Mašinski fakultet Niš - INTERNET TEHNOLOGIJE Sinopsis ...ttl.masfak.ni.ac.rs/21IT/Predavanje_7_-_ MREZE-2010.pdf · Mašinski fakultet Niš - INTERNET TEHNOLOGIJE Sinopsis predavanja

Ma š inski fakultet Ni š - INTERNET TEHNOLOGIJE Sinopsis predavanja dr Miomira Jovanovića

INTERNET TEHNOLOGIJE 2009/2010Predavanje 7

Poslovne i personalne komunikacijske mreže Još je dalekih 1980-tih godina postalo jasno da ljudi radije koriste PC računare, koji su pružali prednosti u odnosu na mainframe kompjutere. Uz pomoć mikrokompjutera, omogućen je veoma brz pristup traženim informacijama (iz sopstvene kancelarije). Pored toga, hardver i softver PC računara prilagođen je ličnim potrebama. Danas, u dvadeset prvom veku, svi mogući oblici PC računara (uključujući laptop i ručne kompjutere) imaju visoke radne brzine, skladišne kapacitete i pouzdanost uz istovremeno smanjenje njihovih dimenzija i cene. Ova svojevrsna PC revolucija nastala je kao posledica trendova u poslovnom svetu, prikazanih u tabeli 8.1.

Tabela 8.1: Trendovi koji podstiču razvoj poslovnih mreža u dvadeset prvom veku

Rastuća svest o internacionalnom karakteru nauke, tehnike, biznisa i zabave, kao i pojava globalne trgovine.

Sve veće razumevanje značaja brzine u reakciji na potrebe i želje potrošača, klijenata i dobavljača, bezobzira na kojoj se geografskoj lokaciji oni nalaze. Sveopšta dostupnost proizvoda i usluga kad god je topotrebno predstavlja apsolutni imperativ savremenog poslovanja.

Novostvorena svest o mogućnosti kreiranja saveza i partnerskih odnosa izmeđupreduzeća - u kojima će svi članovi imati koristi od međusobne poslovne saradnje.

Ljudi sve vise razmišljaju o takozvanim unakrsno-funkcionalnim procesima. Stoga se čitavi poslovniprocesi podvrgavaju temeljnom redizajniranju, kako bi ljudi bili upoznati sa kompletnim skupom zadataka kojima se neki poslovni proces može od početka do kraja realizovati, a ne samo sa onimaktivnostima koje spadaju u njihov uski delokrug rada.

Sve veće premeštanje težišta na ulogu onih kompanija i agencija sa kojima data preduzeće stupa uinterakciju, bilo da se radi o klijentu ili dobavljaču. Na dobavljače se danas gleda kao na sastavnideo uspeha ili propasti kompanije i faktor koji bitno utiče na zadovoljstvo klijenata.

Multinacionalne kompanije su tražile način da ostvare neposredan kontakt sa što većim brojem potrošača, drugim kompanijama i što pre isporuče robu kupcima. Odgovor se sastojao u boljoj koordinaciji - iznalaženje načina za prevazilaženje prostornih i vremenskih barijera između organizacija, kao i između ljudi unutar organizacije. Upravo ovu mogućnost pružaju komunikacijske mreže.

Principi komunikacijskih mrežaKomunikacijske mreže služe za prenos podataka na rastojanju. Komunikacijske mreže ujedno predstavljaju i osnovu višekorisničkih sistema, kod kojih veći broj korisnika zajednički deli jedan isti hardver, softver, informacije, ljude i procedure. Upotrebu mreže IT profesionalci često označavaju kao deljenje resursa (resource sharing).

Komunlkaclja: Slanje i prijem podataka i informacija preko neke komunikacijske rmreže.vlšekorisnički sistem: Komunikacijski sistem u kome veći broj korisnika zajednički deli jedan isti hardver, softverske programe, informacije, ljude i procedure.


Uloga komunikacijskih mrežaPod komunikacijskom mrežom se podrazumeva skup lokacija, ili čvornih tačaka (nodes), na kojima je smeštena hardverska oprema, programi i informacije, i koje su medusobno povezane u jedinstveni sistem koji je u stanju da šalje i prima podatke i informacije. Ove mreže omogućavaju ljudima i organizacijama da zajednički koriste i razmenjuju važne podatke i informacije, te da na taj način prevaziđu barijere usled međusobne geografske udaljenosti.

