Logistika u saobracaju

Company

LOGO

petak, 7. april 2023

LOGISTIKA U SAOBRAĆAJULOGISTIKA U SAOBRAĆAJU

Predavač: doc. dr Marko VasiljevićPredavač: doc. dr Marko Vasiljević,,dipl.ing,saobr.dipl.ing,saobr.Predavač: doc. dr Marko VasiljevićPredavač: doc. dr Marko Vasiljević,,dipl.ing,saobr.dipl.ing,saobr.


SadržajSadržajSadržajSadržaj

1. 1. Ciljevi i zadaci logistike preduzećaCiljevi i zadaci logistike preduzeća 1. 1. Ciljevi i zadaci logistike preduzećaCiljevi i zadaci logistike preduzeća

2. 2. Sistem logistike preduzećaSistem logistike preduzeća2. 2. Sistem logistike preduzećaSistem logistike preduzeća

3. 3. Logistička strategija i koncepcijaLogistička strategija i koncepcija preduzećapreduzeća

3. 3. Logistička strategija i koncepcijaLogistička strategija i koncepcija preduzećapreduzeća

44. . Logistika transportaLogistika transporta44. . Logistika transportaLogistika transporta

5.5. Logistika skladišta i komisioniranjaLogistika skladišta i komisioniranja5.5. Logistika skladišta i komisioniranjaLogistika skladišta i komisioniranja


SadržajSadržajSadržajSadržaj

6. 6. LogistikaLogistika nabavkenabavke ( (snabdjevanjasnabdjevanja) ) 6. 6. LogistikaLogistika nabavkenabavke ( (snabdjevanjasnabdjevanja) )

7. 7. LogistikaLogistika proizvodnjeproizvodnje7. 7. LogistikaLogistika proizvodnjeproizvodnje

8. 8. Logistika distribucijeLogistika distribucije8. 8. Logistika distribucijeLogistika distribucije

99. Logistika uklanjanja ostatka . Logistika uklanjanja ostatka procesa proizvodnjeprocesa proizvodnje

99. Logistika uklanjanja ostatka . Logistika uklanjanja ostatka procesa proizvodnjeprocesa proizvodnje

10. 10. Organizaciona struktura logistike Organizaciona struktura logistike preduzećapreduzeća

10. 10. Organizaciona struktura logistike Organizaciona struktura logistike preduzećapreduzeća


SadržajSadržaj

111. 1. Tokovi informacija i kompjuterska Tokovi informacija i kompjuterska integracija u logisticiintegracija u logistici

111. 1. Tokovi informacija i kompjuterska Tokovi informacija i kompjuterska integracija u logisticiintegracija u logistici

12. Logistički kontroling12. Logistički kontroling12. Logistički kontroling12. Logistički kontroling


SadržajSadržaj

1.1. Ciljevi i zadaci logistike preduzeća Ciljevi i zadaci logistike preduzeća • Istorijski razvoj logistike• Pojam i definicija • Primjena i značaj logistike• Pojmovi logistika, marketing logistika i

poslovna logistika kao i logistika u saobraćaju odnosi se na skupove aktivnosti vezane za upravljanja tokovima sirovina materijala od mjesta proizvodnje do potrošnje.


Ciljevi i zadaci logistike preduzećaCiljevi i zadaci logistike preduzećaCiljevi i zadaci logistike preduzećaCiljevi i zadaci logistike preduzeća

• Logistika predstavlja proces planiranja, sprovođenja i kontrole: nabavke, održavanja, skladištenja, transporta, informacija i prodaje sa ciljem njihovog poboljšanja.

• Primjena logistike datira duboko u prošlosti još od vremena pojave prvobitnog organiziovanog zanatstva.

• Riječ logistika u smislu kakva se danas primjenjuje upotrijebljena je oko 1800 god. vezana za određena pozadinska obezbjeđenja tj. vojna snabdijevanja.


SadržajSadržaj

• Korijen riječi logistika se nalazi u grčkoj riječi logos koja ima sljedeća značenja: misao, zamisliv, plan, isplaniran i izrečen.

• Riječ logistika takođe znači – vještina računanja pomoću slova (umjesto cifara), algebra, vještina pravljenja zaključaka, sposobnost zaključivanja ili vojno značenje – nauka koja uči kako se proračunavaju vrijeme i prostor koji su potrebni da bi se izveo kakav taktični pokret.


SadržajSadržaj

• Riječ logistika je objašnjena i kao „Cjelokupan proces planiranja, obezbjeđenja, kontrole i evidencije snabdijevanja i zbrinjavanja materijalnim sredstvima (intendanska i tehnička služba), organizacija transporta (saobraćajna služba) i rada održavanja postrojenja oružanih snaga (vojna industrija, ratna privreda i dr.)“.

• Neki smatraju da je naziv dobila od latinske riječi logista, kojom su nazivani činovnici koji su obavljali administrativne poslove u rimskim legijama.


SadržajSadržaj

• 1948 god. AMA (Američka marketing asocijacija) usvojila je definiciju logistike.“Logistika predstvlja kretanje i rukovanje robom od momenta proizvodnje do momenta potrošnje ili korišćenja“.


SadržajSadržaj

• 1985 god. CLM logističko udruženje definiše logistiku kao proces planiranja, primjene i kontrole efektivnosti i efikasnosti tokova (skladištenja sirovina, zaliha u procesu prerade gotovih proizvoda, usluga i sa njima povezanih informacija, od mjesta njihovog porijekla do mjesta potrošnje, sve u cilju prilagođavajući zahtjevima potrošača.


SadržajSadržaj

• Centar za izučavanje transporta u sastavu čuvenog MP da je odgovor da je logistika „upravljenje tokovima materijala, informacija, novca i ideja putem usklađivanja procesa u lancima snabdijevanja i putem strategijskog dodavanja vrijednosti u pogledu mjesta, vremena i pakovanja. Pri tome se precizira da izvorno značenje pojma logistika upućuje na tri osnovne operacije koje uvećavaju vrijednost (cijenu) dobara. To su operacija promjene mjesta koja povlači troškove transporta, operacija savladavanja vremena koju prate troškovi skladištenja i operacija poručivanja prema kojoj se roba pakuje u željene količine.


• Međunarodno udruženje za logistiku – SOLE preporučuje sledeću definiciju: “Logistika je vještina i nauka upravljanja, inžinjeringa i tehničkih aktivnosti u vezi sa zahtjevima, projektovanjem i resursima snabdijevanja i održavanja u podršci ciljeva, planova i operacija“.


• Logistička funkcija obuhvata upravljanje skupom sredstava koja se koriste za transport i transformaciju proizvoda tamo gdje je i onda kada je to potrebno sa minimum ukupnih troškova.

• Logistika je dio operacionih istraživanja i obuhvata studiranje svih problema savladavanje vremena i prostora u procesima proizvodnje, transporta i distribucije proizvoda i pratećih usluga.


• Kao nauka logistika se bavi istraživanjima u oblasti projektovanja i upravljanja podrškom funkcionisanja sistema u ostvarivanju njihovih ciljeva, funkcija ili operacija. To je multidisciplinarna oblast koja podrazumijeva poznavanje i praćenje dostignuća:

• Informacionih tehnologija• Operacionih istraživanja • Teorije sistema• Teorije upravljanja i organizacije i dr.

-


• U duhu savremenog poslovanja može se reći da je logistika skup aktivnosti koje imaju za cilj da se radi brže, bolje, efikasnije, kvalitetnije i pravovremeno – Just in time.


• Cilj logistike se sastoji u povećanju efikasnosti poslovanja putem ubrzavanja cirkulacije angažovanih sredstava. Ovaj cilj se ostvaruje na dva načina:


1) Putem skraćivanja prosječnog vremena angažovanja (npr. eliminacijom prepreka koje uzrokuju zastoje unutrašnjeg transporta i saobraćaja uopšte, primjenom specifičnih metoda).

2) Putem smanjivanja prosječne sume angažovanih sredstava.


• ISTORIJSKI RAZVOJ LOGISTIKE• Logistika je bila prisutna još i u najstarijim

vremenima, a naročito je bila prisutna prilikom velikih pokreta naroda.

• Najznačajnija primjena saznanja iz logistike prije nego što je sama riječ ušla u upotrebu svakako je na planu pripreme, podrške najrazličitijih vojnih aktivnosti o čemu svjedoče brojni istorijski zapisi.


• Većina vladara i vojskovođa u istoriji ne samo da su bili hrabre ličnosti već su imali i veoma dobar smisao za organizaciju vojske. Primjenjivali su logističke principe i prije postojanja logistike kao nauke što govori da promjena logističkih elemenata ne samo da ima korijene u prošlosti, nego se i održala do današnjih dana.


• Međutim prvi zapisi posvećeni logistici počeli su da se pojavljuju tek sredinom prošlog vijeka u vrijeme kada Piter Draker, poznati biznis ekspert, autor i konsultant izjavljuje da je logistika postala mogućnost za organizacije koje žele da uvećaju svoju korporativnu efikasnost.


• U civilstvu logistika dobija na značaju početkom prošlog vijeka kroz rješavanje problema distribucije poljoprivrednih, transportnih i skladišnih problema. 70-ih godina logistika prodire u proizvodnju 80-ih u oblasti trgovine i širenje kompjuterske tehnike 90-ih u koncentraciji roba a u današnje vrijeme u oblasti putničkog saobraćaja.


• ZADACI LOGISTIKE• Zadaci poslovne logistike kao nauke se

sastoje u:1.Identifikacija i praćenje kretanja svih

elemenata ciklusa reprodukcije, kao i svih činilaca koji ova kretanja uslovljavaju.

2.Istraživanju i analizi identifikovanih kretanja tj. tokova sa stanovišta ciljeva poslovnih sistema.


3. Teorijskom uopštavanju zakonitosti principa odvijanja identifikovanih tokova.

4. Definisanje odgovorajućih modela, metoda i tehnika čijom se primjenom u praksi ostvaruje prevazilaženjem vremenske i prostorne dimenzije poslovnih tokova u cilju unapređenja efikasnosti sistema.

5. Evakuaciji rezultata ostvarenih primjenom logističkih modela, metoda i tehnika rada i njihovom daljem usavršavanju.


• Zadaci poslovne logistike kao specifične poslovne funkcije:

1.Snabdjevanje radnih mjesta sa svime što je potrebno za uspješno izvršenje radnog zadatka.

2.Efikasnom korišćenju faktora „vrijeme“.

3.Primjeni logističkih modela, metoda i tahnika rada u oblasti saobraćaja (skladištenja, pakovanja, transporta i distribucije).


4.Praćenju i analizi podobnosti primjenjenih logističkih modela, metoda i tehnika rada.

5.Obezbjeđenju povratnog uticaja primjene logističkih modela i metoda i tehnika rada na dalji razvoj logistike kao nauke.


• UTICAJ LOGISTIKE NA OČEKIVANE REZULTATE

Preduzeća sa razvijenom logističkom koncepcijom poslovanja i konstituisanom funkcijom logistike mogu računati na dva vida ekonomskih efekata:

1)Sniženju troškova poslovanja koje proizilazi iz smanjenja prosječne sume angažovanih sredstava i optimiranja logističkih troškova.

2)Sa povećanjem obima prodaje (saobraćajne usluge) zahvaljujući prednostima koje pruža logistički servis.


• Da bi funkcija logistike mogla da ostvari svoj zadatak u oblasti smanjivanja troškova poslovanja neophodno je:

Kontinuirano praćenje dinamike primarnih i sekundarnih logističkih troškova (dopuna org.knjig.evidencije)

Optimiziranje troškova čitavog logističkog sistema (primjena kvantitativnih simulacionih modela i računarske tehnike).


• MJERE ZA POVEĆANJE USPJEŠNOSTI POSLOVANJA

• Da bi se ostvarile uštede na materijalnim troškovima neophodno je:

sistemski usavršavati organizaciju funkcije logistike

konstituisati informacioni sistem,odnosno koristiti AOP kao neophodnu podršku funkciji logistike

primjenjivati odgovarajući logistički instrumentarij.


• KARAKTERISTIKE LOGISTIČKOG KONCEPTA POSLOVANJA

Najznačajnije karakteristike logističkog koncepta poslovanja jesu:

kooperativnostfleksibilnost i inovativnost


• KOOPERATIVNOST: Složeniji oblik organizacione strukture preduzeća kao i primjenu savremenih metoda rukovođenja (kooperativne i participativne metode).


• FLEKSIBILNOST: Uslovljena je u obezbjeđenju pružanja saobraćajne usluge uz najniže moguće angažovanje obrtnih sredstava. (Ostvaruje se potpunom debirokratizacijom menadžmenta tj. delegiranjem nadležnosti i odgovornosti koje se nalaze što bliže kupcu. Fleksibilnost takođe podrazumijeva dobro poznavanje korisnika usluge, univerzalno obučene radnike i timski rad na pripremi i donošenju odluka.


• INOVATIVNOST: Da svi nosioci aktivnosti u oblasti logistike budu uključeni u kontinuirani proces inovacije znanja iz sledećih razloga:

poslovna logistika, kao ekonomska disciplina je mlada tako da se većina stručnjaka iz prakse nije upoznala s njom tokom školovanja.

logistika se veoma brzo razvija pa je neophodno kontinuirano savladavanje novih logističkih metoda i tehnika rada.

primjena logističkih metoda i tehnika donosi krupne ekonomske efekte.


2.2. Sistem Sistem logistike logistike preduzećapreduzeća


• Логистички систем представља пратећи односно функционални део хијерархијски вишег надређеног (производног) система који је задужен за генерисање, праћење перформанси и усклађивање елемената подршке у интегралном облику.


• логистички системи се могу диференцирати по различитим аспектима:– институционални (пословно организовани као

микро, макро и мета) – функционални (технолошки), којим се дефинишу

различите функције система са подфункцијама сагласно извршеној подели рада;

– степену сложености структуре (прости и сложени); прости садрже мало елемената а тиме и број веза док сложени садрже велики број елемената са међусобним везама и односима код којих је понекад тешко предвидети њихова стања;


– становишту настанка (природни и вештачки), човек је створио логистички-вештачки систем);

– карактеристикама елемената (инструментални, социјални, технички и социо-технички или организациони);

– циљевима које остварују (неекономске и економске системе);

– по дејству, (отворени и затворени); логистички је отворен систем на које делује окружење (енвиромент);


• по времену, (према пројектима реализације током времена, на кратко, средње и дугорочне пројекте анализе, планирања, обликовања и пројектовања логистичких процеса и система; пројекат управљања у реализацији логистичких процеса и система; пројекат праћења реализације и контроле извршења логистичких процеса и система; пројекат обрачуна, анализе и извршења логистичких услуга);


– материјалне структуре, која предпоставља декомпозицију система на ниже целине (подсистеме, фамилије технолошких елемената, склопове, под-склопове, компоненте);

– према предметима рада (комадни, расути, опасни, отпадни, резервни делови) и др.


• Логистички систем је типичан технолошки систем и представља подсистем (део) производног система. То је динамички систем с обзиром да се стање улаза током времена мења деловањем управљачких акција.

• Улазе у логистички систем чине расположиви ресурси као што су технолошки елементи, кадрови, финансијска средства, количина информација и информациони токови, уложена енергија, сам рад и др. Излазне компоненте система су резултат процеса у виду интегрисане логистичке подршке, а могу бити: технолошки елементи (постојеће и ново формиране теретне јединице), конкурентске предности (повећан квалитет, брзина и нове врсте услуга) и др.


• Најчешће се користе два аспекта диференцирања логистичког система: институ-ционални (пословно-организациони) и функционални (технолошки). Институциона-лно диференцирање логистичке системе класификује на микро и макро логистичке системе.

• Пример једног микрологистичког система (подсистема) је возни парк за сопствене потребе, складиште, компјутерски центар у оквиру једног предузећа и др.


• Макрологистички систем обухвата комплексне логистичке мреже састављене од низа микрологистичких система.

• Пример једног макрологистичког система је систем робног транспорта у оквиру привредног система земље.


• Поједини наши теоретичари, са институционалног аспекта логистичке системе посматрају и као мета логистичке системе, односно системе који пружају логистичке услуге и јављају се у кооперативним везама јер повезују више микро логистичких система у циљу пружања логистичке услуге у логистичким ланцима. Систем чине саобраћајно-транспортна, шпедитерска и друга предузећа чија је основна делатност пружање логистичких услуга. Како се налазе између прва два облика система произилази да је логистички ланац металогистички систем.


• Подела на микро и макро системе је сасвим добра и треба је користити у деконпозицији логистичких система. У страној литератури, под мета логистичким системом подразумевају међународни интеконтинентални логистички системи подржани GIS и GPS информатичким технологијама.


• Посматрање логистичких система према функционалном принципу је најквалитетнији аспект.


Struktura nosilaca Struktura nosilaca menadžmentskih funkcijamenadžmentskih funkcija

Struktura nosilaca Struktura nosilaca menadžmentskih funkcijamenadžmentskih funkcija


• Прва фаза тока материјала обухвата набавку материјала (сировина, помоћних материјала, енергената, трговачке робе и резервних делова) са транспортом од добављача до уласка у пријемно складиште (међускладиште) неког производног предузећа. Ова фаза се дефинише као логистика набавке


• У другој фази материјали, улазе у процес производње, а затим из производње готови производи и полупроизводи прелазе у дистрибутивно (отпремно) складиште. Део система који реализује другу фазу тј. кретање токова материјала кроз производни система дефинише се као производна (индустријска) логистика.


• У трећој фази настаје ток готових прoизвода или полуфабриката, који могу да имају и функцију резервних делова, али и обележје трговачке робе. Разумљиво је, да се одређене количине робе могу испоручити до купаца из дистрибутивних складишта а у одређеним случајевима и директно из производње.

• Логистички процес који реализује трећу фазу се дефинише као дистрибутивна логистика или логистика дистрибуције


• У чевртој фази робни ток има супротан смер, јер се пре свега ради о току секундарних сировина и отпада који су предмет даље прераде или уништавања. Ови повратни токови обухватају и токове оштећене или погрешно испоручене робе као и тзв. повратне (изменљиве) теретне јединице као што су коришћени контенери, палете и други облици теретних јединица који су коришћени за паковање или формирање логистичких јединица. Овај део логистичког система се дефинише као логистика отпадних и повратних материјалних ресурса.


• У претходним излагањима је наглашено, да се у анализи логистичког процеса не можемо ограничити само на парцијалне делове логистичке организације већ у разматрање се морају узети у обизир сва места и функције која делују на трансфер робе од изворишне тачке па све до понирања тј. места на коме постоји потреба за робом. Типичан пример или боље речено прототип садејства хетерогених процеса у фишефазном трансферу робе је транспортни ланац.


• "Транспортни ланац" представља низ технички и организационо повезаних процеса и операција, код којих се роба, возила и особље крећу од извора до циља односно транспортни ланац означава просторно-временску везу пошиљаоца и примаоца робе, које повезује једно или више транспортних средстава, процеси паковања, транспорта, претовара, заједно са одговарајућим информационим процесом


• Према томе, у даљим анализама микрологистички подсистем треба диференцирати према објашњеном функционалном принципу односно фазама реализације логистичке услуге, на:

• логистику набавке материјала (набавна логистика);

• производну логистику;• дистрибутивну логистику;• логистику отпадних и повратних

материјалних ресурса.


