Održan jubilarni 20. „Super Enpi kup”

NOVE

Godina II • Broj 106 • 8. mart 2019. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

str 28

SrEćan 8. mart!

L j u d s k e ž i v o t e b r a n i m o z a j e d n o

Grad

Grad

str 4

Sredinom godine „Boysen“ počinje izgradnju fabrike

Ljudi

str 7

rezultati i izuzetan doprinos

str 5

str 9

Sve zavisi od porodice i vaspitanja!

Podrška osnaženim ženama str 15

Grad

grad2 Broj 1068. mart 2019.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 (direktor@subotickenovine.rs),

Glavni urednik: Lazarela Marjanov, tel: 552-859(urednik@subotickenovine.rs);

Redakcija - novinari: tel: 553-042;Nada Harminc Karanović , Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Jasna Tonković, Bojan Nikolić

Kolumnista:Milutin Mitrić,

Karikaturista:Milenko Kosanović

Foto-reporter:Nikola Kličkovićklicak@yahoo.com

Tehnički urednik: Robert Kiš (tehnicki@gmail.com)

Marketing: tel: 553—914, e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje: tel: 553-805(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa: „Grafoprodukt” d.o.o. Novi Sad, Desanke Maksimović 52;

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

NOVE

Da bi nam se po jutru dan poznavao, prvo bi

moralo da nam svane! Verovatno ste čuli onu

priču o čuvenom pevcu koji se svakog jutra, pre

zore, uredno budio i kukurikao. Posle izvesnog

vremena pomislio je da zbog njega, koji ujutro

kukuriče, svima na planeti sviće novi dan. Me-

đutim, stvarnost je bila surova. Jednog jutra pe-

vac se uspavao, a zora je svanula. Njegov svet, da

bez njega ne može da svane novi dan, se srušio.

Ja bih rekao desio mu se – tragitres.

E, jedino uz ovu priču o čuvenom pevcu mogu

da opišem slučaj jednog subotičkog poslanika iz

bivše vlasti, koji po „svaku cenu“ ponovo hoće da

bude bitan. On se „raskukurikao“ u jednim beo-

gradskim novinama da je on jedan od glavnih or-

ganizatora subotičkog građanskog protesta. Ovi iz

Saveta građanskog protesta to uporno demantu-

ju i hvataju se za glavu da će im ovaj „reciklirani“

političar iz „žute“ vlasti rasterati šetače. Možda bi

ga oni i pustili da im nosi onaj krpeni transparent,

da poslanik DS-a nema „putera na glavi“. U gra-

du je poznat po tome što je u lokalnom parlamen-

tu, prvi put u njegovoj istoriji postojanja, izazvao

tuču pod nazivom „čupanje brkova“. Kad nije

imao argumenata, jednom odborniku tada iz opo-

zicije, nesuđeni vođa subotičkih protesta, izmislio

je da mu je otac „ čupao brkove seljacima u Đur-

đinu kad je od njih otimao žito posle rata“. Možda

je i ovo javno hvaljenje da je lider protesta, slična

priča kao ona o „čupanju brkova“. Murta izgleda

po svaku cenu hoće ponovo da bude vlast.

Za svaki slučaj, ispričaću vam priču, kako je

u narodu nastala izreka: „Sjaši Kurta da uzjaše

Murta“. U jednom bosanskom selu živela je jed-

na žena po imenu Fatima. Elem ta Fatima je ima-

la muža po imenu Murta koji je po zanimanju bio

vojnik. Volela je ona njega, ali nije baš bila za-

dovoljna njegovim seksualnim umaćem pa je za-

ključila da bi joj trebao ljubavnik. Izbor je pao na

naočitog i bogatog pašu Kurtu inače vojnog ko-

madanta njenom mužu Murti. Jedne noći kada

je njen muž Murta bio na straži ona je u svoju

postelju pozvala Kurtu. Ali „ne lezi vraže“ Kurta

je bio veoma loš ljubavnik. Mučio se jadan, mu-

čio, ali nije hteo da odustane. Fata je bivala sve

hladnija i hladnija.

Dok se Kurta tako mučio, sa straže se vratio

Murta i ćutke gledao šta njegov komandant radi

sa Fatom. Naravno nije smeo ni da pisne da ne bi

smetao svom šefu. Elem on je tako gledao i gle-

dao dok ga u jednom trenutku nije spazila njego-

va žena Fata. Kada je videla Murtu, Fata se obra-

dovala kao nikada do tada i veselo uzviknula:

„Murta“. Kurta se trgao i besno pogledao prema

Murti spreman da ga satre, ali Fata je tada pre-

uzela kontrolu i uzviknula Kurti: „Sjaši Kurta da

uzjaši Murta“. Murta je tada svojoj ženi Fati, pri-

redio veče za nezaborav, a njena izreka, eto pre-

živela je do dan danas.

Ne znam da li ste čuli da je minule nedelje

srpska policija najavila ozbiljan lov na švalere,

pa vodite računa gde i kako radite „one stvari“.

Novi Zakon o javnom redu i miru, nedavno usvo-

jen predviđa niz novčanih kazni čak i zatvor za

seks na javnom mestu, a možete dobiti i kaznu

ako vodite ljubav i sa svojom ženom u svom sta-

nu ili kući, pod uslovom da to radite glasno. Pre-

ma ovom zakonu za seks na javnom mestu sle-

di kazna od 15 do 150.000 dinara, a nešto ma-

nju sumu od 10.000 dinara, moraće da plate pa-

rovi koji glasno vode ljubav u stanu a ta „buka“

smeta komšijama. Koliku kaznu će vam „odre-

zati“ prekršajni sudija, zavisi od toga koliko ste

bili glasni, koliko je vas učestvovalo u tom činu,

kao i koliko ste time povredili moral komšija koji

su čulima prisustvovali vašoj predstavi. Kazna za

ljubav u kolima na parkingu je 20.000 dinara,

a ko to radi na ulici na očigled prolaznika sledi

mu kazna od 150.000 dinara. Novi Zakon o redu

i miru propisao je i kazne za prostituciju od 50

do 150.000 dinara za „lake žene“ i njihove kli-

jente. Ako hoćete da to radite javno i da vas niko

ne kažnjava, prijavite se u Pinkov rijaliti „Zadru-

ga“ i „ševite“ se do mile volje na očigled milio-

na gledalaca.

Ne znam, zašto sam napisao ovu kolumnu, ni

kome je pišem, ni od koga očekujem da se pro-

meni. Pišem je tek tako, da me pod ove stare

dane manje grize savest da sam nešto znao a ni-

sam nikom rekao.

Foto + reč

Možda najčudniji naslov jedne rubrike koji ste do sada proči-tali samo je pokušaj da se na papiru dočara zvuk koji se nepresta-no u toku dana čuje sa dečijeg igrališta ispred „Maksija“, pogoto-vo kako je nastupilo malo lepše vreme, a dolazi od nepodmaza-nih ljuljaški. Ne smeta, izgleda, roditeljima koji tu dovode decu, prolaznicima, pa ni stanarima čiji prozori gledaju prema parkiću – ali, eto, nađe se i neko kome to para uši! Prosto neverovatno, ali prodorno škripanje ajde što nije podstaklo one koji održavaju igralište da donesu bočicu sa uljem i podmažu (možda su daleko, u kancelarijama, pa ne čuju), nego čak nijednog stanara da siđe i to uradi, a roditeljima isto tako ne bi palo na pamet da to mogu da reše očas posla, samo malo da se potrude i kada sa klincima dođu da malo naulje to gvožđe!

A, bar neki od njih, ovih dana idu u koloni da se zalažu za ne-kakvu imaginarnu „uređenu državu“, „pravdu“ i ne znam već šta, ali nisu u stanju jednu ljuljašku da podmažu da im ne škripi iriti-rajućim zvucima! Nije istina da ne primećuju i da im to ne sme-ta, nego čekaju da to neko drugi uradi, nalazeći opravdanje da to „nije njihov posao“, kao što su uvek spremni da ospu drvlje i ka-menje kako je „grad neviđeno prljav“, a ne zapitaju se ko ga prlja i šta su sami uradili da ne bude prljav.

Takvi kakvi smo ljudi, takva nam je i „uređena država“, i mo-žemo da šetamo u protestima sto godina ako ne budemo u sta-nju prvo sami sebe da promenimo, počev od toga da podmažemo jednu ljuljašku ili zaobiđemo dva metra dalje trotoarom, a ne da udarimo „kozije staze“ posred travnjaka ili žive ograde samo da bi sebi skratili put, gazeći trud onog ko je to sejao, sadio, kosio i orezivao da nam okolina i život budu lepši i zeleniji! O parkiranju kola da ne govorim, pravljenju divljih deponija i još mnogo toga.

Moj posao je bio da napišem, a da li će neko reagovati – iskre-no rečeno, ne očekujem, mada ćemo videti – odnosno čuti...

U RETROVIZORU

Piše: Milutin Mitrić

O P r E Z Z a Š V a L E r E

Njik – njiiiiiik!

Kosanović

NOVE

•Krajem fe-bruara Suboti-čanka Eleono-ra Rafai (42) je uhapšena, a od 27. februa-ra određen joj je pritvor do 30 dana, zbog sumnje za kri-vično delo trgo-vina ljudima!

U Višem sudu nam je potvrđeno da protiv Ele-onore Rafai istragu vodi Više javno tužilaštvo, a na teret joj se stavlja krivič-no delo trgovina ljudima, za koje je zaprećena ka-zna najmanje pet do 20 godina robije.

Osumnjičena Eleono-ra je kako nezvanično sa-znajemo primala muš-karce u kući, sa kojima je prethodno komunicirala telefonom, u Gajevoj ulici u Subotici, gde je živela sa maloletnom kćerkom (15) i kako se sumnja, podvo-dila je tim ljudima. Kako se tvrdi, ona je čekala u drugoj sobi i naplaćivala uslugu koju je dogovarala

oko podvođe-nja deteta.

Slučaj je po-liciji prijavio otac devojčice, a od kada su roditelji razvedeni, ona živi sa majkom. Policija je podnela krivičnu prijavu.

Rajko Maravić, portparol Višeg suda, kaže za Nove Subotičke novine, da je osumnjičenoj određen pritvor do 30 dana, zbog uticaja na svedoke i opasnosti od po-navljanja krivičnog dela.

„Osumnjičena nije osuđivana ranije. Oštećeno dete jeste maloletno, stara 15 godina. Za ovakvo krivično delo zapre-ćena je kazna najmanje 5 godina. Istra-ga je u toku, saslušanja svedoka u postup-ku, ukoliko bude potrebe biće izvršna i ve-štačenja a u zakonskom roku biće doneta i odluka, hoće li biti podignuta optužnica”, kaže Rajko Maravić. N.H.K.

Centar za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Subotica, u partner-stvu sa Domom zdravlja Su-botica, ogranizovaće promo-tivne akcije povodom obele-žavanja Marta - meseca bor-be protiv raka.

U okviru akcije, 5. marta u pro-

storijama MZ Makova sedmica, ul. Majšanski put 362, građanima su omogućeni besplatni pregledi.

15. marta u terminu od 8 do 11 časova u prostorijama MZ Centar III, ul. Maksima Gorkog 25, tako-đe će se održati besplatna provera zdravlja.

Zaposleni Zavoda će svim zainteresovanim sugrađanima meriti telesnu visinu i težinu

i utvrditi stepen uhranje-nosti (BMI-indeks tele-sne mase). Posle izvrše-nih merenja svi sugrađa-ni će dobiti savete o zdra-vom načinu ishrane i kako da izgube višak kilograma. Svi puša-či i oni koji su izlože-ni duvanskom dimu će moći izmeriti vred-nost ugljen-monoksi-da u izdahnutom vaz-duhu na aparatu smo-kilajzer. Svi pušači će dobiti sa-vete kako da budu efi kasni u ostavljanju cigareta.

Lekari Doma zdravlja će svim sugrađanima meriti krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi. Sugrađani-ma oba pola koji su u dobi od 50

do74 go-d i n e uradiće se FOB

test (test na prisu-

stvo mini-m a l n e

količine krvi u stolici), a svim že-nama pregled dojki. Po izvršenim merenjima svi sugrađani će dobi-ti potrebne savete, kao i preporu-ke o važnosti odazivanja na skri-ning preglede.

A. Šiška

grad 3Broj 1068. mart 2019.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

Kompanija „Hladnjača Inter Food“ je osnovana 2014. godi-ne. Delatnost fi rme je skladište-nje i prerada voća i povrća i izvoz u Evropsku uniju, Rusku Fede-raciju i zemlje regiona. U poslo-vanje su uvedeni standardi koje zahtevaju kupci zemalja gde se roba izvozi, ISO 9001 i HACCP. Dobavljači su isključivo domaći poljoprivredni proizvođači i veli-ki domaći proizvođači (ekonomi-je) voća i povrća. Firma se nikada nije bavila uvozom, niti je zato re-gistrovana. Sa domaćim proizvo-đačima imamo godišnje ugovore, kako bismo mogli da planiramo izvoz (imamo oko 1000 dobav-ljača). Sve naše kupovine se pla-ćaju preko računa, o čemu sva-kog meseca dostavljamo podatke

Poreskoj službi. Da bi obavlja-li ovaj posao i ispunili standar-de koji se zahtevaju u ovoj obla-sti, uzeli smo značajna kreditna sredstva za izgradnju hladnja-če, kupovinu linije za pakova-nje, viljuškara i vozila. Zapošlja-vamo značajan broj radnika, koji su svi prijavljeni i za koje redov-no plaćamo poreze i doprinose. Poslovanje kompanije redovno kontrolišu nadležne inspekcij-ske službe, a pored toga obav-ljamo i godišnju reviziju poslo-vanja, tako da se naše poslova-nje obavlja isključivo na zako-nit i legalan način. Izvoz kontro-lišu nadležne službe Ministar-stva poljoprivrede, Fito služba, Carina, Poreska uprava i ostali na takav način da ne možete da

izvezete nijedno vozilo, dok dok ne dobijete saglasnost svih da se roba može izvesti. Kontroli-še se vrsta robe, proizvođač, voć-njak (zasad), i sve ostale zdrav-stvene analize (prskanje i osta-lo). Primera radi, ako želite da sada izvezete robu, morali ste to da najavite u septembru prošle godine, tako da su Fito, Carina i ostale službe u saradnji sa ru-skim Ministarstvom poljoprivre-de uveli reda u ovoj oblasti i sve-li nepravilnosti na zanemarljiv procenat. Smatramo da je ne-prihvatljivo da se naša kompani-ja dovodi u kontekst sa drugima koji posluju nezakonito.

Kompanija „Hladnjača Inter Food“

Odgovor na tekst iz prošlog broja Subotičkih novina

Od 25. februara do 3. marta, na području Policijske uprave u Subotici

Devet saobraćajnih nesreća, petoro

povređenih! U periodu od 25. februara do 03. marta 2019. godine na po-

dručju Policijske uprave u Subotici dogodilo se devet saobraćaj-nih nezgoda. U pet saobraćajnih nezgoda jedna osoba je teže po-vređena i četiri osobe su lakše povređeno dok je u četiri saobra-ćajne nezgode pričinjena samo materijalna šteta.

U navedenom periodu, policija je podnela 43 zahteva za pokre-tanje prekršajnog postupka, izdat je 631 prekršajni nalog i iz sao-braćaja je isključeno 13 vozača od kojih je za sedam vozača odre-đena mera zadržavanja zbog teške ili potpune alkoholisanosti.

U toku protekle nedelje, pripadnici Odeljenja za vanredne si-tuacije u Subotici imali su 39 intervencija. N.H.K.

Oprez od polena jove, leske i

čempresa Odsek za aerobiološka ispitivanja pri subotičkom Zavodu za ja-

vno zdravlje, i tokom protekle nedelje, merenjima je registrovao jake koncentracije polena u vazduhu jove i leske i čempresa.

Osobama koje su alergične na tako visoke koncentracija pole-na tih drveća, polen može da izazove veoma jake alergijske reak-cije, te lekari savetuju oprez i pridržavanje terapije lekara.

Umerene koncentracije polena u vazduhu, registrovane su kod breze, graba, jasena, borova, topole i bresta.

A. Šiška

Policija u Subotici uhapsila trojicu pljačkaša, novac vraćen vlasnicima

Provalnicima pritvor za tešku krađu

•Trojica Rumljana provalili i opljačkali kuću u Feketiću. Ukrali 500.000 dinara, 10.000 evra i 600 kanadskih dola-ra. Osumnjičeni uhapšeni, određen im pritvor od 30 dana!

