене господаре с мора, нарочито за војводуСмиоргана Ћелавог, који већ покушава да своје острво учиниривалом Мелнибонеа у поморској трговини. Док је пратиобеживотно тело Симорилино натраг у кулу, капетан га погледа иосети како страст у њему расте. Јиркун ће га наградити заверност, бесумње. Упркос хладном ветру, капетан се почезнојити од замишљеног задовољства. Он лично ће чуватипринцезу Симорилу. Уживаће у томе.

Марширајући на челу своје армије, Јиркун се шепуриоприлазећи Кули од д'Арпутне, кули владара, и Рубинскомпрестолу у њој. Понашао се као да не примећује носиљку која мује била принета и ишао пешке, тако да је могао уживати усваком, најсићушнијем тренутку свог тријумфа. Приближавао секули, високој кули окруженој другим кулама у центру Имрира,као да иде вољеној жени. Приближавао јој се одмерено и безжурбе, јер је знао да је његова.

Обазрео се око себе. Његова војска марширала је за њим.Магум Колим и Дивим Твар су водили армију. Људи су сескупљали у кривудавим улицама и дубоко се клањали. Робови сусе бацали ничице на земљу. Чак и натоварене животиње сунатерали да поклекну док је он пролазио. Јиркун је скоро могаоосетити укус моћи, као неко ко проба сочну воћку. Дубоко јеувлачио ваздух у плућа. Чак је и ваздух био његов. Цео Имрир јебио његов. Цео Мелнибоне. Ускоро ће цео свет бити његов. Свеће он то растурити. И те како ће растурити. Велики страх ћебити поново враћен свету, обиље страха! У екстази, скоро слепо,краљ Јиркун уђе у кулу. Оклевао је пред великим улазом упрестону дворану. Дао је знак да се врата отворе, и док су сеотварала он је намерно уживао у сваком детаљу појединачно.Зидови, заставе, трофеји, галерије, све је то било његово.Престона дворана је тренутно била празна, али ускоро ће је ониспунити бојама и прославама и правим мелнибонеанскимзабавама. Исувише дуго крв није окадила ваздух ове територије.Пустио је да му очи лутају степеницама које воде до Рубинскогпрестола, али, пре но што је погледао у њега, зачувши Дивим

56


Твара иза себе, његове очи се дигоше до престола а уста му сеопустише од изненађења.

- Привиђење!- Привиђење! - рече Дивим Твар са извесним задовољством.- Хуљење! - повика краљ Јиркун, затетуравши се унапред,

прстом показујући на прилику која је, одевена и с капуљачом наглави, непомично седела на Рубинском престолу.

- Мој је! Мој!Прилика није одговарала.- Мој је! Одлази! Престо припада Јиркуну. Јиркун је сада краљ.

Шта си ти? Зашто ме тако ометаш?Капуљача паде уназад, и као кост бело лице се откри,

уоквирено лепршавом млечно белом косом. Гримизне очи хладносу гледале на сподобу која је врискала и тетурала се идући премањему.

- Ти си мртав, Елриче. Ја знам да си мртав.Прилика није одговарала, али танак осмех развуче јој усне.- Ти ниси могао преживети. Удавио си се. Не можеш се

вратити. Пијереј је власник твоје душе.- Има и других владара над морем, - рече прилика на

Рубинском престолу. - Зашто си ме убио, рођаче?Јиркуна радост беше напустила, а уместо ње јавише се страх и

забуна.- Зато што је моје право да владам! Јер ти ниси био довољно

јак, довољно непоштен, довољно духовит...- То ти није најбоља шала, рођаче.- Одлази! Одлази! Одлази! Нећу дозволити да ме истисне нека

утвара. Мртви краљ неће владати Мелнибонеом.- Видећемо, - рече Елрик, дајући знак Дивим Твару и његовим

војницима.

57


ПРАВДА ПО МЕРИ ТРАДИЦИЈЕ

- А сада ћу заиста владати онако како си ти желео да владам,рођаче. Елрик је посматрао како војници Дивим Твара окружујунесуђеног узурпатора и како му, шчепавши га за руке, одузимајуоружје.

Јиркун је дрхтао као уловљени вук. Окретао се око себе као дасе нада да ће наћи подршку међу окупљеним ратницима, алиони су му узвраћали поглед, било незаинтересовано било сотвореним презиром.

- А ти ћеш, принче Јиркуне, бити први који ћеш окуситиплодове моје нове владавине. Јеси ли задовољан?

Јиркун обори главу. Дрхтао је. Елрик се насмеја.- Говори, рођаче.- Нека те Ариох и Војводе Пакла муче целу вечност, - урлао је

Јиркун, забацивши главу уназад, док су му дивље очи колутале аусне се грчиле:

- Ариоху! Ариоху! Прокуни овог слабог албина! Ариоху! Уништига или ћеш угледати пропаст Мелнибонеа!

Елрик настави да се смеје.- Ариох те не чује. Хаос је сада без власти на земљи. Потребна

је већа мађија од твоје да дозове господаре Хаоса да ти помогну,као што су помагали нашим прецима. А сада, Јиркуне, реци мигде је госпа Симорила?

Али Јиркун је био поново запао у тупо ћутање.- Она је у својој кули, мој господару, - рече Магум Колим.- Једна Јиркунова креатура ју је тамо однела, - рече Дивим

Твар. - Капетан Симорилине сопствене гарде, убио је борца којије покушао да заштити своју господарицу од Јиркуна. Могуће једа је и принцеза Симорила у опасности, мој господару.

- Онда похитај у кулу. Узми људе са собом. Доведи Симорилу икапетана њене страже к мени.

- А Јиркун, мој господару? - упита Дивим Твар.- Нека остане овде док му сестра не дође.Дивим Твар се наклони и, одабравши групу војника, напусти

престону дворану. Сви приметише да је корак Дивим Твара биолакши а његово лице мање суморно него кад је улазио у дворану,следећи принца Јиркуна.

Јиркун исправи главу и погледа по дворани. За тренутак је

58


изгледао као патетично и збуњено дете. Све црте мржње и бесанестале су и Елрик осети да симпатије према његовом рођакурасту у њему. Али, овог пута, Елрик потисну то осећање.

- Буди захвалан, рођаче, што си неколико часова био потпуномоћан, што си уживао у власти над целим народом Мелнибонеа.

Јиркун изусти слабим, збуњеним гласом:- Како си се спасао? Ниси имао времена за мађију, ни снаге за

њу. Једва си могао покретати удове, а твој оклоп те је мораовући дубоко на дно мора, док се не удавиш. Није право, Елриче.Требало је да се удавиш.

Елрик слеже раменима.- Имам пријатеље у мору. Они препознају моју краљевску крв и

моје право да владам, макар то и не био случај с тобом.Јиркун покуша да прикрије запањеност. Очигледно се његово

поштовање према Елрику повећало, као и неутажива мржњапрема албиноидном владару.

- Пријатеље?- Да, - рече Елрик с једва приметним осмехом.- Али, ја... мислио сам да си се зарекао да нећеш користити

своју чаробњачку моћ.- Али, ти си сматрао да је за мелнибонеанског владара

неприкладно да се на то зарекне, зар не? Па, слажем се с тобом.Видиш, Јиркуне, победио си, ипак.

Јиркун је жмиркао у Елрика, као да покушава да откријетајни смисао иза његових речи.

- Вратићеш Господаре Хаоса?- Ни један чаробњак, ма колико моћан, не може дозвати

Господаре Хаоса или Господаре Закона, ако они то не желе. Тознаш. То мораш знати, Јиркуне. Зар ниси и сам покушавао? АлиАриох није дошао, зар не? Да ли ти је донео поклон који ситражио - два црна мача?

- Зар знаш?- Не, али сам погодио. Сад знам.Јиркун покуша да говори али његов глас се није уобличавао у

речи, тако је остао разјарен. Уместо тога, пригушено стењањеизби из његовог грла док се, неколико часака, копрцао у рукамастраже.

Дивим Твар се врати са Симорилом. Девојка је била бледа, алисе смешила. Утрча у престону дворану:

- Елриче!

59


- Симорила! Је ли ти учињено какво зло?Симорила погледа покуњеног капетана своје гарде, који је био

доведен с њом. Израз гађења искриви њене лепе црте. Ондаблаго али одлучно затресе главом.

- Не. Ништа ми није учињено.Капетан Симорилине гарде се тресао од страха. Гледао је

молећиво у Јиркуна, као да се нада да ће његов сабрат-затвореник моћи да му помогне. Али Јиркун је и даље зурио упод.

- Приведите га ближе. Елрик показа на капетана гарде. Човекадовукоше до подножја степеница које су водиле ка трону одрубина. Јечао је.

- Како си ти јадан издајник, - рече Елрик. - Јиркун је бар имаохрабрости да покуша да ме убије. Његове амбиције су билевелике. Твоје амбиције су биле само да постанеш једна одњегових омиљених псина. И тако си издао своју господарицу иубио сопственог борца. Како се зовеш?

Човек је имао тешкоће да проговори, и на крају промрмља:- Валхарик, тако се зовем. Шта сам могао учинити? Ја служим

Рубинском престолу, ма ко био на њему.- И тако издајник тврди да је дело починио из оданости. Ја не

мислим тако.- Јесте, господару, јесте, - цвилио је капетан. Пао је на колена.

- Убиј ме брзо. Немој ме више кажњавати.Елриков први порив беше да га послуша, али погледа Јиркуна

и сети се Симорилиног израза кад је погледала стражара. Знао једа је сад тренутак који треба да искористи, узимајући капетанаВалхарика за пример. И он затресе главом:

- Не. Казнићу те више. Вечерас ћеш умрети овде, прематрадицији Мелнибонеа, док племићи буду уживали у гозбипрослављајући нову еру моје владавине.

Валхарик поче јецати. Онда престаде, лагано се диже на ноге,поново Мелнибонеанац. Дубоко се поклони и повуче натраг,предавши се у руке стражара.

- Морам размотрити начин на који ћеш делити судбину с онимкога си желео да служиш, продужи Елрик. На који начин јеубијен млади ратник, који је желео да заштити Симорилу?

- Убио сам га својим мачем. Посекао га. Био је то чист ударац.Само један.

- А шта је било с телом?

60


- Принц Јиркун ми је рекао да нахраним робове принцезеСимориле.

- Разумем. Врло добро, принче Јиркуне, можеш нам сепридружити на гозби вечерас, док нас капетан Валхарик будезабављао својим умирањем.

Јиркуново лице беше бледо скоро као Елриково.- Како то мислиш?- Парчићи меса капетана Валхарика, које ће Доктор Џест

исећи с његових удова, биће месо којим ћеш се гостити. Можешнам дати упутства како желиш да капетаново месо будеприпремљено. Не очекујемо, ипак, да га једеш сирово, рођаче.

Пошто је чуо своју судбину, капетан Валхарик врисну од ужасаи очајно погледа Јиркуна, као да је несуђени узурпатор већкушао његово месо. Јиркун покуша да се окрене, док су му серамена тресла.

- А то ће бити тек почетак, - настави Елрик. - Гозба ће почетиу поноћ. До тог доба, затворите Јиркуна у његову кулу.

Пошто су принц Јиркун и капетан Валхарик одведени, ДивимТвар и принцеза Симорила приђоше и стадоше крај Елрика,који је био утонуо у свој велики престо и гледао горко у даљину.

- Била је то разборита немилосрдност, - рече Дивим Твар.- То су обојица заслужили, - додаде без оклевања Симорила.- Да, - мрмљао је Елрик. - То је оно што би мој отац учинио. То

је оно што би Јиркун учинио, да су нам улоге замењене. Ја самоследим традицију. Не претварам се више да сам свој човек.Остаћу овде до своје смрти - у клопки, на Рубинском престолу,служећи том престолу као што је Валхарик тврдио да му служи.

- Зар ниси могао убити двојицу - брзо? - упита Симорила. - Тизнаш да не молим за свог брата, зато што ми је брат. Мрзим гавише од свих. Али, то те може уништити, Елриче, ако идеш докраја у свом плану.

- Па шта онда? Нека ме уништи. Нек постанем продужетаксвојих предака, лишен размишљања. Лутка која игра на врпцистарој десет хиљада година, а повлаче је духови и успомене.

- Како би било да мало одспаваш... - предложи Дивим Твар.- Нећу спавати, осећам, многе ноћи после ове. Али твој брат

неће умрети, Симорила. После казне, пошто поједе месокапетана Валхарика, послаћу га у изгнанство. Поћи ће у МладаКраљевства сам и неће му бити дозвољено да узме са собом својемађијске књиге. Мора се снаћи како зна у варварским земљама.

61


То није сувише строга казна, мислим.- Сувише је блага, - рече Симорила. - Биће најбоље да га

убијеш. Пошаљи војнике одмах. Не дај му времена да правипланове.

- Не плашим се његових планова. Елрик се уморно диже. - Асад, волео бих да ме обоје оставите на сат-два, пре но што гозбапочне. Морам да размислим.

- Вратићу се у своју кулу и припремити се за вечерас, - речеСиморила. Она лако пољуби Елрика у бледо чело. Он погледанагоре, испуњен љубављу и нежношћу према њој. Затимиспружи руку и додирну јој косу и образ.

- Запамти да те волим, Елриче, - рече она.- Побринућу се да будеш безбедно отпраћена до куле, - рече

Дивим Твар. - И мораш изабрати новог заповедника страже.Могу ли ти помоћи у томе?

- Бићу ти захвална, Дивим Тваре.Напустише Елрика, који остаде на Рубинском престолу

гледајући у празно. Рука коју је с времена на време дизао досвоје бледе главе подрхтавала је мало, и сада се патња огледала уњеговим чудним, гримизним очима.

Нешто доцније, диже се са Рубинског престола и пође лагано,оборене главе, до својих одаја, праћен стражом. Оклевао је предвратима која су водила ка степеницама до библиотеке.Инстинктивно је тражио заборава и утехе од извесног сазнања,али, у овом часу, изненада је осетио мржњу према својимкњигама и свицима. Кривио их је за своје смешно поштовање"морала" и "правде", кривио их за осећај кривице и очајања којига је испунио као резултат одлуке да се понаша како се очекујеод мелнибонеанског владара. И тако, он прође покрај вратабиблиотеке и продужи у своје одаје, али чак му се ни оне саданису свиђале. Биле су строге и аскетске. Нису биле намештенепо луксузном укусу Мелнибонеанаца (чији изузетак је био његовотац), који су уживали у богатој мешавини боја и необичнихшара. Мораће их изменити што пре. Препустиће се духовимакоји њиме владају. Неко време је ишао из собе у собу,покушавајући да ућутка онај део себе који је захтевао да будемилостиван према Валхарику и Јиркуну - да их убије и ништавише, или, још боље, да их пошаље у изгнанство. Али сад је билонемогуће изменити одлуку.

Коначно се спусти на лежај крај прозора, који је гледао на цео

62


град. Небо је још увек било пуно немирних облака, али сада секроз њих просијавао месец, као жуто око нездраве животиње.Као да је буљило у њега пуно извесне тријумфујуће ироније,уживајући у поразу његове савести. Елрик сакри главу у шаке.

Доцније, његове слуге дођоше да најаве да се дворани скупљајуза свечану гозбу. Дозволио је да га обуку у његову жутудржавничку одећу и да положе змајеву круну на његову главу, аонда се вратио у престону дворану где га поздравишегромогласном добродошлицом, срдачнијом од сваке другераније. Примио је поздрав, а затим се сместио на Рубинскипресто, гледајући преко дугих столова што су испуњавалипросторију. Један сто је донет и постављен пред њим. Двадодатна седишта су принета за Дивим Твара и Симорилу, даседну крај њега.

Али Дивим Твар и Симорила нису још били стигли, а ниједоведен ни издајник Валхарик. А где је Јиркун? Требало би да суу средишту одаје - Валхарик у ланцима, а Јиркун покрај њега.Доктор Џест је био ту, грејући мангал на коме се одмаралањегова посуда за кување, опробавајући и оштрећи своје ножеве.Одаја је била испуњена узбуђеним разговорима дворана, који суочекивали да забава почне. Већ је и храна била унета, иако никоније смео јести пре но што јело окуси владар.

Елрик даде знак вођи своје гарде:- Да ли су принцеза Симорила или господар Дивим Твар стигли

у кулу?- Не, мој господару.Симорила је ретко каснила, а Дивим Твар никада. Елрик се

намршти. Можда нису били одушевљени забавом?- А шта је са затвореницима?- По њих је послато, господару.Доктор Џест диже поглед у ишчекивању, а његово танко тело

било је напето од ишчекиваног узбуђења.А онда Елрик зачу неку буку, поврх жагора разговора. Неко

јаукање, које се чуло свуда око куле. Он диже главу и почепажљиво ослушкивати.

И други су сад већ чули. Престали су да разговарају и почешеи сами пажљиво да ослушкују. Ускоро цела одаја остаде утишини, а јечање се појача.

Онда се, изненада, врата престоне дворане ишром отворише,а на њима се указа Дивим Твар, дахћући и крвав. Одећа му је

63


била сва исечена, а тело зјапило у ранама. За њим у одају уђемагла - вртложна магла тамно пурпурне и непријатно плаве боје,и управо је та магла јечала.

Елрик скочи са престола и одгурну сто у страну. Прескочистепенице у трку, журећи ка свом пријатељу. Јечећа магла се идаље увлачила у одају, као да жели да дохвати Дивим Твара.

Елрик узе пријатеља у наручје.- Дивим Тваре! Каква је ово мађија?- Јиркунова мађија. Он је призвао јечућу маглу да му помогне

у бежању. Покушао сам да га пратим док је бежао кроз град, алиме је магла прогутала и изгубио сам свест. Пошао сам у његовукулу да доведем њега и његовог сукривца овамо, али мађија јевећ била припремљена.

- Симорила? Где је она?- Одвео је. С њим је. Валхарик је такође с њим, као и стотину

ратника који су му потајно били одани.- Онда га морамо гонити. Брзо ћемо га ухватити.- Ништа не можеш учинити против ове јечеће магле. А-а-х! Ево

долази!И заиста, магла је почела да их окружује. Елрик покуша да је

одагна машући рукама, али она се густо склопи око њега и њенотужно јечање испуни му уши, а грозне и неподношљиве бојезаслепише му очи.

Покушао је да потрчи кроз њу, али она је остајала уз њега. Итада му се учини да чује речи усред јечања.

- Елрик је слаб. Елрик је луд. Елрик мора умрети.- Доста тога, - повика. Ударио је о нечије тело и пао на колена.

Почео је бауљати, очајнички зурећи кроз маглу. Сад су се лицаразазнавала у магли - ужасна лица, чак и у најужаснијимморама није видео страшнија.

- Симорила, повиче, Симорила!Једно од лица постаде лице Симорилино - Симориле која се

церила на њега и исмејавала га, и чије лице постепено постајашесве старије, док није коначно угледао прљаву бабускеру, илобању на којој је месо трунуло. Он затвори очи, али сликаостаде.

- Симорила, - шаптао је глас. - Симорила.И Елрик осети све већу слабост, док је постајао све очајнији.

Звао је Твара, али чуо је само искривљени одјек његовог имена,као раније Симорилиног. Затворио је уста и, пузећи, покушао да

64


се ослободи јечеће магле. Али сати као да су пролазили докјечање не пређе у цвиљење, а цвиљење у танке гласове, и онпокуша да се дигне отварајући очи. Али му се онда ногесаплетоше и он паде на први степеник који је водио каРубинском престолу. И опет је пренебрегао Симорилин савет увези с њеним братом - и опет је она била у опасности. Елриковапоследња мисао беше једноставна:

"Нисам способан да живим", мислио је.

65


ДОЗИВАЊЕ ВЛАДАРА ХАОСА

Чим се опоравио од ударца који га је онесвестио, тако да јеизгубио још више времена, Елрик посла по Дивим Твара. Био јенестрпљив да чује најновије вести. Али Дивим Твар није имаоништа да му саопшти. Јиркун је позвао у помоћ чаролију, да гаослободи, и чаробну помоћ да омогући његов бег.

- Мора да је имао чаробна средства да напусти острво, јербродом није могао отићи, - рече он.

- Мораш разаслати потере, рече Елрик. Пошаљи хиљадуодреда, ако је потребно. Пошаљи сваког појединог човека изМелнибонеа. Потруди се да разбудиш змајеве, како бисмо моглида их употребимо. Опреми златне ратне бродове. Прекри светнашим људима, ако је неопходно, али нађи Симорилу.

- Све сам то већ учинио, - одговори Дивим Твар, - али ипакнисам нашао Симорилу.

Месец дана је прошло и имрирски ратници су промарширалии пројахали кроз Млада Краљевства, скупљајући гласове освојим одбеглим сународницима.

Бринуо сам више о себи него о Симорили и звао сам то"моралношћу", мислио је албино. Искушавао сам својуосетљивост, а не савест.

И други месец је прошао, и имрирски змајеви полетеше небомИстока и Запада, Севера и Југа, али иако су летели прекопланина, мора, тврђава, равница, и нехотице уносећи страх итрепет у многи град, нигде нису нашли ни трага од Јиркуна ињегове банде.

Јер, коначно, човека можеш ценити само по његовимпоступцима, мислио је Елрик. Гледао сам на оно што самурадио а не на оно што сам намеравао да урадим, или што саммислио да бих желео да урадим, и оно што сам урадио углавномје било луцкасто, рушитељско и без много смисла. Јиркун је биоу праву што ме је презирао и зато сам га толико и мрзео.