Komunikacijske mreže se mogu upotrebiti za bilo koju od sledeće četiri uloge:

Tabela 8.2: Uloga komunikacijskih mreža

Elektronsko slanje i prijem poruka ili dokumenata • Elektronska pošta (e-mail)

• Govorna pošta

• Elektronska razmena dokumenata

• Elektronska trgovina (e-commerce)

• Elektronski transfer fondova• Internet/WWW

«Videotex

Održavanje sastanaka čiji se učesnici nalaze na • Video konferencijemeđusobno udaljenim lokacijama • Konferencije radnih grupa

• Internet/WWWDeljenje i distribucija dokumenata ili informacija • Internet/WWWiz nekog skladištaOstvarivanje elektronskog prisustva 0 Internet/WWW

• Videotex

komunikacijska mrežaSkup lokacija, ili čvornih tačaka, na kojima je smeštena hardverska oprema, programi i informacije, i koje su međusobno povezane u jedinstveni sistem koji je u stanju da šalje i prima podatke i informacije.

čvorna tačka (node): Komunikacijska stanica unutar neke mreže.

Sve ove uloge se ostvaruju putem takozvanih mrežnih servisa, odnosno konkretnih aplikacija koje je neka kompanija odlučila da svojim korisnicima ponudi na upotrebu putem komunikacijske mreže.

Aplikacije mrežnog servisaAplikacije koje su dostupne preko neke komunikacijske mreže jednim imenom se nazivaju mrežni servisi (network services). U ovom odeljku razmotrićemo sledećih osam mrežnih aplikacija koje se najčešće koriste u poslovne svrhe: (1) elektronska pošta, (2) govorna pošta, (3) video-konferencije, (4) konferencije radnih grupa, (5) elektronske oglasne table (bulletin boards), (6) elektronski transfer fondova, (7) elektronska razmena podataka i (8) videotex.

Elektronska poštaElektronska pošta, (e-mail) i govorna pošta (voice mail), smišljene su upravo radi izbegavanja prevazilaženja komunikacijskih barijera uzrokovanih vremenskom i prostornom udaljenošću. E-mail je servis koji služi za prenošenje tekstualnih poruka od pošiljaoca do jednog ili više primalaca. On obezbeđuje da svaka vaša poruka bude isporučena. Kada sa svog kompjutera pošaljete neku poruku, mreža je automatski prenosi do željene destinacije i ubacuje u elektronsko poštansko sanduče primaoca, odnosno zapisuje na onom delu magnetnog diska na serveru ili host kompjuteru rezervisanog za individualne poruke.

mrežni servisi: Aplikacije koje su korisnicima dostupne preko neke komunikacijske mreže.


Primalac kada god da uključi svoj kompjuter, on će na određeni način biti obavešten o prispeću nove poruke u njegovo elektronsko poštansko sanduče (mailbox). Nakon toga primalac može sadržaj poruke prikazati na ekranu, pa zatim odlučiti da li će poruku odštampati, odgovoriti na nju, sačuvati je radi kasnijeg čitanja ili je proslediti nekom drugom korisniku na mreži.E-mail poruke koje su uskladištene na mreži mogu se i kasnije u bilo kom trenutku pregledati. One, pored toga, mogu biti cirkularno emitovane (broadcast) - to jest, poslate ka većem broju korisnika istovremeno. Sve što pošiljalac treba da uradi jeste da otkuca sadržaj poruke, unese identifikaciona imena željenih primalaca, a zatim mreži izda instrukciju za slanje poruke. E-mail servisima korisnici mogu pristupiti na tri načina: kupovinom nekog komercijalnog e-mail paketa, pretplatom na neki od javnih informativnih servisa ili korišćenjem kompjuterske mreže nekog univerziteta.

elektronsko poštansko sandučeDeo prostora na magnetnom disku servera ili host kompjutera koji je rezervisan za skladištenje individualnih e-mail poruka.

Slika 8.1 Mreža i poštanski sandučići elektronske pošte

Mogućnost cirkularnog emitovanja (broadcasting) e-mail poruka predstavlja sastavni deo softvera na mnogim komunikacijskim mrežama. Ona, međutim, nije ograničena isključivo na komunikacijske mreže. Ova mogućnost je već poznata sa radija i televizije. Naime, terminima radio emitovanje i televizijsko emitovanje takođe se označava postupak slanja identičnih sadržaja (muzike, vesti ili multimedijalnih informacija) ka svim prijemnim čvorovima koji su u tom trenutku uključeni. E-mail ima jednu značajnu prednost u odnosu na radio i televizijsko emitovanje. Ona se ogleda u tome da se poruke elektronske pošte mogu slati ka velikom broju različitih čvorova istovremeno.