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Subotici uhapsili su A. V. (1998), S. M. (1989) i S. B. (1970), svih troje iz Rume, zbog pos-tojanja osnova sumnje da su izvršili tešku krađu.

Sumnja se da su oni krajem februara ove godine, iskoristivši od-sustvo ukućana, provalili u kuću u Feketuću, odakle su otuđili oko 500.000 dinara, 10.000 eura i 600 kanadskih dolara.

Policija je kod osumnjičenih pronašla veći deo novca koji će biti vraćen vlasnicima.

Osumnjičeni su, uz krivičnu prijavu, privedeni osnovnom javnom tužiocu u Subotici, a nakon saslušanja sudija za prethodni postupak odredio im je pritvor do 30 dana. N.H.K.

Eleonori Rafai određen pritvor do 30 dana, zbog sumnje za krivično delo trgovina ljudima

Uhapšena zbog sumnje da je podvodila svoje maloletno dete!

Obeležava se mart Mesec borbe protiv raka

Besplatna provera zdravlja

Eleonora Rafai

i utvrditi stepen uhranje-nosti (BMI-indeks tele-sne mase). Posle izvrše-nih merenja svi sugrađa-ni će dobiti savete o zdra-

do74 go-d i n e uradiće se FOB

test (test na prisu-

stvo mini-m a l n e

NOVEgrad4 Broj 1068. mart 2019.

Nemačka kompani-ja „Boysen“ najveći je strani investitor u Subotici, obzirom da će ovaj renomirani nemački proizvođač auspuha uložiti 65 miliona evra i u na-rednih pet godina za-posliti 507 radnika. Grad Subotica ustu-piće svoje građevin-sko zemljište u Pri-vrednoj zoni „Mali Bajmok“ bez nakna-de ovoj renomiranoj kompaniji.

„To je sjajan posao za grad. Veoma smo sretni i zadovolj-ni što smo uspeli da realizujemo

dogovore iz juna 2018. godine, kada smo potpisali memoran-dum o razumevanju sa kompa-nijom „Boysen“. Ova kompanija proizvodi izduvne sisteme za ve-like automobilske gigante poput brendova „Audi“,“ BMW“ , „Mer-cedes – Benz“ i ostalih, a sve to će se proizvoditi i u Subotici na 35 hiljada kvadrata, što će prak-tično biti najveća fabrika u In-dustrijskoj zoni „Mali Bajmok“. Stanovnici grada kao i lokalna samouprava imaće brojne bene-fite od ove investicije, u gradski budžet će se sliti više novca od zarada i poreza na imovinu i Su-botica će sa sadašnjih 900 mili-ona u narednom periodu preći milijardu evra u poslovanju In-dustrijske zone „Mali Bajmok“.“ izjavio je gradonačelnik Bogdan Laban.

Kako je gradonačelnik La-ban istakao, kroz razgovore sa menadžmentom kompanije „Boysen“ dogovoreno je se pla-te podignu za 20 odsto u odno-su na ostale kompanije koje po-sluju u industrijskoj zoni. Posao u ovoj kompaniji pronaćiće veli-ki broj inžinjera iz različitih in-dustrijskih grana.

„Menadžmentu kompanije“ Boysen“ biće neophodno veli-ki broj inženjera pre svega elek-tro i mašinske struke, ali i pro-fili poput mašinaca ali i saobra-ćajnih inžinjera, tako da sam si-guran da imamo kapacitete kao grad, da sa našim stručnim ljudi-ma odgovorimo zahtevima ovako velike kompanije.“ rekao je gra-donačelnik Bogdan Laban.

Da podsetimo, na zaseda-nju Skupštine grada Subotice

održane krajem februara, jedno-glasno je usvojen elaborat o da-vanju građevinskog zemljišta bez naknade kompaniji „Boysen“, koji će se uputiti Vladi Srbi-je kako bi se dobila saglasnost za potpisivanje vrednog ugovo-ra za grad ali i region. Kompani-ja „Boysen“ dala je bankarske ga-rancije da će ispuniti sve navede-ne obaveze u ugovoru sa gradom, i nakon „zelenog svetla“ iz Vlade Srbije, očekuje se da radovi na

izgradnji fabrike započnu sredi-nom godine.

Kompanija „Boysen“ je pret-hodne godine ostvarila promet od 1,92 miljarde evra, zahvalju-jući uspešnom poslovanju svo-jih pogona koji se nalaze na dva-deset lokacija širom sveta. Tre-nutno zapošljava 4.200 radnika a sedište ove kompanije nalazi se u nemačkom gradiću Altensteig nedaleko od Štutgarta.

B. Nikolić

Svakodnevne sao-braćajne gužve u uli-ci Maksima Gorkog, do kraja godine zna-čajno će se smanjiti. Razlog tome je pro-jekat „Rekonstrukci-je i dogradnje kolo-voza u ulici Maksi-ma Gorkog , od ra-skrsnice sa ulicom Braće Radić do ra-skrsnice sa ulicom Matije Gupca uz iz-gradnju sistema vi-deo nadzora“ čiju realizaciju možemo očekivati tokom let-njih meseci.

„Znate da ulica Maksima Gor-kog predstavlja kičmu saobra-ćaja Subotice što se tiče central-nih gradskih ulica i u kojoj se

stvaraju najveće gužve upravo na raskrsnicama sa ulicama Bra-će Radića, Štrosmajerova i Mati-je Gupca. Ovim projektom ćemo rešiti nedostatke traka za skreta-nje u levo, zbog čega su se uglav-nom do sada gužve i stvarale i zbog čega je bezbednost saobra-ćaja bila ugrožena. Na ovoj tra-si nalazi se i jedna osnovna ško-la, stoga sa ovim projektom po-dižemo i nivo bezbednosti ali i povećavamo protok saobraća-ja na jedan viši nivo.“ izjavio je Predrag Radivojević, direktor JP za upravljanje putevima, urbani-zam i stanovanje.

Pored izgradnje traka za skre-tanje u levo, čime će se trasa puta proširiti, u planu je da se postavi sva neophodna nova svetlosna, horizontalna i vertikalna signali-zacija, kao i video nadzor kojim će saobraćajna policija na ovom delu ulice Maksima Gorkog ima-ti potpunu kontrolu.

„Ulica koja se rekonstruiše deo je glavne gradske saobraćaj-nice koja počinje od ulaska u Su-boticu i predstavlja deo nekadaš-njeg puta M22 koji je prolazio kroz naš grad. Najveći broj vo-zila pojavljuje se u tom delu uli-ce, i ova prva faza rekonstrukcije

će sasvim sigurno mno-go doprineti da se sma-nji broj saobraćajnih nezgoda. Nedavno bro-janje je pokazalo da u toku 24h na tom delu puta prođe čak 400 au-tobusa, što je veliki broj teških vozila. Sa druge strane, kroz ulicu Bra-će Radića se odvija sa-obraćaj ka velikom na-selju „Prozivka“, i ova skretanja u levo omo-gućiće da se saobraćaj odvija brže.“ rekao je Milan Vasović, izvršni

direktor za saobraćaj u JP „Su-botica – trans“.

Sredstva za ovu značajnu in-vesticiju u saobraćaj, u visini od 73,1 milion dinara, obezbeđena su putem konkursa za projekte u oblasti saobraćajne infrastruk-ture koji je raspisala Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodi-ne. Do sredine marta raspisaće se javna nabavka, i očekuje se da tokom maja bude poznato ime izvođača radova. Rekonstrukci-ja ulice započeće u letnjim me-secima kada je smanjen intezitet saobraćaja, i očekuje se da bude završena u roku od 120 dana.

B. Nikolić

Sredinom godine „Boysen“ počinje izgradnju fabrike

najveća investicija u Industrijskoj zoni „mali Bajmok“

Na leto kreću radovi na rekonstrukciji ulice Maksima Gorkog

Povećanje bezbednosti saobraćaja

NOVE grad 5Broj 1068. mart 2019.

• Nacionalna služba za zapošljavanje, Filijala Su-botica, organizivala je u RPK prezentaciju jav-nih poziva, putem konkur-sa Nacionalne službe za zapošljavanje za ovu go-dinu, a predviđenim me-rama i programima oko 270 Subotičana ima šansu da dobiju pomoć u samozapošljavanju ili os-tvari drugu vrstu podrške!

• U Subotici je zaposle-no 45000 ljudi. Na kraju fe-bruara, u SBO je na eviden-ciji subotičke filijale NSZ bilo 8200 ljudi, a od tog broja 4800 su Subotičani, što ukazuje na manju neza-poslenost od 20 posto, nego u istom lanjskom perio-du, rekao je direktor NSZ Dušan Torbica!

Prezentaciju javnih poziva, konkursa NSZ Filijale Suboti-ca, održali su u RPK Subotica, 6. marta, organizatori programa zapošljavanja Odeljenja za pro-grame zapošljavanja preduzet-ništva, obrazovanja i obuke Fili-jale Subotica. Nacionalnim akci-onim planom, ove godine je ras-pisano 15 javnih poziva i konkur-sa, koji su ranije pokazali odlič-ne rezultate oko smanjenja broja nezaposlenih osoba.

„Raspisan su i dva nova javna poziva za program pripravnika, a odnosi se na lica koja su završila srednje ili visoko obrazovanje”, istaknuto je u RPK. Prezentaci-ji su prisustvovati i preduzetnici

iz Subotice, pokazavši veliko in-teresovanje za ovaj skup, gde su imali mogućnost da u razgovoru sa saradnicima Nacionalne služ-be za zapošljavanje dobiju odgo-vore na svoja pitanja.

„Preduzetnici i privredna društva, samo u dobrom poslov-nom ambijentu mogu razvija-ti svoje poslovanje, a krajnji cilj Gradske uprave je da na taj na-čin bude povećan broj zaposle-nih u Subotici. Takvu politiku i predviđa Lokalni akcioni plan

zapošljavanja u ovoj godini, koji je usvojila i Skupština Grada”, podsetio je Srđan Samardžić, član Gradskog veća za oblast tu-rizma, investicije i međunarodnu saradnju.

Na prezentaviji u RPK su go-vorili i Petar Jarić, zamenik di-rektora Nacionalne službe za za-pošljavanje NSZ, Snežana Sed-lar, direktorka Pokrajinske služ-be za zapošljavanje AP Vojvodi-ne i Dušan Torbica, direktor subotičke Filijale NSZ.

Prema rečima direktora filija-le NZS Subotica, na kraju febru-ara, u SBO je na evidenciji subo-tičke filijale NSZ bilo 8200 ljudi, a od tog broja 4800 su Subotiča-ni, dok je u Subotici trenutno za-posleno 45000 ljudi.

Dušan Torbica, direk-tor subotičke Filijale NZS obja-snio je da predstavljeni progra-mi i mere imaju cilj da utiču na aktuelno stanje oko zapošljava-nja, a tokom ove godine oko 270 Subotičana biće uključeno u te programe.

„ Na kraju februara rema evi-denciji NSZ oko 20 posto je ma-nje zaposlenih, nego u istom lanj-skom periodu. Domaći poslodav-ci su otvorili značajan broj rad-nih mesta, što je, uz razvoj poslo-vanja u Industrijskoj zoni, utica-lo na taj rezultat i trend smanje-nja nezaposlenosti. Više radnih mesta je popunjeno i zbog dola-ska radnika iz drugih opština u Suboticu, a programi i mere koje prezentujemo omogućiće i po-slodavcima da otvore nova rad-na mesta. Predviđena je i obuka

mladih radnika za sticanje isku-stva na radu i stručna praksa po-sle fakulteta i škole, usavršava-nja kvalifikovanosti. Takve obu-ke će podići nivo rezultata i trži-šta rada a i poslodavci će lakše dolaziti do potrebnih kadrova¨, istakao je pored ostalog Dušan Torbica, objasnivši i navodeći set programa i mera, kojima će biti obuhvaćeno predviđenih najma-nje 270 lica za obuke.

Prema njegovim rečima, novi kvalitet programa je što omogu-ćavaju i priliku za samozapošlja-vanje, da šansu dobiju i lica koja se teže zapošljavaju kao i osobe sa invaliditetom, a predložene mere su na nivou države Srbije.

Srđan Samardžić, član Gradskog veća istakao je, da Grad Subotica podržava mere i programe NSZ Subotica.

„Grad na taj način pomaže stvaranju povoljnog privrednog ambijenta, uspešnog poslovanja za domaće i strane ulagače, što

je osnova za kontinuiranu podrš-ku aktivnim merama zapošljava-nja”, rekao je Samardžić.

Petar Jarić, zamenik di-rektora NSZ naglasio je da ta us-tanova svojim merama želi da približi podjednako i poslodavci-ma i nezaposlenima, da im otvo-ri nove mogućnosti.

„Poslodavci će lakše doći do potrebnih profila radnika, a ne-zaposleni koji nisu dovoljno kvalifikovani mogu na tržištu rada da nađu šansu za posao. Iz budžeta je izdvojeno 4,5 milijar-di dinara za realizovanje Nacio-nalnog akcionog plana zapošlja-vanja. Od tog iznosa, 550 milio-na dinara je iz budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podršku zapošljavanju osobama sa invaliditetom. Raspisani su dobri programi, a svi javni pozi-vi su projektovani da prekvalifi-kacijom dovedu što više ljudi na tržište rada”.

Nada H. Karanović

U petak, 1. mar-ta, povodom Svetskog dana civilne zaštite, u Novoj opštini odr-žana je sednica Šta-ba za vanredne situa-cije u Severnobačkom okrugu. Na svečanom delu sednice uručene su plakete i zahvalnice građanima koji su dali svoj doprinos u zaštiti i spasavanju ljudskog života.

Ovom prilikom Zoran Bjelić, načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Su-botici prezentovao je vred-nosti civilne zaštite kao i samo obeležavanje ovog dana. Nakon toga uruče-na su priznanja zaslužnim gra-đanima za spasavanje na ledu Milanu Pavkoviću, instrukto-ru ronjenja i firmi „Grba“ d.o.o. koji su odigrali ulogu od krucijal-nog značaja u spasavanju čove-ka koji je propao kroz led počet-kom godine na Palićkom jezeru. Milan Pavković prekinuo je svo-je obaveze i prihvatio poziv bez razmišljanja, nije se dvoumio da

pomogne, na intervenciju je sti-gao obučen i spreman. Prošao je obuku koja je zaslužna da u ova-kvim situacijama reaguje smire-no i staloženo kao i većina njego-vih kolega koji nose instruktor-sko zvanje.

- Meni priznanje kao poje-dincu ne znači mnogo, bilo je mnogo drugih i opasnih situaci-ja u životu koje su rešavane na

osnovu naučenog i stečenog zna-nja. Više mi znači kao prepozna-vanje onoga šta ronioci u sredi-ni gde nema otvorene vode, opa-sne reke ili nečeg sličnog, mogu da urade i da pomognu zajednici i društvu oko sebe, tako da je ovo čast za sve nas – istakao je Mi-lan Pavković.

Firma „Grba“ d.o.o. ovom pri-likom donirala je vatrogasno-

spasilačkoj službi kanap i kaiševa za alpiniste, koja ih u tom momentu nije imala, te je na taj način odigrala presudnu ulogu u spasavanju.

- Mi smo kao firma do-neli kanap od 400 meta-ra i dva kompleta kaiševa. Bio sam tamo i video sam da im fali kanap i odluči-li smo kao firma da im po-mognemo i da im to poklo-nimo – rekao je Aleksan-dar Grba, vlasnik firme „Grba“ d.o.o.

Prema rečima Zora-na Bjelića ovakva prizna-nja biće uručena i ubudu-će zaslužnim pojedincima ili nekim drugim subjek-tima poput preduzeća koja

na bilo koji način pomognu u za-štiti i spasavanju ljudskih života, kulturnih, materijalnih dobara i zaštiti životne sredine.

- Imali smo izuzetno opasnu situaciju koja je, na zadovoljstvo svih nas, prošla uspešno. Ljud-ski život je spasen. U ovoj situ-aciji imali smo čoveka koji nije morao da dođe i drugog čove-ka koji je iz svoje firme doneo

potrebno sredstvo sa kojim smo mnogo brže i lakše uspeli da iz-vršimo akciju spasavanja i ovo je jedan način da im se zahvalimo za njihovu hrabrost i nesebičnost – naglasio je Bjelić.

Međunarodni dan civilne za-štite izuzetno je važan datum, sa-mim tim što šalje važnu poruku, a to je da se vrednosti zajednice, pre svega, ljudski životi, brane učešćem svih nas.