И четврти месец је дошао, имрирске лађе једнако су сезаустављале у удаљеним лукама, а имрирски морнари још су сераспитивали код других путника и истраживача о Јиркуну. АлиЈиркунова чаролија била је тако моћна, да га нико није видео,нити се сећао да га је видео.

Сад морам размотрити могуће последице свих ових мисли,

66


рече Елрик самоме себи.Уморни, најхитрији војници већ су се враћали у Мелнибоне,

носећи своје некорисне вести. И како је вера нестајала а надабледила, Елрикова одлучност је бивала све већа. Ојачао јефизички и психички. Експериментисао је са новим лекаријамакоје би повећале његову енергију, а не само допуниле енергијукоју није делио с другим људима. Много је читао у библиотеци,иако је сада читао само извесне књиге о мађији, а и њих јепрочитавао много пута узастопце.

Ови приручници о мађији били су писани на УзвишеномГовору Мелнибонеа - старинском језику чаробњаштва, путемкога су се Елрикови преци могли споразумевати санатприродним бићима које су призивали. И, на крају, Елрик јебио задовољан што их је потпуно схватио, иако је оно што јепрочитао претило да га омете у садашњем правцу његовогделања. А кад је био задовољан - јер опасности од погрешногтумачења последица ствари описаних у тим књигама биле бикатастрофалне - преспавао би по три ноћи у дубоком сну безснова.

Најзад, Елрик је био спреман. Наредио је да се сви робови ислуге удаље из његових одаја. На врата је поставио стражаре санаређењем да не смеју пустити никога, ма како хитан биоразлог. Рашчистио је једну велику просторију и уклонио савнамештај, тако да је била потпуно празна. Остала је само једнакњига о мађији коју је поставио у само средиште собе. Онда јесео крај књиге и почео размишљати.

Када је протекло више од пет сати, у таквом размишљањуЕлрик узе четку и посуду с бојом те поче исписивати позидовима и по поду сложене симболе, од којих су неки билитолико компликовани да је изгледало да нестају, под углом, наповршини на којој су били исписани. На крају је и то билоготово, и Елрик се простре у сам центар једне велике руне,лицем надоле, једном руком на књизи, а другом (с Акториосомна њој) длана испруженог надоле. Месец је био пун. Један траксветлости паде директно на његову главу, претварајући му косуу сребро. И тад Призивање поче.

Елрик посла свој ум у кривудаве тунеле логике, прекобескрајних поља идеја, кроз планине симболике и бескрајневасионе замењивих истина; слао је свој дух све даље и даље, идок је одлазио он му придружи и речи које су клизиле с његових

67


грчећих усана - речи које би мало његових савременика моглоразумети, иако би и сам њихов звук следио крв у жилама свакогко их чује. Његово се тело надимало док се трудио да га задржиу првобитном положају, а с времена на време му се отималојечање. Кроз све то речи су се стално пробијале.

"Ариох" беше једна од тих речи.Ариох, демон - заштитник Елрикових предака; један од

најмоћнијих међу Војводама Пакла, називан и Витезом Мачева,Господарем Седам Тмина, Владарем Вишег Пакла и многимдругим именима.

- Ариоче!Ариоха је дозивао и Јиркун, тражећи од Господара Хаоса да

прокуне Елрика. Управо је Ариоха звао Јиркун да му помогне дасе дочепа Рубинског престола. Ариох је био познат као ЧуварДва Црна Мача - познатих по својој неземаљској изради ибескрајној моћи, а руковали су њима, некада давно, владариМелнибонеа.

- Ариоче! Позивам те.Руне, ритмичке и искидане, извијале су се из Елриковог грла.

Његов ум је досегнуо Простор на коме је боравио Ариох. Сада јетражио Ариоха лично.

- Ариоче, Елрик од Мелнибонеа те позива.Елрик угледа једно око које га је гледало одозго. Око је лебдело,

спојило се с другим. Два ока су га сада посматрала.- Ариоче! Мој Господару Хаоса! Помози ми.Очи зажмирише и нестадоше.- Ох, Ариоче! Дођи ми. Дођи ми. Помози ми и служићу ти.Нека силуета која није имала људске облике окрете се, све док

коначно једна црна глава без лица није гледала доле ка Елрику.Ореол од црвене светлости блистао јој је око главе.

А онда и то нестаде.Исцрпљен, Елрик пусти да лик избледи. Његов ум је трчао по

простору овом, оном, редом. Усне му нису више певале руне иимена. Лежао је исцрпљен на поду одаје, неспособан да сепокрене, у потпуној тишини.

Био је сигуран да није успео.Неки тихи шум се зачу. С болом, Елрик подиже уморну главу.Једна мува је ушла у собу. Зујала је около насумце, као да

прати облике руна које је Елрик још недавно исписао.Мува се прво смести на једној а онда на другој руни.

68


69


"Мора да је ушла кроз прозор", помисли Елрик. Нервирало га јешто га омета, али, ипак, био је и фасциниран њоме.

Мува се најзад скраси на Елриковом челу. Била је то великацрна мува, и њено зујање је било гласно, непристојно. Трљала јесвоје задње ноге једну о другу, и као да је посебно интересујеЕлриково лице ходала је по њему. Елрик се стресе, али није имаоснаге да је убије. Кад је стигла у његово видно поље, поче јепосматрати. И кад није могао да је види, осећао је њене ножицекако прелазе преко сваког милиметра његовог лица. Ондаодскочи и полете, још увек гласно зујећи, у највећој близиниЕлриковог носа. Тад Елрик виде мувине очи и препозна нешто уњима. Биле су то очи - а ипак не очи - друтог Простора.

И, полако, њему постаде јасно да та мува није обични инсект.Имала је црте које су, на неки начин, биле донекле људске.

Мува му се смешила.Из његовог стегнутог грла и раздвојених усана Елрик је успео

да исцеди само једну реч:- Ариох?И један диван младић стајаше сада тамо где је мува лепршала.

Дивни младић проговори дивним гласом - меким исимпатичним, а ипак мужевним. Био је одевен у нешто што јеличило на драги камен у течном стању а ипак није засењивалоЕлрика, јер као да светлост није излазила из одеће. Витак мачбио му је за појасом, а на глави није носио кацигу већ самовенац од црвене ватре. Очи су му биле паметне и старе и кад бисе погледале изблиза могло се видети да садрже у себи старо ипоуздано зло.

- Елриче.Било је то све што је младић изустио, али то је тако оживело

Елрика да се могао придићи на колена.- Елриче.Сада је Елрик већ могао устати. Био је пун енергије. Младић је

био виши од Елрика. Гледао је одозго на владара Мелнибонеа исмешио се исто онако као мува малочас.

- Само ти можеш служити Ариоха. Одавно нисам позиван уовај Простор, али пошто сам ту, помоћи ћу ти, Елриче. Постаћутвој заштитник. Штитићу те и дати ти снагу и извор снаге, иакоћу ја бити господар а ти роб.

- Како ти морам служити, Ариоче? - питао је Елрик,начинивши надземаљски напор да овлада собом, јер је био

70


испуњен ужасом због оног што су могле значити Ариохове речи.- Служићеш ми служећи себи, за сада. Доцније, доћи ће време

кад ћу те позвати да ми служиш и на друге, посебније начине,али за сада мало тражим од тебе, осим да се закунеш да ћеш мислужити.

Елрик је оклевао.- Мораш ми се заклети, - рече Ариох разложно, - иначе ти не

могу помоћи у случају твог рођака Јиркуна и његове сестреСимориле.

- Заклињем се да ћу ти служити, - рече Елрик. Његово телопреплави ватра заноса и он задрхта од радости, падајући наколена.

- Онда ти могу рећи да ме, с времена на време, можешпозвати у помоћ, и ја ћу доћи ако ти је помоћ заиста потребна.Доћи ћу било у ком облику, или без облика, ако то будепогодније. А сада ми можеш поставити само једно питање, прено што одем.

- Потребан ми је одговор на два питања.- На твоје прво питање не могу одговорити. Нећу одговорити.

Мораш прихватити да си ми се заклео да ћеш ми служити. Нећути рећи каква те будућност чека. Али не треба да се плашиш акоме добро служиш.

- Онда, моје друто питање гласи: Где је принц Јиркун?- Принц Јиркун је на југу, у једној варварској земљи. Мађијом,

бољим оружјем и интелигенцијом успео је да победи два мањанарода, од којих се један зове Оин, а други Ју. И сада онобучава људе Оина и Јуа да марширају на Мелнибоне, јер зна даси разредио своје снаге трагајући за њим.

- Како се сакрио?- Није се сакрио. Али успео је да дође до огледала Сећања - то

је једно чаробно средство које је успео да открије уз помоћчаролија. Они који се огледају у њему изгубе памћење. Огледалочува милионе успомена: сећања свих оних који су се у њемуогледали. Зато сви који случајно наврате у Оин и Ју морају допрестонице путовати морем, и тако наилазе на Огледало које ихпримора да забораве да су видели принца Јиркуна и његовеИмрирце. То је најбољи начин да се остане неоткривен.

- Заиста јесте. Елрик састави обрве. - Можда би зато билопаметно размотрити могућност уништења тог Огледала. Али,шта би се онда догодило, питам се?

71


Ариох диже своју лепу руку.- Иако сам одговорио на низ питања која су, могло би се рећи,

део истог питања, нећу ти даље одговорити. Било би у твоминтересу да уништиш Огледало, али било би боље размотритиначине обрнутог коришћења његовог дејства, јер оно, подсећамте, садржи мноштво сећања, од којих су нека зоборављена већхиљадама година. Сад морам ићи. А ти мораш поћи у земље Оини Ју, које леже неколико месеци путовања одавде, према југу,далеко иза Лормира. Најбоље се може стићи донде Бродом-који-плови-и-по-Мору-и-по-Суву.

И мува зазуја кратко на зиду, пре но што нестаде.Елрик пожури из собе, дозивајући робове.

72


БРОД-КОЈИ-ПЛОВИ-И-ПО-МОРУ-И-ПО-СУВУ

- А колико змајева још увек спава у пећинама?Елрик је ходао по галерији која је гледала на град. Било је

јутро, али сунце није пробијало сиве облаке који су висили нисконад кулама Уснулог Града. Живот Имрира наставио сенепромењен у овим улицама доле, сем што је била одсутнавећина војника који се још нису вратили са свог бесплодногтрагања, а неће се ни вратити још за неколико месеци.

Дивим Твар се наслонио на парапет галерије, слепо зурећи наулицу. Лице му је било уморно, а руке прекрштене на грудимакао да жели да сачува мало преостале снаге.

- Можда два. Требаће много да их пробудимо, а и онда сумњамда нам могу бити од користи. Какав је то Брод-који-плови-и-по-Мору-и-по-Суву, о коме је говорио Ариох?

- Читао сам о њему и раније - у Сребрној Књизи Мађије идругим књигама. То је чаробан брод. Употребио га је једанмелнибонеански херој. још пре но што је Мелнибоне постојао каоцарство. Али где је и да ли још постоји, не знам.

- Ко би то могао знати? Дивим Твар исправи леђа и окрете сеод призора на улици.

- Ариох? Елрик слеже раменима. - Али, неће да ми каже.- А твоји пријатељи, Водене Стихије? Зар нису обећали да ће

ти помоћи? И зар они нису најпозванији, када се ради обродовима?

Елрик се намршти, продубљујући боре које су се оцртавале нањеговом лицу.

- Да. Страаша би могао знати. Али, не да ми се да га поновопозивам у помоћ. Водене Стихије нису тако моћне као ВладариХаоса. Њихова снага је ограничена, а, сем тога, ћудљиве су као исве стихије. Сем тога, Дивим Тваре, уздржавам се од мађије семкад је то заиста и апсолутно неопходно...

- Ти си чаробњак, Елриче. Још недавно си потврдио својувеличину, укључујући највеће чаробњаштво од свих - дозивањеГосподара Хаоса - и још увек се устручаваш? Ако смем да семешам, мој краљу и господару, размисли о таквој логици иодбаци је као нездраву. Одлучио си да се користиш мађијом угоњењу принца Јиркуна. Коцка је бачена. Било би упутнопоново се послужити чаролијом.

73


- Ти не можеш ни схватити какав је физички и психичкинапор потребан ...

- Могу схватити, господару. Ја сам твој пријатељ. Не желим дате видим у мукама, али...

- Има још једна тешкоћа, Дивим Тваре, а то је моја физичкаслабост, подсети Елрик свог пријатеља. Колико дуго ћу још моћиупотребљавати те јаке напитке, који ме одржавају? Они мехране енергијом, да - али то чине на штету мојих малобројнихрезерви. Може се десити да умрем пре но што нађем Симорилу.

- Схватам твој укор.Али Елрик му приђе и стави своју белу руку на његов огртач

боје маслаца.- Али, шта имам да изгубим? Не. Ти си у праву. Ја сам

кукавица што дангубим, док је Симорилин живот на коцки.Понављам своје глупости које су и довеле до свега овога.Учинићу то. Хоћеш ли са мном на океан?

- Хоћу!Дивим Твар поче и сам осећати тежину Елрикове савести.

Било је то чудно осећање за једног Мелнибонеанца, и ДивимТвар је добро знао да му то баш није по вољи.

Елрик је последњи пут јахао овим стазама кад су он иСиморила били срећни. Изгледало је то тако давно. Био је будалашто је веровао у срећу. Он окрете главу свог белог пастува калитицама и ка мору иза њих. Лака киша се спуштала. Зима себрзо надвијала над Мелнибонеом.

Коње оставише на литицама, да их не узнемире Елриковечаролије, и спустише се доле на обалу. Киша је падала по мору.Магла је висила над водом једва нешто више од пет бродскихдужина од обале. Било је мртво мирно. Посматрајући високетамне литице иза њих, а зид од магле испред, Дивим Твару јеизгледало да су зашли у доњи свет где је лако срестимеланхоличне душе оних који су, по легенди, извршилисамоубиство лаганим самоунакажењем. Шум корака двојицељуди био је гласан, али и намах пригушен маглом која као да јеусисавала све шумове и похлепно их гутала као да тиме одржавасвој живот.

- Сада, промрмља Елрик. Изгледало је да не примећује сиву итмурну околину. - Сада се морам сетити руна које су дошле такоприродно и несвесно у моје мисли, не тако давно.

Оставио је Дивим Твара и сишао доле где је хладна вода

74


спирала обалу и пажљиво сео скрштених ногу. Очи су му слепозуриле у маглу.

Дивим Твару се чинило као да је високи албино потонуо кад јесео. Изгледао је као рањиво дете, и Дивим Твару срце полете доЕлрика као до неког храброг, нервозног малишана. Он хтеде дапредложи да прекину чаролије и да у Оин и Ју крену обичнимсредствима. Али Елрик је већ дигао главу, као што је пас дижека месецу. И чудне, узбудљиве речи потекоше с његових усана.Било је јасно: кад би га сада Дивим Твар позвао, он га не би чуо.

Дивим Твару није био непознат Узвишени Говор - каомелнибонеански племић морао га је учити током редовногшколовања - али речи му ипак изгледаху стране. Елрик јекористио ретка извијања и чудна наглашавања, дајући речимапосебну и тајну тежину и певајући их гласом који је имао широкдијапазон: од јечања у бесу до крикова у фалсету. Није билоугодно слушати овакве гласове из уста смртника, и Дивим Тварје сада јасно схватио зашто је Елрик оклевао да користи мађију.Господар Змајевих Пећина, иако је био Мелнибонеанац, осетипотребу да се повуче неколико корака уназад, макар само да сесклони на врхове литица и отуда гледа Елрика. Морао је данатера себе да остане на свом месту док се дозивањенастављало.

Извикивање руна потраја дуго. Киша је све јаче ударала облистави шљунак на обали. Још жешће је ударала о мирно,тамно море, око нежне главе белокосе прилике која је певаларуне, и Дивим Твар задрхта и још чвршће приви свој огртач окосебе.

- Страаша! Страаша! Страаша!Речи су се мешале са шумом кише. Биле су то сада не речи,

већ само шумови, које је могао правити и ветар, или језик којимморе говори...

И опет Дивим Твар зажеле да се покрене, али овог пута је хтеода оде до Елрика и каже му да престане, да размотри некидруги начин приласка земљама Оин и Ју.

- Страаша...У узвику је било страшне агоније.- Страаша...Елриково име уобличило се на Дивим Тваровим уснама, али он

откри да не може говорити.- Страаша ...

75


76


Прилика прекрштених ногу се њихала. Реч постаде дозивањеветра кроз Пећине Времена.

- Страаша ...Било је јасно Дивим Твару да руне из неког разлога не помажу,

и да Елрик узалуд троши своју снагу. А ипак, Господар ЗмајевихПећина ништа није могао предузети. Језик му се залепио. Ногесу му се заледиле. Као да су се залепиле за земљу.

Гледао је маглу. Да ли се то она довукла ближе обали? Као да јепостала прозрачно зелене боје? Он погледа пажљиво. Вода себила силно узнемирила. Надирала је ка обали. Шљунак јепуцкетао. Магла се повлачила. Нејасне светлости бљескале су уваздуху и Дивим Твар виде једну сјајну силуету огромнихразмера како излази из мора и схвати да је Елрик престао дапева.

- Краљу Страаша! - рече Елрик тоном који се приближаваонормалном. - Дошао си. Хвала ти.

Силуета проговори, а глас подсети Дивим Твара на лагане,тешке таласе који се ваљају под пријатељским сунцем.

- Стихије су узнемирене, Елриче, јер се говори да си дозваоГосподаре Хаоса на свој Простор, а Стихије никад нису волелеГосподаре Хаоса. Ипак, знам, ако си то учинио, значи да јетаква била твоја судбина, и зато не гајимо непријатељствопрема теби.

- Био сам приморан да то учиним, Краљу Страаша. Није билодруге могућности. Ако зато оклеваш да ми помогнеш, схватићуто и нећу те више позивати.

- Помоћи ћу ти, иако је то сада теже, не само због оног штоће се десити у блиској будућности, већ и због оног што јенаговештено да ће се десити у годинама које долазе. Сад мимораш брзо рећи како ти ми, бића из воде, можемо бити науслузи.

- Знаш ли нешто о Броду-који-плови-и-по-Мору-и-по-Суву?Морам наћи ту лађу, ако желим да испуним своју заклетву да ћуспасти своју љубљену Симорилу.

- Гром, Владар Зелље-испод-Корења. Гром исто полаже правона њу, али лађа је моја. Поштено, моја је.

- Гром, Владар Земље?- Гром, Владар Земље-испод-Корења. Гром Земље и свега што

у њој живи. Мој брат. Гром. Давно, давно, чак и по нашемстихијском рачунању времена, Гром и ја саградисмо тај брод да

77


бисмо могли путовати од Царства Земље до Царства Мора инатраг кад год то зажелимо. Али смо се посвађали (проклети дасмо због те глупости) и потукли се. Било је земљотреса,огромних таласа, плиме, вулканских ерупција, тајфуна ибитака у којила су учествовале све стихије. Резултат је биоизбијање нових континената а потапање старих. Није то билопрви пут да се нас двојица потучемо, али био је то последњи иконачно смо, да не уништимо потпуно један другог, склопилимир. Уступио сам Грому део своје територије, а он ми је даоБрод-који-плови-и-по-Мору-и-по-Суву. Али, дао ми га је нерадо, изато брод боље плови морем него копном, јер Гром омета његовпролаз где год може. Ипак, ако ти брод може помоћи, добићешга.

- Хвала ти, краљу Страаша. А где ћу моћи да га нађем?- Доћи ће. А сад, уморан сам јер што се више удаљавам од свог

царства, све ми је теже да одржавам изглед смртника. Збогом,Елриче, и чувај се. Имаш већу моћ него што си и сам свестан имноги би је користили у сопствене сврхе.

- Да ли да овде чекам Брод-који-плови-и-по-Мору-и-по-Суву?- Не... Глас Краља Мора се губио, као и његови облици. Сува

магла се поново вратила тамо где је до малочас стајала силуета изелена светлост. Море је опет било мирно. - Чекај. Чекај у својојкули. Доћи ће...

Још неколико таласића пљусну о обалу, а онда опет све би каода Краљ Водених Стихија никад није ни био овде. Дивим Тварпротрља очи. Затим полако крете ка месту где је Елрик седео.Нежно се саже и понуди руку свом господару. Елрик га у чудупогледа.

- Ах, Дивим Твар. Колико је времена прошло?- Неколико часова, Елриче. Ускоро ће ноћ. И ово мало

светлости нестаје. Боље да одјашемо натраг у Имрир.Укочено, Елрик се диже на ноге, уз помоћ Дивим Твара.- Да... мрмљао је одсутно. - Краљ Мора рече...- Чуо сам Краља Мора, Елриче. Чуо сам његов савет и његово

упозорење. Мораш запамтити да послушаш и једно и друго. Несвиђа ми се нимало тај чаробни брод. Као и већина другихствари које имају чаробно порекло, брод има и мане и врлине,као нож с две оштрице који дижеш да убијеш непријатеља, а онубије тебе ...

- То се увек може очекивати кад се употребљава мађија. Ти си

78


ме на то наговорио, пријатељу мој...- Да, - одговори Дивим Твар, као самом себи, док је ишао

напред стрмом стазом уз литицу ка коњима. - Да, нисам тозаборавио, мој пријатељу и господару.

Елрик се бледо насмеши и додирну Дивим Тварову мишицу.- Не брини. Дозивању Сила је крај, и сад имамо брод који ће

нас брзо однети у земље Оин и Ју.- Надајмо се. Дивим Твар је интимно био скептичан у погледу

користи од Брода-који-плови-и-по-Мору-и-по-Суву. Стигоше докоња и он поче брисати слабине свог зеленка. - Жао ми је, -настави он, - што смо поново страћили енергију змајева нанекорисну ствар. Са ескадроном мојих звери могли бисмо многонаудити принцу Јиркуну. Било би дивље и дивно, пријатељу,опет јахати небом, један поред другог, као некад.