• Расчлањавање логистике у микрологистичке подсистеме на приказани начин почива на парадигми предузећа као система у коме се процес економске трансформације робе одвија кроз мрежу робних токова Инпут-Трупут-Оутпут (Input-Throughput-Output). Оптимизација оваквих система у структуралном и процесуалном смислу је питање интелигентног повезивања и распростирања робних токова.


3. 3. Logistička Logistička

strategija i strategija i

koncepcijakoncepcija

preduzećapreduzeća


• Стратегија је одабрани ток акција односно изабрани план реализације циљева помоћу којих предузеће жели да стекне предности над конкурентима. . Разрада стратегија је креативан

мултидисциплинаран процес и припада логистичарима, технолозима, економистима и другим менаџерима.


• Стратегија покушава да установи, генерише и интегрише знања и веровања предузећа и околине, обликује сложена кретања у окружењу и предвиди ток акција које су предузете и које треба предузети и да постави приоритетне задатке и време реализације.


• Начин реализације у дело одређене стратегије назива се тактика. Тако, на пример, доношењем реда вожње дефинишу се технологија и организација рада возила или избором мотора виљушкара јесте циљ који обезбеђује стартегијама: мотор са плинским или електро погоном.


• У теорији постоје извесна правила којих се треба придржавати у доношењу стратегија, као што су: формирати јасну стратегију, укључити све извршиоце у формирање стратегије, формирати управљачки тим, све функције пословања посматрати заједно (успешна стратегија је интегративна стратегија), спремити се за промену старих начина пословања, смањити трошкове пословања, брзо реаговати на промене, висок квалитет посматрати као императив и др.


• Савремене стратегије пословања предузећа захтевају, значајну неизвесност услед дејства спољних и унутрашњих фактора:

• већу сложеност тржишта, предности над конкуренцијом, глобалну и свеобухватну перфекцију.


• Чиниоци конкурентне стратегије захтевају следеће: познавање корисника, диференцијацију услуга и квалитета, проналажење пласмана услуга на тржишту, одређивање јасних циљева пословања, опште и свеобухватне стратегије, контролу кључних технологија (процеса), партнерство са другим предузећима, креирање флексибилних технолошких и организационих решења, смањење колебања на финансијском плану и др.


• Стратешка предност се дефинише као постизање бољих перформанси у односу на конкуренте, при чему се морају задовољити следећи критеријуми:

• сваком параметру, којим се остварује побољшање перформанси код сваког корисника, мора се посветити посебна пажња;

• предности за кориснике морају да буду опипљиве тј. стварне односно евидентне;

• предност по могућству мора да буде што трајнија, односно на таквом нивоу да је конкуренција не може брзо достићи.


• При формирању стратешких предности морају се поштовати следећи принципи:

• Познавање конкурената, односно познавање слабости и снаге конкурената је исто толико важно као и познавање захтева корисника;

• Принцип шанси, сваки параметар преко кога се стичу тржишне позиције обезбећује шансу за стварање конкурентске предности;


• Принцип концентрације, достигнути ниво перформанси у односу на конкурентска предузећа изискује концентрацију свих ресурса на мањи број предности.

Принцип конзистенције, стратешку конкурентску предност треба градити на бази фактора који имају пресудан значај при доношењу одлука од стране корисника, што представља основну претпоставку усклађености појединих процеса а тиме и њихову сталност;


• Принцип истинитости, конкурентска предност је само онда од значаја, ако је и код корисника потврђена;

• Принцип активности, у условима постојања конкурентске предности одређеног предузећа при агресивном наступу од стране конкуренције је најзначајније тренутно познавање стања постојећих корисника на тржишту


Принцип одбране, на динамичним тржиштима етаблиран понуђач своје позиције може успешно да брани само ако брже учи од конкурената или ако преманентно у ходу мења параметре предности.


• Сходно већ претходно дефинисаним циљевима логистичке потенцијале треба јачати у следећа два правца:

• Логистика као потенцијално место снижавања трошкова;

• Релативно високо учешће логистичких трошкова у укупним трошковима пословања, који се у зависности од преизводње креће од 10% до 25%, може се значајно редуковати избором адекватне стратегије и одговарајућим структурним променама у технологији и организацији рада.


• Најзначајанији потенцијал у снижавање логистичких трошкова налази се у: оптималном рутирању возила, увођењем AGVS возила, избору најповољније локације складишта, аутоматизацији токова материјала, аутоматизацији обраде информација и управљачких система, увођењу флексибилних модела радног времена особља са циљем да се број ангажованих радника прилагођава ефективним потребама и др.


• НИВОИ УКЉУЧИВАЊА ЛОГИСТИКЕ

У СТРАТЕГИЈЕ ПРЕДУЗЕЋА

Код успешних предузећа при формулисању и спровођењу стратегија у појединим пословним јединицама предузећа логистика има врло значајну улогу.



• Логистика као применљива функција; За предузећа у којима је примена логистике на најнижем (првом) нивоу, на њу се гледа као на интерно неутралну функцију која не утиче на тржишну позицију предузећа или утиче у веома малој мери.

• Логистика се налази у нивоу са осталим главним функцијама за постизање конкуренске предности на тржишту;

Предузећа са нешто напреднијом применом логистике од претходног сходно приказаном моделу дефинишу се као други степен.


• За други степен је карактеристично да се логистика третира равноправно са осталим главним функцијама у предузећу,

• фаза 3: Логистика се користи као инструмент за подржавање пословних стратегија предузећа;

• У предузећима која се налазе на трећем степену логистика има поспешујућу и јачајућу улогу у формирању тржишне позиције предузећа тј. стварања конкурентске предности.


• 4: Пословна стратегија предузећа се базира у значајној мери на комплексној примени логистиче концепције;

• Четврти степен примене логистике у предузећу представља развијен функционалан положај у коме сходно већ описаној градацији у формирању стратегија предузећа логистика има веома компетентан утицај, при чему је потенцијал логистике поред осталих функција искоришћен до максимума.


• Организација логистике Дефинисање организационе структуре

представља формирање и повезивање функционално пословних јединица у јединствену интегративну структуру која треба да обезбеди задовољење свих релевантних циљева система.


• Као најчешћи могући организациони облици у логистици фигурирају:

• линијска организација;

• штабна;

• комбиновано штабно-линијска;

• централна група;

• одбори (колегијум).


• Линијска, организациона структура, представља класичну хијерархијску структуру са изразитом надређеношћу по нивоима одлучивања.

• Штаб као организациона јединица ангажује специјалисте из разних оделења предузећа у циљу управљања без генералног права наређивања.

• Системска решења предложена од стране штаба се преносе на места линијског управљања ради спровођења у живот.


• Штабно-линијска организација као комбиновани облик организације функционише на тај начин што линијска места преузимају на себе задатке управљања и контроле као и активности планирања које дефинише штаб као саветодавно тело на вишој инстанци.


• Виши облик надградње штабне организације чини централна група. Овај изведени облик организације се бави уочавањем тј. препознавањем општих задатака, као што је хармонизација одређених структурних елемената који су од значаја за цело предузеће, давање савета, растерећење руководиоца предузећа. Најбољи примери од општег значаја у предузећу који треба да буду предмет бављења централне групе су истраживање и развој, персонална политика, финансије и правна питања.


4. 4. Logistika Logistika transportatransporta


• U savremenim ekonomskim teorijama saobraćaj se najčešće smatra samostalnom oblašću materijalne proizvodnje i značajnom privrednom delatnošću. Njegova samostalnost se ogleda u tome što se za organizaciju i izvršenje procesa transporta angažuje posebna radna snaga i transportna sredstva


• Saobraćajna delatnost čini jedan od značajnih faktora društvene delatnosti, koja istovremeno predstavlja satnostalnu privrednu oblast, ali i značajan preduslov za razvoj drugih privrednih oblasti.

• Saobraćaj kao privredna delatnost stimuliše razvoj industrije obavljajući funkciju prevozioca masovnih količina proizvoda.


• Saobraćaj znatno utiče i na ubrzanje obrta sredstava. Omogućava-njem realizacije roba doprinosi ubrzanju procesa reprodukcije. Poboljšanjem brzine kretanja, redovitosti i sigurnosti doprinosi da se sredstva koja su uložena u proizvodnju roba što pre vrate iz procesa prometa u proces proizvodnje.

• Saobraćaj je, prema tome, organizovano kretanje transportnih jedinica.


• Svaki saobraćajni prostor se sastoji od sledećih elemenata: sredstava, čoveka, mreže i regulative. Polazeći od ovih činjenica proces se može odvijati na kopnu, vazduhu i vodi.

• Transport predstavlja jedan od ključnih elemenata sa kojima se može racionalisati. Da bi se uspešno upravijalo transportnim aktivnostima, trebalo bi poznavati sve vrste transporta i njihove karakteristike.


• Osnovne odrednice transporta su: vreme - zadržavanja u transportu i mesto - polazište - odredište, a razlikujemo spoljni - eksterni i umitrašnji -interni transport.

• Eksterna podela trcmsporta je na: drumski, železnički, vodeni, vazdušni i cevovodni. Svaki od njih ima svoje prednosti i svoje mane. Na primer, vazdušni transport je skup, ali brz. Takode, kod dostave pošiljki od preprdavca do kupca, potreban je pretovar najmanje 2 puta.


• Unutrašnji transport predstavlja logistički proces od izuzetnog značaja ne samo zato što je on, u stvari, „krvotok" organizma preduzeća, već zato što u velikoj meri utiče na poslovne rezultate. Veličina ovog uticaja ogleda se u činjenici da troškovi unutrašnjeg transporta iznose od 10 do 90% ukupnih troškova poslovanja.


• Zadaci unutrašnjeg transporta su povezivanje spoljnjeg i unutrašnjeg transporta, dostava robe u neoštećenom stanju u pravo vreme, na pravo mesto i uz najniže troškove.

• Posebna oblast logističkog proračunavanja je rešavanje transportnog problema u slučaju kada smo se opredelili za vrstu prevoza. Tako je Peter L. Hammer razvio jedan od najpoznatijih i najčešće korišćenih metoda rešavanja transportnog problema.


• Da bi transport roba bio jeftiniji, logistika razmatra ekonomičnost iznajmljivanja transporta, oformljavanja sopstvenog transporta ili stupanje u neki od vidova partnerstva sa prevoznicima. Kriterijum pri izboru je snižavanje troškova, podizanje nivoa rada i, u krajnjoj liniji, ostvarivanje većeg profita na duže vreme za celu firmu.


• Tehničko-tehnološki razvoj izaziva razvoj svih vrsta transponporta. Na primer, pretpostavija se da će železnički transport doživeti preporod zahvaljujući velikom povećanju brzine vozova, ili, npr. savremen prekookeanski prevoz nafte odvija se u ogromnim brodovima bez posade (brodom se upravlja sa sateiita), i drugo.


• Unutrašnji transport Unutrašnji transport predstavlja logistički

proces od izuzetnog značaja ne samo zato što je on, u stvari, kao krvotok organizma preduzeća, već i zato što u velikoj meri utiče na poslovne rezultate.

Pod unutrašnjim transportom podrazumevamo dizanje, prenošenje i odlaganje svake vrste materijala i proizvoda, bez obzira na veličinu, oblik i težinu u proizvodnom procesu.


• U unutrašnji transport spadaju i radovi oko planiranja i organizacije te delatnosti i usklađivanje potpune povezanosti između proizvodnje i transporta.

• Pošto su troškovi transporta direktno proporcionalni s vremenom, treba to vreme što više skratiti. No, to skraćenje transportnog vremena može se postići organizacijom i mehanizacijom. Skraćenje vremena kod mehanizacije postiže se upotrebom najprikladnijih transportnih sredstava.


• Transportna sredstva omogućuju uštedu na prostoru u radionicama i skladištima, bilo povećanjem brzine kretanja materijala, bilo oslobođenjem površine tla u radionici kao kod kružnih prenosa. Mehanizacija unutrašnjeg transporta omogućuje povećanje učinka kod proizvodnje i znatno povećanje proizvodnosti.

• Pošto u transportu ima dosta praznih hodova, potrebno je rad transportnih sredstava racionalno koristiti putem detaljne studije pute-va transporta, lokacije skladišta i organizacije proizvodnih radionica i radnih mesta.


• Spoljni transport• Osnovni tipovi spoljnog transporta:• Kopneni - prema mestu gde se odvija

(koji čini drumski i železnički i neki_drugi);• Vodeni - brodski (koji čine plovne reke,

jezera, mora i okeani);• Vazdušni - avionski ili svojevremeno i

putem cepelina• Poštanski, telegrafski i telefonski (PTT),


• Transport se deli na sledeće oblike:

• suvozemni

• vazdušni

• vodeni i

• izdvojeni oblik: cevni i žičare

karakteristike


• Da bi se obavljale saobraćajne radnje vezane za prenos reči, vesti i slike koristimo sledeća sredstva: telefon, radio, telegraf i televiziju, pa prema tome razlikujemo sledeće vrste ovog saobraćaja:

• telegrafski,• radio-telegrafski,• telefonski (web),• televizijski.


• Prednosti pojedinih oblika transporta

• ŽELEZNIČKI• velika transportna sposobnost • nezavisanje od klimatskih prilika • niski troškovi na prevoznom putu • niski ukupni troškovi za prevoze na srednja i velika odstojanja • visok stepen bezbednosti • pouzdan, uredan, tačan i masovan prevoz • energetska Štedljivost, ckološka tolerantnost • mogućnost primene automatizacijc

• DRUMSKI• velika gustina saobraćajne mreže • prevoz od „vrata do vrata" • male, elastične transportne jedinice • niski terminalni troškovi • visoka ukupna elastičnost • konkurentni ukupni troškovi kod prevoza na krat-kim i srednjim udaljenostima • dobra pouzdanost i urednost • komercijalna brzina prevoza • fleksibilnost i frekventnost • ekonomičnost, pouzdanost • male Stete, brzina • bolje obezbeđenje robe pri prevozu • rad lokom celc godine (manje količine robe)


• vodeni• najniži troškovi• najveća transportna sposobnost• velika (neograničena) propusna moć plovnih

puteva• masovan prevoz jeftinih roba na velike

udaljenosti• mala brzina, veliki teret• terminal-terminal• dominira u internacionalnom prevozu• mali koeficijent odnosa vlastitc težinc i nosivosti


– Vazdušni

• najveća brzina prevoza• prevoz u nedostupne reone• visoka bezbednost• smanjivanje drugih troškova logistike (zaliha i

skladištenje)• dobra frekventnost• sigurnost roba• terminal-terminal (pretovar)


• Cijevni• visoka pouzdanost• veliki kapacitet prevoza• visoka produktivnost• visoki stepcn inehanizacije radova• visok stepen hermetičnosti• neprekidnost toka• niski operativni troškovi• masovan transport tečnih i gasovitih energetskih

sirovina• brzina i sigurnost• mala potrošnja goriva• visok stepen zaštite robe


• Drumski transport se može podeliti:• prema nameni: javni (opšti) i za sopstvene

potrebe (privatni);• prema teritorijalnom obeležju: unutrašnji i

međunarodni;» prema načinu organizacije: linijski i slobodni i

• ► prema specijalizaciji kapaciteta voznog parka na: transport putnika i transport robe.


• Prema teritorijalnom obeležju drumski transport se može podeliti na:

• • Unutrašnji drumski transport koji podrazumeva auto-transportputnika i robe na teritorije jedne države i deli se na:

• gradski transport, prigradski transport, o međugradski transport.


• • Međunarodni drumski transport putnika i robe koji se ostvarujeizmedu dve ili više zemalja, pri čemu drumsko vozilo prelazidržavnu granicu, a deli se na:

• pogranični,

• međuteritorijalni i

• tranzitni.


• Prema načinu organizacije drumski transport se deli na:

a)Linijski drumski transport je transport koji se vrši na određenojrelaciji i prevoznom putu, po utvrđenom redu vožnje i tarifama i deli se na:

• stalan,• sezonski,• povremeni (prema potrebi).


b) Drumski transport po potrebi, od slučaja do slučaja, podrazumevase transport putnika i robe gde se uslovi transporta određuju sporazu-mno između prevoznika i korisnika prevoza, za svaki slučaj ponaosob.


• Osnovne mane pojedinih oblika transporta

• Zeleznički saobraćaj:

• ne elastičnost (krutost),

• visoka cena,

• Veća potrošnja goriva po jedinici prevoza,

• Manja efikasnost korišćenja kapaciteta u odnosu na vodeni, a znatno veća u odnosu na drumski.


• Drumski saobraiaj:• velika potrošnja goriva,• niska produktivnost rada,• niska efikasnost iskorišćenja pogonske snage,• osetljivost na vremenske neprilike.• Drumska prevozna sredstva se koriste najčešće:

na kratkim rastojanjima, na većim rastojanjima samo za lako kvarljivu robu i za međupogonski prevoz.


• Rečni saobraćaj:

• ograničenost rasporedom rečne mreže,

• mala brzina,

• podložnost klimatskim uslovima.

• Rečni saobraćaj se koristi za prevoz robe velikih specifičnih težina za koje nije bitan rok isporuke.


• Cevni transport:• mogućnost korišćenja jednog istog

cevovoda za različite vrsteroba.

• Vazdušni saobraćaj:• nizak koeficijeni iskorišćenja težine,• veliki gubitak energije,• velika potrošnja goriva po jedinici

prevozne usluge.


• Izbor optimalnog transportnog sredstva

• Pri izboru transporinog sredstva trcba imati u vidu sledcće:

• kretanje jedinica u masi od mesta snabdevanja do distributivnogcentra;

• isporuku pojedinih jedinica robe od distributivnog centra do potrošača.


• Najefikasnije sredstvo transporta u ovom slučaju je avionski prevoz, ako je količina robe koja treba da se doprema manja od A, drumski (teretni) transport između A i B jedinica, železnički transport za količine izmedu B i C jedinica i sopstveni vozni park za količine koje premašuju obim od C jedinica.


• Pored ostalih faktora uzeti su u obzir i posebne usluge i specificnosti količine robe, koje će biti uredno otpremljene.

• Ako je za robu važna brzina i fleksibilnost u isporuci, transport će se obavljati kamionima, a roba će se prevoziti kamionskim količinama. Ako je brzina veoma važna, a kolićina robe veoma mala, superiornija je avionska isporuka.


• Osnovni kriterijumi za izbor oblika transporta

• Kapacitet / transportna sposobnost

• Brzina transporta

• Tačnost i urednost transporta

• Bezbednost i sigurnost transporta

• Prilagodljivost / fleksibilnost transporta

• Ekonomičnost / troškovi transpona


• Sa aspekta kapacitet / transportna sposobnost za prevoz pojedinih oblika transporta je sledeća:

• Železnicom

• vagonima kapaciteta 25 tona

• 5-6 voznih službenika

• Drumskim vozilima

• • kamionima kapaciteta 10 ili 20 tona'


• Vodenim transportom

• • u pomorskom saobraćaju brodovi imaju nosivost i do 500000 tona

• Avio transport

• do500putnika

• do 10 tona a vojni avioni i do 100-200 tona


• Sa aspekta brzine transporta razlikuju se:

• tehnička brzina (potencijalna)

• brzina putovanja-komercijalna

• brzina vožnje


• Aspekt bezbednosti i sigurnosti transporta podrazumeva da se isporuči:

• neoštećena roba

• nedegradirana (kvarljivost i drugo)

• U tom smislu bezbednost je najviša u železničkom i avio saobraćaju, a najniža u drumskom transportu.