- Ono što je meni posebno drago za sredinu kao što je Se-vernobački okrug koja je mešo-vita sredina, jeste zapravo to da smo, u takvim situacijama kada treba da delujemo u nesrećama i novoljama, u spasavanju života, svi na visini zadatka. Ovaj dan treba da posvetimo svim onim ljudima koji su dali svoj dopri-nos zato što su morali a posebno onima koji to nisu morali. Utoli-ko je na sednici Štaba ustanovlje-no da ćemo davati određena pri-znanja, nematerijalne vrednosti pojedincima koji su svojom po-žrtvovanošću i posvećenošću po-mogli u spasavanju života – re-kao je Dragi Vučković, načel-nik Severnobačkog okruga.

J. Tonković

U RPK - NSZ Subotica organizovala prezentaciju javnih poziva

Manja nezaposlenost 20 posto, nego lane u istom periodu!

Dodeljene plakete i zahvalnice za doprinos u zaštiti i spasavanju ljudskog života

Ljudske živote branimo zajedno

Programi Neki od primera progra-

ma na koje mogu da raču-naju kako nezaposleni tako i poslodavci su, recimo Pro-gram finansijske podrške stručne prakse, gde pravo učešća imaju poslodavci iz privatnog i javnog sektora, za poslove zdravstva, pravo-suđa, obrazovanja i socijalne zaštite. Angažovanim licima se isplaćuje mesečna novča-na pomoć i troškovi prevoza, u iznosu od 16000, 18000 ili 20000 dinara, zavisno od nivoa obrazovanja a isplaću-ju se i sredstva doprinosa za povrede na radu.

Poslodavcima se isplaću-ju subvencije od 150000 do 200000 dinara po licu za teže zapošljive kategorije lica, a od 180 do 300 hiljada dina-ra za osobe sa invaliditetom, o čemu ćemo opširnije izve-stiti u narednom broju.

Dragi Vučković, Zoran Bjelić, Milan Pavković i Aleksandar Grba

grad6 Broj 1068. mart 2019.

NOVE

Međunarodni

skup posvećen

rukovanju vode-

nim resursima

i boljem pruža-

nju usluga gra-

đanima okupio

je preko stotinu

stručnjaka iz je-

danaest zema-

lja koji su pre-

zentovali više

naučnih rado-

va iz ove obla-

sti. Trodnevni

skup bio je pri-

lika da se raz-

mene iskustva

i sazna o novim

trendovima

U organizaciji Međuna-rodnog udruženja vodovoda u slivu reke Dunav (IAWD) i u saradnji sa Gradom Suboti-ca i javnim komunalnim pre-duzećem „Vodovod i kanali-zacija“, na okupu su se naš-li predstavnici kompanija vo-dovoda i lokalnih samoupra-va iz Rumunije, Mađarske, Bugarske, Albanije, Hrvat-ske, Slovenije, Makedonije, Republike Srpske, Federacije Bosne i Hercegovine, Ukraji-ne i Srbije. Prisustvovali su i članovi Mreže asocijacije lo-kalnih samouprava Jugoistič-ne Evrope (NALAS), udruže-nja za tehnologiju voda i sa-nitarno inženjerstvo, i drugi.

U rezimeu zaključaka Benč-marking radionice (benč-marking – uporedna proce-na metoda, funkcionisanja i rezultata radi daljeg unapre-đenja kvaliteta poslovanja), istaknuto je da region ima vi-sok nivo pristupa uslugama vode i kanalizacije, ali efek-tivnost i efikasnost tih uslu-ga ne ispunjavaju uvek među-narodne standarde. Kako je istakao Filip Veler, koordina-tor Dunavskog programa za vode, zbog političkih prome-na a delom i zbog ograničenog

profesionalnog razvoja i mo-gućnosti obuke, u velikom broju zemalja oseća se nedo-statak stručnog osoblja.

„U Republici Srbiji i Re-publici Srpskoj je neophod-no formirati Regulatorno telo za sektor voda. Nadležnosti za izradu i vođenje politike i procesa planiranja vodnih usluga su fragmentirane u više ministarstava, nisu ade-kvatno koordinisane. U celo-kupnom okruženju bivše Ju-goslavije i susednim zemlja-ma (Mađarska, Rumunija, Bugarska, Grčka, Albanija) ova tela su formirana, funk-cionišu i daju rezultate”, je-dan je od zaključaka koji su

formulisani.Za reformu javnih predu-

zeća založio se i nenad Đu-kić, iz Ministarstva poljopri-vrede, šumarstva i vodopri-vrede u Republici Srpskoj, a Čaba Šanta, izvršni direktor investicija i razvoja JKP „Vo-dovod i kanalizacija“ pažnju je posvetio gubicima vode u sistemu, koji su u većini vo-dovoda u regionu oko 40 od-sto, koliko je razlika izme-đu isporučene vode i izmere-ne potrošnje. Pored ekonom-skih, neophodno je pristupi-ti sistemski kako bi omogu-ćili otkrivanje i dijagnostiku skrivenih, neopravdanih gu-bitaka vode iz distributivnih sistema, rekao je Šanta, dok

je Petar Pižurica, izvršni di-rektor proizvodnje subotič-kog „Vodovoda“ akcenat sta-vio na težnju ka energetskoj efikasnosti i iskustvima Su-botice sa postrojenjem na ko-jem se obavlja tretman mulja i proizvodnja toplotne i elek-trične energije za sopstvene potrebe.

Među najzapaženijima bilo je izlaganje u kojem se govo-rilo o inovativnoj metodolo-giji za planiranje, projektova-nje, monitoring i održavanje novih i revitalizaciju postoje-ćih urbanih celina. profesor doktor Čeda Maksimović sa Imperijal koledža u Londonu predstavio je niz zahvata ko-jima se menja kvalitet urba-nog života, smanjuju negativ-ni uticaji ekstremnih vremen-skih uslova koji nastaju usled klimatskih promena, a u isto vreme štedi energija i koriste obnovljivi resursi.

„U pogledu prečišćavanja otpadnih voda Srbija je pri

začelju u Evropi. U doglednoj budućnosti treba da izgra-di preko 300 novih postroje-nja za prečišćavanje, ne samo zbog zadovoljenja ekološ-kih uslova za pristupanje EU nego, prvenstveno zbog zašti-te ugroženog javnog zdravlja sopstvenog stanovništva”, re-kao je profesor Maksimović.

Katarina Šiling, koordina-tor za primenu znanja i iz-gradnju kapaciteta vodnih preduzeća u IAWD, govori-la je o uključenju zajedni-ce i potrebi promocije sve-sti o značaju vode kao i da je neophodno na nivou regi-ona, saradnjom između dr-žava, nacionalnih asocijacija voda, lokalnih samouprava i

vodovodnih preduzeća uspo-staviti saradnju na podizanju sopstvene i svesti potrošača o značaju vode za piće i nje-noj racionalnoj potrošnji, jer ovaj resurs nije neiscrpan.

Između gradova Subotice, Novog Sada, Bijeljine i Sege-dina potpisan je Sporazum o partnerstvu na unapređenju upravljanja komunalnom vo-doprivredom i razmeni zna-nja, iskustava i dobrih prak-si, a saradnja je predviđena u naredne četiri godine. Pri-znanje za benčmarking koor-dinatora godine u Podunav-skom regionu dobio je Pe-tar Doroslovački iz JKP „Vo-dovod i kanalizacija“ Suboti-ca, koji već gotovo deceniju uspešno koordinira saradnju sa nacionalnim i međunarod-nim institucijama pa subotič-ki „Vodovod“ na tom planu ima zapaženu i jednu od vo-dećih usluga.

M.Radojčin

Održana Druga benčmarking radionica Dunavskog regiona u Subotici

regionalnom saradnjom do poboljšanja komunalnih usluga

Filip Veler, koordinator Dunavskog programa za vode

Katarina Šiling

Nenad Đukić

NOVE grad 7Broj 1068. mart 2019.

Udruženje farmaceuta

Vojvodine dodelilo je na

Simpozijumu održanom

02.marta, nagradu Prof.

Dr Jovan Tucakov Jeleni

Pavlović, farmaceutu Apo-

teke Subotica. Upravni od-

bor Udruže-

nja jednogla-

sno je izabrao

Jelenu Pavlo-

vić za dobit-

nika ove pre-

stižne nagra-

de koja se do-

deljuje za po-

stignute re-

zultate i izu-

zetan dopri-

nos farmace-

utskoj struci.

Jelena Pavlović je diplomirani far-maceut sa licencom i specijalizacijom iz Farmakoekonomije i farmaceutske le-gislative sa bogatim višegodišnjim isku-stvom na poslovima iz različitih oblasti farmacije u apoteci, veletrgovini i proi-zvodnji lekova. Trenutno je zaposlena na radnom mestu Rukovodilac poslova za odnose sa javnošću i marketing u Apo-teci Subotica u kojoj jradi od 2007. go-dine. Vođa je nekoliko timova u Apote-ci Subotica, aktivno je učestvovala i bila nosioc više razvojnih projekata, izlagala na domaćim i međunarodnim stručnim skupovima.

Kao posebno značajan deo svoje ka-rijere ističe aktivno učešće u projektu za uvođenje prvog programa za prove-ru interakcija lekova na srpskom jeziku u program za rad Apoteke Subotica, a to je Lexi-Interact koji se oslanja na svet-sku bazu lekova Lexicomp. Apoteka Su-botica danas jedina u zemlji koristi ovaj program, koji je Jelena Pavlović promo-visala kao autor akreditovanog predava-nja “Primena Lexicomp baze lekova u ot-krivanju interakcija – primeri iz prakse”

u toku maja i juna 2015. u Beogradu, No-vom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Subotici.

Kao vođa Tima za promociju zdrav-lja Apoteke Subotica svake godine aktiv-no učestvuje u obeležavanju značajnih dana iz nacionalnog i svetskog kalendara zdravlja na nivou grada, uz podršku far-maceutskih kuća i medija, čime se posti-že interaktivnost sa zajednicom, podiže svest o važnosti prevencije kod sugrađa-na, ali i afirmiše uloga i značaj farmaceu-ta u zajednici.

Autor je mnogobrojnih tekstova sa zdravstveno edukativnim sadržajem koje

je od 2009. godine objavljivala u različi-tim medijima, od časopisa za osnovne i srednje škole, preko lokalnog nedeljni-ka, do internet portala Apoteke Subotica i stručnih časopisa.

Udruženje farmaceuta Vojvodine koje dodeljuje ovu nagradu jednom godišnje je strukovno udruženje sa izuzetno du-gom i respektabilnom tradicijom koja datira još od 1919. godine kada je osno-vano kao Savez apotekara za Vojvodinu, koje je do danas uspelo da očuva svoje ci-ljeve, a to je okupljanje farmaceuta Voj-vodine, zaštita interesa farmaceuta, stva-ranje povoljnih uslova za bavljenje delat-nošću farmaceuta, unapređenje farmace-utske struke, stručno usavršavanje far-maceuta, podsticanje naučnog i struč-nog rada u oblasti farmacije, objavlji-vanje novih dostignuća u oblasti farma-cije u zemlji i inostranstvu, negovanje i unapređenje etičkih principa i pravila u radu, očuvanje tradicije farmacije.

S. N.

Tribina na temu “Sla-

vimo filantropiju“ odr-

žana je u Gerontološ-

kom klubu „Bajnat“ .

Tribina je nastala kao

deo projektnih aktiv-

nosti pod imenom ,, Od

zlata jabuka,, inicira-

na od strane udruženja

,, Olovka piše srcem ,, i

partnera Gerontološ-

kog centra Subotica a

pod pokroviteljstvom

Fondacije Ane i Vlade

Divac. Učesnici projek-

ta su članovi Geronto-

loškog centra I učenici

Politehničke škole.

U okviru projekta razgovaralo se kroz debate o filantropiji, čovekoljublju i lju-bavi prema bližnjem. Mladi učenici pre-zentovali su rezultate svog istraživačkog rada o slavnim subotičkim filantropima, a korisnici Gerontološkog kluba govorili su o svojim iskustvima iz života.

“Cilj projekta jeste da se ostva-ri međugeneracijska saradnja, razme-na iskustva na temu filantropije. Kao što je slavni Seneka rekao da su mnogi pre

nas da su mnogi slavni pre nas započeli ovaj posao čovekoljublja, ljubavi prema bližnjem, dobročinstva, ali nisu završili. To je pojam koji se nikad ne završava i zato mi želimo da učestvujemo u nastavku te akcije koja je permanentna da čovek čoveku treba da pomogne.” objašnjava Stela Šarović, koordinator projekta.

Partnerstvo Politehničke škole i Geron-tološkog centra ne ogleda se samo kroz ak-tuelni projekat, već i kroz druge uspešne vi-dove saradnje i realizaciju drugih projeka-ta. Kako je direktor Gerontološkog centra dr Nenad Ivanišević istakao, zahvaljujući toj saradnji, omogućeno je da se razvi-je diskusija o tome šta smo danas i šta želimo da budemo sutra.

“Mislim da u našoj svakodnevnici ne-dostaje upravo tog čovekoljublja koje je karakterisalo ove prostore i narod koji živi u njemu. Danas jeste ideja da mladi kažu kako vide čovekoljublje, da čujemo starije sugrađane šta imaju da nam kažu o čovekoljublju u prošlim vremeni-ma i da zajedno danas odavde izađemo sa idejom, kako hoćemo da čovekoljublje izgleda u budućnosti” rekao je dr Nenad Ivanišević, direktor Gerontološkog centra Subotica.

Kroz istraživanje o slavnim subotičkim filantropitima, učenisi srednje Politehničke škole spoznali su raniju isto-riju grada, način života ali i naučili nešto novo o ljudima koji su svojim radom osta-vili trag u istoriji Subotice.

“Naučila sam dosta o starim subotičkim filantropima i njihovim dobrim delima za

svoju okolinu i za naš grad. Volim da se bavim istraživačkim radom i nije mi bilo teško da se upustim u ovo istraživanje. Mi učenici Politehničke škole volimo da pomažemo starijim sugrađanima i nemoćnijima I za mene je to filantropi-ja, kao i širenje ljubavi oko nas.” izjavi-la je Nevena Veselinović, maturant Politehničke škole.

B. Nikolić

Nagrada farmaceut godine Udruženja farmaceuta Vojvodine dodeljena Jeleni Pavlović farmaceutu

Apoteke Subotica

rezultati i izuzetan doprinos

farmaceutskoj struci

Učenici Politehničke škole i članovi Gerontološkog centra zajedno slave filantropiju

Održana tribina na temu filantropije i

čovekoljublja

dr Nenad Ivanišević i Stela Šarović

NOVEdruštvo8 Broj 1068. mart 2019.

U četvrtak, 28. februara, u Gerontološkom centru održan je tradicionalni februarski maskenbal na ko-jem su učestvovali članovi Gerontoloških domova i učenici OŠ ,,Ivan Milutinović", "Politehničke škole" i "Medicinske škole".

Kao svake godine u februaru, tako i ove, Gerontološki cen-tar Subotica organizuje za svoje korisnike i goste tradicionalni maskenbal. Ove godine učestvovalo je deset ekipa među koji-ma su bili GK "Kertvaroš" sa tačkom "Svađa", GK "Bajnat" sa tri tačke: "Vimbldon", "Mirna i Baćo" i svečani defile. GK Cen-tar II - Subotičke frajle i veselice, Ujedinjeni domovi su nastu-pili sa tačkom Boemska rapsodija. Gosti maskembala su bili učenici OŠ ,,Ivan Milutinović", "Politehničke škole" i "Medi-cinske škole". Kao specijalni gosti maskenbala, pridružili su se korisnici GC Mladenovac sa revijom venecijanskih maski.

Pobedu je odnela ekipa Ujedinjenih domova sa svojim per-formansom inspirisanim grupom Queen i njenim frontme-nom Fredijem Merkjurijem. L. M.

