UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVU

SAOBRAĆAJNI FAKULTET DOBOJ

LOGISTIKA U SAOBRAĆAJU

Seminarski rad

Tema: Logistika transporta

Student: Dejan Rokvić 898/14 Profesor: Dr Marko Vasiljević, van.prof

Drumski I gradski saobraćaj Asistent: Mr Zoran Ristikić, dipl.maš ,ing

SADRŽAJ

UVOD...................................................................................................................................................3

1.PODELA TRANSPORTA.................................................................................................................4

1.1. Železnički......................................................................................................................................4

1.2.Drumski.........................................................................................................................................5

1.3.Vodni.............................................................................................................................................6

1.4.Avio (vazdušni)..............................................................................................................................7

1.5.Cevni..............................................................................................................................................7

2.KARAKTERISTIKE VIDOVA TRANSPORTA...............................................................................8

3.SPOLJAŠNJI TRANSPORT............................................................................................................11

3.1.Izbor transportnog vida................................................................................................................11

3.2.Izbor prevoznika..........................................................................................................................13

3.3.Kadrovi i obuka...........................................................................................................................14

3.4.Troškovi spoljašnjeg transporta................................................................................................14

4.POMOĆNA TRANSPORTNA SREDSTVA...................................................................................15

ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………………………16

LITERATURA………………………………………………………………………………………...17

2

UVOD

Transport predstavlja jednu od najznačajnijih logističkih funkcija, delom zbog visokih troškova koje sa sobom nosi, a delom što zauzima prvo (transport sirovina za proizvodnju) i poslednje mesto (transport gotovog proizvoda do potrošača) u proizvodnom procesu. Praktično, zaustavljanje transporta bi značilo zaustavljanje prozvodnje. Stoga je od izuzetnog značaja za opstanak preduzeća na tržištu, dobro organizovanje i upravljanje procesom transporta.

Kao ilustracija troškova koje sobom nosi transport može poslužiti procena da su troškovi transporta u SAD za 2003. godinu premašili 300 milijardi dolara, a za 2005. su premašili celih 1.000 milijardi dolara.

Skupoceni proizvodi kao što su kamere, juvelirski proizvodi i elektronika imaju niske transportne troškove (% u prodajnoj ceni), pošto su male mase i malih gabarita, tako da je moguće prevesti veliku količinu takvih proizvoda i podeliti ukupne troškove transporta na velik broj jedinica. Na osnovu ovoga je evidentno da će jedinicu transportnovane robe opterećivati mali deo ukupnih transportnih troškova, koji, usled visoke cene takvih proizvoda, predstavlja jako malo relativno povećanje cene proizvoda. Suprotno ovoj vrsti robe, ugalj, željezna ruda, bazna hemija itd. imaju relativno visoke transportne troškove, što dovodi do apsurdne situacije: cena skupih proizvoda se minimalno uvećava usled transportnih troškova, dok troškovi transporta predstavljaju gotovo najveći deo cene jeftinih proizvoda.

Svoje zadatke transportna služba izvršava obavljanjem sledećih poslova:

- izrada godišnjeg plana transporta robe, - izbor puta transporta robe, - izbor načina transporta robe, - saradnja sa skladišnom službom preduzeća, - zakupljivanje skladišnog prostora u javnim skladištima, • osiguranje robe na putu, - angažovanje tuđih usluga u transportu, - poveravanje brige o transportu robe špediterskim preduzećima, - preuzimanje robe od drugih prevoznika, - evidentiranje podataka o korišćenju tuđih usluga, - kontrola transportnih dokumenata i obračuna vozarine od strane transportnih

preduzeća, - formiranje transportnih dokumenata, - izdavanje naloga za rad sopstvenom voznom parku, - vođenje evidencije o radu sopstvenog voznog parka, - izrada naknadnih kalkulacija troškova transporta, - nadzor nad radom sopstvene garaže i auto radionice (održavanje transportnih

sredstava).

3

1. PODELA TRANSPORTA

Postoje dve, često korišćene, podele transporta. Prva se bazira na odnosu transporta i proizvodnog procesa pogona, a druga na osnovu sredine kojom se vrši transport. Prva podela razlikuje spoljašnji i unutrašnji transport. Unutrašnji transport se vrši unutar proizvodnog pogona i tokom procesa proizvodnje i o ovoj vrsti transporta će biti reči u poglavlju o rukovanju materijalom.