Tabela 8.3: Najšire korišćeni softverski paketi elektronske pošte

Eudora Express Popularna aplikacija za povezivanje desktop kompjutera sa Internetom

GroupWise Široko konšćena poslovna aplikacija obično upotrebljava na LAN mrežama.

MSN/Hotmail Microsoftov e-mail servis zasnovan na Webu

Netscape E-mail aplikacija koja se izvršava unutar dobro poznatog Netscape Internet čitača (browsera).


Outlook Microsoftova e-mail aplikacija, koja se isporučuje zajedno sa ostalim softverskim paketima za Windows

Pine Shareware program, razvijen od strane University of Washington.

PROFS Akronim za "Professional Office Systems", IBM-ov softverski paket koji je dugi niz godina korišćen u mrežama zasnovanim na host kompjuterima. Zaposleni u Beloj Kući spadaju među prve korisnike ovog paketa.

Govorna poštaSistemi govorne pošte (voice mail) služe za beleženje, skladištenje i prenos izgovorenih poruka. Sistemi govorne pošte zasnivaju se na najobičnijem telefonskom aparatu koji je priključen na neku kompjutersku mrežu. Pošiljalac unosi poruku tako što je izgovara u mikrofon na telefonskoj slušalici, nakon čega se ta poruka transformiše iz analognog u digitalni oblik (vrši se njena digitalizacija) i zatim skladišti u "govorno" sanduče (voice mailbox) primaoca. Kada primalac, kasnije, pomoću svog telefona uspostavi vezu sa sistemom govorne pošte, on primljenu poruku može preuzeti, pa se tom prilikom vrši njeno ponovno konvertovanje u odgovarajuće analogne signale, koje primalac može da čuje preko slušalice na svom aparatu. Kao i kod obične elektronske pošte, glasovne poruke se takođe mogu emitovati većem broju korisnika na mreži istovremeno, mogu se skladištiti na mreži i reprodukovati.Sistemi govorne pošte su danas veoma rasprostranjeni, pri čemu se u pojedinim delovima sveta ovim servisom bave prodavci kompjutera, u drugim dobavljači telefonske opreme, dok se u najvećem broju zemalja ovim poslom uglavnom bave telefonske i PTT kompanije. Veliki broj ovakvih sistema instaliran je i na lokalnim (LAN) i WAN kompjuterskim mrežama.

Primer: Kada su dogadaji od 11. septembra poremetili planove za poslovna i privatna putovanja, aviokompanije su se iznenada suočile sa brojnim zahtevima za promenu rezervacija i vremena putovanja. Svaka aviokompanija je imala ogromnih problema sa primanjem brojnih poziva putnika, kao i sa obaveštavanjem putnika o velikim izmenama u redu letenja. U kompaniji United Airlines su isprva koristili svoje call-centre radi kontaktiranja putnika koji su već rezervisali avionske karte, ali su ubrzo shvatili da bi im trebalo nekoliko nedelja da sve putnike pronađu putem telefona i obaveste ih o izmenema u polascima aviona. Aviokompaniji je bilo hitno potrebno neko bolje i brže rešenje.

Stoga su se u United Airlinesu odlučili za upotrebu automatizovanog sistema pozivanja, koji je isporučivao personalizovane poruke na kućne telefonske brojeve klijenata. Ovaj sistem govorne pošte bio je u stanju da automatski uspostavi vezu sa fiksnim telefonom svakog registrovanog klijenta, te da zatim reprodukuje kvalitetno snimljenu govornu poruku. Sistem je takode podrazumevao da klijent, pritiskom na taster na telefonu, potvrdi prijem poruke, a nudio je i mogućnost višekratnog preslušavanja poruke, kako bi se obezbedilo da svako od njih u potpunosti shvati njen sadržaj.

govorna poštaSistem koji beleži, čuva i prenosi govorne poruke putem obične telefonske linije koja je povezana sa nekom kompjuterskom mrežom.