- Кад се све ово заврши и вратимо принцезу Симорилу кући,опет ћемо то радити, - рече Елрик бацајући се уморно у седлосвог белог пастува. - Ти ћеш дувати у змајев рог и наша браћазмајеви ћете чути, а ја и ти ћемо певати Песму Змајева. Нашибичеви ће светлуцати док будемо јахали Златнозубог и његовуженку, Слаткозубу. Ах, биће то као у некадашњем Мелнибонеу, инећемо поистовећивати слободу и моћ него ћемо пустити МладаКраљевства да живе на свој начин; бићемо тако сигурни да ће иони нас пустити да живимо на свој начин.

Дивим Твар повуче дизгине свог коња. Његово чело је билосуморно.

- Молимо се да тај дан дође, мој господару. Али не могуодагнати једну досадну мисао, која ми каже да су дани Имрируизбројани и да се мој сопствени живот ближи крају...

- Којешта, Дивим Тваре. Ти ћеш ме надживети, нема сумње,иако си старији од мене.

Док су галопирали натраг кроз сумрак, Дивим Твар рече:- Имам два сина. Јеси ли то знао, Елриче?- Никада их ниси поменуо.- Они су од бивших љубавница.- Драго ми је због тебе.- Прави су Мелнибонеанци.- Зашто ми то помињеш, Дивим Тваре? Елрик покуша да

прочита израз на пријатељевом лицу.- Зато што их волим и што бих желео да уживају задовољства

Змајевог Острва.

79


- А зашто не би?- Не знам. Дивим Твар чврсто погледа у Елрика. - Мислим да

судбина мојих синова лежи у твојим рукама, Елриче.- У мојим?- Изгледа ми, по оном што сам чуо од Водених Стихија, да ће

судбина Змајевог Острва зависити од твојих одлука. Молим теда се сетиш мојих синова, Елриче.

- Хоћу, Дивим Тваре. Сигуран сам да ће израсти у изванреднеГосподаре Змајева, а један од њих ће те наследити каоГосподара Змајевих Пећина.

- Изгледа да ме ниси схватио, мој краљу и господару.Елрик озбиљно погледа у свог пријатеља и климну главом.- Схватио сам те, стари друже. Али мислим да ме погрешно

оцењујеш, ако се плашиш да ћу учинити било шта што би моглоугрозити Мелнибоне и све што га сачињава.

- Онда ми опрости. Дивим Твар обори главу. Али израз уњеговим очима се не промени.

У Имриру су се пресвукли, пили вруће вино и јели зачињенухрану. Елрик, иако је био исцрпљен, беше у бољем расположењунего икад током последњих месеци. Па ипак, било је нечег исподповршине његовог расположења што је наговештавало даохрабри себе да говори весело и унесе животност у своје кретње.Додуше, мислио је Дивим Твар, изгледи су се поправили, иускоро ће се наћи лицем у лице с Јиркуном. Али опасности предњима биле су непознате, тешкоће знатне. Ипак он није, изсамилости према пријатељу, хтео да квари Елриковорасположење. Било му је драго, у ствари, што је, како изгледа,Елрик био у бољем душевном стању. Говорили су о опреми којаће им бити потребна на путу ка тајанственим земљама Ју и Оин,рачунали какве су могућности Брода-који-плови-и-по-Мору-и-по-Суву - колико може људи примити, какве намирнице требада укрцају, и тако даље.

Кад је Елрик кренуо у кревет, није ходао с муком и уморно каодо тада, и поново, пожелевши му лаку ноћ, Дивим Твар осети даје испуњен истим осећањем као на обали док је гледао Елрикакако почиње изговарање руна. Можда није случајно употребиопример својих синова кад је раније, тог дана, разговарао сЕлриком. Јер, осетио је поново у себи заштитнички осећај, каода је Елрик дечак који нестрпљиво очекује нешто што му можданеће донети радост којој се нада.

80


Дивим Твар одагна те мисли, најбоље што је умео, и пође и саму кревет. Елрик је кривио себе за све што се догодило у вези саЈиркуном и Симорилом, а Дивим Твар се питао није лиделимично и он сам био крив. Можда је требало да га саветујеубедљивије, ватреније, чак и раније; можда је требало да сепотруди да више утиче на младог краља. Али онда, на правимелнибонеански начин, одбаци ту мисао, сумње и питања каобесмислене. Постоји код Мелнибонеанаца само једно правило -тражи задовољство како знаш. Али, да ли је то одувек биломелнибонеански, упита се изненада Дивим Твар. Да није томожда код Елрика била повраћена, а не разводњена крв? Зар неможе Елрик бити реинкарнација неког од најранијих предака?Да ли је одувек било у природи Мелнибонеанаца да мисле само осеби и сопственим задовољствима?

И поново одложи то питање. Каквог смисла је, коначно, ималопостављати питања? Свет је био свет. Човек - човек. Пре но штопотражи своју постељу, он оде да посети своје две бившељубавнице, будећи их и захтевајући да види своје синове,Дивим Слорма и Дивим Мава, а кад су његови синови,заплашени, сањиви, били донети, дуго их је гледао пре но што ихје вратио натраг. Ништа није рекао ни једноме, али је честоскупљао обрве, трљао се по лицу и тресао главом. А кад суотишли, он рече Ниопали и Сарамали, својим љубавницама, којесу биле збуњене као и њихова деца:

- Сутра их одведите у Змајеве Пећине и нека почне њиховаобука.

- Зар већ, Дивим Тваре? - упита Ниопал.- Да. Остало је још мало времена, бојим се. Није ништа

опширније рекао, јер није могао. Био је то само осећај. Али тајосећај растао је у праву опсесију.

Ујутро се Дивим Твар вратио у Елрикову кућу и затекао краљакако хода по галерији над градом, испитујући жудно да ли јепримећен неки брод на пучини ван острва. Али, никакав бродније био виђен. Слуге су озбиљно одговарале да, ако би владармогао описати тај брод, било би им лакше да га траже погледом,али он није могао да опише брод и само им је наговестио да немора бити виђен на мору већ можда и на сувом. Био је потпуноодевен у своју црну ратничку опрему, и Дивим Твару би јасно даје узео веће количине напитака за појачавање крви но што јебило уобичајено. Црвене очи су светлуцале од вреле живахности,

81


говор је био хитар, а руке, беле као кост, кретале су сенеприродно брзо кад би Елрик начинио ма и најмањи гест.

- Јеси ли добро од јутрос, мој господару? - упита ГосподарЗмајева.

- У одличном расположењу, хвала ти, Дивим Тваре. Елрик сенасмеши. - Осећао бих се и боље да је већ овде Брод-који-плови-и-по-Мору-и-по-Суву. Отишао је до балустраде и наслонио се нању, зурећи преко кула и градских зидина, најпре у море а онда ина копно. - Где ли може бити? Волео бих да је краљ Страаша биоодређенији.

- Слажем се. Дивим Твар, који није доручковао, послужи серазноврсном сочном храном која је била на столу. Било јеочигледно да Елрик није ништа јео.

Дивим Твар се питао није ли количина напитака оштетиламозак његовог пријатеља. Можда је лудило, изазвано његовимпримењивањем сложене чаролије, бригом за Симорилу, мржњомпрема Јиркуну, почело да овладава Елриком.

- Зар не би било боље да се одмориш, док очекујеш да се бродпојави? - предложи мирно, овлаживши усне.

- Да, има у томе разложности, - сложи се Елрик. - Али, не могу,Нестрпљив сам да кренем, Дивим Тваре, да се нађем лицем улице с Јиркуном, да му се осветим, да се поново сјединим саСиморилом.

- Ја то схватам, али ипак...Елриков смех је био гласан и храпав.- Бринеш као Тенглбонз о мом здрављу. Нису ми потребне две

дадиље, Господару Змајевих Пећина.Дивим Твар се с напором насмеши.- У праву си. Па, молим се да тај магични брод... Али, шта је

оно? Он показа напоље преко острва. - Комешање у оној шуми.Као да ветар дува кроз њу. Али ни трага од ветра, иначе...

Елрик погледа у том правцу.- У праву си. Питам се ...А онда угледаше како се нешто заталаса. Било је то нешто

бело, плаво и црно. Приближавало се.- Једро, - рече Дивим Твар. - То је твој брод, чини ми се,

господару.- Да, - шапутао је Елрик, нагињући се напред. - Мој брод.

Припреми се, Дивим Тваре, јер око подне напуштамо Имрир.

82


ШТА ЈЕ ЖЕЛЕО БОГ ЗЕМЉЕ

Брод је био висок и витак и крхак. Његове ограде, катарке иограде на палуби беху изванредно фино изрезбарене, иочигледно нису биле дело неког мајстора смртника. Иакосачињен од дрвета, дрво није било бојено него је блисталоприродном плавом, зеленом и тамноцрвеном бојом, а опремабеше боје морских трава. У даскама његове полиране палубевиделе су се жилице сличне корењу дрвета, а једра на његоветри зашиљене катарке била су пуна и бела као облаци лепоглетњег дана. Брод је био прекрасан као сама природа, и мало гаје ко могао гледати а да не осети одушевљење, као кад гледаизванредан видик. Једном речи, зрачио је складношћу, и Елрикније могао пожелети лепши брод којим би запловио противпринца Јиркуна и опасности земаља Оин и Ју.

Пловио је глатко по копну као по површини реке, а земља подкобилицом гргољила је као да се истог часа претвара у воду. Гдегод би кобилица додирнула земљу, и неколико стопа около тогместа, дешавало се то чудо, али пошто би брод прошао земља бисе враћала у своје првобитно, чврсто стање. Дрвеће шумеповијало се док је брод пролазио кроз њега, делећи се предкобилицом док је брод пловио ка Имриру.

Брод-који-плови-и-по-Мору-и-по-Суву није био нарочитовелики. Био је, у ствари, знатно мањи од мелнибонеанскихбојних бродова и само мало већи од јужњачких галија. Алиграциозност тога брода, финоћа његових линија, поноснодржање - по свему томе није му било равна.

Већ су се мостићи спустили на тле и лађа је била припремљеназа пут. Елрик, с рукама на витким боковима, стајаше гледајућиу поклон краља Страаше. Кроз капије градских зидина робовису носили намирнице и оружје и пењали се уз мостиће. Умеђувремену Дивим Твар је скупио имрирске ратнике и поделиоим чинове и задатке на овом путу. Није било много бораца. Самополовина оних који су се затекли у земљи могла је поћи лађом,јер је друга половина морала остати под командом адмиралаМагум Колима и штитити град. Није било вероватно да ће доћидо неког већег напада на Мелнибоне, откако је кажњенаварварска флота, али било је мудро предузети мерепредострожности, нарочито стога што се принц Јиркун зарекаода ће покорити Имрир. Такође, из неког чудног разлога, који

83


ниједан посматрач није могао докучити, Дивим Твар је позваодобровољце - ветеране сматране неспособним за бој из разнихразлога - и сачинио посебан одред од ових људи који, како суприсутни мислили, нису никако могли бити од користи ни приодбрани града, те су могли путовати. Ти ветерани су првиповедени на брод.

Последњи који се попео мостићем био је сам Елрик. Ходао јетешко и полако, поносита фигура у црном оклопу, све док нијестигао на палубу. Онда се окрете, поздрави град и нареди да семостићи подигну.

Дивим Твар га је чекао на горњој палуби. Господар ЗмајевихПећина је скинуо једну од својих панцирних рукавица и голомруком миловао чудно обојено дрво на огради.

- Овај брод није прављен за рат, Елриче, рече он. Не бих волеода га видим оштећеног.

- Како се може оштетити? - упита Елрик благо, док су сеИмрирци пели да причврсте једра. - Зар би Страаша дозволиода га униште? Или Гром? Не бој се за Брод-који-плови-и-по-Мору-и-по-Суву, Дивим Тваре. Плаши се за нашу безбедност иуспех наше експедиције. А сада, хајде да погледамо карте. Собзиром на Страашино упозорење у вези са Громом, предлажемда путујемо морем што је даље могуће... Зауставићемо се овде -и он показа морску луку на западној обали Лормира - да узмемохране, и да сазнамо све што можемо о земљама Оин и Ју и отоме како су заштићене.

- Мало путника је икад доспело даље од Лормира. Говори се дакрај света лежи близу најјужније границе управо те земље, -намршти се Дивим Твар. - Зар не би цела ова мисија могла битиклопка, питам се? Ариохова клопка? Шта ако је он у савезу саЈиркуном и ако смо потпуно обманути и увучени у овуекспедицију да бисмо били уништени?

- Већ сам о томе размишљао, - рече Елрик. - Али нема другогизлаза. Морамо веровати Ариоху.

- Претпостављам да морамо. Дивим Твар се смешкаоиронично. - И, још нешто. Како се овај брод креће? Нисам видеосидра која би смо могли дићи, а не знам за плиме које гоне лађупо копну. Погледај, ветар надима једра.

Било је то тачно. Једра су се напињала, а катарка шкрипала однапона.

Елрик слеже раменима и рашири руке.

84


- Претпостављам да морамо рећи лађи, - предложи он. - "Лађоми смо спремни да запловимо".

Елрик је уживао у изразу изненађења који се указа на лицуДивим Твара, кад се, трзајем, лађа заиста покрену. Пловила јеглатко, као по мирном мору, а Дивим Твар инстинктивно шчепаограду и повика:

- Али, ми идемо право на градске зидине!Елрик брзо прискочи до центра горње палубе где је лежала

велика полуга хоризонтално причвршћена за запор, који је,опет, био причвршћен за осовину. То је скоро сигурно билоквачило за покретање и управљање. Елрик шчепа полугу каошто би прихватио весло и обрну га за ступањ или два. Брододмах поче реаговати - и окрете се супротно од зида. Елрик себаци на полугу и брод се наже, протестујући мало, док сеокретао око себе и усмеравао ка средишту острва.

- Ипак, - рече Дивим Твар сумњичаво, - више бих волео дајашемо змајеве. Они су бар звери и могу се схватити. Али овамађија, то ме брине.

- Нису то баш речи подесне за једног Мелнибонеанца, - викаоје Елрик надјачавајући ветар и шкрипање дрвета, и лепетањевеликих белих једара.

- Можда и нису, - одговори Дивим Твар. - То вероватнообјашњава зашто сам уз тебе, мој господару.

Елрик добаци свом пријатељу један упитан поглед пре но штосиђе под палубу да нађе крманоша кога би поучио како дауправља лађом.

Брод је хитао преко кршевитих падина и уз пошумљенебрежуљке, просецајући себи пут кроз шуме, и величанственоједрио кроз равнице прекривене травом. Кретао се као соко којилети ниско, али с невероватном брзином и сигурношћу као кадтражи плен, мењајући свој курс неприметним покретањемкрила. Војници Имрира пунили су његове палубе, неми од чудашто лађа напредује и преко копна, и многе је требало повућинатраг на места на једрима или другде на лађи. На крупногратника, у улози босуна3, као да није деловало то чудо од лађе.Понашао као што би се понашао да је био и на некој од златнихратних лађа, обављао је солидно своје дужности и надгледао дасве буде како треба.

3 Босун - вођа палубе.

85


Крманош кога је Елрик одабрао био је, напротив, збуњен иузбуђен због руковања оваквим бродом. Видело се по њему дасваког тренутка очекује да удари о неку стену или да разбијеброд на парампарчад о дебела стабла борова. Стално је влажиоусне и брисао зној с чела, иако је ваздух био оштар и дах му сепушио при изласку из грла. Ипак, био је добар крманош ипостепено се навикавао на руковање бродом, иако су мупокрети били нешто бржи јер је било мало времена заразмишљање о одлукама - тако је брод брзо бродио по земљи.Брзина је била запањујућа. Ишли су брже него било који коњ,чак брже и од Дивим Тварових омиљених змајева. Па ипак је токретање било разгаљујуће, судећи по лицима Имрираца.

Елриков одушевљени смех орио се бродом, заразивши и многедруге чланове посаде.

- Па, ако Гром од Корења сад покушава да заустави наш пут,питам се како ли ћемо тек брзо ићи по води? - довикну онДивим Твару.

Дивим Твар је био изгубио нешто од пређашњег расположења.Његова дуга, фина коса падала му је низ лице и он се насмешипријатељу.

- Да. Бићемо збрисани с палубе у море.А тада, као одговор на њихове речи, брод изненада поче да

запиње, истовремено се њишући с бока на бок, као захваћенснажним вртлозима. Крманош пребледе и приону уз полугу,покушавајући да поново успостави контролу над бродом. Зачусе неки кратак, грозан крик, и један морнар паде са највишепречке на главној катарки и удари о палубу, смрскавши свекости. А онда се брод заљуља још једном, два пута - и све тоостаде за њима, а они наставише својим путем.

Елрик је зурио у тело палог морнара. Одједном, веселорасположење га потпуно напусти и он шчепа ограду својомцрном руком у панцирној рукавици, шкрипну зубима док су мусе гримизне очи сијале, а уста грчила у самоподсмеху.

- Каква сам ја будала! Каква сам будала што изазивам богове!Ипак, иако је лађа кренула скоро исто тако брзо као и малочас,

као да је сад нешто вукло, као да су се Громови поданицилепили за дно попут лопара што се хватају у мору. И Елрикнаслути нешто у шуштању дрвећа кроз које су пролазили, уповијању траве и жбуња и цвећа поврх којих су бродили, утежини стена, у утловима брода. Знао је да је то што осећа

86


присуство Грома Земље - Грома Земље-испод-Корења, Громакоји је желео да поново има то што су он и његов брат Страашаједном заједнички имали, то што су направили као симболјединства међу собом а око чега су се посвадили. Гром је силножелео да поврати Брод-који-плови-и-по-Мору-и-по-Суву. ИЕлрик, гледајући доле у црну земљу, осети страх.

87


КРАЉ ГРОМ

Али, коначно, са земљом која се нахватала на кобилици, онистигоше до мора и склизнуше у воду. Повећавајући брзину докМелнибоне не остаде иза њих, ускоро утледаше густе облаке парекоји увек висе над Кључалим Морем. Елрик је мислио да нијепаметно ризиковати овај магични брод у тим чудним водама, тега окретоше према обали Лормира, најлепшег и најмирнијег одсвих народа Младих Краљевстава, и ка луци Рамасаз назападној обали Лормира. Да су јужни варвари с којима су јошнедавно били у сукобу из Лормира, Елрик би се одлучио за некудругу луку, али ти нападачи су скоро сигурно били са југоистока,са удаљене стране континента, изван Пикараида. Лормирци, подсвојим дебелим, обазривим краљем Фаданом, не би учествовалиу нападу, сем ако не би били сигурни у повољан исход. Пловећилагано у Рамасаз, Елрик је издао наређење да њихов брод морабити укотвљен на уобичајен начин и третиран као обичан брод.Ипак, брод је привлачио пажњу због своје изузетне лепоте, истановници луке беху изненађени видећи да бродом управљајуМелнибонеанци. Иако нико у Младим Краљевствима није волеоМелнибонеанце, ипак су их се плашили. И тако, бар споља,Елрик и његови људи дочекани су и прихваћени лепо. Укрчмама у које су свраћали беху им понуђени релативно добрахрана и вино.

У највећој крчми на обали, по имену Испловивши и вратившисе кући здрави и читави, Елрик затече веселог газду који је, прено што је купио крчму, био имућан рибар и добро познаваојужне обале. Он је познавао и земље Оин и Ју, али их нијенимало ценио.

- Мислиш да би се они могли масовно припремати за рат, мојгосподару? Крчмар подиже обрве на Елрика пре но што сакрисвоје лице у врч с вином.

Обрисавши уста, он затресе својом црвеном главом.- Онда ће морати ратовати против врабаца. Оин и Ју,

такорећи, и нису никакве државе. Једини њихов полупристојанград је Доз-Кам и њега деле оба народа, јер је једна његоваполовина с једне, а друга с друге стране реке Ар. Остатак Оинаи Јуа настањен је сељацима који су већином тако необразовании сујеверни да живе у великој беди. Нема међу њима ниједног

88


потенцијалног војника.- А зар ниси чуо ништа о мелнибонеанском одметнику који је

покорио Оин и Ју и увежбава сељаке за рат? Дивим Твар сенаслони на бар поред Елрика. Пробирљиво је пијуцкао издебелог врча с вином. - Принц Јиркун је одметниково име.

- Је ли он тај кога тражите? Крчмар постаде заинтересованији.- Свађа између Змајевих Принчева, је ли?

- То је наша ствар, - одговори Елрик охоло.- Наравно, господари.- Ништа не знаш о великом огледалу које краде људско

памћење, - питао је даље Дивим Твар.- Магично огледало? Крчмар забаци главу и насмеја се из свег

срца. - Сумњам да имају иједно пристојно огледало у целом Оинуи Јуу. Не, господо, мислим да сте на погрешном путу, ако сеплашите опасности из тих земаља!

- Без сумње си у праву, - рече Елрик, гледајући у својенетакнуто вино. - Али би било мудро да то лично проверимо - абило би и у интересу Лормира да нађемо оно што тражимо и давас на добар начин опоменемо.

