Ludvig Gic

f e n o m e n o l o g ija

k iCad r u g o i z d a n j e

Preveli sa nemaCkogSVETOMIR JANKOVIC

SPOMENKA STANKOVie-KRAJCEVlC

S A D R 2 A J

PREDGOVOR ................................................... 5I SUBJEKTIVNA E S T E T IK A ? ....................... 9

II OPSTOST K I C A ............................................... 23III U2IVANJE I PRIJATNOST............................ 37IV KIC I KICERSKO U2IVANJE . . . . . 55V KIC COVEK ................................................... 89

ZAVRSNO RAZMATRAXJE........................... 101KIC COVEK KAO TU RIST..................................1230 IGRI I OZBIUNOSTI...................................... 140

Ozbil jan je? zivot, a vedra umetnost.

Omne pulchrum difficile. P a ipak su se veliki estetidari prevashodno bavili odgonetanjem velike umetnosti, dakle baS tim difficile lepog i umJenog, koie je stalno predstavljalo »izazov« (D jm ) mislje nju. One druge, naizgled jednostavnije kategonj , kao sto su prijatno, drazesno, m ilo, ug °d^ 1f gf?fe no, o kicerskome da i ne govonm o 1 £ V —nspadaju u aisthesis — javljale su se u ^ o l j e m sluCaju sam o kao foiija. To otm eno samoogram&t vanje, za kojer.qjmo ,-u toicu o v i h razraajranja mozda

"jo§ i naci razumevanje, dovelo je do toga da m i - * nas raspolazemo samo m alim brojem ranova iz pera.

pravih esteticara cak i o jednoj tako m nogo dis u tovanoj temi kao Sto je kic. Naravno, sauBgdrucja istoriie um etnosti, narodne pedagogije 1 socioiosKe

tiVr n^er> vremena ne mam rasprava o Kicu.I r t e o r i i i i T c r i t i c i p r i m e n i e l i ^ m e t n o s t i _ 3 K o a e s e

c^K T T al^T nva~^^ftem a '^ ic/u m et nost. All se pornairpcarTi^ fo^ o ieca : naime, sagle^avanjem_o^etc-tj^ n ojp T H c^

ish o d i§ta7~n1egovog bTJClgtosk o f j u p s l r a t aiT iieiovogndelovanja na mase, z a n e m a m je _ se ^ op ^ p l j e T n W ^ ^ ^

iT to ta Dewey, Art ^ x p e r i m c e New York 1934, ovde posebno poglavlje »The Challenge ■str. 272-297.

6 L udvig Gic

uslovu za m ogucnost kica. S a n o s m oralnoteoloske strane (R. Egenter) i u filozofiii kulture Hermafaa Broha dati su (dosad malo zapazeni) zam eci jedne principijelne analize fenomena kica. PriJhvatanje i razvifanje tih zametaka zasad je potpuno izostalo.' I - sam a ova razmatranja "otvorice u najboijenr

slucaiu te F neke podsticajne aspekte. qna se i - ne zanose m isljti da ce resiti jedan tako zamr§en pro­blem kao sto je to kic. Dokle god nam istina um et- nosti o sta ie zagonetna. dotle ce nas i neistina kica ispuniavati nemirom. Zar Martin H ajdeger sa svo- jom m etafizickom skepsom nije u prarvu kad o isto- rijskoj b iti evropske um etnosti uopste kaze: »Ona je sa stanovista lepote uzete za sebe isto tako m alo shvatljiva kaio i sa stanovista dozivljaja, pod pretpo- - stavkom da m etafizicki pojam uopste i dopire do njene 'bitP«?'

Ali, nasa sledeca prem isljanja ostaju takoreci s ove strane Hajdegerovih umovanja, jer mi ovde ne zelim o da postavljamn metafiyicka. pitanja o po- reklu um etnickoga dela. pa samim tim i kica. vec. m anje rundamentalno. nastoiim o da. polazeci u ne- ku ruku od uobicajenog horizonta pitanj a, sagleda- m o fenom en kica sa stanovista antropoio^ke este- tike. Pri tom cem o pitanje suStine velike um etnosti svesno ostaviti po strani.

Nase "razmaTranje, m edutim r stoji i s ove strane klasicnih estetika, utoliko sto je nase osnovno intere- sovanje usm ereno n a o n u pred-umetnicku svest koja ios na podrucm protane~svakida§niice i banalne eg- zistencije zna za izvesne kvazi-estetske cinove od kojih nisu zasticena nT istinska um etnicka deia. IZr

2. Martin Heidegger, »Der Ursprung des Kunstwerks«, u: Holzwege, Frankfurt/M 1950, str. 68.

Fenomenologija kica 7s»

razi »slabasnost« i »lomnost«, Sto ih Zolger i Oskar # e k e r upotrebl javaju oznacavajuci lepo, ukazuju na onu odvec m alo zapazenu latentnu opasnost objek- tivistickih estetika: da naprosto uporeduju predmet- ne posebnosti um etnickoga dela i kicerskoga »dela«, um esto da fiksiraju one kicerske cinove svesti i ona stanja koja se podjednako m ogu javiti i u um etno­sti i u -k icu .

Drugim recima: g ii se odrirPTrin rvpisivanja-prni?. voda ki^a, rrm lrqlrr> rmqna3, u korist posm atranja sam og kic-»dozivliaia«. Zato ovde i govorim o o kicerskom e coveku iLL»kic- -coveku«, kako ga naziva B rohV T om e coveku, da- kle, posvecuje se ovde paznja, a m anje kicerskim predm etim a u kojim a taj covek uziva, odnosno koje proizvodi. Bu^udL^la taj »subiektivizam« naseg m- teresovanja n iie neproblem atican, prvo poglavlje obraduje (tek prividno odvec principijelno) pitanje »subjektivne estetike«. Drugo poglavlje se konkret- n u e osvrce na problem kica u sferi njegova vazenja ,- dakle na pitanje kako je uopste m oglo doci do takvog prosiren i a u znacenju pojm a 'kic; kaKvo se zapaza danas. Potom (trece poglavlje) slede feno- m enoloska razmatranja pojm a ^elje i pojm a uziva- nja. pri cem u granicu koju m edu nfnna povlaci Mo­ri cki£a. Cetvrto poglavlie. u bliskoi povezanosti sa pr^thnHm’m, havi analizom poznatih predikata kica. Peto i poslednie poglavlje nastoji da ostvari

3. Npr. Hans Reimann, Das Buch vom Kitsch, Miin- chen 1936.

4. Hermann Broch, »Einige Bemferkungen zum Pro blem des Kitsches«, u: Dichten und Erkennen, Essays Bd. I, Zurich 1955, str. 295.

8 Ludvig Gic

izvesnu sintezu: u kiderskom Eoveku kao izvoru ki&g roizvoda sagledavam o speciflZno izneveravanje slo-

ogeTa~tlm e , inozda i onu 3iskrim m aM u“ oja delT ki£~od um etnosti, om ogu g^ ^ 1 sav-onajTcobipIeksni d ij^ ek tick i odnos medRijijimau

L. G.Hajdelberg, juna 1960.

I

SUBJEKTIVNA ESTETIKA?

K o pri zakopcavanju po- gresi kod prvog dugmeta, sigurno ni do poslednjeg nece to udiniti kako valja.

Gete

Zar jednu analizu kica, vec u skladu sa njenom nam enom , ne bi trebalo otpoceti naprosto 'objektiv- nim' opisivanjem onih tvorevina koje se smatraju 'kicem'? Cemu okoliSavanje s rnetodoloSkim reflek- sijam anapocetku? Zaista: kod kica, kao i kod umet- nickog dela, mi se najpre susredemo sa 'stvarima. ' »E>ela postoje na isto tako prirodan nacin kao i stvari. Slika visi o zidu kao i lovadka puska ili

- sesir. Jedna slikarska tvorevina, na primer ona van Gogova koja prikazuje par selja£kih cipela, putuje od jedne izlozbe do-druge. Dela se transportuju kao, i ugalj iz Rura ili balvani iz Svarcvalda. Helderlino- ve him ne pakovane su za vreme rata u ranceve, za­jedno s priborom za £i3denje. Betovenovi kvarteti leze u skladistim a izdavaSkog preduzeca, kao krom- pir u podrumu. Sva dela im aju to svojstvo stvari5.« Ovaj stvam osni aspekt sviju stvorenih stvari, medu koje spada i kic kao i um etnost, ponajpre nas po- ziva na takozvano objektivno posm atranje i analizu. No to posmatranje i analizovanje ubrzo 6e se obreti na 'subjektivnoj stranputici'; pitanje je samo da li je covek toga svestan ili ne. Vec ni to §to se jedna stvar uzima kao specifi5no estetska stvar ne zavisi samo od te stvari u njenoj distoj predm etnosti. Pri tom e se dak jos uiopSte i ne postavlja pitanje njenog

5. Heidegger, nav. delo, str. 9.

1 0 Ludvig Gic

prosudivanja — fam ozni 'sudovi ukusa' — , radi se tek o estetskom pristupu uops>te, putem kojeg jedan (najpre proizvoljan) predmet postaje ’estetskim predm etom '.

Na ovoj razini posm atranja n isu nam uopste potrebna neka kom plikovana saznajnoteorijska raz- matranja, kakvih je u estetici prvih dvej.u decenija ovoga veka bilo i na pretek6. Naim e, saznajnoteorij- ske rasprave o problem im a estetidkih osnova ma- hom pate od jedne principijelne predrasude: da es- teticke cinove valja kategorijski slicno obradivati kao i teorijske. (Paralelizam Kantova m etoda izra- zen u zahtevu da se teorijski i estetick i um — »moc sudenja« — kritikuju na upravo analogan nacin, pokazuje se u ovom e pogledu kao istorijsko zave- stanje; polazno saznajnoteorijsko pitanje ostaje, na sim ptom atican nacin, isto za oba podrudja »uma«: »Kako su m oguci sinteticki sudovi apriori?« — »Kako su m oguci sudovi ukusa apriori?« Do koje se m ere ovakav racionalizam odrazavao i 11a esteticko uporedivanje lepih um etnosti m edu sobom 7«, najbolje se zapaza iz prim ata pesnic- ke um etnosti, kod koje nam »uvek ostaje po- nesto za razmisljanje«, dok je m uzika »viie uzi- vanje nego kultura«; tonska um etnost »prosudi- vana um om, im a m anju vrednost nego ma koja

6. Npr. E. Meumann, System der Asthetik, 1931, str. 7 i d .... i str. 123 — J. Volkelt, System der Asthetik, 3 toma, 1905, 1910. i 1914; nar. tom I, str. 41 5 d., tom III, str. 435 d d. —— Isti, Das asthetische Bewusstsein. Prinzipienfragen der Asthetik, Miinchen 1920. — Zatim radovi M. Desoara, A. Fi- sera, Riharda Hamana i dr. u Zeitschrift fiir Asthetik und allgemeine Kunstwissenschaft.

7. Immanuel Kant, Kritik der Vrteilskraft, § 53.

Fenom enologija kica 11

druga lepa um etnost8«.) Saznajnoteorijska istra- zivanja estetskoga fenom ena, da to kazemo jos jed- nom , sklona su da esteticke cinove svesti posmatra- ju analogno teorijskim , sto uglavnom ima dvojake posledice: 1. Odnos subjekt/objekt iz teorijskih ci- nova prenosi se na esteticke cinove svesti iako ovde ('subjektivno') dozivljavanje i ('objektivni') predmet im aju jedno sasvim drugo znacenje. (O ovom e ce ovde jos biti reci.) 2. Specificnost esteti£kih cinova interpretira se — kao sto je to slucaj vec kod Lajb- nica i kasnije kod Baumgartena9 — kao »culno saz- nanje«, odnosno kao »niza vrsta saznanja«. Valja sam o jednom uporediti ono Sto se u Hajdegerovoj term inologiji javlja kao »istina lepogal0«, istinu koja se »ispoljava kao neskrivenost bivstvujuceg kao biv- stvujuceg«, s ovom »nizom vrstom saznanja« kakvu su esteticari prosvetiteljstva videli u estetskom e, pa ce nam istom postati jasan zaokret od ovakvog saz- najnoteorijskog nacina gledanja.

Da ovakve istorijske rem iniscencije niukoliko nisu izlisne, uvericem o se cim se budem o yratili na- soj konkretnoj temi i nedostacima njenog dosadas- njeg obradivanja; Sta se podrazumeva pod izrekom ' da je kic, u poredenju s um etnoscu, »neistinit« ? Naime, korektno u saznajnoteorijskom e sm islu mi v m ozem o govoriti sam o o tacnome ( = istinito) i ne- 7 tacnom e ( = lazno). Da li je uopste m oguce govoriti o nekoj ’neistinitosti kica' ako na primer estetiku, s Baumgartenom, definisem o kao »teoriju mize vrste

8. Ibid. (izdanje A), str. 216.9. A. G. Baumgarten u svojoj Aestetica, 1750—1758. —

— Up. za istoriju estetike prosvetiteljstva: K. E. Gilbert iH. Kuhn, A History of Esthetics, New York 1939, 10. poglav.

10. Heidegger, op. cit.

1 2 Ludvig Gic

saznanja, um etnost lepog m isljenja, um etnost mis* ljenja u analogijam a, nauku o dulnom saznanju«? U sm islu teorijske korektnosti — recim o kod jedne naturalisticki verne reprodukcije — , kao i u sm islu tacnosti 'iskaza' (zacudo jos i danas om iljena rec kriticara), kic cak uopSte nije lose prolazio. I zato nam ne izgleda nipoSto sludajno to §to u doba pro- svetiteljstva (a ne tek u Minhenu ok o sm ene stole- ca) nalazim a veom a m nogo — poucnoga i obrazov- noga — kica.

Ako nam primer takozvane 'neistinitosti' kica pokazuje kako je sa osnovom u saznajnoteorijski orijentisanoj estetici tesko doci do jedne adekvatne analize, onda nas vise nece iznenaditi ni ona tipicna rezervisanost istoricara umetnost i prem a fenomecnu kica. Tako A. Rigl, zacelo u im e svojih brojnih ko- lega, pise: »Najbolji istoricar um etnosti je onaj koji nem a nikakvog licnog ukusa, jer u istoriji um et­nosti problem j e uprav<y"trrtppie d se iiadu objek- tivni kriteriji istorijskojga razv6jan«rT; Rajsner, kom e dugujemo 'z a f i^ zacelo najte-m eljniju m onografiju o pojm u kica sa podrucja is- torije um etnosti, cioi se da deli isto uverenje: »Za stroge kriticare form e i stila kic uopste i ne pos- toji12«. Mada nas ovakav 'objektivizam' istrazivada um etnosti m oze za trenutak i cuditi, njega je ipak veoma lako razumeti. Radi se ne sam o o pozitivistid- kom e protestu protiv odvec spekulativne estetike XIX veka vec i o onom nivelisucem prelim inarnom gledanju na podrudje estetskoga uopSte. Dok je saz-

11. Nav. prema: Dvorak, Gesammelte Aufsiitze zur Kunstgeschichte, Munchen 1929, str. 285. .

12. J. Reisner, Uber den Begriff Kitsch, Gottinger phil. Diss. (tiposkript) 1955, str. 243.

F enom enologija kica 13

najnoteorijski orijentisana estetika jo3. uvek bila sradunata na to da odvoji 'subjektivrkJt' £ulnoga saznanja od njegovih 'objektivnih' rezultata (Lajb- nicove peti tes perceptions jesu doduse claires, ali su confuses), dotle 'cisti' istoricar estetickih poje- dinosti potpuno iskljuSuje i sam taj odnos izmedu subjekta d objekta. Ow> olako odricanje nece na- ravno ostati bez zlih posledica, premda te posledice ostaju nezapazene. Kako se to zapravo dolazi do takozvamih objektivnih kriterija s onu stranu sub- jektivnoga 'ukusa'? I jo§ vise: koje se esteticke po- jedinosti uopSte uzim aju u obzir? Moze li jedna is- torija um etnosti (za razliku od 'prirodne istorije') uopSte postojati ako se za njen vodeci princip uzi­m aju proizvoljni, ahistorijski ('objektivni') kriteriji? (Voringer13 za ovo nezadovoijavaiuce stanje vezuje na prirn^er anaHronisticko poredenjeZpraistorijskg um etnosti sa m odem im impresionizmom~J~Ne7^tobo- znja 'objektivnost' diste istorije 'u m etn osti prekora- cena je recimo vec kod pom enutoga A. Rigla na've- oma koristan nacin; podsecam o samo na fundamen- talan znacaj »umetni6koga htenja« u njegovoj Pozno- rimskoj umetnickoj industriji (1901). S koliko se licnoga ukusa i intuicije ovde analizira! Cista pred- m etn o st, jednog ostvarenog um etnickog predmeta samo je prvi aspekt prou£avanja, a nedostatak uku­sa ovog istoricara um etnosti pokazuje se naprosto kao korektiv prema spekulacijam a i krajnje proiz- voljnog m anipulisanja sa ukusom.

Ni racionalno podvodenje estetickoga pod saz- najne cinove nize vrste ni programska 'objektivnost'

13. Wilhelm Worringer, Abstraktion und Einfiihlung, (no­vo izdanje) Miinchen 1959, up. »Schlusswort nach 50 Ja- hren«, str. 16 i d.

14 Ludvig Gic

naucnog pristupa um etnosti nikada nisu bili dosled- no spnovedeni. Autonom nost estetidke sfere ipak se u neku ruku dokazala, makar to bilo i sam o kroz ono neopozivo saznanje o neodrzivosti sistem a, od- nosno kroz praksu sam og istrazivanja m aterijala.

Sam o, za zapostavljanje problem a kida, kao sto sm o to vec u predgovoru napom enuli, bilo je i drugih razloga. Tu je pre svega suzavanje p o jm ova estet ika i esteticko, suzavanje koje, uostalom , Baum- garten uopste nije im ao u vidu, jer on je, dakako, jos uvek bio orijentisan na antinom ijski par aisthe- ta/noeta . M islim o na onu cinjenicu koja nam pada u oci vec na sam om pocetku H egelovih predavanja iz estetike; m islim o na ogranicavanje pojm a esteti- ke na 'lepo', tacnije na 'lepe um etnosti': »Ova pre­davanja posvecena su estetici; njen predm et je si- roko carstvo lepoga, a njeno blize podrucje jeste um etnost, i to lepa um etnost14.« Hegel, kom e im am o da zahvalim o za nesum njivo najobim niju i posled- nju veliku estetiku15, svakako je i sam veom a dobro znao da ovim suzava pojam estetike: »Ovome pred- metu, doduSe, naziv estetika zapravo i ne pristaje bas u potpunosti, jer 'estetika' poblize oznadava na- uku o culnom e, o o secan ju .. . Pravi izraz za nasu nauku jeste ’filozofija um etnosti', poblize 'filozofija lepe um etnosti'«. Stotinu godina kasnije ova defini- cija je postala gotovo sam a po sebi razumljiva. Tako Em il Utic 1925. godine bez prem isljanja pise: »Esteticko podrazumeva lepoI6«.

14. G. W. Fr. Hegel, Asthetik, Berlin (istocni) 1955, str. 49.

15. Up. Heidegger, op. cit., str. 66.16. E. Utitz, »Asthetik und Philosophic der Kunst«, u:

Lehrbuch der Philosophie, II, 1925, str. 609 i d.

Fenom enologija kica 15

U kojoj je m eri ovo suzavanje pojm a Jstetike dovelo do zapostavljanja naSega problem a, proble­ma kica? Zar kic nije 'lep’P M ozda cak 'sasvim po- seb n o lep ’? Mi o ovom e pitanju necem o ovde odlu- divati, kao sto to nism o ucinili ni sa gore postavlje- nim pitanjem njegove 'istine'. U svakom slucaju, Utic, kao i vecina estetidara, m isli u prvome redu sam o na um etnicki lepo, te fenom en kida koristi jos sam o kao foliju . A ovom e odgovara i nacin gle- danja jednog naucnog istrazivaca um etnosti, ukoliko je on okrenut sam o um etnickim predm etim a, ili pak ukoliko 'objektivno', tj. bez licnih sudova ukusa, sprovodi nad objektim a svoje form alne principe, prim enljive s ovu (ili s onu) stranu suprotnosti iz- medu um etnosti i kica. U oba ta slucaja istrazivanje kica nece dovesti do rezultata. .

U najvecoj opreci prema estetici kao filozofiji lepih um etnosti, odnosno prem a objektivistickoj na- uci o um etnosti, koje (iz sasvim razlicitih razloga) ostavljaju kic nezapazen, zacelo bi stajala jedna »es- tetika odozdo«, kako bi se to sa G. T. Fehnerom m oglo reci. Naravno, ne baS u Fehnerovom smislu. Njegov pokusaj naucne estetike17, koja eksperimen- talnd, po uzoru na prirodne mauke, istrazuje psiho- loske cinioce estetskoga dopadanja, stoji doduse u suprotnosti prema »estetici odozgo«, koja polazi od umetnickoga dela: ona proucava subjektivne pret- postavke estetskoga dozivljaja. U kojoj je, pak, meri to njoj m oglo poci za rukom, s obzirom na njenu orijentisanost na englesku psiholosku esteti- ku, o tom e se ovde ne m ora raspravljati18. Samo, eksperim entalna estetika, ta 'nauka o lepome bez

17. G. Th. Fechner, Vorschule der Asthetik, 1, 2, 1876.18- Up. K. Huber, Asthetik, 1954, str. 83 i d.

16 Ludvig Gic

lepoga', u nacelu pati od te m ane sto autonomnu sferu estetickoga poim a kao rezultat ne-estetickih pretpostavki.

Isto vazi i za Fehnerove sledbenike, sve tam o do ameri£ke bihejvioristidke estetike19. Drugim reci- ma, jedna »estetika odozdo« m orala bi se poduhva- titi dvojakog posla: da najpre iz sebe sam e istrazi posebno podrucje estetickoga i da istovrem eno bu- de kadra da iz predum etnickih estetick ih cinova razjasni i one diferenciranije ili pak um etnicke 6i- nove. Tada bi zacelo bile ispunjene pretpostavke da se fenom en kica, kao i njegov odnos prema umet­nosti, osvetli na bolji i potpuniji nacin nego danas. N o jedna takva estetika, koliko je nam a poznato, ne postoji. _

Mi rade govorim o o antropoloskoj estetici i namera nam je da se ovde usm erim o na istrazi- vanje estetskih stanja. Pojam s tanje m ora p r ijo m

-- -dobtti siri obim , onakav kakav m u psihologija* sve­sti X IX veka nije davala kad se u njoj govorilo o 'dusevnim stanjima*. NaSa term inologija se ovde na- dovezuje na Nicea, koji je — kao vec Haman i Siler20 — pod ovim pojm om podrazum evao izvestan totalmi aspekt ljudskoga. U svakom slucaju, stanje je pojam obuhvatniji od 'situacije svesti'; Ni£eovo »apolonijsko« odnosno »dionizijsko stanje« gotovo

19. Posebno tipidan primer: R. M. Ogden, Psychology °f Hew York 1938. Karakteristicno je ovde da autor ne moze izadi na kraj sa svojim bihejvioristickim (objek- tivnim) kategorijama, te, i protiv svoje volje, pribegava pojmovima appreciation ili contemplation, premda se do njih ne moze doci preko cistog opisivanja ponasanja (npr. str. 67).

20. Up. §ta o »estetskom stanju« kaze Fridrih Siler, npr. u 20. pismu o »Estetdckom vaspitanju doveka«.

Fenom enologija kica r P A . / ! A B E 0 T P A 4 A 1 7

su m etapsiholoske celovite konstitucije ljudskoga. (Psiholoski pojm ovi »san« i «opijenost«, koje Nice koristi u Rodenju tragedije sam o radi predocavanja i razjasnjenja, veom a se brzo razotkrivaju kao puke slike.)

Za trenutnu orijentaciju u nasoj term inologiji najbolje ce posluziti jedan N iceov primer u kojem on opisuje »stanje« pesnidkog nadahnuca: »Ima li

' ijedan covek s kraja ovog, devetnaestog veka dole pravu predstavu o tom e sta su pesnici snaznih epo- ha nazivali nadahnucem? Ako nema, onda cu ja to opisati. — Cak i onaj koji jedva da je zadrzao u sebi i tnm cicu sujeverja, svakako bi se teSko mo- gao osloboditi pom isli da je sam o inkarnacija, samo gJasnogovornik, sam o medijum nekih nadasve moc- nih sila. Pojam otkrovenje, u tom sm islu sto ne§to najednom , s neizreciyqm sigum oscu i jasnocom , postaje vicino^cujno, iiesto. stq ^pveka potresa i uz-buduje do* (nsL ^ 'f i^ ^ i^ je ^ ia in o ; difljemCdfe^aAje,.Covek cuje, a ne trazi nista; uzima, ne pitajudi se ko daje; kao munja prosvetli jedna m isao, neumitna i u obliku koji ne dopusta oklevanje — ja nikada nisam im ao izbora. Neko ushicenje, cija se necuvena napetost prazni pomekad i u potoku suza, a pri ko­jem korak i nehotice postaje cas groznidav, cas usporen; potpuna ne-pri-sebnost uz krajnje izoStre- nu svest za bezbroj tananih jeza i drhtaja, koji pro- zim aju doveka sve do noznih prstiju; duboko usre- cenje, pri kojem n i ono najbolnije i najmracnije ne deluje kao suprotnost, vec kao ne§to uslovljeno, kao neSto izazvano, kao neophodna boja unutar jed- nog takvog preobilja svetlosti; instinkt za ritmidke odnose koji natkriljuje ogromna prostranstva for- m i — duzina, potreba za jednim Sirokim i sveobu-

O n n f n 1

18 Ludvig Gic

hvatnim ritm om gotovo da je m era za silinu nadah- nuca, neka vrsta protivteze i poravnanja za onaj njen pritisak i n a p eto st.. . Sve se to desava kraj- nje nehoticno, pa ipak je nalik na o lu ju osecanja slobode, bezuslovnosti, m oci, b ozanstven osti.. . Ne- hoticnost slika, analogija, to je ono najneobicnije; ovde se gubi svaki pojam o tom e §ta je slika, Sta a n a log ija .. .21« Navodim o ovo m esto u potpuuosti da bism o pokazali do koje je mere ovde pojam stanja shvacen siroko. N iceova psihologija stanja, na 5ta je posebno ukazao Jaspers, viSe je nego psihologija u uobicajenom e sm islu, to je rasvetljavanje ljudske egzistenoije. Svojim analizama osnovnih saznanja ko- ja leze pre svake naucno ukalupljene shem atike, on otkriva one pretpostavke na kojim a — u neku ruku sekundam o, kao derivat neceg prvobitnijeg — po* civa teorijsbo saznavanje uopste (sazmanje kao inter- pretacija22).

Takve analize sveobuhvatnih stanja m ogli bi­sm o nazvati i »fenom enoloskom antropologijom « (L. Binsvanger23) da se pojam fenom enologije od Hu- serla naovam o ne vezuje za nadasve specificnu stro- gost jednoga m etoda, kakvu kod Nidea, naravno, ne nalazim o. U jednom m anje strogom sm islu, medu- tim — otprilike onakio kako se ovaj pojam upotreb- ljava u m edicini i psihologiji — kod Nidea se s pu- nim pravom m oze govoriti o fenom enologiji. Poseb­no, N iceovo m esto s onu stranu saznajnoteorijskih altem ativa izmedu psihologizm a i transcendentaliz-

21. Friedrich Nietzsche, Ecce homo, izdanje Kroner, str. 375; up. i Gotzendammerung, izdanje Kroner, str. 135 i d.

22. Ludwig Giesz, Nietzsche. Stuttgart 1950, str. 71 i d.23. Ludwig Binswanger, »l)ber Phanomenologie«, u:

Ausgewahlte Vortrage una Aufsdtze,!, Bern 1947, str. 13—49.

Fenomenologija kica 19

ma olaksava <vjegovo povezivanje sa fenom enolos- kom Skolom24.

Jedna antropoloska estetika, dakle, koja b i se usmerila na ispitivanje stanja, bila bi kadra da izbegne gore pom enute zamke saznajnoteorijskih i psihologistickih pitanja. Ovome valja priklju&ti i tu dalju prednost Sto ova estetika ne b i bila upucena na manje ili vise objektivistidko istraiivanje umet- nidkih predmeta. Sve te prednosti, £ini se, posebno odgovaraju jednom istrazivanju ki£a, tim pre Sto su — kao sto cem o kasnije videti — odnosi sub- jek t/objekt u jednom kicerskom stanju na poseban nacin zamrseni. Prividno objektivni predikati — sla- dak, lepljiv, prodoran, nam irisan i dr. — m oci ce se shvatiti iz analiza toga stanja.

No nije li ovakav m etod odvec 'su b je k t iv a n ? Povratak na psihologiju estetskog 'dozivljavanja', ’estetske svesti'25? ■

Prepustimo, poredenja radi, nakratko rec jed- nome esteticaru koji vise odgovara ocekivanjim a zdravog ljudskog razuma nego Sto je to sludaj s na- Sim • antropoloSkim nadinom posmatranja. Em il Utic. u svoioj^poznatoj Estetic i i Hlozofiii umetno­sti, pise: »Esteticko podrazumeva lepo. Qno se po- kazuje u liku doveka, zivotm je, drveta. bilike. T « (Utic nastavlja ovo nabrajanje, Sto u izvesnom smi- slu i mora, buduci da je orijentisan na predmet.)»Ali n isusvi^ ljudi^ .zivotinje^dE vece^.biljke^slike,pesme itd. lepi. To im e je posebna pocas.t,kaj.uJLm.j a ukazuj em kad .ka^em za -n}iH 3a-su-lepiy-ar^a-isto tako necu svakom e doveku pripisati predikat 'do-

24. Giesz, op. cit. str. 94 i d.25. Volkelt, Das asthetische Bewusstsein.

2 0 Ludvig Gic

bar’. Naprotiv, dobar £ovek upravo m ora im ati od- redene osob ine kojdh kod iosega nem a, ili su pak kod ovoga sam o zakrzljale. Tako i estetski pred- m eti, predm eti koji uzivaju to preim ucstvo da su lepi, poseduju odredena svojstva na kojim a-se-te- m elji njihova lepota. Objekti koji nisu lepi ostav- ljaju nas ravn od u sn im ,ili nas odbijaju.-lJ onim le- pim, naprotiv, u iivam o. Ovim jedoostavmim iskazi- m a vec je m nogo toga ustvrdeno. U svakom sludaju, oni im aju tu neprepom u predmost da u njim a niSta nije zatajeno, niti su im pak pridodate neke strane prumese2<5.« Zatajeno je, kako se nam a £ini, u ovim po sebi jasnim re£enicama pre svega ovo: da je ovde — m ada se govori o »estetskim predmeti- ma« — ispusten takoreci u m agli izm edu subjekta i objekta onaj specificni inter-esse koji je konstitu- tivno obelezje svakog esteti£kog iskustva (da i ne govorim o o potajno unetom identitetu izmedu 'le- pog' i 'estetskog'). E^oiii^tanje.i n a izm ^ icn o st .sufc*.'

bm) -Ito *je- Nice (laKo na jednom ekstrem nom slucaju) tafco

izvanredno prikazao, ustupa kod Utica m esto jed- noj upravo ne-estetskoj predm etnoj datosti, kakva je pre karakteristi&ia za estetski nezainteresovan osvrt jednoga teoreticara ili prakticara. NaSim jezi- kcxm, dakle: ovde upravo nije bilo reci o »estetskim predmetima«. Sudelim o to, recim o, sa Bodlerovom izrekom: »Qu’est-ce que l ’art pur? C’est cr£er une magie suggestive contenant k la fois l'objet et le sujet, le m onde ext£rieur a l ’artiste lui-meme27.® Pa ipak, uz jednostavnu re£cu ’nadalje', Utic nastavlja

26. Utitz, op. cit., str. 609.27. Charles Baudelaire, Art romantique, Oeuvres compl.

1869, str. 127.

Fenom enologija kica 2 1

svoje izlaganje: »nadalje« postoji estetsko kao vred- nost (»najavljuje se ucenje o estetskoj vredno- s t i . ..«); »nadalje: predmeti koji po sebi (sta znaci ovde 'po sebi'? — L. G.) poseduju estetske kvalitete, postaju za m ene estetski sam o tako sto se ja prema njim a odnosim na jedan sasvim odredeni n a c in ...« Uprkos ovom dodatnom odredenju, koje ide nama naruku, dovodeci naprosto u pitanje one prethodne stavove, nama se ova slabasna povezanost cini sum- njivom . Naime, to sto je estetsko zavisno, i to »na jedan sasvim odredeni nacin« zavisno od odnosa prema njemu, nije nikakvo dodatno ni proizvoljno, vec je to njegovo prim am o i konstitutivno svojstvo. Ovde nase shvatanje estetskoga kao stanja dobija svoj sm isao. Iz pedagoskih potreba za udzbenickom klasifikacijom ne sm eju se razlagati i kidati pove- zanosti izm edu ljudskog odnosa, estetickog predme- - t^ ^ ^ s t i /o -v y e i^ o s ^ itd . .. ^ ^

tzt&o-'i saz'^aTK-^edhjete^ kao* sto se oni nam ecu teorijskom e i prakticriome gledanju, te um esto toga podem o od ovih sveobu- hvatnih estetskih stanja, a to znaci: od onog naobid- nog prozimanja i prelivanja izmedu predmetnosti i dozivljajnoga subjekta, toga casa ne samo sto nam postaje razumljiva na primer Niceova ekstaza (ek- -stasis) nego sm o i uopste doSli do jednog adekvat- nog pristupa estetskom e regionu. Zacelo bi bilo najum esnije ako bism o sada, nakon ovih uvodnih skeptickih zapazanja, dali jednu fundamentalnu an- tropolosku teoriju, jednu teoriju estetskih cinova i stanja, kako bism o potom — u neku ruku deduk- tivno — preSli na tum acenje problematidnog feno- mena kica. Precizno lokalizovanje kica u sferi estet­skoga uopSte svakako bi bilo najbolje resenje. Na

22 Ludvig Gic

zalost, tom zahtevu za idealnim reSenjem in i nece- iruo m oci udovoljiti, buduci dai n e postoji ni jedna antropologija koja bi nam potpuno odgovarala, niti pak analize kida koje b i nam om ogudile da ovo istra- zivanje sprovedem o na m etodski egzaktan nacin; ne postoji dak, kao Ito de to pokazati sledece poglavlje, nijedna jednosm islena definicija onoga §to se naziva kidem. Naravno, ne m ozem o se potuziti na broj filo- zofskih globalnih nacrta koji su se potrudili oko opstih odredenja ljudske suStine (m i demo se ovde koristiti uglavnom Selerom , Hajdegerom , Jasper- som , Plesnerom i Sartrom ). N o veom a konkretna pitanja sto ih nam ece problem kida upucena su na specijaln ije obzore, a tim e i na podrobnija znanja. Inade lizikujem o da kid, tu pariju estetike, napro- sto osudujem o s uopStenom krupnoredivoScu, ume- sto da doprinosim o, ako i ne ljubavi prema njemu, a ono svakako njegovom dubljem razumevanju.

OPSTOST KICA

Znacenjski obim pojma kic daleko je od toga da bude nepreporan. Cak ni etim ologija ove reci nije jednoznacna. Leksikon Klugea i Gecea dovodi

, je u vezu sa engleskim sketch: »K ic^sund. prevas- ^ h o d n o u upotrebi kod siika, p orek lom jz Minhena.

!Kadje~ ovde aiiglo-americ k i m kupcima neka siika bila preskupa, narucivali bi sam o njenu skicu, a

^ sketch. Qdatle je nastaja rec k i ^ najpre ^um efn ic- kim krugovima sedamdeseTflirgodina1.« Ovoj teoriji, zasnovanoj na licnom secanju Avenarijusa, konku- risu jo§ dve drugec kitschen = gom ilati blato sa uli- ce, kao i kitschen = nov namestaj preparirati tako da izgleda kao star. Moguce je da je s jednom od ove tri etim ologije povezan i glagol etwas verki-tschen = prodati nesto jeftino. ~ -----

Bilo kako bilo, i ,pored svih ovih etim oloskih nesuglasica, jednoznacna upotreba ove reci bila bi bez daljega moguca, kao i kod drugih reci cija je etim ologija nesigurna na slican nacin. Ali nije tako. Podrucje slikarstva, odnosno likovnih um etnosti uopste, vec je odavno prestalo da bude iskljucivi domen kica. Ni sam og vremena njegove pojave (1870) ne pridrzava se vise velika vecina autora, po- gotovu onda kad se teziste istrazivanja sa reci pre-

1. Za »sketch«-teoriju up. Reimann, op. cit., str. 8 i d.i 13 i d., sa insp ira tivnom revijom onom atopoetsk ih reci slicnoga zvuka.

24 Ludvig Gic

n osi na stvar koja se pod njom podrazum eva. Istra- zivaci se tada kulturnosocioloSki lako vracaju u X V III sto lece, »do pocetaka gradske kulture, nose- ne gradanskim etosom rada« (K. M. M ihel2). Ali d atiran je seze sve dalje unatrag ako se vodeci kri- teriji potraze ne toliko na podrucju socio log ije kul- ture (publika, m asa, sekularizacija itd.) koliko na p odrucju istorije u m etnosti (iluzionizam m aterijala u baroku3, m inijaturne p lastike u antici i m nogo toga slicnog). K onacno, ovo vrem ensko ogranicava- n je gubi svoje prave obale ukoliko se prim ene este- ticka m erila, te se na prim er na kic gleda kao na ep ifen om en um etnosti (Broh4, i pored sve m etafizic- ke o su d e kica kao »radikalnog zla« u um etnosti). Tada se lako dolazi do teze da je k ic star koliko i sam a u m etn ost |T C a rp fe 'i■f .o ji bez ikakvoga zazora govori o »kicu u gem ju«j.

j, _2>. iUjcheH : ijpeirolbgiS 'N-eife^DcutscirS .ficftc-i Tiiv, 51-f:: ’

• " apVil'1959, str. 33. ; • ' : ■3. Up. Reisner, op. git., str. 50 i d., 196 i d. Rajsncrov

zakljucak: »Prepoznavanje kica na -osnovu podatka o ’laz- nosti m a te r ija la ' tesko je i na k ra ju i nemoguce, buduci da se ne moze besprekorno zakljuciti s ta je uopste la/.an rriaterijal.« (str., 67). Dalje: »U svim slueajevim a pogresnog izbora m aterija la moze se ustanoviti jedna m ahom starija tradicija.* (str. 92). O greskam a u m a te r ija lu str. 99. — Up. i H ans Sedlmayr, Verlust der Mitte, Salzburg 1948, str.135 i d . .

4. Broch, »Das Weltbild des Romans«, u: Dichtcn und Erkennen , str. 217. Brohov »biogenetski zakon urnetnickog s tvaranja« kaze da »cak i u visoko razvijenoj umetnickoj formi o s ta ju da zive i sve one rncduform e koje su joj prethodile« (str. 229). **

5. F. Karpfen, Der Kitsch. Eine studie iiber die Entar- tung der Kunst, H am burg 1925, str. 87. Up. i W. Waetzold, Schopferische Phantasie, Wiesbaden 1947, nar. str. 149 i d.