U Gerontološkom centru održan tradicionalni februarski maskenbal

Pobeda pod maskama

Maurice Jobin rođen je u Kvebe-ku, Kanada, gde živi i dan danas. Ima sedamdeset godina, sada je u penziji, a u Kvebeku je radio kao kuvar u hotelu „Holidej in“. Mater-nji jezik mu je francuski. 1977. go-dine prvi put posetio je bivšu Jugo-slaviju. Došao je brodom do Spli-ta, a put mu je trajao pedeset i je-dan dan. Tada je bio na turistiš-kom putovanju i tom prilikom po-setio je Rumuniju, Bugarsku, Grč-ku, te je odlučio da poseti i Srbiju od kada se rodila ogromna ljubav prema našoj zemlji. Pre toga Jobin nije imao nikakve veze sa našom zemljom, nije imao nikakvu rodbi-nu niti prijatelje, ali ljubav prema Srbiji više je nego dovoljan razlog da se ovde neprestano vraća. Od tada, u toku četrdeset i dve godine,

Srbiju je posetio sedamnaest puta.Tokom svih ovih godina Maurice je

obišao mnoge gradove u Srbiji i stekao je mnoge prijatelje koje redovno posećuje svaki put kada dođe u Srbiju. Ono što mu se posebno svidelo u Srbiji jeste naš jezik, narod, prirodne lepote kao i arhitektura. Svaki put kada dođe u Srbiju zadrži se oko tri meseca. Koliko je bio opčinjen našim jezikom govori činjenica da ga je 1979. go-dine, kada se ponovo vratio u Srbiju, na Institutu za strane jezike u Beogradu po-čeo učiti. Maurice zna da čita i ćirilicu i la-tinicu, ali mu je ćirilica ipak lepša.

- Prvi put sam se susreo sa ćirilicom pri-likom moje prve posete kada sam u Srbi-ju došao turistički. Mnogo volim ćirilicu, slova su izuzetno lepa iz tog razloga sam i hteo da naučim jezik. Pored jezika koji je divan, moram reći da sam se u Srbiju za-ljubio, zato se i stalno vraćam. Sve mi se u

Srbiji sviđa. Ljudi su izuzetno sim-patični i stekao sam mnoga prija-teljstva. Evo sada sam u Suboti-ci i ovo mi je peta poseta ovog le-pog grada. Građevine su predivne a ljudi još bolji. Imam i ovde prija-telje, a planiram da posle Subotice odem do Bačke Palanke da i tamo posetim prijatelje, kao i do Čačka i Kovina – kaže Maurice Jobin.

S obzirom na to da je kuvar koji ima veliko iskustvo, Maurice na-glašava da ga je naša hrana oduše-vila, a posebno leskovački roštilj, te jako voli da posećuje naše re-storane. Koliko je velika i izuzet-na ljubav prema našoj zemlji i na-rodu svedoči i to da se ispred nje-gove kuće u Kvebeku, na travnja-ku vijori srpska zastava.

J. Tonković

Kanađanin Maurice Jobin od 1977. godine posetio je Srbiju sedamnaest puta

Kanađanin zaljubljen u Srbiju

NOVE ljudi 9Broj 1068. mart 2019.

•Sve je teže sačuvati

porodicu, jer moder-

no doba je donelo i

drugačije vrednosti,

pa najviše imamo

primera da je više

generacija jedne po-

rodice rasuto po či-

tavom svetu. Tvrdi

se da je jaz među ge-

neracijama sve veći,

te da nerazumevanje

među članovima po-

rodica uništava po-

rodični koren. Među-

tim ima dosta i dru-

gačijih porodica, gde

svih pet pa i više ge-

neracija žive srećno

u porodičnoj zajed-

nici, kao u porodici

Danijele Meandžije!

Ne moraju različite generacije biti ispod istog porodičnog kro-va, da bi se međusobno poštova-li i voleli, prenosili tradicional-ne vrednosti mlađima, a deca i unuci sve te porodične vrednosti uklapali u savremeniji život. Čak i prezimena mogu biti drugačija, a deca žive složno kada prihvate mudrosti svojih roditelja, baka i čukunbaka i neguju porodičnu tradiciju. Među takvim subotič-kim porodicama je i pet genera-cija porodice Danijele Meandžije, koja nam je odmah objasnila, da ipak svaka generacija nosi i dru-gačije prezime.

Kažu da je moderno doba na-metnulo mladima nove moralne vrednosti, koje nisu važile u mla-dosti njihovih roditelja. I u roma-nima se govori, da neki roditelji govore svojoj deci „previše raz-mišljaš”, što je apsurdno kada znamo da nas sposobnost razmi-šljanja i samoispitivanja najviše čini čovečnim. Utešno je da ipak takvi stavovi ne preovlađuju, a da život posvećen istini, bez obzira na usputnu bol koju čovek pro-življava, donosi nam sposobnost i snagu da sačuvamo i prevaziđe-mo sve neprirodno, da sačuvamo prave vrednosti, među kojima je i briga o porodici i čuvanje tradi-cionalnih vrednosti. Takav uzor

našli smo u porodici tople i než-ne bake i majke Danijele Mean-džije (1970).

Danijela je srećna baka devoj-čice Sofije, koja se rodila pre sko-ro tri meseca i mama kćerke Vla-dislave, još zvanično Nenadović, koja je sa 23 godine rodila malu Sofiju Kalinić, čija prabaka a Da-nijelina majka je Nada Mata-rić. Svečano mesto za trpezom za praznike pripada čukunbaki, ili pra-pra baki, kako ona voli da kaže, Barbari Vuković, koja sada ima 92. godine, ali je veoma lepa, bez bora i vitalna, kao dostojan-stven prosvetni radnik, što je bila njena profesija.

Pet ženskih generacija u poro-dici, a na pitanje šta je sa deka-ma, kažu, imamo i deke!

Čukundeka više nije sa njima, ali tu je deka i pradeda. Oni su ta-kođe stubovi ove vredne porodi-ce, Danijelin suprug je Ratko Me-andžija, a otac i pradeda Sofijin Aleksandar Matarić i tata Milutin Kalinić, zauzimaju takođe poseb-no mesto.

Žene su u ovoj porodici zapo-slene, ali čukunbaka Barbara je već dugo u penziji i ponosna je na svoj prosvetarski posao. Zani-mljivo je bilo čuti kako razmišlja pet generacija žena iste porodice, kada se okupe na slavljima i sla-vama, ima liviše sličnih ili različi-tih stavova.

„Sve je u porodici i sve to zavi-si od vaspitanja. Tu nam je naša pra-pra baka među inicijatorima porodičnih skupova, ona nas oku-plja , a pra baka i mi ostali poma-žemo u svemu”, kaže Danijela.

Barbara dodaje, da svako ima svoju stolicu i svoje mesto za sve-čanom trpezom i da je sve lepo organizovano, da su susreti poro-dice u duhu poštovanja i razume-vanja, a ljubav se podrazumeva.

„Badnje veče se poštuje, ve-lika subota, ručak sutradan. Ja odlazim u crkvu, a kada se vra-tim, moja kćerka koja me zame-njuje sve više u domaćinstvu, već je pripremila trpezu. Svi smo za-jedno za praznike, donesem im blagoslov iz crkve i veoma vo-lim te naše porodične proslave”, kaže Barbara, koja pominje svog unuka koji je u Nemačkoj, ali u

avgustu dolazi sa porodicom i tada su svi na okupu.

Veselost u toj kući se prepo-znaje i kada nema slavlja, među-sobno uvažavanje i tokom razgo-vora o važnim i svakodnevnim stvarima.

Barbara voli da proslavlja svo-je rođendane, a sa praunukom Markom zajedno ga slavi, kada se svi okupe.

„Sada nas je za stolom dvanae-storo kada svi dođemo, tada sam najradosnija”, kaže Barbara, koja je zakoračila u desetu deceniju, iako se to ne vidi na njenom licu.

Ona je 35 godina radila kao prosvetni radnik, a porodica svo-ju čukunbaku doživljava i kao ko-ren porodičnog vaspitanja.

„Čuvala sam unučad i prau-nučad, sećam se i svoje mladosti, kada sam radila, brinula o deci i porodici, a kao penzioner ne odričem se ljubavi i brige prema njima. To mi čini radost, jer me poštuju i vole, čak i moje save-te prihvataju. Sve te generacije i više sistema koje smo imali u na-šoj državi nisu ni za korak pome-rili naše vrednosti. Čovek treba da se bavi porodicom, a mi smo imali i voćnjak, šest motika, 52 čačanske šljive, jabuke, pa mogu da kažem da je rad od proleća do jeseni i zime bio baš delotvoran. To i deci govorim i danas”, priča nam Barbara.

U ovoj porodici se sa kolena na koleno prenosila tradicional-na vrednost, čiji pečat je očigled-no dala čukunbaka Barbara po-djednako kao i muški članovi po-rodice. Prema njima su sve žene i generacisjki iskazale poštovanje, uvek se zna čija „čija je starija”.

Neke generacije dece su vaspi-tavane i u obdaništima, uz bake koje su pomagale. Dve decenije ili dve ipo decenije je razlika iz-među žena ove porodice.

„Generacijska razlika je možda malo izražena u vaspitanju dece. Mene je mama strože vaspitava-la, a ja sam malo bila fleksibilni-ja, manje stroga, tako je nekako nalagalo i novo vreme. Ipak, od-govornost su prihvatala sva naša deca, a ljubav smo uvek postav-ljali kao temelj i svakodnevno je pokazivali. Mnogo razgovora i

ljubavi meni je dalo spokoj, jer sa Danijelom nisam imala nikada problema, a Saša je bio malo živ-lji, već dve decenije je u inostran-stvu i tamo imamo devetogodiš-nje unuče. Nedostaju nam, ali smo presrećni kada s evidimo”, kaže nam gospođa Nada.

Ona ipak maglašava da je rani-je bilo više ljudskosti, da je dru-ženja među porodicama bilo više, da materijalne vrednosti ali i ra-zlike nisu bile toliko izražene.

„Danas imamo i prijatelje, ne samo članove porodice, sa koji-ma prijateljujemo već pet dece-nija. To su sačuvana prijateljstva na istim vrednostima, koje se ne-guju i u porodici. Deca su nam odrastala zajedno, manje je bilo ljutnje, više tolerancije”, dodaje Nada.

Danijela dodaje, da je genera-cija njenih roditelja najviše nego-vala i kao u staklenoj kugli čuva-la porodične vrednosti, dok nje-na generacija ne stavlja na takav pijedestal te nekadašnje društve-ne norme.

„Moja generacija je u veli-koj meri pomerila ta iskustva, ima dosta razvedenih brakova, malo je njih sačuvalo porodicu. Ne može se reći kakvu su uzroci tome, da li materijalni ili psiho-loški, ostajali su i po dve decenije zajedno, ali ipak nisu do kraja us-pevali da sačuvaju porodicu. Po-nekad je to možda i za decu zdra-vije”, prenosi Danijela iskustva svoje generacije.

Sve žene ove porodice i naj-mlađa Vladislava, koja ljulja u na-ručju malu lepoticu Sofiju, sa već

dužom crnom kosicom, saglasne su da je na sve uticao i drugačiji tempo života.

„Živelo se sporije, danas je tempo života prebrz, malo vre-mena ostaje i za decu i za poro-dicu, pa je to verovatno i najveći uzrok teškoća da se sačuva brak i porodica”, potvrđuje nam Dani-jela, naglašavajući da neke žene i muškarci rade i po nekoliko poslova.

Prosvetarsko zanimanje se u ovoj porodici prenosilo na više generacija, a takvo iskustvo go-vori da je mladima danas veo-ma teško i da osnivaju porodicu. Teško dolaze do posla i temelja koji bi im omogućio da se žene. Nema društvene i porodične si-gurnosti, ali to je donelo i novo moderno vreme sa pošastima ko-jih je ranije manje bilo.

Generacije se smenjuju, drugačije se živi, mnogo toga se izgubilo među generacijama, ali dosta toga je i sačuvano.

„Sačuvana su naša porodična pravila, da pomažemo jedni dru-gima, da prenesemo ono najbol-je i najvrednije iz prethodne ge-neracije, u nasleđe mlađima. Vi-dimo to sada po našim unucima i praunucima, to nas povezuje, spaja na našem životnom putu i približava naša razmišljanja, sta-vove i emocije. Sve zavisi od po-rodice i vaspitanja ”, slažu se žene svih pet generacija ove divne su-botičke porodice, računajući i na glas malene tromesečne Sofije, koju su ljuljale u naručju tokom našeg razgovora.

Nada K. Harminc

Pet generacija u porodici Danijele Meandžije

Sve zavisi od porodice i vaspitanja!

zdravstvo10 Broj 1068. mart 2019.

NOVE

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE Milena Gavrilović, dr stomatologije

Dete u stomatološkoj ordinaciji

Prva poseta stomatologu za

dete predstavlja veoma važno i upečatljivo iskustvo, pa bi tre-balo isplanirati je tako da dete-tu formira dobru osnovu za da-lju saradnju sa stomatologom.

Idealno bi bilo da dete prvi put uđe u ordinaciju kada nema potrebu za nekom urgentnom intervencijom. U tom slučaju, dete će se prilikom prve posete upoznati sa stomatologom, or-dinacijom i njenom opremom, a ukoliko dobro reaguje moći će da sedne u stolicu i dozvoli da mu lekar pregleda zube. O statusu zuba i eventualnim bu-dućim intervencijama, roditelj će od stomatologa dobiti sve informa-cije. Za prve intervencije se uvek biraju neke od profilaktičkih kao što je uklanjanje naslaga četkicom, zalivanje fisura, fluorisanje zuba. Dete se na taj način oslobodi straha i kroz dva-tri susreta zadobije po-verenje stomatologa, što je veoma važan moment za dalju saradnju tokom koje će možda biti potrebe i za zahtevnijim procedurama.

U odnosu na ponašanje u stomatološkoj ordinaciji deca se mogu podeliti u pet tipova: ’normalno’, uzdržano, pretenciozno, zaplašeno i jogunasto dete. Poslednja dva tipa su veoma teška za saradnju; prvi zbog prevelikog straha, a drugi tip je razmaženo dete koje je nepo-slušno jer je naviklo da nameće svoju volju.

Od ključnog značaja je da roditelj pre prve posete razgovara sa de-tetom i pripremi ga, a još važnije je da roditelj nikada pre toga nije u svojim vaspitnim metodama koristio zastrašivanje odlaskom kod le-kara i zubara jer se tako stvorena trauma često nosi ceo život.

Zora Pavlović, viša medicinska sestra

ŽalfijaŽalfija je biljka koja u

oblasti fitoteerapije zau-zima izuzetno mesto. Ni jedna biljka sa evropskih prostora ne zaslužuje sa toliko puno razloga za po-hvale. Za stare Rimljane i Grke ona je bila sveta bilj-ka, smatrali su je pana-ceom (lekom za sve bole-sti). Dosta je ima u prede-lima Sredozemlja, uz oba-le Grčke, Španije i Jadran-skog mora, a u Srbiji pre-deo Sićevačke klisure. Ja-dranska žalfija je najbolja na svetu, pa su ta područ-ja i najveći svetski izvozni-ci ove biljke.Grčka i špan-ska žalfija ni izbliza nema-ju takva lekovita svojstva pa se zbog toga i mnogo manje cene u svetu. Žal-fija je veoma efikasna u lečenju upaljenih desni, ždrela i za osetlji-va i bolna grla, kao i odličan lek za želudac, creva i ceo sistem za va-renje. Antiseptična je, stimuliše lučenje žlezda želuca, eliminiše gr-čeve i nadimanja, sprečava procese trulenja. Taninima sprečava di-jaree (prolive).

Smatra se izvrsnim lekom za uspostavljanje dobre funkcije je-tre i za njeno čišćenje. To je ujedno i jedna od najvećih prednosti fitoterapije u odnosu na oficijelnu medicinu, koja objektivno ima veoma skučen izbor lekova za lečenje jetre. Žalfija jača i pobolj-šava krv i krvnu sliku, pa je sa oprezom treba davati sangvinič-nim osobama (osobama crvene, punokrvne boje lica, koja izgle-daju kao da im predstoji slog). Žalfija deluje na bolje funkcioni-sanje pankreasa i smanjuje nivo šećera u krvi. Smanjuje znoje-nje, posebno noćno. Istovremeno je odlična biljka za lečenje obo-lenja disajnog sistema. Deluje kao antibiotik svojim fiton cidima, razlaže grčeve u disajnim putevima , pa je izvrsna kod opstruktiv-nih bronhitisa, astme.

Dom za decu "Ko-

levka" ulazi u ka-

pitalna ulaganja,

čime će posta-

ti prva ustanova

u Srbiji socijal-

no-zdravstvenog

tipa. To praktič-

no znači da će se

pored socijalnog

zbrinjavanja ko-

risnika, baviti i

zdravstvom. "Kolevka Subotica" je skoro

obeležila više od veka postojanja, doživela je transformacije, ula-ganja, ali ta ustanova sada ulazi u najmoderniju vrstu usluga koje se mogu pružiti korisnicima.