Spoljašnji transport se često deli na ulazni i izlazni transport, odnosno pravi se razlika da li se radi o transportu sirovina i poluproizvoda prema proizvodnom pogonu ili se radi o transportu gotovih proizvoda ka distributeru, prodajnom mestu ili direktno kupcu. Ova podela se vrši samo zbog načina upravljanja transportom, dok su transportna sredstva identična u oba slučaja. Osnovna podela transporta i transportnih sredstava, u ovom slučaju, se vrši na osnovu sredine – sredstva kojim se transportovana roba kreće, tako da su osnovni vidovi transporta:

- željeznički, - drumski, - vodni, - avio (vazdušni) i - cevni. [1]

1.1. Željeznički saobraćaj

Jedna od velikih prednosti željezničkog transporta je sposobnost da se preveze različita vrsta robe, počev od suvih, rasutih i tečnih roba, zamrznute hrane, svežeg voća i povrća koji zahtevaju kontrolisanu temperaturu tokom transporta, robu nepravilnog oblika i velikih gabarita i slično.

Prevoznici koji se bave željezničkim transportom se smatraju "prirodnim monopolistima". Razlog za ovo su visoke investicije koje su neophodne za otpočinjanje ovog posla (ovde se u obzir uzimaju transportne organizacije u razvijenim ekonomijama, pošto kod nas, praktično, postoji samo jedan prevoznik). Uz pretpostavku da je infrastruktura razvijena, prevoznik mora da obezbedi terminale za pristup vagonima, opremu za podršku utovaru, manipulisanju i istovaru i lokomotive i vagone. Zbog ovakvih uslova, željeznički transport, u svetu, važi za deo industrije "u opadanju", odnosno, udeo željezničkog trasporta u ukupni troškovima / zaradama opada. Kako željezničkom transportu ostali vidovi transporta intenzivno oduzimaju poslove, željezničke organizacije su prinuđene da unapređuju svoje poslovanje i snižavaju troškove transporta po kilometar-toni prevezene robe. Ovo sniženje troškova povoljno utiče na povećanje obima transporta, što ima dalje povoljne posledice na industriju koja se koristi ovim vidom transporta.

Željeznički transport se koristi uglavnom za transport veće količine roba na duže relacije. Transportovana roba je, po pravilu, niske vrednosti po jedinici mase, kao i visoke specifične težine (velika masa po jedinici zapremine). Ovaj vid transporta se većinom koristi za transport drvene građe, rude, poljoprivrednih proizvoda i poluproizvoda hemijske industrije. Kako su ovo robe koje imaju relativno nisku cenu po jedinici mase, troškovi transporta imaju visok udeo u ukupnoj ceni navedenih proizvoda na tržištu. Sa druge strane, ovo utiče i na prihod koji ostvaruju organizacije koje se bave željezničkim transportom i taj prihod je za ovaj vid transporta najniži po prevezenoj kilometar-toni od svih ostalih vidova transporta.

4

Ranije napomenuto opadanje udela željezničkog transporta u ukupnom obimu transporta je posledica potrebe za velikom količinom robe za transport i velikim udaljenostima na koje se transportuje roba. Ovo, ukoliko je ostvareno, kao rezultat ima raspoređivanje fiksnih troškova (koji su za ovaj vid transporta visoki) na veliki broj kilometar-tona prevezene robe.

Osnovni nedostatak željezničkog transporta je relativna nedostupnost (ne postoji rasprostranjena infrastruktura kao što postoji za drumski transport – puno je naselja koji nemaju blizu željezničku prugu i utovarnu stanicu). Ovo znači da prevoznici moraju da angažuju i drumski transport kao bi dovezli robu do utovarne stanice, što povišava ukupne troškove transporta, a takođe i povišava rizik od oštećenja robe prilikom pretovara.

Drugi nedostatak željezničkog transporta je brzina, odnosno vreme transporta. Prosečna brzina transporta kontejnera putem željeznice iznosi oko 30 km/h, mada se, ne nekim delovima pruga ostvaruju prosečne brzine i do 100 km/h (ovi podaci se odnose na američku, japansku i zapadnoevropsku željezničku mrežu). Pored samog vremena transporta, na ovako nisku prosečnu brzinu transporta utiče i potreba da se roba klasifikuje po odredištu, kao bi bilo moguće, na račvanjima, razdvojiti željezničku kompoziciju na više delova i usmeriti ih u potrebnom pravcu. [6]

Sl. 1. Željeznički saobraćaj [6]

1.2. Drumski saobraćaj

Drumski transport deli prednosti sa željezničkim transportom, po pitanju vrsta roba koje može da preveze. Pored ovoga, drumski transport ima i dodatnih prednosti u vidu:

- razvijene infrastrukture, koja mu omogućuje transport, praktično, od skladišta proizvođača do bilo kojeg odredišta,

- relativno niskih troškova transportnih sredstava, što omogućuje gotovo svakoj organizaciji da ih poseduje i

- relativno visoka brzina transporta.

