Lukovic Uporedni Prikaz Smartphone Platformi

Metodologija strucnog i naucnog rada DOI: N/A

Uporedni prikaz Android, iOS iWindows Phone platformi

Filip Lukovic 1048/2013

Univerzitet u BeograduMatematicki fakultet

Studentski trg [email protected]

Abstract. Ovaj rad se bavi uporedivanjem najrasprostranjenijih modernih opera-tivnih sistema za pametne mobilne telefone i istice njihove dobre i loe strane.

Keywords: android, ios, windows, phone, operativni sistemi

Sadraj

1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Android . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 iOS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Windows Phone . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Uporedne statistike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Slike interfejsa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 Zakljucak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Reference . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

Uporedni prikaz Android, iOS i Windows Phone platformi 3

1. Uvod

Tehnologija je u poslednjih par decenija doivela ogroman uspon. Cipovi postaju svemanji, a uz to troe i sve manje energije. Umesto to vam je za smetanje nekadanjeg"racunara" bila potrebna cela soba, jedna manja elektrana za napajanje i veliki tim ljudikoji ce da ga odravaju, danas "racunar" staje u va dep, skoro da ne troi energiju i radipotpuno automatizovano. Taj "racunar" je zapravo mobilni telefon. Postao je deo naesvakodnevice i za vecinu ljudi on je prva stvar koju vide kada se bude i poslednja stvarkoju vide kada utanjaju u san. Zato je to tako?

Prolo je vreme kada su mobilni telefoni sluili samo za pozivanje i slanje tekstualnihporuka. Danas su to uredaji koji su skoro ravnopravni sa klasicnim desktop ili prenosnimracunarima, a cak imaju i brojne prednosti. U jedan prosecan pametni mobilni telefonkoji u Srbiji kota oko 200 evra (u Evropi su cene nie za bar 50 evra) staje mnogo vieopcija nego u jedan klasicni racunar, manje je velicine i jeftiniji je. Naravno da su cenepremijum modela pametnih mobilnih telefona daleko vece, pa cak dostiu i do 700-800evra, ali ovde govorimo o prosecnom mobilnom telefonu koji ima skoro sve opcije kojeimaju i premijum mobilni telefoni.

U kutijicu dovoljno malu da je drite u ruci ili nosite u depu proizvodaci su uspelida upakuju ekran visoke rezolucije osetljiv na dodir, bateriju dovoljno velikog kapacitetada izdri bar jedan dan koricenja, sim karticu, memoriju velikog kapaciteta (cak i do128GB), zvucnik (nekada i stereo zvucnike) koji reprodukuje zvuk visokog kvaliteta, fo-toaparat (vecina telefona danas dolazi sa dve kamere), kamkoder HD rezolucije, navi-gaciju, primopredajnik za beicni internet i mnotvo senzora koje ovu kutijicu cine jopametnijom i vie interaktivnijom sa okolinom i korisnicima. Takode moete igrati igrice,surfovati internetom, citati elektronsku potu, pregledati najnovije vesti, razmenjivati fa-jlove, pored klasicnih govornih poziva upucivati i video pozive... Mogucnostima skoro danema kraja.

Broj proizvodaca mobilnih telefona u celom svetu je preko 50, broj modela meri se hil-jadama, a broj mobilnih telefona na globalnom nivou dostie 7 milijardi i brzina kojomtaj broj raste govori da ce vec ove godine svaki covek na planeti imati bar po jedan mo-bilni telefon. Cak i pored ovako velikih brojeva, broj operativnih sistema koji pokrecudananje pametne mobilne telefone je jako mali. Cetiri najznacajnija operativna sistema uovom trenutku su Android, ajOS (engl. iOS), Vindouz Fon (engl. Windows Phone) i BlekBeri (engl. BlackBerry OS), mada zbog trenutnog stanja uporedno cemo prikazati samoprva tri operativna sistema.

2. Android

Ovaj operativni sistem otvorenog koda, dostupan pod Apac licencom (engl. Apache Li-cense), zasnovan je na Linuks jezgru i prvenstveno je dizajniran za pametne telefone itablet uredaje, mada danas nalazi sve vecu primenu kod televizora, digitalnih kamera,igrackih konzola i nosivih tehnologija kao to su pametni satovi i Google Glass.