Rekonstrukcija dnevnih boravaka

Prošle godine u poslednjem kvartalu, "Kolevci Subotica" odo-brena su sredstva za projektno - tehničku dokumentaciju u izno-su od 5 miliona dinara i 10 milio-na dinara za rekonstrukciju i na-dogradnju novog dela površine 150 kvm, za izgradnju dva nova dnevna boravka i rekonstrukciju dva stara .

- Odobreno nam je i 4 milio-na dinara za rekonstrukciju svih sanitarnih čvorova u prizemlju Doma, ukupne vrednosti oko 19 miliona dinara od strane Pokra-jinskog Sekreterijata za socijal-nu politiku, demografiju i ra-vnopravnost polova. Sanitar-ni čvorovi su u prizemlju Doma inače kompletno završeni, a os-talo je još oko tri nedelje, da iz-gradimo i dva nova boravka i uradimo rekonstrukciju dva sta-ra, gde će biti smešteno još oko 40 korisnika. Uspećemo takođe, da na taj način, decu sa spra-ta koja su bila smeštena u soba-ma bez prirodnog svetla i u dos-ta neuslovnim sobama, "spusti-mo" dole u prizemlje. To će biti isto veliki pomak jer se radi o nepokretnoj deci i od aprila će njih 35 -toro, imati bolje uslove smeštaja - kaže za Nove subotičke Novine Nenad Kozomora, di-rektor "Kolevke Subotica".

Uskoro i mini solarna centrala

Govoreći o podršci koju "Ko-levka Subotica" ima od Pokrajin-skog Sekreterijata za socijalnu

politiku, demografiju i ravno-pravnost polova, direktor "Ko-levke" navodi da su preko Kon-kursa toj ustanovi, odobrena sredstva za završetak komplet-nih radova na rekonstrukciji ce-log Doma.

- Od 2011. godine došlo je do pomeranja starosne granice dece koja borave u našoj ustano-vi - te je ona sada do 26 godine. Obzirom da su to već odrasla deca, potrebno je da "Kolevku" preuredimo za te namene. Sada imamo 16 boravaka, a kroz re-konstrukciju ćemo sve boravke proširiti za oko 20 kvadrata, što će omogućiti takođe bolje uslove za boravak dece i odraslih lica. Nećemo raditi samo proširenje

"Kolevke", nego ćemo ugradi-ti i nove toplotne pumpe, novi na-čin grejanja, što će doprineti ener-getskoj efikasno-sti, Kancelari-ja za javna ula-ganja će tokom aprila odobri-ti sredstva za za-menu vodovod-nih, elektro in-stalacija, stola-riju, to će omo-gućiti još bolje uslove za 162 ko-risnika koje tre-nutno zbrinja-vamo. Biće odo-brena i sredstva preko Kancela-rije za komplet-nu rekonstrukci-ju dnevnih bora-vaka i za odra-

sla lica, a imamo ih 65-toro , te ćemo proširiti oba dnevna bo-ravka - objašnjava Kozomora.

I "Kolevka" će kao i Opšta bol-nica Subotica, preko Kancelari-je za javna ulaganja, ući u kom-pletno renoviranje i rekonstruk-ciju, a postoje i neki projekti koji se tiču solarnih panela.

- Grad nam pomaže oko Pro-jekta, a čak postoji mogućnost da izgradimo mini solarnu cen-tralu.Uz maksimalnu podršku nadležnog Pokrajinskog Sekre-terijata i Grada Subotice, uspe-vamo da pružamo maksimalne usluge korisnicima, širimo dakle i prostor za lica do 18 godina do 26, i Prihvatilište. Grad je odo-brio nešto veća sredstva za Pri-hvatilište ove godine, gde sada imamo petoro zaposlenih, koji se bave decom u skitnji, ili u stanju privremene socijalne potrebe. Grad nam pomaže i materijalno i stručno, posebno se zahvalju-jem gradonačelniku Bogda-nu Labanu. Postoje i neke ide-je, ali i skoro odobrena sredstva, da infrastrukturni deo odradi-mo preko Kancelarije za javna ulaganja, a što je briga roditelja dece, koja su kod nas u dnevnom boravku za odrasla lica. To po-drazumeva eventualno pokreta-nje usluge koja bi se zvala mala domska zajednica ili stanovanje uz podršku, gde bi se deca traj-no smestila u "Kolevci". Dnevni boravak za odrasla lica u Banij-skoj doživeće za jedno tri, četiri godine uslugu trajnog zbrinja-vanja isto - tvrdi Kozomora.

U suštini, "Kolevka Suboti-ca" ulazi u jednu transforamciju, gde će ta ustanova biti prva u Sr-biji socijalno-zdravstvenog tipa, što znači da će se pored socijal-ne potrebe i zbrinjavanja, baviti i zdravstvom, ali to je prosto po-treba i tendencija koja mora da se reši, tvrde u toj ustanovi.

A. Šiška

Godina kapitalnih ulaganja u Dom za decu Kolevka Subotica

Osim socijalnih, i zdravstvene usluge za korisnike

Palijativno zbrinja-vanje na rešavanju Palijativno zbrinjavanje

dece je veoma bitno i za su-botičku "Kolevku". Kance-larija za javna ulaganja naj-verovatnije će odobriti sred-stva za "Kolevku", gde bi ta ustanova bila prva ustano-va mimo zdravstvenih usta-nova u Srbiji, koja bi se bavi-la palijativnim zbrinjavanje dece. Naravno, to će se de-siti nakon odobrenja Pokra-jinskog Sekreterijata za so-cijalnu politiku, demografi-ju i ravnopravnost polova, Pokrajinskog Sekreterijata za zdravstvo, resornog Mini-starstva za rad, Grada Subo-tice i RFZO. Da bi se to sve sprovelo, potrebno je do-datno finansiranje određe-nog broja zaposlenih , po-sebno zdravstvenih radnika, koji bi se bavili palijativom. U subotičkoj "Kolevci" kako kažu, imaju konstantne za-hteve za zbrinjavanjem dece iz čitave Srbije.

Nenad Kozomora, direktor "Kolevke”

NOVE zdravstvo 11Broj 1068. mart 2019.

Ešerihija koli pri-

pada grupi koli-

formnih bakte-

rija i prirodni je

stanovnik crev-

nog trakta ljudi i

životinja. U uobi-

čajenim okolno-

stima ne izaziva

nikakve patološ-

ke promene, niti

probleme, ali se

u poslednje vre-

me, tvrde lekari,

sve više pojavlju-

je kod osoba, koji-

ma pada imunitet

iz različitih zdrav-

stvenih tegoba. Ešerihija koli je najpoznati-

ja bakterija, kao izazivač infek-cija mokraćnih puteva i u 80-90% slučajeva dovodi do nekom-plikovanih urinarnih infekci-ja, a kod polovine obolelih oko 44%, infekcija se ponavlja posle završenog lečenja, tvrde lekari. U nekim slučajevima, ona se teže i sporije leči, ali nije neizlečiva.

Ešerihija može preći u hronično stanje

Lekari objašnjavaju da ako se ešerihija koli pojavi na naročito u mokraćnim kanalima, patogene vrste ešerihije koli često izazivaju urinarne, a u pogodnim uslovi-ma i crevne infekcije i upale (en-teropatogeni soj ešerihije koli), koje mogu da pređu u hronične, ukoliko se ne leče pravilno i do-voljno dugo.

- Bilo je slučajeva konjuktivi-tisa (upale vežnjače oka) izazva-nih ešerihijom, čak su zabeleženi i slučajevi sepse i smrtni ishodi izazvani ovom bakterijom. Inte-resantno je dodati da ova bakte-rija može da izazove i upalu žučne kese, pluća, zatim menin-gitis kod novorođenčadi. Kao uzročnik, istina retko, može da se nađe i u upaljenim zglobovi-ma, gnojnoj upali štitne žlezde, upali sinusa, žuči, endokardi-tisu, prostatitisu i infekcijama kože i mekih tkiva. Do sada je otkriveno više od 70 sojeva ove potentne bakterije, koja stalno mutira i zbog toga je teško prati-ti je i kontrolisati. Svaki soj ima drugačiji genetski materijal, a

prilikom mutacija postaju sve otporniji na postojeće antibioti-ke zbog čega je lečenje otežano. Ešerihija koli je široko raspros-tranjena bakterija, svuda je pri-sutna i opstaje u organskoj sre-dini gde ima čime da se hrani. Nalazi se u stolici (fecesu). Može da se razmnožava u spoljašnjoj sredini, u izlučevinama, zatim u različitim vrstama hrane i tu se brzo razmnožava. Lako se prilagođava na uslove sredine i razmnožava bez prisustva kise-onika. Prilično je otporna i može mesecima da živi u vodi i zeml-ji, kao i na raznim predmetima. Temperatura od 60 stepeni Cel-zijusovih je ubija posle 15 minu-ta. Zagađena voda je veoma po-godna za rast i razvoj ešerihije, a korišćenje takve vode za zali-vanje je jedan od glavnih razlo-ga što voće i povrće mora obave-zno da se dobro opere pre upo-trebe. Pored ešerihije, u otpad-nim vodama mogu da se nađu i drugi mikroorganizmi, odnos-no patogene bakterije kao što je šigela - koja izaziva dizenteriju, i salmonela - koja izaziva teška trovanja. Nalaz ešerihije i dru-gih koliformnih bakterija pri-likom sanitarnih pregleda na-mirnica i vode za piće pokaza-telj je ili indikator fekalne infek-cije. Prenošenje Ešerihije dešava se najčešće putem kontamini-ranih namirnica i vode ili prl-javim rukama i zato je to feko-oralna infekcija. Moguć je i sek-sualni put prenošenja ove infek-cije - pojašnjava dr Zorica V. Dragaš specijalista socijalne medicine u subotičkom Zavodu za javno zdravlje.

Simptomi mogu biti i "magloviti"

Prisustvo ešerihije u orga-nizmu može da protiče bez po-jave specifične simptomatolo-gije, ali se o njoj razmišlja uvek kada nastane urinarna infekcija, koja gotovo uvek ima specifičnu simptomatologiju.

- Najčešći uzročnik upor-nih urinarnih infekcija je upra-vo ešerihija koli. Visoka tempe-ratura najčešće izostaje, naroči-to na početku, a da li će se po-javiti povišena temperatura to

zavisi od opšte otpornosti orga-nizma i količine bakterija, od-nosno stepena infekcije (bla-ža ili jača). Dešava se da upa-le mokraćnih puteva izazovu te-gobe - osećaj peckanja i bola, a da pacijent nema povišenu temperaturu, pogotovo na sa-mom početku infekcije. Nepra-

vilno lečena i zapuštena infekci-ja ešerihijom koli, udružena sa oslabljenim imunitetom, može da dovede do upale bubrega (pijelonefritisa), sa visokom te-lesnom temperaturom, a bez pratećih tegoba u mokraćnim kanalima. Ako postoje simpto-mi koji ukazuju na urinarnu in-fekciju obavezano se treba javi-ti svom lekaru, koji će odrediti pregled mokraće (koja je usled infekcije zamućena), kao i sve druge potrebne pretrage. Save-tuje se i važno je da ovaj zdravs-tveni problem prati urolog ili ne-frolog, jer kada su u pitanju uri-narne infekcije, pravilno lečenje je najznačajnije. Samolečenje, odnosno zloupotreba antibio-tika, koji u početku dobro de-luju, dovodi do izuzetno brzog povećanja rezistentnosti (ot-pornosti) bakterija na određeni lek. Ova bakterija je poznata

po tome da brzo stiče otpornost prema leku i time on gubi tera-pijski značaj. To znači da nema više mogućnosti da se ta bakte-rijska infekcija izleči uz pomoć tog leka. U kliničkoj slici i za te-rapijski ishod oboljenja nije sve-jedno ni u kojem uzrastu se javl-ja problem - da li se radi o detetu

ili starijoj osobi, a od značaja su i različiti poremećaji koji postoje na putu kretanja mokraće. Bilo kakav zastoj u mokraćnim pute-vima često dovodi do infekcije, u kojoj dominira ešerihija koli. Prema polu posmatrano uri-narna infekcija izazvana bakte-rijom ešerihija koli značajno je učestalija kod žena nego kod muškaraca. Uzrok je anatomija uro-genitalnog sistema i dužina mokraćne cevi, koja je kod žena mnogo kraća, zatim je značajan uticaj hormona (hormonalni dis-balans) i postmenopauza. Sma-tra se da čak četvrtina žena bar jednom u životu oboli od urinar-ne infekcije, koja se često vraća i po nekoliko puta godišnje. Kod muškaraca se javlja ređe, ali kada se javi može da predstavl-ja ozbiljan zdravstveni problem. Osobe podložnije upornoj infek-ciji ešerihijom koli su one čiji su

odbrambeni mehanizmi nedo-voljni i najčešće je to zbog pos-tojanja drugih hroničnih boles-ti (rak, šećerna bolest, ciroza je-tre, adenom prostate, nošenje katetera) ili zbog lečenja an-tibioticima, kortikosteroidi-ma, zračenjem, zatim nepra-vilna ishrana (imunitet) i dru-go. Ešerihija koli je najpoznatija kao izazivač infekcija mokraćnih puteva i u 80-90% slučajeva do-vodi do nekomplikovanih uri-narnih infekcija, a kod polovi-ne obolelih (oko 44%) infekci-ja se ponavlja posle završenog lečenja. Simptomi urinar-ne infekcije ešerihijom koli su karakteristični i najčešće se ja-vlja peckanje, učestalo mokren-je, kao i potreba za pražnjenjem bešike čak i kada nema dovolj-no tečnosti za izbacivanje. Pone-kad se može javiti i snažan bol i pritisak u donjem delu stomaka. Karakterističan je i bol koji se javlja pri kraju mokrenja, jer su upalom najčešće zahvaćeni mi-šići koji stežu završetak mokrać-ne cevi. Kada se pojavi povišena telesna temperatura, ona retko prelazi 38°C, izuzev kod dece i to ne treba zaboraviti - kaže dr Dragaš.Prevencija je najvažnija u sprečavanju infekcije ešerihijom koli. Svakodnevna lična higijena i čistoća su preduslov zdravlja, ali treba izbegavati korišćenje baznih sapuna, penušavih kup-ki, pudera i sprejeva za negu in-timnih predela, jer oni mogu da iritiraju mokraćni kanal i podsta-knu upalu i tako olakšaju bakte-rijsku infekciju. Savetuje se češće tuširanje, ali i izbegavanje dužeg sedenja ili ležanja u kadi jer je voda idealno okruženje za razvoj bakterija. Važno je, kažu lekari i piti dovoljno vode i čajeva bez šećera, oko 2 do 2,5 litre dnev-no, jer tečnost ispira bakterije iz mokraćnog trakta i smanju-je rizik od urinarne infekcije. Za lakši rad creva trebalo bi svakod-nevno jesti voće i povrće boga-to vlaknima i vitaminom C. Ko-risno je i da makar jedan obrok sadrži jogurt i sok od brusnice, a to često preporučuju urolozi. Nošenje uskih, tesnih pantalona i veša treba izbegavati, jer se time olakšava razmnožavanje bakteri-ja i onemogućava "prozračnost" u intimnom području. Uvek tre-ba nositi pamučan veš, umesto sintetičkog.

A. Šiška

Ešerihija koli, bakterija sve expanzivnija kod pada imuniteta organizma

Kod polovine ljudi, infekcija se ponovi

Ešerihija koli ponekad

"korisna" Ešerihija koli iako je

bakterija koja nosi negativ-nu konotaciju za čovekovo zdravlje, s druge strane ima i pozitivne strane. Ko-risna je, kažu leraki, jer sprečava razmnožavanje različitih drugih crevnih patogenih bakterija.Osim toga,učestvuje u razlaganju šećera, kao i u metabolizmu vitamina K i B kompleksa.

dr Zorica V. Dragaš

obrazovanje12 Broj 1068. mart 2019.

NOVE

Povodom obeležavanja petnaestogodišnjice Filo-zofsko-fi lmske sekcije Gi-mnazije ,,Svetozar Marko-vić” u Subotici, u ponede-ljak, 4. marta, u klubu 23, subotičke Gimnazije, odr-žana je tribina na temu: Filmska trilogija KUM u svetlu nastave savremene fi lozofi je.

Kultne fi lmove Frensisa Ford Kopole fi lozofski su promišljali gost tribine dr Srđan Damnjano-vić, docent na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu i profesor fi lozofi je u Karlo-vačkoj gimnaziji i Dragan Krstić, profesor fi lozofi je u Gimnaziji ,,Svetozar Marković” u Subotici.

