Broj 17 - April 2011.ISSN 2217-4486 (Online)

Tema broja:Prisutnost na internetu

Poslodavac meseca

Zabrana društvenih mreža - da ili ne?

Slika koju kreirate

Moć društvenih mreža

Novo izdanje magazina Poslovna žena

www.poslovnazena.com/magazin

Novo izdanje magazina Poslovna žena

4

Ka

rije

ra sadržaj

Kandidati:6 Tema broja: Prisutnost na internetu8 Moćdruštvenihmreža9 Vidimosena“Fejsu”!10 Proveditevremenadruštvenim mrežamakvalitetno

Istraživanje:14 Anketa:Korišćenjedruštvenihmreža na poslu17 Korišćenjedruštvenihmrežanaposlu usvetu

Zaposleni:18 Slikakojukreirate

Izdavač

BusinessPressd.o.o.KraljaVladimira21/211010BeogradSrbija

Tel/Fax:+3813987871Email:karijera@poslovi.rsURL:www.poslovi.rs/karijera

IMPrEssUM

Magazin Karijera je besplatan i može se slobodno preuzimati u PDF formatu. Magazin Karijera se može štampati i koristiti u obrazovne svrhe. Komercijalna upotreba bilo kog dela magazina Karijera nije dozvoljena.

Glavni urednik

Jelena Gajić

Marketing

SnežanaČpajak

FotoFotolia.com

Broj: 17

Godina: 2011.

ISSN: 2217-4486 (online)

Registarski broj: 60498

Zavodzaintelektualnu

svojinuRepublikeSrbije

5

Ka

rijeraK

arijera

Poslodavac meseca:22 ComTrade

Poslodavci:24 Zabranadruštvenihmreža:DailiNe?25 Politikaodruštvenimmrežama

HR trendovi: 26 Novozanimanje:Communitymenadžer

Govor brojki:28 Upošljavanjeputemjavnihradova29 Javniradovipoopštinamaiokruzima

Iz ugla Zakona:30 Pripravničkistaž

Vesti:31 Evropskakonferencijastudenata32 BGPraksa2011

Zanimljivosti:34 McJobs-50.000radnikaujednomdanu

6

Kandidati

Ka

rije

ra tema broja: prisutnost na internetu

K oliko internet svakim danom dobija na značaju pokazuje podatak da danas u Srbiji gotovo svaka kuća poseduje

kompjuter, a da više od 50% domaćinstava ima pristup globalnoj mreži. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku svakog dana na internet se poveže 2,7 miliona građana Srbi-je. Međutim, tačan broj onih koje svakodnevno koriste internet se ne može sa sigurnošću utvr-diti jer postoji dosta njih koji su “na mreži” i kad nisu kod kuće. WiFi danas postoji na gotovo svim javnim mestima, kao što su parkovi, restorani i kafići,...

7

Kandidati

Ka

rijera

Internet pruža mnoge prednosti, ako što susostupnost informacijama,olakšana iubrza-na komunikacija,... Ipak ne koriste svi inter-net iprednostikojeonpružanapravinačin.Za većinu je internet idealan način zabave,druženjasaprijateljimailiupoznavanjanovih

ljudi. Međutim, interenet je mnogo više odzabave.To jemestonakomemožeteostva-riti brojne kontakte, naučiti mnogo novina,saznati puno korisnih informacija i uopšteproširitisvojetrenutnevidike.

Koliko je bitno biti prisutan na Inter-netu?

Sobziromnačinjenicuda je internetpostaosastavnideosvakodnevnogživota,sasvimjelogičnodajeirazvojkarijeredobiosvojuon-lajnulogu.Svesni toga ili ne, samim timštoimateprofilnanekojdruštvenojmreživipost-ajete prisutni na internetu, odnosno kreiratesopstveni brend. Vaši komentari, blogovi,tweet-ovi, slike, statusi na wall-u,... sve tokreiravašuonlinepersonuiodređujeukojojmerićeteuspešniurazvojubudućekarijere.

U savremenim uslovima poslovanja kadaje izuzetno velika konkurencija na tržišturada, sasvim je opravdano što nastojite dapovećatesvoješansedadođetedoželjenogposla tako što ste sveprisutni na internetu.Bitno je samo da mogućnosti koje pružainternet i društvene mreže iskoritite napravi način, odnosno na način koji će do-prineti proširivanju vaših znanja i veština,poboljšanju vaše produktivnosti i ubrzanomdolaskudopotrebnihinformacija.

U koje svrhe se mogu koristiti društvenemreže,kakvajeslikakojušaljete,zbogčegatrebabitioprezannainternetususamonekapitanja kojim ćemo se baviti u ovom brojumagazinaKarijera.

Nastavak

na strani 8

8

Kandidati

Ka

rije

ra Moć društvenih mreža

Internet već dugo godina unazad predstav-lja glavni izvor informisanja, koji zbog stalnedostupnosti pruža mogućnost posetiocima dadoćudopotrebnihpodataka24časadnevno,7danaunedelji,365danagodišnje.Ipak,pravaekspanzija korišćenja interneta nastala je po-javomdruštvenihmreža,kaoštosuMySpace,Facebook, Linkedin, Twitter. Među redovnimposetiocima ovih mreža su kako mladi takoi stari, a sve više ima i dece uzrasta od 13-16 godina. Prema poslednjim istraživanjimaurađenimnanivouEvropskeUniječak80pos-todeceuEvropiimaprofilnanekojdruštvenojmreži.