• Aspekt tačnosti i urednosti transporta podrazumeva:

• vreme transporta

• red vožnje


• Što se tiče prilagodijivosti / fleksibilnosti transporta može se reći da je:

• železnički transporl krut

• drumski fleksibilan (to važi i sa aspekta vremena i kapaciteta transporta)


• Ekonomičnost / troškovi transporta• Može se reći da je optimalno područje primene

drumskog saobraćaja• za:• prevoz robe na kratka rastojanja (odvoz-dovoz)

od proizvodača,skladišta do železnice ili pristaništa,

• » prevoz na veća rastojanja brzo kvarljive iii skupocene robe,

• • prevoz vezan za opsluživanje međupogonskih procesa u industriji,građevinarstvu, mikrodistribuciji kod robno-distributivnih centara

• OBLIKTRANSPORTA%CENEpot/kmAvio21,88Drumski7,70Zeleznički1,43Vodeni0,30Cevovodni-cevni0,27


• Drumski transport ima široke mogućnosti prevoza, a najviše je pogodan za brz prevoz masovne robe na kratka i srednja rastojanja izmedu proizvodnih mesta utovara i istovara i u tzv. prevozu ,,od vrata do vrata. Tada su njegovi jedinični troškovi manji nego železničkim prevozom. Njegova karakteristika je spremnost za prevoz u svakom trenutku u različitim putnim uslovima.


• Prednosti su i brzi prevoz većih grupa putnika, autobusima, na kratka i srednja rastojanja, pri niskim jediničnim troškovima prevoza, laka izmena trase vožnje, brz prevoz pri relativno visokim jediničnim troskovima prevoza, dok su vreme, trasa i krajnje tačke individualno određeni, zavi-sno od potreba.


• Drumski transport zahvaljujući svojim tehnološko-ekonomskim svojstvima i uslovima razvoja primene u poslednje 3-4 decenije je u velikom broju zemalja prestigao železnicu.

• Može se reći da je 1950. godine svaki pedeseti stanovnik Evrope raspolagao automobilom, a danas svaki treći.


• Principi u transportu

• Na današnjem stepenu razvijenosti saobraćajne tehnike potrebe za prevozom mogu se zadovoljiti korišćenjem usluga većeg broja vidova transporta. Na transportnom tržištu prisutna je stalna konkurencija određenih vidova transporta.


• Troškovi organizacije saobraćaja i transporta su stavke koje su stalno prisutne u ukupnim troškovima izrade i kupoprodaje robe. Zbog toga se naročito vodi računa da se izabere najpovoljniji način prevoza i manipulisanja robom, a isto tako da se saobraćajni transportni troškovi svedu na najmanju meru. Da bi se ovo gore navedeno ostvarilo, pri organizaciji saobraćaja, transporta robe, manipulisanje njome, kao njeno skladištenje, moraju se primeniti odredeni principi.


• Primena principu elastičnoд prilaдođavanja prevoza• Elastičnost u korišćenju transportnog sredstva sastoji se

u mogućnosti pojedinih transportnih (saobraćajnih) grana da uz svoje karakterislike mogu da vrše određene prevoze, a sve prema potrebama tih prevoza. Na primer: saobraćajni kapacitet železničkog i rečnog saobraćaja nam ukazuje da on ne može tako elastično prevoziti svaku robu za sebe, i u cilju racionalnih kapaciteta mora da ih skuplja i otprema određenim tehnološkim procesom. Preuzele vagonske pošiljke po pravilu značajan deo vremena moraju čekati na formiranje vozova za pojedine pravce prevoza.


• Saobraćajna preduzeća drumskog saobraćaja svojom strukturom mogu lakše da se prilagodavaju. Prema količini robe mogu na raspolaganje stavljati kamione različite nosivosti i robu mogu da prevoze direktno bez sabirnih procesa kao kod železnice. Železnički prevoz je znatno manje vremenski fleksibilniji u odnosu na drumski.

• Iz ovog proizilazi da su elasticnost prilagođavanja kapacitetom i vremenska prilagodavanja saobraćajnog kapaciteta zahtevima korisnika bitni kriterijumi kod izbora vida transporla.


• Primena principa ekonomičnosti puta• Cilj ovog principa je da se saobraćaj odvija

što kraćim putem, tj. da transportno sredstvo pređe najkraći put u opsluživanju.

• Primena principa ekonomičnosti brzine• Svaki savremeni korisnik od saobraćajnog

preduzeća zahteva da mu se prevoz izvrši u što kraćem roku, da roba provede što manje vremena na putu od pošiljaoca do primaoca.


• Brzina prevoza svih saobraćajnih sred-stava se neprekidno povećava i ona naročito raste sa porastom kapaciteta pojedinih saobraćajnih sredstava kao što su poboljšanje ili skraćenje saobraćajnog puta, brzina utovara i istovara robe, uvođenjem (tipizacije i standardizacije u opremu za saobraćaj kao i automatizacijom i mehanizacijom u saobraćajnoj tehnologiji.


• Kad govorimo o brzini saobraćajnih sredstava, kao faktoru koji utiče na kvalitet prevozne usluge, a isto tako i na prevoznu sposobnost pojedinih saobraćajnih grana, treba da razlikujemo:

• maksimalno moguću brzinu koju jedno saobraćajno sredstvo prema svojim tehničkim karakteristikama može da dostigne (tu se misli na tehničku brzinu);


• brzinu vožnje (to je prosečna brzina kojom jedno saobraćajno sredstvo vozi);

• komercijainu brzinu ili brzinu putovanja (to je brzina kojom se roba ili putnik prevozi od polazne stanice do uputnog mesta).


• Da bi do izražaja mogle doći tehničke brzine pojedinih saobraćajnih sredstava, potrebno je organizacijom prevoza obezbediti što bolji i povoIjniji odnos izmedu maksimalne tehničke brzine i brzine vožnje sa jedne strane, a sa druge strane brzina vožnje i brzina putovanja tj. komercijalna brzina.


• Svakom korisniku je veoma važno vreme putovanja robe od momenta kad napusti pošiljaoca do isporuke primaocu, tj. bitna mu je komercijalna, a ne tehnička brzina.

• Pri sve većim zahtevima koje privreda i stanovništvo postavljaju daljem razvitku saobraćajne tehnike u pogledu brzine i putovanja tj. prevoza robe, brzina prevoza igra sve značajniju ulogu u odlučivanju korisnika prevoza pri izboru transportnog sredstva.


• Primena principa ekonomičnosti snage

• Ovaj princip se pre svega odnosi na pogonsku snagu transportnog sredstva i radnu snagu u opsluživanju. Kada dode do preopterećenja transportno sredstvo se uništava, a radna snaga radnika se iscrpljuje, a isto tako premalo opterećenje nije ekonomično.


• Iz ovog vidimo da će princip ekonomičnosti biti ispunjen onda kada se kapacitet transportnog sredstva i mogućnost radne snage bude koristila prema dozvoljenim i već planiranim normativima.

• lzbor samog saobraćajnog sredstva naročito utiče na funkciju ovog principa.


• Primena principa prostornog dejstva

• Ovaj princip treba da iskazuje da pojedine saobraćajne grane svojim sredstvima saobraćaja pokriju što veću teritoriju jednog područja.


• Primena principa urednosti i tačnosti prevoza• Urednost je veoma značajan princip pri

obavljanju transportnog prevoza za korisnike saobraćajnih usluga zbog toga što oni moraju znati kada im stoje na raspolaganju transportna sredstva i za koje vreme mogu biti obavljeni prevozi. Tačnost prevoza podrazumeva obavljanje procesa prevoza svakodnevno, u tačno odredeno vreme, po redu vožnje.


• Za vreme vremenskih nepogoda prekidi na železnici najkraće traju, pa je zbog toga urednost i tačnost železničkog transporta u prednosti u odnosu na druge saobraćajne grane. Rečni saobraćaj usled dužih prekida rada u zimskom periodu ne može da pruži redovan transport gotovih proizvoda od proizvođača do potrošača.


• Primena principa bezbednosti prevoza• Bezbednost prevoza na pojedinim transportnim

sredstvirna je jedan od vrlo znaćajnih tehničkih, ekonomsko-eksploatacionih faktora svih saobra-ćajnih grana.

• Bezbednost transporta se najčešće tretira kao kriterijum pri izboru grana i prevoznika u putničkom saobraćaju; isto tako u robnom je takođe važna sigumost robe u prevozu, pošto svaki korisnik želi da roba stigne neoštećena primaocu.


• Saobraćajna sredstva su danas, usavršavanjem konstrukcije i izgradnjom specijalnih transportnih sredstava, u slanju da obezbede siguran prevoz skoro svih vrsta roba.

• U savremenim uslovima u svetu najviši stepen bezbednosti realizuje se u vazdušnom i železničkom, a najniži u drumskom transportu.


• Primena principa ekonomičnosti prevoza• Ekonomičnost prevoza, tj. cena prevoznih

usluga po pojedinim transportnim sredstvima igra značajnu ulogu prilikom izbora vida transporta od strane korisnika saobraćajne usluge.

• Ekonomičnost prevoza znači težnju da se raspoloživim sredstvima i radnom snagom stvori što veći učinak, tj. da se jedna određena vrednost postigne uz što manji utrošak radne snage, oruđa za rad i predmeta rada.


• Troškovi transporta znatno opterećuju cenu robe korisnika saobraćajne usluge tako da se ušteda na njima pozitivno odražava na njegovu rentabilnost poslovanja i konkurentnost na tržištu.

• Iz ovog se vidi da je pri odluci o izboru vida transporta korisniku u interesu da plati što manje na ime troškova transporta (prevoza).


• Primena kooperacije u ciljti unapređenja transporta FCooperacija je oblik zajedničkog rada u istim ili povezanim procesima proizvodnje. U transportnim procesima postoji prosta i složena koope-racija najviše se koristi složena kooperacija. [po uzoru na 17]


• Prilikom odlučivanja o ostvarivanju kooperacije izmedu pojedinih oblika transporta potrebno je uzeti u obzir sledeće faktore koji utiču na transportne troškove:

• gustina (odnos težina/zapremina),• stepen natovarenosti (iskorišćenje transportnog

prostora),• teškoće pri rukovanju (troškovi ručnog pretovara

i sl.),• odgovornost (troškovi obezbeđenja - osiguranja:

skupa roba - nakit, novac, opasne materije i dr.),


• konkurencija (utiče na cenu transporta, npr. ukoliko se poveća potreba za nekom vrstom transporta, onda će izvršioci tih usluga podići cene),

• zakoni i propisi,• sezona transporta (npr. jeftinije-skuplje u odnosu na

letnji-zimski period),• mesto (područje) transporta (npr. domaći ili strani

transport).• Kooperacija izmedu učesnika u transportu je važan

preduslov za ekonomično izvršenje transportnog zadatka koji se u savremenom poslovanju sve češće primenjuje.


• Spajanje područja rada dva ili više učesnika u transportu ostvaruje maksimalno sniženje troškova transporta.


55.. Logistika Logistika

skladišta i skladišta i

komisioniranjakomisioniranja


• Pojam skladišta može se posmatrati u užem i širem smislu. U užem smislu, skladište predstavlja strogo ograničeni prostor gde se skladišti i čuva roba. Jedina riječ koja je upotrebljavana da bi označila pojam skladištenja bila je „smeštaj zaliha".


• Danas je smeštaj zaliha najveći dio skladištenja, ali ne i jedini. Tu su uključeni razni dopunski uslovi koji su sastavni deo procesa skladištenja (npr. poslovi pripreme robe za prodaju, kao i njenu ekspediciju).


• Problematika skladištenja se može celovito posmatrati samo ako se skladište posmatra u širem smislu reči. Takav pojam skladištenja obuhvata sledeća tri segmenta: rukovanje robom, tj. kretanje robe od mesta porekla do odredišta, čuvanje robe, tj. zaštita robe od raznih fizičkih i hemijskih uticaja, i metodoloдija, izbora i primene raznih sredstava, raz-nih postupaka i informacija neophodnih u radnim procesima u skladištu.


• Skladištenje obuhvata ekonomski, tehničko-tehnološki, privredno-pravni, matematičko-statistički i sociološko-psihološki aspekt skladištenja.

• Ekonomski aspekt skladištenja polazi od činjenica da je osiguranje procesa proizvodnje i procesa robnog prometa potrebnim zalihama ekonomska nužnost koja osigurava kontinuirani fizički tok roba u proizvodnji, razmeni i potrošnji.


• Tehničko-tehnološki aspekt skladištenja sastoji se u tome da se kvalitet preuzete robe, tj. njena fizičko-hemijska svojstva, u skladu sa tehničkim procesima o kvalitetu i u procesu skladištenja, sačuvaju i održe.

• Privredno-pravni aspekt skladištenja obuhvata pravne propise i normativna akta kojima se regulišu radni postupci u skladištima u pogledu prijema robe, rukovanja zalihama, osiguranja osnovnih i obrtnih sredstava u skladištima, kontrole nad zalihama, inventarisanje zalihama itd.


• U matematičko-statistički aspekt skladištenja ulazi izbor i primena raznih matematičkih i statističkih metoda radi pravilnog izbora lokacije skladišla, unutrašnjeg uređenja skladišnog i manipulativnog prostora, optimalnog korišćenja skladišnih kapaciteta, utvrđivanja normativnih zaliha robe radi optimalizacije skladišnog poslovanja.


• Sociološko-psihološki aspekt skladištenja istražuje i proučava čovjeka u procesu (re)organizovanja skladišne službe.

• U okviru osnovnih funkcija koje se realizuju u skladištu spadaju:

1.prijem materijala, gotovih proizvoda ili roba,

2. identifikacija materijala, gotovih proizvoda ili roba,

3.sortiranje materijala, gotovih proizvoda ili roba,


4. otprema materijala, gotovih proizvoda ili roba do mesta gde će se smjestiti,

5. držanje materijala, gotovih proizvoda ili roba,6. opoziv, selekcija ili odabiranje materijala ili roba,7. slaganje materijala, gotovih proizvoda ili roba za

isporuku,8. otprema materijala, gotovih proizvoda ili roba.


• Granice skladišnog poslovanja predstavljaju ulaz i izlaz materijala, gotovih proizvoda ili roba. Između ulaza i izlaza, roba cirkuliše unutar skladišta. U proizvodnim preduzećima se realizuje skladištenje materijala i gotovih proizvoda, dok u trgovinskim preduzećima, u kojima ne postoji posebna transportna služba, skladišno poslovanje obuhvata i poslove oko dopreme nabavljene robe i otpreme maloprodajnim objektima.


5.1 Skladištenje materijala• Posmatrano na nivou privrede u celini gotovi

proizvodi jednih preduzeća potrebni su drugim preduzećima i potrošačima u različitim vreme-nskim intervalima. Da bi se savladala prostorna i vremenska neusklađenost proizvodnje, razmene i potrošnje, formiraju se zalihe. Zalihe se moraju zaštititi, čuvati i kada je to potrebno dopremiti i otpremiti, pa je neophodno da za to bude obezbeđen određeni prostor.


• U savremeno organizovanoj proizvodnji, baziranoj na savršeno snabdevenom tržištu svim vrstama materijala, nestala bi potreba za skladišnim prostorom. Medutim, nesigurnost u snabdevanju materijalom, neujednačen proizvodni proces, nemogućnost održavanja ustanovljenih rokova proizvodnje, udovoljavanje kratkoročnim zahtevima potrošača, teškoće pri uvozu materijala itd., neminovno nameću potrebu za postojanjem skladišnog prostora.


• Broj skladišta treba svesti na najmanju meru, uz uslov da ih je dovoIjno za obezbedenje tokova proizvodnje i prometa. To je moguće ako je u njima dobro organizovana manipulacija materijalima i ako se upotrebljavaju mehanizovana i automatizovana sredstva transporta.

• Svrha postojanja skladišta je da obezbedi dopremanje mateijala proizvodnom procesu uz minimalne troškove. Pored troškova usled nedovoIjnih ili prekomernih zaliha pojavljuju se i troškovi skladištenja, kao troškovi za zaštitu malerijala, rukovanje, administraciju, prostor, opremu, grejanje, oštećenje itd.


• Pre svega treba naglasili da razmeštaj materijala u skladistu uglavnom zavisi od sistema skladištenja za koje se odlučila uprava preduzeća. Faktori koji na to utiču odnose se na veličinu proizvodnih pogona, oblik dominirajućeg materijala (po količini) koji treba razmestiti, način opsluživanja i sl.


• Pre nego što se izvrši konačan razmeštaj materijala on se mora privremeno smestiti da bi se izvršio kvantitativan i kvalitativan prijem. Pri tome treba predvideti poseban prostor čija veličina zavisi od prirode robe, dimenzija, učestalosti pristizanja novih količina materijala) Ijudstva koje stoji na raspolaganju. Ne postoje univerzalno važeća pravila za razmeštaj materijala unutar skladištenog prostora, ali se mogu izdvojiti opšte preporuke:

• Obaviti grupisanje malerijala s obzirom na način rukovanja i na potrebnu sigurnost;


• Materijal sa velikom frekvencijom izuzimanja treba skladištiti u blizini glavnog saobraćajnog prolaza;

• Težak materijal i materijal velike zapremine smestiti na kraju sabirne linije;

• Lake materijale koji se izuzimaju ručno, a mnogo se troše, treba smestiti u najpovoljnije radno područje - oko 1 m visine (između visine kolena i očiju);


• Zapaljivi materijali se skladište na posebnim mestima koja moraju zadovoljiti propise o protiv-požaru;

• Postoje proizvodi koji treba da dožive „starenje" pre otpreme na liniju proizvodnih operacija;

• Predviđanje prostora za unapred pripremljenu robu pre izdavanja;

• Identifikacija već raspoređene robe u skladištu u velikoj meri doprinosi njenom efikasnom izdavanju prema zahtevu proizvodnje.


5.2. Skladištenje roba• Ukoliko proizvođači ili trgovine žele da trajno

zadrže kupce, ne sme se desiti ni u jednom trenutku da nekih roba nema u prodavnicama. To znaći da u skladištima roba uvek mora postojati potrebna količina roba.

• Sledeće pitanje na koje logistika traži odgovor da bi se zadovoijio prethodni zahtevje: kakvo treba da bude skladište prema vlasništvu, veličini, opremi, kvalitetu i lokaciji da bi se mogla roba pravovremeno, u potrebnoj količini i kvalitetno skladištiti?


• Naime, ako firma odluči da koristi vlastito skladište smanjuju joj se troškovi iznajmljivanja, ali se pojavljuje ulaganje u kupovinu koje blokira novčana sredstva. Pri tome se uvek mora dodati i cena kapitala uloženog u skladište. Ako se skladište iznajmljuje treba odrediti da li da se iznajmi cijelo skladište ili samo skladišni prostor. Da bi se odgovorilo na ova pita-nja potrebno je veoma dobro poznavati sve troškove svih relevantnih elemenata.