Video konferencijeAudio i vizuelne komunikacije mogu se objediniti u takozvane video konferencije, kod kojih video kamere i mikrofoni beleže sliku i zvuk koji se zatim šalju preko neke komunikacijske mreže (slika 8.4). Video konferencije omogućavaju vođenje poslovnih sastanaka, uz ravnopravno učešće onih članova grupe koji su stotinama, pa čak i hiljadama kilometara udaljeni od mesta održavanja sastanka. Ljudi koji su na ovaj način povezani mogu jedni druge slušati i gledati uživo preko velikih ekrana na zidu.Video konferencije predstavljaju znatno više od dvosmernih audio i video sistema. S obzirom na to da se na video konferencijsku mrežu mogu priključivati kompjuteri, to znači da se dokumenti i slike koje su uskladištene na njihovim magnetnim ili optičkim uređajima mogu učiniti dostupnim svim učesnicima konferencije.

video konferencijeVrsta konferencija kod kojih se, pomoću mikrofona i video kamera, slikom i zvukom beleže aktivnosti svakog učesnika i zatim šalju preko mreže svim ostalim učesnicima konferencije.

Slika 8.3 Objedinjeno slanje i prijem porukaUmesto da konsnik pojedinačno proverava svaki izvor, sistem za objedinjavanje poruka mu

omogućava da svim porukama upravlja sa jednog mesta.

Slika 8.4 Video konferencije, Slika 8.5 Webcasting

Webcasting koristi globalnu rasprostranjenost Interneta kako bi omogućio da na konferencijama učestvuju Ijudi iz svih krajeva sveta. Komunikacija podrazumeva otvaranje većeg broja prozora na

monitoru kompjutera preko kojih se mogu simultano pratiti živi prenosi učesnika i druge informacije.

PRIMER: Kardiolozi-pedijatri iz Medidnskog Centra Univerziteta u Kanzasu koriste opremu za video konferencije radi praćenja otkucaja srca pacijenta koji je od njih udaljen 300 milja. Na ekranu sa leve strane prikazan je pacijentov elektrokardiogram (EKG).


PRIMER: Američka maloprodajna kompanija Kmart, koja poseduje nekih 1500 prodajnih objekata širom SAD i čija se ukupna vrednost procenjuje na 36 milijardi dolara, koristi sistem za video konferencije pomoću kojeg su menadžeri svih prodavnica povezani sa sedištem kompanije u gradiću Troy, država Michigan. Kompanija iz svog sedišta redovno emituje žive satelitske prenose ka svim svojim prodavnicama. Ove interaktivne prezentacije, koje vode iskusni menadžeri, omogućavaju rukovodiocima pojedinačnih prodavnica na terenu da telefonskim putem postavljaju pitanja, na koja momentalno dobijaju odgovore preko mreže.

Webcasting: Sve veći broj preduzeća se u poslednje vreme okreće upotrebi takozvanog webcastinga, kao mehanizmu za vođenje video konferencija. Webcasting koristi globalnu rasprostranjenost Interneta, kako bi omogućio da na konferencijama učestvuju ljudi iz bilo koje tačke na planeti. Pritom se oni ne moraju nalaziti u specijalno opremljenim prostorijama, kao što je to slučaj kod klasičnih video konferencija, već na bilo kom mestu sa kojeg imaju pristup Internetu. Čitav tok konferencije oni mogu pratiti preko svojih kompjutera ili na displeju PDA uređaja, dok svoje komentare mogu izražavati pomoću digitalnih web kamera i mikrofona.U webcastingu se koristi sposobnost web čitača da na ekranu prikažu po nekoliko zasebnih prozora. Na taj način učesnici webcastinga mogu na monitoru svog kompjutera otvoriti jedan prozor za video komunikaciju, jedan za PowerPoint prezentacije, jedan za prikazivanje video isečaka i recimo jedan za "živo" ćaskanje (chat) u realnom vremenu (videti sliku 8.5). Poslovni saradnici, proizvođači, investitori i potrošaći mogu, uz pomoć webcasting-a, učestvovati u brifinzima, demonstracijama, zajedničkoj obuci ili marketinškim događanjima, a da pritom nijednog trenutka ne napuštaju svoje domove ili poslovne kancelarije. Svako preduzeće može po svom nahodenju odlučiti da li će webcasting organizovati sopstvenim snagama ili će u tu svrhu angažovati neku firmu koja je specijalizovana za ovu vrstu usluga.

webcastingMrežni servis koji korišćenjem globalne rasprostranjenosti Interneta okuplja ljude sa bilo koje tačke na planeti i omogućava im učešće na različitim konferencijama.