Osim toga što okupljaju veliki broj ljudi i za-okupljajunjihovuvelikupažnju,moćdruštvenihmreža ogleda se i u tome što su one postalemestonakomesekreirajustavovi imišljenja,“kuju se” veliki planovi i organizuju masovne

akcije. Svaka ideja ili predlog, ukoliko imadovoljno zainteresovanih koji će podržati, iz-bijauprviplan,postajetemaokojojsedanimapriča,avrločestodobijemnogoozbiljnijunotui izazoveveće reakcijenegoštoseupočetkuiočekivalo.

Iako mnogima deluje da se takve “akcije”završre uglavnom na praznim pričama u vir-tuelnom svet, a manje na stvarnim delimau realnom životu, ovakva dešavanja sasvimsigur-noostavljajuodrđenitrag.Samimtimštoje omogućeno svima da potpuno slobodno iz-nosesvojestavoveimišljenja,bezmogućnostiikakve kontrole, jasan je znak da treba imatiodređenu dozu kritičkog stava prema svemušto se može tamo pročitati i videti. Starijim izrelijimkorisnicimadruštvenihmrežatomoždanepredstavljavelikiproblemzatoštopopravilioni već imaju izgrađensopstveni sistemvred-nostikoji immožepomoćiuproceništa jedo-bro, a šta treba “zaobići“. Međutim, kako jemeđu poseticioma društvenih mreža i inter-neta,mnogovišemladihkojitekdolazeuzonuformiranjaživotnihstavova, jasno jedauticajikoji dolaze od ovakvih “prijatelja”mogu čestobitipresudniukreiranjupogledanaživotisvetokosebe.

9

Kandidati

Ka

rijera

TrenutnonajpopularnijadruštvenamrežajeFacebook,kakousvetutakoiuSrbiji.Ko-likajepopularnostovemrežesvedočiičinjenicadajezasamosedamgodinapostojanjapostaonajmnogoljudnijemestonasvetu.SamouSrbijiimapreko2,5milionaotvorenihnaloga na Facebook-u. Interesantno je da se pojavila i anegdota među prodavcimakompjuteradapotrošačikupujuPCračunare“zatoštoimtrebafejsbuk”.

Sudećipobrojuprisutnihutomvirtuelnomsvetu,svejemanjibrojonih,kojineustajuiležu,adaseprvoneulogujunapopularnonazvan“fejs”kakobividelištaradenjihoviprijatelji,imalinekanovaslika,komentar,...Utomnajmnogoljudnijemmestuimamnogo

vidimo se na “fejsu”!

10

Kandidati

Ka

rije

ra onihkojibipobeglisavlastitogvenčanjakakobi svoj Facebook profil osvežili novom slikomilistatusom,doktosadrugestranenjihovipri-jateljipotkrepljujupomoćuopcije„lajk“iuzpokojurečenicupodrške.

Rečenice kao što su „Vidimo se na fejsu“,„Dodajmeza frenda“, „Stavi neke slike“, „Ku-camo se posle“ sve više postaju deo sva-kodnevnoggovora.

Provedite vreme na društvenim mrežama kvalitetno

Kada se kažeFacebook, svima je prva asoci-jacija komuniciranje sa prijateljima, traženjenovog društva, postavljanje slika i komentarai slično.Međutim, sigurni smo da osim ovogaFacebookidrugedruštvenemrežemogudasekoriste i u neke bolje svrhe.Društvenemrežemogu biti efikasno sredstvo za traženje po-sla.Akostenavikli dadeo vremenaprovodite

da Jedan od pet poslodavaca proverava kandidate za posao koristeći društvene mreže, a jedna trećina njih je priznala da je to uticalo da odbace neke od pri-java, pokazalo je istraživanje koje je sprovedeno na CareerBuilder.com, pri čemu je ispitano 31.000 poslodavaca. Ovo pokazuje da vaš profil na Facebook-u ili Twitter-u može biti gotovo podjednako bitan poslodavcu pri selekciji kao i radna biografija koju šaljete, i zato je veoma bitno kako će on biti uređen i kakve će informacije biti prezentovane na njima.

Nastavaknastrani12

ne Prema istraživanju na CareerBuilder.com, ono što ostavlja najgori utisak kod poslodavaca su informacije o korišćenju alkohola ili narkotika na profilu, ne-pristojne fotografije ili izjave, loša veština komunikacije, kao i negativni komen-tari o bivšim poslodavcima i kolegama.

posećujući svoje profile, organizujte ih tako daoni rade za vas i pomognu vam u pronalaženjuželjenogposla.

Postani Prijatelj magazina

Nastavaknastrani12

12

Kandidati

Ka

rije

ra Prednosti koje možete iskoristiti:

Objavite na profilu da tražite posao i koja profesija vas zanima. Ovako će svi vaši pri-jatelji znati da tražite posao, a ne samo oni sa kojima se često viđate i redovno održavate kontakte;

Objavljujte na profilu neke svoje pozitivne poslovne rezultate i stručna usavršavanja. Tako ističete svoja dostignuća i povećavate šanse da vas neko angažuje ili vam ponudi saradnju.