•Lokacija skladišta je u vezi sa troškovima. Najčešće su skladišta koja imaju povoljnu lokaciju skuplja, pa je potrebno naći optimalno rešenje za lokaciju; udaljenije skladište zahteva skuplji transport, pa bi uštede u troškovima skladišta izazvale povećanje troškova prevoza. S obzirom da je svaki logistički element povezan sa svim ostalim, različita rešenja, npr. lokacije skladišta, utiču ne samo na transport nego i na sve ostale.


• Kao i lokacija, oprema skladišta može da bude skuplja i bolja ili jeftinija i lošija. Logistika traga za optimalnom opremom koja će zadovoljiti zahteve skladištenja roba, a imaće minimalnu nabavnu cenu i cenu održavanja. Najvažniju opremu čine: viljuškari, razni liftovi, rampe, pokretne trake, police i dr.

• Još jedan zadatak koji rešava logistika na skladištu je raspored roba na skladištu i transportni putevi. Teži se da robe budu raspoređene po celoj zapremini skladišta i da su dostupne u svakom trenutku, bez premeštaja ostalih roba.


5.3 Skladištenje gotovih proizvoda

• Skladište, kako je već pomenuto, predstavlja prostor koji služi za zaštitu, čuvanje i održavanje zaliha u skladu sa zahtevima, odnosno mogućnostima dopreme i otpreme.

• Pri tome treba istaći da je povoljnije ne skladištiti proizvode, nego ih odmah posle završene finalne kontrole otpremiti do kupca. Medutim, mnogo je češći slučaj u praktičnom privređivanju da se gotovi proizvodi pre isporuke moraju držati odredeno vreme u skladištu. Naravno, skladištenje gotovih proizvoda izaziva troškove koji ih dodatno opterećuju, pa je veoma važno otkriti njihove izvore, a zatim ih svesti na minimum.


**Skladištenje gotovih proizvoda potrebno je iz više razloga:

• obezbeđenje dužeg ciklusa proizvodnje - poštoje brojni proizvodni procesi kod kojih treba produžiti proizvodni cikius da bi se postigli manji troškovi po jedinici gotovih proizvoda;

• obezbeđenje stalnog prisustva na tržištu - znači da bude prisutan na mestu gde je potreban i u vremenu kada je potreban.


• Sa aspckta kupca svaki proizvod ima utoliko veću vrednost ukoliko je upot-rebljiviji i prisutniji na tržištu. Većoj upotrebljivosti doprinose fizičke osobine proizvoda ili dizajn, a skladištenje ga čini prisutnijim na tržistu u svakom trenutku kad za njim postoji potražnja. Povećani troškovi usled skladištenja često mogu biti zanemarljivi u odnosu na prihode koji su izazvani povećanom prodajom.


• Smanjenje troškova transporta pri otpremi - logično je da skladištenje gotovih proizvoda dovodi do smanjenja transportnih troškova. Kada se finalni proizvodi transportuju do kupaca koji su na velikim rastojanjima od proizvođača, a transportno sredstvo nije u potpunosti iskorišćeno dolazi do maksimalnih troškova prevoza.

• Raspoređivanje gotovih proizvoda u skladištu treba realizovati tako da se obezbedi najpovoljnije korišćenje skladišnog prostora uz efikasno rukovanje proizvodima i transportnim sredstvima.


• Važnost skladištenja gotovih proizvoda i roba se često potcenjuje, pa se koriste nenamjenske zgrade, uz uslov da su samo suve, a gotovi proizvodi i robe se često smeštaju direktno na pod. Pravo resenje je da se prilikom projektovanja zgrada za skladištenje gotovih proizvoda i roba mora voditi računa da se dobro isplanira unutrašnji prostor na naučnim principima.


• Zgrade koje se primenjuju za skladištenje gotovih proizvoda i roba treba da imaju radni vek trajanja izmedu 30 i 60 godina. Zato je najpovo-Ijnije rešenje da se projektovanje veličine prostora za skladištenje vrši na osnovu prognozirane najdalje budućnosti, ali da se pri tom omoguće i eventualne izmene koje se mogu očekivati. Na svaki način treba izbeći projekat skladišta koji treba da zadovolji samo trenutne potrebe. U koristan prostor skladišta ulazi kako površina tako i visina zgrade. To znači da je ekonomičnije graditi više zgrade, ali pod uslovom da se i visina potpuno koristi.


• Da bi se otprema izvršila na efikasan način neophodno je da se obezbijedi mogućnost pogodnog podizanja gotovih proizvoda i roba sa nivoa skladištenja na visinu potrebnu za utovar u kamion ili vagon ili da se železnički kolosek odnosno pristup za kamione spušta do izjednačenja visine poda skladišta sa platformom, u kamionu ili vagonu. Takode, veoma često se koriste rampe, kranovi, liftovi itd.


• Problem koji se često javlja pri rešavanju otpreme gotovih proizvoda i roba je da li utovani prostor treba da bude zatvoren ili ne. Iako zatvoreni prostor ima neke prednosti (uskladišteni proizvodi zaštićeni, olakšano vođenje evidencije...), njegov glavni nedostatak je što se u velikoj meri smanjuje koristan prostor skladištenja. Zbog toga mnoga preduzeća pri-menjuju kompromisna rešenja tako što pokrivaju utovami prostor, koji se inače nalazi izvan samog skladišta.


• Sistemi skiadištenja gotovih proizvoda i roba mogu biti:

• statički (podno skladištenje i skladištenje u fiksirane regale),

• dinamički (skladištenje u protočne, pokretne i cirkularne regale,kao i skladištenje u transportna sredstva).


5.4 Metode rasporeda gotovih proizvoda i roba u skladištu i

tehnike skladištenja Postoje razne metode raspoređivanja gotovih

proizvoda i roba u skladištu. One pomažu u rešavanju jednog od ključnih problema raciona-lizacije skladišnog prostora, tj. kako pravilno popuniti i iskoristiti skladišni prostor neophodnim zalihama robe. Tehnike skladištenja podrazumevaju načine smeštaja pojedinih gotovih proizvoda i roba u određeni skladišni prostor, policu, regal, a sve to značajno doprinosi racionalizaciji poslovanja u skladištu.


**U praksi se najčešće koriste sledeće metode rasporeda:

• fiksni raspored,• modifikovanii fiksni raspored,• haotični raspored,• modifikovani haotični raspored,• raspored na osnovu koordinatnog

sistema i• raspored po ABC klasifikaciji.


• Veća skladišta imaju posebnu prijemnu službu. Njen je zadatak da prihvati prispela i postojeća dokumenta, da izvrši kvantitativni i kvalitativni prijem gotovih proizvoda i roba, da izda prijemnicu, odnosno zapisnik o prijemu gotovih proizvoda i roba.


• Gotovi proizvodi i robe se izdaju iz skladi-šta na osnovu propisane dokumentacije. Ako se gotovi proizvodi i robe izdaju za potrebe prodavnica, onda na osnovu trebovanja, koje ispostavlja poslovođa prodavnice, prodajna služba dostavlja skladištu nalog za izdavanje gotovih proizvoda i roba. Na osnovu ovog naloga skladišna služba piše otpremnicu.


• Postoji čitav niz artikala kojima se mora posvetiti posebna pažnja kod redosleda njihovog izdavanja iz skladišta. Radi se o gotovim proi-zvodima i robama koje i pored najbrižljivijeg tretmana gube u kvalitetu stajanjem na zalihama. Zbog toga je mnogo efikasnije rešenje da ono što prvo uđe u skladište treba što pre i da izađe. Ovaj princip se može primjeniti na nekoliko naćina: metod kupona, metod dvostrukih površina, metod pokretnih partija, metod samopomeranja.


5.5. Principi određivanja potrebnog prostora za

skladištenje

Lokacija skladišta je veoma značajna za što bolje iskorišćenje vremena i mesta. Naime lokacija Iogističkih objekata direktno utiče na troškove transporta, nivoe usluga potrošačima i troškove zaliha.


• Glavne odrednice za pravilan izbor lokacije su:

• Pogodna klima radne snage.• Blizina tržišta,• Kvalitet života,• Blizina dobavljača i resursa,• Cena i raspoloživost radne snage,• Dozvole okruženja,• Objekat i zemlja koji su na raspolaganju,• Bolji transport,• Takse, finansiranje.


• Nepodesna lokacija objekata može da rezultira dodatnim troškovima ili neprihvatljivim nivoom usluga logistike. Odluka o lokaciji najčešće počinje određivanjem područja za objekat gde su najmanji troškovi (determinanta logistike). Analiza zatim razmatra nelogističke determinante, kao što su: raspoloživost i cena zemljišta, raspoloživost struje i radne snage, kao i faktore koji se ne mogu kvantifikovati, kao što su: kulturne, rekreacione i obrazovne mogućnosti tog mesta.


• Odluka o lokaciji zahteva koordinaciju između logistike i drugih sektora preduzeća. Lokacija objekata, kao što smo već rekli, direktno utiče na troškove logistike i nivo usluga logistike koje objekat pruža. Ova dva područja logistike utiču na cenu proizvoda i konkurentnost, cenu proizvodnje i finansiranje preduzeća. Donosilac odluke mora da razmotri sve ove faktore radi odredivanja optimalne lokacije objekta.


• Izbor lokacije skladišta materijala

Polazeći od neophodnosti postojanja skladišta, potrebno je odrediti njegovu lokaciju. To je logično jer ako je objekat podignut na mestu koje ne zadovoljava optimalne uslove, negativni efekti usled toga ostaju do kraja radnog veka preduzeća. Od odabrane lokacije direktno zavise troškovi transporta na relaciji: skladište - proizvodni pogon - skladište gotovih proizvoda.


• Kod lokacija skladišta manjih preduzeća, skladišta se uglavnom lociraju pod istim krovom sa proizvodnim pogonima i imaju smer tehnološkog procesa, tako što se skladišta sirovina lociraju na početku proizvodnog procesa, a skladišta gotovih proizvoda na kraju procesa gde je montaža gotovih proizvoda.


• Kod lokacija skladišta velikih preduzeća, potrebno je doneti odluku da li će ono biti centnalizovano ili decentralizovano. Količina materijala koju treba uskladištiti, ućestalost potraživanja, tip i organizacija proizvodnje, su faktori od kojih to zavisi. Pored navedenog, potrebno je da udaIjenost skladišta sirovina od proizvodnih pogona bude što manja, udaljenost skladišta gotovih proizvoda od montažnih pogona kao i skladišta trgovačke robe od potrošača, takođe treba da bude što manja.


• Prvo pitanje koje sebi mora da postavi projektant skladišta jeste: Da li je skladište u konkretnom slučaju zaista neophodno? Odgovor na ovo pitanje zavisiće od mogućnosti:

• direktnog snabdevanja od dobavljača,

• smanjivanja veličine serije,

• proizvodnje za poznatog kupca.


• Ako ne postoji mogućnost direktnog snabdevanja od dobavljača, biće potrebno skladište predmeta rada. S druge strane, ako ne postoji mogućnost za proizvodnju malih serija ili mogućnost proizvodnje za poznatog kupca, biće potrebno i skladište gotovih proizvoda. A ako je skladište već potrebno, tada je potrebno rešiti problem njegove lokacije.


• Lokacija skladišta utiče na uspešnost poslovanja preko troškova koje prouzrokuje transport. Ukoliko je stvarna lokacija skladišla bliža optimalnoj, utoliko će i troškovi transporta zaliha biti manji, odnosno ekonomičnost preduzeća veća. Problem lokacije skladišta u okviru logistike ne iscrpljuje se samo izborom najpovoljnijeg mesta za izgradnju skladišnog objekta. On se proteže i na određivanje optimalne lokacije robe u okviru samog skladišla.


• Nepodesna lokacija objekata može da rezultira dodatnim troškovima ili neprihvatljivim nivoom usluga logistike. Odluka o lokaciji najčešće počinje odredivanjem područja za objekat gde su najmanji troškovi (determinanta logistike). Analiza zatini razmatra nelogističke determinante, kao što su: raspoloživost i cena zemljišta, raspoloživost struje i radne snage, kao i faktore koji se ne mogu kvantifikovati, kao što su: kulturne, rekreacione i obrazovne mogućnosti tog mesta.



nabavkenabavke


6.1 Задаци набавне логистике

• Основни задатак набавне логистике је да обезбеди све плански дефинисане количине материјала неопходне производном процесу. Обезбеђење материјала не треба схватити искључиво као правну категорију, пренос права власништва-куповину, већ оно подразумева и физички пренос.


• Овде се такође не ради о примени упрошћеног принципа: права роба, у правој количини на правом месту и у право време, већ се више ради о изналажењу општег оптимума у логистичком ланцу. Поменути оптимум представља стратешку одлуку са дугорочним утицајем на трошковну и тржишну позицију предузећа.


NABAVNA LOGISTIKA

PROCES NABAVKE

OBRADA ZAHTEVA ZA NABAVKOM PLANIRANJE

NABAVKE PRIKUPLJANJE PONUDA I IZBOR DOBAV. UGOVARANJE I PRAĆENJE NABAVKE

PROCES SKLADIŠTENJA

PRIJEM I EVIDENCIJA MАТЕРИЈАЛА KONTROLA SKLADIŠNOG MATERIJALA

IZDAVANJE

MATERIJALA

PROCES REKLAMACIJA DOBAVLJAČIMA

REKLAMIRANJE NA KVALITET I KVANTITET REKLAMACIJA NA NEISPUNJAVANJE KOMERCIJALNIH USLOVA REKLAMIRANJE SKRIVENIH MANA

PROCES PRAĆENJA DOBAVLJAČA

UVOĐENJE NOVOG MATERIJALA DOBAVLJAČA EVIDENTIRAWE MATERIJALA EVIDENTIRANJE DOBAVLJAČA OCENA POUZDANOSTI DOBAVLJAČA

UPRAVLJANJE ZALIHAMA

SKLADIŠTE AMBALAŽE

MEĐUSKLADIŠTE


• Основни задаци набавне логистике са свим неопходним појединостима, дати су на слици, преко четири основна процеса, при чему треба имати у виду да прерасподела задатака у сваком конкретном процесу зависи од величине предузећа, његове структуре, делатности, развијености комуницирања и других фактора. Основни задатак набавне логистике се односи на управљање и чување залиха у пријемном складишту, јер се оно по функцијама разликује од осталих типова складишта у предузећу. Набавна логистика обухвата и унутрашњи транспорт у пријемном складишту.


НАБАВKA

СКЛАДИШТЕЊЕ

REKLAMACI JA DOBAVQA I MA

P RA] EWE DOBAVQ A^A

I1 O2

I4 O1

I2

I3

C3 C4 C1 C2

I nf ormaci ja za posl . partnera

I nf ормације od posl ovних partnera

I nf ormaci jai z r azvoja

I nf ormaci ja i z snabdevawa

Zahtev za nabavком

Preporuke i z proi zvodњe

I nf ormaci ja i z i strazi vawa

Zapi sni k o rekl amaci ji

I nf ормације i z proi zvodњe

I nf ormaci ja za prozvodwu

I nf ormaci ja za razvoj

P odaci o dobavљaчi ma

I nf ormaci ja o pouzdanosti dobavqa~a

I nf ormaci ja za rekl ami rawe

Stawe na skl adi { tu

I zve{ taj o kontrol i

I nf ормације o toku nabavke

P ostupak ugovoraњa u snabdevању

Ugovor o nabavci

Trebovaњe Otpremni ca

Trebovaњe za gori vo

Ugovor o nabavci


6.2 Елементи набавне политике

• Основни елементи тржишно оријентисане набавне политике су:

- оптимални циљеви набавке; - системско сакупљање, обрада и

презентирање релевантних нформација са тржишта са кога се планира набавка;

- инструменти политике набавке материјала


Ciljevi nabavke

Podaci koji se

odnose na preduzeće

Instrumenti nabavne politike

Relevantne tržišne

informacije

Tržište sa svojim

karakteristikama


6.3. Циљеви набавке

• Одлука о набавци материјала по правилу почива на претходно дефинисаним циљевима:

- обезбеђење континуалне производње,

- повећање продуктивности,

- редуковање трошкова пословања

- и остваривање аутономије предузећа.


• Дефинисање циљева односно њихов избор има велики утицај на финансијско-економске параметре читавог предузећа. Из овог разлога циљеви у сектору набавке морају се координирати са циљевима осталих делова предузећа. Ова координација подразумава опште усаглашавање циљева што значи да и оптимални циљеви набавке треба да се прилагоде циљевима предузећа.


• Као, најважнији стратешки циљ предузећа фигурира обезбеђење опште сигурности у очувању свих битних потенцијала успеха. Сходно овоме, основни задатак набавне логистике је стварање услова у сектору набавке да се поменути стратешки циљ предузећа достигне и сачува. Из овога произилази да је главни циљ набавне логистике, пре свега обезбеђење сигурног снабдевања.


• Изведени циљеви набaвке су: повећање потенцијала добављача, побољшање информационог и управљачког система набавне логистике, смањење зависности од испоручиоца и обезбеђење већег квалитета набавке.


6.4. Истраживање тржишта са кога се врши набавка

• Доношење одлука, из којих призилази дефинисање набавне стратегије као и политика набавке темељи се на информацијама. Да би се дефинисала најцелисходнија тржишна политика набавке неоходне су информације о тржишту са кога се врши набавка што јасно указује да се до њих може доћи једино путем истраживања тржишта


• Истраживање тржишта се састоји од систематизованих и методолошки разрађених активности, чији је циљ добијање, обрада и презентирање информација у складу са потребама предузећа.


• Истраживање тржишта је вишефазни процес. У првој фази се дефинише које су информације потребне. У наредном кораку следи анализа могућности добијања информација укључујући и утврђивање извора који су спремни односно који желе да их дају. У трећој фази се прикупљају неопходне информације, а у четвртој фази презентирају. Прикупљање и обрађене информације обично се користе двојако: за прогнозе и као подлога за доношење одлука о набавци материјала.


• Најзначајније информације за истраживање тржишта са кога се врши набавка материјала и компоненти су:

• подаци који се односе на производе (развој нових производа, могућности супституције, технологија израде);

• подаци о снабдевању тржишта (учешће на тржишту, локација снабдевача, технолошка опремљеност, флексибилност, поузданост, структура капитала, ликвидност итд.);


• подаци о понуди (врста и количина понуде, цена, време испоруке, државни утицај, регионална расподела понуђача);

• општи економски параметри укључујући и приказ по делатностима (стопа економског раста, пословање, обим поруџбина, коњуктура, сезонске осцилације, кретање личних доходака);

• конкуренција на тржишту (волумен потражње, навике купаца, економска ситуација);

• токови набавке материјала (тенденције у трговини и код посредника и др.);

• правна ограничења (посебно у односу на иностранство).


• На слици 14, дат је приказ критеријума за избор релевантних производних фактора, који имају доминантан значај у истраживању тржишта.


Promena cilja - Promena suštine cilja - Promena značaja cilja - Dužina vremenskog intervala u kome cilj ima zna~aj

Promena strategije

Tržišni rizici - Rizik od otkaza isporuke - Cenovni rizik

Poslovni rizik - Ekonomski rizik - Proizvodni rizik - Rizik plasmana - Finansijski rizik

Karakter vrednosti objekta - Apsulutna vrednost - Relativna vrednost

Kontinuitet potrebe - Kontinualna potreba - Diskontinualna potreba - Privi put se pojavljuje potreba - Jednokratna potreba


6.5. Вредновање и избор испоручиоца

• Суштински посматрано, процес набавке материјала започиње самом појавом потребе за одређеним материјалима у предузећу. Да би се настала потреба за материјалом и компонентама обезбедила, преко набавне функције на тржишту се проналазе потенцијални испоручиоци, а из скупа више испоручиоца бира се онај који са аспекта интереса предузећа може на најбољи начин да задовољи исказану потребу.