Tribinu je organizovala Fon-dacija za omladinsku kulturu i

stvaralaštvo ,,Danilo Kiš” Subo-tica u saradnji sa Gimnazijom ,,Svetozar Marković” u Subotici

Doc. dr Srđan Damnjanović je uspešno pokazao kako fi lm kao nastavno sredstvo može da dopri-nese usvajanju složenih teorijskih koncepcija savremene fi lozofi je, koje iako nisu zdravorazumske, mogu biti usvojene na jedan relak-sirajući način. - Reč je o koncepci-jama imaginarnog, realnog i simo-ličkog, čija upotreba u redefi nisa-nju pojma ideologije kao adekvat-ne svesti alijeniranog društvenog bivstva, doprinosi sagledavanju i prevrednovanju klasičnih estetič-kih koncepcija.- istakao je Damja-nović i u svom izlaganju se pozi-vo na Frederika Džejmsona i Žaka Lakana, na način koji je razumljiv gimnazijalcima i drugim početni-cima u fi lozofi ji.

Profesor Dragan Krstić je na-stojao da sagleda Kopoline fi lmo-ve iz perspektive estetičke aksio-logije, postavljajući pitanje: Da li je i danas održiva teza našeg po-znatog teoretičara, fi lmskog este-tičara i reditelja Žarka Dragojevi-ća da je Kopolin fi lm Kum remek-delo u žanru, ili se, posle Dilano-vog ulaska u panteon nobelova-ca briše oštra granica između vi-soke i popularne kulture, što bi značilo da i Kopolin fi lm Kum stoji rame uz rame sa fi lmovima kao što su: Oklopnjača Potem-kin, Amarkord, Rubljov, Rašo-mon itd.? Odnosno, da li je Kum remek-delo fi lmske umetnosti, ili remek delo u žanru? Dr Srđan Damnjanović i prof. Dragan Kr-stić su se usaglasili u stavu da se ne može brisati granica između popularne i visoke umetnosti i da

je opravdano reći da je fi lm Kum remek-delo u žanru, a ne remek

delo fi lmske umetnosti.L. Marjanov

U petak, 1. marta, u škol-skom dvorištu OŠ „Ivan Go-ran Kovačić“ u 11 i 30 časo-va održana je tradicional-na manifestacija „Karne-val proleća“ u organizaci-ji Đačkog parlamenta ško-le. Ova manifestacija sim-bolično je uvela školu u me-sec kada proslavljaju Dan škole.

„Karneval proleća“ održa-va se svake godine u okviru ško-le, a ovo je drugi put po redu kako je u manifestaciji učestvo-vala cela škola kao i gosti koji su svojim prisustvom uveličali sve-čanost. Ove godine gosti su bili mališani iz predškolskih ustano-va „Winnieland“ i „Mali talenti“ kao i učenici Školskog centra sa domom učenika „Dositej Obra-dović“ i OiSŠ „Žarko Zrenjanin“ sa kojima škola već godinama

sarađuje. Ovom pri-likom pravljene su je-dinstvene maske za svaki razred, tako da su deca bila maski-rana u lekare, gusa-re, princeze, veštice, klovnove, kauboje i mnoge druge deci za-nimljive likove.

- Ovo je manifesta-cija koja se održava već godinama u susret

proleću i kao uvod u obe-l e ž a v a -nje Dana škole ko-jeg slavimo 21. marta. Očekujemo preko četiri-sto dece a ono što smo zami-slili jeste da ćemo ima-ti zajednički ples, reviju, dodelu nagrada za naj-uspešnije i najkreativ-

nije maske. Počastićemo se ko-lačima i čajem, provešćemo lepo vreme u pevanju i igranju sa ci-ljem da se deca druže i zabave i da svi zajedno dočekamo prole-će – izjavila je Nataša Mukić, nastavnica matematike i koordi-nator Đačkog parlamenta u OŠ „Ivan Goran Kovačić“.

Učenici nižih razreda svoje kostime izrađivali su na časovi-ma odeljenskog starešine sa uči-teljicama, dok su učenici viših

razreda kostime izrađivali i u okviru kreativne radionice na ča-sovima likovne kulture. Manife-stacija je deci od velikog znača-ja jer predstavlja izuzetnu priliku da se deca druže, zabavljaju i da budu kreativna.

- Ja sam se maskirala u klov-na. Ova manifestacija nam mno-go znači zato što nam dolaze mala deca, oni se na nas ugle-daju pošto će jednog dana i oni sami biti učenici koji će imati ovakve manifestacije. I mi sta-riji jako volimo maskenbal zato što se sjajno zabavljamo i zato što se svi zajedno družimo - re-kla je Jana Blagojević, učeni-ca šestog razreda OŠ „Ivan Go-ran Kovačić“.

J. Tonković

Filozofsko-fi lmska sekcija Gimnazije ,,Svetozar Marković” obeležila petnaestogodišnjicu

Filmska trilogija u svetlu savremene fi lozofi je

U OŠ „Ivan Goran Kovačić“ održana tradicionalna manifestacija „Karneval proleća“

maskenbalom dočekuju Dan škole

Profesor Dragan Krstić i dr Srđan Damnjanović

proleću i kao uvod u obe-l e ž a v a -nje Dana škole ko-jeg slavimo 21. marta. Očekujemo preko četiri-sto dece a ono što smo zami-slili jeste da ćemo ima-ti zajednički ples, reviju, dodelu nagrada za naj-uspešnije i najkreativ-

U OŠ „Ivan Goran Kovačić“ održana tradicionalna manifestacija „Karneval proleća“

dočekuju Dan škole

NOVE magazin 13Broj 1068. mart 2019.

Ns MAGAZIN

• ANKETA •

• Nije lako odvo-

jiti se od kućnog

ljubimca, pa ma-

kar to bio i dži-

novski piton • Do-

brivoje narastao

3,5 metra, ima

preko 30 kilogra-

ma, preselio se u

ZOO na Paliću! Zoološki vrt na Paliću do-

bio je novog stanovnika, džinov-sku zmiju, albino mužjaka pito-na, koji je do juče bio kućni lju-bimac u jednoj porodici, koja je odlučila da ga sada kad je odra-stao, i zbog težine i dužine ipak premesti u Zoološki vrt. Svog lju-bimca su zvali Dobrivoje, retko ime za zmiju, posebno kada se zna da je džinovski piton težak 35 kilograma i dugačak 3,5 me-tra. Dobrivojev put je ipak izuze-tan, a njegovo putešestvije do vo-lijere u ZOO vrtu na Paliću jeste zanimljivo.

Posetioci ZOO vrta na Pali-ću već su obavešteni da ih Do-brivoje čeka u staklenom izlož-benom prostoru, kaže rukovod-stvo ZOO Palića. On je bio ne-čiji kućni ljubimac, a sada je ipak smešten u volijeri na Pa-liću, kako bi svi bili potpuno sigurni.

„Dobrivoje je albino mužjak pitona, dužine 3,5 metra i težine

preko 30 kilograma, pa uvek moraju najmanje dva timari-telja da rade oko njega. Iako je bio kućni ljubimac i mirne je naravi, dugačak je i težak, a na svakih 50 cm zmije, treba bar jedna ruka da se drži ispravno, da se zmija ne bi povredila. Do-brivoje je smešten u svoj novi izložbeni prostor i čeka poseti-

oce da ih uveseli“, kažu u ZOO vrtu Palić.

Džinovske zmije danas se sve češće nalaze u kućama, kao eg-zotični kućni ljubimci, ma koli-ko to onima koji se plađe gmi-zavaca delovalo neprihvatlji-vo. Oni koji gaje takve ljubimce opisuju da su zmije divnih boja, od snežno belog albina do izu-zetnih mutacija svuda raširene,

ali treba prepoznati te dugine boje na njima.

„Medjutim, kada kupujete malu zmiju, koja je tada sim-patični crvoliki kućni ljubimac dužine dvadesetak cantimeta-ra, retko ćete od prodavaca čuti upozorenje, da su one dugo-večne i da će u narednih dese-tak godina, boa ili piton izrasti u životinju dužine 3 ili 4 metra i da će težiti i preko 30 kilogra-ma. Oni istinski veliki primerci mogu da dosegnu i do šest me-tara, ali to su jako stari primer-ci“, poručuju biolozi i poznava-oci ovih vrsta životinja.

Zna se i da zmije nisu druš-tvene životinje, i samo mali broj zmija poput loptasog pito-na ima običaj da se stara o po-tomstvu. Pa čak i ta vrsta zmije brine samo o jajima, dok se ne izlegnu. Posle napušta mladun-ce, da se staraju o sebi. Zmi-je energiju troše samo na kre-tanje, a to je uglavnom samo kad love, isključivi su mesojedi, hrane se drugim životinjama, poneke jajima, a hranu gutaju u celo, u jednom komadu.

ZOO vrt na Paliću je ideal-no mesto gde posetioci sve to mogu da vide, a da upoznaju i novi primerak zmije, pitona Dobrivoja. N.H.K.

ZOO vrt bogatiji za još jednog džinovskog pitona, koji u volijeri čeka posetioce

Džinovski piton Dobrivoje, preseljen u ZOO na Paliću!

Žena je...Danas slavimo 8. mart, Međunarodni dan

žena. Ovaj dan posvećen je ženama a na-

stao je kao dan borbe za ekonomsku, poli-

tičku i socijalnu ravnopravnost žena i muš-

karaca. Ovom prilikom pitali smo naše su-

građane šta za njih predstavlja žena.

Milan Poledica

- Meni moja Dominika znači sve u životu.Ona je moj saputnik, moja lju-bav, inspiracija i najveća podrška koju imam.

Miloja Slijepac

- Žena je kao najlepše umetničko na-dahnuće, žena je simbol lepote, ljubavi, čežnje, majčinstva...

Nenad Savić

- Ženu doživljavam kao suprugu, do-življavam je kao majku, kao dobrog čo-veka. Žena je ta koja mi izuzetno i mno-go znači.

Tibor Alač

- Bez žena ne možemo da živimo. Pe-deset i dve godine živim sa svojom že-nom. Živimo jako lepo, uvek se slažemo, a to je mnogo bitno i zbog toga nemamo problema u životu. Mnogo mi znači što imam takvu ženu i zahvalan sam što mi je baš ona žena.

Kornel

- Žena je druga polovina na neki na-čin. Muškarci su jedna polovina, a žene druga, tako da se na taj način radi o ne-kakvom balansu, tačnije rečeno, radi se o jedinstvu.

Borivoj Đurišić

- Četrdeset i sedam godina sam u braku. Žena je za mene Boginja. Ženu pre svega treba poštovati, treba je vole-ti, nikada joj ne naneti neko zlo, taman posla, daleko bilo! Sa ženom treba živeti u slozi i kada imaš i kada nemaš.

J. Tonković

NOVELovstvo u Subotici14 Broj 1068. mart 2019.

Lovište „Srnda-

ća“ prostire se na

oko 16.000 hekta-

ra i čine ga orani-

ce, preko 13.000

hektara, zatim vi-

nogradi i voćnja-

ci, šume , putevi

i naselja, jezera i

trstike. Struktu-

ra prostora važ-

na je zbog stani-

šta za divljač a sa-

mim tim i za njen

sastav i brojnost.

„Srndać“ ima 104

lovca i treće je

društvo po veliči-

ni. Podeljeno je u

sedam lovačkih

grupa sa 15 do 17

lovaca

Lovište „Srndaća“ jedinstve-na je slika prirode, sa zatalasa-nim površinama, kanalom i re-čicom Krivajom, kao i akumula-cionim jezerom na kojem se div-ljač napaja. Lovci su izbušili bu-nare, postavili hranilice i solišta za divljač, posadili na hiljade sta-bala, „remiza“ za divljač.

Predsednik Lovačkog društva „Srndać“, Milan Ilić, priča kako je poljoprivreda uzela danak i da su lovišta, kada počne sezona i sve što je zasejano se skine sa orani-ca, „ravna kao papir“, odnosno da divljač tu ne nalazi skloništa a samim tim ni lovci divljač!

„Naše teritorije su Kelebija, Ljutovo, Gornji i Donji Tavankut i Čikerija. Nemamo mnogo remi-za niti svoje zemlje da bi je po-šumljavali. Bilo je salaša, ali su porušeni, ono što je do kanala i to se naorava, tako da za divljač nema mnogo mesta. Nekada je kukuruz ostajao neobran do pro-leća pa se tamo sakrivala, ali po-slednjih godina sve se skida. Pro-lazi pruga i jedan deo autoputa seče lovište i tu se, po gudurama, eventualno zadrži neki fazan“, kaže Milan Ilić.

Kakve su perspektive lovstva na ovom području?

„Kupovina državnih parcela zemljišta koja se ne koriste i nji-hovo pošumljavanje sitnim i dru-gim rastinjem. Da se uvezu ili do-nesu sa drugih terena zečevi kako

bi im se osvežila krv. Evo već dve-tri godine ne lovimo zeca a treba-lo bi bar jednom ili dva puta go-dišnje da se izađe na njega“, kaže predsednik „Srndaća“ i napomi-nje da su lovci na 300 hektara iz-brojali 12 zečeva, dok bi njihov optimalan broj trebalo da bude od 18 do 22 na stotinu hektara da bi mogao da se održi lov!

Gde su fazani, tu su i lisice!

Lovačko društvo godišnje od-gaji do 7000 mladih fazančića. U pet volijera donose se kao pilići iz fazanerije „Ristovača“, kod No-vog Sada i sa područja Sombora. Hrane se i neguju mesec-mesec i po dana, sve od članarine lovaca, a 2018. je bila jedna od najuspeš-nijih godina za njih.

Lovište grupe 4/4 proteže se uz samu granicu sa Mađarskom. Tamo je sada žica, i divljač više ne može slobodno da se seli s jednog prostora na drugi, u po-trazi za hranom i skloništem.

„Na početku se nalazilo srna upetljanih u žicu a sada više ne. Kod nas srneće divljači ima u izobilju, dosta je napuštenih voć-njaka i tu se zadržavaju; drugi je problem sa zecom – oni su, dok je bila jedna žica, prokopavali i prolazili ispod, a sada kada ima tri, pa uz to još i bodljikava, više ne mogu. Fazanima prepreke ne smetaju, oni nam dolaze i iz Ma-đarske, a odgaja ih i naša lovna grupa. Imamo dve lepe remize i

pored smo posadili čičoku, izne-li smo po 100 kilograma kuku-ruza u jednu i drugu hranilicu i tamo smo pustili 116 fazana. Od-neli smo im i čistu vodu, mada je kanal tamo na 50-60 metara pun vode, tako da se nadam da će se fazani ove godine lepo po-kazati“, priča Josip Rudinski, grupovođa.

Fazane tamane lisice, kojih ima mnogo, kao i drugih preda-tora koji su se namnožili.

„Organizovano idemo u lov na grabljivce na našem terenu, tako da uvek ubijemo jednu do tri li-sice. Napravimo hajku, opkolimo

ih pa teramo. Ima dosta i svraka pa i njih uništavamo a sada opa-snost za fazane predstavljaju i divlje svinje, jer kada dođu uni-šte im leglo i pojedu sve“.

Šta tu ima da se komentariše!?

Kada su u pitanju mladi lovci, na grupovođi ili njegovom zame-niku leži odgovornost da ih uve-du u „tajne lovačkih veština“ ali i vode računa o tome da se korek-tno ponašaju i pre svega pažljivo rukuju oružjem.

„Mi smo se baš dosta pod-mladili – u poslednje četiri go-dine primili smo 12 mladih lova-ca! Sada smo jedna od najbroj-nijih grupa u „Srndaću“, ako ne i najbrojnija. Ima nas trenutno 25. Imamo i četiri žene- lovca u našoj grupi, pa kažu neki šta će žena među lovcima – nema tu šta da se komentariše, nama to nije problem i drago nam je da je tako“, priča Stanko Tumbas, zamenik grupovođe lovne grupe 3/4 za područje Ljutova.

Ova grupa, kaže, raspolaže do-sta dobrim terenom, mada ima i velikih „tabli“ – zemljišta koja u

jesen ostaju potpuno ogoljena – ali postoje i remize u vidu starih voćnjaka i vinograda. U novije vreme sve je više ograda, koje su prepreka i za divljač i za lovce.

„Sami uzgajamo, sami čuva-mo, sami pravimo prihvatilišta i zimi hranimo divljač, svi daje-mo neki doprinos tako da to nije baš samo čisto druženje nego i lov dobije malo drugačiji značaj i karakter i mislim da to sasvim lepo funkcioniše“, smatra Stan-ko Tumbas. On je lovac sa „sta-žom“ od 1992. godine, rođen je 1965. godine i za ovu grupu ve-

zan je i time što je i njegov otac bio član iste.