Za kvaliteta drumski transport, jedan od osnovnih preduslova je razvijena infrastruktura. Dok je kod željezničkog transporta, to predstavljalo problem, i gotovo sopstveni problem transportne organizacije, kod drumskog transporta, infrastrukturu razvija država, a prevoznici plaćaju nadoknadu za korišćenje te infrastrukture u vidu taksi prilikom registracije vozila, drumarine ili doprinosa kroz cenu goriva. Na taj način su korisnici drumskog transporta pošteđeni visokih investicionih troškova koji su karakteristični za željeznički transport.

5

Nedostaci drumskog transporta su relativno visoki troškovi transporta i relativno niska pouzdanost transporta, pošto na vreme prispeća pošiljke u znatnoj meri utiču gužve na drumovima, meteorološki uslovi i nepouzdanost samog prevoznog sredstva. Još jedan nedostatak ovog vida transporta se javlja poslednjih decenija jeste ekološki faktor. Sve si veći pritisci na proizvođače prevoznih sredstava da snize nivo zagađenja vazduha, pošto se motori sa unutrašnjim sagorevanjem, koji pokreću celokupni drumski transport, visoko kotiraju na listi zagađivača čovekove okoline. [6]

Sl. 2. Drumski saobraćaj [6]

1.3. Vodni saobraćaj

Vodni transport karakteriše korišćenje postojećih puteva – reka, jezera, mora i okeana, koji uglavnom ne zahtevaju održavanje (ovde se može navesti izezetak održavanja pristanišne zone, kao i rečnog korita, koje je zbog nanosa peska i mulja potrebno očistiti). Od prevoznika koji se bave ovim vidom transporta, se očekuju investicije u plovne objekte i objekte u pristaništu. Od pristanišnih objekata, najvažniji je način utovara / istovara i najčešće se koriste veliki kranovi ili je omogućen ulaz motornim vozilima direktno na plovni objekat. Izgradnja pristanišnih objekata, uglavnom, pada na teret države ili grada u čijoj zoni se nalazi pristanište, a zatim grad / država vraćaju uloženi novac kroz naplaćivanje usluga koje pružaju prevoznicima (privez, utovar, istovar, energija, takse i slično). Postoje i slučajevi da neka privredna organizacija izgradi svoje pristanište, za svoje potrebe. Kao primer za ovo rešenje, moguće je navesti rafinerije nafte – i novosadska i pančevačka rafinerija imaju svoja pristaništa, ili beočinsku cementaru.

Prednosti vodnog transporta su niski troškovi po kilometru-toni prevezene robe. Iako vodni transport ima visoke osnovne troškove, usled prevoza ogromnih količina robe na, po pravilu, velike udaljenosti, troškovi po jedinici tereta su najmanji od svih vidova transporta. Vodnim transportom se uglavnom transportuju robe visoke specifične težine (ugalj, rude, nafta), koje je potrebno transportovati u velikim količinama.

Veliki nedostatak vodnog transporta su visoki inicijalni troškovi (cena plovnog objekta) i niska brzina prevoza. Jedan od ozbiljnih problema koji se javljaju kod vodnog transporta jeste utovar, odnosno istovar robe. Kako su pristaništa skupa za izgradnju, nije ih moguće izgraditi u blizini svakog korisnika vodnog prevoza, tako da je potrebno organizovati i prevoz robe do utovarnog pristaništa, kao i prevoz od istovarnog pristaništa. Ovo značajno podiže nivo troškova, ali i nivo rizika od oštećenja robe prilikom transporta od proizvođača do kupca. [6]

6

Sl. 3. Vodeni saobraćaj [6]

1.4. Avio (vazdušni) saobraćaj

Aviotransport je specifičan po svojoj visokoj brzini transporta, visokim troškovima i visokoj pouzdanosti. Zbog visokih troškova transporta, prevoz je “ograničen” na robu koja ima veliki značaj, malu težinu ili visoku specifičnu cenu (pošta, nakit, umetnička dela…) ili na robu koja se transportuje u uslovima kada cena nije bitna (prirodne katastrofe, vojna tehnika u ratnim, ali i mirnodopskim uslovima). Ovo je imalo za posledicu da se aviotransport tretira kao putnički transport, pošto preko 90% kilometar-tona ostvarenih u avioprevozu čini prevoz putnika, a manje od jednog procenta ukupno prevezenih kilometar-tona robe pripada avioprevozu. Ovo ima za posledicu da se prevoz robe tretira kao “nuspojava” prevoza putnika.