• Неопходно је истаћи да доношење одлуке претпоставља да постоји могућност избора између више алтернатива, а циљ истраживања тржишта је да пронађе адекватне алтернативе. При спровођењу ове активности могу да се појаве одређене тешкоће, али позитивна искуства указују да због великог потенцијала уштеда ову фазу треба окончати тек онда: када не постоји могућност проналажења нових извора набавке, када даље тражење не обезбеђује додатну корист као и у случају када нема више времена за спровођење ове акције.


• Одлучујући утицај на успех активности везаних за набавку има информациона база, која стоји на располагању набављачу, односно купцу. Опште информације о испоручиоцима као што су: имиџ (Brend), финансијске и техничке могућности (обезбеђују се спровођењем посебних анкета), сагледавање њиховог учешћа на тржишту и др. Од посебног значаја су подаци из анкете о структури трошкова испоручиоца и његовој спремности за сарадњу за конкретно понуђен обим испорука.


• Сви прикупљени подаци треба да буду такви да омогућавају избор испоручиоца кроз операционализацију релевантних критеријума. Отежавајућа околност је да критеријуми у већини случајева нису међусобно независни, њих напротив карактерише међусобна конфликтност и одређена међузависност. Како сви критеријуми немају исти значај тј. тежину, неопходно је на погодан начин извршити њихово вредновање у циљу њиховог упоређивања.


• На квалитет одлуке о избору испоручиоца посебан утицај има број и врста одабраних критеријума. Цена и услови плаћања, време испоруке и квалитет производа код куповине најзначајнијих материјала или великих поруџбина не мора да буду једини критеријуми. Информације о условима испоруке, поузданост испоруке, капацитет испоруке, врста паковања, величина паковања, географска удаљеност, референц листа такође треба да буду узете у обзир при доношењу одлуке о избору испоручиоца.


** Да би се дошло до опште слике о квалитету понуде одређеног испоручиоца, као и до дефинитивног избора на бази презентиране шеме неопходна су још два корака:

• мултиплицирање степена испуњавања по сваком критеријуму са индивидуално дефинисаним тежинским фактором за сваки одабрани критеријум;

• за сваког испоручиоца треба сумирати предходно добијене вредности за све одабране критеријуме.

• Упоређивањем сумираних вредности може се одабрати најповољнији испоручиоц и то онај са највећим бројем "поена".


6.6. Инструменти набавне политике

• У данашњим условима, као основни инструменти набавне политике фигурирају:

• политика цене и количина која се набавља, између ова два елемента постоји тесна корелација, са повећањем количина може се остварити повољнија цена;

• политика квалитета, квалитет треба увек довести у склад са врстом примене;

• методи политике, избор броја тржишних партнера, њихова локација, структура као и циклуси наручивања;

• политика постизања допунских ефеката, испоручиоц се може укључити у обезбеђивање кредита, помоћ у развоју нових производа и др;

• политика економске пропаганде, увођење пропаганде и јавни рад како би се обезбедили бољи услови при набавци.


6.7. Дефинисање набавне стратегије

** У зависности од позиције предузећа на тржишту на коме се реализују набавке материјала и компетентности набавног сектора, служба која непосредно остварује набавку принципијелно посматрано може да примени две врсте стартегије понашања у односу на тржиште и производни сектор у сопственом предузећу:

• активно понашање, са циљем промене у правцу остваривања бољих услова за спровођење одлука у домену политике набавке материјала,

• пасивно понашање, са циљем да се што боље искористе задати услови набавке.


• Као база за избор специфичне стратегије за свако предузеће може да се примени куповина помоћу “Porfolio” анализа као облик поређења моћи предузећа на тржишту са једне стране (као купца) и са друге стране другог предузећа као понуђача. Ова анализа садржи чети фазе:


• Фаза 1: Класификација набавног тржишта

• У првом кораку ове фазе класификују се сви делови и материјали у зависности од њиховог утицаја на резултате рада, али и са аспекта набавног ризика. Утврђивање утицаја на резултат рада одређеног материјалног добра у набавци темељи се на неколико критеријума и то: количини која се набавља, процентуалном учешћу у укупним трошковима набавке, квалитет производа, раст обима пословања и др.


• Набавни ризик се може изразити преко степена расположивости артикала, броја испоручиоца, броја потражиоца (купаца), могућности сопствене производње, ризика складиштења и могућности супституције. На основу описаних критеријума могу се установити следеће четири класе производа (артикала):

• стратешки производи са великим утицајем на резултате рада и великим ризиком набавке;


• производи, који представљају “уско грло” са малим утицајем на резултате рада и великим набавним ризиком;

• "покретачки" производи са великим утицајем на резултате рада и малим набавним ризиком, и

• некритични производи са малим утицајем на резултате рада и малим набавним ризиком.


• Фаза 2: Анализа набавног тржишта• Анализа набавног тржишта се темељи на поређењу

моћи и могућности маневрисања различитих испоручиоца на тржишту са сопственом тржишном позицијом. Процењивање моћи (тржишне позиције) испоручиоца на тржишту полази од величине тржишта, односа капацитета потенцијалних испоручиоца у односу на посматрано тржиште, раста тржишта у односу на прираст капацитета испоручиоца, искоришћења капацитета, појаве уских грла, конкурентских односа, трошковне и ценовне структуре, нивоа добити, специфичности у производњи, технолошке стабилности, присуства баријера по питању могућности добијања нових технологија или кредита као и логистичких услова.


• Аналогно као и у предходном случају позиција купца се процењује на основу количине, која се купује у односу на капацитет најзначајнијих производних јединица, пораста тражње у односу на проширење капацитета, искоришћење капацитета најзначајнијих производних јединица, учешћа на тржишту у односу на најзначајније конкуренте, добит код најважнијих производа, трошковне и ценовне структуре, трошкова при обустави испорука, могућности сопствене производње и квалитета логистике.


• Фаза 3: Стратешко позиционирање• Стратешко позиционирања из сврсисходних

разлога се спроводи код материјала који су у првој фази класификовани као "стратешки". Први корак у овом процесу је идентификација области у којима постоји шанса као и потенцијални ризици. Веома оперативна метода за спровођење ове идентификације је распоређивање стратешких материјала у тзв. куповну “Portfolio-матрицом


• Фаза 4: Акциони планови

• Свака од ових стратегија има другачије консеквенце посмантрано са аспекта дефинисања инструмената набавне политике као што су: количина, цена, избор испоручиоца и др


6.7. Избор метода набавке

• Стално присутан проблем везивања капитала у залихе и тенденција скраћивања циклуса набавке материјала пред привредне субјекте постављају нове захтеве у сфери набавне логистике као и тражење нових решења:

• појачана конкуренција перманентно присиљава предузећа, да због разлика у цени, све више шире простор - тржиште са кога реализују набавке;


• поменути тренд намеће такође и питање оптималаног броја испоручиоца за одређен део због високих трансакционих трошкова;

• перманентан пораст броја варијанти односно деривата производа отвара проблем дефинисања адекватног степена дубине тј. поделе рада као питања од есенцијалног значаја.


• У данашњим условима као делотворан одговор на поменуте услове нуди се неколико метода реализације набавки и то: глобални (Global Sourcing), из једног и/или више извора (Single/Multiple Sourcing) и модуларни начин набавке.


6.8. Глобални метод набавке

• Глобални метод подразумева набавну стратегију, која се темељи на интернациона-лној обради тржишта кроз смишљено креирање набавне политике, која је оријентисана у правцу коришћења међународних извора снабдевања. Основна идеја у овом концепту је коришћење разлика у цени производа на појединим тржиштима, која је последица ниске цене рада, нижих трошкова обраде и мањих пореских оптерећења.


• Поред поменуте предности, ову стратегију карактерише и велика транспарентност понуде на ширем светском тржишту посебно преко интернета. Сазнања са светског тржишта могу позитивно утицати и на хармонизацију услова и на домаћем тржишту. Висока транспарентност обезбеђује приступ новим производима и новим технологијама, чиме се ствара база за примену нових сазнања и у сопственом развоју производа и технологије


• Основни недостатак ове стратегије, у нашим условима, је ризик од промене вредности новчаног курса (паритет динара и страних валута). Поред овог ризика, због велике дужине транспорта, присутан је и ризик од непредвиђеног продужавања процеса набавке, као и ризик и од самог транспорта.


• Глобални метод набавке Ефекти Ризици - Снижавање набавне цене- Висока транспарентност тржишта- Пренос нових технологија- Повећање обима пословања- Повећање сигурности у снабдевању - Активне компензационе стратегије- Транспортни ризик- Променљив новчани курс- Различито поимање квалитета- Комуникационе баријере- Одлив знања


• У пракси се примењује неколико варијанти глобалног метод набавке:

• директна набавка од страног испоручиоца (краткорочни куповни уговори са директном интернационалном набавком);

• директна набавка код страног испоручиоца, али на бази дугорочних уговора о сарадњи;

• набавка у иностранству преко посредника, који гарантује квалитет, цену и поузданост испоруке (индиректна интернационална набавка);


• набавка производа на домаћем тржишту, која је састављена од увозних компоненти (тзв. квазинационална набавка);

• набавка у иностранству преко сопственог предузећа (мултинационална набавка);

• материјал и компоненте се набављају на светском тржишту од производних јединица, које се налазе на домаћем и страном тржишту, које су саставни део мултинационалне компаније.


• Основна претпоставка за успешно спровођење глобалног метод набавке јесте правна и политичка стабилност земље, која представља потенцијалног испоручиоца. За успешну реализацију овог концепта неопходни су сарадници са адекватним образовањем и смислом за међународну сарадњу.


6.8. Сингл - или мулти метод набавке

• Питање броја испоручиоца компоненти или материјала је проблем који је везан за неговање партнерских односа са испоручиоцем, али и остваривања одређених трошковних предности. Одлука одређеног предузећа, да ли ће применити сингл метод (снабдевање из једног извора) или мулти (снабдевање из више извора), зависи од предности (ефеката) и ризика, који зависе од конкретне ситуације.


• Основне предности сингл методе набавке су:• могућност редуковања трошкова

концентрацијом на једног испоручиоца кроз набавку већих количина, чиме се постиже трошковни регресиони ефекат услед бољег коришћења капацитета;

• упрошћавање свих процеса кроз које се креће роба применом вишег нивоа стандардизације и унификације у набавној логистици, као и могуће мање ангажовање капитала у залихе;


• снижавање трошкова набавке;• једноставније обезбеђење високих

стандарда за квалитет;• редуковање транспортних трошкова

кроз повећање количине робе у једном циклусу набавке, ангажовањем возила веће носивости, чиме се постижу нижи просечни трошкови;

• повећање транспаретности у процесу набавке.


• Поред наведених предности треба указати и на недостатке, које овај метод има. Главни недостатак је велики ризик у снабдевању, када се код испоручиоца појаве сметње у производњи или услед штрајка. Такође, у недостатке требало би убројити одсуство позитивног деловања конкуренције или фактора тржишта, које је овде сведен на најмању могућу меру. Као важан недостатак, издваја се и одсуство иновација, као и тешкоће, које се појављују при уговарању нових цена када дође до њихових промена на тржишту.


6.8. Модуларне набавке

• Даљу редукцију броја испоручиоца обезбеђује примена концепта модуларне набавке. Примена овог концепта захтева радикалну промену читавог ланца стварање нове вредности у предузећу. Снабдевање у овом концепту не реализује се преко директне доставе компоненти и материјала финалисти, већ испоруком сложених модула који се састављају код коопераната, како је то већ објашњено у предходном тексту.


• Овај метод набавке не само што редукцијом броја испоручиоца обезбеђује одређене уштеде кроз концентрецију робног тока, већ отвара и нове могућности на плану квалитетнијег пословног повезивања, заједнички развој производа као и решавање других проблема у производњи и пословању.


• Модуларне набавке су нашле широку примену у многим индустријским гранама и то посебно у: аутомобилској индустрији (испорука комплетне арматуре, седишта, кочи-оних система и др.), индустрији компјутера, грађевинској индустрији, индустрији млијека и др.



proizvodnjeproizvodnje


• Производна логистика обухвата средњу фазу тј. да повезује набавну и дистрибутивну логистику. Производна логистика обухвата све активности које су повезане са снабдевањем производног процеса (сировинама, компонентама, погонским материјалима и сл.)


• Три основна процеса карактеришу производну логистику, при чему треба имати у виду да прерасподела задатака у сваком конкретном предузећу зависи од величине и производних програма предузећа, његове структуре, делатности, развијености комуницирања и других фактора.


PROIZVODNA LOGISTIKA

PLANIRANJE I PRAĆENJE

PLANIRANJE PROIZVODNJE

PRAĆENJE PROIZVODNJE

ODRŽAVANJE MAŠINA I OPREME

KONTROLISANJE I ISPITIVANJE

KONTROLA KVALITETA U PRIJEMU

KONTROLA KVALITETA U POGONU

ZAVRŠNA KONTROLA KVALITETA

LABORATORIJSKA ISPITIVANJA ODRŽAVANJE MERNO-KONTROLNIH SREDSTAVA

UPOTREBA PROIZVODA

INSTALISANJE I PUŠTANJE U POGON

PRAĆENJE PRIOZVODA U UPOTREBI

SERVISIRANJE PRIOZVODA U TOKU UPOTREBE

POVLAČENJE PROIZVODA IZ UPOTREBE


• Производне и логистичке активности су међусобно тесно повезане. Веома често у производном процесима имамо паралено одвијање транспортног и производног процеса, овај феномен је веома често присутан у хемијској индустрији где се паралелно одвијају производне операције прања, сушења, печења са операцијом транспорта.


• У условима тесне повезаности транспортног и производног процеса подручје задатака које припада производној логистици често се свесно не означава као унутрашњи транспорт, што је веома присутно у конвенционалном приступу, већ се дефинише појмом "токови материјала". Из претходно произилази да се појам "токови материјала" не односи само на транспортне операције, складиштење и руковање (претовар) већ обухвата на одређен начин и обраду тј. елементе производног процеса као припадајуће делова токова материјала.


• Данас проширене функције производне логистике обухватају:

• планирање, управљање и стварање усаглашене структуре производног система са захтевима рационалног одвијања токова материјала (просторно уобличавања, Layout производног система);

• контролисање и испитивање производње, и• употреба и интерна достава материјала у

производњи и монтажи.


• Планирање производних постројења спада у класу стратешког планирања средњорочног и дугорочног карактера. Резултати ове фазе планирања имају делекосежене последице на рад предузећа, јер се ради о процесу који има једнократан карактер чији се излазни резултати не могу лако мењати за разлику од производног процеса који се састоји од цикличног понављања операција.


• У зависности од начина организације и величине предузећа производна логистика се дифренцира према просторним обележима на: унутар погонску, међу погонску и међу фабричку логистику. Последња два облика се односе на системе производње са више физички одвојених производних јединица на истој или раздвојеним локацијама.


7.1. Цилјеви планирања

• Задатак планирања фабричког система је стварање оптималних техничких и економских услова за одвијање процеса производње. Код пројектовања, може да се ради о планирању новог постројења, рационализацији постојећег или о проширењу постојећих капацитета.


***Опште гледано планирање фабричког система садржи четри главна циља:

• оптималан ток материјала у процесу производње;

• стварање оптималних радних услова;

• добро искоришћење радних места, површина и других простора;

• висока флексибилност система, уређаја и постројења.


• Најзначајнији утицајни фактори за планирање фабричког система су:

- производ,

- опрема (уређаји, машине),

- радна снага,

- законске одредбе као и

- одређен број задатих елемената постојећих зграда и земљишта.


• Карактеристике производа у много чему детерминишу процес. Величина и маса (тежина) производа одређују потребну површину, начин транспорта и складиштења. Конструктивне карактеристике утичу на избор поступка обраде као и технолошки редослед операција.


• На бази свих ових параметра у завршној фази формира се просторна шема која се заједно са димензијама производних средстава трансформише у просторну структуру система.


• Производни ток, поред тока материјала обухвата енергетски ток, ток персонала и информација. Сваки од ових токова заједно са бројем производних операција интензитетом токова материјала пресудно утичу на просторно уобличавање Layout система.


• Код транспортно независне производње приоритет ће имати адекватно просторно размештање производних средстава, код енергетско интензивних производних процеса акценат је на распореду енергетских извора.


• Слично као, код производа тако и производна средства својом величином и тежином утичу на дефинисање просторног размештаја (Layout). Поменуте карактеристике не утичу само на просторне елементе већ и на носивост подлоге. Поред ових фактора мора се узети о убзир: ниво буке, разне емисије гасова, топлоте и др. Уколико је појава ометајућих фактора интензивна сигурно се неће ићи на концентрацију производних средстава већ на разуђен систем уз комбиновање са машинама које не генеришу неведене проблеме.


• Захтеви учесника у радном процесу-радника који се односе на хумано уређење радних места такође морају да буде на адекватан начин узети у обзир. Под појмом "хумано" у овом случају се подразумева пријатан радни амбијент (добро осећање) и задовољство на радном месту. Пријатан радни амбијент се постиже избором одговарајућих боја, осветљења, климатизацијом, пригушивањем буке и правилним димензионисањем самог радног места.


• Правилним Layout планирањем може се битно утицати на хуманизацију радног места кроз избегавање просторне концентрације средстава која генеришу непожељне ефекте при чему треба нагласити да се позитивно дејство постиже блиским контактима радника преношењем диспозитивних зататака кроз одговарајућу организацију на нижи ниво тј. форсирање личне одговорности.


• Парцела (грађевинско земљиште) својом топографијом, носивошћу подлоге и присутним објектима, каналима и другим ограничењима при градњи нових или код проширење старих фабричких постројења има битан утицај на коначно уобличавање производног система са одређеним реперкусијама и на логистику. Сличан проблем се појављује и код постојећих грађевинских објеката који су предмет реконструкције или проширења.


• При просторном планирању поред већ поменути захтева треба посебну пажњу обратити и на законску регулативу која обухвата различите области почев од заштите живота и здравља радника па до заштите окружења постројења које се планира.


Планирање потреба

- потребе за производним средствима - потребне површине - потребе за радном снагом - интензитет токова материјала

Анализа погона - постојећи улазни подаци - производни програм - тенденције

PПланирање концепта

- -производни принципи - -монтажни захтеви - -производна технологија - -технологија ТПС процеса

Идеално планирање

-идеалне Layout варијанте -димензије грађевинских објеката -оријентационе Layout варијанте -вредновање Layout варијанти

Реално планирање

-распоред производне опреме -транспортна и складишна средства -детаљне Layout варијанте -вредновање Layout варијанти


• Прикупљање података• У сваком планирању полазну основу

представљају подаци. Врста података зависи од задатка, да ли се ради о планирању новог постројења или рационализацији постојећег. Због временских и новчаних рестрикција у планирању при дефинисању принципа рада мора се јасно дефинисати подручје истраживања, а у оквиру задатка предмет посебне пажње треба да буду репрезентативни производи и делови система који генеришу велике трошкове.