Fenom enologija kica 25

' Od etim oloskih bezazlenosti do estetick ih i isto- rijsk ih bezobalnosti seze i skala radova o kicu. To u najm anju ruku pokazuje jedno: da je problem.! kica neSto daleko ozbiljn ije o d pukog pitanja narod-\ ne prosvete, a uobicajene podrugljivo-zabavne revije s jeftin im figuricam a za vitrine, religijskim sitnicam a, ja stu cic im aza sofe i slagerskim tekstovim a ublazuju i prikrivaju jedan tezak problem , preuzim ajuci pri tom i sam e kicerski nacin. N ista m anje sum njiv n ije ni onaj obratni slucaj em faze za veliku um etnost, em- .

. faze koja najcesce deluje sm esno, jer autor, u svo-%, / joj razjarenosti protiv kica, i sam zapada u kicer- l sko sanjarenje o velikoj um etnosti! Posebno je M i-^ N ie l ukazao na ovu grotesknu cinjenicu , koja doka- ,

zuje krajnje podm uklu sveprisutnost kica: »Pa 6ak | i onom e koji se smatira potpuno im unim za svaku I ovakvu infekciju , kotrljaju se pokatkad suze niz I

o.braze, iako sasvim dobro zna kako je bedna ta*^se dohna. - ’Izbaci.te tjpa^y

napolje,11’ Slomice mr. srce^ — ta rec bpgatasa ko^a ■ salece prosjak upravo je i gest in telektualca kad oseti kako ga kic dira. Potreba za kicem , izgleda, j, tako je jaka da trazi zadovoljenje i u sam oj osudi j kica, pa cak i u pohvali um etnosti. Tako Fric Karp- ~ fen u svojoj knjizi o kicu (1925) sa zanosom go- vori o 'plam tecoj baklji u m etn osti’ i o 'krvi srca stvaralackoga’; a K ristijan Kelerer velica 'is- tinski stvaralacke Iikovne izrazc’ i 'obracun sa de- m onom duse kulture kroz m uzicki vidovite for­me' (S ve tska sila kic, 1957). Ovi em faticki slo- gani o 'krvi srca stvaralackog’ i 'dem onu du- §e kulture’ m ozda bi se joS i m ogli podneti kad bi iza njih stajao tekst u celini. Ovde, m edutim , oni se izdvajaju i polecu u visine da bi izrazili neSto

26 Ludvig Gic

krajnje i apsolutno. To ih cini kicem, najpodmukli- jom i najG^asnijom formom kica. Ljupko i bezazle- 110 deluje vrtni patuljak u poredenju s ovima; on naruzuje samo travnjak, dok ovi ricuci fetisi naru-

> zuju duh, upravo zato Sto oni sve ovo govore sasvim iskrenoS; Mihel je, kao i mi, sklon tome da zna- cenje kica ne odrcduje polazeci od analitickoga sa- gledavanja kicerskih proizvoda, vec da takoreci te- m atizuje kicerski sloj kao antropoloski problem. ('Sloj' je ovde, naravno, samo jedna veoma uslovna slika za sporazumevanje). A time je problem kica

f uopsten vise nego ikada ranije. To isto se de§ava i u jednom Brohovom predavanju (»Nekoliko napo- mena uz problem kica«, odrzanom u Jelu u zimu 1950/51. godine), gde se izmedu ostalog kaze: »Ja

i/ovde zapravo necu govoriti o um etnosti vec o jed- ^ n o m odredenom zivotnom stavu. Jer k ic n ijjjb i se

pojayio, niti bi se odrzao da ne postoji(1uHija,J co- vok koji voli kic i koji je spreman da bude njegov producent, stvarajuci ga, i njegov konzument, ku-

vypujuci ga i placajuci za njega cak visoku cenu. Um etnost, shvacena u najsireni sm islu, uvek je od- raz odgovarajuceg coveka, pa ako je kic laz — kao Sto se to cesto i s pravom smatra — , krivicu za to snosi sam covek, kome je potrebno jedno takvo lazno ogledalo, ogledalo koje ce ulepsavati njegovu sliku, potrebno mu je da bi video sebe u njemu i da bi se, delom i sa iskrenim zadovoljstvom, opre- delio za njegove lazi7.«

Brohov »kiclija« cini nam se najsirim uopsta- vanjem pojm a kica, u cemu vidimo i izvesno pre-

6. K. M. Michel, op. cit., str. 46.7. Broch, op. cit., str. 295.

renom enologija kica 27

im ucstvo, buduci da je ovde potrebno razotkriti us- lovnosti za m ogucnost kica, a ne naprosto pospeSi- vati fenom enologiju kicerskih predm eta. Nadam o se cak da ce ovo antropolosko sagledavanje biti koris- no i za analizu fenom ena. (K asnije cem o videti kako su cak i one na izgled objektivne karakteristike kica indirektno povezane sa odrednicam a stanja). Pored Broha, koliko je to nam a poznato, sam o je jos teo- loSki m oralista Egenter* pokusao da redukuje kic na sam og coveka, naravno u skladu sa svojim teo- loskim osnovnim pretpostavkam a. N jegova studija K ic i hriscanski z ivo t (1950) nastoji da nas »uveri kako ,'otac lazi' u kicu raspolaze ugodnijim i efikas- nijim sredstvim a da zavede m ase sa puta spasenja nego sto je to slucaj sa skandaloznim kom adim a, koji jos uvek prizivajii na m oralnu odbranu sav io le dobronam erni svet9«. U skladu je sa hriscan- skom antropologijom da se poreklo kica trazi u ot- padnickom i iskonski gresnom coveku: »Sve dok se Gospod ne bude javio u svojoj m oci i slavi, sve dok jedna nova zem lja i novo nebo (Otkrov. 21, 1), ne budu sm enili ovaj eon, sve dotle nece b iti iskore- njen ni kic. M ozem o g/ovoriti andeoskim glasom ili, poput starozavetnoga proroka, jurisati grom ovitim strelam a protiv te gipsane glorije 'hriscanske' umet-

' nosti, all ce kic ostati, jer greh i posled ice iskonsko- ga greha jos vladaju zem ljom ,0.«

Razum ljivo je sto pojedini analiticari kica.ogor- ceni ovakvim eticko-m etafizickim ili dogmatsko-reli- gioznim uopstavanjim a kica do svekolikog nacina

8. R. Egenter, Kitsch ttnd Christenleben, E tta l 1950.9. Ibid., str. 8.

10. Ibid., str. 181.

ljudskog bivstvovanja (kic kao »radikalno zlo« kod Broha, kao obclc?.je u pra-greh p osm u loga »aion houtos-a« kod Egentera), nastoje da, polazeci od objekta, na izgled preciznijc odrcde pojam kica: kic kao pseudo-um etnost, tacnije, kic kao tehnicka ma- na. »Kic je um etnicka slabost, estetsk o zastranjiva- nje, dekorativni neuspeh«, p ise na prim er K. DeS- n er11, cim e se jo s ponajvise priblizava uobicajenom e shvatanju. N e bism o hteli da ovde ponavljam o svoje p rin cip ijeln e sum nje u m ogucnosti objektiv isticke estetik e, a li se pitam o: m oze li se izbeci barem ono celom udreno pausalno sironje ovoga pojm a ako bi se kao osnovn i kriterij kica prihvatila telm icka de-

. fek tnost?N aravno, na ovaj se nacin m oze izbeci sm etnja

celom udrenosti, ali to id e-n a stetu fenom ena kica. Jer n isu potrebna nikakva kom plikovana razmatra-

^nja da bi se pokazalo kako ima m nogo tehnicke ne- osti*jfeoja j o s :uvek'.stoj,r s - m u ^tram i’ prdt»

.§Ke ravry^ kic/unielnosV, "clok”; .s.drugo'sfr.ane, postoj-T 1 t-eiinicki krajnje uspeo kic. Ako pak tehniku shva- tim o do te m ere sinoko da ona postane sinonim za sam u um etnost, onda tim e nista n ism o dobili: jer iskaz da kic n ije um etnost takode je veom a uop- sten. S p ecificn e osobine kica, kao sto su njegova p enetrantnost, top ljivost, lepljivost itd., n iposto se ne m ogu tum aciti kao tehnicka neuspelost. (Desner nayodi prim ere tehnicki neuspelih dela savrem enih autora, ali njihovo delovanje n iposto nije uvek ki- cersko, o n o naprosto estetsk i ne zadovoljava). Ni

11. K arlheinz Deschncr, Kitsch, Konvcutiot i imd Kitnst. Eine literai'ische Streitsclirift, Miinchcn 1957, str. 24.

F e n o m e i i o l o g i j a k ic a 29

vracanje na 'ukus', na n ivo umetnickC^ obrazovanja12 i slicno, nece nam b iti od pom oci u relativizm u ova- kvih sadrzina; on o nas jo s u najboljem slucaju m oze sam o ponovo dovesti do p itanja sam og — pro- duktivnog od n osn o reproduktivnog — coveka, a to je upravo ona grupa p itanja koju objektivizam zeli izbeci. Tako laznost osecanja u kicu najpre uopste n ije tehnicko p itanje, ali se to p itanje, s druge stra­ne, ne m oze resavati ni istorijsk i, sa stanovista kon- vencionalizm a ili ep igonstva (koliko su puta veliki um etnici, sum e jedne tradicije, odbacivani od stra­ne 'originalnijih' telm icara kao starom odni i pre- ziveli).

Sazim ajuci sve ovo, dakle, m ozem o konstatovati da nas i istorijsk o i sistem atsko-esteticko posm atra- nje kica prim oravaju ria jedno princip ijeln ije, a to ce reci op stije glediste. Istorijsk i, nem a nijednog jasno odrcdenog- term ina a q u o kica, a sam fenom en kica,

-opet.' poKazuje- ae-clo t e • m ere protej.ski da je nem o-; *guce povuci granicjiu liniju izm edu njega i umetn-o- sti, uz pom oc (uostalom nepostojeceg) um etnickog kanona, tim pre §to bi i sam taj kanon m orao ostati istorijsk i prom enljiv. Protivrecnosti posebno izbi- jaju na videlo kad o tom e sta kic jeste valja odlu- civati na osnovu ma kakvog objektivnog kanona prave um etnosti, buduci da se istovrem eno, na pa- radoksalan nacin, kicerska svojstva jednoga proiz- voda dem onstriraju upravo na njegovoj konvencio- nalnosti, epigonstvu i m anirizm u.

12. Tako npr. u narodnoprosvetnoj diskusiji o kicu; up. E. Ackerknecht, Der Kitsch als kulturcller Vber- gangswert, Reutlingen 1950, kao i polemiku Br. Fricke — J. Langfeldt u: Borsenblatt fiir den Dentschen Bachhandel, f rankfu rtsko izdanje, 1959, br. 69 i 1690, b r. 30.

30

/ Ako se, pak, suoceni s ovim teskocam a, vrati- /m o na 'dozivljavanje', problem tim e niukoliko nece

/ b iti olaksan. Jer ni sam a um etnost nije zaSticena od toga da se u njoj uziva na kicerski nacin; kao

VSto se, obratno, i kic (posebno onaj plem eniti i ^Jjuti') m oze prim ati kao um etnost. Do ovog posled- njeg dolazi ponajpre tam o gde se k icerski uzori sublim iraju u prava um etnicka dela. Sam o, ovakva sublim acija m oguca je i pri ob icnom dozivljavanju, prem da se ona ovde najm anje m oze dokazati.

O bjektivni esteticari i kriticari skloni su tom e da delo prosuduju kao takvo, 'po sebi', iskljucu- ju ci takoreci njegovo ljudsko poreklo i njegovu upu- cen ost na publiku. Ali, svaki sud koji nije izrazen brojem , tezinom ili m erom , vec se prevashodno do- nosi kao esteticki sud, zasnovan je vec i sam na do- zivljaju (na »utisku« o jednom izrazu u Krodeovom sm islu; na »uosecavanju« ili »sjedinjujucem oseca- nju«, Lips, Folkelt). »E stetsko uzivanje« — radost, zelja za lepim itd. — opredeljuje u neku ruku do- nosioca suda jos i pre nego sto je njegov sud uop- Ste konkretizovan. I ba§ taj subjektivni faktor pred- uslov je sam oga suda, b ilo da se radi o kicu ili o um etnosti. Uvek je na kraju krajeva presudno to koliko sam sam pogoden jednim estetsk im predme- tom . Isto tako poznata je i cinjenica da jedan umet- nicki predm et m oze veom a razlicito delovati na jed- nog te istog posm atraca — kao da su sam a njegova objektivna obelezja nadasve relativna13.

13. Reisner, op. cit., str . 110: »Nema nepromenljivog, jednom zauvek ustanovljenog odnosa posm atraca (posedni- ka) p re m a um etnickom e delu, i to vazi kako za dela viso- koga ranga tako i za kiderske tvorevine«.

Fenomenologija kiCa

Zato mi ovu cesto optuzivanu uopStenost pojm a i fenom ena kica ne vezujem o za izbledelost stvari na koju se m isli, n iti pak za potrebu za pauSalnom dubokom islenoscu , vec za sveprisutnost jedne antro- po loske m ogucnosti: naim e, za kicerska stanja. Ra- zum ljiva potreba za pouzdanim kriterijim a sudc- nja (kic ili um etnost?) ne sm e nas zavesti da na- prosto poreknem o fakticku egzistenciju takvih sta­nja. Fenom enologija kicerskih stanja, naravno, v e o m a je tesko pitanje (a koliko je tek teza fenom eno­logija um etnickih stanja, koja se sm atraju po sebi razum ljivim ). Ali, ovde valja najpre rascistiti neke stvari. Desner, na primer, sasvim svesno ide na ovu m ogucnost: »K arakteristicno je za kic da je lazan. 2ivot, m edutim , kao takav, a to znaci jedno stanje svesti, jedno osecanje po sebi, nikada n ije lazan14.* No, uprkos" svim saznajnoteorijskim teskocam a, ko- je se posebno isprecuju obazrivom e psihijatru pri utvrdivanju ontologije abnorm alnih predstava15, vec se i na podrucju banalne svakidaSnjice m oze zapaziti dovoljan broj laznih stanja. N iceova kritika »ose- cajcica« i »punih grudi« kao argum enta (»m ehur istine«), K jerkegorovo razotkrivanje »ocaja«, Sart- rova »m auvaise foi«, H ajdegerove »nepravosti«, Jas- persova »egzistencijalna neiskrenost« — sva ta filo- zofska nastojanja kruze oko jedne osnovne cinje- nice: da postoji i lazni zivot. I to takav koji je isto- vrem eno svestan svoje laznosti. Laznost i svest o laznosti — prem da najce§ce prikrivene, pa ipak pri-

14. Deschncr, op. oit., str. 24.15. Up. npr. Kurt Schneider, Beitrage zur Psychiatric,

drugo pros, izdanje, S tu ttgar t 1948, narocito metodoloSki vaznu raspravu »Psychiatrischcr Befund und psychiatriche Diagnose« (str. 46 do 76).

32 Ludvig Gic

su tn e — istovrem eno su tu. Otuda je takode moguc- no da se apelovanjem na ono pravo odstrani neis- krenost kao fakticki nacin egzistiranja. (Kao sto cem o videti, izvestan 'vrai de jou-jou’ postoji vec i kod deteta.) Ovakva dem askirajuca funkcija ne jav- lja se prvi put tek s analizom bivstvovanja u egzi- stencijalnoj filozofiji, ona je prisutna vec i u sva- kidasnjoj kom ici, zbog cega je kicerska neiskrenost posebno »ljubomorno« ugrozavana bas Nemez*jm kom ike (Kjerkegor).

S ovim zapazanjima ponovo sm o dospeli do kic- lije, ciju cem o analizu pokusati da damo u petome poglavlju. Ovde se nas zadatak svodi sam o na to da prelim inam o ogranicim o pojm ovni obim termina kic. Rezultat je utoliko negativan sto nase konsultova- nje najvaznijih aulara nije dovelo do jednosm islenog odgovora. Ocigledno je jedno: tendencija ka produb- Ijivanju pitanja kica, to je tendenci ja koja in Qoncreto

,t.yodi,ka ‘Sirenj.u^anfoga pojriia. Tako on sv ey ife posfa- je'signatliroin Ij.udskpga bivstvovan ja/bilo socipkjski- ’

; .(massi, uravnilovka),• bilo eticki (zlo), bilo' pak reli- gijski (greh). Ona prirodna esteticka sfera u kojoj se kic ionako nikada nije uzimao ozbiljno, uglav- nom je promasena: bilo da se na kic gleda u duhu narodne prosvete, tj. kao na »prelaznu vrednost16« ili oprostivi greh17, ili da se u njemu vidi nedijalek- ticka antiteza um etnosti, kojoj on naprosto nije teh- nicki dorastao, — ono specificno u kicu, sto je la- tentna m ogucnost i same um etnosti, ipak se livek

16. Up. oglede navedene u 12. napomeni.17. U praksi religijskog zivota, ali i kod inace veoma

prom isljenog Egentera, op. cit., str. 62: »Bolje je i jedno pravo, iskreno slavljenje M arije u obliku kicerske pesmice ili slicice negoli nikakvo (pravo) slavljenje Marije«.

F e n o m e n o l o g i j a k ic a 33

previda. Uzroke ovog estetick og propusta valja tra- z it iu o n o j , v e c u p r v o m poglavlju pom enutoj jedno- stranosti estetike, koja je b ila saznajnoteorijsk i ori- jen tisana kad god se bayila pred-um etnickim cino- vim a, ili je pak, uopSte, za svoj predm et uzim ala sam o veliku um etnost.

Ona treca m ogucnost koju sm o ovde nagove- stili, m ogucnost jedne a n tropo loske es te tike , poci ce od jednog sireg p o jm a kicerskoga uopste , te ce na kicerske objekte gledati kao na sedim ente kicer- skih stanja, odnosno kao na podsticaje za takva stanja. N en am em a kicerska svojstva pojedin ih pro- izvoda, tj. n jihova tehnicka nevicnost, koja m oze (ali ne m oral) delovati kicerski, za nas su sam o od sekundam og znacaja; dozivljavanje i uzivanje, na­protiv, predstavljaju onu pravu prolaznu osnovu. R azum ljivo ie da se objektivni opisi postojecih pred-

-Han^ciF’kao najbliza m ogucnost; ali, ne s'me se preyideti da te sam o naoko o b jek tiv n ^ sk u p in e oB elez^ --im p lic ite 'sad rze i apele na dozivljavanje, ili bar podsecaju na njih. U koliko se ne daju cisto apstraktni podaci (broj, mera, tezina), vec se u jednom takvom opisu javljaju 1 izrazi kao sladu- njavost, laznost, neiskrenost, jevtin ukus i tom e slicno, onda se tim opisom vec saopstavaju doziv- Ijaji. (Nauoni protokoln i stavovi sasvim su druge prirode18.) Zato nas svesno in trospek tivn i put po- lazi od predocavanja kicerskoga, koje se zacelo m o­ze, ali ne m ora, opredm etiti u projzvodim a kica i koje se — dopusteno ili ne — m oze javiti i pri su- sretu sa um etnickim delim a. Bas ova poslednja mo-

18. Tako u (neo-)poTiitivistickoj Beckoj skoli oko Slika i K arnapa: »X je u vrem e T posm atrao fenomcn P na mestu L«.

34 Ludvig Gic

gu cn ost doveSce nas do prim ene jednog m anje sta- ticnog pojm a kica od onoga kakav se pretpostavlja u m anihejskoj a ltem ativ i k ic /u m etn ost. A kako bi b ilo kad bi umetroost vec prem a svojoj biti sadrzala u seb i jedan sloj kida, s tim Sto bi taj latentni sloj naknadno prevazilazila? Tako, dakle, da bi se kicer- sk im usvajanjem um etnickih dela takoreci sam o ukidali ti cinovi prevazilazenja specificn i za um et­nost? U takvom svetlu , cije sm o nedolicnosti, na- ravno, i sam i svesni, kic bi — kao uostalom i um et­n ost — predstavljao bitno d ijalektick iju cinjenicu svesti nego Sto se to obicno pretpostavlja. (Tada bi B rohovu tezu o »kapi kica u svakoj um etnosti* i Karpfeniovu o »kicu u geniju« valja lo ozbiljno pri- hvatiti.) Ova teorija o d ijalektickom odnosu izmedu kica i u m etn osti m ogla bi se poduprti jos i pozna- tim prim erim a reprodukcije velike um etnosti: u mu- zici, ’na prim er, transkripcijam a, u slikarstvu repro- d ukcijam a, u knjizevnosti film skim obradama, u Vcijarstvu i arhitekturi m inijaturama itd. (A u prin- "cipu, recim o, d iletantsk im reprodukci jama uopste.)U svim ovim slucajcvim a, za koje se, uostalom , m o­ze sa sigurnoscu tvrditi da se ne javljavaju tek 1870. god.ine, pokazuje se da je degradiranje um et­nosti do kica m ogucno. Kako to?

Na ovom e m estu ne bism o sm eli olako preci preko ovih pitanja. Posebno je veliko iskusenje da kao kriterij razlikovanja izm edu um etnosti i kica prihvatim o tehnicki nedoslcitak, drzeci se primera diletanta. Mi sm o vec pom enuli ovu teoriju, ali sm o, nasuprot njoj, sm atrali da postoji i tehnicki veom a am biciozan kic. (Setim o se sam o m antovanizovanja %- k lasicn ilrd ela u m uzici.) Sem toga, tehnicke granice m ogu se veom a lako sub lim isati i u poseban umet-

(p $ >Fenom enologija kica LC/t 35

nicki stil (prim er za to im am o u c^ a n sk o m porta- m entu i glisandu na violin i, koji se najpre zasnivaju na tehnicki neispravnioj zam eni akorda). V irtuozni sjaj cesto vodi u kic (transkripcije Listovih dela). Zato ponavljam o: tehnika n ije obelezje cijom bi se isk ljucivom prim enom m ogla ustanoviti razlika iz­m edu kica i um etnosti, vec ni zbog toga sto se teh­nika podjednako m oze staviti u sluzbu i kica i um etnosti. N enam erni kic, zasnovan na tehnickim nedostacim a, cini nam se sekundarnom pojavom .

M nogo je adekvatnije, naprotiv, H anslikovo za- pazanje o diletantu: da on »vise oseca nego znalac«. Dakle,- ne m anje vestine u tehnickom e sm islu vec vise osecanja, to je ovde presudno. R azum ljivo, ovo

Jjuise' m ora-se i preciznije odrediti. N aim e izm edu kicerskog osecanja i u iivanja u um etnosti]Jrazlika

Hniposto n ije sam o kvantitativna. Specificnu razliku izm edu ta dva nacina dozivljavanja zapravo je veo- ma tesko fenom enolosk i opisati. Pa ipak se to jed- nom m ora pokusati, cak i uprkos jeziku, buduci da znacenja ustaljena u svakidasnjem jeziku veom a cesto sugerisu jednoznacnost i stvari po sebi ra- zum ljive, cak i tam o gde se fakticki radi o kom pli- kovanim dijalektickim sadrzinam a. U obicajeni ter­m ini zavode svojim im pliciranim znacenjsk im us- m erenjim a: pod jednostavnim recim a m i olako pret- postavljam o konkretne stvari. Pa ipak, m oze se — — ponekad i vestackim recima — apelovati na jed ­no bolje poznavanje stvari, koje ostaje s ovu stranu nasih jezick ih navika. (Uostalom , takvi apeli spada- ju i u dom ete sam ih um etnosti.) Ovde upravo valja aktivirati to b o lje poznavanje stvari na podrucju dozivljavanja, osecanja, zelje i m rzovolje, uzivanja itd., koje je svakidasnjom jezickom upotrebom do-

36

ved en o d o tesko rasp '^ natljiv ih kom plikacija. Kako b ism o inace m ogli goVoriti o k icerskim stanjim a?

N aredno poglavlje priprem ice analizu kidersko- ga uopSte (kao dozivljavanje i kao predm eta), i to tako Sto ce najpre estetsk e m ogucnosti uzivanja od vojiti od drugih oblika uzivanja. Tada cem o biti

# u stan ju da odredim o barem ona najvaznija svoj- stva k icerskog uzivanja.

I l l

U2IVANJE I PRIJATNOST

I pre nego Sto se nadem o na problem skoj ravni k ic /u m etn ost, m i znam o za veom a razlicite naslade i uzivanja, od kojih sam o jedan m ali broj pokazuje afin itet ka kicerskom uzivanju. N asa je nam era da udem.o u trag upravo ovim poslednjim a, tj. onim stanjim a koja se, opredm ecuju u tvorevinam a kica, odnosno koja se pobuduju u susretu sa kicerskim predm etim a. -

Ali, cak i sam o ovo — reklo bi se — jednostav- . no p itanje 'kicerskog uzivanja' kao specificnog ose- ' 'carija naslade zahteva izvesna prelim inarna razlu- / eivanja. Da li je svako uzivanje u op ste vec i na-

slada? N ije li to cak i jedan te isti dozivljaj? A ako se to dvoje ipak m edusobno razlikuje, u cem u se onda sastoji ta razlika? Zasto naprosto ne podem o od one jCantove dphro poznatp fjormnle. (Koja se, uostalom , m oze naoi vec kod Engleza Seftsberija, lorda Kejmza, H acesona) o 'bezinteresnom dopada- n ju ’? Zar njom e nisu na veom a jezgrovit nacin date sve karakteristike estetsk og uzivanja? Drugim re- cima, ne m ozem o li postedeti sebe svih ovih teskoca oko konfrontiranja tipova predestetskog uzivanja i naslada?

Svako pojedinacno medu ovde postavljen im pi- tanjim a vraca nas na posebne ob lasti osecajnoga zivota, koje se sam o uz veliku m uku m ogu rasvet- liti, jer reci kojim a cem o se sluziti pri klasifikacija-

38 Ludvig Gic

ma i sistem atizacijam a stalno se susrecu sa ranijim jezickim iskustvom , na koje sm o vec odavno navik- nuti. Fenom eolosko vracanje na izvorno podrucje osecanja uzivanja i naslade cini nam se kao najpri- kladniji put na koji bi valjalo usm eriti ove razlu- cujuce interpretacije. Moricu Gajgeru dugujemo za- hvalnost za dosad valjda najtem eljniju analizu estet- skog uzivanja1. U sklopu ovih nasih pitanja najvaz- riija je svakako Gajgerova kritika uobicajenog iden- Av tifikovanja osecanja uzivanja i naslade2. Radost je7| ■ na prim er, odredena m otivom osecanja: radujem se 'jer'; a u iivanje je odredeno objektom toga osecaja: uzivam 'u necemu'. Radost, prema tom e, ukazuje na nesto izvan sebe, dok uzivanje ostaje pri svom e ob-J jektu. To bism o m ogli izraziti i ovako: uzivanje por kazuje izvesnu specificnu ’im anentnost’, dok radost transcendira dozivljavanje.

Ove principijelne konstatacije, razume se, nisu sam e po sebi razumljive, jer postoji i teznja da se posebne strane ovih dvaju nacina dozivljavanja za- nemare, te da se oni ne prepustaju svaki svojoj pri- rodnoj sferi. Svakako, »uzivanje, dokle god traje, dovoljno je samo sebi. Nikakav m ost ne vodi od njega ka ostalom e zivotu3.« Sam o, obicno se ne ostaje pri toj »izolovanosti uzivanja«. Kasnije, odnosno naknadno, njem u se pripisuje i izvestan motiv. Ta­ko, recim o, fenom enolosko posm atranje takozvane zluradosti pokazuje izvesnu tendenciju da uzivanje

1. M oritz Geiger. »Beitrage zur Phjinomenologie des ^ isthetischen Genusses«, u: Jahrbuch fiir Philosophie und phdnomenologische Forsehung, sveska I, deo 2, 1913, str. 570 i d. '

2. Ibid., s tr . 585 i d.3. Ibid., s tr . 596.

F e n o m e n o l o g i j a k ic a 39

ptCbbrati u radost. U stvari, zluradost je prevashod- no »uzivanje u tudoj nesreci«4. Ona izolovana za»seb- -nost uzivanja dobija motiv, cim e se pretvara u ra- dost nad tudom nesrecom.

Mozemo, m edutim, dodati i obratno: da postoji i jedna tendencija ka tome da se radosti da tran- zitivno znacenje, kao sto je to slucaj sa sloganom »snaga kroz radost«*. Specificnoj m otivisanosti ra­dosti pripisuje se ovde karakter uzivanja: uzivanje u snazi, koja je prvobitnom osecanju radosti bila sasvim irelevantna. (Slogan zacelo podrazumeva jo5 i jedan dalji korak: snagu narodne zajednice.) U ovom slucaju — ali i cesce — komika nam moze poslu iiti kao sonda. (Up. Geteovu izreku o Lihten- bergu: Lihtenbergove sale se mogu upotrebiti kao onaj »carobni prutic za otkrivanje nevidljivih izvo- ra: gde god se on sali, tu lezi prikriven neki pro- blem.«) S ovim fenom enoloskim razotkrivajucim svojstvom komicnoga sretacemo se jo§ pocesto.

Mi se zasad jos uvek krecemo u krugu uzivanja tiopSte, te jo3 ne govorimo o pravom estetskom uzivanju. Razliku izmedu radosti i uzivanja Gajger je opisao ovako: radost se odnosi na stanje stvari, dok se uzivanje vezuje za predmete (naime, za pred- mete uzivanja). Radost je odredena onim 'da' (radu- jem se d a .. .); naprotiv, uzivam 'u necem u’ (objekt). Ovde takode dolazi do karakteristicnih zamena. Smatra se, recimo, da se pri tom uziva u odrede- nom stanju stvari, u onome 'da'; no valja primetiti da se ovde radi o konkretizaciji koja prevazilazi ok-

4. Ibid., str. 598.* »Kraft durch Freude*, poznata krila tica iz doba na-

cionalsocijalizma, kojom su sindikati pozvaLi radnHce na organizovani odmor. — Prev.

40 Ludvig Gic

vire pukoga 'da'. Moze se, na primer, reci da uzivam u jecLnoj situaciji, ali to znaci: ja —; uzivajuci — pre- obracam ono 'da' u 'nesto', i to tako sto se postavljam izvan svoga radosnog raspolozenja i uzivam u tom cinjenicnom stanju (tj. u sebi koji se radujem). Drugim recima: tek jedna datost koja prevazilazi cinjenicno stanje odreduje ono u cemu se moze uzivati (objekt uzivanja).

Ove prividne suptilnosti de facto su prisutne vec i u naivnoj vis comica. Tako nesto srece se pri- likom prikazivanja stanja uzivanja (radost, vedrina) na televiz.iji. (Neprijatna pogodenost gledaoca pred televizijskim ekranom za vreme prenosenja kame- valske povorke.) A takav je i hum or u obrtu Toma- sa Mana da je stari Jakov »iskoristio svoju ojade- nost«. Tranzitivna praksa domogla se ovde — na neprikladan nacin — jednog osecajnog stanja. Tak- vo neprikladno uzivanje u jednom osecajnom stanju jeste i sentim entalnostv pri kojoj se koristi vlastiti

* bol, da bi se uzivalo u njemu. Analitickl posmatpa- no, veoma kom pleksno cinjenicno stanje. (Neko se ’uveseljava radoscu’.)

i Uzivanje, znaci, podrazumeva izvesnu — ali sa­il mo izvesnu — distancu, takoreci sam o jedan mali i vis-a-vis onoga koji uziva i predmeta toga uzivanja. A u tom e lezi i m ogucnost za dalja distanciranja; jedno od njih je i estetsko distanciranje. Estetsko uzivanje, u sustini, ima izvesnih dodim ih tacaka sa sentim entalnoScu. Od znacaja je zato za nasu ana- lizu kicerskoga da poblize ispitam o te tugaljive do- dirne tacke m edu -njima. To bi se m oglo reci i ovako: s ia lo nam je da uocim o zajednicke strane ' i razlike izmedu este tske distance i sentimentalnog uzivanja u sebi samome.

F e n o m e n o l o g i j a k i c a 41

Kod sentim entalna coveka m i, obicno s pravom, poricem o istinska osecanja; m islim o da on — ma kako to izgledalo paradoksalno — glum i osecanja. U osnovi ove kritike lezi uverenje da je osecanje zapravo inter-esse (u doslovnom sm islu) bez ikakvo- ga distanciranja. Otuda je, da nastavim o, posebno gruba perverzija kad pa m esto toga inter-esse dode ono sto nas interesuje, tj. kad se jedno osecanje (uz uzivanje) oseca sa distance. Potpuna obuzetost osecanjem postaje pri tom sam o parcijaLna uloga, dakle 'neobuzeto' kontrolisana i usm eravana poza, pa je samirri tim osecanje posta lo predm et uzivanja. (0 ekscentricnosti glum ackog zivota v. kod Ples- nera5.) Sentim entalan covek ne prepusta se bez os- tatka osecanjim a, vec jednim delom uvek prelazi u igru uzivanja. On upotrebljava i koristi osecanje, um esto da njim e bude ispunjen.

- S obzirom na ovaj svoj karakter igre, sentim en- talnost se, kao sto cem o ubrzo videti, m oze porediti s estetskirir tfzivanjem: ona vec pokazuje — premda na karikirani nacin — onu ok v im u svest naslade jednim objektom , svest za koju zna 1 estetsko u£i- vanje. Cisto uzivanje ('cisto' u fenom enoloski odre- denom sm islu) karakterise se svojevrsnom samodo- voljnoscu, ono je posebna »dozivljajna enklava'< (Gajger), koja se izdvaja iz konteksta m otivacionih lanaca i sistem a. To se zapaza kako na njegovoj vre- m enskoj strukturi tako i na njegovoj prostom oj izolovanosti. Kao vrem enska signatura uzivanja vazi ’trenutak'. Uzivanje — »kad valja ne§to dobro na

5. H elm uth Plessner, »Zur Anthropologie des Schau- spielers«, u: Zwischen Philosophie und Gesellschaft. Ausge- wahlte Abhandlungen und Vortrage, Bern 1953, str. 180 i d.

42' Ludvig Gic

miru pojesti«* — zaustavlj^vrem e: »tom casu ja cu reed: Zastani! Tako si lep.«** No sentimentalan covek, kao i covek koji estetski uziva, odnosi se distancirano prema objektu uzivanja: on u neku ruku ukljucuje svoj 6in uzivanja u svetske tokove, putem kojih uzivanje samo sebe motivise; £ovek gleda na sebe takoreci iz svetske perspektive. Ali i u prostom om pogledu, cisto uzivanje tezi ka splen­did isolation, ka insularnosti (»Prostora ce biti i unajm anjoj kolibi«***).

Razlika koju smo ovde uspostavili izmedu es- tetskog uzivanja i uzivanja uopSte postace jos jas- nija kad se poblize osvrnemo i na objekt uzivanja. Posebno su Gros, Filkelt i Lips stalno ukazivali na dul- ni karakter predmeta uzivanja, odnosno na njegovu plastidnost u najSirem smislu. Samo, to jos nije d o voljno. Gajger mnogo adekvatnije govori o »preo bilju«, o »ispunjenosti’ ’uhvatljivim' m om entim a«i. (Sartrovu »densite detre« valja ovde takode pome- nuti.) To preobilje ili gustina moze, dakako, biti i proizvod (»bujne«) fantazije. Takvoj plimi preobilja odgovara ono sladostrasnicko geslo: »Pij, o oko, sve Sto ti se daje!« Telesni karakter glagola uziva- nja upravo ukazuje na ovo izobilje objekata uziva­nja, kojim valja zasititi telo: piti, probati (cak i u religioznom jrui deo Avgustinovom; up.: »Probajte i videcete kako je dobar Gospod!«, psalam 34, 9 i 1, Petar 2, 3), kupati se, uzivati svim porama, srkati, pirovati, rastapati nesto na jeziku i mnogi drugi. Tako se u uzivanju — sasvim u skladu sa naSim

* Mefistofelove reci iz Faustci, stih 1691. — Prev.** Faustove reci, stihovi 1699—1700. — Prev. '■*** Stih iz Silerove pesme »Mladic na potoku«. — Prev.6. Geiger, op. cit., str. 602.

F e n o m e n o l o g i j a k ic a 43

tumacenjem sveobuhvatnih stanja — odvija jedna subjektivno-objektivna interakcija, koja je sama se­bi dovoljna. Bilo bi, medutim, pogreSno ako bismo govorili o nekoj 'subjektivnoj' izolovanosti, na Sta bi nas mogla navesti jedna cisto saznajnoteorijska orijentacija. Jer, u suStini, onaj koji uziva vrlo do- bro zna da je upucen na neki objekt (objekt uzi­vanja): tek s tim objektom on se povlaci u izolo-vanost. .................................

Ovaj opis strukture uzivanja, naravno, joS nije dovoljan da bi se uocila posebna svojstva estetskog uzivanja, da i ne govorimo o specificnom e fenome- nu kicerskoga uzivanja. Valja zato jos podrobnije razmotriti odnos izmedu onoga koji uziva i objekta njegova uzivanja. Drzeci se shem e aktivnost/pasiv- nost, Gajger, po naSem m isljenju, s pravom govori o pasivnosti uzivanja u poredenju, recimo, sa ra- doscu. A toj pasivnoj prijem civosti odgovara sa strane objekta izvestan »momenat dobrodoslice«, koji je bitno svojstvo svakog uzivanja. Tek prividno je i nacin na koji se dolazi do objekta uzivanja sastavni deo samog uzivanja, Sto se cesto, ali po- gresno, pretpostavlja. Jer zapravo ni samo zestoko, nasilno zappsedanje predmeta uzivanja nije nikakav argument protiv pasivnosti samog uzivanja. Naime, ovde se moraju razlikovati dve faze: zapazanje pred­meta uzivanja i samo uzivanje7. Aktivna zestina ili turbulentnost pri zaposedanju objekta uzivanja od- vaja se od narednoga cina, »kad nesto dobro valja na miru pojesti«. Aktivnost, kaze Gajge^, vazi »samo za odnos jednoga Ja prema uzivanju, ne i za njegov odnos u samom uzivanjuV (Veoma suptilno uklapa

7. Ibid., str. 605.8. Ibid., str. 606.

44 Ludvig Gic

se ovde komika onog berlinskog kocijasa u zooloS- kom vrtu koji je za zirafq rekao: »Toliki vrat, a glava — samo zrnce!«) H ijat koji se j avlja izrnedu uzivanja i s hv a tan j a predm eta uzivanja od velikoga je "znacaja za Blize odredivanj'e 'estH skog uzivanja,tim. pre sto jos za vreme uzi van j a , pored' uzrvaju-c e g — ~prihvata'nj"tf"d5lazi i do'zajjzirna- nja^stavaT Zauzimanje stava je, m edutim , naknadni moment, kojim se jedno uzivanje tek kvalifikuje kao estetsko uzivanje.