Sl. 4. Avio saobraćaj [6]

Kao kod drumskog i vodnog prevoza, ni avio prevoznici ne izgrađuju infrastrukturu neophodnu za obavljanje avio prevoza. Aerodromi su vlasništvo posebnih organizacija dok avioprevoznici samo koriste usluge aerodroma. Od avioprevoznika se očekuje da investiraju u letjelice. [6]

1.5. Cevni saobraćaj

Cevni transport karakterišu izuzetno visoke inicijalne investicije u vodove, terminale i pumpne stanice. Nakon izgradnje neophodne infrastrukture, transport putem cevovoda ima najniže troškove od svih ostalih vidova transporta.

Nedostatak cevnog transporta je nemogućnost transportovanja čvrstih materijala. Praktično, cevni transport je ograničen na naftu, gas i vodu. U poslednje vreme se počinje sa transportom ugljene prašine koja mora prvo da se pomeša sa vodom i zatim se transportuje cevovodom. Nakon pristizanja na odredište, neophodno je razdvojiti vodu i ugljenu prašinu i zatim je i osušiti, kao bi bila omogućena upotreba ugljene prašine kao gorivo. [6]

7

2. KARAKTERISTIKE VIDOVA TRANSPORTA

Narednim tabelama i dijagramima će biti prikazane osnovne karakteristike pojedinih vidova transporta, kao i međusobni odnos vidova transporta, kada su u pitanja pojedine karakteristike.

Sl. 5. Osnovne prednosti vidova saobraćaja [6]

8

Sl. 6. Relativni odnosi operativnih karakteristika osnovnih vidova transporta roba [6]

Sl. 7. Komparacija prevoza drumskim i željezničkim transportom [6]

9

Sl. 8. Transportni troškovi [6]

3. SPOLJAŠNJI TRANSPORT

10

Pod spoljašnjim transport se podrazumeva transport roba između skladišta proizvođača i skladišta kupca, odnosno, trgovca. Usled velikih transportnih količina i udaljenosti na koje se vrši transport, troškovi koji nastaju tokom ovog procesa mogu bitno da utiču na konačnu cenu proizvoda, a samim tim i na konkurentnost preduzeća na određenom tržištu. Stoga je neophodno sprovesti detaljnu analizu svih veličina na koje utiče tranport, kako bi se pronašao optimalni način tranporta. [2]

3.1. Izbor transporta vida

Transport, kao deo logistike, ima negativnu reputaciju, pošto je to logistička funkcija koja zauzima prvo mesto, ispred svih ostalih logističkih funkcija, po visini troškova. Stoga je, za opstanak firme, od ključnog značaja izabrati optimalni transportni vid. Prilikom izbora transportnog vida, potrebno je uzeti u obzir toliko širok spektar kriterijuma, da je ljudskom umu praktično nemoguće da ih sve uzme u obzir se izbori sa problemima koji se tokom tog procesa jave. Na sreću, gotovo uvek postoje spoljni uticaji, koji ni u najmanjoj meri nisu pod kontrolom osobe koja vrši izbor, tako da oko nekog kriterijuma i izbora njegovog zadovoljenja, nema nikakve dileme. Kao primer može poslužiti situacija gde bi, po mnogim kriterijumima, željeznički transport mogao biti uzet u obzir, ali u blizini ne postoji željeznička pruga i samim tim ta varijanta otpada.

11

Izbor načina transporta (transportnog vida i transportnog sredstva) utiče na sve ostale segmente logističkog sistema, kao što su: pakovanje, proizvodnja, planiranje, skladištenje, lokacija proizvodnog sistema, informacioni sistem, upravljanje zalihama itd. Sve navedene relacije važi i u obrnutom smeru, tako da ako neki proizvod ima unapred određen način pakovanja, transportno sredstvo mora biti priligođeno transportovanju tog oblika pakovanja.