• Када се дефинише обим истраживања као извор за долажење до података користе се расположиве базе података предузећа, анкете као и прикупљање података директним опсервацијама применом одговарајући метода као што је “мултимоментна метода” и сл.


• Дефинисање производног програма• Дефинисање производног програма је

веома важан корак у овом процесу јер од квалитативних (врсте производа) и квантитативних (количина производа) параметара зависи читава концепција производног процеса (система). Дефинисање производне политике је веома комплексно питање које излази из оквира ових разматрања.


** Када је у питању проблем планирања производног програма у реалним условима препознајемо следеће ситуације:

• формирање производног програма сходно захтевима познатог купца;

• формирање производног програма на бази очекиване тражње али за анонимно тржиште;

• комбинована стратегија заснована на примени претходно описана два модела понашања.


• Сваки од ових модела има одређене специфичности. Свакако да је производња за познатог купца на први поглед за произвођача веома примамљива али је питање колико је то дугорочно и посебно проблематично ради задовољавања специфичних индивидуалних потреба. Формирање производног програма на бази очекиване тражње такође садржи доста ризика, посебно је проблематична прогноза за еволутивни део програма који се односи на увођење нових производа. За планирање фабричких система од посебног значаја су прогнозе које предвиђају промену производног програма.


• Утврђивање потребе за производним средствима

• Полазну основу за утврђивање потребе за производним средствима представља производни програм. На основу производног програма планирају се потребе за одређеном врстом и бројем производних средстава, која својим обликом и функционалним карактеристикама дефинишу просторни облик зграде, инсталације а добрим делом и њихов просторни размештај.


• За планирање Layout-а од посебног знчаја су следећи подаци:

• тежина производних средставa ради утврђивања потребне носивости радних површина (подова);

• габаритне карактеристике производних средстава ради утврђивања потребне површине и висине објекта;

• утврђивање релевантних параметара потребних за фундирање опреме;

• утврђивање свих параметара неопходних за дефинисање захтева за климатизацијом;


• утврђивање свих захтева за снабдевање: електричном енергијом, гасом, водом, компримованим ваздухом као и количине отпадне воде, одпадака и металних опиљака.


• Утврђивање потребне површине• Укупно потребна површина обухвата следеће

сегменте, за:• постављање средстава рада заједно за

помоћним површинама за одлагање материјала и др;

• складишне и саобраћајне површине;• површине за смештај управе тј.

администрације као и тзв. социјалне површине (гардеробе, трпезарија, мокри чвор и др.)


• Овако одређена укупна потребна површина представља базу на основу које се може дефинисати величина грађевинског земљишта и приступити прелиминарном одређивању будуће локације производног система.


• Интензитет токова материјала• Полазну основу за утврђивање

интензитета и карактеристика транспортних токова представља производни програм. При дефинисању токова треба се концентрисати на репрезентативне токове и у ту сврху се најчешће користи:

ABC анализа (метода) и PQ (Product Quantum) анализа.


• Дефинисање организационог типа производње (концепт)

• У производним системима веома су заступљана следећа три организациона облика производње:

• радионички;

• групни, и

• проточни.


• Главно обележје радионичке производње је просторно и организационо обликовање система тј. радих јединица (радионица) према врсти обраде односно хомогеним задацима. Радни налог за обраду одређеног комада се реализује пролазећи према одговарајућем редоследу односно скуп радионица.


• После сваке операције долази до чекања формирања “пуфера” при чему цео ток обраде карактерише велики број транспортних операција при преласку комада из једне радионице у другу што је све условљено не могућношћу да се поједине операције синхронизују,


• Предности радионичке производње су следеће:

• велика еластичност, лако прилагођавање како при промени врсте производа тако и величини серије;

• постављање истородних машина у појединим радионицама има извесне предности: исто је оптерећење пода, идентични су захтеви за проветравањем, осветљењем, иста је висина таванице и једноставније одношење металних опиљака;


• једноставније надгледање машина и спровођење одређених измена.


• Недостаци радионичке производње су:

• релативно дуги транспортни путеви;

• дуго временско трајање процеса уз велико ангажовање производних капацитета;


• потребан велики простор за формирање мађуфазних складишта поред машина;

• отежано праћење тока производње и обраде комада.


• Проточну производњу карактерише принцип распоређивања машина у складу са редоследом операција прописаним технолошким процесом рада. Редослед операција је исти код свих предмета обраде чиме је обезбеђена проточност на линији обраде. Типично за овај организациони облик је континуалан транспорт при чему је време операција временски усаглашено са тактом линије.


• Просторни размештај машина је обично у праволинијском распореду, а може да буде у облику слова "Y" или кружног облика. Постизање временског усаглашавања између појединих операција представља известан проблем али и неопходан услов за овај систем.


• Предности проточне производње су:• веома кратко проточно време са високим

степеном искоришћења капацитета;• веома кратки транспортни путеви;• ниски трошкови простора, готово да и нема

међуфазних складишта;• висока продуктивност машина и радника,

једноставно управљање и праћење производње, једноставна диспозиција материјала и транспортних средстава због ретке промене услова.


• Недостаци проточне производње су:

• велики ризик уколико дође до поремећаја на тржишту, промена асортимана услед захтева времена и улагања, смањена производња изпод пројектованог капацитета, мале тражње што изазива велики скок цена производа због великих фиксних трошкова у систему;


увођењу проточне производње треба приступити само у условина када су задовољени потребни технички и економски услови. Технички услови подразумевају такве конструктивне карактеристика производа које омогућавају проточну производњу. Економски услови подразумевају велики обим производње која се може у дужем временском периоду пласирати на тржиште.


• Између два претходно описана могло би се рећи екстремна облика налази се групни облик производње. Карктеристика овог облика је да су на једном простору концентрисане машине и радна места различите врсте и функције, које реализују низ истих или различитих производних операција.


• У групи су обично стандардне универзалне машине између којих нема крутог такта, а транспортна средстава која повезују поједине машине треба по могућству да буду флексибилна. У реализацији главног тока материјала обично се примењују континуални ваљкасти транспортери,



• У односу на радионички тип производње знатно мањи је обим транспортних операција и много већа флексибилност не само у односу на радионички већ и на проточан тип производње. Захваљујући великој флексибилности овај облик производње данас добија све више на значају пре свега ради увођења нових изведених облика производње који су познати као:

• производне ћелије;• производна острва;• флексибилни производни системи и

производни сегменти.


• Производне ћелије су специјализоване високо аутоматизоване јединице, које доминирају као организационе компоненте производних “острва” као издвојене технолошке јединице. Основна обележја производних “острва” јесу:

• формирање производне фамилије сабирањем производних комада који захтевају иста производна средства;

• просторно и организационо повезивање комплетне обраде у оквиру поменуте производне фамилије тј. свих потребних машина;

• преношење планерских и организационих задатака са производног острва на групе.


• Флексибилни производни системи се састоје од више аутоматизованих производних јединица (станица), повезаних аутоматизованим системом за транспорт комада који се обрађују. Различити комади могу да се воде различитим путањама при обради у зависности од врсте операција.


• Предност флексибилног производног система се огледа у томе што је у њима могуће реализовати производњу релативно малих серија производа са ниском производном ценом која је приближна цени као код велико серијске производње пре свега захваљујући аутоматизованим средствима за обраду и транспорт. Ови системи захтевају велика улагања због чега је у њиховој експлоатацији неопходно добро искоришћење капацитета.


• Производни сегменти су производно оријентисане организационе јединице које обухватају различите нивое логистичког ланца једног производа којим се остварују везе између производње и специфичне стратегије за освајање тржишта. Производни сегмент интегрише планерске и друге функције које су по правилу организовне као профитни-центар, видети сл. слику.


Сегментирање производње (а) радионичка (б) сегментирана производња


• Сегментирана производња представља “фабрику у фабрици”. Овакав начин организације смањује комплексност, сегмент поседује висок степен самосталности односно одговорности за продуктивност и квалитет уз обезбеђење велике флексибилности.


7.2.Идеалан и реалан Layout план

• У тесној вези са организационим облицима производње стоји и Layout производног система. Основни задатак Layout планирања је утврђивање просторног распореда фиксних производних система.


• У процесу Layout планирања има више нивоа, на највишем нивоу предмет планирања су производни сегменти односно распоред производни оделења, а на најнижем нивоу је планирање распореда производних јединица (машина) и појединих радних места. Поред производних јединица у склопу ових задатака налазе се и складишта.


• Основни циљ при Layout планирању је минимизација транспортних трошкова у унутрашњем транспорту. С обзиром да је утврђивање релевантних трошкова по правилу тешко и скопчано са значајним ризиком због дужине периода планирања, као критеријума за вредновање често се кориси производ интезитета токова материјала и растојања тј. дужине транспортних путања.


• У комплексном процесу одлучивања као што је Layout планирање из сврсиходних разлога цео процес треба поступно реализовати у више фаза. Из ових разлога Layout планирање се обично спроводи у две фазе и то као: идеално и реално планирање.


• Идеалан Layout план представља оптимално решење без узимања у обзир разних ограничења као што су: урбанистички услови, карактеристике расположивог грађевинског земљишта, цена земљишта и др. Основна идеја је у томе, да се пође од идеалног решења фабричког комплекса, преко кога је могуће сагледати губитке при сваком одступању од идеалног плана.


• Код идеалног планирања уобичајена структура садржи следеће зоне:

• производњу која обухвата више производних и монтажну зону укључујући и сва “пуфер” складишта;

• складишта са реонизираним пријемно-отпремним пољима;

• помоћне погоне и објекте;• енергетска постојења са водо снабдевањем;• просторије за управу;• социјалне просторије;• саобраћајне површине.


• Реалан Layout план се изводи из идеалног на бази сагледавања свих природних и вештачких, законских и других ограничења. У природне особине земљишта спада: топографија земљишта и носивост земљишта са структуром. У вештачка ограничења тј. услове спадају: грађевински услови, удаљеност од границе, висина зграде, дозвољени степен изграђености, положај саобраћајних, енергетских и водоводних прикључака, постојећи ометајући фактори на локацији, далеководи, зграде и др., утицај на окружење, бука, дим, гасови и др.


• Layout планирање код радионичког типа производње обухвата транспорт између појединих радионица. У оквиру самих радионица ради се о истородним производним јединицама тако да је питање распоређивања од мањег значаја. У радионичкој производњи проблем представља и одређивање локације међуфазних складишта у радионицама.


• У Layout планирању користе се разне методе засноване на: аналитичком поступку, хеуристичком и графичком приступу. У пракси широку примену имају хеуристичке методе:


• поступак конструкције, који се још дефинише као поступак откривања јер се Layout формира сукцесивним надограђивањем;

• поступак поправке, полази од датог полазног решења у коме се организационе јединице комбинују све док према задатим критеријумима нема више могућности побољшања-поправке;

• комбинација методе конструкције и побољшања, састоји се у томе, што се полазно решење добија поступком конструкције које се даље побољшава.


• У реализацији Layout планирања данас се широко користе компјутери са софтверским пакетима који у себи садрже и графику, тако да се добијена решења могу и графички приказати у 3D.


Планирање и управљање производњом

Планирање про. производње Управљање

налозима купаца

Управљање склади[ним залихама

Планирање програма proizvodwe

Утврсдјивање потребе за materijalom

Налози купаца

Прогноза

Планирање термина и капацитета

Производни program

Kupovina

Даваwе налога и подела zadataka

Дефинисање термина и kapaciteta

Планирање редоследа операција

Пра}ење налога

Планираwе Коли;ина

Радни планови

Активирање налога и пра}еwе Upravљaњe

производњоm

Планирање производње


• Планирање производње, у основи обухвата: планирање производног програма, планирање количина (утврђивање делова и група које треба да се произведу укључујући и потребан материјал), планирање термина и капацитета (утврђивање термина почетка и краја операција) и других захтева из прописане технологије.


• Управљање производњом, у основи обухвата: активирање радних налога у складу са планираним терминима и праћење извршавања налога.


• Основни циљеви које треба следити у процесу планирања и управљања производњом су: поштовање термина; добро и равномерно коришћење капацитета; кратко проточно време; низак ниво складишних залиха; висок ниво спремности за испоруку робе; квалитетно обавештавање; висока флексибилност; ниски трошкови залиха; квалитетно снабдевање материјалом и сигурно планирање.


Системи за планирање и управљање производњом

• Описане функције у систему за планирање и управљање производњом реализују се преко неколико алтернативних решења. У зависности од степена централизације разликујемо следеће концепте у реализацији функција планирања и управљања производњом:

• потпуно централизован систем;• делимично централизован систем, и• децетрализован систем.


• Код потпуно централизованог система као што и име говори све функције односно одлуке у систему планирања и управљања производњом су централизоване. У овом случају на производњу се не преносе никакви задаци из домена планирања већ само извршавања.


***Централизован систем претпоставља следећа два услова:

• централно управљачко место, мора перманентно да поседује актуелне повратне информације о стању производног система. Повратне информације би требале да буду у “on-line” режиму;

• централно место за планирање, мора да има на располагању процесни модел преко кога се прати реалан ток процеса где се у сваком тренутку могу донети адекватне управљачке одлуке.


• Како у производњи долази до великих поремећаја, застоја и како овај концепт оперише са великим бројем података он се у прошлости није добро показао тако да практично није ни заживео у пракси. У пракси доминирају системи са краткорочним планирањем ангажовања машина и сл.


• Делимично централизовано управљање се користи код производних јединица у којим се појављују “уска грла” у процесу. Код децентрализованог система за свако производно место се формирају детаљни планови одвијања процеса. У овом концепту управљање се реализује непосредно по хијерархијским нивоима.


• У пракси се користе различити системи за планирање и управљање производњм: MRP (Material Requirment Planing-System), КАNBАN-систем као и системи за управљање производњом у оквиру CIM-концепта (Computer Integrated Manufacturing) и др.



distribucijedistribucije


• Логистика дистрибуције (дистрибутивна логистика) је трећа логистичка карика у ланцу стварања нове вредности у једном предузећу. У савременом приступу, логистичке активности набавне и дистрибутивне логистике се класификују као маркетинг логистика јер се преко ова два логистичка подсистема остварује веза између предузећа и тржишта.


• У првом случају су у питању улазни, а у другом излазни токови односно организација и управљање физичким робним токовима и информацијама кроз простор и време.


• Основни задаци логистике дистрибуције са свим неопходним појединостима, дати су на сл. слици, преко четири основна процеса, при чему треба имати у виду да прерасподела задатака у сваком конкретном процесу зависи од величине предузећа, његове структуре, делатности, развијености комуницирања и других фактора.


PRODAJA

PLANIRANJE PRODAJE

PLANIRANJE PRODAJE ZA DOM. TRŽIŠTE

PLANIRANJE PRODAJE ZA

INO. TRŽIŠTE ANALIZA PLANOVA

OBRADA UPITA I UGOVARANJE

OBRADA UPITA I IZRADA PONUDE

ANALIZA DOPUN. ZAHTEVA KUPCA

IZRADA UGOVORA

IZMENE UGOVORA

REKLAMACIJE KUPCA

PRIJEM REKLAMACIJE

NAKNADNE REKLAMACIJE KUPCA

REŠAVANJE REKLAMACIJE

PAKOVANJE I SKLADIŠTENJE

PRIJEM I SKLADIŠTENJE ROBE

OTPREMA ROBE

OBRADA IZDATIH NALOGA

PROVERA STANJA I IZVESTAVANJE

MARKETING MIKS

POSLOVNO KOMUNICIRANJE

OUTSOURCING


• Главни захтеви са којима се суочава дистрибутивна логистика су:

• продајни маркетинг и пратеће економске функције као специјализоване функције које на активан начин обрађују кориснике и применом одговарајуће маркетинг политике придобијају нове кориснике/купце од реализација требовања, преко наруџбина до закључивања фактура;


физичка дистрибуција, која обухвата чисте логистичке захтеве од дефини-сања структуре и локације дистрибутивних складишта, управљања склади-шним залихама, комисионирања са паковањем и само осигурањем терета у возилу до транспорта односно изласка возила из отпремног складиша.


• Произилази, да је главни циљ дистрибутивне логистике оптимално технолошко уобличавање дистрибуционог ланца у коме се трансфер робе остварује на најбољи могући начин, најконкурентније са најповољнијим односом користи и трошкова.


• Поменута корист подразумева адекватно извршавање преноса робе купцу тј. задовољавајући ниво сервиса (тражена врста робе са одговарајућим квалитетом, на правом месту и у право време) уз минималне трошкове.


• Основни квалитативни параметар дистрибутивне логистике је сервис-степен тј. способност - вероватноћа са којом се могу задовољити постављени захтеви од стране купца. Сходно томе, преференца код купца управо се постиже преко нивоа сервис-степена тј. “output-а” у логистички систем купца.


• У задовољењу поменутих циљева и одређених структурних промена предузећа, данас се, у реализацији дистрибуције робе (подизање конкурентске способности кроз повећање сервис-степена) све више срећемо са читавим низом нових проблема.


• Купци/корисници данас на тржишту захтевају такав сервис од испоручиоца робе који би им омогућио смањење сопствених залиха и то пре свега кроз синхронизовано снабдевање са врло кратким временским интервалима између две узастопне испоруке са малим количинама.


• Овакви захтеви присиљавају предузећа тј. испоручиоце да развијају такве дистрибутивне стратегије које би обезбедиле реализацију описаног облика сервиса али који истовремено не би довео и до енормног повећања трошкова.


• Дистрибутивна логистика суштински посматрано представља инструмент маркетинг политике и као специјализована функција на активан начин негују постојеће и применом одговарајуће маркетинг политике придобијају нове кориснике односно купце.


• У реализацији дистрибутивне функције присутна су два основна приступа:

• снабдевање "од себе" (Push-System; BringPrincip), и

• снабдевање "ка себи" (Pull-System, HolPrincip).

• Код приступа “од себе” испоручиоц робу доставља купцу, док купац код принципа “ка себи” робу повлачи преко сопствене логистике у свој систем.


8.1. Дефинисање структуре дистрибутивних складишта

• Избор структуре са локацијом складишта готове робе је једно од најзначајнијих питања у оквиру логистике дистрибуције предузећа. Структура система за расподелу робе у принципу се може описати кроз следећа три елемента:

• вертикалну структуру складишта (број степени-нивоа складиштења);

• хоризонталну структуру, број складишта у сваком нивоу (степену);

• просторно распоређивање складишта у оквиру дистрибутивног подручја.


8.2. Вертикална структура дистрибутивних складишта

• Под вертикалном структуром се подразумева број нивоа тј. степени у једном дистрибутивном систему. Вертикалну структуру могу да чине следећа четири нивоа (врсте складишта):

• фабричка складишта, познатија као складишта готове робе, просторно су лоцирана по правилу на месту где се и налазе производни погони.