Takozvano dopadanje podrazumeva upravo to naknadno zauzimanje stava prema primarno prihva- cenom uzivanju. (Nasa distinkcija izmedu ova dva cina svakako ce biti jasnija ako pom enem o i onu poznatil' neprijatnu zbunjenost u koju nas dovodi pitanje kako nam se svideo neki muzicki komad: naime, ako smo naprosto uzivali, onda do zauzima- nja stava o dopadanju odnosno nedopadanju nije m oglo ni doci.) Fenom enoloskf je uputna komika M olijerovih preeioza, koje — ’tipicno zenski' — uzi- vaju u nauci (prva besm islica), a zatim to uzivanje

• pretvaraju cak i u kategorije dopadanja (druga bes­mislica): »Volim vihore«, »Meni se svida Epikur«. Za razliku od uzivanja, estetsko dopadanje podrazu­meva — nasuproT~Grosovom uverenju — cin zau- zimanja stava, kojim se transcendira pasivno uziva­nje;; Jer 'p n 'p u kom uzi van j u j a u ranj am u ovo sta­ll je bez ostatka, dok se zauzimanje stava odvija 'povrh toga’. U tome i jeste sustinska razlika izme­du uziyanja i estietskog uzJvanja. S^da", na ovoj tac- k i/ valja uociti i onaj quid-pro-quo koji je u biti kicerskog uzivanja. %

Ostanimo jos za trenutak pri ovom privreme- nom rezultatu: uzivanje je vezano za predmet uzi-

F e n o m e n o l o g i j a kica *5

vanja, a u predmetu uzivanja u zh a se izolovano; e s t e t s k o uzivanje ukida na izvestan nacin ovu izo- laciju, buduci da se ovde zauzima stav, to jest kon- statuje se dopadanje. Ovde dakle, dolazi do onog hijata u dozivljaju uzivanja koji se oznacava kao estetska distanca ili kao m om ent kontem placije. pod ovim se podrazumeva »podvajanje Ja od pred­meta9*, svojevrsno konfrontiranje, iza kojega se, do- duse, pre m oze slutiti »misticko« uzivanje, no pri kojem se takoreci uzivanje ograduje u korist pred- meta uzivanja, koji pocinje da se osam ostaliuje, po- stajuci upravo tim e estetskim predmetom. IPoznata bezinteresnost estetskoga dopadanja podrazumeva bas to specificno osam ostaljenje predmeta, koji, za onoga koji u njem u estetski uziva, biva takoreci uokviren. (Funkcija okvira slike m oze se uzeti kao paradigma za estetski stav svesti uopSte.) Privatnost i izolovanost cistog uzivanja ogranicavaju se i uki- daju koritemplativnim stavom. Skala mogucih estet­skih cinova seze pri tom od meznatnog ogranicava- nja pa do potpunog ukidanja. Kic se, kao sto cemo videti, mora lokalizovati unutar ove skale.

Ovde je, medutim, potrebno i jedno blize odre- 1 denje estetskog uzivanja, jer puko povecavanje raz- daljine izmedu Ja i predmeta uzivanja jos uvek nije dovoljan kriterijum: teorijsko i prakticno sta- noviste takode su udaljavanja. (Na toj cinjenici zas- novana je i zabluda da u estetskim i teorijskim cinovima valja videti cinove 'nize’ vrste.)

Kantovo blize odredenje pojma ’intcresovanja’ moglo bi nas povesti neSto dalje. On interesovanjem naziva dopadanje koje povezujemo s predstavom

9. Ibid., str. 632.

46 Ludvig Gic

o egzistesnciji jednoga predm eta10, dakle s »postoja- njem jednog objekta ili jedne radnje"«. Predimo preko Kantovih term inoloskih odstupanja i drzimo se pre svega cinjenice da pom enuti estetski stav, na- suprot pukom stavu uzivanja, i pored sve svoje ve- zanosti za predmet, ipak skida one zagrade s nje- govog postojanja, s njegove egzistencije. Dok je uzi­vanje uopste vezano za prostu faktidku egzistenciju jednoga predmeta, kod estetskog uzivanja to upravo nije slucaj. No, poSto se — da tako nastavimo — — ovakva indiferentnost »prema postojanju jedno^ ga predmeta« (Kant12) nipoSto ne ogranidava sam o na estetske cinove (up. recim o m atem atiku), ovde je neophodno i jedno blize odredenje estetske indi- ferentnosti.

Zacelo podstaknut Silerom ^Jlarl Gros je estet­sko uzivanje posm atrao kaoTigm ^/Njegova jednadi- na igra = estetsko uzivanje bez'sum nje sadrzi mno- go tacnoga, pre svega u obrnutom redosledu: estet­sko uzivanje = igra. (Nije li ona u toj svojoj pojed- nostavljenosti sumnjiva, to je pitanje na koje cemo se jos jednom vratiti.) I u igri i u estetskom uziva- nju prisutna je ona gore pom enuta indiferentnost, dakle ogradivanje jedne egzistencije. Predmeti sveta igre uglavnom 'su reprezentanti postojeceg, oni, pre- ma tome, zastupaju stvarnost. Taj fikcionalizam igre (to 'kao da' u njoj) — lutka kao dete — uka- zuje na jednu njenu sustinsku srodnost sa nezainte- resovanoscu estetskog uzivanja prema egzisetnciji.

10. Kant, Krit ik der Urteilskraft (A), str. 5.11. Ibid., s tr. 10. % .12. Ibid., s tr. 14.13. K. Groos, Der asthet ische Genuss, Giessen 1902,

1. poglavlje: »Der asthetische Genuss als Spiel«.

fenom eno log ija kica 47

Mesanje privida i postojanja javlja se i na jednoj i na drugoj strani, u igri kao i u estetskom uziva- nju. »Draz igre« (up. M. Lacarus14) pociva na dija- lektici uzivanja u ovakvoj am bivalentnosti. (Ovde jos ne dajem o nikakvo tumadenje egzistencijaLne funkcije igre, o tom e u Dodatku.) Predmeti za igru, kao i predmeti uzivanja uopste, odlikuju se culnom opipljivoscu, pri cemu u najm anju ruku predmeti za igm i estetski predmeti — upravo zbog one svoje reprezentativnosti — lako uzimaju na sebe simbo- licka odstupanja od stvarnosti (parce drveta kao lutka, izostavljene linije na crtezu kao senka).

Ali, igra i estetsko uzivanje pokazuju jos i dru- ga zaiednicka svojstva. Ovde pre svega valja pome- nuti momenat dobrovoljnost i , konstitutivan kako za predavanje estetskom uzivanju tako i za stupanje u sferu igre. Dobrovorjni su, naime, kako estetski hijat (nastao pri zauzimanju stava) tako i fikcionali- sticka kao-da-koncesija su-igraca. Dakle, ja napu- stam, odnosno prevazilazim onaj prim am i nadin ve- zanosti za objekte po svojoj slobodnoj volji: nasu- prot cistom uzivanju, ja ovde izdvajam objekt uzi­vanja i prihvatam ga estetski. Stvarni objekti, pre­ma kojim a se obicno odnosim sa punom ozbiljno- scu, postaju u igri za mene transparentne sifre jed- nog svesno vaspostavljenog sveta privida. (Dovoljno je uporediti razlicita znacenja fudbala za fabrikanta lopti na jednoj i za fudbalera na drugoj strani.) Estetsko sam oprepustanje i ulazak u svet igre do- brovoljni su^neprisilni cinovi, a to, raiavno, isto- vremeno znacf da je i izlazenje iz estetske sfere, ocliiosno sfere igre, svakoga casa moguce. Mapusta-

14. M. Lazarus, Uber die Reize des Spiels, Berlin 1883.

48 Ludvig Gic

nje estetske distance zapadanjem u (neestetsko) ci- sto uzivanje isto je tako m oguce kao sto je moguce i deziluzionisanje ('kvarenje') sveta igre. (Huizinga je veom a lepo zapazio da illusio potice od in-lusio, sto znaci u-igravanje.) N iti se m oramo igrati, niti se m oram o prepustati svojevrsnoj sferi estetskoga. Bez sum nje se cesto govori o »pritisku« sto ga na nas vrsi jedno »snazno um etnicko delo«, no bice da tu stvar stoji onako kako to pise T. Lips: »Ono ob- jektivno ciiijenicno stanje koje bi vec i po sebi bilo kadro da mi se snazno nam etne, nametnuce mi se u svakom slucaju; samo, to njegovo nametanje nije podjednako nego je utoliko uspesnije ukoliko m u se ja sam intim no ne suprotstavljam . Ono ispo- ljava svoju prisilu na najsavrseniji nacin; ja sam potpuno u vlasti njegova delovanja. Ali ta prisila ne m oze se osecati kao prisila zato sto je moja spontana delatnost usmerena ka istom e cilju15.«) Stanje estetskog uzivanja i igre, kako kaze Siier, nije sam o stanje, vec je to i »nase delo«. Moglo bi se i ovako reci: postizanje one in-lusio zavisi od igraca; ili: nema igre bez igranja. Fascinacija podra- zumeva i prepustiti-se-iascin iran ju .

Odavde svakako uvidamo da je, za razliku od realno egzistentnog objekta, kod estetskog uzivanja i igre presudna s lo b o d a zauzim anja stava. Pri tom pod slobodom podrazumevamo u prvome redu onaj voljni cin kojim -objekt uzivanja prevodimo takoreci iz njegove prim am e realnost u onu sferu lebdenja, menjajuci time i svoj odnos prema njemu. Sartrova fenom enoloska ontologija govori u ovome kontek-

15. Th. Lipps, »Asthetische Einfuhlung«, u: Zietschri f t fu r Psychologie und Physiologie der Sinnesorgane, XXII, str. 422.

Fenomenologi ja kica 49

stu o slobodi kao »neantisation«.) Mi smo ti koji po- vlace svoju zainteresovanost. Paradoksalno formuli- sano: postajemo zainteresovani za svoju nezaintere- sovanost. Naravno, taj visi interes, koji potiskuje o n a j primarni odnos prema faktidki egzistentnom ob- jektu, ni sam nije lisen kvaliteta uzivanja. Samo Sto sada uzivanje postaje dijalektidko: naime, ja sada, pored iostalogf uzivam i u sam om onom lebde- cem stanju u koje sam doveo svoje primarno uzi­vanje i njegov predmet.

To stanje lebdenja moze se shvatiti i sa stano- vista opazanja objekta. Pomenimo sam o onaj davno znani izuzetan polozaj sto ga na podrucju estetsko- ga uzivaju takozvana »daljinska cula« (Fernsinne, o ovome posebno kod Plesnera16): vec zbog svoje ne- ophodne distance prema objektu opazaja, oko i uho su slobodniji od ostali'h cula. Siler to veoma lepo izrazava: nametljivu materiju preuzela su na sebe ostala cula, udaljivsi je od oka i uha. Pri percep- ciji na daljinu bitno je olaksana kontemplativna distanca i transparentnost. (Mada u Japanu postoje | i igre mirisima.) »Najvece pikanterije za stol'om, najbiranija zadovoljstva u ljubavi pruzaju coveku uzivanje ne uzdizuci ga iznad uobicajenih uzbude- nja. . . Zasto nema sim fonije za culo pipanja, mirisa » i ukusa?« (Plesner17)- I

Ali, i nezavisno od te telesne blizine predmeta opazanja, postoji u stvarima i izvestan takoreci ob- * jektivan karaktcr igre: sloboda u pojavi, kako bi se to — u jednom nimalo silerovskom smislu — moglo reci. Mislimo na objektivne opazajne kvalitete, koji

16. Plessner, Die Eaiheit der Sinne, Bonn 1923, v. po- sebno 4. deo o samostalnosti culnih sfera, str. 187 i d. ;

17. Plessner, op. cit., str. 252. ;

50 Ludvig Gic

sam om svojom strukturom idu naruku potrebi za igrom. Na to je ponajpre ukazaio Bojtendajk1’: lop- ta, klupko prede, valovi, tockovi, ljuljaSka, vrteSka, oblaoi pospeSuju iluziju vec samim svojim opazaj- nim kvalitetim a i izazivaju raspolozenje za igru. Ta* kode sve svetlucavo, sjaktavo; triler, tremolo; kod »blizinskih cula« (Nahsinne): golicanje, vrtoglavica. Ukratko: opazaji koji zahvaljujuci svom paradoks- nom nacinu pojavljivanja izmedu privida i stvamo- sti, zahvaljujuci svom oscilovanju izmedu razlidnih mogucih aspekata, draze na igru u najSirem smislu. Pod igrom u najSirem sm islu podrazumevamo upra­vo ono fundamentalno stanje svesti kada je jedno- sm isleni odnos prema objektu uzivanja doveden do slobodnog lebdenja. Cisto uzivanje pri tom se pre- vazilazi.

E ste tsk o uzivan je i uzivanje u igri moraju se otuda odvojiti od reflektovanog uzivanja kao poseb- ne m ogucnosti. Naime, kao §to sm o vec videli, po­stoji i sam ouzivan je , pri kojem subjekt cistog uzi­vanja (dakle ni onaj koji estetski uziva, ni onaj koji uziva igrajuci se) nalazi objekt uzivanja upravo u svome uzivanju. Kao Sto rekosmo, on uziva u tome Sto uziva. Posebno je vazno da se ovaj tip uzivanja ne brka sa estetskim uzivanjem. Ovde se, naime, radi o reflektovanom uzivanju sasvim specificne strukture. Nadovezujuci se na opstu jezicku praksu, razliku izmedu ova dva uzivanja mozemo definisati kao razliku izmedu es te tsk o g uzivanja i prija tnosti. Uporedena sa estetskom distancom, kod prijatnosti je distanca prema objektim a uzivanja utoliko lain^,

18. F. J. J. Buytendijk, Wesen and Sinn des Spiels, Berlin 1933.

f e n o m e n o l o g i j a k ic a 51

(’lazan' ovde nije vrednosni sud) Sto se uzivanje sa—? mo prividno transcendira: naime, kvalitet uzivanja primarnog objekta uzivanja ostaje kod samouziva- nja oduvan, bez ikakvih m odifikacija. Drtigim reci- ma, subjekt prijatnosti je sklon tom e da uzima na sebe privid slobode kao kod distanciranog estetskog uzivanja, iako de facto ostaje najvecim delom u gra- nicama svoga ne-transcendiranog objekta. Kazemo 'najvecim delom' da bismo time naznacili ono neo- biono pnozimanje izmedu uzivanja u objektu i samo- uzivanja kojim se odlikuje subjekt prijatnosti. Pri- jatnost se, jos uvek s ovu stranu vrednosnih kate- gorisanja, moze razotkriti kao necist tip uzivanja —— kvazi estetske vrste — koji se ne mora dokazi- vati nikakvim matemalickim konstrukcijama; jer u sustini mi reagujemo veoma elementarno pri su- sretu s njime, bilo da ga nalazimo kod sebe sam ih, bilo da-ga susrecemo kod drugih ljudi. Stid, nepri- jatna zbunjenost, gadenje i Nemezis komike, to su nase reakcije na njega. (Uporedimo, recimo, nasu tolerantnost prema prozdrljivim zivotinjama s od- : vratnoscu koju osecamo prema sladokusnu coveku; glad i apetit; nagon i pohota.)

Da bismo blize odredili tu 'necistotu' sladokus- nosti, moramo se pozabaviti unutrasnjom sadrzinom one necistote koja upravo i pobuduje nase podozre- nje prema sladokusnosti. To je ono osecanje!^srid|f> inQbunTenostTjcoje se javlja kao indikator kad god ; je izneverena ona sloboda distanciranja prema ob­jektu uzivanja. Zapravo je i sam slad' :sac vcc na putu ka izvesnoj slobodi: njemu ni samom nije do- voljna izolovana i nepromenljiva vezanost za ob- jekt uzivanja; ali, um esto da (estetski ili kroz igru) transcendira taj objekt, on bas ostaje u pravom

52 Ludvig Gic

sm islu pri njemu tim^ sto pocinje da uziva u svom uzivanju. On, znaci, S^ajno ostaje u sferi koju je upravo nameravao napustiti. (Slikovito receno: mljackanje ostaje mljackanje bilo da neko uziva u jelu ili u sebi dok ga jede.) Jaki osecaji, u svojoj intencionalnosti ili stacionarnosti takode nagonski, oslobodeni su od stida u vecoj meri nego sto je to slucaj s kratkotrajnim i slabasnim prohtevima. (Tako Seler veoma adekvatno govori o stidu kao barijeri koju tek zestoka strast moze probiti19.) Ona »m rznja1 prema svemu sto je ostalo na zivctinjsko- me stupnju20*, fundamentalna za Niceovo shvatanje coveka, ocituje se pre svega u tome stidu, koji feno- m enoloski veoma senzibilno, registruje ljudske slo- bodne cinove, odnosno njihov neuspeh. Samo Sto taj stid takode moze dovesti i do kvazi-slobodnih cinova, u kojima sve ostaje po starom. .

U sledecem poglavlju pokusacem o da na pri- meru kicerskoga uzivanja demonstriramo uzivanje, estetsko uzivanje i nasladu. Pri tom valja imati u vidu da mi niposto ne unosim o kic u problemsku sferu kic/um etnost, vec o kicerskom e govorimo kao o fenomenu koji jos uvek lezi u granicama sfere uzivanja. To, medutim, znaci da se ovde uopste nece raspravljati o kicu kao »pseudo-umetnosti«. Kad se, na primer, govori o 'jeftinosti’ ili ’laznosti’ kicer- skih predmeta, onda se pod tim ne podrazumeva 'jeftino' ili ’lazno’ u odnosu na um etnost, vec se, na- protiv, misli na svojstva koja su i inace stalno ve-

19. Max Scheler, up. njegovu s tudiju »t)ber Scham und Schamgefiihl« (1913), objavljenu u I tomu njegove zao- stavstine, Berlin 1933.

20. Nietzsche, Menschliches, Allzumenschliches, I, 2. glava, aforizam 40: »Das Dber-Tier«.

F c n o m e n o l o g i j a k ic a 5 3

zana za kic. (Do koje je m ere to u um etnosti druk- cije, to nas se, dakle, za prvo vrem e uopSte nece ticati.) Drugim recim a: mi ovde ne vrednujem o ne- go sam o opisujem o vrednovanja do kojih se dolazi kroz dozivljaj kica. Pri tom e, pak, vrednovanjem smatramo vec i sam onaj sm esak koji tako cesto odaje zbunjenost sladokusca. Ta »mimika duha«, kroz koju se ispoljava ona »specificna distanca« Sto »Iezi u osnovi svih ljudskih m onopola, pa ne na kraju i jezika (Plesner21), odaje sladokusca jo3 i pri njegovom zauzim anja vrednosnoga stava prema sebi samom. Dakako, taj njegov izraz je veom a am bivalen- tan: sm eskom , tom najblazom m im etickom form om , on ujedno izrazava i svoje zadovoljstvo i svoju su- verenost nad svojim zadovoljavanjem .

21. Plessner, »Das Lac!ieln«, u: Zwischen Philosophic tmd Gesellschaft, s tr. 201.

KIC I K IC E^SK O U2IVANJE

IV

K onfrontacije izm edu kicerskih predm eta i u-m e tn ic k ih dela imaju kao demonstracije ad oculos neceg po sebi ubedljivog, te otuda i preovladavaju gotovo u svoj literaturi o kicu. Ta ubedljivost, me- dutim, potice od dozivljenoga dela, odnosno od mi- saone provere same konfrontacije, a ne od datih objaSnjenja. Razume se, mi smo skloni da prihva- timo odredeno teorijsko tumacenje ukoliko nam ovakva demonstracija ad oculos deluje ubedljivo. Tako, na primer, postoji citav niz teorijski nevalja- nih hipoteza o komicnome koje su postale slavne samo zato sto su aufcori umeli da ispricaju izvanred- ne viceve: inicijalno delovanje tih primera lako se pretvara u odobravanje izlozene teorije.

Mnogo tezi zadatak uzima na sebe istrazivanje koje se u prvome redu usredsreduje na ona podruc- ja dozivljavanja za koja se obicno pretpostavlja da su sama po sebi razumljiva, iako ona to nikako nisu. Naime, ovde objekti postaju samo indirektno relevantni. S obzirom na nasu temu: kirerstvo kiier- skih predmeta donekle se izvodi i7_sa_mogJdcerskog^

. i-a 1 i fi kovanje jgdnog pred-ineta kao kica pretpostavlja odrcdena stanja svesti koja nas ovde posebno zanimaju. Fenomenololki je poucna jedna fotografija koju donosi Artur Kestler u svome nedovoljno zapazenom delu Unutrasnjost

latentiia m ogucnost stal-

56 Ludvig Gic

i spoljni izgled1. Snimak pokazuje — kako bi se na prvi pogled rekio — jedan stearinski ili voStani cvet u obliku venca, s izduzenim perlama kao listovima. Ali na£a svest uzima apsolutno .drugi pravac cim smo saznali da je u pitanju snimak jedne vodene kapi bas u trenutku kad pada na povrsinu vode; perle su zapravo samo veoma ravnomemo izvuceni i pravilno raspodeljeni mlazevi vode koja je prsnu- la. Predmet (= fotografija) ostao je isti, ali je u nama doslo do tri jasno odeljena dozivljaja: naj- pre stearinska tvorevina, zatim kap vode i najzad zbunjujuce prelivanje izmedu toga dvoga. Dalji pri­mer: kako se valja 'objektivno' postaviti prema sve- sno preteranim izrekama kao sto su ove: »Kic? Sve vecito! — Sve svakidasnje! — Sve nasilno! — To pitanje ostaje nereseno2.« Ili: »Priroda je gotovo uvek kic3.« Svojim neobuzdanim izrekama Vedekind i Fehter, po nasem misljenju s pravom, dovode u pitanje brzopletu objektivisticku analizu kica; Kest- ler nas, medutim, svojom zbunjujucom fotografijom upravo poziva da sami pokuSamo s analizom svojih dozivljaja.

Nase metodsko polaziste ne iskljucuje posma- tranje kicerskih objekata; od nas se trazi samo da izbegnemo jednostranost nacina posmatranja karak- teristicnog za objektivisticke analize. U sledecem pregledu obelezja kicerskih tvorevina mi cemo zato navesti i niz osobina kica kioje su nam poznate vec iz objektivistickih opisivanja. No mi cemo nastojati da te osobine osvetlimo sa stanovista strukture do- zivljavanja, a ne sa stanovista ustrojstva samih

1. Arthur Koestler, Inside and Outlook, New York 1949.2. Navedeno u: Michelv op. cit., str. 31.3. Navedeno u: Deschner, op. cit., str. 23.

fcnotncnologijd kica

stVari. Postoji kicersko oko kao sto postoji i 'oza- reno' oko. I ta kicerska dispozicija ne mora se zau- staviti ni pred cim. Naslada se proteze ne samo na kicerske objekte vec podjednako i na umetnost, ne sam o na dopadljivo vec i na grozno i odvratno; po­red sladunjavoga kica, kako to izvanrednjo zapaza Kurt Glazer, postoji i »kiseli kic«. Zivotni stilovi, slavovi prema svetu, tipovi poboznosti mogu takode sadrzati kicerskih osobina (blize o tome u petom poglavlju).

Vratimo se, dakle, nasoj polaznoj tacki: uzi- vanju koje jos uvek stoji izvan svake estetske kvali- fikacije7 To je" uzivanje bez primesa r^lelcslje ~ili trarT^cendiranja. tjTlpez uzivanjiT u Ijzivaniu i bez fiktivnog ili ma kakvog drugog iskljucivanja'objekta uzivanja (up. ono sto smo vec rekli o estetskom uzi- vanju i igri). Jedra, bujna, socna prisutnost-objekta uzivanjayec 'je^ciovdlj na. Otuda potTce 1 lzoIaFija celokupnog stanjaf^cistog "uzivanja'.

Ma kako nam ubedljivo delovala Gajgerova fe- nomenologija (pred-estetskog) pukog uzivanja, odva-i janje cistog uzivanja od estetskog uzivanja ipak se dovodi u sumnju kada on pise: »Uzivanje dolazi i prolazi sa objektom uzivanja; u tom smislu, najdub- lje estetsko uzivanje jeste nesto sto se uzima iz osta- loga zivota. . .4.« Upravo je bas ovde potrebna veoma precizna distinkcija: izolacija cistog uzivanja mora se jasnije odvojiti od izolacije estetskog uzivanja:;. Ne postupimo li tako, onda kicersko uzivanje ne- cemo vise nikako moci da ucinimo f^nomenoLoSki evidentnim. Takode je rizicno kada Gajger govori o esteteskom »posmatrackom uzivanju«: jer estet­sko uzivanje pri kojem se zauzima stav (dopadanje)

4. Geiger, op. oit., str. 597.

58 Ludvig Gic

nesujrinjivo je »posmatracko uzivanje«, a ne moi'bi uzivanje u mome posmatranju. Ovo poslednje na- ginje ka kicu (na svim stupnjevima, cak i kod jasno opredeljenih esteta), dok kod onog prethodnog to nije slucaj.

Ta splendid isolation* pukog uzivanja, njegova ’zainteresovanost’, biva na karakteristican nacin ra- zorena u estetskom uzivanju kao i kod igre. Ja se postavljam izvan svoga primarnog stanja uzivanja, te iz ove daljinske perspektive zauzimam stav, kako rekosmo, na jedan nov nacin, i to uz slobodu koje se takode svakoga casa mogu odreci u korist izolo- vanog uzivanja.

Grubo redeno.

tezi se~da-le, ni ka transcenaenciji pravog estetskog uzivanja,

Jniti pak ka imanenciji pukog uzivanja, vec ka ambi- Ivalentnome medustanju onoga »§to vucen njom, sto ronec sam«**, cemu bismo jos dodali: on se napola prepusta njenom povlacenju u dubine, uzi- vajuci na taj nacin takoreci jedan i po put. Naslada, cini se, pokazuje ovakvu strukturu, kao i sentimen- talnost. (Pomenuti Hanslikov apergu o diletantu koji vise uziva od znalca, pokazuje se, s obzirom na ovu tendenciju kicerskoga da se uziva jedan i po put, kao veoma dubokomislen.)

* Izraz splendid isolation (sjajna, velicanstvena izolo- vanost) upotrebljavaju Englezi da oznace izolovanost svoje tradicije i kulture na Ostrvu. — Prev.

** ».. .halb zog sie ihn, (halb sank er hin«, poznati Geteovi stihovi dz balade Ribar (ovde u prepevu B. 2ivojino- vica). — Prev.

Fenontenologijo ki6a 59

Ovim smo vec dos 1 i do najcegce karakteristike ' kic-pTotzvpdq:_ kic^j j p a §ta je to §to nas ponajpre odbija od sentimentalnbga ? Odgovor da je sentimentalnost patvoreno, neplemenito i uop- §te deminutivsko osecanje (Niceov »osecaj£ic«), kao i mnogi drugi slicni atributi, cine nam se preopStim u toj men da se mogu primenjivati i na ona psihic- ka stanja looja se nipoSto ne mogu nazvati senti- mentalnim. Ni potpuna prevaga osecanja u duSevno- me zivotu jednog coveka (osecajan covek’) nije jos ‘ uvek sentimentalnost. (Ovde se ne mozemo obazirati na to sto je rec 'sentimentalan’ imala ranije ba§ ovo

f>oslednje znacenje, kao ni na Silerovo cuveno kon- rontiranje 'naivnog' i 'sentimentalnog'; za nas je

vazno jedino onio znacenje koje danas podrazumeva- mo pod ovom reci.) Fakticki odgovarajuci sinonim za sentimentalnost bila bi stara dobra rec dirtnvust

koga rigStOTiira f covek-koji P teiM iru X iV a struktumo pokazuju jednu bitnu srodnost: on je dimut svojom dimutoScu. Osecanja, afekti, raspolozenja ne ispunjavaju ga potpuno, niti ak imaju onu »ekspanzivnu« tendenciju (Gajger) oja prevazilazi okvire njegova Ja kao subjekta toga

osecanja, vec on u njima u neku ruku refleksivno uziva. To je ona per-verzija koja se gotovo uvek moze dokazati kod kicerskoga samouzivanja. Izve- sna 'neuverljivost' i ’nepravost’ sentimentaLnosti mo- : gle bi se vec ovde pokazati (na onaj isti nacin na ' koji smo gore govorili o 'cistom’ i 'necistom’ uzi- ;j‘ vanju): spremmost da po svaku cenu budemo dimuti vodi nas in concreto Ra Tom^^da'“difljive aspekte otkrivamo i tamo gde ih uopste nema; dalje, ka tome da se ti imputirani dirljivi kvaliteti ne tek

60 Ludvig Gic

\ samo osete i nista vise (kao sto je to otprilike slu- \ caj s najprimitivnijim kicerstvom), ne, dirljivost ide

i dalje: ovde se uziva u vlastitoj dirnufcosti, koja je, \ kako rekosmo, vec sama bila indukovana. To stanje : u celini postaje krajnje 'neistinsko' time sto se sada jos i ovo samouzivanje pretvara u jednu toboze 'ob- jektivnu' dirnutost. (Dostojevski je nenadmaSno pri- kazivao kic-coveka.) Ingenioznost kicerskog oka sas- toji se u otkrivanju dirljivih aspekata, kao i u isfc<> vremenom prikrivanju svih suprotnih instancirVec odavde postaje jasno da osnovna postignuda kida leze u de-demonizovanju zivota, i to ba§ tamo gde puka ocevddnost govori suprotno: smrt, seks, rat, krivica, nevolja, rodenje, bog itd. Kjc, moglo bi se reci, uspeva da ove jasperovske »granicne situadje*

Uiudskg egzistencije preobnjima odgovarajuce numenalne groze (strepnju, strahopostovanje, bogobojazljivost, ocaj i dr.) nado- mesta lagodnom dirnutoscu,

Za nekom iscrpnijiom dokumentacijom ovde ne- mamo potrebe, tim pre sto na§e institucije i naSa industrija usmerena na masovni 'kulturni’ konzum zapravo nista drugo i ne cine nego proizvode dokaze za ovu nasu tezu. Teze bi vec bilo pronaci ono malo izuzetaka. Od srece predvidene ustavnim paragra- fom do gloriole kica put nije dalek.

Sentimentalnost, medutim, moze postupati i ob- ratno, i to tako da idile dekorise denaturizovanim znacima (amblemima, alegorijama) stravicnih gra- nicnih situacija. (Zargonom zivotnih reportaza sa filma i televizije: to su oni »otpadnici« koji treba da ozive odumirucu nasladu, ne ukidajuci pri tonfc uzivanje, sto bi se pri transcendiranju moralo do- goditi.) Takav denaturizovani demonijum sveta kiCa

fenonienologijakica^ 61

cmi isto sto i idilizacija granicnih situacij^ te ih je u pojedinim slucajevima tesko cak i raspbznavati. Bitnio je da se covek moze prepustiti, da moze uro- niti u jedno prijatno, homogeno raspolozenje. Scene smrti, na primer, olakSavaju se kao u snu i dovodes e veom a brzopleto — do izvesne neuhvatljivosti(pravac vaskrsenje); a isto tako moze i jednome autoportretistu, dok on s kioicom i paletom u ruci zadovoljno gleda nekuda preda se, viriti iza leda niuzicka (!) alegorija Smrti. No sve to nikada nece biti tako strasno da bi 'atmosfera' bila naru§ena Sokom. Izuzev ako bi taj sok mozda vodio ka sen- z a c i o n q h i o u i e . U tom slucaju sok nije nikakva smet- nja, jer concupiscentia ocidorwn (Avgustin) onoga koji zudi za senzacijama ostaje u sferi sentimental- noga i na sentimentalan nacin lako izlazi na kraj sa uzrocima senzacionalnoga soka. Lagodna radozna- lost i kicersko uzivanje povezuju se medusobno na najsrecniji nacin, pocev od moritata pa do epskog pozorista. Radi se u sustini o antropoloski istom supstratu dozivljavanja koji se aktivira kak-o na podrucju senzacionalnoga tako i na podrucju kicer- skoga (dokaz: senzaoionalisticka stampa i ilustro- vani casopisi): sklonost ka dirljivosti, koja na svoj kvazi-cstetski nacin hoce da uziva.

Ali, kako se dirljivost —. slicno Kjerkegorovom estetskom stadijumu — moze protezati na svim.ni- voima, pred njom nije zasticeno ni samo uzivanje u umetnosti. Pa ipak nam se cuvena Lipsova formula po‘ kojoj je estetsko uzivanje »objektivno sainouzi- vanje« cini veoma sumnjivom. Prinudeni smo cak da kazemo: cim uzivanje u umetnosti postaje objek- tivizovanim samouzivanjem, odmah se smanjuje di- stanca prema umetnickorne delu, a time se pove-

62 Ludvig Gic

cava opasnost da se na jednoj vi$oj razini ki£ po- mesa sa umetnoscu?Jer, kao §to smo videli, upravo je kic objektivizovano samouzivanje, odnosno to je samouzivanje pokrenuto (aktivirano) kic-objektima.

Jedna antropoloska analiza placevnoga senti- mentalca koji uziva u sebi mogla bi pruziti valjanih dokaza o kicerskom afinitetu placevnoga uopste. Pri tom bi se pokazalo da je sasvim svejedno da li cemo govoriti o objektivacijama (dakle o placevnim kicerskim produktima, o likovima i scenama) ili pak o samom placevnom dozivljavanju. 'Osecanje jedin- stva' (Einsfiihlung) ka kojem tako snazno naginje sve kicersko, cini odnos subjekt/objekt u kicersko- me stanju do te mere osmotskim da nam to dopu- sta da odavde izvedemo i neka dalja strukturna obe- lezja kica odnosno kicerskog uzivanja: pre svega njegovu venetrantnost i lepliiuost. Distancirana 'opo- rost', 'hladnoca^l- ’velicanstvenost’ umetnickih dela, uopste sve ono sto otezava pristup ka njima bilo je cesto predmetom pohvale odnosno pokude umet- nosti. Ovakvim i slicnim jezickim izrazima objekti- vizovane su same specificne strukture dozivljavanja. To bi se, medutim, moglo i ovako reci: posebni slo- bodni cinovi kojima subjekt dozivljavanja (umet- nik kao i publika) uspeva da trancendira sebe sa- ma, preduslov su za adekvatno shvatanje umetnic- koga dela. To neophodno distanciranje (cije istrazi- vanje ovde nije nas zadatak) potpuno se zanemaruje pri komotnom i lagodnom kicerskom uzivanju. (Vec ovde valja obratiti paznju na to kako je kic u maloj meri 'tehnicki uslovljen': komotnost o kojoj govo- rimo nije aljkavost. niti ie nesposobnost u tehnic;-, kome pogledu!) C^enetraifiTnost^kica valja povezati s onom specificnom usisnom snagorn same naslade,

Fenomenologija kica 63

u kojoj se subjekt i objekt meSaju do papazjanije. Xo je ona ista usisna snaga koju u zivotu pozna- jemo otprilike kao napasnost ili (bolje) pnodomost penetrantnih ljudi': dzangrizavost kavgadzija, na- metljivost onih koji su u svakom druStvu i svakoj prilici om i za pesmu (kao §to je to vec Johan, veseli sa p u n d zija ), diktatura podnapitih, koji svoje raspo- lozenje prenose na celu svoju okolinu itd. Cak i modema nihilisticka nausee, koja boketno uziva u sebi samoj, ostaje i dalje penetrantna; takav je slu- 6aj sa Hemom iz Kraja partije Semjuela Beketa: »(zevajuci i kasljucajuci). Dakle, opet sam na redu ja ... Mpze li se uopSte naci.. . (zeva).. . velicanstve- nija beda... od ove moje? . . . Verovatno. Ranije. Ali daaias? (stanka) Moj otac? (stanka) Moja majka? (stanka) M oj.. . pas? (stanka) O, mogu zamisliti da i oni pate onoliko koliko su takvi ljudi uop§te u stanju da pate. Ali, zar to zna^i da su nase patnje podjednake? Verovatno. (stanka) Ne, sve j e . . . (ze­va)... apsiolutno, (pcxnosito) sto je £ovek veci, tim je i puniji. (stanka, zatim turobno). Tim prazniji.. . Ja sam sam. (tiha muzika) Kakvi snovi! . . . Ove Sume.. .5« Pa ipak, Beketova velika um'etnost trans- cendira ovo naduveno, penetrantno stanje- vec sa- mim tim sto ga autor (sa slugom Kloom, koji je 6ovek sasvim druge vrste) pretvara u neutralnu funkoiju drame kao celine.

Odavde gledano, kicersko kao dozivljaj, odno- sno kao njegov povod ili posledica, penetrantno je zato sto nas ekspanzivm zahtev one. nasla<3j.va5ke rneSavine izinedu TJaTTTsveta (odnosnp>_|zmedu sub- jekta i objekta) ne ostavlja na miru^caklrii onda

5. Samuel Beckett, Endspiel, radiodramska verzija,1 scena.

64 Ludvig Gic

kadjse u nama javlja otpor prema njemu. Lepljivost dobro izrazava^adhererioijujednog takvog, nama stranog, a ipak u nama mioguceg kicerskog stanja: bliskost k'ozi (i telu) kod nasladivanja, njegova (ka­ko bi to medicinari rekli) simpatija sa tkivom, fu- zija sveta sa mnom (Sartr), to je, u nasem slucaju, fuzija jednog kicerskoga sveta sa mnom. Neslobo- dan da skinem sa sebe to Sto mi je strano7Ta~ ga podnosim, ili ga pak skidam zajedno sa svojom ko- zom, zdiruci je. (Da ostanemo u jezickome polju ove slike, koja, naravno, hoce da bude i vise nego samo slika6: lepljivost se ne moze sprati.) Paradoks- na svojstva kakva zapazamo kod lepljivih stvari (ni tedno, kao nemirna voda, koja se odmah sliva, niti pak cvrsto, kao umirujuce inertni solidni predmeti, s jedne strane pasivno, meko, povitljivo, popustljivo pri svakom pritisku, s druge strane, kao sto je to Sartr izvanredno lepo pokazaio u svojoj Psihoanalizi stvari, to je nesto sto me poseduje bas u trenutku kad sam poverovao da ga sam posedujem —- takva svojstva lepljivih stvari potpuno odgovaraju ustroj- stvu svesti kicerskoga. Ovde se ne radi samo o od- bojnoj reakciji kakva se javlja kod ljubitelja umet- nosti zgadenog nad kicerskim predmetom i kakva se izrazava recima: »Osecam kic kao nesto odvratno lepljivo«, vec je rec o strukturi kica koja se — da- kako afirmativno — spoznaje i kroz samo kicersko uzivanje. U lepljivome se simbolizuje jedno stanje ljudske egzistencije koje bismo mogli nazvati na- sladivackim bivstvenim iskustvom / geniissliche Sein- serfahrung/. (Sartr bi u svojoj ontologiji verovatno odredio kicersko kao modifikaciju pozude.) Vec iz

6. Jean-Paul Sartre, L’Etre et le Reant, Paris 1943, nar. str. 695 i d.

Fenomenologija kica 65

same prirode kicerskoga mioze se zapaziti ova afir- macija lepljivosti kica: gotovo lascivna nemamost, »pomucenost svesti« (Sartr) koja se otkriva u za- magljenom pogledu, sladunjava popustljivost os- mejka odobravanja. (UpK>redimo to s onim sto smo vec rekli o osmejku kao najlaksoj mimickoj formi pokreta, dostupnoj vec novorodencetu, jo§ mogucoj £ak i kod pokojnika.) Lepljivost je, dakle, vise nego metafiora, kao sto vec ni lepljivi stisak ruke niposto ne dozivljavamo samo kao odvratnu privrzenost jed- nog saplemenickog komada mesa nego kao otkrove- nje jedne lepljive celovitosti, jednoga vis-a-vis koji nas prinuduje da svet dozivljavamo ne samo nje- govim ocima vec i njegovom kozom, nj ego vim zno- javim porama.