Akoznatekakodaupravljatedruštvenimmrežamaikoristitesvemogućnostikojevampružaju,onemogubitivaša„produženaruka“upronalaženjuposla.Onevampružajumoćdapronađete iliostvaritekontaktsabilokimko jestručnjakuoblastikojomsebaviteilimožedavampomogne.

Provedite svoje slobodno vreme kvalitetnije, tražite aktivno posao i na društvenimmrežama. Informišite sena takavnačin, jerhteli to ili nepolakosesvepremeštau“virtuelnisvet”,pa isamiposlodavcipočinjudatraženajkompetentnijekandidatezasvojepozicijeinaFacebook-u.

Ukolikodosadnistekoristilidruštvenemrežeucilju realizacijevašeplaniranekari-jere, već samo za četovanje sa prijateljima i za beg od stvarnosti u virtuelni svet,razmislite i oovojnjihovojulozi kojamožedoprineti razvojuvašekarijere.Pokažitevašuodgovornostpremasebi ivašojkarijeri, takoštoćete iskoristitiprednosti inter-netaidruštvenihmrežauciljuličnogprosperiteta.

Strateški širite svoju mrežu kontakata. Na Fejsbuku pretražite prijatelje svojih prijatelja i ako nađete nekoga ko radi u nekoj od kom-panija koje vas zanimaju, pošaljite mu zahtev za prijateljstvo.

Mnoge kompanije danas imaju profile na društvenim mrežama. Iskoristite to da se do-datno informišete o njima i napišete bolje mo-tivaciono pismo, kada konkurišete za njihovo radno mesto;

13

Kandidati

Ka

rijera

14

istraživanje

Ka

rije

ra

anketa: korišćenje društvenih mreža na poslu

15

istraživanje

Ka

rijera

U okviru magazina Karijera svakog meseca iz različitih uglova pos-matramo, obrađujemo i istražujemo po jednu od atraktivnih tema, kako bismo vam pomogli da što uspešnije kreirate i usmerite razvoj vaše karijere. Novi broj magazina Karijere posvećen je društvenim mrežama - temi koja je u poslednje vreme dosta zastupljena u svim oblastima života, uključujući i biznis.

Većina zaposlenih danas ima profil na nekoj od društvenih mreža, a ono što smo mi želeli da otkrijemo jeste da li je odgovornost zapo-slenih prema poslu i kompaniji u kojoj rade, veća od njihove „zavis-nosti“ prouzrokovane ovim novim trendom.

16

istraživanje

Ka

rije

ra

Smatrate da je zabrana društvenih mreža na poslu:

- opravdana 63,9%- za tim nema potrebe 20,2%- svejedno vam je 15,9%

R ezultati dobijeni na osnovu ankete kojaje tokom aprila sprovedena na portaluPoslovi.rspokazujudavećina ispitanika

smatra potpuno opravdanim to što poslodavcisve češće zabranjuju korišćenje društvenihmrežanaposlu.

Čak63,9%anketiranihjedaloodgovorukomepodržava poslodavce u okviru poslednjegistraživanjanaportaluPoslovi.rs.Sobziromnamoć virtuelnog sveta, teško je distancirati setakodaseneoseteposledicetogapriradu,aovakviodgovoripokazujudajevećinaizabralarad,povećanjeproduktivnostiiuopštestavljan-jefokusanaposaoanenadruštvenemreže.

17

istraživanje

Ka

rijera

korišćenje društvenih mreža na poslu u svetu

Kompanija iz Kalifornije, Palo Alto Network, uradila je polugodišnju analizu korišćenja društvenih mreža za vreme rada u preko 760 kom-panija u 70 različitih zemalja. Dobijeni podaci ukalazali su da je najite-rensantija situacija u Americi i Kanadi. Naime, u 34 kompanija koje zapošljavaju na stotine hiljada ljudi širom Kanade, sve popularniji Twit-ter se koristi u svim kompanijama koje su učestvovale u istraživanju. Ne postoji firma u Kanadi u kojoj se ne koristi Twitter, izjavio je René Bonvanie, podpretsednik Palo Alto Networks, pritom naglašavajući da nije u pitanju jedan ili dve osobe po kompaniji, već da više stotina za-poslenih istovremeno posećuje Twitter.

Facebook i YouTube se koristi za vreme rada u 31 kanadskoj kompaniji, dok se za privatni email nalog uglavnom koristi Gmail. Iznenađujući podatak je da zaposleni u Kanadi za chatovanje ne koriste Facebook, već Meebo, kao i da za komunikaciju umesto Skype koriste manje poznati Spark.

René Bonvanie je analizirajući dobijene podatke istakao da ovo ukazuje na činjenicu da su “kanađani pametni“ jer su shvatili da je većina kom-panija zabranila pristup Facebook-u, pa su zato veoma brzo pronašli druge manje popularne mreže preko kojih održavaju svoj virtuelni život.

U SAD-u je slična situacija kao u Kanadi, s tim što je Facebook i dalje društvena mreža #1.