централна складишта, по свом технолошком карактеру представљају варијанту фабричког складишта али на вишем хијерархијском нивоу. Њихов број је по правилу веома ограничен, али за разлику од типично фабричких складишта ова обухватају читав асортиман робе који се производи у одређеном предузећу. Њихова основна функција треба да обезбеди стално попуњавање комплетног асортимана робе у довољним количинама које могу да осигурају квалитетну реализацију сервисне функције на тржишту сходно захтевима купаца;


регионална складишта, задатак ових складишта је да у одређеном региону обезбеде неопходне залихе за снабдевање производње и тржишта али и да донекле растерете од чувања већих залиха складишта која се налазе на нижем хијерархијском нивоу. Регионална складишта поседују само један део асортимана и у једном региону их има више из разлога што се одређени регион из сврсисходних разлога обично дели на више продајних подручја;


снабдевачка складишта, се налазе на најнижем хијерархијском нивоу. Њихов основни задатак је да омогуће продају малих количина. Она су обично лоцирана по општинама и директно су повезана са локалном клијентелом и не поседују комплетан асортиман. За овај тип складишта, је карактеристично да се асортиман формира различито од једног до другог подручја и то тако што се фаворизују производи који на датом подручју имају највећи промет.


• Поред ове описане структуре складишта која представља прототип декомпозиције (фабричко складиште-FS, централно складиште-CS, регионално скалдиште-RS и снабдевачко складиште-SS) вертикалне структуре могући су и други облици како је то приказано на сл. слици, уз напомену да се у пракси традиционалана алтернатива са четири нивоа данас не негује у обиму како је то раније био случај.


FS FS FS FS FS

CS

RS RS RS

SS SS SS SS SS SS SS SS SS

Korisnici

CS CS CS

SS SS SS SS SS SS

Korisnici Korisnici Korisnici


• Одређивање вертикалне дистрибутивне структуре је сложено питање дугорочног карактера које у себи садржи тактичке, оперативне али и трошковне елементе. У креирању политике снабдевања тржишта веома важни циљеви су жељено време и вероватноћа испоруке робе.


• Као што је већ поменуто при креирању стратегије структуирања система снабдевања веома битну компоненту у доношењу одлуке представљају и трошкови. При анализи трошкова морају се обухватити сви релевантни трошкови односно елементи који их генеришу: број и величина складишта, трошкови испоруке робе купцу, трошкови транспорта робе између складишта, трошкови претовара, трошкови у функцији висине залиха и др.


• Потпуно је евидентно, да су трошкови дистрибутивне структуре веома осетљиви на сваку промену у њој. Проширивање структуре сваким новим нивоом проузрокује додатне трошкове што значи да свакој промени треба да претходи одговарајућа економска анализа система.


• Смањењем броја складишта долази до смањења дисперзије (σ) потражње у односу на просечну тражњу (μ) уз истовремено повећање броја купаца. Поменута концен-трација рада доприноси смањењу стохастичности процеса из чега произилазе и одређене користи које се пре свега огледају у могућности снижавања нивоа заштитне залихе без опасности да се угрози сервисна функција односно могућност задовољења захтева купаца, видети сл. слику .


3 2 2 3

Vjerovatnoćaa

Potražnja

84.1

50.0

97.7

99.9

Potrebna zaštitna zaliha za servis-stepen

od 99,87

Servis-stepen %


• Трошкови залиха, су у тесној корелацији са бројем складишта односно дистрибутивном структуром као и са ширином асортимана робе. Са повећањем броја складишта повећавају се и трошкови чувања залиха. То исто важи и за ширину производног програма што је асортиман робе шири, виши је и ниво трошкова. Управо из ових разлога у регионалним и снабдевачким складиштима не обезбеђују се залихе за читав асортиман већ за групу преферентних производа за којом постоји стално или у одређеним периодима (сезонама) велика потражња.


• Из претхододне анализе се може закључити да између нивоа залиха и транспорта постоје директни супституциони односи. Обезбеђење пређашњег нивоа сервис-степена тј. квалитета опслуге у условима снижавања нивоа залиха и смањења броја складишта аутоматски подразумева подизање транспорта на виши ниво тј. увођење ефикасне транспортне службе којом би се изкомпензирали проблеми дуже вожње до клијента због проређене мреже дистрибутивних складиша као и чешћег попуњавање залиха што је директна последица снижавања њиховог нивоа.


• Данас је уочљив тренд централизације складишта у великом броју предузећа. Централизација доприноси повећању величине складишта а тиме и стварања техничко-економских услова за примену аутоматизације. Висок степен аутоматизације и стандардизације токова у централним складиштима у принципу омогућава боље коришћење складишног простора, бржу обраду требовања и отпрему, али под одређеним околностима може систем да учини нефлексибилним са свим негативним последицама у погледу обезбеђења жељеног нивоа опслуге купаца.


• Централизација залиха поред снижавања ниво залиха како је то већ речено обезбеђује бољу прегледност и веће диспозитивне могућности због већег броја алтернатива што је веома важно код робе која има ограничен тј. кратак век трајања. При креирању вертикалне структуре дистрибутивних складишта нема универзалног рецепта, решења зависе пре свега од захтева купца: брзине испоруке, поузадности испоруке и нивоа трошкова, видети сл слику .


Troškovi skladištenja + troškovi

transporta

Količina koja se isporučuje

Troškovi skladištenja

Troškovi transporta

Optimalna količina naručivanja

Troškovi


• Преглед основних критеријума који могу да послуже као оријентација при креирању структуре дистрибутивних складишта је дат у сл. табели.


8.3. Хоризонтална структура дистрибутивних складишта

• Друго важно структурно обележје система дистрибутивних складишта је хоризонтална структура којом је одређен број складишта и њихова локација на сваком нивоу вертикалне структуре.

• Између претходно описаног и овог проблема постоји висок степен аналогије.


***Релевантне утицајне величине за одређивање густине складишта су:

• величина дистрибутивног подручја;• количине које купци наручују и њихово

понашање;• локација производних погона, и• трошкови складиштења, залиха и

транспорта између производног погона и складишта и трошкова транспорта код испоруке робе.


• Када су у питању фабричка складишта проблем хоризонталне структуре практично не постоји јер је њихов број обично директно корелативан са бројем производних погона. Број централних складишта је по правилу веома ограничен, с обзиром да она треба да реше проблем обезбеђења комплетног асортимана.


• Њихова локација није безусловно у тежишту дистрибутивног подручја из разлога што ни потрошња у локацијском смислу нема равномерну расподелу на читавом подручју, а ни могућности доброг повезивања са саобраћајном мрежом нису адекватне на читавом подручју. Највећу пажњу у креирању хоризонталне структуре скалдишта треба посветити снабдевачким складиштима јер су она по броју највише и заступљена.


• Оптимално решење хоризонталне дистрибутивне мреже складишта може се одредити најадекватније применом специфичних модела. У литератури егзистира велики број алгоритама, хеуристичких и симулационих модела који се могу успешно применити у решавању овог проблема.


8.4.Реализација требовања-налога у складишном

систему

• Требовање представља основу информационог тока у логистичком систему. На слици 45, је приказано које информације треба да садржи образац за формирање требовања. Потпуност и тачност информација је веома важна с обзиром да се ради о “инпуту” у логистички систем.


• Уколико дође до неке грешке она се у принципу не може контролом открити све док роба не дође у пријемну тачку тј. крајње одредиште. Осим тога, требовање представља важан извор информација и за друге пословне секторе у предузећу.


• Екстерно требовање купца је важан везни елемент дистрибутивне логистике испоручиоца са набавном логистиком купца. За разлику од екстерног интерно требовање је везни елемент између делова интра-организационог логистичког система: између производне и набавне логистике или централног складишта и складишта на нижем хијерархијском нивоу.


• У наредном кораку реализација требовања биће описна на примеру екстерног требовања, аналогно се процес може пренети и на интерно требовање за различите пријемне и отпремне тачке.


Broj i datum izjave i porudžbine

OBRASCI TREBOVANJA

Adresa kupca i PIB kupca

Branša kupca pozicija u

distributivnoj mre`i

Adresa i PIB prodavca

Naziv, jedinica mere i ukupna

koli~ina

Jedinična i bruto cena

Uslovi prodaje Rabat

Transportno sredstvo

Zara~unati tro{kovi

Adresa otpreme, pariteti

Rok isporuke

Interna trebovanja

Eksterna trebovanja


• Реализација требовања у области дистрибутивне логистике има функционалну и оперативну димензију. У оперативном смислу процесу обраде и реализације требовања садржи неколико циклуса. Веома значајан циклуса у реализацији представља "канцеларијски рад" (ток образца) који обухвата: пренос, обраду и контролу требовања од тренутка пријема захтева па све до приспећа докумената и рачуна до купца. Комисионирање, паковање и транспорт су делови процеса тј. циклуси који се баве физичким операцијама са робом и које прати поруџбина.


• У поређењу са предходном дефиницијом, која овај проблем на известан начин третира у уском оквиру, реализација поруџбине се општије дефинише као “управљање и координација свим токовима робе и информација у дистрибуцији од испоручиоца до крајњег примаоца”.


• Реализација требовања обухвата три функције:

• 1.обезбеђење информационог тока који претходи робном току,

• 2.обезбеђење информациног тока који прати одвијање робног тока и

• 3.информационог тока који следи иза робног тока.


8.5. Основни задаци у реализацији требовања

• Не зависно од начина реализације требовања увек се могу идентификовати основни задаци који у реализацији морају да буду задовољени. Ови задаци се нај једноставније могу идентификовати праћењем тока којим крећу информације у реализацији требовања,


• Достављање екстерног требовања• Као што је већ речено основни извор информација за

реализацију требовања чини захтев за требовање односно поруџбина. Достава поруџбине реализује се на више начина: поштом, факсом, телефоном и електронским путем и то преко спољног сарадника у некој филијали или дирекно у централи испоручиоца. Веомо често спољни сарадник преузима требовање од купца и прослеђује до централе или се спецификација шаље факсом у виду изјаве-поруџбине (свеска изјава Пи-1/2/3 и/или посебног образца поруџбине).


Dostava eksternog trebovanja

Priprema internih trebovanja

Komisioniranje robe

Otprema robe

Transport

Fakturisanje

Skladište Zalihe robe


• Почетни проблем који се овде појављује јесте контрола поруџбине. Класичан метод контроле је када спољни сарадник код купца лично попуњава формулар требовања у сарадњи са њим. Лакша и бржа варијанта је када се у формулару требовања налазе називи робе кад се при формирању требовања уносе само жељене количине.


• У пракси у договору са испоручиоцем и купци могу да користе сопствене образце за поруџбину, таква требовања по пријему се морају додатно прерадити у складу са технологијом рада испоручиоца. Овакав начин рада није најцелисходнији јер генерише додатне трошкове али и појаву грешки.


• Данас када је време испоруке драстично скраћено конвенционални начин достављања поруџбине губи на значају. Електронски системи су далеко повољније решење не само због веће брзине већ и због елиминације скупих последица грешки које су у овом систему рада сведене на најнижи могући ниво због бољих могућности контроле.


• Припрема интерних требовања • Након достављања екстерне поруџбине

приступа се даљој обради чије циљ припрема интерних налога који су прилагођени захтевима процеса испоручиоца робе. У овом кораку допуњавају се евентуало испуштене информације, анализирају модалитети испоруке, цене али се проверава и бонитет купца.


• Комисионирање и отпрема робе• Након контроле и припреме интерних налога

приступа се паковању, комисионирању и отпреми робе. Под комисионирањем треба подразумевати функцију која се реализује у оквиру складишног система комадне робе (складишта сировина, полупроизвода и готових роба), при чему долази до избора и формирања нове логистичке јединице према захтевима купца/корисника. У дистрибуцији, комисионирање се појављује као веза или место трансфера између складишта готове робе и корисника


• Фактурисање • Фактурисање у пракси, се реализује на више

начина: после испоруке робе, паралено са реализацијом требовања и пре испоруке робе у облику авансне уплате. У којој ће фази бити реализовано фактурисање треба да се одлучи још у припреми робе за испоруку. Фактурисање пре испоруке робе се темељи на размишљању да све административне послове по могућству треба обавити у једној фази.


• Фактурисање после испоруке робе обезбеђује шири временски интервал за обављање ове активности што у одређеним околностима може да представља извесну предност. Фактурисање паралелно са реализацијом самог требовања и достављање са робом захтева добру синхронизацију али обезебђује и одређене уштеде на поштанским трошковима. Све зависи од бонитета купца и пословних односа између купца и продавца односно даваоца и корисника услуге.



uklanjanja uklanjanja procesa procesa

proizvodnjeproizvodnje


9.1. Задаци, циљеви и објекти логистике уклањања

процеса производње

• До пре нешто више од једне деценије менаџмент предузећа је у домену логистике био искључиво усмерен на токове материјала који су директно били у функцији стварања нове вредности: набавна, производна и дистрибутивна логистика. Процеси са отпадним и повратним материјалним ресурсима (у даљем тексту материјали) су имали другоразредни значај између осталог из због неадекватног односа друштва који се манифестовао не одговарајућом законском регулативом.


• Увођењем глобалног принципа “одрживости развоја” надлежности и одговорности правних лица у светским оквирима као глобалне политике у новије време из основа мењају однос према овим материјалима.

• Применом принципа у еколошком праву промовисана је обавеза произвођача одређеног производа око преузмања обавеза о збрињавању једном коришћених материјала.


• На овај начин у логистичком ланацу произвођач не брине само о снабдевачким робним токовима (логистички ланац од испоручиоца до купца) већ преузима врло активну обавезу и у решавању проблема отпадних и повратних материјала. У овом контексту у развијеним земљама последњих година убрзано се развија законска регулатива везано за тзв. " економију кружног тока материјала".


• Еколошки и привредни тржишни услови, све више теже обезбеђењу квалитетних материјалних ресурса што намеће обавезу, да се предузећа кроз законску регулативу у све већој мери суочавају са друштвеном димензијом еколошког оптерећења животне средине.


• До сада практикована индустријска економија која је почивала на класичној шеми кретања "набавка сировина-производња-коришћење производа-одстрањивање отпа-да" данас је превазиђена и нема перспективу. У овом комплексу није присутно само питање ресурса већ и природне биосфере, умирање шума као и читав низ штетних појава које представљају више него јасну индицију о потреби креирања одговорне политике и темељне промене понашања у друштву по питању екологије.


• Данас се као главни хит пропагира "кружна економија материјала" која треба да замени постојећи систем производње (од произвођача до потрошача) цикличним системом који уводи нов облик економског процеса који је сличан кружном кретању у природи "самоодржање у животу".


• Логистика отпадних и повратних материјала, данас се све више примењује као универзалан појам који покрива све активности: планирање, манипулацију, прераду, разграђивање и корисне употребе отпадних и повратних материјала. Логистика отпадних и повратних материјала обухвата неколико разнородних специфичних процеса: логистички, припремни и ново кориснички процес, видети слику


Logistika otpadnih i povratnih materijala

Logistički procesi

Pripremni procesi

Primarni

skladištenje -transport -pretovar

Pomoćni

-sakupljanje -sortirawe -pakovanje

Informacioni

-realizacija naloga

Razdvajanje

-demontaža -filtriranje

Primena

- ponovna primena у procesu nastanka odpadne sirovine - daqa primena u drugom производном процесу

Prerada

-sušenje

-usitnjavanje -omek{avawe Oдsтranjivanje

- sagorevanje - trajno odlaganje - trajno odstranjivanje

Korisna primena

- ponovna primena - kompostiranje

Procesi obnavljanja i odstranjivanja


• Логистика отпадних и повратних материјала од других логистичких подсистема се разликује, по:

• врсти објекта - предмету рада, за разлику од снабдевачких процеса овде се ради о отпадним и повратним материјалима;

• смеру кретања објекта, у овим процесима смер кретања отпадних и повратних материјала као што и само име говори ради се о супротном смеру кретања у односу на снабдевачке токове;

• циљевима, за разлику од снабдевачких токова где је функција циља базирана на примарним економским циљевима логистика отпадних и повратних материјала поред економских циљева узима у обзир, еколошке и стратегијске.


• Генерално посматрано објекат логистике отпадних и повратних материјала су сви “пост-кориснички” материјали који у једном предузећу по природи припадају сегменту који је одговоран за уклањање пратећих продуката и предмета. С обзиром на велику хетерогеност ових објеката они се класификују према:

• врсти базног економског процеса;• могућностима корисне примене;• њиховој опасности, и• економској вредности.


9.2. Развој концепта логистике отпадних и повратних материјалних ресурса

• При формирању система логистике отпадних и повратних материјала треба следити приказани редослед активности које су описане преко следећих дванаест корака:

• дефинисање основне структуре система логистике отпадног и повратног материјала;

• анализа и прикупљање документације о релевантним хемијско-физичким особинама отпадног и повратног материјала;

• утврђивање структуре отпадног и повратног материјала по: количини, месту и времену појаве;


• израда упутстава за руковање отпадним и повратним материјалом у логистичком процесу;

• утврђивање свих места у којима се: одлаже, међуфазно складишти и трансформише отпадни и повратни материјал;

• разврставање токова отпадног и повратног материјала од тачке појаве до места употребе односно депоновања према критеријуму: интензитет, време, учестаност;

• дефинисање елементарних капацитета у систему логистике отпадног и повратног материјала;


• дефинисање чворишта у логистичком ланцу за манипулисање отпадним и повратним материјалима;

• дефинисање захтева за информационим системом;

• доношење одлуке о подели посла са кооперантима у реализацији задатака;

• интеграција елементарних процеса у систему логистике отпадних и повратних материјала;

• интеграција у регионални и шири Европски систем заштите.


• У највећем броју Европских земаља се врло интензивно ради на уважавању принципа “оgрживог развоја” односно заштити животне средине како са становишта законодавних тако и економских производних активности. Ако се зна, да је, просечан раст потрошње необновљене енергије око 3,8 % годишње, да емисија CО2 расте по стопи од 3,2% годишње (да на транспорт отпада 22% свих емисија), расте емисија HС, NOx Pb, расте потреба за трајном заузетошћу земљишта за саобраћајну инфраструктуру (чак до 1/3 урбаног простора без зеленила) и др., “постмоgернизам” намеће поштовање изузетне важности ове проблематике у наредном периоду.


1010.. Tokovi Tokovi

informacija i informacija i

kompjuterska kompjuterska

integracija u integracija u

logisticilogistici


• Ефикасно управљање логистиком односно ланцима снабдевања у великом делу зависи од примене тј. подршке информационих технологија (ИТ). Информациона технологијa обухвата три врсте технологија: микроелектронску, комуникациону и компјутерску технологију.


• Како је реч о великој разноврсности уређаја, програмских пакета, мрежа и друге опреме може се говорити о различитим информационим технологијама. Мотив за примену информационих технологија при управљању логистици и ланцима снабдевања лежи у њиховим могућностима за сакупљање великих количина података и информација, као и уштедама које произилазе из софистицираних анализа тих података, што се данас нарочито може уочити кроз примену електронског пословања и Интернета.


• Информационе технологије се могу посматрати, као унутрашњи системи, за управљање и праћење пословних и логистичких процеса унутар предузећа и као спољних система, који се односе на пренос информација између различитих предузећа, али исто тако и појединаца. Самим тим, било да се ради о једном или другом случају, важно је познавање информационе инфраструктуре предузеће, апликација које се примењују у логистици и начина комуникација између предузећа.


• У великом броју случајева, информационе технологије утичу на повећање конкурентске предности предузећа. У почетку се, то јасно видело само у неким областима, као што је банкарство, али данас постаје све релевантније за: предузећа типа велико-малопродајних система, авио-предузећа и производне системе.


• Неки од најпознатијих примера су: малопродајни систем Wал-Март (Wall-Mart) са сателитском подршком за информационе технологије предузећа, авио предузећа Американ Аирлаинс (American Airlines) са својим Сабре (Sabre) резервационим системом и предузеће Федерал Експрес (Federal Express) са својим информационим системом за праћење пошиљки.