Tu kosmicki ekspanzionistidku tendenciju lep- Ijivoga Sartr izrazava ovako: »Ce qui revient a nous alors, comme une qualite objective, est une nature neuve qui n'est ni materielle (et physique), ni psy- chique, mais qui transcende 1’oppositon du psychi- que et du physique, e»n se decouvrant a nous comme Texpression ontologique du monde tout enter, c'est- -a-dire qui s’offre comme rubrique pour classer tous les ceci du m onde... Tant que dure le contact avec le visqueux, tout se passe pour nous comme si la viscosite etait le sens du monde tout entier, c'est-&- -dire l'unique mode d'etre de l'etre-en-soi, a la fagon dont pour les primitifs du clan du lezard, tous les objets sont lezards7.« I zaista, ^ak i u najmanjoj

7. Sartre, op. cit., str. 698: »To Sto, dakle, do nas dopire kao objektivni kvalitet, to je jedna nova priroda, koja nije ni materijalna (fiziika), ni psihi£ka, a koja ipak transcendira suprotnost izmedu psihiikoga i fizi£koga na taj nacin 5'to narn se otkriva kao ontoloski izraz celoga

66 Ludvig Gic\

kid-stvari moze biti skrivena snaga koja menja sve-! kolike svetske odruose (koja lepi, zasladuje, cini ljup-’ kim, 'slatkim 'itd.), onako kao sto Fausta u maloj tamnickoj celiji obuzima osecanje »kukavnosti co- vecanstva«. (U izvesnom smislu Lili Marlen je bila snaznija od nacionalnih himni i zastava: mala 'oaza srece', poStovana od svih saboraca u jedno vreme" kada je Vagner bio zabranjen.) U tome smislu moze" se govoriti o kicu kao svetskoj sili.

To gotovo kosmicko sirenje kicerskih stanja po­staje shvatljivije kad poblize razmotrimo specificno • kicerska raspolozenja. (Ona »slobodna« raspolozenja i »stanja«8 u umetnosti koja je Siler tako suptilno analizirao, a koja su zapravo izvor one — tako razlicito i oprecno shvatane! — »vedrine« umetnosti, nece ovde biti nasa tema.) Bez obzira da li je rec o kicu ili ne, raspolozenja su, po Hajdegeru, uvek sve- obuhvatni nacini nasega bivstvovanja-u-svetu, nacini koji odreduju boju, ton i atmosferu ljudskoga Ja i sveta. Zato ovde valja poblize razmotriti vec uocenu predominaciju raspolozenja u kicu, odnosno njegovom uzivanju. I samo prividno preciznije od- redbe da se ovde radi o 'nepravim’, 'neistinskim' raspolozenjima, ne mogu zadovoljiti ukoliko prihva- timo Hajdegerovo fenomenolosko ubedenje da su raspolozenja uvek ambivalentna, Sto ce reci da ona

sveta, tj. Sto nam se nudi kao jedna rubrika za klasifi- kovanje sveg postojeceg... Dokle god traje na§ dodir sa lepljivim, za nas se sve odvija tako kao da je lepljivost smisao celog sveta, tj. kao da je ona jedini naiin posto- janja bida po sebi, kao sto su za urodenika iz plemena gu§tera sve stvari gu§teri.« '

8. Siler u eseju O tragidkoj umetnosti kao i u Pis- mima o estetskom vaspitanju doveka, narocito pismo 15, 18 i d.; up. i Prolog iz ValenStajna. '■

F en o m en o lo g ija kica 67

uvek istovremeno i rasvetljuju i zamracuju: »jedno 'puko raspolozenje' razotkriva na izvomiji nacin ljudsko bivstvovanje, ali ga isto tako i prikriva pot- puni je od svakog ne-zapazanja«9.

Hoce li onda biti da raspolozenja vec sama po sebi sadrze neceg sumnjivog?

U istoriji duha raspolozenja su tek veoma kas- no bila ozbiljno shvacena od strane filozofa, buduci da se rajihov rasvetljavajuci karakter cinio manje vainim od njihovih zamracujucih tendencija. Nisu li raspolozenja najnestakiija (cud), najneuracunlji- vija (kapric), najneuhvatljivija (neko se oseca pro- sto »tako«) osecajna stanja? Ma kako da je raspo- lozena dusa snazno nosena fluidam raspolozenja, ma kako ona dozivljava sebe i svet u istom tona- litetu boja kao jednu celinu10, to stanje je u sivilu dosade neprekidno ugrozeno izvesnim protiv-raspo- lozenjem, narusavanjem, pa cak i kvarenjem raspo- lo^enja, tako da se raspolozenju prepustamo s odre- denim nepoverenjem i ogradivanjem, dakle s izves­nim (viSe ili manje izrazenim i svesnim) osecanjem rizika. Ma kako da smo, dakle, stalno nekako raspo- lozeni — raspolozenja nas ne samo nose, ona su istovremeno i kocnica koja ogranidava nas i na§ svet; narodito ’cista' i zasicena' raspolozenja mogu nas — dak i nasuprot svom oduhovljenju — i skoro opterecivati, otkrivajuci nam »tegobnost bitisanja« (Hajdeger). Svojom 'objektivnom' indifirentnoldii

9. Martin Heidegger, Sein und Zeit, 6: izd., Tubingen 1969, str. 136.

10. Otto Eriedrich Bollnow, Das Wesen der Stimmun- gen, Frankfurt/M 1942. —. Up. i Philipp Lersch, Der Aufbau 4es Charakters, 1938, nar. str. 43 i d. o strepnji i raspo- lozenjima.

68 Ludvig Gic

prema raspolozenju, teoreticari 1? prakticari, duboko nepoverljivi prema 'subjektivnoj' obojenosti raspo- lozenja, nastoje da uhvate njegovu postojanu i traj- nu stvarnost. (Mi se ovde necemo pitati da li se tako nesto m oie postici, ili je sve ovo samo puka apsolutizacija neraspolozenosti ili zlovolje, kako je to svojevremeno pretpostavljao Nice11.) U svakom slucaju, mi, kao oni koji zele i spoznaju, nismo tek samo raspolozeni vec smo spremni i da se borimo protiv stega svake neraspolozenosti.

Ali, u nasem kontekstu vazmja je jedna druga skepsa prema raspolozenjima: skepsa zbog njihovog samovoljnog produkovanja.

Za pocetak je, naravno, od vaznosti Hajdegerov stav: »Raspolozenje obuzima. Ono ne dolazi ni 'spo- lja', ni 'iznutra', vec kao nacin postojanja-u-svetu iz- rasta iz samoga sveta12.« Mi smo dosad razmotrili sve rezerve prema raspolozenju koje su se na ovo- me nivou mogle zapaziti. Sada, medutim, postaje relevantan jos i jedan dalji faktor: raspolozenja ne samo da nas obuzimaju, vec se ona mogu i stvarati slobodnom voljom. To znaci ni manje ni vise nego da se jedno tako totalno i sveobuhvatno stanje ko­je, kao Sto je to slucaj sa raspolozenjem, u potpuno- sti odreduje moje dozivljavanje i moj svet, moze ad libitum fabrikovati na unutamjem planu (droge, tamjan, hasis, meskalin, alkohol i si.). Nije, znaci, re5 samo o fatalnoj obuzetosti, izrastanju iz posto­janja-u-svetu vec o stimulansima kojima moze da se manipuliSe, koji se u tu svrhu prave i za novae pro- daju, odnosno o narkoticima. Taj ontolaski skandal

11. Up. Heidegger, op. cit., str. 136 i d.12. Ibid., str. 136.

f e n o m e n o lo g i ja kica 69

podjednako zapanjuje decu nevi£nu kulturi i velike s k e p t ik e u umetnosti (od Platona do Tolstoja). Ve- cina se na to, medutim, svikla; vaspitanje i obrazo- vanje, posebno oino estetsko, sistematski nas navi- kavaju na indukovana raspolozenja.

Tumacenje Coveka kao nekoga ko potiskuje na- gone (Frojd, Seler i drugi), sa antropoloSkog stano- viSta izuzetno znacajno, lako bi se moglo dopuniti konstatacijom da covek potiskuje i raspolozenja. Medutim, dijalektika,sto odlikuje sve cinove slobo- de govori da je suverenost sposobnosti potiskivanja samo jedna strana. U antropoloskom pogledu pod­jednako j e relevantna i druga: £ovek koji potiskuje nagone u stanju je da ad libitum stvara surogate i da se njima sluzi. Aperitivima se, na primer, vesta£- ki proizvodi osecanje gladi, afnxlizijackim stimulan- sima seksualno uzbudenje i tome siicno. Slobodi —— ovu rec cemo za sada shvatiti potpuno nemeta- fizidki — pripada, znaci, ne samo sposobnost za as- kezu vec i pohota. Ova druga nosi veliki teret odgo- vomosti buduci da predstavlja dragovoljno skliznu- ce-u-neslobodu (»prepustiti se«). Pritom se uziva —— kao Sto smo to konstatovali kada je bilo re£i o nasladi — u prividu slobode.

Po analogiji sa surogatima nagona mogu se shvatiti i indukovana raspolozenja. Osnovni zadatak kica je da proizvodi raspolozenja. Veoma je karak- teristicno da kic tako cesto postaje oblast duSevnog razgaljivanja upravo onih ljudi koji su u normalnim prilikama trezveni potiskivaci nagona (»Svu nedelju radi, praznikom se slad i...«), odnosno ljudi kojima »nepomucena ravnodusnost i zlovolja svakodnevnih briga« (Hajdeger13) predstavljaju i pored svega naj-

13. Ibid., str. 134.

70 Ludvig Gic

pouzdaniji habitus postojanja. U ovom slucaju pre- davanje raspolozenjima je daleko od toga da bude obuzetost ili nepredvidljivo izrastanje iz postojanja- -u-svetu. Ma koliko da fascinacija (Sartrovom ter- minologijom jos bolje: slepljenost sa) kicerskim ra­spolozenjima moze spolja da deluje kao potpuni preobrazaj odnosa Ja-svet (uporedi bioskopsku pu- bliku nakon uzivanja u nekom nemackom patriot- skom filmu), moguce je ipak utvrditi specificne gra- nice indukovanog kicerskog uzivanja u raspolozenju. Ovde je raspolozenje samo prividno onaj pravi »kos- mopatski odnos« (Kajzerling14), dok je posredi za- pravo sladostrasce raspolozenja. Drugim recima: in- dukovano raspolozenje raznezeno se sladi kao atmo- sfera samouzivanja. ZgusnutoSdu nase formule na- stojali smo da izrazimo ono zamrseno preplitanje dozivljajnih struktura, osobeno za kicersko stanje. Prava raspolozenja, dakle ona koja doista 'obuzi- maju’, po strukturi su daleko jasnija, premda i ona mogu, naravno, da se — sekundamo — izopace u kiderska raspolozenja. Po analogijd sa distim uziva- njem, prava raspolozenja bi bila lisena ,refleksnih> osecania: naprosto sam nekako raspolozen i mstavi§e od toga, to raspolozenje me potpuno ispunja-va i, dok me drzi, na najpaualSnijd nadin odreduje citavo moje dozivljavanje. Sa kicerskim raspoioze- njem stvari stoje drugaiije: ved indukovano sa iz- vesnom namerom ono se, dok joS traje, rekli bismo gotovo isisava. v

Medutim, to jos nije sve: raspolozenja koja se u kicerskom traze, odnosno nalaze, nastaju iz druge ruke, to su ved doterana, umanjena, dakle deminu-

t 14. Izraz kojim se sluzio grof Herman Kajzerling na primer u Sudamerikanischen Meditationen, 1932.

Fenomenologija kica 71

tivna raspolozenja. Da u tome nema nicega cadnog uvidecemo ako uzmemo u obzir da kicersko raspo- lozenje onome koji u njemu uziva treba da ide na- ruku kao atmosfera Sto mu je u najvecem stepenu primerema. Stoga u takvim raspolozenjima dominira momenat privatnog, intimnog, izolovanog, koji uce- stvuje vec i u nastanku cistog uzivanja. Privatna, rekli bismo mikrokosmidka perspektiva zakutka (sreca u budzaku) kadra je da preobrazi cak i ono kosmidki-prostrano (more, pustanju, planinske gre- bene, nebeski svod, hor, veliki orkestar, hucanje mora i oglasavanje proleca, zvuke prirode sto od- zvanjaju). To moze da se postigne posredstvom ne- kog kiderskog detalja: ved sama red nebeska satra u stanju je da stvoii cudo u preobracanju kosmic- kog u nesto blisko i ljupko, Sto pogoduje domacem raspolozenju. ’

Egzoticnost kica ne bi, medutim, smela da za- vara, premda sa njom stvari uglavnom stoje druga- dije nego sa pomenutim granidnim situacijama i nji- hovim preobracanjem u kicersku idilu. Prividno ko- smicko obelezje, prisutno u egzoticnom, samo je po- vrSdnsko: ono Sto je strano se ili idilicno. pripaja domadim raspolozenjima (jug, ostrva, planine) ili se sentimentalnim nitima ceznje, Sto ih ispreda usa- mljeno srce, tesno vezuje za domace ognjiSte, Suma- revu kudicu, nevestu, seosku crkvicu i si., tako da raspolozenje ne moze da se razmahne odvec daleko. Sve Sto je udaljeno, strano i prostrano dobro je doSlo kao milje kidu, jer bez mora nema ni ostrva a bez pustinjfc oaze. To je emocionalna logika kider- skog srca, koje se ni piokoju cenu ne moze liSiti egzo- tike, pa makar to samo bila neka italijanska red.

72 Ltidvig Gic

Religiozni kic15 predstavlja pravu riznicu kige- nioznosti, koju kic pokazuje kada onome sto je u najvecoj rneii transendentno — bog, svetac — ume- sto sa numenalnom bojazljivoscu (R. Oto) pristupa sa prisljamcivackom sentimentalnoscu. Bog, neko ko je potpuno s druge strane, postaje »dragi bog«, »slatki i rodeni boga« a andeli (»svaki andeo je strasan« rekao je Rilke), koji u Novom zavetu kao izaslaniici boga susrecu coveka gotovo stereotipno, sa onim uteSnim »Ne bojte se«, bivaju ljupkim her- mafroditima ili cak amore tima i krilatim decaci- cima. (I likovna umetnost i§la je ovoj tendenciji od- vec cesto naruku).

Postoji, medutim, i egzoticnost vremena a ne samo prostora. Posebno je secanje, sa njegovom ho- mogenizujucom izmaglicom, dusu dalo za indukova- na raspolozenja. (»Bio jednom jedan...«, «Lepo be§e ono doba«, »Bajka iz prastarih vremena« i si.). Gete je izvrsno okarakterisao povezanost romanticnih ra­spolozenja i proslosti: »Takozvana romanticnost ne kog predela je mimo osecanje uzvisenosti pod for- mom proslosti, ili, sto isto znaci, osecanje usamlje- nosti, odsutnosti, izdvojenosti.« Nasuprot uzurbanoj, kratkovekoj sadasnjosti, koja retko pruza mir po- treban za pustanje korena u nekoj atmosferi, do- zivljajni oblik proslosti (proslosti shvacene kao ne- ometano prepustanje onome nekad-bese) poseduje vec auru ili patinu, koje se mogu nazvati vremen- skim panoramskim raspolozenjem.

Valja sada ustanoviti na koji se nacin kic sluzi ovom »fiorrnom proslosti«, shvacenom kao »usamlje-. nost, odsutnost, izdvojenost«.

15. Brojni primeri mogu se nadi kod Egentera, op. cit.

Fenomenologija kica 73

Maslddivackoj potrebi za raspolozenjem doziv- Ijajna aura proslosti izlazi visestruko u susret: pred- xneti ozdvljeni secanjem ukazuju se fiksiranim, kon- denzovanim u slike, film dozivljaja se ne odvija vec relativno nepomicna scena dobija prevagu koju u svakodnevnom zivotu retko poseduje. Blisko je pa- meti da usisna snaga vremenosti, sto sve sadasnje istom preobraca u proslo (nase dozivljavanje sadas- njeg je groznicavo prevodenje u proslost, im-perfec- tum), ne ide u prilog onom nunc stans raspolozenja. Jedinim potezom, medutim, citavo nase dozivljajno stanje se menja kada proslost prevedemo u sadas- njost, odnosno dim podnemo da se secamo. Matica vremenosti se time zaustalja, covek 'boravi' u 'car- stvu proslosti', ukazuju se ostrva dozivljaja obavi- jena specificnom aurom raspolozenja: uzivanje mo- ze da pocne. Preko budnog oka navlaci se koprena; zlovolja, briga i strah odstupaju korak po korak pred skrovitoscu onoga sto nekad bese. Takvo se- canjem zasideno raspolozenje ne mora ni u kom slu­caju da samo po sebi bude kicersko; kao tranzitor- na faza ono se javlja i u susretima sa umetnickim delom »Radost secainja« (Frojd, K. Gros16) ima dak svoje mesto u teorijskom cinu prepoznavnaja. U do- menu kicerskog desava se, medutim, neSto drugo: aura proslosti ne sme ni po koju cenu da bude sa­mo tranzitorni oblik dozivljavanja, ona postaje sa- ma sebi ciljem, u njoj se kao takvoj uziva i to sa svim simptomima naslade. Uspostavlja se stanje koje smo vec sreli kod pomucene, lepljive svesti osobene za sentimentalno. Sanjalacka ugnjezdanost,

16. Up. Sigmund Freud, Der Witz, drugo izdanje 1912, Str. 103 i d. kao i Groos, Die Spiete des Menschen, 1899, str. 153. .

74 Ludvig Gic

dovoljna sama sebi, karakteriSe ovo ustrojstvo duse. Minimalnim ulogom iskljucen iz struje vremena (na- ime pukim okretanjem proslosti, posredstvom se- canja), kiclija se usamljen, odsutan, izdvojen pre- pu§ta panoramskom raspolozenju onoga sto nekad bese. Preosetljiv na sve Sto remeti njegovu imanen- ciju (kao udesnik u igri na onoga koji igru kvari, vidi Dodatak), uljuljkuje se on u splendid isolation jednog proslog sveta, uveravajuci se u njegovo pri- sustvo preko detalja vestacki stvorenih da osnaze zeljeno raspolozenje, detalja sto nagomilani, neizbez- nosdu svoje simbolike, poput bastenskih patuljaka cuvaju prebivaliste uspomana od prodora stvamo- sti, a posebno od vremenosti, nepiijateljski nastro- jene protiv raspolozenja. Jedinstvo kicerskog uziva­nja i produkovanja kica ovde je posebno evidentno. Ve£ i samo kicersko raspolozenje sanjalackog prizi- vanja 'tempi passati’ vid je produkovanja kica.

Upravo ovo nagomilavanje simbola, alegorija, metafora i si. odaje izvesnu nesigurnost kiclije, jer su sve to zapravo mere bezbednosti koje preduzima uzivanje, zabrinuto za svoju trosnost. Kiclija sluti da u njegovom stanju ima necega neistinitog. Pre­osetljiv i nesiguran, on se odaje bas tim svojim s puno ljubavi odabranim, mada u sustini nepo- trebnim, detaljem kao i jednim pretezno tehnickim trikom, kojim cemo se ovde ne§to vise pozabavitd. Red je o odvec samovoljniom gomilanju sinestezija. Ali, da bi se tehnika kica mogla shvatiti kao prete- rivanje sa principom sinestezije potrebno je, pre svega, uociti povezanost raspolozenja i sinestezija.

Mada danas postoje vrsni i temeljni radovi ka­ko o raspolozenjima tako i o sinestezijama, jedva da se, na zalost, prekoraduje puki nagoveStaj o njiho-

Fenomenologija kica 75

voj povezanosLi, na koju upravo ukazuje analiza kica. Industrija za proizvodnju kica zivi, medutim, u praksi odavno od toga saznanja.

Hajdegerovo ucenje o informativnom karakteru raspolozenja, koje je ostavilo brojne posledice, mo- ze da se shvati i manje principijelno, iako, doduse, jednostranije, blize antropoloSkom smislu. Mislimo pritom na icxnu krajnje zanimljivu cinjenicu da se kod raspolozenog coveka »jedinstvo cula« (Plesner17), u veooj meri aktivira nego u stanju neraspolozenja, dosade, zlovolje itd. Moglo bi se reci da raspoloze­nja stvaraju poprecne veze medu pojedinim culnim domenima, cineci ih. prozracnim. (Osim termina si- nestezdja literatura iz ove oblasti koristi i sinonime »akordance«, »intermodularni culni kvaliteti«, »ele- mentame slidnosti« i mnoge slicne.) Raspolozenja, znaci, stvaraju predispozicije za uodavanje sineste- zija. Stvaralacku ulogu raspolozenja, koju posebno istice Bolno18, skloni smo da vidimo pre svega u ci- njenici da raspolozen dovek biva, da tako kazemo, 'disponiran' time sto preseca pojedinacna culna pod- rucja. Sa stanoviSta etimologije: dispositio animi (grcbi: dia/thesis tes psyches) je estezdoloSki posma- trano manje ili vise potpuno strukturalno usaglasa- vanje razliditih 6ulnih sfera. Kao primer mogli bismo da uzmemo izjavu gospode savetnikovice Gete (o Be- tini Brentano): »Tvoje odi su, devojko, smede kao zvuk cela.« Ili, recimo, sinestezija Huga Volfa: Es-dur kao crvenkasto mrka boja, koju srecemo u pesmi V setnji (». . . a po ulicama polegao crveni zrak sunca na izmaku«)19. Mogucni su, medutim, i druga-

17. Plessner, Die Einheit der Sinne.18. Bollnow, op. cit.19. Up. i Revesova tonalno-psiholoska istraiivanja.

76 Ludvig Gic

ciji spregovi, na primer akustidno-taktilni, kao sto su golicanje, zvonjeenje, triler itd. Triler se, inace, opticki veoma uspeSno vezuje sa treperenjem i svet- lucanjem (valja obratiti paznju i na sinesteziju na fonetskom planu ovih reoi). kod E. R. JenSa srece se i psiholoski tip »sinesteticara« (»S-tip«). U stanju raspolozenja (posebno onih zasicenih) podstaknuti smo, dakle, na sinestezije a kao rezultat se javlja homogenizacija naseg dozivljavanja. Predmeti opa- zanja, koji su u sivilu svakodnevice neprozimi (he- terogeni), postaju prozracnim. Pesnicki jezik analo- gija neiscrpna je rizndca sinestezija. Setimo se samo raspolozenja koje opisuje Nice u Tako je govorio Zaratrustra®: »Jer ovde si u domu svome i zavica- j u . .. Ovde sve stvari prilaze umiljavajuci se tvom govoru i laskajuci ti: jer one bi da jasu na tvojim ledima. Svako poredenje odvesce te ovde ka svakoj istin i...« U takvim raspolozenjima cini se da nas homogendzovani svet, opticki govoreci, postaje pro- ziran, a akusticki — dobija rezonancu, odjek. (Upo- redi sa ovim Niceove reci o inspiraciji, koje smo na­vel! u petom poglavlju21.) Pojava da raspolozenom coveku stvari »govore« mogla bi se, znaci, vec i psi­holoski objasniti kao spremnost za sinestezije svih vrsta i bez pozivanja na stvaralacku ulogu raspolo­zenja (naime na daleko kompleksnije sadrzaje).

Ma koliko da je podrucje antropolosko-psiholo- skih spregova raspolozenja i sinestezija zanimljivo samo po sebi, za nas kontekst je vaznije sviojevoljno podesavanje sinestezija radi postizanja raspolozenja. Jer, zapravo, nisu samo raspolozenja svojevrsne dis-

20. Nietzsche, Also sprach Zarathustra, izdanje Kro­ner, str. 203.

21. Up. Giesz, Nietzsche, str. 68—87, 132 i d.

Fenomenologija ki&a 77

pozidje za sinesteticke dozivljaje, vec se mo:: ' reci i obmuto, da posredstvom sinestezija dospevamo u specifidna raspolozenja, koja opet, sa svoje strane, pogoduju sinestetickim dozivljajima. Najkonsek- vemtoija realizacija ovog prinoipa bilo bi ono to- talno umetnicko delo koje je lebdelo pred ocima Riharda Vagnera; sinestetidko saglasje reci, slike, tona, prizora, dakle pantomima u najSirem smislu reci, dovodi do krajnje intenzivne fascinacije raspo­lozenjem. Snazna raspolozenja mogu se posebno us- peSno indukovati posredstvom akustickog plana do- zivljavanja, na sta vec upucuje i sama rec raspolo­zenje (nem. Stimmung). Na tome se temelji i poseb­no mesto koje muzika ima u Sopenhauerovoj este- tici kao i Kantove zalbe na racun urbanosti muzike22. Uho, to »culo noci« i straha (Nice), koje je u mno- gom fK)gledu arhaidnije od »cula vida §to se budno vezuje za predmetni svet« (Adorno23), pruza nam vec i u svetu buke i jezickih saopStenja (uzvik, govor) snaznije i licnije poruke o okolini od oka, koje obu- hvata stvari sa distance, lak§e se okrece od onoga Sto mu smeta, neprimetnije moze da motri i mnogo tome slicnog. Tako i struktuirano zvukovno polje, za irazliku od sveta buke i Sumova (u kome, kao sto je rekao Rilke, »sluh ne moze da ostane nepovre-

22. Kant, Kritik der Urteilskraft. Izdanje A ne sadrzi mesto o penetrantnosti muzike kao ni fusnotu uz § 53: »Oni koji su preporuiivali da se radi vezbanja molitvi po kuci pevaju i duhovne pesme nisu vodili rafiuna o tome da su takvim galamdzijskim molitvama (Sto upravo time obic- no postaju farisejske) natovarili publici veliku bedu na vrat, buduci da su susedstvo prisilili da ili ucestvuju u pevanju ili da digne ruke od svakog misaonog rada.«

23. Theodor W. Adorno, ^Prolog rum Femsehen«, u Rundfunk und Femsehen 1953, sv. 2, str. 5.

78 Ludvig Gic

<3en«), poseduje draz Sto neposrednije priia od op­ticki uskladenog poretka (homogenost odnosno har- monija boja i valera). Muzicko ustrojstvo zvukovnog polja koje nas okruzuje, pa cak i ravnomemi su- movi (pljuskanje vode, zuborenje, zujanje i si.) ili pak sama tiSina dovode posredstvom akusticnog plana do izuzetnih stanja, Sto sa poviSenom sprem- noScu prelaze i na ostale culne sfere, ustrojavajuci ih po analogiji i 'zapazajuci' (u Klageovom smislu) u njima 'obMja' srodne vrste (u smislu psihologije oblicja). Sveobuhvatno sinestetidko dejstvo muzike zna se i koristi od pamtiveka. Koliko je nama poz- nato, najkonsekventniji, buduci u sinestetickom po- gledu najdomiSljeniji, pokusaj u tom pravcu nadi- nio je Volt Dizni u svom eksperimentalnom filmu Fantazija*4. Rec je o sinestetickoj interpretaciji raz- licitih muzickih dela: Bahove Tokate i fuge D-mol, PonSiljeove Igre casova iz Dokonde, jednom stavu iz Betovenove Pastoralne simfonije, Noci na golom bregu od Musorskog, Dikaovom Carobnjakovom uceniku itd. Diznijev eksperiment temelji se na krajnje egzaktnom uskladivanju zvuka, boje, crte- za, redi i si., pri cemu sinestetidka Sema celine (ex­posure sheet) sinoptidki dodeljuje svakoj pojedinac- noj slici, koja traje 24 sekundi, razlidite sinestetidke analogone. Brojni saradnici pojedinih odeljenja (ac- tian, dialogue, effects, music, animation, extras, ca- J

mera) izvodili su detalje iz svoje oblasti a dalju koordinaciju vrSili su story-department, music-room, color model-department) initegracija boja pojedinih figura u celokupno obojenje scene) da bi se kao

24. R. D. Field, The Art of Walt Disney, New Y< k 1942, posebno str. 97 i d.

Fenomenologija kica 79

krajnji cilj postigla zeljena atmosfera, Sto je bio posebno zadatak background men-a.

Tehnicka strana ovog dakako najekstremnijeg pokuSaja usmerenog ka ostvarenju totalnog umet­nickog dela zasluzuje paznju, buduci da se posle umetnickog promasaja jednog tako hvale vred- nog — i krajnje skupog — eksperimenta tesko moze racunati na ponavljanje slicnog poduhvata. Ritam, vrsta zvuka (Betovenova pastorala u F-duru odgo- varala je, naravno, zelenoj boji), kretnje, tekst, rez slike itd. bili su tako precizno medusobno podeseni da je gledalac-slusalac time jednostavno morao da bude u potpunosti fasciniran. Dogodilo se, medutim, da su se i ljudi sa najprimitvnijim ukusom i naj- vecom potrebom za kicem okrenuli od ovog monu- mentalnog kica: rezultat sveg onog minucioznog ra­da na sinestetickom usaglasavanju delovao je go- tovo mucno sladunjavo, lepljivo, odvratno naparfi- misano. Mogli bismo to i ovako da formulisemo: Diznijeve sinestezije daleko su prekoracile podnos- ljivu granicu.

Navedena digresija predocava da postoji izve- sna prezasicenost sinestezijama koju kic prenebre- gava. Nezadovoljstvo sto ga kic pobuduje moze se, dakle, objasniti vec na ovoj elementamo-estetickoj ravni i bez uzdizanja na plan umetnickog vrednova- nja. Valja se stoga poblize pozabaviti sklonoScu ka pretrpavanju, koja se kicu s pravom cesto pripisuje. Pretrpanost stvarima javlja se mahom na slikama diletanata, koje umeju da u umetnidkom pogledu budu i privlacne, a o Brojgelu Starijem da i ne go- vorimo. Izgleda nam, medutim, da je od pretrpano- sti raznim predmetima daleko znacajnija navedena prezasicenost sinestezijama, od koje nisu zaStidena

80 Ludvig Gic

hi prava umetnicka dela. (»Lepa« Mocartova muzika izvodi se 'prigodnim povodom’ uz svetlost sveca i odgovarajucu svetnu dekoraciju.) Primitivnu potrebu za uzivanjem (vidi trece poglavlje) prati nezasitost te se izobilje, trajanje i neometenost uzivanja povi- savaju do maksimuma. Buduci da u kicu nije vise rec o cistom uzivanju vec o (nasladivackom uziva- nju uzivanja, onaj koji na taj nacin uziva ne biva potpuno obuzet imanencijom cistog uzivanja, vec i sam dodaje nesto pride: nije dovoljno da samo oko pije sve Sto mu se daje, i uho trazi nasladu kao i sva druga telesna cula, koja treba da ucestvuju u tom slavlju 'svakim delicem' (uzivati svim porama, uroniti u uzivanje, kusati ga, rastapati na jeziku, posrkati kao slag itd.). Takvoj potrebi odgovara- ju — razume se, samo do izvesnog stepena — sine­stezije koje uvecavaju raspolozenje. Uz njihovu po- moc kic treba da dosegne najvecu mogucu gustinu. Otuda i svi oni bezbrojni predmetni dodaci, a po­sebno takvi koji sa svoje strane takode reprezentuju svet naslade. Kic ne prikazuje, naime, samo pri- mamljive objekte nego, znatno vise, objekte koji su i sami zaronjjeni u nasladu. Primer bi bio lascivno is- pruzena Magdalena pokajnica, sto u bogougodnoj skrusenosti uziva u svom pokajanju, ili pak privlac- na devojka koja nad pismom o raskidu sladi svoju muku dok nas par golubova, gurkajuci se kljunova- ma, uverava: ovde se uziva. Slagerima ne moze da promakne ni jedan zvuk prirode koji bi mogao da posvedoci o kosmickoj ugodnosti: pesma ptica, zvuk zvona, alpski rog, odjek kao emocionalno stakleno zvono i sve tome sliono do zamrSenja citave ove ' carolije kakvo predstavlja u danasnje vreme mode- ran zvucni efekat nalik Stucanju.

Fenomenologija ki£a

i

81

Gadenje (vrsta psiholoskog protesta kao izraza slobode), izazvano prezasicenoscu, javlja se individu- alno, kako u pogledu trenutka tako i u pogledu in- tenziteta. Cinjenica da je sloboda u ovom lepljivom sanjarenju, nasladivackom gustiranju raspolozenja svedena na nizak nivo ponajpre se moze ustanoviti na osnovu mlitave pasivnosti kicerskog. Dosledno naSem pristupu ovom stanju, pasivnost kicerskog dozivljavanja (koja je bitno strukturalno obelezje uzivanja) valja posmatrati u vezi sa pasivnoscu ki­cerskog predmeta. Objekti kica odlikuju se, naime, podatnom dostupnoscu (moglo bi se cak govoriti o efektu- »ulovi me«): apelujuci na prihvatanje oni se.nude nasladivackom konzumiranju. Za razliku od 'opore', 'hladne', 'nepristupacne' umetnosti razblud- nost, egzibicionizam kica ocituje se vec u mjegovom fenomenoloskom karakteru izlazenja u susret, a ne tek na tematskom planu, naime na planu 'iskaza'. (I objekti igre sadrze izvestan apel, ali oni, kao sto smo vec videli, apeluju na aktivnost kojom se upu- stamo u igru s njima, spontano i sa distanciranom svescu o igri.) U kicerskom, medutim, nema ni spon- tanosti ni distance, buduci da one ne odgovaraju strukturi uzivanja. U kicerskim figurinama za vitri- ne, na primer, karakter igre je samo povrsinski as- pekt, dok kicerske sal jive razglednice kao i oni sa- moironidni slageri (sto se narocito cesto cuju u SAD) predstavljaju vec zametak prevazilazenja kica, self-consciousness kicerskog, te su stoga granicni fenomeni. ,

Vecina analiticara kida gotovo se iskljuoivo bavi- la pseudo-trancendendjama kicerskog, birajuci naj- udobniji put moraine konfrontacije kica i umetno­sti, na racun mnogo elementarnijih fenomena sa

82 Ludvig Gic

ovog pxodrucja. ^apostavljena je, recimo, sklonost kica ka (neautenticnom) alibiju slobode. Prividno aktivnim usmerenjem ka vrednostima, idealima, ko­je bi vec samo po sebi moralo da rezultira razara- njem svekolike imanencije uzivanja kao cinom slo­bode, kid se, nedovoljno pouzdan u sebe, u stvari opravdava; on glumi (transendirajuce) cinove slo­bode, predstavlja se plemenitim, skrusenim, patriot- skim, toboze zastupa istinu, lepotu i izvisenost, ali sve to cini na kicerski nacin, sto znaci da se ideal izopacuje u svoju suprotnost, naime sracunato po­staje predmetom naslade. Takvom kicerskom proce- su amalgamizacije 'cista ljubav' nudi se gotovo po logici stvari: zastiruci veo daleko je, medutim, od toga da ono §to budi pozudu (a sto je mahom ukra- seno i atributima nesrece ali i vemosti) potisne u platonsku daljinu, vec prvenstveno ima funkciju za- vodljivog rublja. Uloga ovog vela moze da se pri- piSe i zastavi ili prizoru ratnika na umoru, koga vida sestra Sto uz sve zrtvovanje deluje veoma sek- sepilno. Odlucujuce je, pritom, da naslada ne bude uskracena a da transcendirajuci prirepak deluje kao aperitiv i obavi dvojaku funkciju, odnosno da isto- vremeno posluzi i kao 'barjak ideala’ i kao dijeta uzivanja, .

Vecina uobidajenih prigovora Sto se cuju na radun kiCa, naime da je 'jeftin', ’neistinit', 'bestidan', 'krivotvoren« itd. moze se objasniti upravo navede- nim manevrom. 'leftmost' kica vezuje se u Etimo- loskom recniku Klugea i Gecea za ekonomski plan: »Za umetnika je kicerska ona slika koja odgovara ukusu najSire publike i predstavlja robu sa dobrom ' prodom.« Medutim, 'jeftiuost' je prvenstveno u 'jef- tinom' stanju dozivljavanja, buduci da je duSevno

Fenotnenologija kida 83

u la g a n je neprimereno malo. (Kjerkegor: »U duhov- nim stvarima cena je kupovina25.*) Neprimerenost to b o z n j ih vrednosti i stvamog uzivanja daje nam prevashodno za pravo da govorimo o jeftinosti kica (u petom poglavlju bavicemo se iscrpnije neauten- ticnoScu kiderskog doveka.) Ovde nije potreban ni- kakav dublji filozofski pojam slobode da bi se ras- tumadila jeftinost kicerskog. Principijelnom nepri- merenoScu moze se objasniti i sam 'jeftin ukus': njegova je jeftinost, naime, u podudaranju sa jef- tinim uzivanjem u (po sebi 'skupim') idealima i vrednostima. U tom smislu i »rasprodaja ideala«, o kojoj govori vec Nide kao o obelezju veka (»vasar« vrednosti, »1001 cilj«), predstavlja zapravo kultumo- -antropoloSku pretpostavku za nastanak 'jeftinog' kica. (Broh je ovu ideju gotovo apsolutizovao, up, peto poglavlje.) Samo, ni uiivanje u umetnosti ne mora automatski da bude umetnicko uzivanje: trans- cendiranje van granica dulne datosti umetnickog de­la, za koje je potrebna sloboda, nije samo po sebi dato, Sto znadi da moze i da izostane. 2an Zene je lepo rekao da je »gdnerosite« umetnika izmedu osta- log i u tome da publici uludi mogucnost uzmaka pred zahtevom sto ga postavlja umetnidko delo26. IJmetnost pruza priliku za ono angazovanje slobode kojim se prevazilaze granice distog ili kicerskog uzi­vanja, ali ga ne iziskuje silom. (Necemo ovde da pravimo finije razlike, premda je izvesno da se Ste­pan »gdndrositd« i predusretljivosti umetnika u pc jedinim epohama i pravcima znatno razlikuje.)