Odukupnogbrojaanketiranih,20,2%smatradanema potrebe zabranjivati pristup društvenimmrežama na poslu. U ovu grupu ispitanikamožemodasvrstamovišerazličitihprofilaljudi,čijistavoviiodnospremadruštvenimmrežamamogu biti dijemetralno različiti - od onih kojiinačeslabokoristeovemrežepa smatrajudanema potrebe ograničavati ih, do zaposlenihkoji preterujuukorišćenjučestozanemarujućisvojredovanposao.

Ovakav rezultatmože da se objasniti i posto-janjemjakeželjeodržavanjakontinuetavirtuel-nogživotapararelnosaovimstvarnim,obojendubokim uverenjem da to ne utiče na njihov

kvalitet rada. Kao argument za nepotrebnomzabranom korišćenja društvenih mreža, zapo-sleni često navode to “ako se od njih očekujedaodgovarajunaposlovneemailovekadanisunaposlu,zaštoondanebimogli inaposludaimajumalipredahkrozažuriranjesvogstatusana Facebook-u, logovanje na Twitter ili drugupopularnesajtove”.

Ne tako zanemarljiv broj ispitanika pokazaoje ravnodušnost prema zabrani korišćenjadruštvenihmreža (15,9%).Ovakavodnospre-ma zabrani društvenih mreža na poslu moguimati oni ispitanici koji ne koriste društvenemrežeineposedujuprofilenaistim.

18

zaposleni

Ka

rije

ra slika koju kreirate

K akosepredstavitenainternetutakoćevasdrugi videti i doživeti. Iakomnogikoriste društvenemreže samo za za-

bavu, one su odličan kreator profila i slikekojućeljudistvoritiovama.Samojedanklik- imnogo toga semože saznati. Slike, sta-tusi, omiljenamuzika i neizostavni emotivnistatusi,dovoljnisudavasupoznačakinekokovasnikadaranijenijevideo.

Nedevno je uEngleskoj sprovedenaanketaukojoj jeučestvovalo1.000punoletnihispi-tanika,čijijeciljistraživanjabiodaseutvrdikolikonjihjeobjavljivaloprivatnepodatkenainternetu i da li su ih nekada te informacijeugrozilekakoposlovno,takoiprivatno.

Istraživanje je pokazalo da čak 35 odstozaposlenih smatra da ne bi imalo nikakvušansu da pronađu posao da su trenutnonazaposleni, jerbiposlodavcionjimamoglidapronađumorekompromitujućihpodatakaili fotografija na internetu. Neki od njih binaj-radije obrisali sve što su ikada o sebipostavili online, dok bi drugi samo zaštitilisvoje podatke dozvoljavajući određenomkrugu ljudi da pristupi njihovim profilima nadruštvenimmrežama.

Navedeni rezultati oslikavaju trenutno stan-je kada je u pitanju slika koju ljudi kreirajunepromišljenokoristećidruštvenemreže.

Zabrinutost za ličnu reputaciju se najvišeogleda kroz postavljanje fotografija na ko-jimasejasnovidineprimerenoponašanjeilidrugasituacijakojunikakonebi trebalodavidi poslodavac. Malo ljudi zna da kada se

19

zaposleni

Ka

rijera

jednompostavislikailinekidrugisadržajnainternet,vrlojeteškotopovućinazad.Zbogtoga je važno da dobro razmislite pre negoštoprivatneinformacijeodatesvima.

Mnogisuteknakonlošegiskustvashvatilidasupostaviliisuvišeličneinformacijenainter-net nego što su toga bili svesni u početku.Posledicekojesemogujavitikakonaprivat-nom tako i na profesionalnom planu, uslednesmotrenog objavljivanja takvih podatakasučestonemerljive.Zatodanasgotovodanepostojičovekkojisenekajezbogodređenog“posta”ilikomentaranadruštvenimmrežamai online reputacije koja se iz toga izrodila.Većina bi zato vrlo rado obrisala svoju “is-toriju” na društvenim mrežama. Nekima tone predstavlja veliki problem zato što nisuprevišeniukaljalisvojugled,dokjedrugimato znatno teže da urade jer često ne znajuodakledapočnu.si

Ikakostaraposlovicakaže“boljejesprečitinegolečiti”,takojeboljedaprenegoštoob-javitebilokojuinformacijuputemdruštvenihmrežadobrorazmislitekakavefekattomožeostvariti.

U koje svrhe ćete koristiti društvene mreže je vaša lična odluka. Vodite računa da na ovaj način direktno kreirate vlastiti marketing. Umesto da nepromišljeno plasirate lične informacije o sebi na društvenim mrežama, pre-poznajte njihovu moć i iskoriste ih za promociju svojih ideja, znanja, veština i talenata. Zapamtite da je za us-peh najbitnije da iskoristite mogućnosti koji su vam na dohvat ruke i da uradite sve što je u vašoj moći. Dakle, sve zavisi samo od Vas!

International Call CenterInternational company is seeking for selfmotivated individuals interested in learning telemarketing and sales.

Join our Team and create your own success!Send your resume to hr@internationalcallcenter.biz

22

poslodavac meseca

Ka

rije

ra

23

poslodavac meseca

Ka

rijera

24

poslodavci

Ka

rije

ra Zabrana društvenih mreža: Da ili Ne?