• Заиста, за примену стратегија у логистици чији је циљ са једне стране, смањење трошкова и времена од тренутка појаве захтева до његове реализације а са друге стране, повећање квалитета нивоа услуге кориснику, временске тачности и друго, расположивост релевантних информација је од суштинског значаја. Lead time


• Исто тако, све већи број предузећа обезбеђују својим корисницима услуге које додају вредност примењујући савремене информационе технологије, а да је то у исто време и средство за њихову диференцијацију на тржишту. Поред тога, такав начин пословања доприноси и развоју јаких и дуготрајних веза са својим корисницима.


• Сходно реченом, у наредном делу ће се детаљније разматрати и примена новијих информационих концепата (као што је електронска пошта, електронска размена података, еxтранет и други), развој стандарда за комуникације, примена корисничких интерфејса и других решења за успостављање и убрзање информационих токова. e-mail Electronic Data Interchange (EDI)


• Посебно су интересантна следећа питања:• Шта су циљеви примене информационих

технологија из перспективе управљања логистиком и ланцима снабдевања?

• Које су компоненте информационих технологија потребне за достизање циљева дефинисаних при управљању логистиком и ланцима снабдевања?

• Које су системске компоненте логистике и ланца снабдевања и како их треба третирати?


• Који су трендови информационих технологија и како они утичу на управљање логистиком и ланцима снабдевања?

• Које су фазе у развоју информационе технологије у предузећу?


10.1. Дефинисање основних појмова и класификација информационих система

• Поред логистичких трошкова и нивоа услуга, информације представљају најзначајнију покретачу снагу за даљи развој логистичких система.


• Сходно овоме информациона и комуникациона и компјутерска технологија имају кључну улогу у достизању описаних логистичких циљева и то пре свега кроз:

• брзу обраду и тачност информација;• обезбеђење и ефективно одвијање

пословних активности чиме се стварају услови и за снижавање трошкова пословања;

• у условима глобалног тржишта, реализовање флексибилно и временски оптимизованог логистичког менаџмента;


• у условима глобалног тржишта, реализовање флексибилно и временски оптимизованог логистичког менаџмента;

• постизање вишег нивоа транспарентности и квалитета у логистичком сектору.


• Најелементарнији саставни део сваког логистичког система представља информациони ток. Информациони ток обухвата размену информација како између делова система унутрашњег транспорта тако и између предузећа и екстерног система. Појам информације се дефинише као одређено сазнање које је у функцији одређене сврхе односно циља.


• Појам информације карактеришу следећа обележја:

• оне обухватају све врсте обавештења, која могу да буду у облику сигнала, цртежа или симбола са јасно одређеним значењем;

• информације су оријентисне ка поступању, деловању, расправљању, с обзиром да је код њих посебно наглашен карактер праћења промена и утицаја који из тога произилазе;


• оне су независне од типа носиоца (човек или машина) и од врсте обраде;

• оне су системски и процесно оријентисане, јер је њихова основна сврха ефективно повезивање свих радних активности.


• За разлику од производне и саобраћајне технике чије примаран задатак физички, просторни или временски трансфер-премештањење материјалних добара, информа циона техника обухвата хардвер и софтвер намењен пријему, обради, преносу и презентацији података и информација.


• Значај информација као новог производног фактора у условима појачане конкуренције, отварања нових тржишта, скраћивања животног циклуса производа и глобализације тржишта изузетно је порастао јер, без примене савременог информативног система који би омогућио увођење флексибилног и временски опитизираног концепта пословања многа предузећа не би била у могућности успешно да послују односно да егзистирају на тржишту.


• Логистички информациони систем подржан од стране компјутера дефинише се као јединствен и усаглашен систем садржан од хардвера, софтвера, података, мреже и особља који служи за логистичко планирање, реализацију, управљање и контролу у свим активностима које се спроводе у циљу реализације неопходних задатака.


• Генерално посматрано према нивоима одлучивања информациони системи се могу класификовати, према следећим класама: системи за обраду у трансакцијама TPS

• (Transaction Processing System), менаџмент информациони системи MIS(Management Information System), системи за подршку при одлучивању DSS(Decision Support System), информациони системи за вођење послова ESS(Executiv Suport System). Врло често на оперативном нивоу идентификује се и OAS (Office Automatic System).


ESS

DSS

MIS

TPS

Menadžment na srednjem

nivou

Menadžment na visokom

nivou

Operativni nivo


10.3. Циљеви примене информационих технологија

• Циљеви примене информационих технологија са аспекта управљања су:

• повезивање свих учесника у логистичком и ланцу снабдевања;

• сакупљање информација: око стања репроматеријала, сировина и полупроизвода, стања сваког производу од припреме за његову производњу до момента наручивања и испоруке;

• обезбеђивање потпуне транспарентности токова и процеса код свих учесника у логистичком и ланцу снабдевања;


• могућност приступа било ком податку који се налази у систему у сваком тренутку;

• могућност анализе, планирања активности и размене података и информација између корисника и даваоца услуга.




• На бази добијених информација могу се доносити различите одлуке:

• оперативне одлуке, које на пример, подразумевају начине реализације (обраде) наруџбине корисника, руковање робом, извршење транспорта и др.;

• тактичке одлуке, које се односе, на пример, на додељивање робе одређеном складишту или за одређивање тромесечног плана производње и др.;

• стратешке одлуке, које се односе, на пример, на избор локације складишта или на одређивање врсте услуга и/или производа које треба развијати и производити.



10.4. Стандардизација

• Као примарни циљ у развоју информационих технологија се поставља стандардизацијом, при чему се мора водити рачуна о специфичности одређених делатности које су укључене у одговарајући ланац.


• Потреба за увођењем и развојем стандардизације произилази из следећег:

• могућности стицања боље позиције предузећа на тржишту, јер стандарди за ција информационих технологија доприноси снижавању трошкова одржавања информационих система;

• све веће повезаности и потребе за разменом информација различитих предузеће;


• смањења трошкова при наруџбини софтвера, његовом развоју и примени;

• економичности, јер стандарди смањују цену компонената информационих система, развоја, интеграције и одржавања.

Тренд ка стандардизацији је утицао на развој софтвера и хардвера персоналних компјутера, који су лаки за употребу и имају приступачну цену за већину корисника.


• Појава Интернета нарочито истиче предности стандардизације са аспекта корисника, који га може користити и у личне и у комерцијалне сврхе, преко коришћења отворених стандардних сервиса као што су: TCP/IP, HTML, WWW, XML, Java, Corba и др.


10.5. Инфраструктура информационих технологија

• Инфраструктура информационих технологија је најважнији фактор за успех или неуспех увођења било ког другог система. Инфраструктура је основа која омогућава сакупљање података, реализацију трансакција, приступ системима и комуникацију.


• Инфраструктура информационе технологије се обично састоји из следећих компоненти:

• интерфејса / уређаја за презентацију;

• комуникационих уређаја;

• база података;

• архитектуре система.


10.6. Електронско пословање на железници

• Развој информационих технологија захватио је и услужна предузећа, посебно железницу која своје пословање све више прилагођава е-пословању путем посебних сервера који раде помоћу WWW текстуалних броузера-програма (ређе графичких) који се користе као интерфејс између корисника и интернета, као што je Railroad Browser (http//www.railroadbrowser.com).


• Један од водећи провајдера у железничком саобраћају је: iRail (http//irail.com) има велики број апликација и, у свом интернет окружењу има више од 3.500 специјализованих произвођача и сервисера железничке опреме.


• Провајдери нуде најновија технолошка решења из области комуникација и снабдевања чиме пре свега железници и другим корисницима олакшавају управљање менаџментом логистич-ког и ланца снабдевања, преко:

• окупљања великог броја снабдевача опреме, резервних делова и других материјала неопходних железници;

• олакшане електронске набавке и продаје нових технолошких решења и услуга;


• побољшања маркетиншких процеса како постојећих тако и ново започетих послова у формирању тржишта путем електронских каталога;

• обезбеђења квалитетних саветодавних информација потребних за професи онално бављење железницом;


• провера квалитета производа и услуга и њихова сертификација;

• обезбеђења референци снабдевача и купаца, стање њихових лагера и др;

• стратегијског е-commerce пословања путем Bid-matching-a (Бид-меџинг је аутоматска дисеминација понуда уз елиминацију понуда путем најповољнијих цена);


• потпуне колаборације у логистичком и ланцу снабдевања путем инжењерске сарадње са израдом менаџмент пројеката;

• временско мерење и обликовање технолошких операција, давања команди током вожњи путем радио фреквенци и др;

• примене колаборативних алата (web-поставка и co-browsing);


• самопослуживања или помоћ у сваком моменту;

• продаје резервација и транспортних докумената;

• врло отворен и флексибилан систем наручивања и уговарања транспорта робе;


• информатичког повезивања са суседним и другим железничким управама;

• унапређења постојећих подсистема и апликација у складу са развојем информатике у оквиру Међународне железничке уније (UIC-a);

• физичка и системска интеграција са дистрибуцијом;

• поједностављење царинских и других процедура и др.


• Електронско пословање, на железници омогућава потпуно аутоматизовану, структуирану интерактивну комуникацију од почетних упита (аутоматизована дисеминација понуда, избор најквалитетнијег добављача или даваоца услуге, до коначне реализације корисничког захтева).


• Предности оваквог начина пословања на железници омогућавају уштеде у времену до 80% (од момента покретања захтева за набавку преко испоруке до момента уградње или извршења услуге) као и уштеде 15-20% у односу на укупну вредност робе или услуге.

• Најчешће коришћени сервери, у општој употреби су: Microsoft Internet Information Server, Netscape Server, Apache и др.


• У железничком саобраћају има неколико сервера од којих је најпознатији European Railway Server (http:// mercurio.iet.unipi.it). Сервери чувају различите податке, обезбеђују информације, врше пренос података и информација преко одговарајућих програма до крајњих корисника при чему дају велику сигурност у раду.


• Овакав начин пословања не захтева додатне ресурсе и инвестиције, врло је лак и прилагодљив свакој железници чиме се оптимално регулишу и легализују пословни процеси које покрива електронско пословање.


1111.. LogističLogističkiki

kontrolingkontroling


11.1. Задаци и циљеви логистичког контролинг-а

• Из претходних излагања се може закључити да логистика као менаџмент у сфери токова терета представља један од најважнијих задатака у оквиру предузећа. Реализација ових задатака захтева ефективну организацију у процесу стварања нових вредности али и тржишно орјентисану организацију у реализацији ланаца снабдевања.


• Овај задатак у себи садржи поред проблема економичности и проблем побољшања конкурентске моћи у ланцу стварања вредности и способност логистике као управљачког инструмента у сагледавању односно оптимизацији свих ланчаних процеса који су предмет посматрања логистике.


Логистички контролинг

Логистички контролинг

задаци

Основа

Обезбеђење нформација

Логистичке перформансе

праћење

Логистички трошкови праћење

Вредновање

Обрада трошкова и извештаји

Калкулације у одређеним варијантама

Форми рање система

параметара

Увођење и развој логистичког контролинга


• Основни задатак логистичког контролинга је управо преузимање циљно оријентисане координације, управљања и контроле већ описаних ланчаних процеса у логистици као и обезбеђивање неопходних информација као подлоге за остваривање ових задатака, односно суштински, задатак логистичког контролинга се своди на контролу економских параметара преко упоређивања постојећих и ново пројектованих нивоа трошкова и перформанси логистичкиг процеса и система


• Контролинг (Controling) је релативно непознат појам у нашем говорном подручју и као ефикасан сегмент менаџмента је развијен у САД-у у првој половини прошлог века где је показао своју ефикасност посебно у комплексним процсима тако да је данас постао предмет интензивних истраживања и апликација у земљама са развијеном тржишном економијом.


• Појава контролинга у Европи је у почетку изазивала контраверзне дискусије. До интензивније примене логистиког контролинга у Европским земљама је дошло релативно касно почетком 90-тих година да би данас представљао неизоставан сегмент логистичког приступа.


• Временски период посматрања процеса у контролингу може да буде веома различит: почев од краткорочних посматрања на нивоу дана, недеље или месеца, преко средњорочних па све до дугорочних посматрања.


• Да би се уопште створила могућност за управљањем једним предузећем морају се поседовати остварени подаци из предходног периода, садашњи као и плански односно будући подаци који се утврђују поступком планирања. Упоређивањем планираних и постојећих резултата могу се сагледати одређена одступања, да би анализом одступања и идентификовањем узрока дошли до базе за избор погодних управљачких мера којима се обезбеђује потпуна реализација постављених циљева.


• Контролинг представља важну потпору руководству предузећа при усаглашавању највиших циљева предузећа као што су: филозофија предузећа, линија водиља предузећа, идентитет предузећа (Corporate Desing-Corporate Identity), мотивација, ангажман, бизнис улога предузећа (основне жеље и сврха), стратешке поставке, изве дени подциљеви (добит, ликвидност, учешће на тржишту, нивои перформанси, ни вои снижавања трошкова, стратегија управљања залихама, везивање капитала) и др.


• Ток логистичког контролинга се састоји од неколико карактеристичних корака које чине скупови погодних инструмената датих у cl.слици .


Формулисање циљева

Планирање

Koнтролинг

Управљање

Контрола

Саветовање

Извештавање

Accounting


• Формулисање циљева и планирање

• Формулисање циљева је најзначајнији саставни део процеса планирања и чини једну од најзначајнијих компоненти у предузећу. Значај и дејство циљева као логистичких инструмената упућује на задовољење одређених премиса у вези са њима.


• При формулисању циљева мора се поћи од чињенице да они треба да буду: оперативни, реални и измерљиви, а при њиховом описивању такође морају да буду задовољене одређене претпоставке као што су сам садржај циљева (величина и правац деловања), приоритети, циљне тачаке тј. места деловања са дозвољеном толеранцијом као и временски период у коме треба дефинисани циљ реализовати.


• Планирање је системски процес, анализе и доношења закључака окренут будућности и односи се пре свега на утврђивање циљева, мера, избор средстава и праваца који омогућавају достизање постављених циљева у планираном временском периоду.

• Полазећи од дефинисаних циљева у даљем поступку планирања дефинишу се мере, средства и правци тј. пут за достизање постављених циљева најпре преко општег плана па до различитих парцијалних планова.


• У овом процесу примаран задатак контролинга је стварање структуре планирања, јединствених оквирних података неопходних за планирање, временску координацију и агрегирање на свим нивоима планирања. Значи, приступа се идентификацији, прикупљању и обради података у погоднији облик за анализу и презентацију постојећег стања, одређивању циљева, прогнозирању логистичких процеса и планирању логистичких процеса и система.


• У овом кораку примаран задатак контролинга је перманентно праћење реализације циљева и планова предузећа као и спровођење контроле успеха и анализе узрока који су условили одређена одступања. При праћењу постојећег стања морају се утврдити мерне тачке са поступком мерења и релевантним мерним јединицама односно параметрима, дефинисање правила и процедура, утврђивање приоритета, издавање диспозиција, израда оперативних стратегија, контрола функционисања логистичког процеса, контрола тачности информација и др.


• Корекцији се приступа само онда уколико је дошло до значајнијег одступања између планираних и постојећих вредности или боље речено уколико је дошло да пробијања толерантног поља неког параметра. Резултат анализе треба да буде скуп корективних мера преко којих би се успешно смањила и компензовала утврђена одступања. При дефинисању мера увек се мора дефинисати: тежиште акције, одговорност субјеката и термин план.


• Анализа, као метод представља рекурсиван процес који субјектима одлучивања омогућава подизање квалитета рада на виши ниво, што у овом случају значи да ће временом доћи до позитивне трансформације и проширивања принципа и увођењу нових захтева који ће бити примењени у процесу управљања предузећем. При овом се мора водити рачуна о једноставности, аутономији и координацији, подизању мотивације и степена ангажовања сарадника на потребан ниво.


• Извештавање и саветовање • Информације, као управљачки подаци,

представљају основну подлогу за управљање предузећем. Задатак контролинга састоји се такође и у обезбеђивању релевантних информација кроз компјутерски систем, комуникационе технологије, бирокомуникацију и технологије архивирања. Поред формирања скупа информација веома је значајна и дистрибуција тј. процесирање и стављање релевантних информација на располагање свим руководећим нивоима.


• Поред обезбеђивања информација контролинг обухвата саветодавну функцију (Сonsulting) као и неке друге специјалне функције као што су: упоређивање са предузећима из пословног окружења, упоређивање трошкова, инвестиција, анализа добити, утврђивање амортизације, посебне калкулације и др.


• Accountinд (Менаџмент рачуноводства)• Прикупљање, обрада, вредновање и

интерпретација информација је основни задатак у оквиру овог сегмента контролинга. У реализацији овог задатка основну инфорамациону базу чини погонско рачуноводство. У складу са овим, посебан значај има формирање рачуноводства као инструмента који је оријентисан у правцу доношења квалитетних одлука.


• Повезивање планирања, контроле, управљања подацима и информацијама је најзначајније концепцијско обележје контролинга. Ову везу не треба схватити као круту у некој временској секвенци, већ пре свега као регулациони круг, чији је основни задатак кориговање односно управљање системом на основу одступања и тренутних вредности у односу на планска докумената.


• Полазећи од нивоа важности, временске учесталости, садржајног аспекта и степена структуираности контролинг се класификује као оперативни (First-line management) и стратешки (Top management) код неких теоретичара, и тактички (Мiddle management).


• Читав низ година у пракси, био је временски критеријум као једини предуслов за диференцирање контролинга на оперативни и стратешки, при чему се стратешки контролинг односио на дугорочно, а оперативни на краткорочно планирање. Садашњи приступ се фундаментално променио јер поред временског аспекта се користе и други аспекти и мерне величине.


• Оперативни контролинг сходно својој сврси, која се пре свега бави обезбеђењем егзистенције у релативно кратком временском опсегу оперише са мерним величинама као што су: обим производње, добит, ликвидност и сл.


• Стратешки контролинг има за циљ обезбеђење егзистенције на дужи рок и по природи ствари се користе друге мерне величине. Стратешки контролинг из поменутих разлога превасходно се бави формирањем, управљањем и преиспитивањем потенцијала који могу да обезбеде успех као што су: конкурентска предност, степен информисаности, имиџ, позитивна оцена корисника, позиционирање на тржишту, тржишна обележја и пораст учешћа на тржишта.


• Описано диференцирање контролинга у ове две групе темељи се на емпиријским истраживањима јер је неоспорно да дугорочан успех предузећа пре свега зависи од квалитета производа и услуга, тржишта и нивоа технологије, а у временском току као најзначајније оперативне величине су добит и ликвидност.


• Ову поделу не треба апсолутизирати јер без обзира што се оперише са различитим обележјима у оперативном и стратешком контролингу ова два контролинга се не могу изоловано посматрати. Они представљају више од обичне мреже повезаних делова једног општег контролинг концепта чија је функција: планирање, управљање, контрола и обезбеђење меродавних информација.


• Истовремено, величине које имају стратешки значај у одређеном случају се трансформишу у оперативне, а такође се дешава и обрнуто, оперативни контролинг може као материјал изванредно добро да послужи у провери управљања на стратешком ниву.

Documents

Logistika u saobracaju