25. Soren Kierkegaard, Tagebiicher, Insbruck 1923 sv. II, str. 229.

26. Citirano kod: Sartre, Was ist Literatur?, Hamburg str. 44. '

84 Ludvig Gic\- ...... . - — ■ 1 ' ' ~ ~ ^

Predikat 'jeftin' koji se pripis’ je kidu sadrZi i prigovor da se kidersko uiivanje laZno predstavlja : kao umetnidki doZivljaj, odnosno da se kiderski predmeti nude kao umetnidka dela. Mnogi autori bavili su se, podevSi od G. E . Pacaureka (1912)27, ovim neopravdanim posvajanjem umetnosti, osobe- Dim za kid. Na§e istrazivanje postavilo je, medutim, sebi za cilj da kid rastumaci njim samim, a ne pu tem konfrontacije kida kao 'pseudo-umetnosti' i 'prave' umetnosti. Izvesno je da kiderski proizvodi mahom postavljaju zahtev da budu priznati kao umetnost ali nije naS zadatak da im taj zahtev od- bijemo, jer nam nije ni namera da piSemo pledoaje za umetnost, a protiv kida,ved da shvatimo Sta je to kid i za§to se laZno predstavlja. Zahtev kida da bude priznat kao umetnost za nas je zanimljiv utoliko sto se njime odaje, kao i redenim pseudotranscen- dencijama, ono osobeno nezadovoljstvo kida samim' sobom. LaZno pregalaStvo kida svedodi o potrebi za opravdavanjem, koja, doduSe, nije velikog dometa ali je vazna kao simptom, pogotovu sto se javlja i u drugim prilikama. >

Suodavanje sa problemima kida i umetnosti zahte- va precizniju predstavu o tome Sta je zapravo umet­nost. IstraZivanje kida mogk> bi da doprinese bo- Ijem razumevanju same umetnosti, pri cemu je po­sebno uputna spomenuta latentna mogucnost kider- skog dozivljavanja umetmdkih dela. Sam pojani transcendencije, kojim snio se na ovim relacijama do sada sluiili, nije kadar da na zadovoljavajud nadin razludi kid od umetnosti, mada naznaduje pravac u kome treba traZiti discrimen rerum. Izgle-

. 27. G. E. Pazaurek, Guter und schlechter Geschmackim Kimstgewerbe, Stuttgart 1912.

p e n o m e n o lo g i ja k i i a 85

da nam da su, bar za sada, neka pitanja ostala bez odgovora, kao na primer sledece: da li je kid, kao Sto to misle neki autori, izopadenje umetnosti ili je pre neka predforma umetnosti, koju neprekidno va- jja prevazilaziti, te stoga predstavlja integralni deo jednog obuhvatnijeg procesa? (Broh je bio sklon dru- gom reSenju.) Himnidne zakletve da 'jeftin' kid ne- ma nikakve veze sa 'vrednom' umetnoScu cine nam se odvec jeftinim.

Ali, vratimo se opet kidu i sazmimo na§a dosa- daSnja razmatranja. Na podetku smo pokusali da metodicno obrazlozimo povezanost kiderskog objek- ta i kiderskog dozivljavanja, uz usputno zadrzavanje na nekim, po naSem uverenju, manjkavim teorijama. Kidersko stanje, posmatrano sa stanovi§ta kiderskog dozivljavanja, pokazalo se, medutim, kao posebno zamrSeno klupko, buduci da se u njegovoj veoma specifidnoj neodredesnosti prozimanj’u inace fenome- noloSki jasno razludive strukture uzivanja (cistog i estetskog). Pretpostavku za nastanak ovog dudnog amalgama otkrili smo u onasladi, iz koje smo izveli i niz onih samo prividno 'objektivnih' obelezja kider­skog proizvoda — penetramfcnost, lepljivost, senti­mentalnost, egzotidnost, bolecivost, prezasicenost ra­spolozenja, pseudo-vrednosti, pseudo-ideale 1 mnogo toga slidnog. Takvo shvatanje osnovnog ustrojstva doveka kidlije omogucilo nam je da razumemo dvo- struku igru kiderskog i to posredstvom ozlojecteno- sti koju ona u nama izaziva.

Kao i sve Sto je smeSno, ili pak kao vis comica, i ozlojedenost je nezamenljiva kao fenomenoloSki »carobni stapic« (Gete o Lihtenbergovim Salama). Stanja stvari dija dijalektika na nas razorno deluje

86 Ludvig Gic

obidno izazivaju ozlojedenost: ved citiranoj recenici IC. M. Miheia »Izbaci momka, Johane, slama mi srce« mogle bi da se pridruie i Niceove ledi o dvostrukoj ozlojedenosti: *Prosjake bi, medutim, trebalo pot- puno ukinuti! Jer, doista, dovek se ljuti kad ih da- riva a ljuti se d kada im niSta ne dajeM.« I obmuto, strukturalno 'dasta' stanja zadovoljavaju nas u pot- punosti. Tako je, na primer, fenomenolog Aleksan- dar Pfender hvalio svog preminulog getingenskog kolegu Morica Gajgera sledecom uspelom sinestezi- jom: »Od jela on bi bio pirimad.« J. Ginter s pravom zakljuduje da je ovde red o »dalekoseznom poduda- ranju suStinskih kvabteta jednog odredenog doveka sa osobinama pirinda, pri demu se uglavnom misli na to da je pirinad zmast, suv, cist, hranljiv, ekono- mican, gladak, svetao, ukusan ali bez preteranih draii i sl.« Antipod koii izaziva ozlojedenost je »strukturaina nedistota« kida, njegova lepljivost, ne- odredenost, mudnina, sluzavost, ljigavost, bestid- nost itd., dakle osobine Sto podjednako karakterisu kidersko doiivljavanje i njegove konkretizacije. Na- vedena svojstva se joS povecavaju, odnosno postaju nanovo 'penetrantnim', time Sto se za kiderske pro- izvode biraju sizei koji ved predstavljaju kidersko do£ivljavanje. (Primer bi bio neki kicerski proizvod koji prikazuje kidlije Sto i sami ved slade neki dmgi kid; ovakav izbor sizea treba da omogudi po- stizanje istog takvog uzivanja.) Ta istovremena ne- umitnost i nerazmrsivost kida izaziva adekvatnu (dijaiektidku) reakciju ozlojedenosti kakva se, re- cimo, javlja kod ljubiteija umetnosti.

Ako je ved tako, onda bi morala da postoji i mogudnost eliminacije kica (Entkitschung) ukoliko

28. Nietzsche, »Zarathu$tra«, izdanje Kroner, str. 154.

Fenomenologija k iia 87

bi se strukturalne interferencije kica, odnosno na- slade na kojoj se kid temelji, svele na ja&nije i jed- noznacnije sadrzaje, na disto uzivanje, recimo, ili na (distamciranu) igru. Onuvrhunsku sublimaciju, ka- kva se javlja u umetnickom delu, ostavicemo po strani (gospoda Bovari je kicerski lik i kicerski do- zivljava, ali je Flober veliki umetnik.) Klasicno re- dukovanje kica na cisto zadovoljstvo javlja se, na primer, kod dece koja bez ikakvog zazora u slast smazu sve bozicne figurice od cokolade, ne hajuci §to one predstavljaju dragog Hrista, svetu porodicu i pastire. Na isti nadin deca pretvaraju kid u cisto zadovoljstvo dim lepu, sarenu loptu pretvore u fud- bal. Kod odraslih to vec ide teze: oni ili ostaju u sferi kida ili su ozlojedeni na njega. Moguce je, medutim, reagovati i tako sto ce se napisati ras- prava o kicu.

KIC-COVEK

Nastojeci da otkrijemo i poblize opisemo onaj osobeni medu-polozaj kiderskog uzivanja od podetka smo bili suoceni sa otezavajucom okolooScu da osim razlucivog kiderskog uzivanja (koje je vec sa­mo po sebi dovoljno komplikovano) postoji i izve- stan odnos prema . . .« Sto odlikuje ljudsko bivstvo- vanje i delanje. U nasem sludaju to znaci: covek se na izvestan nadin i odnosi prema kiderskom u sebi, on nije puka kicerska svest. Drugim redima, ne po­stoji cist prirodni fenomen kicerskog stanja, vec bi pre bilo da i ono pripada podrucju ljudske slobode. »Sve Sto bi htelo da se ubroji medu specifidne da- rove ljudske prirode ne nalazi se s one strane ljud­ske slobode, vec u njenom domenu, kojim svaki pojedinac neprekidno mora iznova da ovladava ako hoce da bude diovek« (Plesner1). Statidki topografski prikaz regiona kica ne bi bio prava slika ovog kom- plikovanog odnosa. Bez obzira da li je red o »centru delanja«, »lidnosti«, «vlastitosti«, »egzistenciji« ili »slobodi« uvek se podrazumeva ono osobeno ljud­sko, naime da nismo ovakvi ili onakvi, vec se prema tome kakvi smo uvek na izvestan nadin i odnosimo. Cuvena Kjerkegorova formulacija, koja se u savre-

1. Plessner, Lachen und Weinen, drugo izdanje, Miin- chen 1950, str. 13.

90 Ludvig Gic

menoj filozofiji cesto ponavlja i varira, glasi: »Vla-v stitost je odnos koji se odnosi prema sebi samom.2«

U dosadasnjem istrazivanju pokusali smo da region kida ispitamo takoreci zasebno, a o slobodi smo govorili samo kroz negativna odredenja i mar- ginalno, na primer u obrtima 'prepustiti se' 'osigu- rati se' (posredstvom laznog alibij a slobode). Doslo je, medutim, vreme da se odreknemo ove jednostra- nosti, uslovljene nasim metodom, buduci da sada govorimo o celom coveku, koji kic ne samo doziv- ljava i susrece vec koji sebe kao kic-coveka (slo- bodno) »bira« (Sartr, Kjerkegor). Formulaciia Her- mana Broha »kdc-covek« ima u odnosu na vec poslo- vicnu Lizhen Miler* tu veliku prednost Sto se njome ono sto je latentna mogucnost coveka ne svodi na sociolosku datost.

Na ocekivani prigovor da smo suvise uopstili fenomen kica, koji je de facto samo marginalni fe- nomen estetskog, moglo bi se odgovoriti pozivanjem na, pre svega, dve cinjenice. Mislimo, prvo, na ono vec vise puta spominja’no preobrazenje umetnickih dela u kic (objektivno — putem reprodukcija i sub- jektivno — kroz kicersko prisvajanje). I drugo, u diskusijama vezanim za konkretizacije kica previda se cinjenica da je davnasnje optuzivanje umetnosti i proglasavanje umetnosti za jeres sadrzalo iste one prekore koji se danas upucuju kicu. Ove dve cinje­nice su, kako nam izgleda, u tesnoj vezi; latentna mogucnost kiSerskog prisvajanja umetnickih dela opravdava bar deo recenih prekora utoliko sto skre-

2. Kierkegaard, Die Krankheit zum Tode, Gesammelte Werke, odelj. 24 i 25, Diisseldorf 1950, str. 13.

* Tipifino nexnacko ime, sinonim za malogradanku sklonu kiiu. — Prev.

Fenomenologija kica 91

(<e paznju na egzistencijalne opasnos^N koje se ne mogu osporiti.) Razumljivo je, s druge strane, i to §to etidka rigoroznost, neprijateljski raspolozena prema umetnosti, potpuno ignorise mogucnosti slo­bode umetnickog iskustva.)

Valja imati u vidu da su, od Platona do Tol- stoja, u umetnost najvise sumnjali izrazito nadareni ljudi, desto i sami umetnici, te je stoga lako opovrci prigovor da su kritiku izrekli skuceni duhovi. Upo- redimo li Tolstojevo uzasavanje nad dejstvom Beto- venove Krojcerove sonate i Platonovu kritiku pes- nika lako cemo uociti nesto sto isprva ne izgleda samo po sebi razumljivim, naime to da su obojica kritikovali dejstvo umetnosti otkrivajuci u njemu upravo karakteristike kicerskog. »Svirali su Beto- venovu Krojcerovu sonaru... Znate li prvi presto? Znate? Uh! . . . uzviknu Pozdnisev a potom poduze cutaSe. — Ta je sonata strasna — i to bas taj deo. I uopste, muzika je nesto straSno! Sta je u stvari muzika? Sta to ona cini? I zasto cini to sto cini? Kazu, muzika uzdize dusu — besmislica! To nije istina! Ona deluje na duSu, straSno deluje — govo- rim to sebi — ali duSu ne uzdize. Niti je uzdize niti je ponizava, vec je razdrazuje. Kako to da Vam ob- jasnim? Muzika na mane tako deluje da zaborav- ljam sebe, svoj pravi polozaj; ona me dovodi u ne- kakav drugi, tudi polozaj. Pod uticajem muzike cini mi se da osecam nesto sto u stvari ne osecam, da razumem ono sto ne razumem, da mogu ono sto ne mogu. Ja to objasnjavam time Sto muzika na ljude deluje kao zevanje ili kao smeh: ne spava mi se ali zevam gledajuci kako drugi zevaju; nemam razloga za smeh ali se smejem kad cujem da se drugi smeju. Mu/ika me odjednom prenosi nepo-

92 Ludvig Gic

sredno u duhovno raspolozenje kompozitora, ali povoda za takvo raspolozenje ja nemam niti ga pak znam .. A«

Posto smo vec izlozili fenomenologiju kicerskog dozivljavanja nije potrebno da ponovo analiziramo dejstvo koje opisuje Tolstoj. Ocita je, pre svega, ta fascinacija koja coveka cini neslobodnim, sto ce reoi to obezlicavanje posredstvom neautentickih su- rogata osecanja, dakle opcaranost i samozaborav. Platonova kritika mimetickog pesnistva (u prvom redu deseta knjiga Driave) istovremeno je i »kritika 'estetske svesti’ u njenoj moralnoj problematici« kao sto je to pokazao H. G. Gadamer4 u studiji o' Platonu i pesnicima. Delanje pesndka, usmereno na varljivo podrazavanje, opcinjava posredstvom privida. »Pesnik koji hoce da nacini utisak na masu upucen je, sledeci ukus sliisalaca i svoje sopstveno bice, na ono sto se ukazuje bogatim i raznovrsnim, a tako se i da predstavdti, na vihor promenljivih osecanja, dok mu je postojanost onoga koji svoj usud nosi sa mirnom energijom razuma prozetog snagom volje nedostupna. Sve sto se lako moze predstaviti, sve te strastvene kretnje, suocene sa pravim etosom samo su spoljasnost i neistinitost; umetnost tako ponavlja ono sto vec u stvamosti predstavlja 'licemerje zivota' (Hegel)5.« Kao efekat se javlja estetski samo-zaborav, premda bi pravo mesto coveka trebalo da bude mesto »strazara«.

Ako d prenebregnemo pitanje o opravdanosti ovakvog puritanstva ne mozemo ipak prevideti ci-

3. L. Tolstoi, Kreutzersonate, poglavlje XXIII.4. Hans-Georg Gadamer, »Plato und die Dichter, Frank­

furt a.M. 1934, posebno str. 22 i d.5. Ibid., str. 26.

F en o m en o to g ija kica 93

njenicu da p o sto ji takav etre m anque, naim e ki'c- -covek, i to ne sam o kao so c io lo sk a grupa ili zalje- nja dostojna pojava jednog vrem ena, vec kao sve- prisutna m ogucnost od koje n i u m etn ost n ije poste- dena. I n ase uzivanje u tragicnim zbivanjim a p otice \7 rizicne zone n aslad ivan ja d ir ljiv im , o cem u go- vori i A vgustin6, iako, naravno, ne upotreb ljava isti izraz. »Zanelo m e je pozoriste sa n jegovim igram a punim slika on oga sto m i n an osi b o l i s to doliva ulje na m oju vatru. S ta je to sto privlaci aoveka da tam o tuguje i pati g ledajuci teske, tragicne sud- bine koje ne b i zeleo da sam isk u si? A ipak rad je da gledajuci iz toga crpe bol, jer b o l tada zapravo postaje njegovom nasladom . . . Ako price o ljudskoj patnji, izm isljene ili one k oje su se nekada stv a m o zbile, dolaze preko b ine do slusaoca ne izazivajuci bolan utisak, on odlazi z lovoljan i s nipodastava- njem. U koliko ga pak ujedu za srce, on osta je da napeto sed i i uziva u b lagotvornom dejstvu s u z a . . . Igra glum aca m i se tim v ise dopala, potpunije m e obuzela sto m i je ta tuda, lazna, opsenarska nesreca izm am ila v ise s u z a . . .« Tako je vec A vgustin, kom e je ova sentim entalm a naslada u p atnji dzgledala kao »gadna guba« coveka koji se otpadio od boga, co- veka koji n ije voljan da dobro cini i da spozna istinu, skrenuo paznju na kic-coveka kao m ogucnost ljudskog, ne zavaravajuci se op tim istick om iluzijom da je posredi puko p itanje ukusa ili pravog u m et­nickog kanona. Sveti o tac je, naprotiv, u svom sop- stvenom izneveravanju video (gresni) cin slobode (»prepustio sam se«, »pu§tao da m e ispuni«, »obu- zme« itd.)

6. Augustinus, Confessiones (u prevodu J. Benxharda, izdanje Kroner, sv. 80, str. 70 i d.). .

94 Ludvig Gic

Mada je Sopenhauer u velikoj meri bio sklon napadima sentimentalnosti on se ipak ne moze sve- sti na zajednicki imenitelj 'estetskog doveka', kao sto je to smatrao K. FiSer7. 0 tome svedoci jedna mala, tipicna zgoda koju prepricava v. Dos: filozof cita nekoliko dirljivih mesta o americkim crncima robovima, oci mu se vlaze od suza, ali se savladuje i primecuje da je s tom svojom sposobnoscu da se raznezi sigum o mogao da postane veliki glum ac...

Savladati se i prepustiti se dinovi su slobode. Sansa koju pruza dozivljavanje umetnickog dela (cime se ovde necemo baviti) bila bi u dostizanju onog odsustva interesa, kakvo se javlja kada mi se dopadne neko umetnicko delo sto prema meni istu- pa nezavisno (kao nosilac vrednosti), nezainteresova- no za moju osecajnost. Koliko se samo Betovenovo rasudivanje o umetnosti razlikuje od PozdniSevog: »Umetnici su vatreni, oni ne placu. Raznezenost pristaje samo zenama; mu§ki duh mora da na mu- ziku sevme plamenom8.«

UmetniCko delo ne treba da uljuljkuje vec, na- protiv, da memljivu privatnost samouzivanja pod- bode na krajnju budnost. Kult osetljivosti za umet­nost mahom je sumnjiva stvar, Sto se moze reci i za »l'art pour l'art«, koja se cesto koristi samo kao izgovor da se, iz sladokusnih pobuda, umetnosti ne bi dozvolio da bude (auto-nomna) umetnost vec da bi se, u nekoj maglovitoj sluzbi lepoti, neometano

7. Kuno Fischer, Schopenhauer, detvrto izdanje, Hei­delberg 1934, posebno str. 127 i d. Anegdota koju navodimo uzeta je dz XX godiSnjaka Sopenhauerovog druStva, Heidel­berg 1933, str. 146.

8. Richard Benz, Beethovens Denkmal im Wort, Miin- chen 1946, str. 58.

Fettomenologija kica 95

p r e p u s tllo sopstvenoj nasladi, pa bila ona i uzvise- na. Povezanost etickog i estetskog, za koju je znao vec Platon, otkriva se time sto zaljubljenik u culnu fasadu umetnickog dela izneverava sebe na moral- nom planu: izolovanjem u piivatan svet afekata on postaje neslobodan i neautentican. Dozvoljavajuci da culni nagon — doduse 'sublimiran' — nadvlada nad njegovom razboritoscu on se iskljucuje iz sveta realnosti i vrednosti koje trancendiraju dozivlja- vanje.

I pored najbolje volje nismo uspeli da u Froj- dovoj teoriji o umetnosti? vidimo nesto drugo do teoriju q kicu. »Umetnik je izvorno covek koji se okrece od stvamosti jer ne moze da se izbori sa zahtevom da se odrekne zadovoljenja svojih nagon- skih zelja u njihovom primarnom obliku, pa onda u svetu maste pusta svojim eroticnim i slavoljubi- vim nagonima na volju. On ipak nalazi put koji iz tog sveta ponovo vodi u realnost: posredstvog speci- ficne nadarenosti oblikuje on svoje mastarije u ne- ku vrstu realnosti a ljudi uvaiavaju te mastarije kao dragocene reflekse stvarnog zivota. Tako on na odrecteni nacin postaje junakom, kraljem, stvarao- cem, favoritom, za dim je toliko ceznuo, a-da pri- tom nije morao da krene onim krivudavim, zaiobi- laznim putem uvoctenja stvarnih promena u spoljaS- nji svet.« L'art pour l'art i monizam nagona, koji slobodu shvata samo kao igru determinisanih me- hanizama,. sasvim se lepo slazu.

Spremnost doveka da bude savladan jakim ose- canjem znaci odricanje od »plamena«- duha, o kome je govorio Betoven, a ponajpre od umetnosti kao »zbivanja lepbte« (G. Nebel), susreta sa nekim dru-

9. Freud, Gesammelte Schriften, t. IV, str. 19.

96 Ludvig Gic

girix Sto postavlja visoke zahteve (»moras da menjas zivot«). Ova ’objektivnost’ umetnickog dela, shvace- nog kao preobrazavajuce apelovanje na slobodu — — objektivnost, dakle, koja se ne moze poistovetiti sa saznajno-teorijskom — predstavlja antipod 'sub- jektivnosti' kica. Kic-cioveku pripada u deo ona ne- sloboda i aestheticis, koju je sam prouzrokovao bi- rajuci u zivotu i u susretu sa umetnoscu lak i udo- ban put sublimiranog zadovoljenja. Stoga se kic- -covek ispoljava na razlicitim nivoima — od najjef- tinijih figurica za vitrine do 'vrsnog' uzivanja u u- metnosti, osobenog za »estetski stadijum« u zna- cenju koji mu je pripisivao Kjerkegor (up. Dodatak). '

Prvi je Herman Broh, mada pod uticajem Ni- cea i Kjerkegora, rastumacio tu opstost fenomena kica. Ona u Frojdovom smislu bez-vredna umetnost za njega je opaka jer se njome, u ime lepote, ljud- ska (i umetnikova) teznja ka beskonacnosti upravo onemogucava: »beskonacni cin eticke teznje tu se u jednom mahu zaustavlja, a beskonacni eticki zah- tev srozava na kuvarski recept10.« Pojednostranjenje umetnickog dela posredstvom kicerskog posvajanja, koje smo mi analizirali u ravni estetskog, Broh ova- ko tumaci sa moralno-filozofskog stanovista: u ra- sulu vrednosti koje je vec Nice konstatovao (a koje je, naravno, oduvek bilo latentno prisutno) osamo- staljuju se do tada hijerarhijski integrisane vredno­sti zapadnog coveka (Niceov »hiljadu i jedan cilj«). Tako nastaju, moglo bi se reci, privatna merila bez apsolutne vrhovne vrednosti (svet trgovca, gradani- na, ratnika itd.). I umetnost biva pritom sve manje prozirnom, stavlja se u sluzbu specijalizovanih mi- kro-kosmickih svetiova privatnosti i njihovih konac-

10. Broch, Dichten und Erkennen I, str. 214.

Fenomenologija kica 97

nih merila. Takav sistem kica zasluzuje da se na- zove opakim buduci da se u ime lepote zaustavlja onaj beskonacni potez svake prave etike. Zanimljivo je, medutim, da Broh tumaci i moderan anti-esteti- zam, kakav se recimo javlja u stilu reportaza, kao »povratak na ravan kica«.n Brohu je zapala za 'oko ona »primitivna nategnutost« kojom se iznalaze fak- ta u reportazama. Ono sto je »izuzetno« pretvara se, na romanticarski nacin, u »konstantno dogadanje«, »etablira se galamdzijsko-herojski svet krcat pobedo- nosnoscu pretvorenom u kic«. »Vladajuci princip izbora i pored sve objektivnosti kojoj tezi nosi pe- cat neiskazive laznosti.«

Razumljivo je da u svabom velikom sistemu vrednosti pociva mogucnost samorazaranja, bilo da je rec o dogmatizmu ili o reakcionamom okamenje- nju. Potom se, prividno u duhu sarnog sveta vred­nosti, uspostavlja konacan eticki »imitacioni sis- tem«, koji se osamostaljuje. (U oblasti religije pri­mer bi bio onaj stav prema delu kada se bez poboz- nosti 'pob'ozna dela' proglasavaju svetim ili, recimo, Antihrist koji nosi Hristove crte.) U umetnosti kic predstavlja takav imitacioni sistem.

Brohova moraln'o-filozofska interpretacija kica dobro nam je dosla kao dopuna onoga sto smo vec rekli o pseudo-transcendencijama. Cini nam se, me­dutim, da je Broh bio omeden time sto mu nije poslo za rukom da rastumaci kidersko u okvirima estetskog. (Stoga se Brohu, recimo, i moze dogoditi da prizna neka dela koja su po nasqj oceni kicer- ska, ali ih on smatra umetnoscu zbog njihove legi- timne eticke tendencije.12) Niceova kritika Vagne-

11. Ibid., str. 224.

98 Ludvig Gic

c }ra — bila ona objektivna ili ne — po metodi je u svakom slucaju uputnija, buduci da Nice nastoji da kicersko prikaze pre svega na oneposrednom dejstvu Vagnerovih dela. Vagner i njegov krug nisu za Ni- cea »descendence« i »resume« modemosti samo na etickom plamu, vec on i na pojedinim primerima pokazuje kabo to Vagner »nadgovara nerve«13. »Dis- gregaciju« koju izaziva Vagnerova muzika Nice ne interpretira prvenstveno kao eticko razaranje vred­nosti vec je gotovo psiholoski tumaci kao efekat krajnje specificnih stimulansa i narkotika. Antropo- loski doprinos Niceove kritike Vagnera fenomenolo- giji kica proizlazi iz cinjenice da je Nice otkrio sve momente kicerskog dozivljavanja, ukljucujuci i teK- nike pomocu kojih se ono moze izazvati. Ne nedo- staju tu cak ni sinestezije14 pa ni »egzoticniOst«15.

Niceov zahtev za novom »veseloscu«16 estetski je opipljiviji od poziva za iznalazenjem novog sre- dista, posto smo staro vec izgubili. Taj zahtev Nice, medutim, ne postavlja zbog neobrazovanog naroda, vec ga usmerava protiv obrazovanih koji se na- sladuju kulturom. »0 kako je coveku uzivanje postalo odvratno, ono grubo, memljivo, tamno u- zivanje naseg 'obrazovanog sveta’! S koliko pako- sti sluSamo sada vasarske prangije, kojima 'obra- zovani' covek i stanovnik velegrada dozvoljava da ga preko umetnosti, knjige i muzike silom odgajaju za 'duhovna uzivanja', uz pripomoc duhovnih napi-

13. Nietzsche, Der Fall Wagner, izdanje Kroner, str. 21.14. Ibid., str. 20, 37.15. Nietzsche, Der WiUe zur Macht, izdanje Kroner,

aforizam 829.16. Nietzsche, Nietzsche contra Wagner (Epilog), izda­

nje Kroner, str. 74.

Fenomenologija kica 99

taka.. . Ne, ako je nama koji prezdravljujemo joS potrebna umetnost onda je to neka drugacija umet­nost — podrugljiva, laka, povrSna, bozanski spokoj- na, bozanski veStadka umetnost, sto poput cistog ognja plamti ka vedrom nebu17!«

ZAVRSNO RAZMATRANJE*

' Dopadanje, k a ko m r z im tured!

Gete

U estetic i je , n a zalost, jos uvek nedovoljno ras- tum aceno s ta je ono 'je ne sais quo i ' kica, u cem u je n jegova sus tin ska p e n e tran tn o s t i lep ljivost i ko ji je to kva lita tivan skok s to ga deli od um etnosti. Taj propus t se ne m oze ob jasn iti tv rd n jo m da je kic odvec m o d eran fenom en. Rec je, doduse, prilicno sko- rasn ja ali ne i sam a stvar. S rozavanje u kic je la- ten tna m ogucnost estetskog, sad rzana u 'tnosnosti lepog' (Solger). Ni u m etn o s t n ije zasticena od kicer- skih sklonosti sve i k ada se svesnim anti-kicerskim- -afektom odrice lepog cija je k rh k o s t plasi. To odri- canje izgleda odvaznim, ali je zapravo samio pole- micko pon asan je s to u k ra jn jo j liniji t re b a da zas- titi od kica.

Mozda je novina k o ju donosi nase v rem e na p lanu estetskog ix tom e sto je u m e tn o s t postala krajnje polemicna u pom enu tom smislu. Istovre- meno je p o treb a za k icom m edu sirok im m asam a narasla do nezapostavljivog cinioca m odernog biv- stvovanja. In d u s tr i jsk im sredstv im a ta p o treb a m o ­ze da se zadovolji izdasnije nego ikada ran ije . Sliku sadasn je situacije o d red u je po tpun i raskol: na jed- noj s tran i je sve ekskluzivnija u m etn o s t elite a na

* Tekst ovog poglavlja predstavlja neznatno skradenu Vcrziju clanka Das Phenomen des Kitsches, objavljenog u zborniku Deutsche Literatur im 20. Jahrhundert, (izdava£ K. Friedmann i O. Mann, Hajdelberg 1954, trece izdanje 1959).

102 Ludvig Gic

d r i^ o j — n espu tan o p ro d u k o v an je kica. K ritika na- seg vrem ena cesto se bavila ovim rasko lom . Zaslep- ljenost p o s tu la t im a m etafiz icke filozofije is to rije ni- je, m edu tim , isla u p rilog analiz i kida.

U p an o ram sk im ra z m a tra n j im a k r i t ic a ra kultu- re kic im a podredem z n a c a j : on je sam o jed an od s im ptom a. E ste ticar, opet, zabavljen p re tezn o prin- c ipijeln im ra z m a tran j im a o sam oj um etnosti , odno- sno n a s to ja n je m da so n d ira haos savrem enih »iza- ma«, jedv a da doseze do posebnog p i ta n ja o sustini ove p rob lem aticne tvorevine. U koliko se to margi- na lno i dogodi, gotovo svaki e s te t ica r podlegne opas- nosti is to rijskog p r is tu p a ; k a d a se kic p o sm a tra sa­m o kao odredeni s im p to m o p a d a n ja jedne epohe, na p r im er 19. veka, u s ted en je t r a d oko tu m acen ja nje- gove suStine. Dovoljno je u tv rd i t i da se kic pojavio.

M edutim , u p ravo filozofija i an tro po log ija poka- zu ju ne sam o m nogo sm is la za is traz ivan je negativ- nih, problem ati6nih , o d ro d en ih fenom ena (kao §to su proseonost, svakodnevnost, bezlicnost, groza, s t ra h itd.), vec su k a d re i d a u p u te kako valja dija- lekticki shva ta ti o n o s to je pozitivno (hum anost, istinu, slobodu, lepo tu , sredu, pa, dakako , i umet- nost). Puko k o n fro n tiran je , n a b ra ja n je , g rup isan je fenom ena zadovoljava sam o veom a povrSno postav- l jen saznajn i cilj. D osledan d ija lek tick i p u t je du- g o tra jan i ne vodi g la tkom razre§enju .

1

O drediti sus t inu kica n i je n is ta lak§e nego pro- suditi §ta je 'zapravo ' u m etn o s t . Je r k ic se in aon- creto jav lja kao pseudo-um etnost. Spoznati ga kao kic p re tpos tav lja izvesno — eksp lic irano ili ne —

F e n o m cn o lo g ija k ica 103

znanje o pravoj um etnosti . Odgovor na p itan je da li je jedno delo um etn icko valja traziti ne u samom delu vec u n jegovom dozivljavanju , uz ciju pomoc tek delo d ob ija do s to jans tvo um etnickog. Ova p r im ed ba ne u t ire p u t sazn a jno teo rijskom raz- m a tran ju sub jek tivnosti e s te tskog ili slicnim pristu- p im a ko jim a n ije obiSaj da dozivljavanje tum ace na pravi nacin. E s te tsk i dozivljaj sacin java upravo ne- -subjektivnost dozivljenoga, dakle susre tan je , zbiva- nje neceg drugog. Da li ce se sada to ras tum aciti kao ekstrapo lac ija sub jek tivne svesti, kaio sto b i to ucinili teo re ticari saznanja, ili ce se metafizicki go- voriti o p o s to jan ju um etn ickog del a po sebi, ne me- n ja n is ta u p rvob itno j stvari, naim e u tom e da je dozivljavanje u m etnosti svesno svoje in tencionalne usm erenosti ka necem drugom , I to je od konstitu- tivnog znacaja za este tsko iskustvo u celini.

U tom e se vec moze o tk rit i jed n a osobenost ki- £erskog dozivljavanja. Po svom bicu veom a subjek- tivan, kic je u m an jo j m eri nego §to je to um etnost susret, zbivanje. T ranscendencija k icerskog pred- m eta je zatmo redukovana po§to ga kao pred-m et slabije i dozivljavamo. Njegova lepljivost potice u p ­ravo od toga sto m u n ism o toliko kon fron tiran i ko- liko smo n jim e u lju ljkan i, ispunjeni, obuzeti. To ne znaci da i um etno st ne obuzim a, ne izaziva osecanja i ne stvara spec if i tna raspo lozen ja — samo, p r i to m uvek posto ji i svest o zahtevu, zb ivan ju ('Moras da m enjas zivot'). D rugim recima: sa fenom enoloskog stanovista im anencija svesti p risu tna je u vedoj m eri u kicu nego u um etnosti. Kic je blizi raspolozenjim a vezanim za neka s tan ja , drem ljivost na p rim er, uto- liko sto je transcendenc ija svesti zadrzana na nis- kom nivou. O tuda i o n a m em lj iva privatnost s to

104 Ludvig Gic

k a ra k te r ise cak i is fo rs irano g rand iozan kic. Provera: kic se bez ikakve s te te da rep ro duk ova ti en m inia­tu re . Ja sn o je o n d a sto odgovor n a p ita n je da li je neko delo u m e tn o s t ili kic ne t re b a trazdti od kon- k re tn ih , 'ob jek tiv n ih ' u m etn ick ih p red m e ta , buduci d a se sva on a s ta n ja svesti osobena za k icersk i do- zivljaj m o g u jav iti i u odnosu na sankcionisana u m e tn ick a dela. Gotovo da nem a takozvan ih kla- s icn ih u m etn ick ih dela — sve i da su ocenjena kao suvise o p o ra — k o ja su b ila po s ted en a kicerskog doziv ljavanja . (Leonardova »Tajna vecera« u spava- coj sobi, »lepa« M ocartova muzika.)

S toga ovde i n i je b ilo reci o k icersk im objekti- m a n iti o tehnici k o jo m oni n a s ta ju , izuzev kada je t reb a lo p r ik aza ti nase nacelne stavove. Ni tako- zvano ob jek tiv is ticko raz m a tra n je ne p o s tu p a de fac to drugacije . P rem d a polazi iod d a tih o s tvaren ja i ono ip ak govori — im plic itno ape lu juc i — o do- zivljavaliju . M oram o, dodu§e, d a dod am o da kic n ije sam o dozivljaj vec da se b o nk re tizu je u osobe- n im proizvodim a, na im e da tek u odnosu na n jih p o s ta je ak tue lan . Ako p r im a m o i pos to ji kicerski nac in doziv ljavanja , c ija je analiza neop h o d n a za o d red ivan je sus tine kica, ip ak p o d k icem podrazu- m evam o nesto sto je k o n k re tn o da to (opticki, aku- sticki i slican podstica j) bez cega ne b i ni moglo da se govori o kicu. S d ruge s trane , p o d jed n a k o je izvesno i da je fak tidka d a to s t (objektivnost) k icer­skog p re d m e ta da lek o o d toga da vodi onom su- s re tu k akav p red s tav l ja um etn icko delo. K a rak te r in tencionalnos ti e s te tske svesti se u ova dva s lucaja iz osnova razlikuje . U k ice rskom doziv lja ju je, kao i u p r i ja tn o s t i , speci f icna distanca es te tskog znatno pot isnu ta radi osecanja stanja. Na to se i odn'osi

F e n o n i e n o l o g i j a k i c a 105

H anslikova podrug ljiva p r im e d b a da la ik p rilikom slusan ja m uzike oseca m nogo vise nego znalac. Laic- kom uzivaocu um etn icko delo je sam o povod za do­zivljavanje sopstvene uzbudenosti, a ne um etn ickog dela kao mosioca vrednosti.

Sluzeci se sam o s t ru k tu ra ln im k a ra k te r is t ik am a kicerskog dozivljaj a, kao s to su im anenc ija oseca­nja, p riva tnost, izolacija, odsustvo distance, necemo uspeti da ras tum ac im o kic u p rav o m svetlu, je r se on tim e nece raz likovati od o s ta lih v rs ta p rija tno- sti. Apologeta kica iz neke religiozne ili politicke za- jednice m ogao bi ovde da se pozove n a veojma_na- m etljivu 't ran scendenc iju ' k ica (za raz liku od 'ezo- tericne u m e tn o s t i ’) koju , kako b a r izgleda, potkrep- lju je n jegova — gotovo uvek svesna — tendencioz- nost. Z ar kic ne tezi uvek 'dob rom ', 'svetom ', pa- tr io tskom i si.? Ne tezi li tom e b a r onaj 'lepi' kic? Ne odbacuje li t im e dozivljavanje?

Prem da n jje velikog dom eta , ova apalogija uka- zuje na p o treb u d o p u n jav an ja onoga sto sm o do sada rekli. U p ita jm o se, dakle, odakle potice 'ten- clencija u kicu. A ntropoloski p o sm a tra n o u pu tno je ono cudno osecanje neciste savesti (stida) koje p ra t i gotovo sva s ta n ja im anencije osecanja, a posebno osecanja telesne naslade. T ranscend ira juc i uzlet ose­can ja — ka 'svetu ', k a 'v rednostim a ' — cini se co- veku isp ravn ijim od osecanja s ta n ja blizih telesnom i culnom. Tako, n a p r im er, sm eskom ne izrazavamo sam o da n am je neko je lo p r i ja lo vec i suverenost nad n am a sam im a kao p u k im uzivaocima. Usled to ­ga dolazi i do on ih pseudo-transcendencija, ko je zbog nekog stida p o t isk u ju s tv a m a osecan ja s ta n ja a najcesce ona isp u n jen a nasladom . Poznato je da j e coveku draze da bud e op tuzen za zle nam ere

106 Lttdvig Gic

nego da b ude glup na delu. Osnovna covekova tez- n ja ka slobodi jav lja se sasvim uopsteno , kao ten- dencija k a in tencionalizovanju nekog da tog s tan ja . Uzmimo p r im e r gadenja; s ta n je zgadenosti pokazuje tendenciju da se, u sk ladu sa da to m situac ijom , pre- in te rp re tira , da, rek lo bi se, iz d ruge ru k e dobije ne- ko in tenciona lno zaostrenje . R edosled je o tp ril ike sle- deci: gaden je izazvano necim in te rp re t ira se kao mo- ra ln a odv ra tnos t, p a kao gnusanje, p o to m kao pre- zir a u posledn jo j va ri jan ti jav lja se cak kao teo- r i jsko d is tanc iran je iz 'h ig ijenskin razloga' (A. Kol- naj).

Ova sk lonost coveka ka intencionalizaciji — ko- j a se sluzi i n edopusten im sredstv im a pseudo-trans- cendencija — jav lja se u kicu kao ’ten d en c ija ’. Nice, K jerkegor i francusk i m ora lis ti nepokolebljivo su razoblicavali upravo tu o p s tu tend enc iju ukoliko je uhvate u n jeno j ne is tin ito j rabo ti . 'T endencija ' (bilo koje vrste) ug rad en a u kic je, znaci, n a k n ad n a inten- ciosnalnost k o ja t reb a da u neku ru k u n ad o k n ad i onu p r im a m u osecajnost, s to tezi im anenciji . U to­m e je fu ndam en ta lna neis t inost k ica a ne toliko u n jegovom tehni£kom aspektu . Cilj (tendencija) tre ­ba da u izvesnoj m eri o p rav d a sredstva u naj§irem sm islu bez-vrednog uzivamja. Ova r a c u n ic a . n ikada ne p res ta je . Zbog toga je kic nacelno tak o lazan, p rem d a to ne m o ra da dode do izrazaja i u pojedi- nostim a. S a fenom enoloskog stanovi§ta je p ritom irelevantno p ita n je ko je pokrece ka to licka poboz- nost, naim e da li je kic legitinm o sredstvo za obra- canje Sirokim m asam a. Kic je u svakom slucaju blizak opscenom , buduc i d a delu je egzibicionisticki, po§to je 'tendencija ' slabdja <od culnosti. Ukoliko se sre tne sa odgovara juoom primitivnoScu, tendencija

Fenomenologija kica 107

se rado prihvata i kao ozakonjcnje svesne neauten- ticnosti. ...