Konkretno, na izbor transportnog vida, ali i transportnog sredstva, utiču sledeći faktori:

- zakonska regulativa, - postojanje organizacija koje se uslužno bave prevozom, - fleksibilnost transportnog vida / sredstva, - direktni (glavni) troškovi prevoza, - sporedni troškovi prevoza (drumarine, takse, carine, ležarine…), - troškovi osiguranja robe tokom transporta, a sa tim u vezi i bezbednost i sigurnost

transporta, odnosno, stepen (rizik) oštećenja transportovane robe, - kapacitet (transportna sposobnost) transportnog vida / sredstva, - minimalna veličina za transport, - potrebna oprema (infrastruktura) za utovar, prevoz, pretovar i istovar, - potrebe u pogledu pakovanja, - vreme koje roba provede u transportu (brzina transporta), - tačnost, odnosno, pouzdanost transportnog vida / sredstva (verovatnoća da će vreme

transporta biti jednako procenjenom – u obzir se uzimaju moguća odstupanja od planiranog vremena transporta),

- troškovi držanja zaliha za obezbeđenje proizvodnje u vreme transportovanja novih količina do skladišta,

- specijalni zahtevi kao što su mogućnost (i cena) promene odredišta u toku transporta, …

U nastavku će biti prikazane neke karakteristične veličine za pojedine vidove transporta, kako bi bilo moguće proceniti kako te veličine utiču na zadovoljenje nekih od navedenih kriterijuma.

Kapacitet / transportna sposobnost za prevoz 1000 t robe:

- željeznicom – 25 vagona kapaciteta 40 t, 5 – 6 izvršilaca (službenika), - drumskim vozilima – 100 kamiona kapaciteta 10 t, 100 vozača, - vodni transport – mali deo ukupnog kapaciteta broda, koji u prekookeanskoj verziji

dostiže i preko 500.000t, - avio transport – jedan avion može da ponese do 500 putnika i 10t robe, dok vojni

avioni mogu da ponesu i 100 – 200t robe,

Kada se razmišlja o ekonomičnosti, odnosno troškovima transporta, potrebno je prvo rešiti problem uspostavljanja relacije između vrednosti robe i direktnih troškova transporta. Usled različite prirode robe koja se transportuje različitim vidovima transporta, za ovaj problem nije moguće pronaći kvalitetno rešenje, te je prihvaćeno kompromisno rešenje: u relaciju se stavljaju srednja vrednost jedne tone transportovane robe na jedan kilometar udaljenosti. [3]

12

Dobijene vrednosti su sledeće:

3.2. Izbor prevoznika

Izbor prevoznika predstavlja specifičan oblik nabavke, pošto se time obezbeđuje usluga koja direkno utiče na proces proizvodnje i postoji opasnost da se na taj način unese visok stepen rizika s kojim se mora računati pri izradi plana proizvodnje. Odluka o prevozniku u sebi sadrži, praktično, dve odluke. Jedna se odnosi na izbor vida transporta, a druga se odnosi na izbor transportne organizacije koja pruža usluge izabranim vidom transporta. Često ljudi, prilikom donošenja ovakve, ali i slične odluke, uglavnom oslanjaju na cenu koju zahteva prevoznik, ne shvatajući da kašnjenje u isporuci sirovina može usloviti zaustavljanje proizvodnje, što za posledicu može imati gubitke koji višestruko premašuju uštedu učinjenu izborom jeftinijeg prevoznika. Ovo je očigledna situacija koja nosi sa sobom lekciju koju svi jako brzo nauče. Međutim postoje okolnosti koje nisu tako očigledne, a takođe nose sa sobom troškove, ali ne toliko očigledne troškove. Ukoliko je izabrani prevoznik nepouzdan, kako bi se neka organizacija osigurala da neće morati zaustavljati proizvodnju zbog kašnjenja isporuke sirovina, potrebno je držati povećanu količinu zaliha sirovina, što kroz troškove držanja tih zaliha može lako dovesti do premašivanja uštede postignute izborom jeftinijeg prevoznika. Kao što je rečeno, ovi troškovi nisu očigledni i mnoge organizacije na taj način plaćaju danak neznanju iskazanom tokom izbora prevoznika.