- Не бојте се за Лормир. Ми можемо лако изаћи на крај сасваким са тих страна ко би покушао да глупо заподене рат. Алиако желите да се лично уверите, морате пратити обалу три пунадана, док не дођете до једног великог залива. Река Ар утиче у тајзалив, а на обалама реке Ар лежи Доз-Кам, отрцана врста града,нарочито за престоницу државе. Становници су искварени,прљави и болесни, али, срећом, толико су лењи да ће вамправити мало неприлика, нарочито ако имате мач при руци. Кадпроведете један сат у Доз-Каму схватићете зашто је немогуће датај народ постане претња за било кога, сем ако вам не приђудовољно близу да вас заразе неком од својих неколико врстакуга. И крчмар се поново насмеја својој шали. Кад је престао дасе тресе од смеха, он додаде:

- Или се можда плашите њихове морнарице? Састоји се оддванаестак прљавих рибарских чамаца, од којих већина неможе да лови сем по плићацима речног ушћа.

Елрик одгурну свој врч с вином устрану.- Захваљујемо ти, крчмару. Он стави мелнибонеански сребрни

новац на тезгу.- Ово ћу тешко моћи да уситним, - рече крчмар лукаво.- Што се нас тиче, и не мораш, - одговори му Елрик.

89


- Хвала, господо. Хоћете ли провести ноћ код мене? Могу вампонудити најбоље постеље у Рамасазу.

- Мислим да нећемо, - одговори му Елрик. - Спаваћемо наброду, тако да можемо већ у зору запловити.

Крчмар је гледао за Мелнибонеанцима док су одлазили.Инстиктивно загризе сребрни новац, а онда, посумњавши да јеокусио нешто чудно, извади га из уста. Буљио је у новац,окрећући га на обе стране. Да ли би мелнибонеанско сребромогло бити отровно за обичног смртника? питао се. Боље је билоне ризиковати. Гурнуо је новац у кесу и покупио врчеве који сугости оставили за собом. Иако није волео да баца, ипак је бациопосуде, за случај да су на неки начин затроване.

Брод-који-плови-и-по-Мору-и-по-Суву стиже у залив око поднеследећег дана, и сада је стајао близу обале, скривен од удаљеногграда малим земљоузом на коме је расло дебело, скоро тропсколишће. Елрик и Дивим Твар загазише кроз бистру, плитку водудо обале и уђоше у шуму. Одлучили су да буду опрезни и да се непоказују док не провере веродостојност крчмаревог описа Доз-Кама. Близу ивице земљоуза налазио се прилично високбрежуљак, а на њему је расло неколико прилично високихдрвета. Елрик и Дивим Твар употребише мачеве да рашчистепутељак кроз растиње, пробијајући се до врха брега, где стадошепод дрвећем, бирајући погодно дрво за пењање. Елрик одабраједно чије се стабло повијало и одмах поново исправљало. Онстави мач у корице и прихвати се рукама за стабло, вукући седуж њега све до дебљих грана које су могле поднети његовутежину. У међувремену се Дивим Твар попео на друго оближњедрво, док обојица нису могла добро видети преко залива градДоз-Кам. Свакако, сам град је заслуживао опис који им јекрчмар дао. Био је скучен, прљав и очигледно сиромашан. Безсумње, то је био разлог што га је Јиркун одабрао, јер сигурноније било тешко покорити земље Оин и Ју уз помоћ шаке доброобучених Имрираца и Јиркунових савезника скупљених узпомоћ чаролије. Заиста, мало ко би се трудио да покори оваквоместо, јер није скривало никакво благо, а ни географски муположај није био од стратегијског значаја. Ако ни за шта друго,за чување тајности Јиркун је добро одабрао. Али крчмар нијебио у праву у погледу флоте Доз-Кама. Чак и одавде су Елрик иДивим Твар могли разабрати неких тридесетак повећих ратнихбродова у луци, а било их је још и више укотвљено уз реку. Али

90


бродови нису били занимљиви у овом тренутку, колико стваркоја је бљештала и љескала се на брду изнад града - нешто штоје било постављено на велике стубове. На једној основи стајало јевелико, округло огледало, чија израда очигледно није била одруке смртника, баш као ни брод који је Мелнибонеанце овамодовео. Није било сумње да су управо гледали Огледало Сећања.Очигледно, свако ко је упловио у луку после његовогпостављања, мора да је изгубио сећање за све што је видео.

- Чини ми се, - рече Дивим Твар са свог положаја неколикометара даље, - да би било неупутно упловити у луку с лица.Заиста, изложили бисмо се опасности ако уђемо у залив. Мислимда сада можемо да гледамо у Огледало само зато што нијеокренуто ка нама. Али, примећујеш ли механизам који може дага покреће у свим правцима - сем једног. Не може се окренутика копну, иза града. Нема ни потребе, јер, ко би пришао Оину иЈуу из пустара ван њихових граница, и ко би уопште желео дадође копном до престонице, сем самих становника?

- Мислим да те схватам, Дивим Тваре. Хоћеш да кажеш да бибило мудро искористити преимућства наше лађе и...

- ...и копном прићи Доз-Каму! Напасти га изненада, иупотребивши ветеране које смо повели са собом, крећући себрзо и занемаривши нове савезнике принца Јиркуна -потражити принца лично и његове одметнике! Можемо ли такопоступити, Елриче? Упасти у град - шчепати Јиркуна, спастиСиморилу - а онда пожурити напоље и вратити се?

- Пошто немамо довољно људи за директан напад, то је јединошто можемо учинити, иако је опасно. Предност изненађења билаби изгубљена, наравно, пошто извршимо напад. Ако не успемопри првом покушају, било би много теже напасти по други пут.Друта могућност је да се неопажено увучемо у град ноћу, у надида ћемо наћи Јиркуна и Симорилу саме, али у том случају некористимо се нашим важним оружјем, Бродом-који-плови-и-по-Мору-и-по-Суву. Ја мислим да је твој план најбољи, ДивимТваре. Хајде да окренемо брод ка копну, сада, и да се надамо даГром неће стићи да нас нађе - јер ја се још увек бринем да он непокуша озбиљно да нам преотме брод. И Елрик поче да сеспушта на земљу.

Стојећи поново на горњој палуби дивне лађе, Елрик наредикрманошу да поново окрене брод ка копну.

Са напола подигнутим једрима лађа се грациозно кретала по

91


води и уз нагаб обале, док се процветало жбуње делило предкљуном. Запловили су кроз зелену тмину џунгле, преплашенептице грактале су и пискале, а ситне животиње застајалезачуђене, вирећи са дрвећа на Брод-који-плови-и-по-Мору-и-по-Суву. Неке су скоро изгубиле равнотежу док је грациозни бродлагано напредовао кроз шуму, обилазећи само најдебље дрвеће.

И тако се они упутише ка унутрашњости земље назване Оин,која је лежала северно од реке Ар, границе између Оина и земљезване Ју, која је с Оином имала заједнички главни град.

Оин се састојао углавном од непошумљене и неплоднеравнице, на којој су становници обделавали земљу, плашећи седа зађу у шуме па макар да се тамо крило све благо Оина.

Лађа је добро напредовала кроз шуму и преко равнице иускоро су могли видети велико језеро како се светлуца испредњих. Дивим Твар, бацивши поглед на грубу мапу којом сеснабдео у Рамасазу, предложи да се поново окрену ка југу и такоприближе Доз-Каму. Елрик се сложи.

Управо тада тле поново поче да се надима и велики таласизатрављене земље ваљаху се око брода, затварајући видик наоколину. Брод се дивље бацао горе-доле и с бока на бок. Још дваИмрирца полетеше с висине и погинуше при паду на палубу.Босун је дивље викао - иако се у ствари све то одигравало утишини, а тишина је целу ствар чинила још злокобнијом. Босунје викао на људе да се вежу на својим положајима. Свима којису били без посла наредио је да сиђу под палубу.

Елрик је обавио шал око ограде и везао га за чланак своје руке.Дивим Твар је употребио дугачак појас са истим циљем. Али суипак били бацани у свим правцима, често губећи равнотежу доксе брод батргао тамо-амо; све кости у Елрику као да су се ломилеи сваки педаљ меса га је болео као да је у ранама. Брод јешкрипао и протестовао, претећи да ће се разбити од силногнапора вожње по земљи која се надимала.

- Је ли то Громово дело, Елриче? - дахтао је Дивим Твар. - Илије то Јиркунова мађија?

Елрик затресе главом.- Није Јиркун. То је Гром. А ја не знам начин да га смирим.

Грома, који је мање бистар од свих Краљева Елемената а ипак је,можда, најјачи.

- Али, очигледно је да он на овај начин нарушава мир који јесклопио са братом?

92


- Не. Мислим да не. Краљ Страаша нас је упозорио да се овоможе десити. Можемо се само надати да ће Гром утрошити свусвоју снагу и брод да ће преживети, као што би преживеоприродну буру на мору.

- Али ово је горе од буре, Елриче.Елрик климну главом у знак сагласности, али не могаде ништа

рећи, јер се палуба бесомучно њихала. Морао је да се обемарукама држи за ограду, да би задржао било какву равнотежу.

А онда се тишина прекину. Зачуше се тресак и урлање које јеличило на неку врсту смеха.

- Краљу Громе, - викао је Елрик, - Краљу Громе, пусти нас.Ништа ти нисмо учинили нажао.

Али смех се појача и учини да цео брод задрхти, јер се земљадизала и спуштала око њега, док су дрвеће, стење и бреговијурили ка лађи и поново падали, ниједног је тренутка потпуно нeзатрпавајући, јер је Гром несумњиво хтео да свој брод сачуванетакнут.

- Громе, ти ниси у свађи са смртницима, - поново повичеЕлрик. Пусти нас. Тражи од нас противуслугу, ако мораш, алинас пусти за узврат.

Елрик је викао било шта што му је пало на памет. У ствари,није се надао да ће га бог земље чути и није очекивао да ће сепотрудити да их саслуша, чак и кад би стихија чула.

Али ништа друго није могао учинити.- Громе! Громе! Громе! Слушај ме!Једини одговор Елрику беше све громогласнији смех, који је

потресао сваки нерв у њему, док се земља све више угибала инадимала. Лађа се окретала около наоколо, и Елрик није биосигуран да неће изгубити свест.

- Краљу Громе! Краљу Громе! Зар је право да убијеш оне којити никад нису нанели зла?

А онда, полако, надимање земље поче јењавати. Брод сенапокон смирио и једна велика мрка сподоба стајаше ту,гледајући доле на брод. Била је боје земље и изгледала је каовелики, стари храст. Коса и брада беху боје лишћа, очи златнеруде, зуби боје гранита, док су му стопала била као корење акожа као прекривена сићушним зеленим клицама. Мирисао јеснажно и бајато и добро. Био је то Гром, Краљ ЗемаљскихСтихија. Фрктао је и мрштио се, а онда рече меким, али моћнимгласом, који је био и оштар и намћораст:

93


94


- Хоћу свој брод.- Ово није наш брод, и не можемо ти га дати, рече Елрик.Громов тон пун мрзовоље појача се:- Ја хоћу свој брод, рече он лагано. Хоћу га. Мој је.- Шта ће ти, Краљу Громе?- Шта? Мој је.Гром лупи ногом о земљу и она се намрешка.Елрик рече очајно:- То је брод твог брата, Краљу Громе. То је брод Краља

Страаше. Дао ти је део свог домена, а ти си му дозволио дазадржи брод. Такав је био договор.

- Ништа не знам о договору. Брод је мој.- Ти знаш да ће Краљ Страаша узети своју земљу натраг, ако

ти узмеш брод.- Ја хоћу свој брод.Огромна прилика промени свој положај и грумење земље паде

шумно с њега на тло и палубу брода.- Онда нас мораш убити да би га добио, - рече Елрик.- Убити? Гром не убија смртнике. Он не убија ништа. Он

гради. Он оживљује.- Већ си убио тројицу из наше дружине, - показа Елрик. -

Тројица су мртви, Краљу Громе, јер си направио буру на копну.Громове велике обрве се саставише и он се почеша по својој

огромној глави, изазивајући тиме страшан шум.- Гром не убија, - понови он.- Краљ Гром је убио, - рече Елрик мирним гласом. - Три живота

су изгубљена.Гром забрунда:- Али ја хоћу свој брод.- Брод нам је позајмио твој брат. Ми ти га не можемо дати.

Сем тога, ми пловимо с циљем, с племенитим циљем, верујем.Ми ...

- Ништа не знам о вашим циљевима. И нимало не марим завас. Ја хоћу свој брод. Мој брат није смео да вам га да. Скоросам га био заборавио. Али сад, пошто сам се сетио, ја га хоћу.

- Зар не би примио нешто друго уместо њега, Краљу Громе? -рече Дивим Твар изненада. - Неки други поклон?

Гром затресе својом огромном главом.- Како би смртник могао нешто да ми да? Управо смртници

стално нешто узимају од мене. Краду моје кости и крв и месо.

95


Зар ми можеш вратити све што сте ми узели?- Зар нема баш ниједне ствари? - упита Елрик.Гром склопи очи.- Племенити метали? Драгуљи? - предлагао је Дивим Твар.

Имамо их много у Мелнибонеу.- Имам их у изобиљу, - рече Краљ Гром.Елрик, у очајању, слеже раменима.- Како се можемо ценкати с једним богом, Дивим Тваре? Он се

горко насмеја.- Шта може Владар Земље пожелети? Још сунца, још кише? То

му ми не можемо дати.- Ја сам један груб бог, - рече Гром, - ако сам уопште бог. Али

ја нисам хтео да убијем ваше другове. Имам идеју. Дајте ми телаубијених. Сахраните их у моју земљу.

Елрик се обрадова.- То је све што тражиш од нас?- За мене је то много.- А онда ћеш нам дозволити да даље једримо?- По води, да, - гунђао је Гром. - Али не видим зашто бих вам

дозволио да пловите по мојој земљи. Исувише је очекивати то одмене. Можете ићи до оног језера, али од сада ће тај брод иматисамо особине које му даје мој брат Страаша. Неће вишепрелазити преко мог домена.

- Али, Краљу Громе, нама је ова лађа потребна. Морамообавити један хитан посао. Морамо стићи до оног града. Елрикпоказа на Доз-Кам.

- Можете ићи до језера, али после тога брод ће пловити само помору. А сада ми дајте што тражим.

Елрик позва босуна који, по први пут, показа изненађење збогоног што види.

- Донеси тела тројице мртвих људи.Тела беху донета, и Гром испружи своју велику земљану руку и

узе их.- Хвала, - загрме. - Збогом.И лагано поче силазити у земљу, док његово велико тело, атом

по атом, не би упијено и нестаде сасвим.А онда се брод поче поново полако кретати ка језеру, на своје

последње кратко путовање по копну.- И тако су нам планови осујећени, рече Елрик.Дивим Твар је тужно гледао у блиставо језеро.

96


- Да. Бар што се овог плана тиче. Оклевам да ти предложим,Елриче, али бојим се да морамо поново прибећи чинима акожелимо да постигнемо свој циљ.

Елрик уздахну.- Бојим се да морамо, - рече он.

97


ГРАД И ОГЛЕДАЛО

Принц Јиркун је био задовољан. Планови су му се развијалидобро. Вирио је кроз високу ограду која је окруживала кровњегове куће (три спрата високе и најлепше у граду), гледао јепрема луци на своју сјајну, заробљену флоту. Сваки брод који једопловио у Доз-Кам, а није припадао каквој моћној нацији, лакоје бивао одузет пошто би његова посада погледала у великоогледало што се на својим стубовима шепурило над градом.Демони су подигли те стубове, а принц Јиркун им је за њиховрад платио душама оних који су му се супротставили у Оину иЈуу. Сад је имао да испуни само још једну, последњу амбицију, ионда ће он и његови следбеници кренути на Мелнибоне.

Окренуо се и почео нешто говорити својој сестри. Симорила јележала на клупи, гледајући празно у небо, одевена у прљавеостатке хаљине коју је носила кад је Јиркун отео из њене куле.

- Види нашу флоту, Симорила! Док ратне галије будурастурене, ми ћемо упловити неометано у Имрир и прогласитиград освојеним. Елрик нам се сада не може одупрети. Тако јелако упао у моју клопку! Он је будала! И ти си била будала штоси му подарила своју наклоност!

Симорила не одговори. Све време док су били заједно, Јиркунјој је стављао дроге у храну и пиће и произвео код њемалаксалост сличу оној код Елрика, кад не би узео својенапитке. Јиркунови садашњи експерименти са мађијскиммоћима учинили су га намрштеним, дивљим у изгледу и помалопрљавим; престао је чак да брине и о свом физичком изгледу. Аи Симорила је имала запуштен, аветињски израз, иако је њеналепота остала. Изгледа да је запуштеност Доз-Кама утицала нањих обоје, мада на различите начине.

- Не бој се за своју судбину, сестро, - рече Јиркун затим.Закикота се. - Ипак ћеш бити владарка и седети на Рубинскомпрестолу. Само, ја ћу бити владар, а Елрик ће умирати лагано,данима. Ја ћу смислити начин на који ће умрети. Бољи но штоби он икада смислио мени.

Симорилин глас је био шупаљ и далек. Није окренула главу докје говорила.

- Ти си луд, Јиркуне.- Луд! Па, сестро, зар је то израз који приличи једној правој

98


Мелнибонеанки? Ми Мелнибонеанци не процењујемо ништа каопаметно или лудо. Човек је оно што је. Оно што чини - чини.Изгледа да си сувише дуго остала у Младим Краљевствима, па тије и расуђивање постало слично њиховом. Али то ћемо ускороисправити. Вратићемо се на Змајево Острво у тријумфу и тићеш све ово заборавити, као да си и сама погледала у ОгледалоСећања. Он нервозно погледа нагоре, готово као да је очекиваода огледало буде на њега уперено.

Симорила склопи очи. Њен дах је био тежак и врло спор.Тешко је подносила овај кошмар, сигурна да је Елрик мораједном спасти. Та нада је била једино што је још спречавало дасе не убије. Да је изгубила наду, изазвала би сопствену смрт итако прекинула с Јиркуном и свим његовим ужасима.

- Јесам ли ти рекао да сам прошле ноћи успео? Пробудио самдемоне, Симорила. Тако моћне, тамне демоне. Сазнао сам одњих све што је још преостало да сазнам и отворио сам ВратаСенки, коначно. Ускоро ћу проћи кроз њих и наћи оно штотражим. Постаћу најмоћнији смртник на земљи. Зар ти то јошнисам рекао, Симорила?

Понављао је, у ствари, то већ неколико пута од јутрос, алиСиморила није обраћала пажњу, као ни до сада. Била је такоуморна. Покушала је да заспи. Полако, као да се присећа нечега,она рече:

- Мрзим те, Јиркуне.- Ах, али ћеш ме ускоро волети, Симорила. Ускоро.- Елрик ће доћи ...- Елрик! Ха! Он седи и обрће палчеве у својој кули, чека вести

које никад неће стићи, сем ако му их ја не донесем.- Елрик ће доћи, - понови она.Јиркун зарежа. Оинска девојка бруталног израза унесе му

његово јутарње вино. Јиркун зграби врч и попи један гутљај.Онда га испљуне на девојку, која, дрхтећи, саже главу и уклонисе. Јиркун узе бокал и испразни га на белу прашину крова.

- Ово је Елрикова крв. Овако ће истећи.Али Симорила ни сада није слушала. Покушавала је да се сети

свог вољеног албина и оно неколико јадних срећних дана које супровели заједно откако су одрасли.

Јиркун завитла празан крчаг према девојчиној глави, али онаје била навикла да му се уклања. Мрмљала је свој уобичајениодговор на све његове нападе и увреде:

99


- Хвала ти, господару, Демону, - рече она. - Хвала ти,господару, Демону.

Јиркун се насмеја.- Да. Господар, Демон. Твој народ је у праву кад ме тако

назива, јер више владам демонима него људима. Моја моћ растеиз дана у дан.

Оинска девојка пожури да донесе још вина, јер је знала да ћеје позвати за који тренутак. Јиркун пређе преко крова дапровири кроз прозоре на огради, али док је гледао у бродовезачу буку и пометњу с друге стране крова. Да ли је могуће да сеЈурити и Оинци међусобно туку? Где су Имрирски центуриони?Где је капетан Валхарик?

Скоро је претрчао преко крова, прошавши поред Симорилекоја је, изгледа, спавала, и провири доле на улицу.

- Ватра? - мрмљао је. - Ватра?И заиста, улице као да су биле у пламену. Па ипак, то није била

обична ватра. Ватрене кугле су летеле палећи кровове од сламе,врата, све што је било лако запаљиво - као што само нападачкаармија може запалити сено буктињом.

Јиркун побесне, помисливши најпре да је био непажљив и дасу се неке његове чини окренуле против њега. Али онда погледапреко запаљених кућа на реку и виде непознат брод како плови,брод изванредног склада и лепоте, који је некако више личио надело природе него човека - и схвати да је нападнут. Али, ко бинапао Доз-Кам? Није био вредан труда. То нису могли битиИмририци.

Није могао бити ни Елрик.- То не сме бити Елрик, - урлао је. - Огледало! Мора бити

окренуто ка нападачима.- И према теби, брате? Симорила се несигурно диже и наслони

на сто. Смешила се. - Сувише си самоуверен, Јиркуне. Елрикдолази.

- Елрик? Глупости! Само неколико варварских нападача изунутрашњости. Кад буду у центру града моћи ћемо да опробамоОгледало Сећања на њима. Он потрча ка вратима која су водиладоле у кућу. - Капетане Валхарик! Валхариче, где си?

Валхарик се појави у соби испод њега. Знојио се. Држао је мачу руци с навученом рукавицом, иако је изгледало да још нијебило борби.

- Припреми Огледало, Валхариче. Окрени га на нападаче.