I konacno, valja jo s u k ra tk o ukazati na estet- sku neverodosto jnost ko ja — takode opravdana ten- dencijom kao ciljem — potice od zahteva da ki£ po- s tane umetnost . Ovaj zahtev ostav lja tim m ucniji u tisak ukoliko je postav ljen kao nesto sto je samo po sebi razumljivo, n a p r im e r kod kica koji ima kvazi-naivan, kvazi-infantilan, kvazi-folklomi, kvazi- -pobozan karak ter. N asup ro t tome, kic je na daleko viSem nivou ukoliko zadrzava d istancu koja ga sve- sno relativizuje. U tom slucaju on cak moze da jx>stane m aterija lom um etnickog oblikovanja, kao sto se .cesto dogada kod Tom asa Mana, zatim u songovima i uopste u persiflazam a. To jos ne znaci da ironicna d istanca uvek stvara i onu estetsku dis­tancu neophodnu um etnosti. Izvesno je ipak da se ironicnim d is tanc iran jem toliko ozbiljno ugroza’va osecajni solipsizam kica, da kica p rak ticno i nestaje.

Cinjenica da posto je mnogi slucajevi u kojim a je tesko razluciti kic od um etnosti ne dovodi u pi- lanje nase principije lno stanovista. Neke stvari u delima Nazarena, Rafaela ili Berninija danas se ub- ra ja ju u plemeniti kic. Sporni slucajevi dokazuju jed ino to da isti ob jeka t moze da se dozivi na raz- licite nacine.

2

Kada napustim o ravan principijelnih p itan ja i okrenem o se ka kicu u nasoj savremenost i uociccmo ponajp re dve cinjenice: preosetljivost na kic kod ku ltu rne elite i povecanje traznje za kicem u siro- kim m asam a. Sto elita posta je ekskluzivnija to se

108 Ludvig Gic

m asa nespu tan ije p redaje kicu, pogotovo sto joj se on, zahvalju juci opstoj industrija lizaciji (film, radio, s tam pa, televizija, institucije za rep rodukovan je i si.), do ista bezgranicno nudi. Sklonost ka kicu se p ritom , u skladu sa em ancipacijom m asa, ne samo ozakonju je , vec ga 'narodsko ' politicko rukovodstvo i iskoriscava. Vec i stil drzavnickog 'ob racan ja na- ro du ' i m an ipu lisan je javnim m njen jem , koje po- trebi za kicem uveliko izlazi u susret, ukazu ju na znacajnu p rom enu u odnosu na a u to k ra tsk a vreme- na. Jaz izm edu rnase i p rak ticno politicki neaktivne elite — na koji se tako cesto cu ju zalbe u svim podruc jim a zivota — izgleda da je neprem ostiv . Pra- stari i neprek idno ak tue lan antagonizam (vidi Pla- tonove Zcikone, ce tvrta kr>jiga) izmedu umetnost i i muse dospeo je tako daleko da de facto retko do- lazi i do izrazaja, j c r vise ncm a cak ni sukoba. Pro- ces koji ce se zavrsiti apso lu tnom pobedom ma-sa odvija se, cini se, nezadrzivom nuznoscu. Iako je vec Lukas Mozer, jedan od prvih nem ackih umetni- ka koga znam o po imenu, godine 1431. zapisao na rubu tifenbronSkog o lta ra »Krikrii, um etnosti, krik- ni i ludi, za tobom vise niko ne zudi!«, trebalo je ipak preci dug put do one to ta lne rezignacije umet- nika koja govori kroz K arla Hofera. »Uiiziju da um etnost prevashodno m ora cla bude um etnost za na rod treba nem ilosrdno i do k raja unistiti. Sto je um etnost veca i znacajn ija to u m anjo j meri moze da bude um etnost za mase, tako je bilo i bice do- veka. Ono sto masa trazi u um etnosti je kic. Ali,« kaze se dalje, »ono duboko i cisto osecanje m asa za plem enito i lepo kic zadovoljava na bcskom promi- san, jednostavan i osm isljen nacin.«

F e n o m e n o l o g i j a k i c a 109

Ma koliko da se poslednje navedene reci ne bi' smele po tp isa ti i imeriima drugih slikara, u n jim a je dovedena do k ra jnos ti kapitulacija nm e tn ika pred svojim vrem enom . Umetnik, naime, odobrava kic je r m u on vise nije p ro tivnik . N a jekstrem nija polem ika je u rad ika lnom p rek id u kom unikacije . Ovoj rezig- naciji kolektiv se revansira tim e sto zvezde, dakle ka tegoriju ku ltu re m asa, sm esta u neku v rs tu nacio- nalnog parka , kao d sve druge vrste osudene da izum ru (um etn ik k ao 'poznata osoba').

O tom e sam o ovoliko buduci da, paradoksa lno ali istinito , danas vec posto ji knjizevnost za mase, kriticki u sm erena p rem a kulturi. Kakve sad veze im aju nasi fenom enoloski apenpus sa tim e? (Nije po- trebno naglasavati da se takvo s tan je stvari ne jav- lja sam o u likovnoj um etnosti.) Za nas je od zna- caja p re svega sledece: kic i psilia m asa im aju istu s tru k tu ru . Pro izvodnjom kica ne bave se danas naiv- ne dusice, vec rafin iran i psiholozi m asa, ljudi sa ja sno m svescu o kicu. Ovi posrednici cak sistemat- ski is trazu ju tehnike za proizvodnju kicerskih d*o- zivljaja. Organizatori velikih filmskih drxistava, ra- dija, i lus trovan ih casopisa i si., finansijski mocni i svesni svoga cilja, sam i po sebi n isu masa, niti ini se kic dopada. U trenuc im a velikodusnosti oni mar- ginalno pom azu cak ono sto sm a tra ju um etnoscu ali proizvode — kic. Kom pozitori slagera, sastavlja- ci njihovih tekstova, au to ri scenarija, proizvodaci lelig ijskih sitnica, izdavaci i pisci potrosacke knji- zevnosti, au to ri p rigodnih grafika i fotografi, struc- njaci za rad io p rog ram e — svi oni rade vise ili ma- nje cinicno, razm islja juci, u tehnickom i psiholos- kom pogledu trezveno, ru tin irano . Za razliku od m ase ko ju fo rm ira ju , odnosno f iksira ju kao masu,

110

oni zn a ju d a ki£ n ije um etnost. Sociologiji ku ltu re he bi bilo n a odm et da ob ra ti vecu pazn ju ovom m enadzerskom sloju, um esto da p reu ran jen o postu- lira neke fa ta lnosti metafizicke filozofije istorije.

Svojim m etodam a, ciju ispravnost s ta lno provera- vaju, rackxnalnl proizvodaci kica p ru za ju i drago- cerii m a te r i ja l za analizu fenom ena kica: osvedocene tehnike, 'p r im en jena estetika ' sistem atizovanih rad- n ih p o s tu p a k a p redstav lja ju za analit icara neku vr- s tu lab o ra to r i je u kojoj moze eksperim enta lno da istrazuje .

3

Ono 'je ne sais quoi' kica da se dokuciti kada se, na p rim er, p ra te specijalizovani radn i procesi vi- sokorazvijen ih preduzeca kao sto je Walt Disney Production. Pojedina odeljenja mogu se p ritom po- istovetiti sa 'e lem entim a' estetskog dozivljavanja. Za nas je, recimo, bio vcoma upu tan proces nastanka eksperim entaln 'og filma Fanlazijci u konic se veoma preciznim sinestezijam a pustize kicerski efekat ce­line. Tehnici to talne sinestezije odgovara na planu dozivljavanja raspolozenje. Precizna sinhronizacija s tm k tu ra dozivljavanja razlicitih dozivljajnih (opa- zajnih) sfera vodi ka zasicenim raspolozenjim a. Sva- kako da im a razloga sto se Niceova k ritika Vagnera moze lako in te rp re t ira t i kao fenomenoloska: analiza kica. ’N atu ra lizam ' kica je, uosta lom , m anje u ver-' nom k o p iran ju 's tvarn ih ' opazanja a vise u sklonosti ka hom ogenizovanju razlicitih dozivljajnih sfera*. Analogno tom e ona specificna ap s trak tn o s t um et­nosti n ije toliko u izostavljanju poteza (Liberman), tonova i si. koliko u nacelnom apstrahovan ju , naime

Feiioinciiologija kica 111

aps trahov an ju sines t e t s ^ h kvaliteta. Za razliku od kica, oko koga se siri au ra osecanja, um etn icko delo karak terise izvesna h ladnoca raspolozenja, oporost, cak nepris tupacnost. A ’lepom ’ u kicu, onom usre- cavanju sto prozim a telo, rad ikalno je konfro tirana transcend ira juca lepota um etnickog dela (»obecanje srece« po S tendalu i Niceu).

Ovaj spreg nije, m edutim , i odlucujuci kriteri- ju m za razlikovanje kica i um etnosti. Sinesteticke tvorevine po sebi n isu ni u kom slucaju vec kic, kao sto i sam o raspolozenje nije au tom atsk i i ki- cersko. Po trebno je pona jp re blize odrediti specific- no kicersko raspolozenje. Sasvim uopsteno govoreci, to raspolozenje karak terise ona cesto veoma nagla- sena ’neis t in i tos t’ kicerskih osecanja. S ta to zapravo znaci? Rec je o tesko resivom problem u koje je naz- nacio i Andre Z id.u Dnevniku kovaca laznog novca, naime o razlici izmedu osecanja koje smo zeleli da postignem o i onoga sto se sam o javilo. Prepustan je kicerskim osecanjim a (raspolozenjim a) je ambiva- lentna igra h ten ja i dozivljavanja. Utoliko su ona i srodna neverodosto jnosti h istericnih stanja.

Isprva se cini da raspolozenje, kao noscce zivot- no osecanje na kome se temel ji citavo dozivljavanje, kao osnovno dusevno nahodenje ne moze da bude voljno, indukovano. Svakodnevica sa n jenim real- nim neraspolozenjem , dosada, zabrinuti nemir, raz- -Strojenost u anarh icnom haosu nepovezanih toku- va — sve to budi u coveku ^nostalgic d ’unile«, kako je to lepo rekao Kami. Moguce je, ipak, dovesti se i vestackim putem u raspolozenje, dakle proizvesLi raspolozenje, bilo da se to postize secanjem koje ozivljava ran ija s tan ja raspolozcnosti (s obzirom na homogenizujucu funkciju secanja, proslost je vec

112 Ludvig Gic

kao tC'jva eo ipso neka vrsta panoram skog raspolo- zenja) bilo da se koriste narkotici raznih vrsta, kao na p r im er alkohol ili d ruga zanatska ili industrijska sredstva za s tvaran je raspol'ozenja. Ono s to . je pri- vidno nemoguce posta je moguce: osnovno dusevno nahodenje se uz pom oc prigodne tehnike moze pro- izvesti ad libitum. Za sada jos ne govorimo o kicu, vec o njegovim neverodosto jn im tem eljim a. Ono sa an tropoloskog stanovista tako vazno osecanje stida, koje sc prilepi i svakom pravom raspolozenju pre- docavajuci ga kao m anjkavost, p ropust, pasivnost, om am ljenost, razotkrivenost, to osecanje stida pos­taje um esno tek kada je rec o indukovanim oseca- n jim a i raspolozenjim a. (Religiozna varijan ta tog stida je odbojnost p rem a este tskom kod Avgustina, ciji puritan izam posta je filo/.ofski relevantan tek iz aspek ta njegovog fundam enta lno-an tropoloskog uce- n ja o concupiscentia i njihovoj sustinskoj neslo- bodi.) Kao osnovno podrucje citavog dozivljavanja, raspolozenje odnosno raspolozenost nije samo po- sreceno jedinstvo covekovog Ja i s \rcta, vec je isto- vrem eno i indeks bacenosti (Hajdeger) ljudskog po- sto janja . Potencijalna sloboda egzistencije uvek se na neki nacin opire kalup ljen ju u fiksirana dusevna nalrodenja, pa cak i kada to vodi blazenstvu.

Ovde valja ukazati na specificnu heslidnost ki­ca. Nije kic tako sustinski bestidan zbog slucajnih e ro tsk ih asocijacija sto ill budi ncka kicerska raz- glcdnica, vec zbog one duboke bestidnosti koja ska- l’edno riegira legobmi d i ja lek l iku slobode covekovog hica. Nesto slicno bi se moglo reci i za ostale cesto spom injane p red ika te kica kao sto su sladunjavost, jeftinoca, plitkost, glupost, nam ctljivost, memljivost itd. Sve ove karak teris tike temelje se na nacelnoj

F e n o m e n o l o g i j a k i c a 113

neistinosti kica. Utoliko je i izvodenje kica od 'pra- oca lazi’ Satane, naim e od ucenja o naslednom gre- liu, kakvo se jav lja kod katolickog m oralnog teologa Egentera, m a koliko isprva izgledalo varvasko-teo- loskim, ipak daleko ispravnije od analize kica okre- nute ka objektivnom poredenju , k a jo m se have mnogi istoricari um etnosti. Puko opisivanje estetskih m anjkavosti, sto proizlaze iz poredenja , zaobilazi pi- tanje o zasnovanosti kica, dok teoloske rasprave od- govor na ovo p itanje traze odvec duboko, naime u (greSnom) bicu covekovom.

K ada se kic shvati kao mogucnost ljudskog a ne sam o kao m anjkav , kvazi-umetnicki proizvod, njegova ce obelezja moci da se uoce u svim svedo- canstvima o coveku. Ne postoji sam o kicerska kvazi- -umetnost, vec i kicersko ponasanje, samodozivlja- vanje, uk ra tko zivot u znaku kica. Terrnin kic, za koji se sm a tra da potice iz sfere slikarstva ■— one jeftine razglednice sa crtezima, sketches, kumovale su nastanku reci — prosirio se tako brzo na ostaie oblasti upravo zbog toga sto kic nije puka tehnicka m anjkavost vec, daleko vise, jedinstvo s tru k tu ra ljudskog dozivJjavanja u celini. Buduci da potenci- jalni kicerski dozivljaj m ora da ima konkretizaciju, odnosno povod, kic je postao i estetskom kvaiifika- cijom. Tek kroz svoje (sam o)prikazivanje kic biva ono sto jeste, naime zivot sa kicerskim obeiezjima.Sa estetske distance, koju kao posm atrac mogu da zauzmem, na mene ce kicerski delovati milosrdni ; gest drzavnika i to zato sto taj gest vidiin ’kao da' sarn sebe prikazuje, nudi uzivanju. Kic je, dakle, predstavljanje kicerskog, njegovo opredm ecivanje u estetskom.

114 Ludvig Gic

M edutim , i to opredm ecivan je je u prirriarnom k icerskom dozivljaju vec utem eljeno. N a svoj neisti- nito-igralacki nacin kicersko dozivljavanje sam o u sebi uziva, polu d istancirano , polu obuzeto sobom. Sen tim en la lnost, recimo, buduci da n ije to ta lno ose­canje, svagda poseduje izvesnu d is tancu u odnosu na sebe sam u, d istancu sto nasto ji da se lazno pred- stavi kao estetska. »Osecajcic« (Nice) se ne samo dozivljava, vec se na este tsko-koketan nacin u nje- m u pride i uziva. Ovo sam ouzivanje pretpostavlja izvesno — ali sam o izvesno — distanciran je , koje se opet ne shvata sasvim ozbiljno. Konkretizacija takvog p rim arnog dozivljaja je kic, odnosno kic n a ­stoji da kroz svoju realizaciju izazove takav do- zivljaj.

To moze da se dogodi na dva nacina: prikazi- vanjem onoga koji kicerski dozivljava — na primer, bezbrojne slicice sa devojackim licima vlaznim od suza, m edu ko jim a su i iica Ifigenija, pokajnickih M agdalena i si. — ili p rikazivanjem onoga sto je kicerski dozivljeno. Ccsto se ova dva nafina pove- zu ju da bi se Sto sigurnije postiglo zeljeno dejstvo.

4 /

Um etnost, dakle, od kica p revashodno razlikuje trancendencija, odnosno prevazazenje kicerskog kao la tent tie tnogucnosti l judskog. Ako ova transcenden- cija i nije dovoljna da odredi um etnost — iz razlo- ga koje ovde necemo dalje razvijati um etnost se i ne da definisati — ipak nam je ukazivanje na transcen- d irajuci k a ra k te r um etnickog dela i um etnickog do­zivljaja od koristi za odred ivan je sustine kica. Poi- m anje um etnosti kao specificnog prevazilazenja la-

F e n o m e n o l o g i j a k i c a 115

tentnog kica pomaze nam da shvatim o citav niz fe- nom ena koji se jav lja ju kao 'trosnost lepog’. Sa tog polazista valja p ris tup iti poznatom p itan ju o 'nepra- vom m ate r i ja lu ’ kica ili onom , m anje poznatom, o odnosu um etnosti i kica u nasem vremenu. Povo- dom prvog p itanja: nije laznost kicerskog materi- jala prevashodno u tome sto se, recimo, um esto m erm era koristi gips, vec je daleko vise u odsustvu transcendencije. Tako su i zive slike’, u kojim a ljudi p reds tav lja ju ljude, m ahom kicerske ukoliko se na estetskom planu ne omoguci transcend iran je zivog simbola ka vrednostim a, odnosno ukoliko se ovaj odvec pravi m aterija l p robije u prvi plan, po- stavsi sam sebi svrhom. Nesto sto je estetski 'jef- t ino’ ne m ora neizostavno da bude i od bezvrednog m aterijala. (S ta tua Rile Hejvort, pokopana u pesak Kalifornije za buduca pokolenja, od suvog je zlata ali je i pored toga kic.) Kicersko reprodukovanje um etnosti u laznom m aterija lu bilo nam je u es te t­skom pogledu jedan od najindikativnijih problem a, buduci da jasno ukazuje na pom enutu tendenciju prevazilazenja, osobenu za um etnost. Prilikom kicer­skog reprodukovanja se, naime, retusiranjem otkla- nja taj mom enat prevazilazenja — a ono sto o s ta je je kic. Upravo danas, u jeku popularizacije klasicnih um etnicidh ostvarenja, nastaju , posebno u Americi, bezbrojna kicerska ’de la’; probitacnim redukova- njem um etnickih ostvarenja — filmske obrade, skraccne i pojcdnostavljene price itd. — gubi se ona osobena, um etnicka pocnta. Rezultat takvog re- dukovanja je skolski p rim er ’p ravog’ kica.

Time smo se dotakli i p itan ja o odnosu kica i um etnos t i u nasem vremenu. Vec smo ukazali na povezanost kica i psihe masa kao i na spreg indu-

116

s tr i je i m asovnog kica koji dobija razm ere L^lturno- -socioloskog porb lem a, ali nam sad valja uzeti u obzir i d rugu s tranu , naim e danasn jeg um etnika. Z apitacem o se p on a jp re o koefic ijen tu prevazilazenja koji dolazi do izrazaja u razvoju knjizevnosti nasih dana. Drugim recima: u kojoj je m eri savrem ena knjizevnost prevazilazenja laten tnog kica i koliko sa osta lim u m etn o s tim a deli polem icko drzanje, ne izlazuci se n ikakvom riziku?

U :ovom ko n teks tu indikativna je c in jenica da savrem eni spisatelj nije sklon da sebe zove pesni- kom. On je svesno 'sam o pisac’. P itan je je sad da li je to jed in o izraz sk rom nosti ili ce pre biti da je po- sredi, m ozda i nesvestan, o tp o r p rem a pesnikovom poslu. M edu naturalis t ima (Arno Hole) i ekspresio- nist ima (krug oko casopisa Sturtn) cula se vec za- cudujuce p o d u d a rn a k ritika H ajnea i Geta, koja svedoci o afektivnom odnosu p rem a neistinosti pes- nistva s ta rog stila. Ni ovde nije rec sam o o teh- nici — m a koliko se ona podrobno analizirala — vec o onom Niceovom, pa, ako hocete, i Platonovom »Samo luda, sam o pesnik«. I nije li s im ptom aticno to sto se k r i t ika pesnika tako cesto poziva upravo na (nehoticne) kicerske efekte pesnistva starijeg stila? Patos oprede ljen ja za pravo, istinsko-i stvar- no zivljenje i dozivljavanje nad jacava neprirodni i vestacki 'pesnicki' ton, cija se sk ladnost — cesto i p reg re jana — izvrgava ruglu kao cista laz. I antina- turalis ticki pokreti su u opoziciji p rem a onom e sto je s trano zivotu, p rem a nestvarnosti pesnistva. Lepo hoce da deluje kao zivotna moc, da »zeze«. Pesnici obrazu ju oko sebe 'krugove', bteli bi da 's tva ra ju ' sadasn jost i buducnost, neki bi cak da budu sud- bina, kao cezar ili pak kao zakonodavci. L itte ra tu re

F e n o m e n o l o g i j a k i c a 117

engagee nije, ako cemo pravo, Sartrovo otkrice. Kako nam sam o ta navodna ak tue lnos t pesnika vec danas izgleda neverovatnom !

’E li ta ’ — socioloski daleko teze odrediva nego anonim na ’m a sa ’ — ni sam a vise ne veruje u pes­nika. A 'pisac' se, opet, ne sm a tra vise um etn ikom koji bi imao obavezu p rem a lepom. Cini se kao da se to duh naseg vrem ena podm uklo sveti je r nam danas cak i zalbe o gub itku lepog, sto ill izricu naj- ugledniji ljudi, cesto zazvuce blago kicerski. Moela bi se, doduse, i danas navesti velika imena, ali, niada jos zivi, to n isu vise nasi savremenici.

Posfeduje li pisac jos uopste nesto sto bi se mo- glo sm atra ti naglasenom um etn ickom samosvescu? I kakav je njegov odnos prem a potrebi za kicom

. koja.v lada u m asam a? R uku na srce, od lepog vodi put i do m asa, ali izm edu danasnjeg pisca, koji pise za druge pisce, i m asa tog pu ta vise nema. Bez obzira kom »izmu« p ripadao pisac zeli da saopstava, da tumaci vreme, zivot, coveka. Pritom , meclulim, svesno zaobilazi rizicnu zonu lepog. (Kako je danas noire i nasa l i t te ra tu re rose.) Za danasn je casopise iz oblasti ku ltu re karak teris ticno je da u njim a eseji pisaca idu ru k u pod ru k u sa razm atran jim a filozola kulture. Cesto spom in jana kriza iskaza postala je kategorijom knjizevne kritike, dok su u knjizevno- sti, na protiv, sve osetniji impulsi iz estetski najneu- tralnijih sfera (filozofije, psihoanalize, egzistencija- lizma, pogleda na svet). Pisac se, dakle, ne upusta ni it rizik lepote ni u rizik kica. On nije um etnik koji nadvladava kic, pre bi se moglo reci da ne do- speva ni do onog s tan ja svesti u kome bi mogao da prihvati rizik kica.

118 Ludvig Gic

-Jasno je da ovde nije rec o sirokoj potrosackoj knjizevnosti, ko ja svesrio'proizvodi eroticni, religioz- ni, politicki i drugi kic. Izm edu ove po trosacke kn ji­zevnosti i reprezentativnog knjizevnog stvaralastva nasih dana — neizvesno je sam o 3ta se to reprezen- tu je — p osto ji duboki jaz. U tehn ickom pogledu taj jaz i n i je toliko izrazen buduci da se, kao sto je poznato, u m etn o s t elite u prilicnoj m eri koristi sti- lom repo rtaza nam en jen ih m asam a, tehnickim rec- n ikom , f ilm skom tehnikom (montaza, rez, dvostruka ekspozicija). Razlika je, m edu tim , u sasvim druga- cijoj ulozi raspolozenja , p rem da ne i jed ino u tome. Dok siroke m ase zele, p re svega, da na na jlagodn iji i na jbrz i nacin, a po m ogucstvu bez licnog angazo- vanja, b u d u oraspolozene, savrem eni pisac gotovo m etodicno izbegava podruc je zasicenih rospolozenja. Ako ih se ko jom prigodom i dotakne, utopice ih ipak u ono neodredeno k re tan je koje daje ton cita- vom delu. A kad ih u pesm am a priv idno priziva, cini to sam o zato §to su m u po trebna kao tranzitor- ni m om enti. On sam je izvan njih.

I neraspolozenost se moze, naravno, iz razlicitih razloga sm a tra ti nekakvim raspolozenjem . To je ma- n je ili vise' term inolosko pitan je . K arak teris ticno je, m edutim , da anti-raspolozenja (stim ungslose Stim- mungen) kao Sto su s trepn ja , dosada, gadenje (u na js irem sm islu Sartrove nausee) zatim afektivna s ta ­n ja panike, groze, uzasa i si. s tu p a ju na m esto har- m onicnih raspo lozen ja u ko jim a se dovode u sklad svet i covekovo Ja. Ova 'an ti-raspolozenja ' m ogu se postici 1 ind irek tno , a vrlo cesto i posredstvom izra- zito k icerskih raspolozenja, ko ja p re s ta ju da bud u sam a sebi ciljem, kao u kicu, vec d o b ija ju upravo oprecnu. fu n k c i ju da p ro vocira ju o dvra tnos t p rem a

F e n o m c n o l o g i j a k i c a

raspoLozenosti uopste . Rec je ovde o daleko izdife- renciranijem u s tro js tv u svesti od onog koje se jav­lja kod prim itivne po trebe za kicom. Gustina ras­polozenja nije vise znak ukoren jenosti, vec je nesto sto je svesno svoje p rivrem enosti u toku koji izmi- ce. Izgleda nam da se ova bezbojna neraspolozenost moze razliciti kao onaj duboki, noseci ton i Rilkeo- vih 'na jlirsk ijih ' pesam a. (To n ije slucaj i kod rel- keoca, koji cesto osta je na povrsini, zaljubljen u kicersko.) Za takva — sam o tranz ito rna — ’raspo­lozenja ' ka rake tr is ticno je, dalje, da su obicno na osoben nacin .ulubljena, ili, p revedeno u sferu aku- sticnog, da ne od jekuju . Stoga guse. U prkos gustini ona nem aju usisnu snagu kosm ickih raspolozenja, vec p r i t isk a ju ukoliko se covek p reda njihovoj ima- nenciji. Kao rezulta t se, dakle, ne jav lja ni onaj kla- sicni uzlet oraspolozene duse niti m ikrokosm icka ugodnost kicerskog i njegovog dom aceg raspoloze­nja, vec nesto trece: neka, reklo bi se, gotovo kos- micka nelagodnost, osecanje metafizicke m am um o- sti, koje bi se veoma proizvoljno moglo okarakte- risati kao 'elegija'.

Cesto citirani 'n ih ilizam ’ savrem ene knjizevosti bolje bi se, na esteticko-psiholoskom planu, mogao dokuciti posredstvom novog tie — raspolozenja odno­sno anti — raspolozenja nego sto se to postize tu- m acenjim a tipa »gubitak sredista«, »bog je mrtav« i mnogim slicnim. N edostajc nam danas upravo ona vrsta kosm icke ugodnosti srccnijih epoha, u kojima su raspolozenja verodosto jn ije o tkrivala covckovo b itisanje nego sto je to u nase vrem e slucaj.

U savrem enoj filozofiji, a jos u vecoj meri u knjizevnosti nasih dana, vlada, kako izgleda, uvere- nje da se tek u neraspolozenosti ukazuje pravi lik

120

covekovog b itisan ja . S tvar se ne m en ja tim e sto ce se takva neraspolozenost nazvati 'osnovnim raspo- lozenjem. Previda se, samo, jed an veom a vazan as- pekt: c in jenica da cesto c it irana s trepn ja n ije puka neraspolozenost vec m ora ko ja se jav l ja pri gublje- nju raspolozenja, snialaksavanju raspolozenosti. S tre p n ja je ineka vrsta s tan ja uzbudenosti sto p ra ti izostanak raspolozenja uopste. To se ne bi moglo reci i za s trah . L iterarno po sm atran o , s tra h je samo sredstvo izazivanja napetosti, dok s t re p n ja gusi. Sa s tra h o m se jos i moze izici na k ra j, izboriti se s nje- govim koefic ijentom neprija te ljs tva , s t re p n ja pak iz osnova dovodi u p itan je uhodan i tok sveta, cini ga u n a js irem sm islu spornim . S tre p n ja n ije vise ni- kakvo dusevno nahodenje, ona je kosm arno odsu- s tvo takvog nahodenja. Izlisno je dokum entovati p r im erim a k a ra k te r s trepn je savrem ene knjizevno­sti. U nasem kon teks lu zasluzuje pom ena, medutirrj, jedan m arginaln i lenom en: posredstvom feljtona s tre p n ja se pogresno tum aci kao s trah , te izgleda kao da je posredi puka reakci ja naseg vrem ena na a tom sk u bom bu, odnos Is toka i Zapada, neophod- nost obnav ljan ja religioznog zivota itd. Ovaj nespo- razum krivotvori k a ra k te r savrem ene knjizevnosti, polazeci od dogme da knjizevnost, kao i c itava um et­nost, treba da obznan ju je 'dull v rem ena ' (au torim a fe ljtona iz oblasti ku ltu re posve razum an) i istovre- m eno ponudi 'pozitivna resen ja '. (Buduci da je 'p rob lem vrem ena' vec poznat, osta je , dakle, da se nadu resenja.) Da je knjizevnost do ista jed ino reak-

/'^Ne treba, sam o izgubiti iz vida da su pisci koji su ^5>cija s traha , ovakva a rgum en tac ija b ila bi ispravna.

u pom enutom feljton is tickom sm islu 'najpozitiv- n i j i” is tovrem eno i na josredn iji , sve i kada se knji-

F e n o m e n o t o g i j a k i c a

zevnost S T R E P N Jt,^ — koju valja p isati velikim slovima — krivotvori tim e sto se, u duhu vremena, upucuje na p rak tican zivot u doba koje je, sam bog zna, dovoljno ugrozeno.

N ajekstrem niji an tipod knjizevnosti elite je ipak, kao sto sm o vec konstatovali, potreba za ki- cem u m asam a. Takozvana nerazvijenost ukusa p u ­blike nije glavni razlog usled koga je vrsna knjizev- nost nedostupna masama. Dovoljno je pozvati se sam o n a 'm etafiziku banalnog’, ko ja danas vec po­sta je m anir , i na njen nam erno triv ijalan jezik — — »Grupa 47« u tome nije usam ljena — pa da pri- govor o nerazum ljivom jeziku pisca izgubi tezinu. Problem je daleko vise u onom osobenom polemic- kom stavu m odernog um etnika, polem ickom naime u smislu antiraspolozenja, metafizicke nelagodnosti. To vraca m ase na jp rim itivn ijem kicu a ponekog 'obrazovnog' njegovoj plemenitoj varijan ti, odnosno velicinama proslosti videnim kicerskim okom. I da­nas, razum e se, postoje neke grupe pisaca koje pred- stavlja ju posrednike. Moguce jc, recimo, pisati kao Gete i sastavlja ti pcsmc kao Siler, ali kada to radi Tomas Man nasta je nesto novo, m oderno. Kao urnet- nik i poklonik ironije on se sluzi 'stilom', ne svodeci se u n jem u bez osta tka, te pruza citaocu priliku da uziva u vestim persiflazama. Cajtblomov negova- ni zargon hum aniste i hohstaplerski 'stil' Feliksa K rula su veoma srodni. Mana, doduse, mozemo ci- ta ti i kao 'njegovog Getea’ ali cemo ga onda iz os- nova pogresno procitali. Ako su te m ogucnosti kri- votvorenja i pomogle nekim savremenim piscima da s teknu siri krug citalaca, to ipak ne dem antu je po- s to jan je stvarnog jaza koji karakterise nase vrerne (pisano 1953).

122 Ludvig Gic

N akon ovih prim edbi o s tan ju u savrem enoj knjizevnosti moze se uciniti da je p rob lem kica u naSem v rem enu jednostrano prebacen na socioloSki plan, odnosno na 'm asu'. Medutim, upravo bi feno- m enoloSka istraz ivan ja o kicu, na ko ja se joS ceka, m ogla da pokazu kako je dijalektiCan bio odnos k ic /u m e tn o s t i p re k ra ja 19. veka, za razliku od uk rucene polem icke’ um etnosti. Dalje: sociologija kica bi m ogla da utvrd i — fenom en plem enitog kica bio bi za to d o b ar p r im er — da masa n ije sam o so- cioloSka tvorevina vec da je, kao sto je to u svojoj Pobuni masa form ulisao Ortega i Gaset, »ljudska kategorija«.

KIC-COVEK KAO TURIST

OPSTI POGLED

Brohov kulturnofilozofski — ne pros to sociolo- Ski ili esteticki — nacin sagledavnaja »kic-coveka« za m noge je njegove k riticare odvec principijelan, odvec uopSten da bi se n jim e mogli in concreto ana- lizirati ob jek ti kica. Kako je samo, nasupro t ovome, kudikam o jednos tavn ije kad se evidentno neukusni, um etnjcki neuspeli m asovni p roduk ti prezen tu ju na am izantan ili ogorcen nacin i kad se k ritiku ju nji- hove mane! Bezbroj je antologija i a lbum a koji slu- ze 'izivljavanju ' takvog neraspolozenja. Njihovi ko- m en tari — ukoliko au to ri ne osta ju samo pri zajed- Ijivim glosama — po pravilu su usm ereni na kic- -objekt: a) estet icki se pre svega pokusava izvesna konfron tac ija izm edu kica i um etnosti, a rezultat je: kic je los ukus; kic je diletantski; dalje: neorigina- lan, tj. konvencionalan; preplavljen drazim a najpri- m itivnije vrste, srceparate lan , povrsan. . . Suvisno je i navoditi naslove, je r n im alo iznenadujuca zavrsna poenta u takvim kom entarisan im zbircicama uvek glasi: kic upravo nije um etnost. Akademski istori- cari um etnosti cesto ce takvim svojim — delom za- jedljivo-euforicnim, delom filoloSko-pedagoSkim, da- kle 'ku lturno-depresivnim ' ( 'ozbiljnim'?) — dokumen- tac ijam a i kom en tar im a prikljuciti jo s i ucene infor- m acije iz is torije kica: npr. inform acije o antickom e kicu (recimo o helenistickim m in ija tu ram a, o sred- njevekovnim zavetnim ikonam a i dr.), pri cemu se

124 Ludvig Gic

rela tivnost ukusa tokom istorijskoga sm enjivanja perioda i ku ltu rn ih krugova pokazuje kao ozbiljan hendikep: gde i kada pocinje kic? Navescemo ovde sam o dva eks trem na stamovista: kica je bilo odu- vek — ili: kic se javfja u drugoj polovini XIX veka (vulgarizovana rom an tika udruzena s emancipaci- jo m m alogradanstva). Time zapravo vec sto jim o p red krugom b) socioloskih p itan ja ; recimo s prx> blemom: n ije li kic karak ter is t ika svili m asovnih razdoblja , pocev od aleksandrijskog perioda u antici, p reko rim skoga helenizma, do »jednodimenzional- nog coveka« iz sredine XX stoleca? Kakve veze po- s to je izm edu industrija lizacije , kapitalizm a i p'retva­ran j a coveka u to ta lnog konzum enta na jednoj i eks- plozije kica na drugoj s tran i? (Kicerski masovni proizvodi m ogu se neograniceno reprodukovati; »ustanak masa« a la Ortega i Gaset oslobada stega i ukus masa; elitni nosioci ku ltu re izgubili su dodir sa publikom , zato je i ponor izmedu 'ezoterickih’ m odern ih 'izama' i siroke publike uglavnom nepre- m ostiv itd.) U takvim okolnostim a sociolozi. ku ltu re pokusavaju da sk renu paznju i na novi (»circen- se s? « . . .) aku tn i p roblem ogrom ne kolicine slobod- nog vrem ena (D. Rizmen, Usam ljena gomila), do kojeg je dovela racionalizacija i autom atizacija. P ro ­blem form ulisan u nasem naslovu pojav lju je se pri tom i sam u blizem svetlu: zar masovni tu rizam sa svo- jim vrtoglavo rekordn im b ro jk am a (1966: ravno 128 m iliona tu ris ta ; 1965: ukupn i izdaci u svetskom tu- ristickom saobracaju : 57,3 m ilija rde am erick ih do- lara) ne uslovljava i neizbeznu eksploziju kica pla- ne ta rn ih razm era? (Up. »UNESCO-kurir« 1966, br. 2.)

B rojke, s ta tistike, dokum en tac ije — uk ra tk o 'fak ta ' — im a ju u sebi neceg neoporecivog, masiv-

F e n o m e n o l o g i j a k i c a

nog: pa ipak nas sve to ostav lja na cedilu kad se sa dobrim s ta rom o dn im razlozim a zap itam o u £emu je sustina kida! Jer, da se v ra tim o na ono polazisno p itan je o »kic-coveku«, sve te okrugle b ro jke i sva ta zam asna dok um en tac ija o kicu upravo navode na p re tp os tav ku da o sustin i fenom ena kic vec vla­da jedinstvenio m isljenje! A n ije tako. Pod a) este­ticki posm atrano , kic se, npr., n iukoliko ne iscrplju- je sa »sundom, naroc ito . . . slikama« (Fridrih Klu­ge, E tim oloski recn ik nem ackog jezika, 1960) jer: 1) kic je odavno p rob io granice puke opticke sfere (npr. slageri, knjizevnost itd.); 2) im a mnogo »sun- da« koji cak ne m o ra ni biti kicerski, koji je napro- sto nevican, neuspeo; 3) ono specificno svojstvo kica jedan proizvod dob ija tek zahvalju juci izvesnoj ka- rakteristicruoj p rodornosti , ko ja s »tehnickom ne- vinoscu« nem a niceg zajednickog. S druge strane, postoji, nazalost m alo zapazeno, kicersko prihvata- nje um etnickoga dela, p rouzrokovano kiccrskom svescu sub jek ta koji to delio konzum ira; isto tako postoji i n ista m anje zanimljiva m ogucnost da veliki um etn ik w netn ick i integrise neki kicerski objekt (klasican prim er: ciklus Franca S uberta »Lepa mli- narica«, op. 25, kom e su kao osnova posluzili stihovi Vilhelma Milera »spevani« oko 1820. giodine kao svesna parod ija na kic, kao pokusaj da se romantic- ko-biderm ajersko »pesnistvo u narodskom c tonu« ucini smesnim! v. npr. Ludvig Kuse, Franc Subert, str. 36 i d.). Mi, doduse, mozemo i olako ignorisati ove tri navedene tacke, no tim e upravo rizikujem o da 'ob jektivno ' p re trp im o neuspeh: naim e, da govo- rim o o jednoj priv idno cvrstoj 'cinjenici' (jer poka- zali sm o sliku, ili sm o naveli broj), ali da sustinski zapravo ne pogadam o 'ob jek t ' svoje analize, vec sa-

i26 Ludvig Gic

m o n ek u neuhvatljivu fa tam organu! Pod b) socio- lo$ki gledano, zapazamo neke bez su m n je vaine fe- nom ene (recimo one koje se tidu s tv a ran ja klasa, industrija lizacije , konzum entskoga druStva, slobod- noga v rem ena za siroke mase, kom unikacion ih sred- stava itd.). Ali granica ovog nac ina p osm atran ja upravo lezi tanuo gde nas p rob lem tek pocinje: kod p i ta n ja sustine. J e r socioloske uslovnosti za ispolja- van je jednoga fenom ena jos uvek n a m n ista ne ka- zu ju o njegovoj sustini, ili pak vrednosti. H a jn rih H a jne se jed n o m prilikom — m etodo losk i zaista dubokom isleno — naru gao onom e ko ji veruje da poznaje p ticu zato sto m u je bilo poznato ja je iz kojeg se o n a izlegla. Govorimo kon kre tn ije : postoji li uopste kic za decu? (i od kada?) Moze li se kod jedne tzv. 'm ase ' ko ja jos uopste ne poseduje sv.est0 um etno s ti bez daljega im p u t i ra t i svest o kicu? (i ako moze, od kojeg uzrasta?) Z ar sentim enta ln i 'obrazovani' l jubitelj ipoznavalac um etnos ti ne uziva upravo u kicu kad — kao Sto to tako cesto biva — de- g rad ira u m etno s t do pukog povoda za svoje tro- nu to sam oljub lje? Takva p itan ja , ko ja se po volji m ogu jo s dopunjavati, valja uzeti ozbiljno, je r ona o tk r iv a ju p rincip ije lnu gran icu svih tzv. »objektiv- njih« (ali u odnosu na p ita n je suStine de facto igno- rantsk ih) m etoda, o r i jen tisan ih n a cist p red m e t kao taJkav.