Kriterijumi koji bi trebali biti uzeti u obzir prilikom izbora prevoznika, obuhvataju ista pitanja koja se postavljaju i prilikom izbora transportnog vida, tako da ti kriterijumi neće biti navedeni na ovom mestu. [3]

13

3.3. Kadrovi i obuka

Kadrovi koji su neophodni za obavljanje spoljnog transporta su: rukovodilac transporta (potčinjen rukovodiocu logistike), planer, analitičar, evidentičar -obračunski radnik, vozači i pomoćno osoblje. Kako je transport uglavnom oslonjen na sopstvena transportna sredstva koja je nophodno održavati, neophodno je posedovati i kadrove koji se brinu o održavanju transportnih sredstava, ali oni, po pravilu, pripadaju organizacionom delu koji se bavi održavanjem svih osnovnih sredstava organizacije. Izuzetak je održavanje koje je decentralizovano, tako da svaki organizacioni deo poseduje održavanje za sopstvena sredstva.

Rukovodilac transporta Planer Analitičar Obračunski radnik Vozač Pomoćno osoblje [4]

3.4. Troškovi spoljašnjeg transporta

Troškovi spoljašnjeg transporta obuhvataju:

Direktne troškove transporta: - cena prevoza kod izabranog prevoznika ili - trošak goriva za sopstveno prevozno sredstvo, - trošak drumarina, taksi, ležarina i slično, - trošak vozača (plata, dnevnice, noćenja…)

Indirektne troškove transporta: - trošak amortizacije transportnog sredstva, - trošak registrovanja transportnog sredstva, - trošak pribavljanja i obuke neophodnih kadrova, - trošak održavanja transportnog sredstva [4]

14

4. POMOĆNA TRANSPORTNA SREDSTVA

Izbor pomoćnog transportnog sredstva zavisi od mnogih stvari koje mogu biti shvaćene i kao ograničenja i kao smernice za izbor. Ukoliko je definisano skladište, tada pomoćno transportno sredstvo mora da se, svojim gabaritima, uklopi u postojeće dimenzije prolaza u skladištu, kao i da poseduje mogućnost podizanja odgovarajućeg tereta na definisanu visinu koja postoji u skladištu. Takođe, pomoćno transportno sredstvo mora da poseduje mogućnost transporta definisanog proizvoda (po gabaritima i masi) u unapred definisanom pakovanju (kutije, palete...).

O pomoćnim transportnim sredstvima biće više reči u poglavlju o rukovanju, pakovanju i skladištenju. [5]

15

ZAKLJUČAK

Iz priloženoga možemo da vidimo pojedine prednosti i nedostatke pojedinih vidova saobraćaja. Ni jedna grana nije „perfektna“. Logistika transporta obuhvata sve vidove i nalazi se u svakome pojedinačno. Bez logistike ne bih mogli da zamislimo bilo kakav vid organizovanoga transporta. Ona nam omogućava što bolje, racionalnije iskorištavanje naših raspoloživih resursa. Ti resursi se odnose na nase prihode i rashode, kako da postignemo što bolje iskorišćenje uz najmanje gubitke prihoda. Cilj nam je imati maksimalan dobitak, maksimalno iskorišćenje a minimalne troškove.

Takođe, kako se logistika odnosi na unutrašnji tako i na spoljašnji saobraćaj. Iz dana u dan logistika napreduje, a time nam daje sve veće ideje, rešenja za adekvatne probleme na koje nailazimo prilikom bilo koga trasnporta. Posebno logistika ima uticaj na spoljašnji transport koji je daleko teže organizovati, i uz to prilagoditi svim stranama, a pri tome da imamo maksimalan prihod. Nekada moramo da mješamo dosta logističkih sistema za što bolji uspjeh u poslovanju.

16

LITERATURA

[1] David J. Bloomberg, Stephen Lemay, Joe B. Hanna, „LOGISTICS“, Prentice Hall, NewJersey, USA, 2002;[2] John Naylor, „ INTRODUCTION TO OPERATIONS MANAGEMENT“, New Jersey, USA, 2002;[3] Lee J. Krajewski, Larry P. Ritzman, „ OPERATIONS MANAGEMENT – STRATEGYAND ANALYSIS“, New Jersey, USA, 2002;[4] Murphy R.P. Jr., Wood F. Donald, „CONTEMPORARY LOGISTICS“,New Jersey, USA, 2004;[5] Vogt J.J., Pienaar W.J., „BUSINESS LOGISTICS MANAGEMENT –Theory and Practice“, Oxford University Press, 2002, [6] WWW.WIKIPEDIA.ORG;[7] Vasiljević, M., „Logistika u saobraćaju-predavanja“,Saobraćajni fakultet Doboj

17