100


- Али, мој господару, не можемо...- Пожури, учини како кажем! Ускоро ћемо и ове варваре

прикључити нашој сили - заједно с њиховим бродовима.- Варваре, мој господару? Могу ли варвари командовати

ватреној стихији? То се боримо с духовима ватре! Они се не могуубити, као ни ватра.

- Ватра се убија водом, - подсети принц Јиркун свог официра.- Водом, капетане Валхарик. Зар си заборавио?

- Али, принче Јиркуне, покушали смо да зауставимо духовеводом и вода није хтела да се помери из посуда. Неки моћничаробник командује нападачима. Њему помажу духови ватре иводе.

- Ти си луд, капетане Валхарик, - одговори Јиркун с убеђењем.- Луд. Припреми Огледало и престани с глупостима.

Валхарик овлажи своје суве усне.- Да, мој господару. Затим погну главу и оде да изврши

наређење свога господара.Поново Јиркун приђе огради и погледа кроз њу. На улицама су

се неки људи борили с његовим војницима, али дим је отежаваогледање, те није могао докучити порекло нападача.

- Уживајте у својој јадној победи, - кикотао се Јиркун, - јерускоро ће Огледало узети ваше умове и бићете моји робови.

- То је Елрик, - рече Симорила мирно. Смешила се. - Елрикдолази да ти се освети, брате.

Јиркун се смешкао:- Мислиш? Мислиш? Па, ако је и тако, неће ме затећи овде, јер

још увек имам начина да га избегнем, а тебе ће затећи у таквомстању да се баш неће обрадовати. Али то није Елрик. То је некисирови шаман из степа источно одавде. Ускоро ће бити у мојојвласти.

И Симорила је вирила кроз ограду.- Елрик, - рече она. - Видим његову кацигу.- Шта? Јиркун одгурну сестру у страну.Тамо, на улици, Имрирци су се борили са Имрирцима, више

није могло бити сумње. Јиркунови људи - Имрирци, Оинци иЈурити - били су потискивани. А на челу Имрираца који сунадирали могла се видети црна змајева кацига какву је самоједан Мелнибонеанац носио. Била је то Елрикова кацига. АЕлриков мач, који је некад припадао војводи Обеку одМаладора, дизао се и спуштао, сјајан од крви која је блистала на

101


јутарњем сунцу.За тренутак Јиркун би опхрван очајем. Онда зајеча:- Елрик! Елрик! Елрик! Како ми и даље подцењујемо један

другог! Какво је то проклетство на нама?Симорила забаци главу а њено лице поново оживе.- Рекла сам ти да ће доћи, брате.Јиркун се обазре на њу.- Да. Дошао је, а Огледало ће му одузети памет и биће мој роб.

Вероваће у све што му ћушнем у главу. То је још и слађе од оногшто сам планирао!

Он погледа нагоре, а онда покри лице рукама, схвативши штасе догађа.

- Брзо, доле, у кућу. Огледало је почело да се окреће.Чуло се страшно шкрипање шарки и полута и ланаца, док је

страшно Огледало Сећања усмеравано на улице града.- Још мало па ћу прикључити и Елрика и његове људе својој

сили. Каква ће то дивна иронија бити!Јиркун је пожуривао сестру низ степенице које су с крова

водиле надоле и за собом је затварао врата.- Елрик ће чак помагати при нападу на Имрир. Он ће сам себе

уклонити с Рубинског престола.- Зар не помишљаш да можда Елрик зна за Огледало Сећања,

брате? - упита га Симорила изазивачки.- Можда зна, али му се не може одупрети. Мора гледати да би

се могао борити. Или ће бити сасечен или ће отворити очи.Ниједан човек, који има очи, не може се заштитити од моћи тогОгледала. Он се обазре по грубо опремљеној соби. - Где јеВалхарик? Где је то псето?

Валхарик журно утрча.- Огледало је окренуто, господару, али ће деловати и на наше

људе, такође. Бојим се...- Онда престани да се бојиш. Шта онда ако делује и на наше

људе? За час ћемо их накљукати оним што треба да знају -истовремено са нашим побеђеним непријатељем. Сувише синервозан, капетане Валхарик.

- Али, Елрик их води.- И његове очи су очи - иако личе на црвене каменчиће. Неће

ни он боље проћи од својих лудих људи.На улицама око куће принца Јиркуна, Дивим Твар и Имрирци

су се пробијали, потискујући своје обесхрабрене противнике.

102


Нападачи једва да су изгубили иједног човека, док сумногобројни Оинци и Јурити лежали мртви по улицама крајнеколицине својих заповедника - одметнутих Имрираца.Стихија ватре, коју је Елрик с муком дозвао, поче се разилазитијер јој је било тешко да проведе толико времена на ЕлриковомПростору, али потребна предност је била постигнута и није сепостављало питање ко ће победити. Стотинак кућа било је упламену, а ватра је захватала и остале, захтевајући пажњудомаћих бораца како не би цело то прљаво место изгорело окоњихових ушију. И у луци бродови су били у пламену.

Дивим Твар је био први који је приметио да се Огледало почелоокретати према улицама. Он показа прстом на њега, онда сеосврну и дувајући у свој ратнички рог заповеди напредовањетрупа које су до сада биле ван борбе.

- Сад нас ви водите, викао је, и спустио визир на лице. Отвориза очи били су блокирани, тако да се није могло гледати крозњих.

Полако, Елрик спусти сопствени визир, тако да остаде употпуном мраку. Ипак, бесна битка се настави јер су садветерани, који су с њима допловили из Мелнибонеа, ступили нањихово место, док су се друге трупе повукле. Имрирци који сусад водили битку нису сакрили своје очи. Елрик се молио даплан успе.

Јиркун, обазриво вирећи кроз мали раствор на тешкој завеси,рече зачуђено:

- Валхарик? Шта је то? Зар Огледало није усмерено?- Треба да јесте, мој господару,- Онда погледај и сам! Имрирци и даље надиру поред наше

одбране, а наши људи падају под утицај Огледала. У чему јегрешка, Валхариче? У чему је грешка?

Валхарик увуче ваздух између зуба и на његовом лицу се инесвесно појави дивљење, кад угледа Имрирце како се туку.

- Они су слепи, рече. Боре се по звуку, додиру и мирису. Онису слепи, мој краљу и господару - и они воде Елрика и војникечији су визири тако сачињени да ништа не виде.

- Слепи? - проговори Јиркун скоро патетичним гласом, нехотећи да поверује. - Слепи?

- Да. Слепи ратници - људи рањени у ранијим биткама, алиипак добри ратници. Ето како Елрик побеђује наше Огледало,господару.

103


- Ах, не! Не! Јиркун је бесно ударао по капетановим леђима, иовај се уклони. - Елрик није толико лукав. Он уопште није лукав.Неки моћни демон му даје те идеје.

- Можда, господару, али зар има моћнијих демона од оних којису теби помогли?

- Не, рече Јиркун. Нема. О, да могу неког од њих сада дадозовем! Али ја сам потрошио сву своју моћ на отварање КапијеСенки. Требало је да ово предвидим... Али, нисам могаопредвидети. О, Елриче! Ја ћу те ипак уништити кад мачевируна буду моји. А онда се Јиркун намршти. Али, како се могаоприпремити... Који демон... Осим ако није дозвао Ариоха лично?Али он нема моћ да дозове Ариоха. Ја га нисам могао дозвати...

А онда, као одговор, Јиркун зачу Елрикову убојну песму изоближњих улица. И та песма била је одговор на његово питање.

- Ариоче! Ариоче! Крв и душе за мог господара Ариоха!- Онда морам имати рунске мачеве. Морам проћи кроз Капију

Сенки. Тамо још увек имам савезнике - натприродне савезникекоји ће лако довршити Елрика, ако буде потребно. Али, треба мивремена... Јиркун је мрмљао за себе док је ходао по соби.Валхарик је и даље посматрао битку.

- Они се примичу, рече капетан.Симорила се смешила.- Примичу се, Јиркуне? Ко је сад будала? Елрик или ти?- Ћути! Размишљам... Јиркун додирну усне прстима.А онда му очи засветлеше и он лукаво погледа у Симорилу, пре

но што скрете пажњу на капетана Валхарика.- Валхариче, мораш уништити Огледало Сећања.- Уништити? Па то је наше једино оружје, господару?- Тачно. Али зар није бескорисно сада?- Да.- Уништи га и тако ће нам поново служити. Јиркун пружи

дугачак прст у правцу врата. - Иди. Уништи Огледало.- Али, принче Јиркуне, владару, мислим, зар нас то неће

лишити нашег јединог оружја?- Уради како кажем, Валхариче. Или нестани.- Али како да га уништим, господару?- Мачем. Попни се по стубу иза лица Огледала и онда, не

гледајући у њега, завитлај мачем и разби га. Сломиће се лако. Тизнаш које сам све мере морао предузети да се не оштети.

- Је ли то све што треба да учиним?

104


- Да. А онда те ослобађам од служења мени и можеш побећиили урадити што те воља.

- Зар нећемо пловити у напад на Мелнибоне?- Наравно да нећемо. Смислио сам друти начин да покоримо

Острво Змајева.Валхарик слеже раменима. Његов израз је показивао да никад

није сасвим веровао Јиркуновим убеђивањима. Али, шта јемогао него да га прати, кад су га страшне муке чекале уЕлриковим рукама? Оборених рамена, капетан оде да извршинаређење.

- А, сада, Симорила... Јиркун се исцери као ласица док јеиспружао руке да дохвати сестрина мека рамена. - Сад да теприпремим за твога вољеног Елрика.

Један од слепих ратника повика:- Они нам се више не одупиру, господару. Меки су и безвољни

и дозвољавају да их посечемо на месту. Зашто?- Огледало им је одузело памћење, - викну Елрик, окрећући

своју покривену главу ка ратниковом гласу. - Можете насповести у зграду, сада, где - ако имамо среће - нећемо видетиОгледало.

На крају се нађоше унутар неког магацина (тако се чинилоЕлрику кад је дигао визир). Срећом, просторија је била довољнопространа да прими читаву војску, а кад су сви били унутра,Елрик затвори врата да би се договорио о следећој акцији.

- Треба да нађемо Јиркуна, - рече Дивим Твар. - Да испитамонеког борца од ових...

- То ће мало вредети, пријатељу, - подсети га Елрик. Они суизгубили памћење. Ничега се неће сећати. Сада не знају ни ко суни шта су. Иди до застора, где Огледало не може деловати, ипогледај да ли се види она зграда у којој сигурно живи мојрођак.

Дивим Твар брзо приђе застору и обазриво погледа напоље.- Да, има ту једна кућа већа од осталих. Примећујем неко

кретање у њој, као да се преживели борци полако престројавају.То је вероватно Јиркуново утврђење. Може се лако освојити.

Елрик му се придружи.- Да. Слажем се с тобом. Тамо ћемо наћи Јиркуна. Али морамо

пожурити, да не одлучи да убије Симорилу. Морамо измислитинајбољи начин да дођемо до тог места и објаснити нашимслепим ратницима колико улица, кућа и осталог треба да пређу.

105


- Какав је то чудан шум? - упита, подигавши главу, један слепиратник. - Као ударање у удаљени гонг.

- И ја га чујем, - рече други слепи човек.И Елрик је чуо. Ужасна бука. Долазила је изнад њих. Треперила

је у ваздуху.- Огледало. Дивим Твар погледа горе. - Да ли Огледало има још

неку особину, коју нисмо предвидели?- Могуће.Елрик покуша да се сети шта му је Ариох рекао. Али Ариох је

био неодређен. Ништа није рекао о ужасном, моћном звуку, каоод...

- Хеј, он разбија Огледало, - викну Елрик. - Зашто?Још нешто је тиштало његов ум, као да је звук могао и да

осећа.- Можда је Јиркун мртав, а с њим и његова чаролија, - поче

Твар. А онда занеме, јаукнувши.Бука је била све гласнија, интензивнија, производећи оштар

бол у ушима.Сад и Елрик схвати. Он запуши уши обема рукама. Сећања

сакупљена у Огледалу. Навалила су у његов ум. Огледало јеразбијено, и сва сећања које је вековима чувало - еонима,можда. Многа од тих сећања припадала су смртницима, многаживотињама и интелигентним бићима која су постојала још преМелнибонеа. Та сећања су се сад борила за место у Елриковојглави - у лобањама свих Имрираца - у јадним, измученимлобањама људи на улици, чији су жалосни крици допиралиспоља, и у лобањи капетана Валхарика, издајника, који изгубиравнотежу на великом стубу и паде с Огледала на земљу,

Али Елрик није чуо крике капетана Валхарика, нити је видеокако се његово тело сурвало на кров магацина. Грчио се као ињегови другови који су настојали да очисте главу од милионауспомена које нису биле њихове - љубави, мржњи, чуднихдоживљаја и обичних доживљаја, ратова и путовања, лицарођака који нису били њихови рођаци, људи, жена и деце,животиња, бродова и градова, ратова и вођења љубави,страховања и жудњи - и успомене су се бориле за место уњеговој претрпаној лобањи, претећи да истерају његовесопствене успомене (а такође и његову индивидуалност) изглаве. И док се Елрик грчио на земљи, затварајући уши,понављао је стално једну те исту реч, у напору да сачува своје

106


властито биће.- Елрик. Елрик. Елрик.И постепено, с напором који је испробао кад је дозивао Ариоха

на земаљски простор, он успе да угаси сва та туђа сећања иуспостави сопствено, уздрмано и слабо. Скинуо је руку са ушијуи престао да узвикује сопствено име. А онда се диже и погледаоко себе.

Више од две трећине људи беху мртви, слепи и остали. Великибосун је био мртав; лежао је широм отворених очију, усанаслеђених у крик, а његова десна очна дупља свеже је крварила,јер је покушао да из ње ишчупа око. Сва су тела лежала унеприродним положајима и отворених очију (ако су их имали), амноги су показивали трагове самосакаћења. Други су лежалипросутих мозгова, кад су у болу ударали главама о зид. ДивимТвар је био жив, али је лежао склупчан у утлу, мрмљајући нешто,и Елрик помисли да је можда остао помрачена ума. Неки одпреживелих стварно су полудели, али су били мирни и нису билиопасни. Само петорица, укључујући Елрика, беху успели даиздрже напад туђих сећања и да остану нормални. Елрику сечинило, док се спотицао о лешине, да је већини срце посустало.

- Дивим Тваре! Елрик стави руку на пријатељево раме. -Дивим Тваре?

Дивим Твар извуче главу испод руке и погледа у Елрика. Уњеговим очима могло се прочитати искуство двадесетакмиленија, и нешто ироније.

- Жив сам, Елриче.- Само неколико нас је преживело.Мало доцније напустише магацин, пошто се више нису морали

бојати Огледала, и открише да су улице пуне мртвих, у које супродрла сећања из Огледала. Укочена тела пружала су рукепрема њима. Мртве усне тражиле су помоћ. Елрик се трудио даих не гледа, али његова жеђ за осветом над рођаком Јиркуномбила је још јача.

Стигоше до куће. Врата су била отворена, а тло прекривенолешевима. Није било ни трага од принца Јиркуна.

Елрик и Дивим Твар предводили су неколико Имрираца, којису још били нормални, уз степенице, поред многобројнихлешева, све док нису стигли на последњи спрат куће.

Тамо су нашли Симорилу.Лежала је на каучу и била нага. Руне су биле исписане по

107


њеном телу, а руне су, саме по себи, биле непристојне. Њеникапци беху отежали, и она их у први мах не препознаде. Елрикјој притрча и узе је у наручје. Тело јој је било чудно хладно.

- Успавао ме је... - говорила је. - Магичним сном, из кога месамо он може пробудити... Она широко зевну. - Успела сам даостанем будна... тешком муком... јер Елрик долази.

- Ту је Елрик, - рече њен драган нежно. - Ја сам Елрик,Симорила.

- Елрик? Она се опусти у његовом загрљају. - Мораш наћиЈиркуна, јер ме само он може пробудити.

- Куда је отишао? Елриково лице поново отврдну. Његовецрвене очи дивље су сијале. - Куда?

- Да нађе два црна мача... с рунама... наших предака...Жалобника ...

- И Олујника, - доврши Елрик смркнуто. - То су уклети мачеви.Али, куда је отишао, Симорила? Како нам је умакао?

- Кроз... кроз... кроз Капију Сенки... помоћу чаролије. Начиниоје најужаснији савез са демонима, да би могао пронаћи... КапијуСенки... у другој соби ...

Симорила је сада спавала, а на њеном лицу владаше чуданмир.

Елрик је гледао како Дивим Твар прелази преко собе, с мачему руци, и отвара широм врата. Ужасан задах изби из суседне,мрачне собе. На другом крају нешто је светлуцало.

- Да. То је мађија, сасвим сигурно, - рече Елрик. - Јиркун ме јеизиграо. Он је избајао чаролију Капије Сенки и прошао кроз њуу неки други подземни свет. Али који, никад нећу сазнати, јерих има бескрајно много. О, Ариоче, много бих дао да могуследити свог рођака.

- Онда га следи, - одјекну неки сладак, треперав глас уЕлриковој глави.

Албино најпре помисли да је то био остатак неке успомене,која се још борила да запоседне његов ум, али онда схвати да муто Ариох говори.

- Отпусти своје пратиоце да бих могао с тобом говорити, - речеАриох.

Елрик је оклевао. Желео је да буде сам, али не с Ариохом.Желео је да буде са Симорилом, чије га је стање терало на плач.Сузе су већ текле из његових црвених очију.

- Оно што ћу ти рећи, може Симорилу вратити у пређашње

108


стање, - рече глас. - Сем тога, помоћи ће ти да победиш Јиркунаи да му се осветиш. Заиста, учиниће те то најмоћнијимсмртником који је икада постојао.

Елрик погледа у Дивим Твара.- Да ли бисте ме ти и твоји људи оставили на час самог?- Наравно. И Дивим Твар изведе људе и затвори врата за

собом.Ариох је стајао, наслонивши се на та иста врата. И овог пута је

узео обличје лепог младића. Осмех му је био пријатељски иотворен, и само су старе очи квариле његов изглед.

- Време је да и сам потражиш црне мачеве, Елриче, - речеАриох. - Иначе ће их Јиркун први наћи. Опомињем те, срунским мачевима Јиркун ће бити толико моћан, да ће моћи дауништи пола света у трен ока. Зато је твој рођак и ризиковаосве опасности света изван Капије Сенки. Ако Јиркун дође упосед тих мачева пре него што их ти нађеш, биће то твој крај икрај Симориле, крај Младих Краљевстава и, вероватно,Мелнибонеа, такође. Помоћи ћу ти да уђеш у подземље ипотражиш мачеве близанце.

Елрик замишљено рече:- Одавно сам упозорен на опасности трагања за тим мачевима

и на још горе опасности од њиховог поседовања. Мислим даморам размотрити неки други начин, мој господару, Ариоче.

- Нема другог начина. Јиркун жели мачеве, ако их ти нежелиш. Са Жалобником у једној руци и Олујником у другој, бићенепобедив, јер мачеви дају снагу ономе ко их користи.Неизмерну снагу. Ариох застаде. - Мораш учинити онако какоти кажем. То је за твоје добро.

- И твоје, господару Ариоче?- И моје. Ја нисам сасвим некористољубив.Елрик затресе главом.- Збуњен сам. Исувише неприродног има у овој ствари.

Сумњам да се богови играју нама.- Богови служе само онима који су вољни да служе њима. И

богови, такође, служе судбини.- Не свиђа ми се то. Да спречим Јиркуна једна је ствар, да

следим његове амбиције и сам узмем мачеве - то је нешто друго.- То је твоја судбипа.- Зар је не могу изменити?Ариох затресе главом.

109


- Не можеш, као што ни ја не могу.Елрик помилова косу успаване Симориле.- Волим је. Не желим ништа сем ње.- Нећеш је никад пробудити ако Јиркун нађе мачеве пре тебе.- А како ћу их наћи?- Прођи кроз Капију Сенки, оставио сам је отворену, иако

Јиркун мисли да је затворена. Онда мораш потражити Тунел-испод-Мочваре, који води у Пулсирајућу Пећину. У тојпросторији леже мачеви. Тамо су још од времена када су ихтвоји преци оставили...

- А зашто су их оставили?- Твоји преци нису имали храбрости.- Храбрости да се суоче с чим?- Са самим собом.- Нејасан си, мој господару Ариоче.- Такви су Господари Виших Светова. Пожури. Чак ни ја не

могу држати Капију Сенки дуго отворену.- Врло добро. Идем.И Ариох намах ишчезе.Елрик позва Дивим Твара промуклим гласом. Овај одмах уђе.- Елриче, шта се овде догодило? Је ли то Симорила...

Изгледаш...- Идем за Јиркуном - сам, Дивим Тваре. Мораш се вратити у

Мелнибоне, са остатком наших људи. Узми Симорилу са собом.Ако се не вратим у разумном року, мораш је прогласитивладарком. Ако буде и даље спавала, владаћеш као њен регентдок се не пробуди.

Дивим Твар рече нежно:- Знаш ли шта радиш, Елриче?Елрик затресе главом.- Не, Дивим Тваре. Не знам.И Елрик се диже на ноге и затетура ка другој соби, где га је

очекивала Капија Сенки.

110


КЊИГА ТРЕЋА

111


А сад, више нема освртања. Елрикова судбина је искована иутврђена чврсто, као што су и речи пакла сковане и утврђенепре много еона. Да ли ће игде моћи да сиђе с тог пута очаја,проклетства и уништења? Или је можда био осуђен на пропастјош пре рођења? Осуђен да кроз хиљаде нових живота не зна низа шта друго сем за тугу, борбу, усамљеност и кајање - вечитиборац за циљ коме не зна сврху?