Mozda cemo sada bolje odm eriti prednost i onog naoko odvec princip ije lnog nacina p o sm a tran ja , ko­ji npr. govori o »kic-coveku«, a ne p r ik u p lja i ne katalogise ( 'naucno') n ikakve kicerske razglednice, ni uk rasn e jastucice, ni suvenire?! Dakako, moze se — kao sto je to slucaj i sa sam im a u to ro m — biti1 drugoga u k u sa nego s t o j e t o b io H erm an Broh, od-

Fenomenologija kida 127

nosno m o ie se u m nogim tackam a kritiko\O li nje- gova filozofija vrednosti; pa ipak je p rednost Bro- hova »kic-doveka« evidentna, cak i onda kad to tre- ba da poslu2i tek kao m etodoloski podsticaj. Je r 'challenge' kid-covek treb^ pre svega da pogodi onu d im enziju u kojoj se odlucuje o 'ki£u': dakle, ljud- ski zivot i dozivljavanje. Drugim recim a: rad i se o analizi kic-svesti, ko ja na k ra ju k rajeva i ima glav- nu rec u tom e da li je nesto kicersko ili nije,

Uzmemo li sada, kao sto smo to i u naslovu na- javili, za p r im er tu ris ta , onda ovo znaci: stalo nam je da pokazem o koje specificne m ogucnosti za »kic- -coveka« (citaj: kic-5ve5/, ili, m anje srecno, 'kic-slioj') priziva 1 izaziva turis tick i zivot. Razum e se, ovde se0 »kic-coveku« govori kao o specificnoj covekovoj dispoziciji ko ja ga cini sprem nim da proizvodi kic ili da uziva u n jem u. Mi ovde svesno govorimo o m ogu cn os t im a »kic-coveka«, je r turizam — prim ar- no vrednosno indiferentan — upravo moze izazivati1 anti-kic reakcije: dozivljaj s tranoga (’egzotizam') moze, na prim er, do te mere biti snazan da gotovo po tpun o potisne kod tu ris ta onu njegovu la ten tnu po trebu za kiceni (sam ozadovoljstvo u svom privat- nom krugu, dem inutivna osecanja na dom acem og- njiStu, fam ilijarizovanje svega Sto se sre tne i zatek- ne do osecanja unutraSnje topline i ugodnosti). Kla- sican p rim er za to: descntim entalizujuce dejstvo Ge- teovog pi*vog pu tovan ja u Italiju. UopSte uzev, do- b ro cemo uciniti ako m oderan fenomcn turizm a (kao specifican vid oblikovanja slobodnog vrem ena za m odern a coveka, koji svoj odm or, svoje ferije provodi 'na s tran i', uglavnom u masi 'sebi s licn ih’) jasno odviojimo od p r i ja sn jih 'oporavaka ' (iz zdrav- slvenih razloga ili u slucaju fizicke insuficijencijc),

128

od obrazoynih pu tovan ja (m anjc ili vise planskih s tud ijsk ih rp u tov an ja , s posebnim p rog ram o m rada), kao i od pusto lovnih pu tovan ja po jed inaca (kicer- sko uzivanje i pusto lovina m edusobno se iskljucuju: tek ’este tsk i ', sto ce reci lite rarn i sed im ent moze biti k icerski, posebno u X V III stolecu, npr. Robin- zon i bezbro jn i Defoovi epigoni). M oderni turizam , kao organizovani masovni saobracaj (organizovano je vec i sam o slobodno vreme, a isto tako i uslovi pod ko jim a se pu tu je , boravis ta s n jihovim doziv- I ja jn im m ogucnostim a itd.), nivelise i kolektivizuje svest pu tn ika , reduku juc i gotovo sistem ski onu vec p o m en u tu m ogucnost da se covek o trgne kicersko- m e dozivljavanju. Ako se pozabavim o m edunarod- n im rek lam nim prospektim a, dakle 'ponudom doziv- l ja ja ’, nap ro s to ce se pokazati kako se oni upravo i o b raca ju 'kic-coveku' u turis tu . Fenom enoloski je za- n im ljivo da ove reklam e p re tp o s tav lja ju vec kao ’d a to s t ’ izvesnu la ten tnu povezanost izm edu turizm a i l judske sklonosti ka kicu. Na isti nacin se i u sa- m om odm ara lis tu , pri p r ip rem an ju onih opste-'at- m o sfe rsk ih ’ kao i posebno-faktickih ponuda, vodi racuna j— cesto uz velike ekonom ske izdatke — o konzum entu kica. Ovim smo se v^c priblizili svojoj temi. Ovde nam , m edutim , n ije toliko stalo do pot- punosti u n a b ra ja n ju oblika ponudenoga kica koli- ko do princip ije lnog p itan ja afiuiteta izmedu kic- -coveka i turizma. Iz tog afin ite ta m ogu se bez ika- kve nasilnosti pokazati i oni u osnovi 'hom ogeni' (cak i in te rnac ionalno veoma u jednaceni) kicerski privlacni objekti, kao i k icerska a tm osfe ra svih till »svelova za odm or«. Nase je ishodiste, dakle, antro- polosko, tj. mi cemo po n a jp re i pre svega poslav- 1 jati p itan je coveka kao preduslova svih kicerskih okolnosti. . .

Fenomenologija kica 129

I

i Najbolj i dokaz o kakukciv-nosti ovog bivstvovanja dace nam posmatranje njegovih lepota . . .

S. Kjerkegor

Egzistencijalmoanaliticki posm atrano , covek kao tu ris t nasih dana sam o je posebno podesna i uoclji- va cinjenica onoga, da upo treb im o Paskalov naziv, »divertismana«, koji je osnovna karak teris tika nase egzisteijcije: dakle bekstvo, povlacenje od s tv am e »condition d'etre« i n jene fakticke nezbrinutosti, ko- ja se, sadrzana u svakidasnjoj s trepnji, dosadi i bri- zi, tesko moze p r ik r it i ( 'potisnuti'). N ajstarije pred- stave o ra ju (bilo da se radi o p rais to rijsk im , bilo da se radi o eshatoloskim , postis to rijsk im ljudsk im pro jek c ijam a o sreci, kao i ono sekularizovano »gor- ki dani rada, slatki praznici« (Gete), cine, pre svih socioloSkih i estetick ih p itan ja koja se odnose na m asovni zivot, kic, turizam , deo onog fundamental- nog l judskog nemira koji se jos od najdavnijih vre- m ena artikulise kao 'p rognanje iz r a ja ’, kao 'seoba', kao 'pu tovanje ' (npr. plovidba vec kod Sv. Avgusti­na, De beata vita), kao meduegzistencija (»izmedu zivotinje i andela«), kao »gemina natura« itd. Ta — — prvobitno — religiozno obojena »izvestnost« o abnorm alnosti jedne norm alnosti u kojoj se pati (raditi »u znoju lica svoga«, uprkos » tm ju i dracu«, isto je tako p rok lets tvo kao i radan je »u bolovima«, za koje je vezan opstanak ljudskoga roda) p risu tna je joS i u svesno ateistickim socijainim u top ijam a nasih dana (»besklasno drustvo«!, je r pojam »pro- leter« zadrzava i kod najtrezvenijih m arksis ta izve-

130 Ludvig Gic

snu em ocionalnu au ru »m ukotrpnosti i tegobe«!). »Vecni grad« (Civitas Dei), vecni m ir, spasenje —— sve te iskonske p ro jekc ije »principa nade« (Bloh) uk lap a ju se u »izvesnost« o tom e da je nasa fak- ticka »condition hum aine« samio tranzito rna.

Ovakve rem iniscencije, i pored sve svoje trivi- ja lnosti, n isu suviSne za na§e p itan je, koje se tice kic-coveka kao tu ris ta . J e r E. Bloh i H. B roh jedin- stveni su u tom e da velike ceznje i nade covecan- stva, cim s p reu ran jen im ljudsk im posezanjem za n jim a izgube svoj beskonacni duktus, p re tv a ra ju u toj sviojoj opsenarsk i docaranoj p risu tnosti (kao da covek »to vec ima«, Ap. Pavle u Poslanici Filipinja- nim a 3, 12 i d.) sam zivot tcovekov u laz. »Ovde se beskonacni ak t etickoga s trem ljen ja n a jed an pu t pre- kida, te se beskonacni eticki zahtev degradira do kuvarskoga recepta« (H. Broh). Socijalisticki dog- matici, religiozni san jari, sm ern i i p raznovem i feti- 5isti (kakvi su bili vec krstaSi!), ali i turistidki rajevi (najcesci topos in ternacionalne reklame!) —— sve su to an tropolosk i srodni fenomeni. Nije zato nikakvo cudo sto su i esteticke objektivacije (a to je upravo kic) takvog »prekinutog« beskonacnog duk- tusa takode veoina slicne m edu sobom. Voda sa Jor- dana, ko ju su donosili k rstasi, i voda sa berlinske Spreje ( trenu tno cak i »berHnski vazduh« u konzer- vama!) ni po cem u se b itno re razlikuju.

Deviza sa sednice OUN odrzane 4. novem bra 1966. po nalogu » In tem ac ionalne unije nacionalnih tu ris tick ih saveza« bila je lap id am a i glasi ovako: »Tourisme, passeport po u r la paix!« Ovom sekulari- zovanom hilijazm u OUN prik ljucio se na »Kongre- su o duhovnim vrednos tim a turizma«, aprila 1967. u Rimu, cak i p reds tavn ik Svete stolice! (Turizam,

Fenom enologija kica 131

recemo je, p r tJ s ta v l ja »podsticajnu snagu i za teo- loski napredak«!) Ovde samcr podsecam o da su se Paskalov avgustinovski jansen izam i Sveta stolica stolecim a razilazili. Pa ipak nam se cini da »diver- tisman« (kome kod Avgustina odgovara pre svega »concupiscentia«, posebno »concupiscentia oculo- rum «, up. Confessiones, X, xxx i d.), to eskapi- sticko napustan je sopstvenoga cen tra kod Paskala, i — sledeci njega — »esteticki stad ijum « kod Kjer- kegora i »nepravost« (Uneigentlichkeit) u Hajdege- rovoj filozofiji podrazum evaju onaj isti osnovni fe- nom en ljudskoga bivstva sto ga je F ro jd u svojoj toboznjoj teoriji ’um etnos ti’ (jer u sustin i je njegova teo rija samo izvanrednio precizna analiza kica!) ova- ko tumacio: »Umctnik je u prvom e redu covek koji se okrece od reahiosti j e r ne uspeva da izade na kraj sa zahtevom da se odrekne svojih nagonskih zelja u njihovoj prim itivnoj formi, te zatx) u svetu fantazije daje slobodnog oduska tim svojim erot- skim i castoljubivim nagonim a. No on, i pored svega, nalazi iz toga svcta put povratka u realnost; zahvalju juci jcdnum svom specificnom daru, on uo- blicava te svoje fantazije u neku vrstu realnosti, a Jjudi tim fan tazijam a p rida ju znacaj kao vrednim refleksim a stvarnoga zivota. Tako on na jednom odredenom putu posta je junak , kralj, stvaralac, iza- branik , za cim je toliko zudio, tie inoravsi pri tom da prevaljuje nikakav zaobilazni i zamrseni put p reko odgovarajucih realnih promena u spoljnome svetu .« Upravo taj »fantasticni« pu t iluzionizovanja scbe sam a i svoga sveta prepoznajem o kao konsti- tu tivan cinilac kic-coveka i njegova »divertismana«! Svakako, ovde m oram o dodati i tu ogradu da svaki kic-covek nije is tovrem eno i p roducent kica. Ali vaz-

132

nija od toga je cinjenica da kie-covek — iz;.vedu ostalog i kao tu r is t — 'preobrazava sebe sama i svet svojih dozivljaja, i to posredstvom specificnih iJuzija koje nalaze izvanrednu po tp o ru u objektiv- nom uzivanju kica.

Poznati su Paskalovi p rim eri za to sta je »diver- tisman«: sve vrste vestackih emocija (»passions ar- tificielles« nase »imagination«) koje odvracaju cove- kovu paznju, takode posebno organizovane igre (koc- kanje!), lov (cak i na zeceve, iako mnogi u sustini uopste i ne jedu zecje meso); a isto tako i »zivotna uloga« sto je — u svioj zbilji — »igramo« u zivotu. Kakve veze im a sve .to sa turizm om ? »Otkrio sam da sva ljudska nesreca potice od jednoga: sto ljudi uopste n isu kadri da o s ta n u m irn i u svojoj sobi« (Pensees, fragm ent 139). A sreca kraljeva sasto ji se u tome sto su »stalno okruzeni l jud im a koji misle jed ino na to kako ce naci neku razbibrigu, e da bi sprecili sebe da misle o sebi samima« (ibid.). To isto vazi i za uloge sto ih ljudi inace igraju »u zi- votu«: »Razumljivo je da se ljudi siYiatraju pokri- vacima krovova ili vec onim sto jesu, ali oni to nikada ne cine kad su sam i u svojo j sobi. Covek tek priv idno traga za m irom i t ra jn om srecom. Trazi m ir dokle god savladuje nekakve prepreke; a kad su one prebrodene, n jem u taj m ir posta je ne- snosan, zbog dosade ko ju siri oko sebe. On ga se m ora osloboditi, te zato nanovo u ra n ja u metez. Sve i kad bi se oovek o b reo u po tpunoj sigurnosti i m iru sa svih strana, pustos zivota (1'ennui) i tada bi neizbezno navrela negde iz dubine njegova srca.« (Pensees, frag. 138). -

Pokusam o li sada da sa ove an tropo loske osno- ve blize razm otrim o kic-coveka kao tu ris ta , onda

F e n o m e n o l o g i j a k i c a 133

cem o pod jednako shvatiti i »draz turizm a» i turi- sticki kic kao parad igm u »divertismana«. Mi smo se sad-vec otrgli od iskusenja da se i sami priklju- cim o uobicajenoj igri quid-pro-quo, te da u masov- iuoj egzistenciji gledamo uzrok, a u kicu posledicu. Jer, kvalitativno, »masovna egzistencija« je vec i sa- m a neka v rs ta bekstva u divertism an: ima npr. i takv ih ljudi koji cak i kad su okruzeni m asom , raz- v ija ju neku v rs tu individualnog (’asocijalnog’) du- sevnog ostrva! Masa, primitivazovanje, infantilizo- vanje — sve su to vec pom eran ja prob lem a kica, koji se zeli s to je moguce vise uda lji ti od coveka kao njegovog prvog izvora. Nije li v redno porazmi- sliti o tom e zasto Paskal pri svojim argum entaci- ja m a i ilus trac ijam a »divertismana« uglavnom go- vori o kraljevim a, dvorjanim a, vojvodam a, o hon- nues hom m es sviju vrsta? (O pokrivacim a krovova i vojn ic im a govori mnogo rede.) Sad razum em o za­sto je Ortega i Gaset zahtevao da se »masa« vred- nu je kao an tropoloska kategorija.

II

Osvrnim o se sada — takoreci parad igm atsk i —— na dva posebno vazna fenomena, koje cemo —— pars p ro toto — nasto ja ti ovde da barem u nago- vesta jim a pokazem o u njihovoj kicerskoj s truk tu ri. Mislimo na: snvenir i ruiiui. 'Pozitivisticki' dokaz o zastup ljenosti oba ova fenomena suvisan je. Sem toga i sam nas m etod zahteva da podem o ne od ob jeka ta vec od dozivljaja kica. Fundam entalne p re tpos tavke za ovo upravo su navedene: covekova po traga za srecom i njegov eskapizam u razonodu, pri cem u se — a to je od presudne vaznosti — ni-

134 Ludvig Gic

posto ne rad i o stvarnoj (dakle: pustoldvAoj) po- trazi za necim napros to nepoznatim ('egzotickim'), niti se pak radi o t rag an ju za s ta tick im , s tvarn im m irom (up. Paskal, gore). U p i ta n ju je p re svega pri- ja tn a pseudo-pusfcolovina, uz tu ris tick i d ivertism an. (Ne treb a zaboraviti: jo s u X V III veku planine i m ore sm a tran i su »uzasnim«, tako K ant. Putnici su, npr., prolazeci p reko M om blana, povlacili zastore na p ro zo rim a kocija da ne bi bili izlozeni stravic- nom p rizo ru Alpa. H alerova pesm a »Alpi« u sustini je bila p ravo otkrice, onako kako je i u antici tek Vergilije o tk r io »Arkadiju«, v. B runo Snell, Die Ent- deckung des Geistes, str. 371 i d.) Izm edu dosade i s tv a m e pustolovine, izm edu odvec s tranog i odvec prisno znanoga, izm edu indolencije i angazm ana lezi tu r is ticka p r i ja tnos t . Zato takozvanu »nestvarnost« kica ne treb a — kao sto se to cesto veru je — tra- ziLi n ap ro s to u 'idealizujucoj' pa te tic i ili u nepri- rodn om re tu s ira n ju prikazane s tvarnosti. T;o su se- k u n darn i fenom eni, koji se, uosta lom , dosta cesto javljaju i u um etn ick im delima, ne u m an ju ju c i pri tom njihovu vrednost! Mnogo je b itn ij i onaj pseu- dopustolovni »ma non troppo« kicerske svesti.

a) Uzmimo npr. suvenir, taj fet is proslosti. Nasa svest o vrem enu obicno je m an je ili vise s tr ik tno usredsredena na sadasn jost, u kojo j se m oram o do- kazivati, radeci, oprezno i budno , je r nas na to na- goni jedna jos nedospela buducnost. Jed ina vremen- ska d im enzija ko ja m irno i dovrseno 'lezi iza n a s ’ jes te proslost. Sam o to n jeno m irovan je — kao se- ciinje, kao bivse bivstvo — pokazuje izvesnu prem oc nad zahuk ta lom rekom vrem ena. Hom ogenizujuce dejstvo, k6je jo j je svojstveno, navodi da se na p ro ­slost gleda sa setom, sto eo ipso uvecava rezonan-

Fenom enologija kica 135

ciju njenog stim unga: n ju prati neka vrsta odjeka, neka patina, neka au ra (»Tempi passati!« »Aetas aurea«). Stoga Gete veoma lepo dovodi u estetski odnos proslost kao takvu i rom antiku : »Takozvana rom anticnost jednog predela zapravo je tiho ose- canje uzvisenoga, osenceno prosloscu, ili, sto je isto: samotnoScu, odsutnoscu, izolovanoscu.« Gete, razu- me se, ne govori o kicu, niti o kicerskim suvenirima. Pa ipak, ono kicersko 'koke tiran je sa m inulim ' kao sa pseudo-vecnoscu i ono Ijudsko jedinstvo izmedu proslosti i subjektivne izolovanosti dozivljaja s ’vla- stitim osecanjem ' p risu tno je i ’fun d iran o ’ u ovom njegovom iskazu. Je r — kao sto je u skoljci sadrzan sum or citavog okeana — suvenirom je kao objek- tom in nuce obuhvacena proslost. O tuda nam i pra- vo da govorimo o n jem u kao o 'fetisu secanja'. Taj fetiS moze s um etnickoga stanovista biti i veoma vre- dan (up. istorijske znam enitosti, muzeje), ali ce on kod kic-coveka svejedno izazivati kicersku perver- ziju vlastile svesti o vremenu. I to se fenomenoloski da lako razumeti: ako vec secanje sa svojim speci- ficnim stim ungom i au rom minuloga lebdi negde izmedu m oje sadasnjice (i njene akutne realnosti) i moga vrem enskog 'egzotizma = proslost, onda su- venir svojom opipljivom fakticnoscu svakako olak- sava ovakvu p r i ja tnu am bivalentnost. Vremenski i p rostorn i ’egzotizam ’ dopun ju ju se na najbolji na­cin u suveniru kao 'mini-spomeniku'! Obratite pre svega paznju na em ocionalnu ’m ontazu’ oba ova eg­zotizma: p rostom oga (daljina, strani svet) i vremen- skoga (proslost, koja emocionalno, tj. u stimungu, dakako i sam a poscduje onu istorijsku 'plavu da- ljinu'). Mozda ce sada biti razum ljiva sledeca para- doksna teza: ( 'ob jek tivno’) kicerski bodez jednog

136 Ludvig Gic

pusto lova povratn ika, kojim se ovaj m orao bran iti u tudini, u izvesnom je sm islu m anje kicerski nego s to je to slucaj s ( 'objektivno') um enticki vrednim suvenirom jednog sentim entalnog turista! Ta koje bi um etn icko delo bilo kadro da se samo svojim 'ob jek tivn im ' estetickim kvalitetim a sacuva od ki- cerskoga usvajanja! Nije li — u izvesnom sm islu 'konsekventno ' — najveca vecina suvenira, i to bas on ih na jk icersk ijih , de facto reprodukcija umetnic- kih dela iz ove ili one turisticke zemlje? Antropo- loski pri tom ne igra nikakvu ulogu da li su ove reprodukc ije m anje ili vise vredne. Je r kicerstvo se meri p rem a sentim enta lnoj uslovnoj vrednosti sto je poseduje 'kljuc d raz i’ suvenir. A ova, pak, zavisi od onoga koji je uziva.

Posle ovih oskuclnih nagovestaja, cija je nam era bila da b a r pokazu onaj principijeln i ’preduslov mo- gucnosti’ kica, mozemo sada dem onstr ira it neku vr- stu 'sk a la ra ’ kicerstva. Meren prem a svome pandanu pustolovu, koji upravo traga za opasno tajanstve- nim, za stran im , za necim sto sc n ikako ne da asimi- lovati, tu r is t je vec p ted ispon iran za kicerski doziv­ljaj utoliko sto hoce da se sa s tranim i nepoznatim ophodi kao sa svojim vlasti t im secanjevv. on ima jcdnu m anje ili vise jasno stereo tipnu shernu oce- kivanja, buduci da nipo.sto ne traga za neciin ’po- sve s t ra n im ’. Njegovu s \e s t bi pre valjalo porediti s njegovom vlastitom prikolicom za stanovanje ili kam p-oprem om , s njegovim dom acim provijan tom . Kod njcga je »Recherche du temps perdu« jos pre pocetka putovanja uglavnom ba r napola »tnouve«, je r njegova turis ticka kom panija obezbeduje mu do- m acu trpczu na koju je naviknut, n jem u su ’atrak- cije' najavljene vec u tu ris tickom birou, tako da

F e n o w e t i o l o g i j a k i c a

on prilicno dobro zna-^ia s ta ce usm eriti svoju foto- -kam eru.

U tom famili jarizovati ju egzoticnoga — koje je analogon in tim nosti k icerskoga uzivanja u u m e t­nosti, odnosno egzotizovanju familijarnogci, sto ma- hom ide zajedno i osta je nerazlucivo jedno od dru- goga — lezi i draz turizma. za kic-coveka. On se fo tografise kao torero , Akropolj je za njega tam an ddgovara juca pozadina. Cak bi se ovde mogle pri- livatiti i kategorije takozvanog »istrazivanja cove- kove okoline« (ekologije), s njegovim distinkcijam a izmedu »sveta opazanja« (Merkvvelt) i »sveta delo- vanja« (•Wirkwelt), odn. »coveka posm atraca« (Merk- ling) i »coveka aktera« (Wirkling), sto su zapravo pozajm ice iz zooloskih posm atran ja . Jakob fon Iks- kil, o tac ekologije, navodi npr. sledecu potvrdu za ovu svoju teoriju: »Dok sam na a tinskom e Akropo- lju razm isijao o cudesnom kon tras tu boja izmedu stubova Partenona, koji su tokom stoleca poprimili izvesnu zlatnozutu n ijansu , i vccnog plavetnila atic- koga neba iznad njih, nasla su se pored mene dva Berlinca, jedan fab rikan t naram enica i jedan fabri- kant pertli. .Pred prizorom s.tubista Ateninoga hra- m a pi'vome su se niz lice slivale iskrene suzc i on je neprestano ponavljao: »Oh, tio je tako lepo«, dok se drugi, naprotiv , sun jao iza stubova, te pride jed- nome od njih i nekakvom olovkom zapisa svoje bez- znacajno ime na bozanstvu posvcceni m ram or. Fa­b rikan t naram enica je bio tipican prim er coveka posm atraca (Merkling), dok je proizvodac pertli bio tipican covek a k te r (Wirkling).« Ova Ikskilova tipologija svakako bi bila sasvim upotrebljiva i za nas da se ta dva tipa ne jav lja ju u najvecem bnoju slucajeva takoreci u personalnoj uniji.

138 Ludvig Gic

b) Time W sm o vec sta ja li kod drugog prim era: kod ruina. Ovde je takode suvisno svako pozitivi- sticko o p ravdan je zasto se u pu stam o u ovo pilanje. Kao m in ija tu re , odn. na razglednicam a, ru ine su i sami suveniri. Za njih u najvecoj m eri vazi ono sto sm o rekli o 'is to rijskom ' egzotizmu. Kao polaziste neka nam ovde posluzi jed na licno dozivljena zgo- da. Godine 1945, ubrzo po kap itu lac iji Nemacke, jed n a g rupa am erickih okupacionih vojn ika bila je zivahno zabavljena svojim 'p ic tu re tak in g ’ u hajdel- be rskom e Zam ku. Na njihovo p itan je sta se desilo s ovom Mekom sviju kiclija, odgovorio sam s feno- m enoloskom radoznaloscu: »It was destroyed by Am erican bom bs«. Reakcija ovih vo jn ika bila je ve­o m a karak teris ticna : 'ru ina ' im vise nije izgledala »nice«, vec im je pre bilo zao (dakle: realisticka svest o sadasnjici) zbog nedavnog razaran ja velike gradevine. Bila je to m etan o ja koja podseca na onu Avgustinovu puritan is ticku sam oprituzbu : on jegresnicki p lakao nad m rtvom Didonom, ali je real- nost koju je valjalo oplakivati p rihvatio suvih ociju! (Oonf. I, xiii). Znacajni k r i tica r ku ltu re i naseg vre­m ena G inter Anders ukazao je na to da — nasupro t siroko uvrezenom e m isljen ju — ro m an tik a nije bila ta koja je prva otvorila coveku oci za »lcpote ruine«. Fre bi se reklo da se ovde odigrala sledeca- »inver- z,ija«: renesansa je (i to u prvoj generaciji) visoko cenila antick i torzo, ali »ne zato sto je vec uprkos tom e sto je bio u p itan ju torzo«. Covek je nalazio njcgovu lepotu, ali »nazalost«(!) sam o kao ruinu. Sledeca generacija je »izokrenula« tu »ruinu lepote« u »lepotu ruine«. A odavde do in dus tr ijske »proiz* vodnje ruina« put je bio jednoznacan: sada se, kao patu ljc i u vrtu, postav lja ju ru ine u predele, kako bi

Fenomenologija kica 139

se ti predeli »ulepsali«. Vidi se kako je Avgustinova sam oprituzba zbog onog njegovog 'zadovoljstva nad trag ickim p red m e tim a’ jmala odjeka i kod A. An- dersa, koji posle H irosim e ne nalazi vise nijcdnu ru inu lepom (v. G. Anders, Die Schrift an der Wand, str. 214 i d.). Upravo ovaj fenom en inverzije (njegov poslednji krik: Diznilend), koji se joS ponajpre odnosi na um etnost, pokazuje — da tako kazemo — — sriazan 'kicerski afinitet'. Je r tom »inverzionom« anahronizm u u dlaku odgovara i ono odusevljavanje

~iz druge ritke kod kic-coveka, ona njegova predimen- z ionirana sp rcm nost da sa svojom stvarnom sveScu o vrem enu, svescu cijim je okovima dosta cesto spu- tavan u svojoj svakidasnjici, barem dvc do tri ne- delje godisnje zbilja m alu esteticku salu. On za svoj novae moze zahtevati vec dobru porciju kvazi-vec- niosti! A u toj anahronistickoj quid-pro-quo-igrariji sa svescu o vrem enu (igrariji koju valja pronaci na p o d ru c ju umetnickoga) mi cemo isto tako bez ika- kve teskoce o tk r it i i onu sklonost ka familijarizova- n ju svojstvenu kic-coveku. Sklonost koja p reras ta gotovo do m onstruoznosti u casu kad se nasa pla- ne ta pokazuje p rem alenom za covekovu po trebu da od sveta pravi porodicni cumez: tako nesto desilo se 1965. u kapsuli »Dzemini-4«, kad su dva kosmo- nau ta , kruzeci oko Zem^^e, imala svoj »small ta 1 k« sa porodicam a. Bio bi to svakako nedosta tak pije- teta p rem a nasoj tcmi kad ne bismo pomenuli i nji- hova imena: g. Vajt i g. MekDivit (v. Spiegel, 1965, br. 25, str. 112 i d.). S ovim nonplusultra , m edutim , granica nase terne — Zemlja — upravo je prekora- c e n a . .. .

140

O IGRI I OZBIJLJNOSTI*

Mo to: Avgust in, Ispovesti III, 2

SVAKODNEVNO SHVATANJE OZBIUNOSTI I IGRE (HUJZINGA)

Uobicajno suceljavanje ozbiljnosti i igre, ozbilj­nosti i sale, ozbiljnosti i veselosti, pa i rada i (ozbilj­nosti, sale i igre izgleda u svakodnevnom govoru samo po sebi razumljivim. Kada, medutim, uzmemo u obzir kako se kasno u istoriji covecanstva javila izdiferencirana svest o tome sta je zapravo ozbilj- nost, istom postaje jasno zasto se brojne teskoce u dijalektickom odnosu ovih polova (ozbiljnosti i igre) zaklanjaju povrsnom upolrebom reci. Pritom jos i ne mislimo na onu tugaljivu okolnost, koju tek va- Ija razmotriti, da se ozbiljnost uopste i ne da defi- nisati: definicije se naime, strogo logicki uzev, u prvom redu have —■ vec u zavisnosti od stepena njihove strogosti i »tacnosti« — funkcijama ima- nentnim mrsljenju, a ne bicirna i stvarima. Kasno razlucivanje znacenja ozbiljnosti ukazuje, medutim, na pozno diferenciranje covekove samosvesti, koje povrsna (neizdiferencirana) jezicka upotreba nipo sto ne unapreduje.

Uzmimo jedan primer. Ozbiljnost nije igra, ka- ze se sa istom izvesnoscu kojom se tvrdi da hladno nije toplo. Ovaj pojmovni mehanizam je utoliko — —■ ali samo utoliko ■— opravdan sto se doista tek sa svescu o ozbiljnosti javlja i svest o igti. Pogle-

* Sa l jubaznim dopu s tc njc m i /.davackc kuce Carl Win­ter 11 zcto 17. spom cn ice Valteru Buls tu M e d iu m a e v u m vi- vm n, Heidelberg, 1960.

Fenom enologija kica 141

damp, li etimologiju reci kod Germana, Grka i Rim- ljana pasce nam u oci jedna zajednicka crta' koja karakterise ozbiljnost: ona je — nasuprot igri — — ulaganje, ucin, naprezanje. Grcko spoudc znaci revnost, hitnju; germansko ernest, ernust i si. znaci spor, borbu; latinsko serius oznacava nesto sto je tesko, mycno. Medutim, ta spoljasnja, reklo bi se cak energetska karakterist ika ozbil jnosti suceljena igri tie m o le da bude i odluciijuca. Izvesno je, na- ime, da su i pre modernog sporta postojale na- porne, mukotrpne, uzurbane pripreme, koje se ta- kode smatraju igrom. Ono 'ozbiljno' ulaganje, sto razlikuje. igru od ozbiljnosti, je zapravo wm tarnje prirode. Time smo i naznacili probleme oko ozbilj­nosti i igre, kojima cemo se ovde baviti.

Veoma pausalan, a po svojim posledicama i opasan, odgovor da je i jedmo i drugo podjednako relativno mogao bi, doduse, da se pozove na feno- menoloska istrazivanja, sto se ne odlepluju od spo- ljasnjeg, ali se time problem ne resava1. Jer doista, spolja posmatrano, svaka ozbiljnost moze da se nka- ze kao igra (u konkretizaciji ozbiljnosti uvck feno- menoloskim putem mogu da izdvojim strukture igre). S druge strane, decije igre su vecinorn obrnuti reprezentanti ozbiljnosti, one se tck od jednog od- redenog uzrasta smatraju 'pukim igrama'2. Nacelno uzev, spoljasnje odvijanje ozbiljnih i igralackih rad- nji se ne razlikuje. I pomenuto naprezanje coveka

1. Johan Huizinga, H o m o Ltidens. Vom Ursprung der K ul tu r im Spiel, 1938.

2. Egger, Observations ct Reflexions stir Ic developpe- m en t de I'intelligence ct .da I mi gage chez les enfant, poseb. str. 479 o tri »stepena realnosti«: 1. »ce qui cst vrai tout a fait«, 2. »ce qui est vrai de joujou«, 3. »ce qui n ’est pas vrai de tout«.

142 Ludvig Gic

u igri moglo bi da se uporedi sa naprezanjem sto ga zahteva ozbiljnost.

A ipak, za divno cudo, razlikujemo ozbiljnost od igre. Cak i onaj koji ustvrdi njihovu relativnost upotrebljava obe reci, pravi dakle nijanse. Time se javlja potreba da se, ako nista drugo, ono odredi smisao ovih pojmova (bar idealno tipski) kao i op- seg recene relativnosti. -

Put ka takvom istrazivanju naznacili smo, sas- vim uopsteno, kada smo rekli da ozbiljnost razli- kuje od igre dodatan napor unutarnje prirode, te da cisto fenomenolosko posmatranje, koje do eleme- nata igre dolazi na osnovu ocigledno date igre, pre- ma nasem uverenju nije kadro da obuhvati ono sto je razlucujuce (unutrasnje). Fenomenoloski nacin po- smatranja mora da se podjednako oproba na igrama 1 jndi i zivotinja\ pri cenui se od zivotinja ocekuje zadivljujuca sposobnost da uspostave onu razliku izmedu (ozbiljnosti i igre, koja se u istoriji covecan- stva tako kasno javila. (Fizioloska odstupanja u lunkciji misica, tipovima inevracije i si. ne pripa- daju, naravno, nasem problemu.)

Od zivotinje se na taj nacin ocekuje ozbiljnost coveka (sto predstavlja obezvrcdivanje ozbiljnosti), odnosno coveku se na fenomenoloSki podmitljiv na­cin ukazuje sumnjiva cast da je tokom citave svoje kulturne istorije bio Homo luclens. Time, medutim, oba pojma (fenomenoloskom igrom u pravom smi- slu) gube svaku orijenlacionu vrednost. Rekli bismo da ti pojmovi nisu cak ni relativni, jer relativniost znaci ipak izvesnu primerenost nekim odnosima, ko­ja bi morala da omedi i prostore upotrebe jedne reci.

3. Buytendijk, Wescn imd Si tm des Spiels, Berlin 1933.

Fenom enoloi’ija kica 143

Hujzinga s pravom polazi od uverenja da su u istoriji covecanstva igra i ozbiljnost tek kasno raz- deljene: »Razlucivanje znacenja pojma ozbiljnosti pokazuje da je pcjmovni kompleks igre dospeo sve- sti kao celovita opsta kategorija4«. Onda je, medu- tim, anahronizam da se kulturna postignuca i onog coveka, kome je takva svest kao sto upravo reko- sm o nedostajala, ispituju na osnovu elemenata nje- gove igre. Uz pomoc ovog — metodoloski nedopu- stivog — anahronizma bilo je i moguce krilaticu Homo ludens pridruziti starijim etiketama Homo sapiens i Homo faber. Kao radna hipoteza i feno- menoloska sonda, aspekt Homo ludens mogao se mirne duse zastupati, ali ne i kada je apsolutizovan. Time, naime, oba pojma gube upravo svoju oso- benost.

Krilatica »Homo ludens« ne duguje zahvalnost za svoj nastanak jedino pornenutom anahronizmu, vec i negalivnom vrednovanjii ozbiljnosti, cime ce- mo se vise pozabavili u sledecem odeljku. »Ako poblize razmotrimo pojmovni par igraozbil jnost po- kazace se da oba termina nisu u njemu podjednake vrednosti. Igra je, pritom, onaj pozitivan a ozbilj­nost negativan pol. Sadrzina pojma ozbiljnosti odre- dena je negacijom igre, a time se i iscrpljuje: ozbilj­nost je ne-igra i nista vise. Sadrzina pojma igre se niposto ne definise niti iscrpljuje time sto igra nije ozbiljnost: igra je nesto samosvojno. Pojam igre kao takav viseg je reda ncgo pojam ozbiljnosti. Oz­biljnost, naime, nastoji da iskljuci igru, dok igra moze mirne duse da u sebe ukljuci ozbiljnost\«

4. Huizinga, op. ci t ., str. 73 i d.5. Ibid.

144 Ludvig Gic

Onio istiris2o trosenje, osobeno za ozbiljnost, o ko- me smo prethodno govorili, izmice Hujzingi; ozbilj­nost postaje odbojno drzanje koje odbacuje igru, dok je igra, naprotiv, raskosno obilje sveg delanja. Time, razumljivo, sve postaje igrom. Na ovaj nacin ne cini se, medutim, pojmu igre nikakva usluga, da i ne govorimo o tome da Hujzinga ovde ponovo izneverava svoju tako ispravnu osnovnu postavku; nije li posao od toga da pojam igre uvek pretpo- stavlja pojam ozbiljnosti.