4 Filip Lukovic 1048/2013

Poceci Androida su 2003. godine u Paolo Altu u Kaliforniji (Palo Alto, California) kadaje osnovana kompanija Android, a od 2005. godine Android se razvija u Google-u, kada jekompanija Android prela u njihovo vlasnitvo. Ipak, zbog Android licence koja doputaslobodnu izmenu i distribuciju, mnogi proizvodaci uredaja, telekomunikacioni operaterii programeri razvijaju svoje nadogradene ili optimizovane verzije ovog operativnog sis-tema. Trenutno najnovija zvanicna verzija Androida je 4.4 KitKet (engl. KitKat) koje jepredstavljena 31. oktobra 2013. godine, ali postoje i mnoge druge nadogradnje i nez-vanicne verzija. Neke od njih su CarbonRom, CyanogenMod, Paranoid Android i druge.

Zanimljiva stvar je da prilikom davanja imena Google koristi imena slatkia, pa su verzijeovog operativnog sistema po redu dobijale imena:

Cupcake - Android 1.5 Donut - Android 1.6 Eclair - Android 2.0, Android 2.1 Froyo (short for "frozen yogurt") - Android 2.2 Gingerbread - Android 2.3 Honeycomb - Android 3.0, Android 3.1, Android 3.2 Ice Cream Sandwich - Android 4.0 Jelly Bean - Android 4.1, Android 4.2, Android 4.3 KitKat - Android 4.4

Prvi komercijalno dostupan Android telefon, HTC Dream, puten je u prodaju 22. okto-bra 2008. godine, a koristio je Android 1.0. Za samo dve godine od objavljivanja, cetvrtogkvartala 2010. godine Android postaje najrasprostranjeniji mobilni operativni sistem pres-tigavi do tada najpopularniji mobilni operativni sistem Simbijan (engl. Symbian). Danaspostoji nekoliko hiljada modela Android telefona, a neki od njih, cuvena Neksus (engl.Nexus) serija telefona, razvijana je direktno pod Google-ovim supervizorstvom to ih cinimaksimalno optimizovanim i prilagodenim ovom operativnom sistemu.

Fig. 1. HTC Dream je prvi Android telefon


to se tice hardvera, ovaj operativni sistem namenjen je za 32-bitnu ARM7 procesorskuarhitekturu, ali postoji i podrka za x86 arhitekturu kroz projekat Android-x86, kao i zaposebnu Google TV x86 arhitekturu. Ostali hardverski zahtevi su najmanje 512 megaba-jta RAM memorije i graficki procesor (engl. Graphics processing unit, GPU) kompatibi-lan sa OpenGL ES verzijom 2.0. Ostale, vecinom opcione hardverske komponente kojeposeduje veliki broj Android uredaja su fotoaparat, kamkoder, uredaj za navigaciju, sen-zore pokreta, akcelerometar, iroskop, barometar, magnetometar, senzor blizine, senzorpritiska, termometar, ekran osetljiv na dodir, infrared, blutut (engl. Bluetooth) i mnogedruge.

Aplikacije za Android platformu vecinom se razvijaju u Java programskom jeziku i danasih ima oko 1.200.000, a o popularnosti svedoci i 71% programera kojima je ovo najpop-ularnija platforma. Proverene i verifikovane aplikacije od strane Google-a se nalaze naAndroidovoj prodavnici Gugl plej (engl. Google Play), a broj preuzimanja sa Gugl plejaje preko 48 milijardi aplikacija do sredine 2013. godine. Broj aktiviranih Android uredajado kraja 2013. godine preao je jednu milijardu, to ga i dalje cini vodecom mobilnomplatformnom sa 64% koja su zabeleena u martu 2013. godine.

3. iOS

Za razliku od Android-a, ajOS (engl. iOS) je zatvoreni operativni sistem koji je vlasnitvoamericke kompanije Epl (engl. Apple) i namenjen je iskljucivo za njihove proizvode,a pokretanje na hardveru drugih proizvodaca je zabranjeno. Broj modela uredaja kojipokrece ovaj operativni sistem je veoma mali, to doprinosi dobroj optimizaciji i boljojiskoricenosti hardverskih resursa, a samim tim i boljem kompletnom doivljaju. iOSpokrece 8 generacija ajfon uredaja, po 5 generacija ajpod tac i ajpad uredaja, 2 ajpad minii 3 generacije Epl TV-a. Zato je broj prodatih iOS uredaja preao 700 miliona, od cega supreko 200 mobilni telefoni, odnosno ajfon uredaji.