T rend u kome je virtuelni svet preuzimakontrolunadrealnimigdemoćdruštvenihmrežajačaizčasaučas,nijezaobišaoni

kompanije.Zbog togase firmečestonalazeunedoumicikakavstav trebadazauzmupremadruštvenimmrežama–zabraniti iliodobritinji-hovokorišćenje.

Sa jedne strane, određeni poslodavci izričitozabranjuju zaposlenima korišćenje društvenihmreža na poslu, a nijemali broj onih koji ovuzabranuprenoseinaperiodposleradnogvre-mena,nedozvoljavajućizaposlenimadauopšteimaju kreiran profil na bilo kojoj društvenojmreži.

Ova zabrana je često sadržana i u ugovorimao radu koji poslodavci zaključuju sa zaposle-nima,čimeihobavezujunastrogopridržavanjepravilima kompanije za koju rade. Kao razlogza ovakav stav, veliki broj poslodavaca navo-di da su društvenemreže pravi neprijatelji jerodvlačepažnjuzaposlenimaiumanjujunjihovuproduktivnost za vreme rada, a takođe mogudaugrozereputacijukompanijeiugledkojiimaujavnosti.

Sadrugestraneodređeniposlodavcisvojimza-poslenima dozvoljavaju korišćenje Facebook-a i drugih društvenih mreža (ili ih izričito nezabranjuju),pačak izavremerada.Alioniseistotakoneustručavajudauručeotkazonimakoji zloupotrebe ovu dozvolu, iznoseći pover-iljive informacije ili postavljajući neprimerenekomentare, fotografije,... To potvrđuju broj-ni primeri gde se gotovo svakodnevno mogu

čuti vesti iz sveta da je neko ostao bez pos-la zbog određenih “incidenata” na Facebook-u. Kanađanka Nathalie Blanchard izgubila je posao pošto je na Facebook-u postavila svo-je fotografije na kojima se smeje i zabavljaza vreme korišćenja višemesečnog bolovanjazbog teškedepresije.Kadasinadležniu firmiza koju radi videli njene fotografije odmah sujeotpustilismatrajućidajesvojimponašanjempokazalanepoštovanjepremakolegamaikom-panijiigruboprekršilaosnovnapravilarada.

Ovo nije jedini primer gde poslodavci koristedruštvenemrežekakobidošlidoinformacijaosvojimzaposlenimaitomeštaonizaistamisleo kompaniji za koju rade. Takođe, poslodavcisuotkrilidajeFacebookdobarizvorinformaci-jazakandidatekojisuseprijavilizaposao.Naosnovu njihovih slika, komentara, učestalostikorišćenjadruštvenihmrežaislično,poslodav-cičestodolazedoključnihzaključakaokakvojse osobi radi pre nego što su uopšte pozvalikandidatanaintervjuu.

25

poslodavci

Ka

rijera

Zabrana društvenih mreža: Da ili Ne?

Odluku da li će kompanija zabraniti korišćenje društvenih mreža ili ne, zavisi do mnogih fak-tora. Pre svega, treba se zapitati koji efekat želite da postignete: veća produktivnost, sprečavanje odlivanja poverljivih informaci-ja, zaštita ugleda i slično. Međutim, veoma je važno da razmotrite i krajnje efekte koje će ostvariti ova zabrana: nepoverenje i revolt zaposlenih, zatvaranje protoka in-formacija,...

Kompanije sve češće kreiraju politiku, odnos-no pravila korišćenja društvenih mreža kako bi i u ovoj, relativno novoj oblasti, precizno odredili šta je dozvoljeno a šta ne. Posto-janje politike o društvenim mrežama ne po-drazumeva automatski da su one zabranjene, već to može značiti da je tačno definisano koje se društvene mreže mogu koristiti, u kojim situacija je dozvoljeno pristupanje, kao i na koji način se mogu koristiti.

Kod kreiranja ovih pravila poslodavac bi trebalo da bude jasan, jer neodređena ili uopštena pravila neće mnogo pomoći u rešavanju ovog izazova. Npr. ako je pravil-ima o društvenim mrežama definišano da se one ne mogu koristiti u prostojima kompani-je, odmah se postavlja pitanje da li se ova

zabrana odnosi i na korišćenje društvenih mreža van posla. Da li to znači da svaki ne dolazak zaposlenog na posao podrazumeva da se poslodavac ne može kasnije pozivati na to da je zaposleni koristio društvenu mrežu dok je bio na bolovanju i slično.

Dobar primer je i pravilo kojim je dozvoljeno korišćenje društvenih mreže ukoliko to do-prinosi interesima kompanije. Kod ovakvog definisanja pravila treba utvrditi šta podra-zumeva interes kompanije, ali isto tako da li to znači da je dozvoljeno zaposlenom da se za vreme rada loguje na Facebook kako bi održavao profil kompanije ili ostavio neki dobar komentar za proizvod/uslugu kompani-je.

Što su detaljnije i preciznije definisana ova pravila, velika je verovatnoća da će i efekat koji postižu biti bolji. Kompanija bi treba-lo da kreira politiku o društvenim mrežama tako da zaštite svoje interese, ali takođe i da ne izazove kod zaposlenih osećaj nemoći, straha ili nepoverenja. Ova politika treba da postane deo korporativne kulture koju će za-posleni prihvatiti kao što prihvataju i druga pravila poslodavca (npr. pravila o poslovnom odevanju).