Bilo kako bilo, ova rciznitsljanja o metodu — — usmerena protiv Hujzinge6 kao i protiv Bojten- dajka — pokazuju da ova dva istrazivaca u najbo- ljem slucaju bude osecanje relativnosti recenih poj- mova, koji se u svakodnevnom govoru vec iovako upotrebljavaju u dovoljno razlicitim znacenjima: posao se obavlja 'igrajuci', premda se, inace, ozbilj- no delanje konfrontira neozbiljnoj igri. Igrac je, zna se, ozbiljniji u igri nego u poslu itd. Drugim rccima: spomcnuta istrazivanja ne produbljuju sva- kodnevno shvatanje igre i ozbiljnosti, vec ga samo dokiunentuju. Povrh toga, paradoksalno apsiolutizo- vanje igre doprinosi zamrsavanju pojmova, sto je utoliko ozbiljnije kada se zna da ovo apsolutizova- nje pretenduje da bude i kulturno-antropolosko.

OZBILJNOST KAO TRANSCENDIRANJE —— IMANENCIJA IGRE

»Negativitet ozbiljnosti« (Hujzinga) sadrzi jedan momenat koji svakodnevnom govoru (a time i sva-

6. E. Fink, Oase des Gliick. Gedanken zu einer Ontolo- gie dcs Spiels, Fre iburg /Munchen 1975.

Fcnouienologija kica 145

kodnevnom razumcvanju) idc na ruku: jezik, naime, pravi tankocutnu razliku izmedu nacina obavljanja neke stvari, s jedne, i same obavljene stvari, s dru- ge strane. ZanimJjivo je, na primer, kako pri obele- zavanju ozbiljnosti jezicko culo viSe naginje odnosu 'ka.. dole je, kada je rec o igri, u prvom planu svesti tehnika obavljanja, tok, struktura zbivanja. Ozbiljnost podrazumeva nacin zauzimanja stavat t • , • t t V V / t } •prema. . . , mteresovanje za. . . , ucesce u . . . ; to je i navelo Hujzingu da govori o negativnom odredenju 'ozbiljnosti.

U pi tamo li se sada sta to 'pozitivno’ odreduje ozbiljndst kao differentia speeifica, pokazace se po- najpre da ozbiljtiost nkaznje na nesto sto je izvan delanja kao takvog. Buduci da se ovaj prirastaj (na­ime to ukazivanje na nesto sto je izvan dela) ne nalazi u sagledivom delanju, fenomenolosko prikazi- vanje ozbiljnosti mora da 'ostane manjkavo (sto ne znaci da bi pojam ozbiljnosti vec zbog toga trebalo da bude 'negativan'). Ovo ukazivanje izvan delanja okarakterisali smo kao dodatno unutarnje ulaganje, bez koga je svako delanje puko obavljanje i dobija odmah aspekte igre. Napiczanje sto odlikuje ozbilj­nost nije isto sto i ulaganje energije za obavljanje nekc stvari kao takvo7. Cisto zadovoljstvo u obav- Ijanjti, kacj sto jc poslovnost, radinost, »streber- stvo«, je igra, premda je isti rad misica i razuma inogao da urodi i ozbiljnoscu.

Kruzenje igre u-sebi-satnoj — ona je, kao sto je odavno definisano, sama scbi ciljem — lisava je onog ukazivanja na nesto sto je izvan nje (trans- cendiranja), svojstvenog ozbiljnom delanju. Stoga

7. Sctimo sc Kjcikcgovog podsiiicfia na racun pastora, koji je uprkos znojcnju na predikaonici » n c o7 . bi l j a n« .

146

bi imalo vise smisla govoriti o negativitetu igre nego o negativnom odreclenju ozbiljnosti. Fenomeno- logija strukture igre ovdebib ila utoliko umesna Sto se u fenomcnu igre cesto moze uociti, da tako ka- zenuo, suprotnost trancendentiranja8. Mogli bismo da to nazovemo i strukturalnom samodovoljnoscu igre, te ambivalentnosti svih vrsta (do ekvivokacije u igri recima), kretanje tamo-ovamo, gore-dole, nao- kolo itd.

M. Lacarus9 ukazuje vec na indikativnu etimo- logiju (spilan na starovisokonemackom = blago titrava kretnja) i zakljucuje da je igra u najSirem smislu reci »lako, lelujavo zanimanje, sto lebdi bez cilja«, a to i sami podrazumevaju u izrazima pre- n os nog znacenja: nacin igre, prostor za igru, igra talasa i u mnogim drugim. Bojtendajk navodi, opet, primer iz s'rednje Holandije, u kojoj nasa rec znaci » n a l a 7 . i t i se u uzdrhtalom stanju, treperiti, kretati se tamo-ovamo, pocupkivati'V

Ova spolja uocljiva obelezja igre istovremeno su i sifre w iu tam jih stcmjci, te su utoliko od zna- caja i za nas problem ozbiljnost/igra. Ono sto nam je na umu pokazace i sledeci primer koji otkriva izomorfiju igre jo-jo i erotskog flertovanja:

Leprsave li igre! Na uzici se kolut njise sto sleteo s ruke opet ka ujoj zuri!Tako i ja srce svoje jed iw j pa drugoj lepojki bacam, a l ’ mi se u letu ono odmah vraca.

(Gele, Venecijanski epigrami, 91)

8. Medutim, tek prozirnost fenomenoloSkog otkrica cini to otkrice relevantnim za nase istrazivanje.

9. M. Lazarus, Vber die Reize des Spiels, str. 20.10. Buytendijk, op. cit., str. 15—21. ‘

Fenomenologija kica 147

Fenomeruoloski posmatrano postojao bi eitav niz takvih samodovoljnosti (a time i ahniteta za igru): igra' vetra s liscem, igra talasa, pa, ako hocemo, i elementarnije pojave kao sto su prelivanje, trepe- renje, cemu su u oblasti akusticnog analogni (iodn. sinesteticni) triler, tremolo, vibriranje i si. Igralacki karakter ovih pojava prevashodno je u onom ne- transcendiranju, u cistoj culnosti. To bez-smisleno,

"§to trajp u sebi samom, od izuzetnog je znacaja kada je rec o igri u prenosnom smislu. Cak i sve- ukupnost postojanja moze da dobije karakter igre, cim nestane transcendirajuce ozbiljnosti:

»3to mukom zove cemerni luda zove igrom...«

(Nice)

Karakteristicrno je da je ovde rec o toku sveta, o »obrtanju«. Vec kod Heraklita srecemo izreku: »Ljudski zivot je kao dete koje se igra, kamicke po pescanoj tabli reda, decije carstvou.« Aii i sama moderna misao moze da u svom ontoloSkom poi- gravanju sanjari o »igralackoj otvorenosti ljudske egzistencije prema razigranoj osnovi postojanja sve- ga postojeceg«.12 Svakome je dozvoljeno da veruje u fundamentalno-ontolosku »oazu srece«, ali ne i da pritom kao poentu uzima upravo Hristove reci o deci i carstvu nebeskom. Postoji razlika izmedu Hri- sta i Frebela. Hristova poenta je veoma ozbiljna: »Koji ne primi carstva Bozijega kao dete, nece uci u njega« (Jev. po Luci 18, 17; Jev. po Mateji 19, 3 —

11. Fragment 52, Diels.12. Fink, op cit., str. 52.

148 Ludvig Gic

— 4 i Jev. po Marku 10, 15). Tertium comparcA;ionis nije ovde zaigranost naseg dragog malise vec skrom- na poniznost (up. Jev. po Mate ji 18, 4).

IGRANJE OZBILJNOSTI — OZBILJNOST IGRE

Na primeru pedant a i na njemu suprotnom pri- meru coveka koji kvari igru pokazacemo ukratko kako ozbiljnost upravo svojim negativitetom po- staje igrom, i obrnuto, kako covek koji kvari igru biva teretom zbog svoje zlosrecne teleologije, koju - bi da udene u igru. Ovo razmatranje vodi blizem karakterisanju ozbiljnog ulaganja.

Egzistencijalne kategorije unutarnjeg i ozbilj­nog najbolje se magu razluciti ukoliko se izdvoje od cisto psiholoske kategorije prividne ozbiljnosti. Paskal, francuski moralisti, Nice, Dostojevski, a od savremenih pre svega filozofi egzistencije (Jaspers, Hajdeger, Sartr) — svi se omi uglavnom bave uspo- stavljanjem razlike izmedu prividne ozbiljnosti, koja moze psiholoski da se kotnstatuje, i ’prove ’ ozbil jno­sti. Premda po svemu prividno ozbiljne, »neauten- ticnost«, »divertissement«, »raauvaise foi«, »nevero- dostojnost« ipak su lisene ozbiljnosti. Nije nimalo lako raspravljati o istinitosti osecanja13. Izgleda da je, medutim, Kjerkegor analizirajuci pravu ozbilj­nost koju je identifikovao nista manje nego sa »egzistencijom« — sto je u istoriji filozjofije imalo veoma znacajne posledice — razlucio i odlucu- juce momente o neozbiljnosti priv idno ozbiljnog. To je izveo sluzeci se paradigmom o pedantu, cija je prividna ozbiljnost zapravo igra. Svojom neoz-

13. Up. sa ovim posebno Andre Gide Faux-Monnayenrs,

Fenomenologija kica 149

biljnoscu pedant na'likuje, da govorimo sa stanovi­sta religije, sujevernom coveku. Kao j Paskal, Kjer- kegor ga tumaci kao nekoga ko je u najdubljem smi- slu »rasejan«. Pedant je do te mere rasejan da pod- seca na onog kopenhagenskog trgovca, koji je imao obicaj da pita zenu: »Rebeka, jel’ to ja govorim?«. Ovo odsustvo relacije prema samom sebi (odsustvo »odnosa prema sebi« Kjerkegor) cini pedantskog sujevernika neozbiljnim. »On zna sve od pocetka do kraja, on se klanja pred omm sto je sveto, istina mu je skup obreda, on govori o pojavljivanju pred prestolom bozijim i zna koliko se puta treba poklo- niti pred' njim, on zna sve kao onaj sto ume da dokaze neki matematicki stav ako su elementi obe- lezeni sa ABC, a ne ume da se snade ako su oznake DEF. Zato on strepi cim cuje nesto Sto nije od reci do reci isto. Zar on ne podseca na modernog filo- zofa koji je pronasaio nov dokaz za besmrtnost du­

' §e, a kad se nade oci u ooi sa smrcu on ne moze da ga navede jer nema svoje beieske uza se!4.«

Na pitanje sta ovde nedostaje, Kjerkegor odgo- vara: »izvesnost«. A poblize tu izvesnost sto manjka sujevernom odreduje kao ozbiljnost, nju opet kao »unutarnjost«, »izvornost«, »licnost samu«. I doi- sta, pedanterija sujevemog drzi se do u dlaku pra- vila igre, ali pedant kao da stoji po strani. I pored sveg naprezamja (cisto psiholoSke ozbiljnosti) on la- ko biva izba£en iz koloseka. Pedant stupa u svioj svet igre koji, medutim, ne moze iz sebe samog da zastupa, jer ion kao takav i ne postoji, ved je, reklo bi se, bezli6no mesto sa koga se upravlja obavlja- njem stvari. Tako Kjerkegor dozivljava pedanta up- ravo kao »demonskog«. Ozbiljnost, naprotiv, podra-

14. Kjerkegor, Pojam strepnje, SKZ, Beograd, str. 139.

150 Ludvig Gic

zumeva ukljucivanje »sebe samog« sto se ostvaruje delom. Ona je unutamje inter-esse, rec je ovde o samom coveku. Nasuprot tome, svet igre sa svojim sopstvenim pravilima i karakteristicnim radnjama je takoreci osamostaljen u prvom planu igre.

Igra se, medutim, narusava ako se igra iz bilo kakvog razloga. Komika, ta »Nemeza« neistinite oz­biljnosti (Kjerkegor) sa posebnog naklonoscu ras- krinkava egzistencijalne nesklade koji se javljaju kod takve ozbiljnosti. Komicnost izraza »snaga kroz radost« i »vera i lepota« zasniva se upravo na toj disparatnosti: kategorijama igre neumesno se prika- cinje transcendirajuoi prdrepak.

Ozbiljnost, opet, postoji uvek Wadi necega’. Os- cilirajuca neobaveznost, ambivalencija kretanja ta- mo-ovamo, koje nemaju drugog cilja do sebe same, konfrontirane su iozbiljnosti sa njenim ili/ili, nje- nim da ili me. Pedant, dakle, nije ozbiljan uprkos nje- govoj napregnutoj prividnoj ozbiljnosti, njegova ra- dinost je stoga tako prazna i deluje komicno. On pokazuje, rekli bismo, samo odlike ozbiljnosti; ote- lotvoruje paradoks igranja ozbiljnosti. Toga, medu­tim, ni izdaleka nije svestan. Neozbiljnost koja je karakteristicna za p>edanteriju moze se lepo prou- diti na primerima »bubica«, splina, fanaticnog polu- obrazovanja i si. Stemov Tristram Sendi predstav- lja za to pravu riznicu. Sve pedanterije imaju svoj privatni svet igre koji dirljivo tetosu, stalno stre- peci za svoj opstanak. Oni koji stvari posmatraju spolja imaju obicaj da ovoj briznosti prilepe. eti- ketu 'ozbiljnosti'; to je, medutim, samo §aljivo-sme- sna ozbiljnost deteta u brizno cuvanom kutku za igru. (Odrasli pedant ima, razume se, i taj nedosta- tak Sto je izgubio znanje deteta o 'vrai de jou-jou'.)

Fenomenologija kica 151

Oovoreci o unutamjem karakteru ozbiljnog ula- ganja, koje se moze razaznati na osnovu struktural- nih obelezja transcendiranja, pripremili smo ravan i nacin posmatranja potrebne za razmatranje ozbilj­nosti smeha i komicnog. Nije li vec »patvorena oz- biljnost« pedanterije15 pokazivala osobene paradok- se sto ih vis comica otkriva nepogresivim njuhom, paradokse do kojih se psiholoskim putem tesko moze doci. I nema li 2an Paul pravo da se zali: »Nedostaje nam Sale jer nam jednostavno manj- ka — ozbiljnost16«. A jedan ozbiijan paragraf njego- vog Uvoda u estetiku« posvecen je »neophodnosti nemacke Saljive kulture« (§ 54): »Sve one ideje do- bre kao grom, pu§ka i grad ne bi bile dovoljne: Boze, kakve bismo sve igre dobili kada bismo ih zamenili sa onim Sto snujemo u samoci!« Tek ona izvoma sloboda, koju je Kjerkegor nazvao unutar- njoScu, izvesnoscu ili ozbiljnoscu, predstavlja pravu razliku izmeau pedanterije i ozbiljnosti. Pedant nije u stanju da izvede 'rokadu' ABC u DEF: njegova matematika pada kada nestane magije njegovih re£i.

Komicno ima, dakle, krajnje ozbiljnu funkciju da naruSavajuci igru raskrinkava laznu ozbiljnost. Pedanti se nerado smeju. I najmanja izmena izba- cuje ih iz koloseka. Smehom bi se pak pronikla, a time i prevazisla, relativnost sveta igre. Ismevanjem pedanta (analogno: rasejanka, coveka navike, fiksi-

15. H. Lipps, Die menschliche Natur, Frankfurt 1941, str. 110 i d.

16. Jean Paul, Vorschule der Astetik, § 54. U ovom kontekstu je zanimljiv Bultmanov pledoaje za »dijalektiiku teologiju« — Sto se pozdva na Kjerkegora — koji Bultman i/nosi u jednoj raspravi sa E. Petersonom (»Die Frage der dialektischen Theologie« u: Zwischen den Zeiten, 4. god. sveska 1, Miinchen 1926, str. 40 i d.).

152 Ludvig Gic

rane tipske prirode) kaznjava se upravo odsustvo izvornosti, karakteristicno za patvorenu ozbiljnost. Smeh, moglo bi se reci, raskrinkava u ovom slu- caju neozbiljnost u ime vrednije ozbiljnosti, koja se vise ne moze glumeti. Posebno su Nice i Kjerkegor svojim smehom kritikovali i korigovali nedostatak izvornosti. Obojica su kvarili igru, kao sto je to u svoje doba ironijom cinio i Sokrat. Hujzingina ana- liza coveka koji kvari igru iznenadujuce dobro po- gada odnos sto nam je na umu: »Povlaceci se iz igre on otkriva relativnost i lomnost sveta igre... Igri oduzima iluziju, in-lusio, doslovno: unosenje u igru — . . . stoga mora da strada jer ugrozava op- stanak zajednice igraca. Kvareci igru on razbija ca- roliju ... I u svetu krajnje ozbiljnosti uvek bolje prolaze igraci sa laznim kartama, pritvorice i preva- ranti nego oni koji kvare igru: apostati, jeretici, novatori i zatocenici sopstvene savesti17.«

I sam Nice, koga tako rado citiraju sv.i apolo- geti neobaveznih svetova igre, ali i oni sto glume ozbiljnost, smatrao je sebe za igrolomnika u pra- vom smislu, znajuci za bez-licnost lazne ozbiljnosti. Zaratustra trazi da »vrlina budete vi sami, a ne ne- sto strano, povrsinsko, prikrivajuce«. Neozbiljna je igrarija, medutim, vrlinom zvati »grc pod.bicem, truljenje poroka«. »A ima i takvih koji su kao obicni satovi kada se naviju: otkucavaju svoje tik- -tak i hteli bi da to tik-tak — znaci vrlinu.« Drugi- ma je vrlina »neka vrsta pokreta, njihova su ko- lena uvek savijena u obozavanje, ruke im slave vrlinu, ali srce njihovo o tome nista ne zna«. Nasu- prot ovoj neautenticnoj ozbiljnosti stoji Niceov zahtev »da u vasem delanju budete vi sami kao sto

17. Huizinga, op cit., str. 19.

Fenomenologija kica 153

je majka u detetu«Zaratustra sebe izridito smatra oniim koji kvari igru: »Doista, ja sam vam oduzeo stotinu redi i vasoj vHini najdraze igracke a sada se ljutite na mene, kao Sto se deca ljute. Igrala su se na moru — onda je naisao val i odvukao im igracke u dubinu: sada placu18.«

0 OZBILJNOSTI KOMICNOG (»PONAVLJANJE« KOD BERGSONA

I KJERKEGORA)

Lazna ozbiljnost pedanteiije, dakle ona samo psiholoska ali ne i egzistencijakia ozbiljnost, za iz- vornu ozbiljnost ravna je neozbiljnosti. Na primeru pedanta i sujevemika pokazali smo ukratko onu bez-licnu zabriniitost za opstanak sveta igre i nje- govih pravila, koja sebe, medutim, smatra ozbilj- noscu. Kvarenje igre, podstaknuto izvomom ozbilj- noscu, razoblidilo je laznu ozbiljnost kao igru.

Posebno vis comica pokazuje sklonost da se pozabavi pedantima svih vrsta. Ona otkriva laznost njihove navodne ozbiljnosti i izvrgava je ruglu: pri- vidno i sama se igrajuci, vis comica pod maskom neozbiljnosti priziva pravu ozbiljnost19. Bergson je nastojao da u teoriji komicnog, polazeci od svoje vitalisti^ke metafizike20, rastumaci ovu korigujucu ulogu smeha. Za njega je ljudsko sto je poprimilo

18. Also sprach Zarathustra, izdanje Kroner, str. 99id .19. U ovora kontekstu valja spomenuti visoko rangira-

nje humora kod Kjerkegora, kao »konfiniuma« izraedu etidkog i religloznog stadijuma, kao i visoko rangiranje ironije (ve(S u disertacdji o Sokratovoj ironiji).

20. Das Lachen, Jena 1921.

154 Ludvig Gic

izgled mehanidkog upravo komi£no\ »Priroda koja se izopacila u mehani£ko je snaprostb komican mo- tiv21 Cak i ako se odmah moze uvideti da Berg* sonova metafizika nije u stanju da dovoljno duboko zahvati egzistencijalmi funkciju smeha, ipak nam on cini veliku uslugu time Sto skrece paznju na ozbiljnost komicnog. Doista, lazna ozbiljnost cesto podseca na mehanizam, na automata koji u kon- trastu sa zivim, spontanim ljudskim bicem u eks- tremnim slucajevima deluje demonski a u blazim opet komicno . Birokratija, masovne organizacije, tehnizacija i najprivataijeg zivota — pojave protiv kojih se kritika naseg vremena s pravom okrece — — dovode cesto do sematske 'ozbiljnosti' koja se mehamidkd od-dgrava23. Naravno, ovakva komi£no- -groteskna perverzija ozbiljnosti nije nastala tek sa naSim tehnickim svetom, sto je Bergsonu dobro po- znato. Ono sto Bergsonu, medutim, izmice je egzi- stencijalna funkcija kako smeha tako i prave ozbilj­nosti. Za Bergsona, zavedenog vitalizmom (koji sa­mo prividno moze da sagleda ljudsku slobodu), smeh predstavlja puku funkciju korigovanja kojom raspolaze nadlicna ziviotnost. Osim toga, Bergson je sklon — kao »tipican Francuz«24 — da tu zivot- nost identifikuje prvenstveno sa drustvom, sa soci- jalnim. Stoga i govori o »function sociale« smeha,

21. Ibid., str. 32.22. 0 demonstvu £oveka-maSine up. na primer Fried­

rich Georg lunger: Die Perfektion der Technik, Frankfurt 1946.

23. Up. uz ovo posebno crteze Zaula Stajnberga.24. Up. P. Stapfer »L'esprit frangais, l'esprit de so-

ci6t6, naturellement ennemi de l'excentricite individuelle...«, citirano kod: W. Gottschalk, Die humoristische Gestalt in der iranzdsischen Literatur, Heidelberg 1928, str. 42.

Fenomenologija kica 155

a ne kao mi o egzistehcijalnoj funkciji. Polemisanje sa Bergsonovom teorijom, koja je postigla toliko uspeha — tacnije: bar sa njenjim osnovnim postav- kama — moze da pomogne razjasnjenju naseg pro- blema igra/ozbiljnost, pogotovu sto se takvom dis- kusijom implicitno kritikuje i Sopenhauerova teo- rija smeha, tako srodna Bergsonovoj.

Na socijalnu teoriju smeha navela su Bergsona prvenstveno psiholoska posmatranja: ucinilo mu se odlucujucim sto s'e ljudi rade i cesce smeju en mas­se, dok nasamo placu. Za nas je, medutim, ucesta- lost smeha kao masovnog fenomena samo periferna osobina coveka koji se smeje. U istoj ravni bi se lako moglo dokazati i suprotno: mnogi ljudi radije placu en masse nego u tisini svoje sobice (drzavni pogrebi, pozoriSne predstave itd.). To je uostalom tema socijalne psihologije (»Karpenter-efekat«, »dru- stvena zaraza«). Smeh je pre svega manjeili vise sank- cionisano izrazavanje zbunjenosti u lodnosu na situ- aciju na koju se u prvom trenutku ne moze druga- cije odgovoriti25. Drustvo, socijalni zivot, stvara mno- ge takve situacije na koje se smehom 'odgovara' i sankcionise ih. U opstem smejanju smeh pojedinca dobija opravdanje. I obrnuto, onaj koji se ne smeje moze da pod izvesnim okolnostima postane ostalima .smeSan — kao neko ko 'nema humora' i si.) Zajed- nicko smejanje dobija karakter smislenog ponasa- nja; komicar i njegova publika, na primer, s tim u potpunosti racunaju. Smeh se, da tako kazemo, soci- jalizuje i tako tek postaje gestom i izrazom, kao sto je to aplauz. Izrazita sklonost ljudi svih vre- mena da se, ako je to moguce, smeju kao grupa mogla bi se, sa valjanih razloga, protumaciti kao

25. Plessner, Lachen und Weinen, Groningen 1941.

156 Ludvig Gic

izbegavanje primame situacije usamljenog smeja- nja. Poznato je kakvu nelagodnost moze da oseti usamljeni smejac a nije nam stran ni groznicavi pritisak s kojim neko neodlozno mora da isprica 'svoj’ vie; en masse, naime, prvobitna smetenost po- jedinca postaje slucaj koji moze da se prodiskutuje, proprati smehom, sto deluje umirujuce. Treba, da- lje, imati u vidu i to da zajednistvo smeha deluje kao »ucvrscivac« (V. Helpah).

Istorija komicnog26 uci nas, povrh toga, da fonction sooiale smeha, koju Bergson apsolutizuje, izniosi na videlo samo jedan aspekt komicnog. Jer, ne kritikuju komedije, sale i vicevi jedino drustvo. Pre bi se moglo reci da postoje izvesni prauzroci smeha, sto se mogu pratiti kroz sve mene drustve- nih normi, buduci da izviru iz antropoloske 'zbu- njenosti a priori’. I u onim slucajevima u kojima drustvo, smejuci se, samo sebe kritikuje smeh se hrani svojim elementamo-komickim jezgrom. On je ovde samo u sluzbi socijalno-kritickih tendencija, koje bi jednako dobro mogle da se zastupaju i dru- gim sredstvima. Domijeovi crtezi su neprolazne ko- mike i on$a kada, na primer, zbijaju sale na ra^un dobijanja secera iz secerne repe kao i na ra£un vozova. Izvorna komika ovih crteza, koja neposred- no deluje, u opreci je sta vise sa socijalnom funk- cijom. Cak i kada se smejemo Molijerovim precio- zama, ne reagujemo pritom neposredno kriticki na jednu negativnu pojavu u druStvu, vec se smejemo komionim scenama, u koje se uzivljavamo i koje i zagovomicima precioza moraju da budu smelne. »Smeh §iba mx>ral« (Bergson) — to Molijer ne kaze.

26. K. Fr. Flogel, Geschichte des Grotesk-Komischen, prerad. i izdavac M. Bauer, Munchen 1914.

Fenomenologija kica 157

Njegovi predgovori, na primer onaj Tartifu, a i mol- be upucene kralju, dokazuju da je on dobro znao da sa stanovista morala, odnosno onoga sto je dru- stvu od koristi, smeh sam po sebi ne predstavlja ni- kakvo jemstvo moraine strogosti. Molijer je bio ubedetn da je njegov Tartif neopravdano ocenjen kao sablaznjiv; istovremeno je, ipak, smatrao da je Avgustinovo shvatanje o »theatra« kao o »caveae turpitudinum« (De cans, evang., I, 51) ispravno uto­liko sto se odnosi na ona »vilains Spectacles, qu'on a eu raison de nommer les spectacles de turpitude27«. Komedija i smeh ne poseduju, znaci, vec same po sebi socijalni ugled.

Medu Bergsonovim osnovnim postavkama naj- sumnjivijim nam izgledaju iskljucivost fonction soci- ale i vitalisticka metafizika, koja bi pride da identi- fikuje drustvo sa necim zivim. Uprkos svim antro- poloskim zamerkama sto se mogu postaviti Berg- sonovoj teoriji komicnog, izvesno je ipak da je Bergson — kao uostalom i Nice i Kjerkegor — na svoj nacin spoznao potencijalnu korigujucu ulogu komicnog. Posebna mu je zasluga Sto je sa uspehom pokazao da je lazna ozbiljnost omlijen motiv ko- mike. Gde leze grandee njegovog nacina posmatra- nja i, pre svega, u cemu je principijelna nemoguc- nost da se uz pomoc vitalistickih kategorija uoci prava ozbiljnost nameravamo da pokazemo posred- stvom jedne doista zanimljive konfrontacije, naime na kategoriji ponavljanja, koja kod Bergsona (u skladu sa njegovom manihejskom Semom repeti­tion = mehanicka ukoceno«t (spontanost = zivot-

■ ‘ 27. Oeuvres completes, Edition de la Pleiade, Paris 1951, I, str. 679.

158 Ludvig Gic

nost) ^redstavlja komican izraz neautentidrnosti, dok Kjerkegor, naprotiv, njome zove pravu ozbiljnost.

Isprva izgleda da razlika izmedu Bergsona. i Kjerkegora — valja istaci: samo kada je rec o tu- macenju ponavljanja — i nije tako velika. U Berg- sonovoj teoriji o smehu ponavljanje je (pored inver- zije i interferencije) specifican nacin kocenja zivot- nosti, te je stoga komiono i s pravom zasluzuje pod- smeh drustva23 (za Bergsona tako zivotnog). I Kjer­kegor na pocetku — ali samo na pocetku — takode vidi u ponavljanju »jednoobraznost« i bezivotnost, koje nastaju usled »neelasticnosti i istovremeno otu- pelosti covekove mooi posmatranja«29. Re6 je o jed- noobraznosti sto se pod psiholoske (ne i egzistenci- jalne) ozbiljnosti izrazava kroz pedanteriju i kru- tost. Oba mislioca razloge ovoj deformisaiLOsti na- laze u jednoj fundamentalnoj nesposobnosti: covek ne moze, zacudo, da izide na kraj sa vremenom. Umesto da je kao i vreme nepovratan, on se ponav- lja. To ponavljanje ima razne vidove, od stereotip- nih replika komicne figure do ponavljanja citave egzistencije (komicnost blizanaca, na primer, supruz- nika koji li£e jedno na drugo i mnogo toga slicnog). Vec i samo kruto ponavljanje neke radnje moze da deluje komicno: ozbiljnost zivota, kaze Kjerkegor,

28. U ovoxn kontekstu valja jos jednom ukazatd na sa fenomenoloskog stanovista tako vaznu strukturu odvijanja igre: ponavljanje kretanja tamo-ovamo, gore-dole, naokoio i si. W. Witte je u radu »Sport als Spiel und seine Bedeu- tung fiir den modemen Menschen« u Studium Generate,13. god., sveska 1, 1960, vrlo suptilno analizirao kako igra ’transcendira' u sport i koji su dijalekticki rizicd s time povezani.

29. Kierkegaard, Gesammelte Werke, prvo izdanje, tom III, str. 163.

Fenomenologija kica 159

nije u tome da covek bude dvorski konjanik cak iakio on, kad god uzjahuje svoga konja, to cini sa najvecom ozbiljnoscu. Dotle se, dakle, Bergson i Kjerkegor slazu.

Slaganje, medutim, prestaje jednim iznenaduju- cim korakom Kjerkegorovog misljenja, kojim se transcendira Bergsonova Sema. Kjerkegor koristi up- ravo ovu komicraost ponavljanja da osvetli pravu oz­biljnost. On se ne zadovoljava time Sto ce samo otkriti komicnost ponavljanja vec nalazi komiino i u nje- govoj suprotnosti, ukoliko se ta suprotnost izrazava jeddno vitalnom neposrednoScu, smatrajuci je doka- zom svoje uzvisenosti30. Ono Sto je samo novo, inte- resantnb, senzacionalno, prvo, jedinstveno — daleko je od toga da po Kjerkegorovom uverenju bude i ozbiljno u pravom smislu. To moze da misli samo esteticar tipa Johanesa zavodnika, na primer. Oil odbija brak kao' otelovljenje moraine ozbiljnosti zbog toga sto mu je borba muza sa vremenom — a to, opet, znaci pooiavljanje — naprosto smesna. Za- vodnik se bori za trenutak a time i protiv vreme- na31. Za njega je, dosledno tome, vazna jedino draz prvog puta sto ga ulucuje slucaj: prvi susret, prvi poljubac i si. Ove prvine ne mogu se, tu zbora ne- ma, ponavljati.

Izlaz iz prividno neminovne komike ponavlja­nja, kakav predstavlja skretanje u estetsko, iro- nicnom Kjerkegoru takode je komican. Lov na nove senzacije, na prvinu dakle, preskace »zanet igrom« —- premda, psiholoSki posmatrano, i setno

30. »Estetiiar« iz Ili/ili I je u velikoj meri vitalist Ber- gosonovog kova; setimo se samo njegove analize Don 2u- ana ili pak »neizmenicne privrede«.

31. Kierkegaard, op. cit., tom 11, str. 119.

160 Ludvig Gic

obojen — kqnkretnu egzistenciju coveka koja je, zna se, vremenska. Samoza varavajuce prenebrega- vanje vremenosti, ignorisanje istorionosti za Kjer- kegora je takode »neozbiljnost« i igrarija, kao sto je to komicno ponavljanje osiobeno za pedanta i krutog coveka. I kod »esteticara« se, dakako, mogu otkriti pedantske osobine, podignute naravno na visi nivio. (Suprugu Vilhelmu Johanes nije nista ma­tt je smesan.) Najveci deo pseudonomnih Kjerkego- vih spisa mogao bi se svesti na pitanje: zar nije mogucna ozbiljnost koja bi bila zasticena od komic- nosti pedanterije?

A sada se dogada omo najcudnovatnije: ponav­ljanje postaje za Kjerkegora kategorija ozbiljnosti u pravom smislu. Nije, doduse, vise re5 o Bergsono- voj repeticiji vec, kako to kaze Kjerkegor, o »po- navljanju u izvornostu. »Kada se u ozblijnosti stece i sacuva izvornost, tu su sukcesdja i ponavljanje«32. Tek se onda ostvaruje kontinuirana egzistencija co- vekovo'g bica u vremenu: »Cim u ponavljanju ne- stane izvornosti, javlja se !navika3;,.« »Ozbiljan co- vek ozbaljan je upravo izvornoscu s kojom se vraca u ponavljanju.«

I, paradoksalno, kao sto je to i ponavljanje shvaceno kao ozbiljnost, na scenu ponovno stupa komicno; sada je poput onog »ljubomornog stra- zara«, poput »Nemeze« koja (u vidu ironije i hu- mora) tankocutno otkriva uko^enost u ponavljanju i izvrgava je ruglu. Utoliko, znaci, smeh garantuje ocuvanje ozbiljnosti u pravom smislu.

32. Kjerkegor, Pojam strepnje, SKZ, Beograd 1°70, str. 148.

33. Avgustinova izreka o navici kao »smrti du§e« o\ de je potpuno umesna.

Fenomenologija kida 161

Za obojicu, Bergsona kao i Kjerkegora, smeh je znadajan kao reakcija usmerena pnotiv »ukodetnosti«34. Ne treba, medutim, prevideti cxnu razliku Sto vude korene iz drugaddjih polaziSta: vitalistidki metafizi- car Bergson puSta da 'zivot' sam, smejuci se, pro- testuje protiv »mehanickog Sto se poput kore uhva- tilo povrh 2ivotnosti«,35 dok druStvo kao zastupnik zivotnosti predstavlja, rekli bismo, izvrSioca. Filozof egzistencijalisticike orijentacije Kjerkegor, naportiv, suceljava mu nepoverljivo personifikaciju zivota', dobro poznaitu iz nemackog romantizma. Komidno je za Kjerkegora »odredenje egzistencije« koje se temelji" na »osnovnoj situaciji coveka kao 6oveka, odnosno na patnji. (Srodna je ovom Ni£eova izreka: »Mozda ja najbolje znam zaSto se jedino covek smeje: jedino on tako duboko pati da je morao da izmisli smeh36*. Ili: »Lica duboko povredenih zari olimpski smeh; ima se samo ono Sto je neophod- no37.«) Kod Kjerkegora, razumljivo, ova patnja ima sasvim specificno znacenje: to je patnja zbog ko- nadnosti ljudskog postojanja. Covek, znaci, ne pati prevashodno u vitalnom pogledu, vec kao potenci- jaino ostvarena lifinost Sto je, medu ostalirria, sa- peta i vitalnim odnosdma38. Tako i do »Nemeze« smeha, koja je coveku pri ruci kao korektdv, vodi put i iz socij alno-psiholoSke perspektive39; za Kjer-

34. Bergson, op. cat., str. 16 i d.35. Ibid., str. 29.36. Nietzsche, Der Wille zur Macht, izdanje Kroner,

aforizam 91, up. i aforizam 990. •37. Ibid., aforizam 1040.38. O komici seksualnosti, odnosno skarednosti up.

Kierkegaard, Begrif der Angst.39. Bergson, op. c it , str. 15, 129 passim.

162 Ludvig Gic

kegora, medutim, nije odlucujuci socijalna ved egzi- stencijalna funkcija smeha.

Sazmimo ovu nasu interpretaciju Kjerkegora: piividna »ozbiljnost« pedanta strada zbog »poaiav- ljanja« koje je cini smeSnom. Pedantu nedostaje one ozbiljnosti §to je Kjerkegor naziva »stecena izvor- nost duse«40. Stecena izvornost (dakle ne nesto sto je vitalno unapred dato) za Kjerkegora zna6i isto I to i »unutamjost«, »lionost«, ukratko »covek sam«,41 koji je neprekidno prisutan i ne strepi od »ponav- ljanja«. Da ova »ezgistencijalna ozbiljnost «nije rav- na odsustvu humora, odnosno da ne znaci ozbiljno raspolozenje u psiholoskom i svakodnevnom smislu, proizlazi dz naseg dosadasnjeg razmatranja. Napro- tiv: tek se egzistencijalnoj ozbiljnosti razotkriva da tako kazemo habitualno komidni aspekat coveka koji od vajkada strada.

Kjerkegor nas je doveo do toga da ozbiljnost i igru izbavimo od povrSnog zahvata puke psiholoske analize stanja i sociolo§kih koordinata. Ozbiljnost bi, naime, kao fiksiranju podoban fenomen unutamjeg sveta bila vec pogodena Nemezom komicnog pre nego Sto bi stigla da se koooperi u predmetnom po- stojanju. Igra, opet, sa stanoviSta egzistencijakiog shvatanja ozbiljnosti, nije vise Protej strukturaloih obelezja, koje treba samo matenane sljuStiti i pobro- jati, nego upravo egzistencijalna neozbiljnost, pa cak i kada je pod maskom depresivno obojenog psi- holosfeog privida ozbilnjosti. Utoliko je i Kjerkego- rov odgovor, Sto se isprva cini nedovoljnim, ipak potpuno na mestu: »Koliko je meni poznato, niko

40. Kjerkegor, Pojam strepnje, SKZ, Beograd 1970, str. 147.

41. Ibdd., str. 148 i d.

Fenomenologija kida 163

joS nije dao definiciju ozbiljnosti. Bio bih zadovo- ljan da je odista tako, ne zato sto bih se odusevlja- vao modemim misljenjem, koje se razliva i sliva, koje se odrice definicije, vec zatio sto on u odnosu na pojmove egzistencije stalno pokazuje puno takta time sto se uzdrzava od definicija, jer covek nikako ne moze biti sklon da ono sto se na suStinski dru- gaciji nacin mora razumeti, Sto je i sam drukcije ra- zumeo, sto je voleo na sasvim drugi nacin, shvati u obliku definicije, koja tako lako menja predmet na koji se odnosi, cini ga necim drugim i stranim. Onaj ko je istinski zaljubljen tesko da ce naci ra- dosti i spokojstva, a joS manje podsticaja, u traze- nju tacne definicije ljubavi. Onaj ko se u svako­dnevnom zivotu srodio sa uzvisenom predstavom da ima boga nece pozeleti da tu predstavi sam sebi kvar/iili da je vidi pomucenu sopstvenim pokusa-, jem da se skrpi neka definicija o tome sta je bog. Tako je i s ozbiljnoscu — to je toliko ozbiljna stvar da bi i sam pokusaj njenog definisanja predstavljao lakomislenost. Ja to ipak ne govorim zato sto bi moja misao biia nejasna iii sto bih se plasio da bi ovaj ili onaj mudri filozof... postao nepoverljiv prema meni zato sto toboze ne bih znao o cemu govorim; jer ovo sto mislim dokazuje upravo ono sto ovde govorim — bolje nego bilo kakvo razvija- nje pojmova — da ja zbilja znam o Cemu je recl2.«

42. Kjerkegor, op. cit., str, 146 (kurziv Gicov),