Najlepše je na minus petnaest!

U sada već iskusne lovce i gru-povođe spada i Zoltan Fabijan, čija je grupa 4/7. On je po profe-siji – proizvođač cveća.

„Niko u mojoj porodici nije bio lovac i ja sam to postao tako što sam neke lovce nosio trakto-rom u lov, svidelo mi se pa sam i ja postao lovac. Za mene je lov najpre drugarstvo i prilika da se

oslobodim stresova. Naročito vo-lim zimi, kada je sneg i napolju minus 10 ili 15, svi su u toplom a mi izlazimo na teren. Lovci to vole, onda je priroda, pod sne-gom, izuzetno lepa. Živim na Ke-lebiji, baš tamo gde počinje lo-vište i za nekoliko minuta sti-gnem na Kelebijski rit gde ima-mo najviše divljači i gde možemo da lovimo“, rekao nam je Zoltan Fabijan.

Zoltanova grupa u početku, kada je on postao lovac, okuplja-la se pod vedrim nebom pored Kelebijskog jezera, kasnije, uz pomoć Lovačkog udruženja „Su-botička peščara“ kupljen jedan stari salaš bez struje i vode.

„Uvukli smo struju, izbuši-li bunar i dokupili još zemlje u okolini pa smo zasadili bagreme i sada imamo lepu šumicu tamo. Salaš je kućica od oko 45 kva-dratnih metara, za nas sasvim dovoljno, i oko 6000 kvadrata zemlje oko njega, i to smo dobili na 99 godina na korišćenje. Nije sve pod bagremom, sejemo sva-ke godine kukuruz ili suncokret i preko zime hranimo divljač onim što proizvedemo, objašnjava Zol-tan Fabijan.

Stanko Aradski, grupovođa lo-vačke grupe 4/8, na sličan način postao je lovac.

„Kada sam se oženio, tast je uspeo da me „inficira“ lovstvom i tako je to počelo. U to vreme, kao i svi početnici, bio sam pr-vih godinu dana bez puške i tu ima mnogo toga na čega treba da se skrene pažnja, jer je u pi-tanju vatreno oružje“, kaže Stan-ko Aradski.

I ova grupa veoma je preduzi-mljiva - izgradili su dve čeke za visoku divljač, imaju hranilišta, žagre, solišta. Prosek su im po-pravila četiri mlada lovca u po-slednje dve godine. Teren se pro-stire uz samu državnu granicu i ide prema gradu. Kao i na ve-ćini lovišta, preovladava fazan-ska i srneća divljač, dok su ze-čevi postali retkost. Ono čega je više nego ranije, svakako su div-lje svinje i šakali.

M.Radojčin

Lovačko društvo „Srndać“ tavankut

Upravni odbor LD Srndać: Vitomir Cvijin, Kokenj Tibor, Tot Šandor, Fabian Zoltan, Tumbas Stanko, Milan Ilić, Stanko Aradski, Josip Rudinski

NOVE grad 15Broj 1068. mart 2019.

•Subotički „Solid”, kom-panija za proizvodnju obu-će ide na „doboš”, kako je najavila Agencija za licen-ciranje stečajnih upravni-ka, početna cena je 5,8 mi-liona dinara, a nadmetanje će se održati 16. aprila u No-vom Sadu!

Kompanija obuće Solid, fa-

brike za proizvodnju obuće, raz-granala je svoju proizvodjnu pa i imovinu u više objekata, a sada je ta imovina u celosti ponuđe-na tržištu i zainteresovanim kup-cima. Kada je 2015. godine otiš-la u stečaj, kompanija „Solid” je i dalje radila za inostrane partne-re i uslužno za jednu italijansku kompaniju. Tada je fabrika ima-la još uvek oko 200 zaposlenih, i nalazila se na spisku firmi ko-jima je Agencija za privatizaciju

spremala da okonča priva-tizaciju stečajem. Fabrika je pre tri godine još uvek proizvodila, plate nisu bile velike, ali tadašnje ruko-vodstvo je saopštilo da se redovno isplaćuju.

Iako prethodne privati-zacije nisu bile uspešne, za-posleni su se nadali da će sačuvati radno mesto i da će država konačno pronaći pravi model privatizacije za kom- paniju obuće „Solid”, kako bi se proivodnja i da-lje nastavila.

Prema ranijim informa-cijama, preduzeće je ima-lo udeo u firmama „So-lid eksport komerc”, „So-lid Moda produkt” i „So-lid BS Bajmok”. Očekujemo od-govor od nadležne Agencije ko-joj smo se obratili za informacije

oko nadmetanja preduzeća So-lid, koliko je i sa kojim datumom dugovanje firme i da li je brisana

iz registra sa spiska naj-većih dužnika.

U Agenciji u Novom Sadu, u odeljenju za ste-čaj, održaće se javna prodaja 16. aprila, a do stečaja je došlo još pre 4 godine, zbog kako je u Agenciji ocenjeno, traj-ne nesposobnosti plaća-nja. Agencija je predlo-žila stečaj, jer preduzeće nije bilo likvidno i više od deset godina je bilo u blokadi.

Mesečni prihodi su bili daleko ispod rashoda, a ponekad su dugovi nad-mašili i minus od preko 122 miliona dinara.

Stečaj u toj subotič-koj fabrici koja je tokom deceni-ja imala i zlatne proizvodne tre-nutke, proverila svoj kvalitet i

izvoznim poslovanjem, sada će dobiti verovatno, novog vlasni-ka, pred kojim su ozbiljna ulaga-nja, zbog urušenog stanja u pre-duzeću. Stečaj je pokrenut još 27. avgusta, 2015. godine.

„Solid” je važio za brend ne samo u Subotici, već i u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, posebno na-kon saradnje i ugovora sa itali-janskim proizvođačem, kada je radio za jednu italijansku kom-paniju, nakon čega je moderni-zovana proizvodnja, a obuća pod brendom „Solid” krenula u izvoz i na evropsko tržište.

Pokretanjem stečaja 2015. go-dine, subotičku fabriku obuće „Solid” svrstana je među još 188 firmi, koje su predviđene progra-mom i Akcionim planom Vlade Srbije, da putem stečaja realizu-ju proces privatizacije.

N.H.K.

• Udruženje poslovnih žena Subotice i predsednica Ljiljana Krtinić organizo-vali su već početkom godine niz uspešnih manifestacija, a neke su i međunarodnog karaktera, a jedan od nji-hovih jedinstvenih projeka-ta „Nedelja braka” podržan je i od Agencije Ujedinjenih nacija za oblast rodne rav-nopravnosti i osnaživanja žena u Srbiji!

Već početkom godine, Udru-

ženje poslovnih žena Subotice pokrenulo je kontinuirano nove aktivnosti, radionice, koje često besplatno uključuju veliki broj ljudi u svoje programe. Nakon uspešno organizovane među-narodne manifestacije „Nede-lja braka“ u Subotici i na Pali-ću, od 7 do 14 februara, ispred „Udruženja poslovnih žena Su-botice”, predsednica Ljiljana Krtinić uložila je mnogo ener-gije i napora, da se za Subotiča-ne organizuju svakodnevne be-splatne radionice, slikanja ulja, akril na platnu i druge krea-tivne pokušaje mlađih i stari-jih Subotičana, da otkriju mož-da i nova umeća za koja ne zna-ju. Ovogodišnja kao i ranije ma-nifestacije sa tim ciljem, posta-le su još vidljivije, pa je projekat subotičkog Udruženja poslov-nih žena podržan i od strane Agencije Ujedinjenih nacija za

rodnuravnopravnost i osnaživa-nje, pre svega, žena u Srbiji.

Predsednica Krtinić kaže, da bez članice Udruženja, koje su dale veliki doprinos besplatnim radionicama:Daniele Cukrov za bars terapije, Tanje Vuksa Man-dić oko tema i predavanja za knjigovodstvo, Hajnalke Šomo-đi, u pisanju projekata i aplicira-nju na međunarodnoj sceni, Ve-rice Bešlić, mlade preduzetnice, ne bi mogla sama da se suoči sa toliko aktivnosti.

„ Udruženje i ja lično orga-nizovali smo svakodnevne be-splatne radionice a sada pripre-mamo novu seriju korisnih pro-lećnih akcija za povećanje broja ekonomski osnaženih žena, ali i muškaraca koji podrškom omo-gućavaju da se realizuje zajednič-ke akcije sa Udruženjem poslov-nih žena Srbije. Projekat je podr-žan od strane Agencije Ujedinje-nih nacija za rodnu ravnoprav-nost i osnaživanje pre svega žena u Srbiji, a time se osnažuje i cela zajednica. Prethodne, a i budu-će radionice podržali su prostor-no i “Mala gostiona” i “Kapetan-ski rit” na Paliću, svojim svesrd-nim gostoprimstvom za sve pla-nirane akcije, jer bez njih taj deo programa ne bi mogfao d abude besplatan”, sa zahvalnošću ističe Ljiljana Krtinić.

Udruženje poslovnih žena Su-botice u martu puni šestu godinu uspešnog poslovanja, pa želi tim

povodom da omogući građanima i građankama Subotice, ali i dru-gima, bez obzira na mesto borav-ka, da preispitaju svoj kapacitet, kojim bi mogli možda novim sa-znajima da poboljšaju svoje ma-terijalno stanje.

„Radi se o korisnom druženju, koje će doprineti razvoju pojedi-naca i preduzetništva u tekućoj godini, u čemu mogu da pomo-gnu i ljudi dobre volje, eventual-ni donatori ove akcije. Radioni-ce će se odvijati već od 13, 14, 15. marta, a namenjene su polazni-cama koji svoje prihode žele da ostvaruju putem globalnih digi-talnih platformi, ili na drugi na-čin, a žele da se usavrše u tome. Na radionici će biti predstavljene teme i benefiti formalnog (samo)zapošljavanja kao i praktični sa-veti za započinjanje formalnog biznisa. Na koji način zvanič-no registrovati svoj biznis, šan-se, problemi i izazovi, razvoj po-slovne strategije, domaći i me-đunarodni programi podrške i izvori finansiranja, uključiva-nje u socijalno-zdravstveno-pen-zioni sistem nakon napuštanja

neformalnog sektora rada”, objašnjava Krtinić.

Dodaje i da su teme obuhvaćene u prvim radionica-ma: prednosti poslovanja u le-galnim tokovima, vrste privred-nih subjekata, prednosti i nedos-taci svakog od pobrojanih oblika organizovanja, biznis plan, os-novi marketing plana, kontro-la troškova, utvrđivanje prodaj-ne cene, prelomna tačka rentabi-lnosti poslovanja, razlika između profita i profitabilnosti, dakle znanja neophodna za poslovno osnaživanje svakog pojedinca.

Krtinićeva najavljuje i dru-ge radionice: upoznavanje sa najvažnijim zakonima u privredi, plansko ulaganje novca, štednja, investicije, izvori finansiranja, umrežavanje, da li je privatan posao baš za vas, SWOT analiza.

„Biće tu i veoma zanimljivih priča, recimo prepoznavanje i otklanjanje veštački postavlje-nih barijera na profesionalnom putu, prepoznavanje sopstvene autentičnosti, integrisanje ose-ćaja odgovornosti i kontrole sa motivacijom i kreativnošću. Cilj

nam je da buduća preduzetnica razume poruku ili zaključak, da sebi kaže “Ja sam ono što želim da budem“, kaže Krtinić.

Predavačice su ekspertkinje u tim oblastima, vrhunske predu-zetnice koje će pomoći pre sve-ga mladim ljudima da osmis-le način samoprihodovanja, da nauče kako mogu i bez “sigur-nog posla” da budu sigurni u svojim preduzetničkim vodama, kako da naprave svoj sajt (radio-nice od aprila), a sve informaci-je imaju na mejlu tramvajuzelji@gmail.com.

„Predavanja su interaktiv-na, pa je mogućnost za pitanja i odgovore otvorena za sve pri-sutne. U predavanjima mogu da učestvuju i oni koji su već u preduzetništvu, a žele da usavrše svoje mogućnosti. Cilj Udruženja poslovnih žena Subotice je da doprinose stvaranju vizije i re-zultata u zemlji, koja nam je bla-godarna za vlastiti posao, a sa-mim tim i izlazak iz materijalne krize, sa skromnošću kreativnih ljudi, kaže Ljiljana Krtinić.

N.H.Karanović

Holding kompanija za proizvodnju obuće prodaje se nadmetanjem u Agenciji Novom Sadu

Subotički „Solid” ide na „doboš”!

Udruženje poslovnih žena Subotice organizuje manifestacije koje su

vidljive i van Srbije

Podrška Un uspešnim, osnaženim

ženama Subotice!

Nasmejane žene iz Udruženja poslovnih žena

NOVEreklame/ljudi16 Broj 1068. mart 2019.

Dragoljub Kujundžić

ima 27 godina, rođen

je u Subotici gde živi

i radi kao modni di-

zajner. Svoje kolekci-

je predstavio je u okvi-

ru Balkan Art Fashi-

on Eventa u Beogra-

du, u Savremenoj ga-

leriji u Subotici i na fi-

nalu Portanova Fashi-

on Incubatora, naju-

ticajnijeg takmičenja

za mlade i neafirmisa-

ne modne dizajnere u

regionu. Svaka njego-

va kreacija ima ličnu

notu iz nekog perioda

njegovog života.

Ljubav prema modi rodila se još u ra-nom detinjstvu. Glavni okidač bilo je ven-čanje njegove tetke kada je počeo da crta venčanice. Vremenom, bodren od strane roditelja koji su prepoznali njegov tale-nat, počeo je da crta haljine, da bi kao teh-ničar modelar odeće u srednjoj školi usa-vršio svoje znanje i počeo da crta i drugu odeću kao i cipele-njegova do sada neo-stvarena želja u dizajnu a možda i najve-ća ljubav. 2015. godine pokrenuo je svoj brend pod nazivom DQ, a svoju prvu ko-lekciju predstavio je u okviru Balkan Art Fashion Eventa u Studentskom kultur-nom centru u Beogradu, da bi tu istu ko-lekciju predstavio i u Savremenoj galeriji u Subotici 2016. godine, kao poklon svom gradu. Svoju drugu kolekciju predstavio je 2017. godine u Osijeku, na finalu Por-tanova Fashion Incubatora, najuticajnijeg

Draguljub Kujundžić modni dizajner u usponu

moda je i život i borba

Poslednja kolekcija donela uspehe

Nakon takmičenja usledila je promocija kolekcije. Bio je objavljen u hrvatskom časopisu Elle i u pre-ko 20 hrvatskih medija, kako onli-ne tako i u štampanim izdanjima. Nakon toga počela je saradnja sa poznatim ličnostima iz sveta mode kao što je Vanja Pantin, Stefan Or-lić, Nenad Janjatović, Elena Nikola-evna, Andreja Damnjanović. Mno-ge javne ličnosti, pevačice, blogerke nosile su njegove kreacije.

NOVE ljudi 17Broj 1068. mart 2019.

takmičenja za mlade i neafi rmi-sane modne dizajnere u regionu.

- Naučio sam da šijem tek u srednjoj školi. Uglavnom pravim idejna rešenja na papiru, crtam, moja majka šije sve moje kreaci-je i nas dvoje funkcionišemo kao jedan tim. To je jedan kreativan proces, ona uglavnom sašije ceo odevni predmet, ali naravno da i ja imam udela u tome. Ja sam više taj tip da sa čiodama na lutki napravim nešto sa materijalom, kasnije mi to spojimo, sašijemo i ukrasimo taj odevni predmet. Ručni deo usavršavanja mode-la je više moj deo dok je tehnički deo šivenja više mamin deo.

Inspiraciju za svoje kreacije pronalazi u samom životu. Svaka njegova kreacija ima ličnu notu

iz nekog perioda njegovog živo-ta. Njegova inspiracija rađa se iz emocija, rađa se iz stvari koje se oko njega dešavaju, ljudi koji ga okružuju kao i situacija u svetu koje se dešavaju.

- Za prvu kolekciju po nazi-vom Douleur Fatale inspiraci-ja mi je bila bol. Svi mi kroz ži-vot prolazimo kroz svakakve vr-ste boli, da li je to neka sitna sva-kodnevna bol ili neka krupna,

da li je u pita-nju ljubavna patnja, zdrav-stveni proble-mi, da li je bol koji nam nano-se prijatelji ili samo društvo, uvek postoji neka bol u na-šim životima. Za drugu ko-lekciju pod na-zivom Couture Terrorism in-

spiracija mi je bila nepravda, taj stravičan čin terorizma gde nevi-ni ljudi ginu zarad sulude ideolo-gije nekih ljudi ili organizacija. U ovu kolekciju ubacio sam i mo-menat reciklaže starih džins far-merica i od njih sam pravio odev-ne predmete, s obzirom na to da je naša okolina znatno zagađena, a tekstilna industrija dosta uče-stvuje u tome.

