Click here to load reader

Ma inogradnja predavanje 5-6 · PDF filemašinama za profilno savijanje koje su poznate pod nazivom prese za profilno savijanje ili apkant prese. Profilno savijanje na specijalnim

  • View
    254

  • Download
    12

Embed Size (px)

Text of Ma inogradnja predavanje 5-6 · PDF filemašinama za profilno savijanje koje su poznate...

  • DEO: TEHNOLOGIJA PLASTINOG DEFORMISANJA

    TEHNOLOGIJA MAINOGRADNJE

    Doc. dr Mladomir Milutinovi

  • SAVIJANJE

    Savijanje je tehnoloka metoda plastinog deformisanja koja nalazi iroku primenu u praksi, kako u uslovima serijske i masovne, tako i u uslovima pojedinane proizvodnje

    Ovom metodom obrauje se lim, ica, profili, cevi itd Dimenzije radnog komada kod savijanja kreu se od reda veliine nekoliko milimetara

    do nekoliko metara Savijanje se esto izvodi u kombinaciji sa drugim obradama plastinog deformisanja

    kao to su razdvajanje, probijanje i dr. U najveem broju sluajeva savijanja zona plastinog deformisanja skoncentrisana je

    na jednu usku oblast zapremine (lokalno deformisanje), mada kod npr. krunog savijanja cela zapremina pripremka uestvuje u plastinom deformisanju

    Osnovne metode oblikovanja savijanjem: savijanje na univerzalnim mainama pomou

    specijalnog alata profilno savijanje na specijalnim mainama

    abkant presi profilno savijanje pomou valjaka kruno savijanje lima kruno savijanje profila savijanje uskih traka i ice

  • Vrste savijanja prema konstrukciji alata Slobodno savijanje

    Savijanje u kalupu

  • Granine vrednosti radijusa savijanja

    Pri savijanju postoje odreena ogranienja u pogledu veliine radijusa savijanja. Suvie male vrednosti radijusa savijanja izazivaju vrlo intenzivnu deformaciju i

    mogu biti uzrok pojave razaranja materijala.

    Kod prevelikih vrednosti radijusa savijanja, moe se desiti da ne nastane plastina deformacija tj. da deformacija ostane u domenu elastine oblasti.

    Optimalna vrednost radijusa savijanja treba da se nalazi izmeu graninih vrednosti

    min maxr r r<

  • Minimalna vrednost radijusa savijanja pri kojoj nee biti razaranja odreuje se s obzirom na stepen deformacije koji odgovara taki M u dijagramu zatezanja i koja iznosi:

    Granine vrednosti radijusa savijanja

    minm

    s 1r 12

    =

    minr c s= - za praktinu upotrebu

    Maksimalna vrednost radijusa savijanja odreuje se s obzirom nadeformaciju na granici razvlaenja

    maxv v v

    s 1 s E s Er 1 12 2 R 2 R

    = =

    vv

    RE

    =

  • Deformacije pri savijanju

    n n

    l z d zl d

    = = =

    nr

    n

    r0

    =

    n

    R

    n

    dz Rd ln z lnz

    = = =

    n R r =

    1 Rln2 r

    =

  • Deformacije pri savijanju mogu biti elastine

    elastino-plastine:

    plastine:r v m5 200 i R K R <

    nr s

    =

    2

    s vb sM R

    4

    =

    2

    sb sM K

    4

    =

    Deformacije pri savijanju

  • Elastino ispravljanje Elastine deformacije postoje u svim procesima obrade deformisanjem Njihov znaaj za tanost izraenog komada vei je ako je ukupna deformacija

    relativno mala, kao to je sluaj pri oblikovanju savijanjem. Obrada lima savijanjem ima znaajne specifinosti u odnosu na ostale

    tehnoloke metode plastinog deformisanja metala koje proistiu, pre svega, iz injenice da se kod ove obrade, za razliku od npr. zapreminske obrade deformisanjem, ne mogu zanemariti elastine deformacije radnog dela nakon savijanja

    Prilikom koncipiranja, konstrukcije i izrade alata za savijanje neophodno je voditi rauna o prirodi i intenzitetu tih povratnih deformacija

  • Elastino ispravljanje

    1

    2

    u2

    1 u

    r 0.5sK

    r 0.5s+

    = = +

    21

    2

    uu

    u m

    rr r R

    1s E

    =

    +

    Promena ugla kraka obratka usled elastinog ispravljanja definie se faktorom elastinog ispravljanja (K)

    2 ugao na obratku posle elastinog ispravljanja

    1 ugao alataru1 radijus alataru2 radijus obratka posle elastinog

    ispravljanjaRm zatezna vrstoa [N/mm2]E modul elastinosti [N/mm2]

    2 1 K =

    21 K

    =

  • Razvijena duina obratka

    ii d iL l = +

    d r s = +

    Razvijena duina obratka je duina neutralne linije deformacije (d), tj. linije ija se duina tokom savijanja ne menja.

    Duina pripremka identina je razvijenoj duini obratka Razvijena duina obratka dobija se sumiranjem duina pravolinijskih elemenata

    obratka i duina krivolinijskih elemenata raunatih prema neutralnom radijusu deformacije:

  • Razvijena duina L = 174,2 mm

    Razvijena duina obratka

    ii d iL l = +

  • Savijanje na univerzalnim mainama pomouspecijalnog alata

    Specijalni alati za savijanje omoguavaju izradu samo obratka odreene geometrije koja je, po pravilu, negativ radnih elemenata alata za savijanje (iga i matrice)

    Oni mogu biti postavljeni na univerzalne maine koje su najee jednostrukog dejstva

  • Specijalni alat za savijanje -profila pod uglom veim od 90

    a) poetak procesa b) zavretak procesa

    Specijalni alat za savijanje U - profila sa kompenzacijom elastinog vraanja

    Specijalni alat sa tri iga za savijanjea gotov deo, b vertikalni ig, c horizontalni igovi, d izbaciva

    centralni ig (2), dva bona iga (3), matrica (1) graninik (4).