Konferencije radnih grupaTakozvane kolaborativne konferencije, ili konferencije radnih grupa (work group conferencing), koriste vrstu softverskih paketa pod nazivom groupware radi organizacije elektronskih sastanaka u kojima se međusobno povezuju kompjuteri učesnika koji se nalaze na različitim lokacijama. Pritom se učesnici ovih konferencija mogu nalaziti u istoj prostoriji i biti povezani putem lokalne (LAN) mreže ili raštrkani po širem geografskom području, a u tom slučaju se povezuju pomoću WAN. Težište ovih elektronskih konferencija je na iznošenju ideja, komentara i predloga, te na preuzimanju i prikazivanju informacija.

Slika 8.6 Konferencije radnih grupaTakozvani groupware softver učesnicima konferencije omogućava zajedničko korišćenje informacija u online režimu, bez obzira da li se oni nalaze u istoj prostoriji ili na kraju sveta.


Svaki učesnik za interakciju sa drugima, koristi mikrokompjuter koji je direktno povezan sa kompjuterom koji funkcioniše kao server. Pojedinac preko tastature unosi svoje komentare, koji se zatim emituju ka ostalim učesnicima konferencije i skladište radi kasnijih analiza (slika 8.6).

Konferencije radnlh grupaTip konferencija koje se zasnivaju na upotrebi softverskih paketa pod nazivom groupware, radi organizacije elektronskih sastanaka u kojima se međusobno povezuju kompjuteri učesnika koji se nalaze na različitim lokacijama. Učesnici stupaju u međusobnu interakciju preko svojih mikrokompjutera koji su direktno povezani sa serverom, pri čemu se komentar svakog učesnika automatski emituje ka svim ostalim učesnicima konferencije.

Elektronske oglasne tableEletronske oglasne table (electronic bulletin boards) ušle su u široku upotrebu istovremeno sa desktop kompjuterima. Ove, elektronske verzije oglasnih tabli po mnogo čemu su slične oglasnim tablama u, recimo, supermarketima, na kojima možete postavljati svoje ili čitati tuđe poruke i razna obaveštenja. Dovoljno je da se konektujete na odgovarajući servis preko nekog komunikacijskog linka i tamo ostavite željenu poruku, fajl ili neki program. Ostali korisnici koji se "kače" na tu elektronsku oglasnu tablu mogu, na taj način, preuzeti objavljene informacije.

Slika 8.7 Obična i Elektronska oglasna tabla

Elektronske oglasne table se često koriste za razmenu informacija među članovima određenih zajednica, klubova i organizacija. Pored toga, mnoge poslovne kompanije ih koriste radi komunikacije među zaposlenima, kao i za distribuciju informacija o proizvodima i uslugama prema svojim potrošačima.

elektronska oglasna tablaAplikacija mrežnog servisa koja omogućava objavljivanje i čitanje raznih obaveštenja.

PRIMER: Pre nego što softverski gigant Microsoft objavi neku novu generaciju svog operativnog sistema Windows, vrši se njegovo temeljno testiranje u trajanju od nekoliko godina, kako bi se utvrdilo da li je softver, po svojim karakteristikama i performansama, prikladan za upotrebu od strane korisnika kojima je namenjen. MS danas se za ove potrebe koristi poseban web sajt. Ovaj sajt, omogućuje pristup sekcijama sa porukama, forumskim vestima, bibliotekama podataka, dostavljanje izveštaja o greškama softvera, preuzimanju softverskih izmena (ažuriranje). Obostrano korisna, slobodna razmena informacija i softvera koja se odigrava tokom perioda intenzivnog testiranja svake sledeće generacije Windowsa ne bi bila moguća bez upotrebe ove mrežne apliakcije.

Elektronski transfer fondovaUnutar svetske zajednice bankara, informacije se prenose znatno češće nego novac. Prenos gotovog novca, u smislu metalnih i papirnatih novčanica, vrši se veoma retko. Ali se zato informacije o novčanim transferima prenose gotovo neprekidno - često u trenutku izvršenja same transakcije.