Politika o društvenim mrežama

2626

hr trendovi

Ka

rije

ra Novo zaNimaNje: Community menadžer

N astankom interneta, društvenih mreža iuopšte jačanje savremenih tehnologija,stvoreni su pogodni uslovi za javljanje

novihprofesija,kaoizaproširivanjeopisapo-slanekihpostojećih.Takonaprimersvepopu-larnije društvene mreže i aktivno uključivanjekompanijanjima,direktnojeuticaloinarađanjenoveprofesije-communitymanager.

Svi znamokoliko je kreiranje imidžavažnozauspeh, pa tako i kompanije prilagođavajućise novim okolnostima, prepoznaju važnostrazličitihdruštvenihmreža isamepostajudeonjihuciljuboljegpredstavljanjanatržištu.

Kompanijesesvečešćeodlučujunaotvara-njeprofilanadruštvenimmrežama,asvetouciljuzauzimanjaboljepozicije,osvajanjavećegbro-jafanova,promocijeproizvoda/uslugaislično.Međutim,samootvaranjeprofilanijedovoljno,veće je neophodno svakodnevno ga ažurirati,odgovaratinapitanjakorisnika,postavljatino-vosti.Sobziromnakoličinuinformacijakojeseplasiraju na društvenim mrežama, za većinukompanija to znači proširenje svog marketingtimaza jednogzaposlenogkomeće tobiti re-dovanposao.Tojecommunitymanager.

Dakle, uloga community menadžera je dau potpunosti bude upućen u dešavanja nadruštvenimmrežama,aliidaputemovihnovihkanala ostvari kontakt sa kupcima plasirajućiinformacijetakodaihzainteresuje.Opisnjego-vog posla čine brojne aktivnosti, kao što supovezivanjesapotrošačima ipružanjepovrat-

2727

hr trendovi

Ka

rijera

Novo zaNimaNje: Community menadžernih informacija kompaniji, osluškivanje potre-ba i željapotrošača,praćenje trendova.Dabiodgovorio na sve ove zahteve radnog mesta,jedan community manager treba da posedujekreativnost, analitičke sposobnosti, znanja izmarketinga,odnosasajavnošću,pregovaračkeveštine.

Zacommunitymenadžeresečestokažedasuiadvokatiiambasadoriuistovreme-sajednestranezastupajukompaniju,asadrugestranenastojedasaslušajupotrebekupaca/potrošačaidaodgovorenanjihovezahteveipotrebe.Onipredstavljajuočiiušikompanije.Iakosemožeučiniti da communitymenadžer treba što višedapriča,naprotivnjegovaosnovnaulogajestedaslušaidarazumesignalekojemušaljuko-risnici, a ponekada i da sam uoči i prepoznaonoštosenaprvipoglednemožeuočiti.

Community menadžer je lice kompanije natržištukojenajbržeraste.Onpredstavljabrendkompanije, njene menadžere i zaposlene. Odstavakojizauzmeiličnihkarakteristikacommu-nitymenadžeravelikimdelomzavisiislikakojaće se kreirati o kompaniji u javnosti, odnosnomeđuonlinekorisnicima.

Kompanijebitrebalopažljivodapristupeizbo-ruosobekojaćejepredstavljatinadruštvenimmrežama.Tobitrebalodabudenekokoveomadobropoznajeposlovanjekompanije,odnosnoupotpunostiprihvatakulturuinačinrada,nekoko je “opsednut” brendom i kompanijom kojupredstavlja.

28

govor brojKi

Ka

rije

ra upošljavanje putem javnih radova

N acionalnaslužbazazapošljavanje,odo-brila je 434 projekata u okviru javnihradova na kojima će posao dobiti 5.211

građana. Iz budžeta Ministarstva ekonomije iregionalnograzvojauovojgodini jezatepro-jekteizdvojeno700milionadinara.Najvećibrojjavnihradova,čak57%,sprovešćeseuneraz-vijenimopštinama,kaoštosuopštineŽitorađa,Blace,Trgovište,Varvarin,Bujanovac.

Za javne radove tokom 2011. godine NSZ je odobrila 434 projekata, a za njihovo fi-nansiranje izdvojeno je 700 miliona dinara.

Najvišeprojekataodobrenojezasocijalne,hu-manitarneikulturnedelatnosti-169nakojimaće biti zaposleno 1.673 lica, zatim iz oblastizaštiteživotnesredineiprirode,165nakojimaće se uposliti 2.223 lica, kao i 100 projekataizgradnje infrastrukture na kojima će raditi1.315lica.

Zaposlenima na poslovima javnih radovamesečnoćebitiisplaćivanezaradepremaste-penustručnespremeito17.600zaIiIIstepen,18.000zaIII i IV,20.000zaV iVI i22.000zaVIIstepenstručnespreme.Nacionalnaslužbaza zapošljavanje kontrolisaće sprovođenje ja-vnihradova,kaoiredovnostisplatesredstava.