  • Deformaciona sila pri savijanju specijalnim alatima

    aFF

    2cos=

    s aFM F x x

    2cos= =

    ( ) ( )2

    s s2 M cos 2MF 1 sin1 sinl l

    = = +

    2K b sFl

    =

    u r r rF 1.3 F F 1.3 F p A= + = +

    ( ) ( ) m1 sin 1 sinx r r s

    cos cosl

    = + + =

    Sila istog savijanja

    2

    sb sM K

    4

    =

    ( ) smax 2M

    Fl

    = =

    Ukupna sila savijanja

    Savijanje U i L profila

  • a 2F F cos=

    2s 2

    m 2

    4 M cosF

    l 2 l sin

    =

    s 2

    2M ctgF

    r 0,5s

    =

    +

    a 2F F 2 cos=

    ml2 2

    2

    l sinx

    cos

    =s aM F x=

    n 2x sin= s aM F x=

    Savijanje V profilaSlobodno savijanje V-profila

    Savijanje V-profila u kalupu

    u r r rF 1.3 F F 1.3 F p A= + = + Ukupna sila savijanja

  • Profilno savijanje na specijalnim mainama abkant presi

    Pojedinana izrada profila velike duine (do 6 m i vie) izvodi se na specijalnim mainama za profilno savijanje koje su poznate pod nazivom prese za profilno savijanje ili apkant prese

  • Profilno savijanje na specijalnim mainama abkant presi

  • Profilno savijanje pomou valjaka Izrada profila i talasastih limova postupkom savijanja pomou valjaka je visokoproduktivna

    metoda koja se primenjuje u masovnoj proizvodnji Proizvodnja se izvodi na mainama za profilisanje pomou valjaka hladnom deformacijom To je postupak viefaznog kontinualnog oblikovanja profila razliitog oblika i dimenzija od

    razliitih materijala (elini lim, lim od obojenih metala i njihovih legura, pocinkovani lim, obojeni lim, lim presvuen plastinim prevlakama, perforirani lim itd.)

    Postupak profilisanja pomou valjaka je veoma produktivan sa brzinom kretanja obratka i do 180 m/min

    Tehnoloki postupak profilisanja lima pomou valjaka moe se kombinovati sa drugimpostupcima u istoj proizvodnoj uniji, kao to je na primer, perforiranje lima, uzduznozavarivanje, lemljenje, prevlaenje, odsecanje i dr.

    Osnovna karakteristika profilisanja pomou valjaka je postupnost formiranja zadatog oblika(viefazno oblikovanje) koje se postie prolaskom obratka kroz vei broj jedinica zasavijanje

  • Profilno savijanje pomou valjaka

  • Profilno savijanje pomou valjaka Karakteristike ovako dobijenih profila i procesa profilisanja su:

    irok asortiman poprenih preseka profila sa maksimalnom nosivou i racionalnimiskorienjem materijala.

    Mogunot stvaranja lakih konstrukcija. Debljina lima je prilino ujednaena po poprenom preseku obratka. Dodatna obrada hladnooblikovanog profila je minimalna i stepen iskorienja materijala

    se kree do 99,9%. Hladno oblikovani profili su ojaani. Tanost dimenzija poprenog preseka profila je via u odnosu na profile dobijene drugim

    postupcima.

  • Oblik poprenog preseka profila koji se izrauje savijanjem pomou valjka moe biti veoma razliit

    U principu treba razlikovati dve osnovne grupe ovih elemenata: a) pojedinane profile ija je irina znatno manja u odnosu na duinu profila i b) profilisane (talasaste) limove vee irine

    Pojedinani profili mogu biti: otvoreni i zatvoreni, ravnokraki i raznokraki, kutijasti, koritasti, ugaoni itd.

    Talasasti limovi se izrauju sa naizmeninim i pojedinanim talasima, a osim toga oni mogu imati uzduna i poprena ojaanja (orebrenja).

    Profilno savijanje pomou valjaka

  • Profilno savijanje pomou valjakaIzbor polufabrikata za izradu profila Pripremak za izradu profila je lim odgovarajue irine i debljine koji moe biti u obliku traka ili tabli odreene duine ili namotan u bunt kada je upitanju kontinualni proces profilisanja. Kvalitet pripremka u pogledu njegovih dimenzija, pre svega debijine i irine a takoe i u pogledu mehanikih i plastinih svojstava, bitno utie na stabilnost procesa profilisanja i kvalitet profila. Debljina materijala odreuje zazor valjaka i mora se nalaziti u granicama definisanim standardom. irina pripremka utie na konane dimenzije profila te se i ona mora odravati u odreenim granicamaProfilisanje nerajuih elika i drugih legiranih elika izvodi se niim vrednostima reima obrade, pre svega sa smanjenom brzinom u odnosu na niskougljenine elike

  • Konstrukciono oblikovanje valjka vri se na osnovu oblika obratka po fazama profilisanja.

    Geometrija obratka u posmatranoj fazi obrade u najveoj meri definie geometriju valjaka za tu fazu.

    Valjci za prvu fazu obrade moraju biti konstrukciono oblikovani tako da obezbeuju sigurno uvoenje trake to se postie predvianjem bonih elemenata na valjku

    Dizajn valjaka za profilno savijanje pomou Copra R DataM softvera

    Profilno sav

Search related