112


КРОЗ КАПИЈУ СЕНКИ

И Елрик закорачи у сенку и нађе се у свету сенки. Окренуо се,али сенка кроз коју је ушао сад је избледела и нестала. Мачстарог Обека био му је у руци, црна кацига и оклоп на телу исамо му је то било познато, јер земља у којој се нашао бешемрачна и напуштена као да се налазила у огромној пећини чијига зидови, иако невидљиви, притискиваху и беху скороопипљиви.

Елрик зажали што је због хистерије и умора духа послушаоАриоха и ушао кроз Капију Сенки. Али кајање је сад билонекорисно и он га одбаци.

Јиркуна нигде није могао видети. Или је Елриков рођак имаокоња који га је чекао или, вероватније, мора да је ушао у овајсвет из неког другог угла (јер сви се Простори, кажу, окрећуједан око другог), мада због тога није био ни даље ни ближе одзаједничког циља. Ваздух је био пун сланих испарења, тако да се

113


Елрику чинило да су му очи пуне соли - било је то као ходати подморском водом и моћи удисати само воду. Можда је тообјашњавало чињеницу да се није могло видети далеко ни уједном правцу, да је било много сенки и да је небо било само веокоји је скривао кров пећине. Елрик врати мач у корице, јер нијебило видљиве опасности у том тренутку, и окрете се полако дапронађе пут.

Могуће је да су се неравне планине налазиле на страни коју јеон проценио као источну, а шума на западној. Без сунца, звездаили месеца, тешко је било одредити даљину или правац. Стајаоје на кршевитој равници преко које је дувао хладан и тих ветар.Ветар је повлачио његов огртач као да жели да му га отме.Неколико кржљавих дрвета без лишћа стајало је на окупу, некихстотинак корака даље. То је било све што је нарушавало суморнуравницу, сем велике, безобличне стене која се налазила подаљеод дрвећа. Био је то свет из кога је живот био исушен, где су сеРед и Хаос једном потпуно повукли и, у свом међусобном сукобу,све уништили. Да ли је било много оваквих крајева? питао сеЕлрик. За тренутак, био је испуњен страшним предосећањем,везаним за свој властити богати свет. Елрик одмак одбаци торасположење и поче ходати ка дрвећу и стени иза њих.

Дошао је до дрвећа и обишао га, а додир његовог огртача игранчица учини да се ова одмах сломи и тренутно претвори упепео, који ветар разнесе. Елрик привуче огртач ближе телу.

Како се приближавао стени, постаде свестан шума који као даје из ње избијао. Успори корак и спусти руку на држак мача.

Шум се настави - мала, ритмична бука. Кроз полумрак Елрикзавири пажљиво иза стене, покушавајући да одреди пореклошума.

А онда шум престаде и замени га други - тихо шушкање, затимбат корака, а онда наста тишина. Елрик коракну уназад иизвуче Обеков мач. Први шум правио је човек који спава. Други- човек који се буди и припрема било за напад било за одбрану.

Елрик проговори:- Ја сам Елрик од Мелнибонеа и странац сам овде.Једна стрела зазуја поред његове кациге, скоро у истом

тренутку кад беше одапет лук. Елрик скочи устрану и потражизаклон, али није га нигде било, сем иза стене где се скриваострелац.

Иза стене се зачу неки глас. Чврст, прилично суморан глас.

114


Говорио је:- Нисам намеравао да ти учиним нажао, већ само да покажем

своју вештину, за случај да ти намераваш да мени учиниш зло.Доста ми је демона, а ти ми изгледаш као најопаснији од свих,Бледолики.

- Ја сам смртник, - рече Елрик, исправљајући се и одлучившида, ако мора умрети, учини то достојанствено.

- Помињеш Мелнибоне. Чуо сам о њему. Острво демона.- Онда ниси довољно слушао о Мелнибонеу. Ја сам смртан, као

и сав мој народ. Само незналица нас може сматрати демонима.- Ја нисам незналица, пријатељу. Ја сам Ратник-Свештеник из

Фума, рођен у тој касти и наследник целог њеног знања и,доскора, Господари Хаоса беху моји заштитници. Онда самодбио да им служим и они ме прогнаше овамо. Можда је и тебеснашла иста судбина, јер народ Мелнибонеа служи Хаосу, зарне?

- Да. А ја знам за Фум. Лежи далеко на истоку да га чак нимапе не бележе - изван Плачуће Пустиње, изван УздишућеПустиње, чак и изван Елвера. То је једно од најстаријих МладихКраљевстава.

- Све је то тачно. Једино се не слажем да исток није уцртан умапу, сем код дивљака на западу. И тако, изгледа, ти треба дами се придружиш у изгнанству?

- Ја нисам изгнан. Овде сам као трагач. Кад завршим сатрагањем, вратићу се у свој свет.

- Вратити, кажеш? То ме занима, мој бледи пријатељу. Мислиосам да је повратак немогућ.

- Можда и јесте, а онда сам изигран. И ако твоја моћ нијенашла пута у други свет, можда ни моја неће мене спасти.

- Моћ? Немам никакве моћи од како сам одбио да служимХаоса. Па, пријатељу, намераваш ли да се бориш са мном?

- Само са једним намеравам да се борим на овом Простору, атај ниси ти, Ратниче-Свештениче из Фума. Елрик врати мач укорице и у истом тренутку непознати устаде иза стене и вратицрвену стрелу у црвени тоболац.

- Ја сам Ракир, рече човек, назван Црвени Стрелац, јер, каошто видиш, носим црвену одећу. Такав је обичај Ратника-Свештеника из Фума, да одаберу једну једину боју за одећу. То јемоја једина преостала верност традицији.

На себи је имао скерлетни грудњак, скерлетне чакшире,

115


скерлетне ципеле и скерлетну капу са скрелетним пером на њој.Његов лук био је такође скерлетан, а дршка његовог мачасветлуцала је рубински црвено. Његово лице, орловско исувоњаво, као исклесано од камена, беше истрошено временоми мрко. Био је висок и витак, а мишићи су мрешкали његовемишице и груди. У његовим очима беше ироније, а на уснама јелебдио мали осмех, иако је лице показивало да је прошао крозмнога искуства од којих је мало било угодних.

- Чудно место си одабрао за трагање, - рече Црвени Стрелац,стојећи с рукама на боковима и одмеравајући Елрика од главедо пете. - Али, хајде да се погодимо, ако си заинтересован.

- Ако ми погодба одговара, сложићу се с њом, јер изгледа дазнаш више о овом свету од мене.

- Па, ти мораш овде нешто наћи и онда отићи, а ја немам овдешта да радим и желим да одем. Ако ти помогнем у трагању,хоћеш ли ме повести кад се вратиш у свој крај?

- То ми изгледа поштена погодба, али не могу ти обећатинешто што немам моћи да ти дам. Рећи ћу ти само ово - ако мибуде могуће да те поведем са собом у свој крај, било пре, билопосле мог трагања, ја ћу то учинити.

- То је разумно, рече Ракир, Црвени Стрелац. А сад ми реци зачим трагаш.

- Тражим два мача, искована пре много хиљада година рукамасмртника, два мача која су употребљавали моји преци а онда ихоставили овде. Мачеви су велики и тешки и црне боје, и имајузагонетне руне исписане на оштрицама. Речено ми је да ћу ихнаћи у Пулсирајућој Пећини, до које се долази кроз Тунел-испод-Мочваре. Јеси ли чуо нешто о тим местима?

- Нисам. Ни о два мача. Ракир протрља своју кошчату браду. -Иако се сећам да сам нешто читао у једној књизи Фума, а то меје узнемирило...

- Мачеви су легендарни. Многе књиге их помињу - скоро увеккао велику тајну. Говори се да постоји књига која бележиисторију мачева, и оних који ће их користити у будућности - тоје безвремена књига која у себи садржи све време вечности.Неки је зову Хроником Црног Мача и у њој, кажу, људи могунаћи исписане своје судбине.

- Не знам ништа ни о томе. Није то једна од књига Фума. Бојимсе, друже Елриче, да ћемо морати свратити у град Амирон иупитати о томе његове становнике.

116


- Зар постоји град у овом крају?- Да. Град. Био сам у њему само накратко. Више волим

дивљину. Али, с пријатељем бих можда могао издржати и малодуже.

- Зашто Амирон не одговара твом укусу?- Његови грађани нису срећни. То је најтужнија и

најнесрећнија гомила људи. Све су то избеглице или путници издругих земаља, који су изгубили пут и никад га нису поновонашли. Нико од њих не живи у Амирону зато што је сам такоизабрао.

- Прави град проклетих.- Кажеш то као што би неки песник рекао. Ракир весело

намигну. - Али ја понекад мислим да су сви градови такви.- Каква је природа овог света, где, како видим, нема ни

планета, ни месеца, ни сунца. Мени све ово овде личи на каквувелику пећину.

- Постоји, збиља, једна теорија по којој је ово сфера покопана уједној бескрајној стени. Други кажу да лежи у будућности нашегвластитог света - будућности у којој је свемир умро. Чуо самхиљаду теорија, за кратко време које сам провео у градуАмирону. Све су оне мени изгледале исте вредности. Све би,чини ми се, могле бити тачне. Зашто да не? Неки људи верују даје све лаж. И обрнуто, све може бити истина.

Сад је дошао ред на Елрика да иронично примети:- Ти си философ, дакле, као и стрелац, пријатељу Ракире из

Фума?Ракир се насмеја.- Ако тако желиш. Оваква размишљања ослабила су моју

лојалност Хаосу и довела ме довде. Чуо сам да постоји градназван Танелорн, који се налази на покретним обаламаУздишуће Пустиње. Ако се некад вратим у свој свет, дружеЕлриче, тражићу тај град јер сам чуо да се тамо може наћи мир.Дебате о природи Истине тамо су бесмислене. Људи су простозадовољни што постоје у Танелорну.

- Завидим онима који живе у Танелорну, рече Елрик.Ракир фркну:- Да, али вероватно би нас разочарао ако бисмо га и нашли.

Легенде су најлепше кад остану легенде, а покушаји да сеостваре обично су неуспешни. Хајде, тамо лежи Амирон који је,тужно је то рећи, типичан за већину градова које човек среће у

117


било ком делу света.Два висока човека, обојица изгнаници иако на различите

начине, кренуше кроз полумрак ове пусте земље.

118


У ГРАДУ АМИРОНУ

Град Амирон указа се ускоро на видику. Елрик никад нијевидео слично место. У поређењу са Амироном Доз-Кам јеизгледао као најчистије и најбоље одржавано насеље на свету.Сам град је лежао испод једне стеновите равни, у плиткојдолини изнад које се стално димило: тај прљави, лелујавипокривач требало је да заштити ово место од погледа људи ибогова.

Зграде су већином биле у стању полурушевина или су билепотпуно срушене, а на њиховом месту су се дизале брвнаре ишатори. Мешавина архитектонских стилова - неки познати,неки потпуно страни - била је таква да је Елрик једва видео двесличне зграде. Било је ту и брвнара и замака, сеоских кућа, кулаи утврђења, једноставних четвртастих вила и дрвених колибаизрезбарених тешком орнаментиком. Друге су изгледале самокао гомиле стења са грубим отвором за врата. Ниједна нијеизгледала добро - није могла изгледати добро у оваквом пејсажуи испод тог стално смркнутог неба.

Ту и тамо црвена ватра је горела, повећавајући количинудима, а мирис који Елрик и Ракир осетише у предграђу био јебогат разноврсним смрадовима.

- Охолост, а не понос, главна је особина већине становникаАмирона, рече Ракир набирајући свој орловски нос. Ако уопштеимају остатак било каквих карактерних црта.

Елрик је гацао кроз прљавштину. Сенке су играле измеђупретрпаних зграда.

- Има ли овде, можда, нека крчма где можемо питати о Тунелу-Испод-Мочваре и његовој околини?

- Нема крчме. Становници се држе одвојено један од другог...- А градски трг, где се народ скупља?- Овај град нема центра. Сваки становник, или група

становника, изградила је сопствено место становања на местугде су желели, или где је било простора; отуд збрка, пропаст истарост многих места. Отуд прљавштина, безнађе и пропадањевећине.

- Како живе?- Живе одвојено. Тргују с демонима који повремено посећују

Амирон ...

119


120


- Демонима?- Да. Најхрабрији лове пацове који живе у шпиљама испод

града.- Какви су то демони?- Просто бића, обично нижи миљеници Хаоса, који желе нешто

чиме их Амиронци могу снабдети - украденом душом или двема,бебама (премда се мало њих овде рађа) - можеш замислити штајош, ако знаш шта демони обично траже од чаробњака?

- Да. Могу замислити. Значи, Хаос овде долази и одлази повољи.

- Нисам сигуран да је баш тако лако. Али, свакако је лакше задемоне да путују тамо-амо овде, него у нашем свету.

- Јеси ли видео неког демона?- Да. Обичне бестијалне врсте. Груби, глуни и силни. Многи од

њих су некад били људи, пре но што су се продали Хаосу. Сад су,ментално и физички, одевени у ружне, демонске облике.

Елрику Ракирове речи нису биле по вољи.- Је ли то увек судбина оних који праве договоре са Хаосом? -

упита он.- Требало би да знаш, ако си Мелнибонеанац. Знам да је у

Фуму то ретко случај, али, како изгледа, што је веће оно око чегасе погађају, финије су промене које човека сналазе ако се Хаосодлучи да с њим тргује.

Елрик уздахну.- Где ћемо се распитати за наш Тунел-испод-Мочваре?- Био је ту један старац... - поче Ракир. Онда га неко гроктање

заустави. Још једно гроктање.Лице с вепровским зубом изрони из тамне флеке сачињене од

срушене табле с грађевине. Лице поново загрокта.- Ко си ти? - упита Елрик с руком на мачу.- Свиња, - одговори лице са зубом. Елрик није био сигуран да

ли га вређа или стварно описује себе.- Свиња.Још два лица са зубима изађоше из таме.- Свиња, - рече једно.- Свиња, - рече друго.- Змија, - проговори глас иза Ракира, и Елрик се окрете док је

Ракир и даље посматрао свиње. Неки високи младић стајаше ту.На месту где је требало да му буде глава изникло је петнаестакповећих змија. Глава сваке од њих зурила је у Елрика. Језици су

121


палацали и отварали уста да у исти мах изговоре:- Змија.- Ствар, - рече неки нови глас.Елрик погледа у том правцу и зину, извуче мач и осети силно

гађење.А онда свиње, Змија и Ствар навалише на њих. Ракир погоди

једну Свињу пре но што је направила три корака. Скинуо је лукс рамена и одапео га тако да је црвена стрела полетела ипогодила у исти мах, све у једној секунди. Имао је времена даубије још једну Свињу, а онда одбаци лук и маши се мача. Леђауз леђа, он и Елрик се припремаху да се бране од напададемона. И Змија је била довољно гадна, са својих петнаест главакоје су шиштале и хватале зубима из којих се цедио отров, алиСтвар је стално мењала облик: прво је једна рука изашла избезобличног надувеног меса, а онда лице, док је цела масаприлазила све ближе.

- Ствар, - викала је. Два мача се спустише на Елрика који себорио с последњом Свињом и промашио тако да је, уместо усрце, пробо њена плућа. Свиња се затетурала уназад и пала убару са блатом. Бауљала је мало а онда се смири. Ствар однекудпроизведе копље и Елрик једва успе да одбије ударац тупомстраном свог мача. Сад се Ракир бавио Змијом и два демона сеспустише на људе нестрпљиви да их доврше. ПоловинаЗмијиних глава лежала је на земљи, а Елрик је успео да одсечеједну руку Ствари, но демон је изгледа имао спремне још тридруге. Изгледа да није био сачињен од једног него од више бића.Елрик се питао да ли ће, захваљујући погодби са Ариохом таквабити и његова судбина - да постане безоблично чудовиште. Али,зар није већ нека врста чудовишта? Зар га људи не сматрајудемоном? Ово размишљање ули му снагу. Викао је док се борио:

- Елрик.- Ствар, - одговарао је његов противник, исто тако жељан да

искаже оно што је сматрао суштином свога бића.Још једна рука отпаде, кад је Обеков мач одсече. Још једно

копље боцну и би одбијено у страну, још један мач се појави испусти на Елрикову кацигу са снагом која га одбаци уназад наРакира. Овај услед тога промаши Змију и она га скоро угризе сасвоје четири главе. Елрик одсече руку и пипак који је држао мачи виде их како се одвајају од тела, али и како се поново с њимстапају. Мучнина се поново јави. Елрик заби мач у масу а она

122


завришта:- Ствар. Ствар. Ствар.Елрик поново зари свој мач, а четири мача и два копља се

зањихаше и сударише једно с другим, те покушаше да одбијуОбекову оштрицу.

- Ствар.- Ово је Јиркуново дело, - рече Елрик, без сумње. - Чуо је да га

пратим и тражи начина да ме заустави уз помоћ својих демона-савезника. Он шкргутну зубима и процеди: - Сем ако један одњих није сам Јиркун. Јеси ли ти мој рођак Јиркун, Ствари?

- Ствар... Глас је био скоро патетичан. Оружје се њихало исударало, али није више тако жестоко кидисало на Елрика.

- Или си неки други, стари, познати пријатељ?- Ствар.Елрик је убадао и убадао у масу. Густа, смрдљива крв груну по

његовом оклопу. Елрик није могао да схвати зашто је посталолако нападати демона. „Сада" зачу се глас изнад Елрикове главе.„Брзо" Елрик погледа горе и виде црвено лице, белу браду и рукукоја је махала. „Не гледај у мене, будало. Сад - навали!"

И Елрик обема рукама шчепа мач и зари оштрицу дубоко убезоблично створење које је јечало и плакало и изустилошапатом: „Франк!" пре но што је издахнуло.

Ракир навали истог часа и његова оштрица пређе прекопреосталих Змијиних глава и забоде се у груди, а онда у срцемладића, и његов демон издахну такође.

Неки белокоси човек спусти се низ срушени славолук на комеје дотле стајао. Смејао се:

- Нуинова мађија још дејствује, чак и овде, а? Чуо сам какоонај високи зове своје пријатеље демоне и учи их како да васнападну. Није ми изгледало часно да петорица нападну двојицу- и тако сам сео на зид и извукао наоружану демонску снагу изњега. Још увек могу. А сад имам његову снагу (или добар деоњен) и осећам се знатно боље него икад пре у последњихнеколико луна (ако тако нешто уопште постоји).

- Рекао је: Франк, -проговори Елрик мрштећи се. - Је ли тоиме, шта мислиш? Његово пређашње име?

- Можда, - одговори стари Нуин. - Можда. Јадно створење.Али, ипак, сад је мртав. Ви нисте из Амирона, вас двојица - иакосам те већ видео овде, ти црвени.

- И ја тебе, - одговори Ракир с осмехом. Брисао је Змијину крв

123


са мача, употребљавајући једну од њених глава. - Ти си Нуин-Који-Је-Све-Знао.

- Да. Који-Је-Све-Знао, а сад врло мало зна. Ускоро ће свепрестати, кад све заборавим. Онда се могу вратити из овогстрашног избеглиштва. То је уговор који сам сачинио саОрландом. Био сам будала која је све хтела да све зна, и мојазнатижеља ме је одвела у авантуру. Орландо ме је потом ипослао овамо, да заборавим. Тужно је, али, као што видите, ја сејош увек присећам неких својих способности, с времена навреме. Знам да тражите Црне Мачеве. Знам да си ти Елрик одМелнибонеа. Знам шта ће бити с тобом.

- Ти знаш моју судбину? - упита Елрик жудно. - Кажи ми је,Нуине-Који-Је-Знао-Све.

Нуин отвори уста као да ће проговорити, а онда их поновозатвори.

- Не. Заборавио сам.- Не. Елрик се покрену као да ће га шчепати. - Не. Ти се

сећаш. Видим да се сећаш.- Заборавио сам. И Нуин саже главу.Ракир ухвати Елрика за руку.- Заборавио је, Елриче.Елрик климне главом.- Врло добро. Онда упита: - Али, да ли се сећаш где лежи

Тунел-испод-Мочваре?- Да. То је близу Амирона, сама мочвара. Идите овим путем.

Онда тражите споменик у облику орла од црног мермера. Уподножју споменика улаз је у тунел. Нуин је понављао овообавештење као папагај, а кад је погледао нагоре, лице му јебило јасније. Шта сам вам сад рекао?

Елрик одговори:- Управо си нам објаснио како да нађемо пут до Тунела-испод-

Мочваре.- Заиста? Нуин пљесну својим старим рукама. - Дивно. Ја сам

сада и то заборавио. Ко сте ви, заправо?- Боље да нас заборавиш, - рече Ракир с нежним осмехом.

Збогом, Нуине, и хвала.- За шта?- За оно што си заборавио и за оно чега си се сетио.И продужише даље, кроз бедни град Амирон, даље од срећног

старог чаробњака, гледајући чудно старо лице које их је пратило

124


из оквира капије или прозора, и трудећи се да удишу што мањеод загађеног ваздуха.

- Чини ми се да од свих становника у овом напуштеном местузавидим само Нуину, рече Ракир.

- Ја га жалим, одговори Елрик.- Зашто?- Кад све заборави, може му се десити да заборави да сме

отићи из Амирона.Ракир се насмеја и пљесну албина по леђима у црном оклопу.- Ти си мрачан друг, пријатељу Елриче. Зар су ти све мисли

тако безнадне?- Крећу се у том правцу, бојим се, рече Елрик са сенком на

осмеху.