Delatnost Broj projekata Broj zaposlenih lica

Socijalne, humanitarne i kulturne delatnosti 169 1.673

Zaštita životne sredine 165 2.223Izgradnja infrastrukture 100 1.315

Ukupno 434 5.211

oDoBreni projekti za javne raDove

29

govor brojKi

Ka

rijeraPrviugovorizaizvođenjejavnihradovauručenisuposlodavcima8.aprilauSomboru.Ukupnojeuručeno18ugovoraza javneradovenako-jimaćebitiangažovano100nezaposlenih licasa područja Zapadnobačkog okruga. Osam radova biće realizovano u Somboru, šest uOdžacima i po dva u Kuli iApatinu. Vrednostodobrenihprojekatauovomokrugu jevišeod11milionadinara.

Ugovori su takođe uručeni i izvođačima ja-vnih radova iz Zaječarskog okruga, za kojejeNSZizdvojila25,2milionadinara.Posaonaizvođenju javnih radova dobilo je 16 izvođačaradova sa teritorije Zaječara, Sokobanje,Boljevca iKnjaževca,zahvaljujućikojimaćeunarednihšestmesecibitizaposleno159radni-ka.Pet javnihradovabićesprovedenonateri-toriji Zaječara na kojima će biti zaposleno 57osoba.USokobanjisuodobrenatrijavnaposlavredna 6,3miliona koji će zaposliti 41 osobu,u Boljevcu jedan vrednosti 2,6 miliona sa 20radnika, dok je u Knjaževcu odobreno sedamjavnih radovavrednosti7,8milionadinarakojićezaposliti41radnika.

Iz budžeta Ministarstva ekonomije i regional-nog razvoja izdvojeno je blizu 29 miliona di-narazaizvođenje17projekatajavnihradovauŠumadijskom okrugu. Javni radovi u oblastiinfrastrukturnoguređenja izaštiteživotnesre-dine, kao i humanitarnim i zdravstvenim ak-tivnostima biće izvođeni u opštinama Knić,Batočina,Aranđelovac,Topola,LapovoiRača.Na javnim radovima biće radno angažovano191osobasaprvimidrugimstepenomstručnespreme,53satrećimičetvrtim,sašestimdvo-jeidevetsavisokomstručnomspremom.

javni radovi po opštinama i okruzima

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvojafinansiraćeuPirotskom okrugudevetprojeka-tajavnihradova,nakojimaćebitiangažovano112nezaposlenihlica.JavniradovinapodručjuPirotskogokrugatrajaćeodčetiridošestmes-eci,anjihovavrednost jeoko12,7milionadi-nara. U opštini Pirot biće organizovana četiri,a ostalih pet javnih radova su u babušničkoj,belopalanačkojidimitrovgradskojopštini.

Tokom ove godine u Borskom okrugu bićesproveden 21 javni rad za šta je izdvojenooko 23 miliona dinara, a na kojima će radnoangažovanobitivišeod200nezaposlenihlica.Najviše projekata za javne radove odobrenojeopštiniBor i todeset.Unegotinskojopštinibiće finansirano pet javnih radova, uMajdan-pekučetiri,auKladovudvajavnarada.

Odukupno434projekta javnihradovau2011,Beogradu je odobreno 11 projekata vrednosti48 miliona dinara, na kojima će posao dobi-ti 336 nezaposlenih. Nacionalna služba zazapošljavanjejeodobrila26javnihradovaNo-vom Sadu,čijajevrednost27milionadinarainakojimaćebitiangažovano190osoba.

Na ovogodišnjem konkursu za sprovođenjeradova od javnog značaja, podneto je 1.133zahteva iz cele zemlje u vrednosti od 3 mili-jardedinara.Javniradoviorganizujuseizhu-manitarnih, kulturnih ili ekoloških delatnosti.Nezaposlena lica angažuju se na period odšestmeseci,aprioritetimajulicaromskepopu-lacije,izbeglailiraseljenalica,osobesainvali-ditetom,dugoročnonezaposleni,licastarijaod45godina,ženeilisocijalnougroženalica.

30

iz ugla zaKona

Ka

rije

ra

pripravnički staž

P rema Zakonu o radu poslodavac može u svojstvu pripravnika da zaposli lice koje prvi put počinje sa radom za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme. Takođe, pripravnik može biti i lice koje je radilo kraće od

vremena predviđenog za pripravnički staž za poslove gde je zakonom utvrđeno obavezno obavljanje pripravničkog staža u određenom vremenskom periodu.

Sa licem koje se zapošljava u svojstvu pripravnika poslodavac zaključuje ugovor o radu. Poslodavac može da zaključi i ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju sa ne-zaposlenim licem radi obavljanja pripravničkog straža i polaganja stručnog ispita, kada je to zakonom predviđeno kao poseban uslov za rad u struci.

Pripravnički staž traje maksimalno godinu dana i za to vreme pripravnik ima pravo na zaradu, naknadu troškova i druga primanja, kao i sva ostala prava koja su predviđena zakonom za zaposlene.

Zarada pripravnika ne sme da bude manje od 80% osnovne zarade za poslove za koje je zaključio ugovor o radu.

31

vesti

Ka

rijera

evroPska konferencija studenata

B eograd je od 14. do 22. aprila bio domaćin delegatima sa uglednih uni-verziteta iz 31 evropske zemlje u ok-

viru 29. Evropske konferencije studenata tehnike. Svečano otvarnje konferencije upriličeno je 15. aprila u Domu omladine i Studentskom kulturnom centru. Otvaranju su svojim prisustvom uveličali predstavnici domaćih i stranih kompani-ja kao partneri 29. Evropske konferencije studenata tehnike: Ericsson, Whirpool, Procter i Gambel i druge.

