MAJKL GREJVS

Roen 1934 god. u Indijanopolisu, drava Indijana. Majkl Grejvs (Michael Graves), arhitekta, umetnik, dizajner raznih predmeta i objekata, postao je opte poznato ime. kolovao se na univerzitetu u Cincinnati-u gde je primio Bachelors Degree diplomu, kao i na Harvardu gde je magistrirao. Posle kolovanja u SAD, uputio se na Ameriku akademiju u Rimu, gde je potpao pod uricaj italijanske kulture. Klasina arhitektura, postala je tako njegov osnovni izvor inspiracije. Meunarodno poznati arhitekta, koji je sebe proglasio vie za strunjaka opte prakse, definisao je svoju delatnost i u nju ukljuio ne samo dizajniranje zgrada, ve i nametaja, satova, i kuhinjskog posua, to sve ukazuje na njegovu ogromnu naklonost prema dizajnu. Bio je lan grupe Njujorka petorica, u kojoj su jo bili Peter Eisenman, Charles Gwathmey, Richard Meier i Johan Hejduk. U Grejvsovim idejama se izraava interes za naturalistike metafore i istorijske citate. Njegove zgrade su postale zatitni znak posmodeprnistikog pokreta. On tei da u svoje projekte ukljui elemente egipatske arhitekture, klasicizma, i Art-deco-a. Istorijske motive koje koristi su veoma bliski idejama Beaux Arta. Grejvs koristi stubove , kolonade, lukove, i zasvoene tavanice u mnogim svojim projektima. Koristei osnovne oblike, nene boje, teksture i sastave, ostvario je tematiku tako znaajnu u Postmodernizmu. Grejvs je ostavio arolik i neizbrisiv trag u arhirekturi XX veka. On koristi itavu paletu, elegantnih plavih, crvenih, pranjavo ruiastih, oker i zemljanih boja, bez bele, da bi ukrasio svoje oblike. Estetski kvalitet je zatitni znak njegovih dekorativnih projekata. Birao je takve materijale kao to su :1

mermer, granit, bakar, izrezbareno drvo, pa je ak i pozlatom ukraavao svoje graevine. Verujem da se ljudi prirodno vezuju za oblik, boju, kompoziciju elemenata, dok dekoracija i detalji pomau u postizanju svrhe i namene jedne graevine. Ovakve kompozicijske strategije, oni nazivaju figurativnom arhitekturom. Njegove zgrade vizuelno dominiraju prostorom i deluju prijatno, bez obzira na okolinu. Iako su toliko razliite i upadljive Grejvs manipuliui njihovim donjim delovima, postie lagani prelaz tako da se utapaju u okolinu. Takoe vodi rauna o geografskom i kulturolokom kontekstu svake zgrade. Naime, kontekstualizam je jedan od tri glavna principa postmodernistikog pokreta. Grejvs smatra da zgrada treba da ima definisanu donju, srednju i gornju zonu, ba kao i skoro sve u ivotu. On je takoe, vrsto ubeen da bi na slici, za razliku od moderne prakse, ulaz trebalo da bude naglaen a ne sakriven, i da vas ve crtaka snaga poziva unutra. Humana Building Kao kod mnogih postmodernistickih nebodera, koricena je klasino-zasnovana podela na tri dela sa naglaenom osmospratnom bazom izvucenom u odnosu na kancelarijski deo i najviim delom u obliku zigurata (gledano sa strane).

Humana Building, Louisville, Kentucky

2

Engineering Research Center, University of Cincinnati Sagraen kao deo univerziteta Sinsinati, Ininjersko Istraivaki Centar (IIC) slui kao ulazna taka univerzitetskog kampusa i lei na raskru prometnih peakih zona univerziteta. Grejvs, student Univerziteta Sinsinati , projektovao je objekat od 15500 kvadratnih metara namenjen laboratorijama, uionicama i ostalim propratnim prostorijama. Na fasadi ovog objekta dominiraju etiri volumena, pri emu glavni naruava simetriju. Vrh zgrade krase skulpturalni dimnjaci. U mnogo aspekata IIC je tano ono to bi ste i oekivali od Grejvsa: elegantna upotreba tradicijalnih materijala i formi, odgovarajua varijacija prepoznatljivih boja kao i prostrani enterijeri. Tako je Grejvs stvorio elegantnu zgradu koja sasvim odgovara svojoj svrsi i lokaciji, zadravajuci forme kojima je on dosledan. Kao primer ovoga su kruni prozori na istonoj fasadi, koji podseaju na posude za so i biber koje je on dizajnirao. Takodje treba spomenuti i otvore za vrata na drugom spratu koji aludiraju na luno zasvoene enterijere.

IIC, University of Cincinnati

3

Vrata na drugom spratu

Portland Building

Portland Building, Oregon

Kada je zavreno, ovo obeleje Postmoderne je bilo veoma inovativno i kontraverzno. Na raznolikim fasadama ove petnestospratne Gradse venice mogu se uoiti mali kockasti prozori, mase jakih boja braon, plave i rustine crvene, koje predstavljaju kontrast peskovitoj pozadini. Pored ovih dela istiu se jo i : Bryan Hall, University of Virginia; Dolphin and Swan Resort, Walt Disney World, Florida; Post Office, Florida; Ten Peachtree Place, Atlanta, Georgia itd.

4

Post Office, Florida

Bryan Hall, University of Virginia

Swan Resort, Walt Disney World, Florida Ten Peachtre Place, Atlanta, Georgia

Majkl Grejvs je snano obeleio eru Postmoderne. Njegove zgrade i kuni predmeti su njegov doprinos amerikoj arhitekturi i kulturi XX veka. Svojim umetnikim sposobnostima on nastavlja da stvara udesna dela. Njegove metode su veoma superiorne i tee da utkaju istoriju u dananji svet tehnologije. Te zgrade, koje nas povezuju sa istorijom su ipak nepogreivo savremene. Literatura: Velikani savremene arhitekture, Arh. Brian Nank Enciklopedia Wikipedia Slike preuzete sa sajta www.bluffton.edu

5