125


ТУНЕЛ-ИСПОД-МОЧВАРЕ

И тако наставише пут кроз тај тужни и суморни свет, докконачно не стигоше до мочваре.

Мочвара је била црна. Црно бодљикаво растиње расло је угрупама, ту и тамо. Било је хладно и влажно. Тамна магла виласе над површином, а кроз њу су промицале ниске прилике. Умагли се дизао неки тамни чврст предмет, који је могао битиспоменик што им је Нуин описао.

- Споменик, - рече Ракир, зауставивши се и наслонивши насвој лук. - Дубоко је у мочвари, а не видим никакву стазу којаводи до њега. Је ли то проблем, шта мислиш, пријатељу Елриче?

Елрик је лагано газио по ивици мочваре. Осетио је хладнутечност како га вуче за ноге. Он се с тешкоћом врати натраг.

- Мора да има стаза, - рече Ракир, чешући свој кошчати нос. -Иначе, како би твој рођак прошао?

Елрик погледа преко рамена на црвеног стрелца и слежераменима.

- Ко зна, можда путује у зачараном друштву које нема тешкоћакад се ради о мочварама.

Одједном, Елрик се нађе како седи на влажној стени. Сланисмрад из мочваре мора да га је начас омамио. Осећао се слабо.Утицај напитака које је узео при уласку кроз Капију Сенки почеоје да слаби.

Ракир приђе и стаде крај албина. Смешио му се с извесномдозом задиркивајуће симпатије:

- Па, чаробниче, зар не можеш дозвати сличну помоћ?Елрик затресе главом.- Ја мало знам о призивању ситних демона. Јиркун има код

себе све своје приручнике мађије, омиљене чини, уводе удемонске светове. Мораћемо наћи стазу обичне врсте, акожелимо да стигнемо до оног споменика, Ратниче-Свештениче изФума.

Ратник-Свештеник из Фума извуче црвену марамицу из својетунике и усекиваше нос у њу једно време. Кад је завршио,пружи Елрику руку и поможе му да се дигне на ноге, те почеходати уз ивицу мочваре, стално држећи црни споменик на оку.

После извесног времена нађоше стазу која није била природнастаза, већ плоча од црног мермера која се пружала кроз

126


полумрак блата, глатка и клизава, прекривена танком скрамомглиба.

- Ја бих пре посумњао да је ово лажна стаза - варка која требада нас одведе у смрт, - рече Ракир, док су он и Елрик стајали игледали дугу плочу, - али шта имамо да изгубимо сада?

- Хајде, - одговори Елрик, спуштајући ногу на плочу и обазривоходајући по њој. У руци је држао некакву бакљу, прегрштпуцкетавог шаша, који је одавао непријатну жуту светлост ивелику количину зеленкастог дима. Али, ипак, и то беше бољенего ништа.

Ракир, опробавајући најпре сваки корак са својим луком,ишао је за њим, звиждећи у ходу малу сложену мелодију. Некињегов сународник би препознао Песму сина хероја УзвишеногПакла који се спрема да жртвује свој живот, мелодију популарнуу Фуму.

Елрик је сматрао да је мелодија непријатна и да им реметипажњу, али не рече ништа, јер се усредсредио на одржавањеравнотеже по клизавој површини плоче која се сад незнатнољуљала, као да плута по површини мочваре.

Сад су били на пола пута до споменика, чији су се обриси већјасно видели: један велики орао са раширеним крилима, дивљимкљуном и канџама спремним да убије. Орао је био од истогцрног мермера као и плоча на којој су покушавали да одржеравнотежу. И Елрика све то подсети на гроб. Да ли је неки старихерој овде сахрањен? Или је овај гроб сазидан да чува ЦрнеМачеве - затворивши их тако да се никад не врате у свет људи ипоново почну красти њихове душе?

Плоча се њихала све јаче. Елрик покуша да остане усправан,али се занесе најпре на једну а онда на другу страну, док себакља лудо лелујала. Обе ноге склизнуше испод њега и он полетеу мочвару и нађе се у њој до колена.

Почео је да тоне.Некако је успео да шчепа бакљу и уз њену светлост виде

Црвеног Стрелца како буљи иза себе.- Елриче?- Овде сам, Ракире.- Тонеш ли?- Мочвара је, изгледа, решена да ме прогута.- Можеш ли лежати право?- Могу лећи унапред, али ноге су ми заробљене.

127


Елрик покуша да покрене тело у муљу, који се бунио противтога. Нешто пролете испред његовог лица, одајући неки глассличан пригушеном фрфљању. Елрик је чинио све што је могаода савлада страх који је у њему растао.

- Мислим да ме мораш напустити, Ракире.- Шта? Па да изгубим средство за излазак из овог света? Мора

да ме сматраш великодушнијим него што у ствари јесам, дружеЕлриче. Хајде...

Ракир се пажљиво саже и испружи руку до Елрика. Оба човекабеху прекривена лепљивим блатом, обојица су дрхтала одстудени. Ракир се испружи колико је могао, а Елрик се наженапред да дохвати руку, али није могао да је прихвати. Свакогчаса бивао је све дубље увлачен у смрдљиво блато мочваре.

Онда Ракир узе свој лук и пружи га Елрику.- Хватај лук, Елриче. Можеш ли?Испруживши се унапред и истежући сваку кошчицу и мишић,

Елрик успе да шчепа штап.- Сада, морам, а-а-х! Ракир, вукући лук, осети да и сам клизи и

дивље се њише. Он испружи једну руку да дохвати удаљени крајштапа, а другом је држао лук.

- Брже, Елриче. Брзо.Елрик се болно вукао кроз муљ. Плоча се и даље њихала лудо, а

Ракирово орловско лице било је бледо скоро као и Елриково, доксе очајнички напињао да не испусти лук и да не склизне саплоче. А онда Елрик, сав натопљем муљем, успе да ухвати плочуи да добауља до ње, и држећи још увек димљиву бакљу у једнојруци, испне се и лежаше тако дуго, дашћући.

Ракир је такође био изгубио дах, али се сад смејао.- Какву сам рибицу упецао, - рече он. - Највећу, кладио бих се.- Захвалан сам ти, Ракире, Црвени Стрелче, захвалан сам ти,

Ратниче-Свештениче из Фума. Дугујем ти живот, - рече најзадЕлрик. - И заклињем се да ћу употребити све своје силе да тевратим у свет из ког обојица потичемо, без обзира да ли ћууспети у свом трагању или не.

Ракир рече мирно:- Ти си прави човек, Елриче од Мелнибонеа, зато сам те

спасао. Мало је правих људи у било ком свету. Он слежераменима и насмеши се. - А сад предлажем да наставимо премаоном споменику, идући на коленима. Није башнајдостојанственије, али је сигурније. И само мало нам је

128


преостало да бауљамо.Елрик се сагласи.Није још много времена прошло у тој безвременој тмини, пре

но што стигоше до малог острвца обраслог маховином на коме јестајао споменик Орла, велик и тежак, издигнут над њима у јошвећу тмину, која је била или небо или свод пећине. А у подножјустуба видеше нека вратанца. Била су отворена.

- Клопка? - размишљаше Ракир.- Или Јиркун сматра да смо страдали у Амирону? - рече Елрик

бришући се од блата што је боље могао. Уздахнуо је. - Хајде дауђемо. Да свршимо с тим.

И тако уђоше.Нашли су се у некој малој одаји. Елрик баци слабу светлост

бакље по просторији и виде још једна врата. Остатак собе био јебезобличан - сви зидови начињени од истог, пригушеног црногмермера. Соба беше пуна тишине.

Ниједан не проговори ни речи. Обоје непоколебљиво кренушепрема следећим вратима, и кад наиђоше на степенице, почешеда се спуштају све ниже и ниже у потпуну тмину.

Дуго су силазили без речи, док не стигоше до дна и неугледаше пред собом улаз у узан тунел неправилног облика, такода је више личио на дело природе него људску творевину. Влагаје капала са таванице тунела и падала у редовним размацима напод. То као да је био одјек неког дубљег и даљег, многоудаљенијег шума однекуд из самог тунела.

Елрик чу како Ракир прочишћава грло.- Без сумње је ово тунел, - рече Црвени Стре лац, - и

несумњиво води испод мочваре.Елрик је осећао да и Ракир дели његово оклевање да уђе у

тунел. Стајао је са димљивом бакљом високо уздигнутом,ослушкујући бат капљи о под тунела, и покушавајући дараспозна онај други шум који је нејасно и потмуло допирао измрачних дубина.

А онда пође у тунел скоро трчећи, ушију пуних изненадногурлања које је могло доћи и из његове главе или из неког изворау тунелу. Чуо је Ракирове кораке иза себе.

Извукао је мач, мач мртвог хероја Обека, и зачуо одјексопственог дисања о зидове тунела, који као да је оживео одшумова свих врста.

Елрик уздрхта, али се не заустави.

129


Тунел је био топао. Под је деловао под ногама као спужва, амирис слане влаге остајаше упоран. Елрик примети да зидовитунела постају глаткији, и као да су се тресли од брзог,уједначеног покрета. Чуо је како Ракир дахће иза њега,очигледно приметивши чудну природу тунела.

- Као да је од живог меса, - промрмља Ратник-Свештеник изФума. - Као од живог меса.

Елрик није могао да натера себе да одговори. Сва пажња му јебила потребна да би се пробијао даље. Био је изнемогао одстраха. Цело тело му се тресло. Знојио се, а ноге су претиле дапопусте под њим. Руке му беху тако слабе да је једва држао мачда не падне на под. А у његовом сећању јављао се наговештајнечега, нечега што његов мозак није хтео да прихвати. Да ли јевећ био овде? Његово дрхтање се појача. Стомак му се преврну.Али се и даље тетурао, држећи бакљу испред себе.

И сада меко, уједначено ударање постаде гласније, и Елриквиде пред собом мали, скоро кружни отвор на самом крајутунела. Он стаде, љуљајући се.

- Тунел се завршава, - шапутао је Ракир. - Нема пута даље.Мали отвор је пулсирао брзим, јаким ударцима.- Пулсирајућа Пећина, - шапну Елрик. - Њу је требало да

нађемо на крају Тунела-Испод-Мочваре. То мора бити улаз,Ракире.

- Сувише је мали за човека, да би се могло ући, Елриче, - речеРакир разумно.

- Не.Елрик се тетурао напред, док се није нашао близу отвора. Онда

стави мач у корице, додаде бакљу Ракиру и, пре но што јеРатник-Свештеник из Фума могао да га заустави, баци се главомкроз отвор, увлачећи и тело - а зидови отвора се размакоше ипоново склопише за њим, остављајући Ракира на другој страни.

Елрик се полако диже на ноге. Слаба, ружичаста светлостдолазила је из зидова, и пред њим се указа још један улаз, нештомало већи од претходног. Ваздух је био топао и густ и слан.Скоро га је гушио. Глава му је бубњала, тело га болело и једва јемогао ишта друго радити или мислити, сем да се пробијанапред.

Несигуран на ногама, баци се кроз следећи отвор, док јепулсирајући шум одзвањао све гласније у његовим ушима.

- Елриче.

130


Ракир је стајао иза њега, блед и знојав. Био је оставио бакљу ипошао за Елриком.

Елрик овлажи усне и покуша да одговори.Ракир приђе ближе.Елрик рече:- Ракире, не би требало да си овде.- Рекао сам ти да ћу ти помоћи.- Да, али...- И помоћи ћу ти.Елрик није имао снаге да се с њим препире, већ само климну

главом и руком раствори меке зидове другог пролаза и виде даводи у пећину чији су округли зидови подрхтавали одравномерног пулсирања. У средишту пећине, висећи у ваздухубез икаквог ослонца, беху два мача. Два једнака мача, велика идивна, црне боје.

Стојећи испод мачева, с пожудним и лакомим изразом, стајаоје принц Јиркун од Мелнибонеа, покушавајући да их дохватидок су му се усне мицале, мада речи нису силазиле с њих. И самЕлрик је могао да изусти само једну реч, док се пео, и успео дастане на дрхтави под.

- Не, - рече он.Јиркун је чуо ту реч. Окренуо се с ужасом на лицу. Зарежао је

кад виде Елрика, а онда и он изусти ту реч која постаде крикбеса:

- Не!С напором, Елрик извуче Обеков мач из корица. Изгледао је

сувише тежак да би га могао држати усправно, вукао му је рукутако да је лежао на поду, а рука висила право уз тело.

Елрик увуче тешки ваздух дубоко у плућа. Вид му се замути.Јиркун постаде само сенка. Само два црна мача, мирна ихладна, усред округле просторије, беху у фокусу. Елрик осети даје Ракир ушао у собу и стао крај њега.

- Јиркуне, - рече Елрик коначно, - ти мачеви су моји.Јиркун се насмеши и пружи руку ка њима. Чудан јечећи звук

као да из њих изађе, а слаба црна светлост као да је зрачила измачева. Елрик виде руне урезане на оштрицама и уплаши се.

Ракир запе једну стрелу, нишанећи на Јиркуна.- Ако треба да умре, реци ми.- Убиј га, - рече Елрик.И Ракир одапе стрелу.

131


Али стрела се кретала врло споро кроз ваздух и пала на полапута између стрелца и циља.

Јиркун се окрете, са страхотним осмехом.- Оружје смртника овде не помаже... - рече.Елрик се окрете Ракиру.- Он мора да је у праву. Твој живот је у опасности, Ракире.

Иди...Ракир га озбиљно погледа.- Не, морам остати и помоћи ти...Елрик затресе главом.- Не можеш ми помоћи, само ћеш погинути ако останеш. Иди.Оклевајући, Црвени Стрелац скиде свој лук, сумњичаво

погледа два мача, провуче се кроз пролаз и нестаде.- Сад, Јиркуне, - рече Елрик пуштајући да Обеков мач падне

на земљу, - морамо ово решити, ти и ја.

132


ДВА ЦРНА МАЧА

А онда два рунска мача, Олујник и Жалобник, нестадоше сместа на коме су тако дуго висили.

Олујник се нађе у Елриковој десној руци. Жалобник лежаше удесној руци принца Јиркуна.

Два мужа стајала су један насупрот другоме у ПулсирајућојПећини и гледала један другога, а затим мачеве које су држали.

Мачеви су певали. Њихови гласови беху једва чујни, али јасни.Елрик диже велику оштрицу и окреташе је тамо-амо, дивећи сењеној чудној лепоти.

Олујник, - изговори он.А онда се уплаши.Као да се поново родио, а рунски мач беше рођен с њим. Као

да никад нису били раздвојени.- Олујник.Мач зајеча слатко и још се боље смести у његовој шаци.- Олујник, - викну Елрик и скочи на свог рођака.- Олујник!И био је пун страха - тако пун страха! А страх му донесе неку

врсту дивљег задовољства - демонску потребу да убије свогрођака, да зарије оштрицу дубоко у Јиркуново срце. Да сеосвети. Да проспе крв. Да му душу пошаље у пакао.

А онда се крик принца Јиркуна зачу изнад гласова мачева ипулсирања пећине.

- Жалобник!И Жалобник крену у сусрет Олујнику и његовом ударцу, одби

га и усмери се поново к Елрику, који се приклони устрану. Онодмах окрете Олујника у круг и надоле, једним бочним ударцемкоји за тренутак потисну Јиркуна и Жалобника уназад. Али иследећи Олујников налет би спремно дочекан. И следећи. Ако сумачеваоци били изједначени и мачеви су то били, као да суимали сопствену вољу иако су се управљали према вољи бораца.

И ударци метала о метал претворише се у дивљу, металнупесму, коју певаху мачеви. Песму пуну радости, као да сусрећни што су се вратили ратовању, иако су сад ратовали једанпротив другог.

Елрик скоро није видео свог рођака принца Јиркуна, осим уједном тренутку кад његово црно, дивље лице блесну насупрот

133


његовом властитом. Елрикова пажња била је потпуно везана задва црна мача, јер је изгледало као да се боре за награду: заживот једног од двојице мачевалаца (или можда оба, помислиЕлрик). Изгледало је, такође, као да ривалство између Елрика иЈиркуна није ништа спрам братског ривалства мачева, по свемусудећи срећних што су поново у употреби, после много хиљадагодина.

И ово размишљање, док се борио - а борио се за своју душу, ане само за живот - даде Елрику времена да размотри својумржњу према Јиркуну.

Он би убио Јиркуна, али не по жељи неке друге силе. Не дазабави ове чудне мачеве.

Врх Жалобника мину покрај његових очију и Олујник се јошједном подиже да отклони ударац.

Елрик се више није борио са својим рођаком. Борио се противвоље два црна мача.

Олујник мину покрај тренутно незаштићеног Јиркуновог грла.Елрих шчепа мач и повуче га уназад, спасавши рођаку живот.Олујник зацвиле скоро мрзовољно, као пас који престаје да гризеуљеза.

И Елрик проговори кроз стиснуте зубе.- Нећу бити твоја марионета, рунски мачу. Ако морамо бити

сједињени, нека то буде из правог разумевања.Мач као да је оклевао, као да му пажња опаде, и Елрик је

морао добро да се потруди да се одбрани од напада Жалобникакоји, за узврат, изгледа беше осетио своју надмоћ.

Елрик осети свежу енергију како притиче у његову десну рукуи цело тело. То је мач учинио с њим; нису му више билипотребни напици, никад се више неће осетити слабим. Могао битријумфовати у борбама. У миру би могао владати с поносом.Кад би путовао, могао би ићи сам и без страха. Изгледало је каода га мач подсећа на све то, иако је враћао ударце Жалобнику.

А шта би мач добио за узврат?Елрик је знао. Мач му је то рекао без икаквих речи. Олујнику је

требало да се туче, јер то је био смисао његовог постојања.Олујник је морао да убија, јер то је био извор његове енергије:животи и душе људи, демона, чак и богова.

Елрик је оклевао, кад његов рођак крикну дивље и снажнонавали на њега, тако да Жалобник скину Елрикову кацигу иодбаци је на земљу. Јиркун шчепа свој јечећи црни мач у обе

134


руке да зарије сечиво с рунама у Елриково тело.Елрик је знао да ће учинити све да избегне ту судбину - да му

душа буде увучена у Жалобник и да нахрани снагом принцаЈиркуна. И он се откотрља постранце, врло брзо, дижући се наједно колено, а затим се окрену и подиже Олујника, с једномруком у оклопној рукавици и другом на дршци, да прими великиударац који је принц Јиркун припремио. И два црна мачавриснуше као у болу, уздрхташе, и црно зрачење покуља из њихкао крв из човека прободеног многобројним стрелама.

А Елрик, још увек на коленима, извуче се из поља тог зрачења,дахћући и уздишући и гледајући тамо-амо да угледа Јиркуна,који беше нестао.

И Елрик је знао да му Олујник поново говори. Ако не жели даумре од Жалобника, мора прихватити уговор који му нуди ЦрниМач.

- Јиркун не сме умрети, - рече Елрик. - Нећу га убити саморади твоје забаве.

И кроз црно зрачење утрча поново Јиркун, режећи и витлајућисвојим мачем с рунама.

И поново Олујник севну кроз један прорез и опет Елрик повучеоштрицу и Јиркун беше само окрзнут.

Олујник се увијао у Елриковим рукама.Елрик рече:- Нећеш бити мој господар.И Олујник као да схвати и постаде мирнији. као да се с тим

помирио. Елрик се смешио, мислећи да је савладао мач и да ћеод сад чинити оно што му он нареди.

- Разоружаћемо Јиркуна, - рече Елрик. - Нећемо га убити.Елрик се диже на ноге.Олујник је кретао пуном брзином свој као игла танак врх.

Маневрисао је у правцима напада, парао и убадао. Јиркун, којисе дотле церио у тријумфу, зину и затетура се уназад, док му јеосмех нестајао с опуштеног лица.

Сада је Олујник радио за Елрика. Правио је оне потезе које јеЕлрик желео. И Јиркун и Жалобник изгледали су као избаченииз равнотеже. Жалобник је урликао, као у чуду, због братовљевогпонашања. Елрик удари по Јиркуновој руци с мачем, продрекроз одећу, кроз месо, кроз тетиву, кроз кост. Крв потече, облируку, поче капати на држак мача. Крв беше клизава, и Јиркуновстисак мача ослаби. Он га узе у обе руке, али га није могао

135


држати чврсто.Елрик, такође, узе Олујника у обе руке. Неземаљска снага

проструја кроз њега. Дивовским ударцем навали Олујником наЖалобника, и оштрица се судари са дршком. Мач испаде изЈиркунове руке и одлете преко пода Пулсирајуће Пећине.

Елрик се насмеши. Победио је вољу сопственог мача и, заузврат, победио је и други мач.

Жалобник паде крај зида Пулсирајуће Пећине и за тренутакостаде непомичан.

Као да јечање изби из њега. Оштри крик испуни ПулсирајућуПећину. Тама обли ружичасту светлост и ова утрну.

Кад се светлост вратила, Елрик виде да корице леже крајњегових ногу. Биле су црне и исте, чудне израде као и оштрица.Елрик угледа Јиркуна. Принц се спустио на колена, јецајући,његове очи лутаху по пећини тражећи Жалобника. Гледао је уЕлрика са страхом, као да је знао да мора бити убијен.

- Жалобник? - упита Јиркун безнадно. Знао је да мора умрети.Жалобник беше нестао из Пулсирајуће Пећине.- Твој мач је нестао, - рече Елрик мирно.Јиркун је цвилео, бауљајући ка излазу из пећине. Али, излаз се

скупио на величину малог новчића. Јиркун заплака.Олујник се тресао, као да је био жедан Јиркунове душе. Елрик

стаде.Јиркун брзо проговори:- Немој ме убити, Елриче. Не с тим мачем руна. Учинићу све

што желиш. Умрећу на било који други начин.Елрик одговори:- Ми смо жртве, рођаче, једне завере. Игре коју играју богови,

демони и мачеви који осећају. Они желе да један од нас будемртав. Подозревам да више желе да то будеш ти, него ја. И зато,нећу те овде убити.