Reči dobrodošlice delegatima poželeli su Ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković, zatim sekretar Mini-starstva obrazovanja i nauke Radivoje

Mitrović, dekan Tehnološko-metalurškog fakulteta Ivana Popović, kao i rektor Beo-gradskog univerziteta Branko Kovačević. Iz organizacionog tima prisutnima su se ob-ratili: Nemanja Radojković, Monica Kviljo, predsednik međunarodnog BEST-a i Alek-sandar Tolić, predstavnik studentskog par-lamenta studenata univerziteta u Beogradu.

Pored govora visokih zvanica, otvaranje Konferencije obuhvatilo je prezentaciju kompanija, internacionalni sajam poslo-va i praksi za prisutne delgate i studente i diplomce tehničkih fakulteta cele Srbije, kao i studije slučaja na preko 10 tema iz savremene inženjerske prakse. Takođe, održani su i brojni treninzi poput: Decision analysis, Business Etiquette, Self – motiva-tion, Introduction to Coaching.

pripravnički staž

32

vesti

Ka

rije

ra bg Praksa 2011

U niverzitetuBeograduiGradskaUpravagradaBeogradapozivaјustudenteUniverzitetau Beogradu, Univerziteta Umetnosti i studente Visoke turističke, Visoke hoteliјerskei Beogradske poslovne škole da se uključe u programUniverzitetske radne prakse i

priјave na otvorene poziciјe u gradskim preduzećima i organizacionim јedinicamaGradskeuprave.

Zapriјavunaovaјkonkurspotrebnoјepripremitiskeniranadokumentaiuključitiihuelektron-skiformular–priјavu: - uverenje o redovnom studiranju (obavezno) - fotografiјu (opciono)

Nepotpuneineblagovremenopodnetepriјavenećebitirazmatrane.

ProgramUniverzitetskeradnepraksenamenjenјestudentimazavršnihgodinaiapsolventimazainteresovanimzasticanjeradnogiskustvaustrucikrozčetvoromesečniraduzmentorskupodršku u јavnim i јavnim komunalnim preduzećima i organizacionim јedinicama GradskeupravegradaBeograda.

O PROGRAMU BG PRAKSA 2011ProgramUniverzitetskeradnepraksepočeoјesarealizaciјomprošlegodinekadaјepotpisanProtokolosaradnjiuoblastiorganizovanjairealizovanjauniverzitetskeradnepraksestude-nataizmeđuUniverzitetauBeograduiGradskeUpraveGradaBeograda.

Ove godine su se pored јavnih i јavnih komunalnih preduzeća u program uključile i orga-nizacioneјediniceUpraveGradaBeograda,iotvorenoјeјošvišemestazaobavljanjeprakse,ukupno 197 mesta. Traјanje prakse ove godine skraćeno јe na četiri meseca i početak јeplaniranzaјunimesec.

Studentimanapraksibićeobezbeđenimarkicazaprevozitopliobrokiutokutraјanjaprakseneće imati troškove te vrste.Takođe, studewntima i apsolventima, nakon završene prakse,izdaјusepotvrdepreduzećaoobavljenoјpraksiieventualnepreporukezadaljezaposlenje,koјećebudućiposlodavciuvažavatikaodokazostečenomradnomiskustvu.

33

Ka

rijera

34

zanimljivosti

Ka

rije

ra McJobs - 50.000 radnika u jednom danu

l anac brze hrane McDonald’s Corp organi-zovao je 19. aprila prolećno zapošljavanjesa ciljem da u jednom danu zaposli 50.000

radnika u Americi. Ovo najveće jednodnevnozapošljavanje nazvano McJobs od prošle go-dine postalo je tradicionalni način da se prednastupajuću letnju sezonu angažuju radnici naodređeno vreme kada je povećanja poseta ovimrestoranima.

IakoMcJobsvažizaposaosaniskomplatom, tonijesprečiloarmijunezaposlenihod18do50go-dinadase togdananađuuredovima ispredMc-Donalds restorana strpljivo čekajući svoj red zaintervju.

Veliko interesovanje za rad uMcDonald’s bilo jeusvimgradovimaSAD-a.SamouČikagugdeseinače nalazi i sedište kompanijeMcDonald’s, na800 slobodnih radnih mesta prijavilo se više hi-ljada nezaposlenih. Čikago je grad koji trenutnoima 347.000 nezaposlenih, zbog čega i ne čudiovakoveliko interesovanjeza jedanodnajmanjeplaćenihposlova.

McDonalds će zapošljavanjem 50.000 radnika uSAD-upovećatisvojuukupnuradnusnaguza7,7postona700.000.Naplatenovih50.000radnikabićeizdvojeno518milionadolara.

SličandogađajMcDonald’sjeodržaouzapadnomregionu prošle godine, kada se više od 60.000ljudiprijaviloza13.000slobodnihradnihmesta.

35

zanimljivosti

Ka

rijeraK

arijera

McJobs - 50.000 radnika u jednom danu

Срећне васкршње празнике жели вам