Pod elektronskim transferom fondova (electronic funds transfer - EFT) podrazumeva se, dakle, prenos novca preko neke mreže. Kada govorimo o bankarstvu, centralni obračunski centar (clearinghouse) prima transfer transakcija i zatim vrši obračun novog stanja na računu banke-pošiljaoca i banke-primaoca. Bankomati (ATM mašine) se takode zasnivaju na EFT-u.Obračun transakcija izvršenih kreditnom karticom, u EFT-u se obavlja transferom novca između prodavca i kompanije koja je izdala tu kreditnu karticu. EFT se takode koristi i kod depozita čekova zaposlenih i penzionera direktno na bankovne račune pojedinaca. Gotovo je sigurno da će obim transfera gotovog novca u budućnosti i dalje opadati, kako se sve veće količine fondova budu prenosile elektronskim putem.Elektronski prenos novca (ili, tačnije, informacija o novcu) veoma zavisi od komunikacijskih mreža. Ovde su od naročitog značaja mreže bankomata (automated teller machine - ATM), koje klijentima omogućavaju podizanje gotovog novca sa svojih računa tokom 24 časa dnevno, na hiljadama lokacija koje mogu biti veoma udaljene od same banke. Međunarodna mreža bankomata pod nazivom PLUS ATM vlasnicima kreditnih i debitnih kartica omogućava podizanje gotovine bilo kada i bilo gde u svetu.

Takozvane debitne kartice, jedna od alternativa svima dobro poznatih kreditnih kartica, osmišljene su u cilju eliminisanja potrebe za nošenjem gotovine. Prilikom obavljanja kupovine, vlasnik ubacuje svoju debitnu karticu u elektronski čitač (videti sliku 8.10) i preko tastature unosi svoj lični identifikacioni broj, ovlašćujući na taj način svoju banku da novac sa njegovog računa prebaci na odgovarajući račun u prodavčevoj banci. Ovaj transfer, koji se obavlja gotovo momentalno, predstavlja ništa drugo do razmenu informacija: preko mreže, kojom je elektronski čitač povezan sa bankom kupca i prodavca, šalje se poruka sa nalogom obema bankama da međusobno razmene informacije o stanju na oba pomenuta računa.

elektronski transfer fondova (EFT): Prenos novca putem neke elektronske mreže.

Slika 8.8 Arhitektura ATM mreže i ATM protokol satelitske mreže

Slika 8.10 Čitač kreditnih/debitnih kartica (IPhone credit card reader 2010.)Uz pomoć čitača kreditnih/debitnih kartica, instaliranih u maloprodajnim objektima, inicira se

razmena poruka sa informacijama o novcu između banke kupca i prodavca.


Elektronska razmena podatakaZnamo da se elektronska pošta sastoji u prenošenju tekstualnih poruka. Za razliku od nje, elektronska razmena podataka (electronic data interchange - EDI) predstavlja oblik elektronske komunikacije koji partnerima u trgovini omogućava razmenu podataka o poslovnim transakcijama u strukturiranom formatu, tako da se oni mogu dalje obradivati uz pomoć odgovarajućeg aplikativnog softvera. U gotovo svim granama privrede - od transporta, preko proizvodnje automobila, pa do trgovine na malo - kompanije u velikoj meri koriste EDI kako bi skratile vreme potrebno za transfer poslovnih informacija i dobijanje željenih proizvoda i usluga. Otprilike jedna trećina svih poslovnih dokumenata, uključujući narudžbenice, profakture i sredstva plaćanja, prenose se putem elektronske razmene podataka (slika 8.11).

Slika 8.11 Elektronska razmena podatakaEDI u znatnoj meri pojednostavljuje poslovanje, omogućavajući partnerima u trgovini da

podatke razmenjuju u strukturiranom formatu.

Elektronska razmena podataka (EDI)Oblik elektronske komunikacije koji partnerima u trgovini omogućava da podatke o poslovnim transakcijama razmenjuju u strukturiranom formatu koji se zatim može dalje obrađivati uz pomoć odgovarajućag aplikativnog softvera.

Prilikom elektronske razmene podataka često se koriste mrežni provajderi koji nude komunikacijske servise specijalno dizajnirane za EDI. Takozvani prevodilački (translation) softver stupa u interakciju sa kompjuterom kako bi podatke preveo iz formata u kome su oni uskladišteni u bazi podataka date kompanije u oblik koji je prikladan za njihov transport preko mreže. Na drugom kraju mreže, isti takav prevodilački softver primljene informacije ponovo transformiše u oblik koji odgovara kompaniji-primaocu.Slika 8.11-B.