Он диже корице, увуче Олујника у њих, и, одједном, мач је биомиран. Елрик скиде своје старе корице и потражи погледом окосебе Обеков мач, али и он је био нестао. Он испусти старекорице и прикачи нове за појас. Оставио је леву руку на дршциОлујника и гледао, не без симпатија, у сподобу која беше његоврођак.

- Прави си црв, Јиркуне. Али, зар је то твоја кривица?Јиркун га збуњено погледа.- Питам се, кад би имао све што желиш, да ли би престао да

136


будеш црв, рођаче.Јиркун се придиже на колена. Мало наде засветли у његовим

очима.Елрик се насмеши и удахну.- Видећемо, - рече. - Мораш пристати да пробудиш Симорилу

из њеног зачараног сна.- Ти си ме понизио, Елриче, - рече Јиркун ситним, жалосним

гласом. - Пробудићу је, али...- Зар не можеш скинути чини?- Не можемо побећи из Пулсирајуће Пећине. Прошло је

време . ..- Како?- Нисам мислио да ћеш ме пратити. А онда, мислио сам да ћу

те лако убити. Али, сад је прошло време. Улаз се може држатиотвореним само накратко. Он прима сваког ко жели да уђе уПулсирајућу Пећину, али неће никога да пусти напоље пошточини престану да трају. Много сам дао да то сазнам.

- Сувише си дао за све, - рече Елрик.Он оде до улаза и провири кроз њега. Ракир је чекао с друге

стране. Црвени Стрелац је имао забринут израз лица и Елрик мурече:

- Ратниче-Свештениче из Фума, изгледа да смо мој рођак и ја уклопци. Улаз неће да се поново отвори за нас.

Елрик опипа топлу, влажну материју зида. Није се отварала низа мрвицу.

- Изгледа да нам се можеш придружити, или се сам вратити.Ако нам се придружиш, делићемо заједничку судбину.

- Никаква судбина не чека ме ни ако се вратим, - одговоримрачно Ракир. - Какви су тамо ваши изгледи?

- Имам само једну могућност, - одговори Елрик. - Могу дозватисвог заштитника.

- Господара Хаоса? Ракир начини кисело лице.- Тачно, - рече Елрик. - Реч је о Ариоху.- Ариох, је ли? Па, он баш не мари за избеглице из Фума.- Шта ћеш урадити?Ракир закорачи напред. Елрик се помери уназад. Кроз отвор се

појави Ракирова глава, праћена раменима и остатком његовогтела. Отвор се одмах сам затвори за њим. Ракир се подиже иразвеза конопац свог лука, исправљајући га.

- Сагласио сам се да делим твоју судбину - да ставим све на

137


коцку ради бекства из овог света, - рече Црвени Стрелац.Изгледао је изненађен кад угледа Јиркуна. Твој непријатељ јежив?

- Да.- Ти си заиста милосрдан.- Можда. Или тврдоглав. Нећу да га убијем само зато што га је

нека неприродна сила користила као своју марионету, јер јепредодредила да буде убијен ако га победим. Господари ВишихСветова још не владају сасвим мноме - нити ће икада, док имамснаге да им се одупрем.

Ракир се насмеја.- Делим твоје мишљење, и ако нисам оптимистичан у погледу

његове вредности. Видим да имаш један од она два црна мачаза појасом. Не може ли он прокрчити пут кроз пећину?

- Не, - одговори Јиркун са свог места крај зида. - Ништа неможе оштетити материјал од кога је начињена ПулсирајућаПећина.

- Верујем ти, - рече Елрик. - Не намеравам, и онако, дакористим овај свој мач сувише често. Морам прво научити какода га обуздавам.

- Значи, Ариох мора бити дозван, - уздахну Ракир.- Ако је то могуће, - одговори Елрик слежући раменима.- Он ће ме несумњиво уништити, - рече Ракир, гледајући у

Елрика с надом, као да албино треба да оповргне ову тврдњу.Елрик је изгледао озбиљан.- Можда ћу моћи да се нагодим с њим. Биће то уједно проба за

још нешто.Елрик окрете леђа Ракиру и Јиркуну, а затим се укочи. Послао

је свој дух кроз огромне просторе и компликоване лавиринте.Говорио је:

- Ариоче! Ариоче! Помози ми, Ариоче!Имао је осећај да га неко слуша.- Ариоче!Нешто се кретало у Простору камо је продро његов дух.- Ариоче!И Ариох га чу. Знао је да је то био Ариох.Ракир ужаснуто урликну. Јиркун завришта. Елрик се окрете и

виде нешто одвратно близу зида. Било је црно и гадно и обликму беше неподношљиво туђ. Зар је то Ариох? Како је то могуће?Ариох је био диван. Али, можда, помисли Елрик, ово и јесте

138


Ариохов прави облик. На овом Простору, баш у овој пећини,Ариох није могао преварити оне који су га гледали.

Али тад се тај облик изгуби и диван младић прастарих очијустајаше пред тројицом смртника.

- Задобио си мач, Елриче, - рече Ариох, не обраћајући пажњуна остале. - Честитам ти. И поштедео си живот свом рођаку.Зашто?

- Има више разлога, - одговори Елрик. - Али, рецимо самотолико да је остао жив да би пробудио Симорилу.

На Ариоховом лицу показа се начас мали тајни смешак, иЕлрик схвати да је избегао замку. Да је убио Јиркуна, Симориласе никад више не би пробудила.

- А шта овај мали издајник ради овде с вама?Ариох окрете хладне очи ка Ракиру, који је чинио све од себе

да му узврати погледом.- Он је мој пријатељ, - рече Елрик. - Погодио сам се с њим. Ако

ми помогне да нађем црне мачеве, извешћу га натраг са собомна наш Простор.

- То је немогуће. Он је овде прогнан. То је његова казна.- Он се враћа са мном, - рече Елрик. И поче скидати Олујника,

држећи мач испред себе. - Или нећу узети мач са собом. У томслучају, сва тројица ћемо овде остати целу вечност.

- То није разумно, Елриче. Узми у обзир своје одговорности.- Већ сам их узео у обзир. То је моја одлука.Ариохово глатко лице прели трачак беса.- Мораш узети мач. Он је твоја судбина.- То ти кажеш. Али ја сада знам да тај мач могу само ја носити.

Ти не можеш, Ариоче, иначе би га већ узео. Само ја - или другисмртник као ја - може га узети из Пулсирајуће Пећине. Зар не?

- Паметан си, Елриче од Мелнибонеа. Ариох је ове речиизговарао са веселим дивљењем. - Ти си прави слуга Хаоса. Врлодобро - тај издајник може поћи с тобом. Али боље нека ходаопрезно. Познато је да су Господари Хаоса пакосни...

Ракир рече промукло:- Чуо сам то, мој господару, Ариоче.Ариох не обрати пажњу на Стрелца.- Човек из Фума, коначно, није важан. А ако желиш да

опростиш живот свом рођаку, нека ти буде. То је мало важно.Судбина може имати неколико додатних нити у свом ткању, ада ипак испуни предвиђене циљеве.

139


- Врло добро, - одговори Елрик. - Изведи нас одавде.Куда?- Па, у Мелнибоне, ако немаш ништа против.С осмехом који је био скоро нежан, Ариох погледа Елрика и

свиленкаста рука помилова његов образ. Ариох је био порастаодва пута од своје пређашње величине.

- Ех, ти си свакако најслађи од свих мојих робова, - речеГосподар Хаоса.

И поче вртлог. Зачу се шум као кад море бесни. И страшнамучнина. Три уморна човека стајала су сада на поду великепрестоне дворане у Имриру. Соба је била празна, сем што се уједном углу црно обличје, као дим, заковитлало и нестало.

Ракир пређе преко просторије и пажљиво седе на првустепеницу која води ка Рубинском престолу. Јиркун и Елрикостадоше где су били, гледајући се очи у очи. Тада се Елрикнасмеја и лупи по мачу.

- А сада мораш испунити своје обећање, рођаче. А онда ћу тинешто предложити.

- Овде је као на пијаци, - рече Ракир, наслањајући се на лакати гледајући перо из своје црвене капе. - Толико погађања.

140


МИЛОСТ БЛЕДОГ КРАЉА

Јиркун одступи од сестриног кревета. Био је исцрпљен, а цртему беху уморне и не беше даха у њему кад изговори:

- Готово је.Он се обазре и погледа кроз прозор на куле Имрира, на луку

где су се златни ратни бродови љуљали усидрени, заједно сбродом - поклоном Краља Страаше.

- Пробудиће се за који час, - додаде Јиркун одсутно.Дивим Твар и Ракир - Црвени Стрелац - гледаху упитно у

Елрика који је клечао крај постеље, зурећи у Симорилино лице.Њено лице постаде мирно и у једном ужасном тренутку Елрикпосумња да га је принц Јиркун обмануо и убио Симорилу. Алионда њени капци задрхташе и очи јој се отворише и она га видеи насмеши се:

- Елрик? Снови... Јеси ли читав?- Јесам, Симорила. Као и ти.- Јиркун?...- Он те је пробудио.- Али, заклео си се да ћеш га убити.- Био сам роб чини, као и ти. Мој ум је био у забуни. Још увек

је у забуни у вези с неким стварима. Али, Јиркун се променио.Ја сам га победио. Он не сумња више у моју моћ. Више не желида ме свргне.

- Ти си милосрдан, Елриче.Она забаци своју као гавран црну косу с лица.Елрик измења поглед с Ракиром.- То што ме руководи не мора бити милосрђе, - рече Елрик. -

То, једноставно, може бити осећај другарства с Јиркуном.- Другарство? Сигурно не можеш осећати...- Обојица смо смртни. Обојица смо били жртве игре коју су

играли Господари Виших Светова. Моја лојалност, на крају,мора припасти мом сопственом роду - и зато сам престао дамрзим Јиркуна.

- Али, и то је милосрђе, - рече Симорила.Јиркун крену ка вратима.- Смем ли да изађем, мој краљу господару?Елрик помисли да је ухватио чудан блесак у рођаковим очима.

Али, можда је то само понижење или очајање. Он климну главом.

141


Јиркун изађе из собе, затварајући тихо врата за собом.Дивим Твар проговори:- Не веруј Јиркуну, Елриче. Он ће те опет издати. Господар

Змајевих Пећина је био забринут.- Неће, - рече Елрик. - Ако се не боји мене, боји се мача који

носим.- И ти треба да се бојиш тог мача, - додаде Дивим Твар.- Не, - одговори Елрик, - ја сам господар тог мача.Дивим Твар хтеде још нешто рећи, али заклима главом, скоро

тужно, поклони се, и, заједно са Ракиром Црвеним Стрелцем,остави Елрика и Симорилу саме.

Елрик узе Симорилу у загрљај. Они се пољубише. И заплакаше.Читаву недељу дана трајале су светковине у Мелнибонеу. Сад

су скоро сви људи и змајеви били код куће. И Елрик је био кодкуће, доказавши своје право да влада тако добро да су свењегове чудне црте карактера (од којих је "милосрђе" било јошнајчудније) биле прихваћене од стране становника.

У престоној дворани је био бал, и то најраскошнији бал за којису дворани икад чули. Елрик је играо са Симорилом, узевшипуног учешћа у свим активностима. Само Јиркун није играо.Више је волео да остане у мирном углу испод галерије музичара-робова, игнорисан од стране гостију. Ракир Црвени Стрелациграо је с неколико дама и заказивао састанке са свима, јер јеон сада био херој у Мелнибонеу. Дивим Твар је играо, такође,иако су његове очи често биле замишљене кад би среле Јиркуна.

Доцније, док су људи јели, Елрик је разговарао са Симорилом,док су заједно седели на платформи Рубинског престола.

- Хоћеш ли да будеш владарка, Симорила?- Ти знаш да ћу се удати за тебе, Елриче. То обоје знамо већ

много година, зар не?- И, тако, хоћеш да будеш моја жена?- Да.Смејала се јер је мислила да се он шали.- А нећеш да будеш владарка? Најмање још годину дана?- Како то мислиш, господару?- Морам отићи из Мелнибонеа, Симорила, на годину дана. Оно

што сам сазнао последњих месеци учинило је да зажелим дапутујем у Млада Краљевства - да видим како други народи водесвоје послове. Јер, ја мислим да се Мелнибоне мора променити,ако хоће да преживи. Може постати велика сила, чувена по

142


добру у свету, јер још увек има доста моћи.- По добру? Симорила беше изненађена и у њеном гласу беше и

мало узбуне. - Мелнибоне никад није марио за добро или зло, већсамо за себе и своја задовољства.

- Потрудићу се да то изменим.- Ти намераваш да све измениш.- Намеравам да путујем светом, а онда да одлучим да ли такав

циљ има вредности. Господари Виших Светова имају амбиција унашем свету. Иако су ми недавно помогли, плашим их се. Волеобих да видим да ли људи могу сами да воде своје послове.

- И отићи ћеш? У њеним очима зацаклише се сузе. - Када?- Сутра, кад Ракир пође. Узећемо брод Краља Страаше и

упутити се Острву Пурпурних Градова, где Ракир има пријатеље.Хоћеш ли и ти с нама?

- Ја то не могу замислити... Ја не могу. Ох, Елриче, зашто садквариш срећу коју смо напокон стекли?

- Јер осећам да срећа не може дуго трајати, ако не знамо докраја шта смо.

Она се намршти.- Онда то мораш сазнати, ако је то оно што желиш, рече она

лагано. Али ти то мораш сам открити, Елриче, јер ја немамтаквих жеља. Мораш поћи сам у те варварске земље.

- Нећеш ме пратити?- То није могуће. Ја сам Мелнибонеанка... Она уздахну. - Волим

те, Елриче.- И ја тебе, Симорила.- Онда ћемо се венчати кад се вратиш. Кроз годину дана.Елрик беше пун туге, али је знао да је његова одлука исправна.

Ако не оде, постаће ускоро немиран и може још видети уСиморили непријатеља који га је ухватио у замку.

- Мораш владати као владарка док се не вратим, - рече он.- Не, Елриче, не могу прихватити ту одговорност.- Онда ко? Дивим Твар?- Ја знам Дивим Твара. Он неће преузети такву моћ. Магум

Колим, можда...- Не.- Онда ти мораш остати, Елриче.Али Елриков поглед је лутао кроз гомилу у престоној дворани,

доле. Заста кад стиже до усамљене прилике која је седела исподгалерије музичара-робова. Елрик се иронично насмеши и рече:

143


- Онда то мора бити Јиркун.Симорила је била ужаснута.- Не, Елриче. Он ће злоупотребити сваку власт...- Неће сада. И право је. Он је једини који је желео да буде

владар. Сад може владати годину дана уместо мене. Ако је добарвладар, размотрићу могућност да абдицирам у његову корист.Ако влада лоше, то ће доказати да су његове амбиције билепогрешно усмерене, и то ће доказати једном за свагда.

- Елриче, - рече Симорила. - Ја те волим. Али ти си луд -злочинац, ако опет поверујеш Јиркуну.

- Не, - рече он мирно. - Ја нисам будала. Ја сам Елрик. Не могуту ништа учинити, Симорила.

- Ја волим Елрика, - заплака се она. - Али Елрик је уклет. Свисмо уклети, ако ти не останеш овде.

- Не могу. Зато што те волим, Симорила. Не могу.Она устаде. Плакала је. Била је изгубљена.- А ја сам Симорила, - рече она. - Ти ћеш нас обоје уништити.

Њен глас постаде нежнији и она га помилова по коси:- Уништићеш нас, Елриче.

- Не, - одговори он. - Изградићу нешто што ће бити боље заобоје. Открићу нове ствари. Кад се вратим венчаћемо се иживети заједно срећни, Симорила.

Сада је Елрик изрекао три лажи. Прву у вези са рођакомЈиркуном, другу у вези с Црним Мачем, трећу у вези саСиморилом. А на те три лажи требало је да Елрикова судбинабуде изграђена. Јер, само о стварима које нас најдубље погађају,лажемо јасно и с дубоком увереношћу.

144


ЕПИЛОГ

145


Лука названа Мении била је једна од најједноставнијих инајпријатељскијих од свих у Пурпурним Градовима. Као и другена острву, изграђена је била углавном од црвеног камена, који јеградовима и дао име. Црвени кровови били су на кућама, аразноврсни бродови с белим једрима беху у луци кад су Елрик иРакир - Црвени Стрелац - стигли на обалу у рано јутро, док сесамо неколико морнара кретало ка својим бродовима.

Дивни брод Краља Страаше остао је мало даље, изван зидиналуке. Користили су се малим чамцем, да пређу воду између његаи брода. Окренуше се и погледаше брод. Сами су управљалињиме, без посаде, и добро је једрио.

- И тако, морам потражити мир у митском Танелорну, - речеРакир, с извесном дозом самоподсмевања. Он се протегли изевну, а лук и тоболац заиграше на његовим леђима.

Елрик беше одевен у једноставну одећу, коју би носио билокоји војник луталица из Млађих Краљевстава. Изгледао је здрави уморан. Смешио се на сунце. Једина изузетна ствар на њемубио је велики црни рунски мач о његовом боку. Од како је добиомач, нису му били потребни лекови да га одржавају.

- А ја морам тражити знање у земљама које су обележене намојој мапи, - одговори Елрик. - Морам учити и научен пренетинатраг у Мелнибоне, на крају године. Волео бих да је Симорилапошла са мном, али схватам њено колебање.

- Вратићеш се? - упита га Ракир. - Кад година прође?- Она ће ме привући, - насмеја се Елрик. Моје једино

страховање је да ћу попустити и вратити се пре но што завршимсвоје трагање.

- Волео бих да могу с тобом, - рече Ракир, - јер сам пропутоваовећину земаља и био бих ти добар водич као и у подземномсвету, али заклео сам се да ћу наћи Танелорн, ако уопштепостоји.

- Надам се да ћеш га наћи, Ратниче-Свештениче из Фума, -одговори Елрик.

- То више никад нећу поново бити, - рече Ракир. А онда му сеочи мало раширише.

- Гле, види, твоја лађа.И Елрик погледа и виде да брод који се некад звао Брод-који-

плови-и-по-Мору-и-по-Суву сада лагано тоне. Краљ Страашаузимао је натраг своје власништво.

- Стихије су нам опет пријатељи, рече он. Али, плашим се да

146


њихове моћи бледе, као и моћ Мелнибонеа. По свему оном почему нас, са Змајевих Острва, Млада Краљевства сматрају злим,заједничко је са Ваздухом, Земљом, Ватром и Водом.

Ракир рече, док је катарка брода нестајала у таласима:- Завидим ти на тим пријатељима, Елриче. Можеш имати

поверења у њих.- Да.Ракир погледа у рунски мач о Елриковом боку.- Али, бићеш паметан ако ничему другом не верујеш, додаде

он.Елрик се насмеја:- Не бој се за мене, Ракиру, јер сам само свој господар - за

следећих годину дана. А сад сам господар и овог мача.Мач као да се покрену на његовом боку, и он га чврсто

прихвати и пљесну Ракира по леђима. Смејао се и тресао својубелу косу, тако да је вијорила по ваздуху. Подижући своје чудне,црвене очи ка небу, он рече:

- Бићу нов човек кад се вратим у Мелнибоне.

147


САДРЖАЈ

ПРОЛОГ........................................................................................2КЊИГА ПРВА...............................................................................4

ЈЕДАН СЕТНИ КРАЉ: ДВОР ХРЛИ ДА ГА СЛАВИ.........................................6ДРСКИ ПРИНЦ: ИЗАЗИВА СВОГ РОЂАКА...................................................12ЈУТАРЊЕ ЈАХАЊЕ: ТРЕНУТАК СПОКОЈСТВА............................................18ЗАРОБЉЕНИЦИ: ТАЈНЕ ИШЧУПАНЕ ИЗ ЊИХ...........................................24БИТКА: КРАЉ ДОКАЗУЈЕ СВОЈУ РАТНИЧКУ СПОСОБНОСТ....................29ГОЊЕЊЕ: СВЕСНО ИЗДАЈСТВО..................................................................38

КЊИГА ДРУГА...........................................................................45ПЕЋИНЕ КРАЉА МОРА.................................................................................47УЗУРПАТОР И УСКРСЛИ ВЛАДАР................................................................52ПРАВДА ПО МЕРИ ТРАДИЦИЈЕ..................................................................58ДОЗИВАЊЕ ВЛАДАРА ХАОСА......................................................................66БРОД-КОЈИ-ПЛОВИ-И-ПО-МОРУ-И-ПО-СУВУ..............................................73ШТА ЈЕ ЖЕЛЕО БОГ ЗЕМЉЕ.......................................................................83КРАЉ ГРОМ...................................................................................................88ГРАД И ОГЛЕДАЛО.......................................................................................98

КЊИГА ТРЕЋА.........................................................................111КРОЗ КАПИЈУ СЕНКИ................................................................................113У ГРАДУ АМИРОНУ.....................................................................................119ТУНЕЛ-ИСПОД-МОЧВАРЕ...........................................................................126ДВА ЦРНА МАЧА.........................................................................................133МИЛОСТ БЛЕДОГ КРАЉА...........................................................................141

ЕПИЛОГ....................................................................................145

148

Documents

Majkl Murkok - Elrik Od Melnibonea