Prvobitno, u vreme predstavljanja 29. juna 2007. godine, bio je namenjen za ajfon (engl.iPhone) prve generacije i imao je naziv iPhone OS, a kasnije mu je namena proirena najo neke Eplove uredaje i naziv promenjen u iOS. Sistem je baziran na starijem bratu iziste kompanije, OS X-u namenjenom za desktop i prenosne racunare, pa i sam pripadajuniksolikim operativnim sistemima. 5. septembra 2007. godine je i ajpod tac (engl iPodTouch) dobio ovaj operativni sistem, a samo tri godine kasnije dobijaju ga i ajpad (engl.iPad) i druga generacija Epl TV-a (engl. Apple TV).

Ovaj operativni sistem je trenutno stigao do verzije 7 koje je dostupna za ajfon 4, 4S,5, 5C i 5S, za ajpod druge, trece, cetvrte generacije i ajpod er (engl iPod Air), za ajpadmini prve i druge generacije i ajpod tac pete generacije, dok verzija koja je dostupna zaEpl TV nosi broj 6. Nove verzije ovog operativnog sistema uglavnom su dostupne i za32-bitnu i za 64-bitnu arhitekturu, zavisno od verzije uredaj, a prosecno zauzimaju 1-1.5GB prostora na memoriji. iOS takode podrava dosta dodatnih hardverskih komponenatakoje smo vec pomenuli u opisu Android operativnog sistema.

Epl-ova prodavnica aplikacija Ap stor (engl. App Store) otvorena je 10. juna 2008. go-


dine kao nadogradnja vec postojecem Ajtjuns-u (engl. iTunes), a sada sadri preko milionaplikacija i oko 70 milijardi preuzimanja. Slicno kao i kod Gugl plej prodavnice, 30 %profita ide Eplu, a 70 % programerima aplikacija.

4. Windows Phone

Vindouz Fon (engl. Windows Phone) operativni sistem je proizvod kompanije Majkrosoft(engl. Microsoft), a naslednik je, mada ne i unazad komatibilan, Vindouz Mobil (engl.Windows Mobile) operativnog sistema koji je bio namenjen poslovnim korisnicima. Vin-douz Fon je namenjen vie potroackom tritu i zamiljen je da dosta lici na novije verzijeklasicnog Vindouz operativnog sistema za desktop i prenosne racunare, a zatvorenog jekoda. Vindouz Fon pokrece daleko manji broj uredaja nego Epl-ov ili Google-ov opera-tivni sistem, ali ipak taj broj nije zanemarljiv. Na kraju 2013. godine bilo je oko 50 milionakorisnika ovog operativnog sistema u celom svetu.

Premijerno predstavljanje je doiveo u oktobru 2010. verzijom Vindouz Fon 7, dok jenajnovija verzija Vindouz Fon 8.1 predstavljena 2. aprila 2014. godine u San Francisku.Takode izmedu ove dve verzije predstavljene su i Vindouz Fon 7.5, Vindouz Fon 7.8 iVindouz Fon 8 verzije.

Prvi uredaji koji su posedovali ovaj operativni sistem bili su Samsung Omnija 7 (engl.Samsung Omnia 7), LG Optimus 7, LG Kvantum (engl. LG Quantum), HTC Trofi (engl.HTC 7 Trophy), HTC Mocart (engl. HTC 7 Mozart) i HTC HD7. U sledecim verzijamaMajkrosoft ostvaruje uspenu saradnju i sa finskom Nokijom (engl. Nokia), to moda inije bilo najuspeniji poslovni potez od strane Nokije koja nije htela da prede na Android,a kasnije i sa ostalim vecim proizvodacima mobilnih telefona. Nokijini telefoni iz serijeLumnija (engl. Lumnia) danas uzimaju oko 80% svih Vindouz Fon uredaja.

Uredajima koji ele da koriste najnoviju verziju ovog operativnog sistema potrebno jeod 512MB 1GB ram memorije, Dajrekt Iks (engl. Direct X) graficka podrka, 4GBprostora na disku i ekran osetljiv na dodir, kao i dodatne hardverske komponente kojepodravaju i predhodno pomenuti operativni sistemi. Aplikacije za Vindouz Fon se moguskinuti sa zvanicne onlajn prodavnice Vindouz Fon Stor (engl. Windows Phone Store) nakome se nalazi preko 200.000 aplikacija.