Digitalni keš Mada je razmena gotovog novca u velikoj meri već zamenjena upotrebom kreditnih i, u poslednje vreme sve prisutnijih debitnih kartica, na pomolu je altemativa: digitalni keš. U svetu se na kupovinu proizvoda jeftinijih od 10 dolara svake godine potroši više od 2 triliona dolara. Veliki broj ovih transkacija podrazumeva direktnu (licem-u-lice) razmenu metalnih i papirnatih novčanica između kupaca i prodavaca. Digitalni keš se javlja kao altemativa za one ljude koji ne bi da za ovako male sume posežu za svojom kreditnom ili debitnom karticom. Evo kako sve to funkcioniše: Najpre treba da kupite karticu koja na sebi ima unapred definisanu, digitalno zabeleženu novčanu vrednost. Nakon toga, svaki put kada neku robu platite tom karticom, za tu sumu vam se jednostavno umanjuje stanje na vašoj keš-kartici.Digitalni keš je najpre počeo da se koristi u obliku kartica za javni prevoz i telefonske govornice, koje su odavno u upotrebi u mnogim evropskim gradovima. Primera radi, svaki put kada poželite da obavite telefonski razgovor iz neke javne govornice, dovoljno je da svoju keš-karticu ubacite u odgovarajući otvor na telefonskom aparati. Po obavljenom razgovoru, digitalni čitač unutar telefonskog aparata oduzima iznos cene razgovora od trenutnog stanja na kartici i na nju automatski upisuje novo stanje.

VideotexServis pod nazivom videotex kreirao je British Telecom još tokom ranih 1970-tih godina, kada je prvobitno razvijen dvosmerni interaktivni servis za razmenu tekstualnih poruka, koji je bio instaliran na velikim mainframe kompjuterima ove kompanije. Ovaj sistem, koji je


prethodio razvoju Interneta i World Wide Weba, brzo je evoluirao kako bi njime bile obuhvaćene sledeće dve suštinski važne karakteristike:

1. Interfejs koji je jednostavan za upotrebu i ljudima omogućava da željene opcije biraju preko niza menija i komandi koje su slične rečima svakodnevnog engleskog jezika.

2. Grafika srednje rezolucije, pomoću koje se mogu vizuelno prezentovati informacije o proizvodima i uslugama. Na videotexu, informacije se prikazuju stranicu po stranicu. Korisnici vodeotex sistema imaju mogućnost da istovremeno pregledaju i reaguju na informacije koje su prikazane na monitorima njihovih kompjutera ili terminala.

videotexDvosmerni, interaktivni, čisto tekstualni servis, smešten uglavnom na mainframe računarima, koji kombinuje video prikaz sa jednostavnim instrukcijama.

PRIMERI:

• Korporacija Sony kreirala je videotex sistem za podršku prodaje, koji zaposlenom osoblju omogućava ispostavljanje narudžbi, popunjavanje troškovnih računa i primanje poruka. Prodajni agenti reaguju na informacije prikazane na ekranu tako što popunjavaju odgovarajuće elektronske formulare ili unose kratke odgovore na postavljene upite.

• U Odeljenju za motorna vozila Ministarstva saobraćaja Britanske Kolumbije (Kanada), videotex sistem se koristi radi testiranja kandidata za dobijanje vozačke dozvole. Ispred svakog kandidata stoji kompjuter na čijem se monitoru prikazuje niz pitanja iz oblasti zakona o saobraćaju sa više ponudenih odgovora. Kako kandidati unose svoje odgovore na postavljena pitanja, sistem ih automatski uporeduje sa tačnim odgovorima koji su uskladišteni na centralnom hostkompjuteru. Budući vozači moraju da polože ovaj deo ispita da bi uopšte mogli da izađu na polaganje vožnje.

Mada je videotex još uvek u upotrebi u pojedinim delovima sveta, savremeni trendovi se ogledaju u premeštanju ovih aplikacija na Web, gde će korisnici moći da im jednostavno pristupe putem Interneta. Ove aplikacije su tipa "business-to-consumer" i "business-to-business", koje spadaju u širu kategoriju tzv. elektronske trgovine (e-commerce).

Documents

Mašinski fakultet Niš - INTERNET TEHNOLOGIJE Sinopsis ...ttl.masfak.ni.ac.rs/21IT/Predavanje_7_-_ MREZE-2010.pdf · Mašinski fakultet Niš - INTERNET TEHNOLOGIJE Sinopsis predavanja