5. Uporedne statistike

Prema istraivanjima sprovedenim u aprilu 2014 godine, a dostupnim na sajtu MobiThinking (http://mobithinking.com) dostupni su sledeci podaci koji verno oslikavaju tritemobilnih telefona za period od 6 godina sa slobodnim predvidanjem prema dosadanjemkretanju trita:


Fig. 2. Udeo i predvidanje udela mobilnih operativnih sistema u periodu 2012-2018 go-dine

Takode ovde moemo pogledati statistiku proizvodaca mobilnih telefona. Samsungubedljivo prednjaci na ovoj listi, a vecina Samsungovih pametnih telefona koristi Androidoperativni sistem, pa to govori o popularnosti istog:

Fig. 3. Najveci proizvodaci mobilnih telefona za 2012. i 2013. godinu

Dok na renomiranom sajtu Com Score(https://www.comscore.com) podaci iz marta2014. godine govore sledece za Americko trite:


Fig. 4. Podaci o tritu mobilnih telefona iz marta 2014. godine

Podaci sa kraja 2011. godine govore da Amerikanci oduvek, cak i pored skupljihmodela preferiraju svoje, Epl-ove, telefone:

Fig. 5. Americko trite mobilnih telefona


to se podele udela po verzijama Androida tice, podatke moemo naci na zvanicnomAndroid sajtu. Prikazane su samo verzije Android operativnog sistema koje uzimaju znaca-jan procenat na tritu:

Fig. 6. Udeo po verzijama Android operativnog sistema

Kao to smo vec napomenuli, kod Vindouz Fon operativnog sistema dominiraju Noki-jini telefoni, to i pokazuje sledeca slika. Procenat na globalnom tritu je veoma mali, alipoto je Majkrosoft kupio Nokiju, ranije ove godine i uz najave da ce sledeci operativnisistemi iz njihove produkcije biti besplatni, nadamo se da ce udeo porasti:

Fig. 7. Nokija Lumnija telefoni uzimaju veliki procenat Vindouz Fon platforme, ali naglobalnom nivou je to mali procenat


6. Slike interfejsa

Sva tri operativna sistema imaju slican nacin upotrebe, pomocu ekrana osetljivog na dodir.Android i Vindouz Fon imaju mogucnost kacenja vieta (engl. vidgets) na ekran, dok ajOSnema tu mogucnost.

Ovo su slike interfejsa najnovijih verzija ovih operativnih sistema:

Fig. 8. Andrid 4.4 - Izgled korisnickog interfejsa

Fig. 9. iOS 7.0 - Izgled korisnickog interfejsa


Fig. 10. Windows Phone 8.1 - Izgled korisnickog interfejsa

7. Zakljucak

Sagledavajuci veliki broj karakteristika i mogucnosti ova tri mobilna operativna sistema,moe se zakljuciti da je Android i ajOS imaju dosta slicne funkcije i opcije. PrednostajOS-a je ta to ga koristi mali broj modela, pa je dosta optimizovaniji i radi bolje naslabijem hardveru. Epl je ovaj operativni sistem doveo do savrenstva, ali njegova manaje to to je zatvoren za nadogradnju. Takode, ajOS ima malo bolji sistem kontrole telefonaglasom, ali sada tu ne zaostaju mnogo ni Android ni Vindouz.

Prednosti Androida su daleko vece, a najznacajnija od njih je to to je to otvoreni op-erativni sistem i globalna zajednica programera moe da ga razvija, kao i irok cenovnirang telefona koji pokrece ovaj operativni sistem. Epl-ovi telefoni su dosta skuplji, u cen-ovnom rangu su jedino sa premijum modelima ostalih proizvodaca, a nekada cak i skuplji,zavisno od trita.

Vindouz Fon nije jo uvek tolika konkurencija u odnosu na predhodna dva operativnasistema, ali se nadamo da ce u buducnosti njegov udeo postati veci, a samim tim i nateratiova dva operativna sistema da konstantno poboljavaju svoje karakteristike, a preizvodacemobilnih telefona da smanjuju cene.


8. Reference

Prilikom izrade ovog seminarskog rada koriceni su sledeci sajtovi:

1. http://rootmyandroid.org/best-custom-roms-top-custom-rom-2014.html - u vezi neoficijalnih verzija Android operativnog sistema

2. https://www.comscore.com - Statistike3. http://winsupersite.com/windows-phone/windows-phone-device-stats-january-2014

- U vezi sa Vindouz Fon podelom4. http://www.gsmarena.com/makers.php3 - Proizvodaci mobilnih telefona5. http://mobithinking.com/mobile-marketing-tools/latest-mobile-stats/

a#subscribers Statistike6. http://www.droid-life.com/tag/distribution/ - Android statistike7. http://en.wikipedia.org - Osnovne stvari u vezi istorije mobilnih opera-

tivnih sistema

UvodAndroidiOSWindows PhoneUporedne statistikeSlike interfejsaZakljucakReference

Documents

Lukovic Uporedni Prikaz Smartphone Platformi