Pravljenje novih kolekcija i

projekata izuzetno je zahtevno. Iziskuje velika ulaganja, mno-go vremena, znanja i strpljenja. Mora se kupiti materijal, po-trebno je sve to napraviti i saši-ti, prezentovati dobrim fotofra-fi jama, dobrom šminkom, do-brom frizurom, dobrim mane-kenkama, a potom prezentovati i publici na revijama.

- Na poslednjoj kolekciji radio sam godinu dana. To znači od po-četka same ideje kolekcije pa pre-ko crtanja skica, selekcija skica koje ulaze u kolekciju, pa pravljenja kro-

jeva, pronalaženja materijala, kro-jenja, šivenja, slikanja. Do same re-vije potrebno je godinu dana rada, a to je negde i nepisano pravilo da svaka kolekcija treba da se smišlja godinu, godinu i po dana.

Modna industrija kao i sve druge industrije zna da bude su-rova. Iza svih tih glamuroznih priča, moda ima i drugu stranu, manje magičnu i ponekad popri-lično brutalnu.

- Moda je za mene moje bojno polje ili moj front. Ako želiš da se baviš modom moraš da se boriš, jer je to konstantna borba da bu-deš u toku, da ispratiš trendove koji se stalno menjaju. Boriš se sa konkurencijom koja je ogro-mna. Moda jeste moj život i moj front sa kojom se borim svakod-nevno. Meni kao dizajneru mo-zak radi 24 sata, jer ako ne rea-lizuješ ideju neko drugi će je re-alizovati, jednostavno moraš biti brz.

Krajem prošle godine na Fa-kultetu za diplomatiju i bezbed-nost u Beogradu održala se mod-na revija humanitarnog tipa, na kojoj je predstavio jednu svoju kreaciju, gde su sredstva sa auk-cije donirana u dobrotvorne svr-he za Sigurnu kuću u Beogra-du. U januare ove godine u Be-ogradskoj areni na Music Award Ceremony gde je bilo preko 20 poznatih izvođača iz celog regi-ona, radio je kao asistent odno-sno pomoćni kostimograf stilis-tkinje Vanje Pantin, kojoj je izu-zetno zahvalan jer je uz nju na-učio mnoge stvari, ona je bila ta koja ga je usmeravala i uvek bila uz njega.

J. Tonković

Draguljub Kujundžić modni dizajner u usponu

moda je i život i borba

Usavršavanje putem

internetaTrenutno polaže dva Ma-

sterClassa, Fashion design Marc Jacobs i Building a fas-hion brand, Diane Von Fur-stenberg, kod kojih je naučio kako treba izgraditi brend, kako svaki brend mora imati „DNK“ po čemu će biti pre-poznatljiv i po čemu će pri-vući kupca.

Uticaj poznatih modnih kreatora

Kao neko ko je od malena bio zainteresovan za modu, odrastao je uz mnoge po-znate modne kreatore koji su na njega uticali kao što su Coco Chanel, Gianni Versa-ce, Christian Dior, YSL, Karl Lagerfeld. Nikoga od njih ne može da izvoji jer su svi na svoj način specifi čni i sva-ko od njih ima nešto čemu se divi.

moda je i život i borba

gastronomija18 Broj 1068. mart 2019.

NOVE

kuvarSN kuvarkuvarSNSNKU

Var

SUBO

tIČK

IH P

raBa

Ka

Posne suve paprike punjene pasuljem

Potrebno je:1/2 kg pasulja, 4 glavice crnog luka, 1 šargarepa, 2 lovorova

lista, 8-10 suvih paprika za punjenje, so, biber u zrnu i mleveni, suvi biljni začin, ulje, 3 kašike brašna, aleva paprika

Priprema:Staviti pasulj u šerpu da provri i prvu vodu prosuti. Naliti pa-

sulj svežom vodom, dodati isečenu šargarepu, 1 crni luk, biber u zrnu i malo mlevenog. Skuvati pasulj.

U posebnu šerpu sipati ulje i izdinstati 3 veće glaavice crnog luka, sa malo mlevenog bibera.

Kada luk dobije staklast izgled, dodati brašno i alevu papri-ku i postepeno dodavati skuvani pasulj uz stalno mešanje. Voditi računa da ne bude suvše redak. Posoliti i začiniti po ukusu.

U vatrostalnu činiju na dno sipati malo pasulja. Paprike puni-ti i ređati na pasulj u vatrostalnoj činiji.

Kada se završi punjenje, ostatak pasulja preliti preko paprika.Staviti u rernu na 220 stepeni, da se krčka oko 25 minuta.Uz ove paprike savršeno se uklapa, domaća vruća pogača.

Prijatno!

Turšija punjena čvarcima

Potrebno je:200 g čvaraka, paprika iz turšije (prema potrebi), 2 šargare-

pe srednje veličine, 2-3 glavice crnog luka, so, biberPriprema:Na ulju propžiti sitno seckani crni luk sa rendanim šargarepa-

ma, posoliti i pobiberiti.Paprikama iz turšije skinuti peteljke, semenke i oprati ih.U proprženi luk i šargarepu, dodati 200 g čvaraka, skloniti sa

vatre i promešati.Svaku papriku puniti smesom i redjati u tepsiju.Staviti da se peće u rernu, dok paprika malo ne omekša.

Subotičke novine preporučuju:

Ovo ilo se obično pra-vilo petkom uz lakumiće. Prvo se pa-sulj tribio da ostanu zdra-va i lipa zrna, pa se pota-pao u vodu noć prije ku-vanja. Kuva-lo se naveliko jer se na užini skupljala cila familija.

Potrebni sastojci: 3 kg špic rebra, 1 kg barene slanine, 1 kg domaće kobasice, 1,5 kg pasulja, 700 g crnog luka, 300 g šargarepe, 300 g ze-leni, 1 koren celera, 2 paradajza, crve-na babura.

Način pripreme: pasulj prebrati, oprati i ostaviti ga potopljenog u vodi

da prenoći. Rebra, slaninu i kobasi-cu isečenu staviti u veliki lonac, doda-ti povrće isečeno na kockice. Kuvati je-dan sat i dodati oceđen pasulj. Kuva-ti još sat do sat i po i začiniti začinima po ukusu. Ukoliko neko želi može do-dati zapršku od začinske paprike, ali i ne mora.

Posne suve paprike punjene pasuljem

Potrebno je:1/2 kg pasulja, 4 glavice crnog luka, 1 šargarepa, 2 lovorova

lista, 8-10 suvih paprika za punjenje, so, biber u zrnu i mleveni, suvi biljni začin, ulje, 3 kašike brašna, aleva paprika

Priprema:Staviti pasulj u šerpu da provri i prvu vodu prosuti. Naliti pa-

Subotičke novine preporučuju:

Grčka musaka sa graškom

Potrebno je: 1 kg krom-pira, 400 g mlevenog mesa, 400 g graška, 2 glavice cr-nog luka, 2 čena belog luka, so po ukusu, ulje, suvi bilj-ni začin

Priprema: Na ulju propržiti sit-

no seckan crni luk, a zatim dodati mleveno meso i beli luka i kratko propržiti. Din-stati 10 minuta uz povreme-no dodavanje vode.

Grašak obariti u posebnu posudu sa malo soli. Kada je gotov ocediti ga od vode.

Krompir iseći na koluto-ve i ispržiti na malo ulja, dok ne porumene obe strane.

U vatrostalnu posudu si-pati ulje, a zatim redjati red krompira, red graška, red mlevenog mesa, i tako još jedamput. Kada je gotovo, preliti musaku umućenim jajima sa pavlakom i peći u zagrejanoj rerni na 200 ste-peni oko 40 minuta.

Potrebno je:500 g svinjskog mesa, 300 g šampinjona, 1 veća glavica crnog

luka, 2 šargarepe, 2 čaše kisele pavlake, ulje, so, biber, suvi biljni za-čin, veza peršuna, štapići za ražnjiće

Priprema:Meso iseći na krupnije kocke i nanizati na ražnjiće, posoliti i pobi-

beriti, zatim staviti na roštilj i peći, tako da bude reš pečeno.Za to vreme u tavu nasuti ulja i u njemu propržiti luk i šargarepu,

isečene na krupnije kockice, zatim dodati šampinjone, isečene na lis-tove, posoliti i pobiberiti i pržiti, dok ne dobije zlatnu boju, zatim do-dati pavlaku i biljni začin, malo prodinstati, pa dodati ražnjiće i dins-tati 10 minuta.

Zatim skinuti sa štednjaka i servirati ražnjiće na tanjir, pa po nji-ma posuti preostali sos.

Ukrasiti peršunom. Prijatno !!!

Svinjski ražnjići u umaku

Majka-Lizin gra (pasulj)

Dunavski talasi Potrebno je:1 kg višanja (iz tegle), 450 g maslaca, 215 g šećera, malo soli, 6

jaja, 400 g brašna, 3 kašičice praška za pecivo, 550 ml mleka, 2 ka-šike ruma, 2 kašike kakaoa, 1 kesica pudinga od vanile, 50 g šećera u prahu, 200 g crne čokolade

Priprema:Zagrejati rernu na 180 stepeni. Procediti višnje. Zagrejati 250 g

maslaca i izmešati ga sa 200 g šećera i malo soli. Dodati brašno i prašak za pecivo, kao i 5 kašika mleka.

Polovinu testa razvući po plehu, pa u ostatak umešati rum i kakao. Tamnije testo pažljivo razvući preko svetlijeg. Rasporediti višnje preko i peći 30 minuta. Izvaditi kolač iz rerne i ostaviti u pleh da se ohladi.

Pripremiti puding sa ostatkom mleka i kašikom šećera. Pustiti pu-ding da se ohladi.

Umutiti 200 g maslaca sa šećerom u prahu. Mutiti i dalje i do-davati kašiku po kašiku pudinga. Premazati kolač pripremljenim kremom.

Čokoladu rastopiti i ukrasiti kolač u vidu linija.Ostaviti kolač do služenja u frižider, iseći na kocke i služiti uz kafu.

Prijatno!!!!

NOVE

Istorijski izvori pokazu-ju da je uloga žena u isto-riji Subotice i te kako bila značajna. One nisu imale samo majčinsku, sestrin-sku, supružničku i kćerin-sku, nego i društveno-po-litičku, kulturnu i privred-nu ulogu, koja nije dovolj-no rasvetljena. Osmi mart je prilika da se podsetimo bar nekih od žena, koje su ostavile trag u istoriji na-šeg grada.

Uloga žena u istoriji Subotice do sada je slabo istražena. U do-sadašnjim istraživanjima istori-je žena našega grada uglavnom je korišten biografski pristup, što je rezultiralo nizom biografija žena koje su se istakle na polju huma-nitarne i kulturne delatnosti. Me-đutim, i iz ovih skromnih rezultata može se sa velikom sigurnošću za-ključiti da žene u prošlosti Suboti-ce nisu imale samo majčinsku, su-pružničku, sestrinsku i kćerinsku ulogu, nego i društveno-političku i kulturnu, te da im shodno tome treba posvetiti pažnju u istraživa-njima. Istoriografski pregled koji sledi ne obuhvata ni izdaleka sve najzaslužnije Subotičanke, nego samo one za koje je pisac saznao istražujući druge teme.

Prva žena koja je ušla u isto-riju našeg grada bila je Erže-bet Silađi. Naime, ona je od svog sina ugarskog kralja Ma-tije Korvina 1462. dobila sela Đurđin, Bajmok, Žednik, Čan-tavir, Pačir, Velika Bajša i Mala Bajša. Međutim, osim darovne povelje drugih podataka o njoj nema, tako da se ne može tač-no ustanoviti u kojoj se meri nje-no posedovanje dotičnih me-sta u okolini Subotice odrazi-lo na sam grad. O Subotičanka-ma iz vremena turske vlasti zna-mo još manje, jer su tada bile po-pisivane samo muške glave. Tek od oslobođenja Subotice može se jasnije pratiti sudbina njenih stanovnika. Spis Arhiv franje-vačke rezidencije u Subotici koji je 1751. godine započeo Danijel Zavodski donosi niz spomena o ženama koje su se nečim istakle. U rekonstrukciji vremena, auto-ru je, kako on sam kaže, pomo-gla „jedna od ovčica iz ovog ma-lenog stada (Bunjevaca – prim. V. N.), rođena pripovedačica, vredna svakog poverenja, Jele-na Vojnić, rođena majka u Gos-podu počivšeg presvetlog gospo-dina Stipana Vojnića, koja ima više od 80 godina.“

Tokom narednih decenija 18. i 19. veka žene su bile aktivne u privrednom životu grada, ističu-ći se ne samo kao vredne radni-ce, nego i kao preduzetnice, što se vidi iz zapisnika gradskog ma-gistrana. Tako primera radi sa-znajemo iz zapisnika iz 1780. da je krajem februara te godine gradski magistrat odobrio ženi pod imenom Marija Bunjevka 20 forinti za uzgajanje buba, i či-šćenje čahura, u cilju podsticanja razvoja svilarstva u gradu. Ništa manje važno je istaći da su žene

bile i čuvari istorijskih izvora, bez kojih ne bismo mogli rekon-struisati neka razdoblja u istori-ji našeg grada. To pokazuje slu-čaj Odrijen Sučić, kod koje se 1909. godine nalazila plemićka diploma njenog pretka prvog su-botičkog kapetana Luke Suči-ća izdata 1690. u Laksenburgu. Inače, ova žena, supruga velepo-sednika Đule Birkaša, istakla se i u karitativnim aktivnostima.

Subotičanke su se pokaza-le dorasle situaciji nastaloj ras-padom Austro-Ugarske monar-hije novembra 1918. godine. Ne samo što su sledile svoje muže-ve, očeve i braću u raznim hu-manitarnim akcijama, nego su ih neretko u tome nadmašivale, pokrećući i same inicijative. Na-ime, kao rezultat anarhije koja je zahvatila Suboticu, bolnice su ostale bez potrebnog inventa-ra. Time se, javno zdravlje naš-lo ugroženo. Situacija je bila uto-liko ozbiljnija što je uskoro doš-la srpska vojska, kojoj je, iznu-renoj dugim putem, bila potrebna po-moć. Koliko je po-moć bila hitna, po-kazuju evidentirani slučajevi vojnika koji su umrli „na pragu mira“: Đorđe Čvo-rugić i Petko Ada-mović. U cilju stva-ranja adekvatnih uslova za zbrinjava-nje bolesnika Mica Radića predsedni-ca Dobrotvorne za-druge Srpkinja po-zvala je „sve sestre Bunjevke i Srpkinje“ na sastanak u dvora-nu Narodnog odbora Bunjevaca i Srba radi savetovanja o koraci-ma koje treba predu-zeti. U tom momentu zaista nije bilo teško pokrenuti ikoga na humanitarnu akciju.

Čuven je slučaj Bunjevke, koja je na bogosluženju u pravoslavnoj crkvi sv. Vaznesenja Gospodnjeg u nedostatku novca priložila svoj križ kao prilog za zajedničku stvar Bunjevaca i Srba: „O sve-čanom danu kada je paroh Mar-ko Protić izgovorio besedu jedna pobožna sestra Bunjevka, možda kad je niko nije video otkinula je sa svojih patarica (očenaša) mali selefin krstić i metnula ga u ce-livaonicu, gde drugi meću kraj-care. Nećemo da ispitujemo ka-kov je razlog tu pobožnu dušu rukovodio kad je to u znaku no-voga srećnoga doba bratstva i je-dinstva Bunjevaca i Srba, složne braće jednog imena u dve vere“ (Neven od 21. novembra 1918).

Sazvani „sestrinski sastanak“ je održan 5. decembra. Tom pri-likom su za prikupljanje po-trebnih stvari određene u I kru-gu: Manda Sudarević i Ro-zika Vojnić; u II krugu Mara Vukov i Marija Vidaković; u III krugu i Šandoru: Marija

Temunović, Emilija Lojzije Temunovog, Giza Vuković, Marija Crnković, Liza Sken-derović, Etelka Rajčić, Man-da Malagurska i Koleda Ma-mužić; u IV krugu: Ana Ne-ste Šokčića, Manda Kujun-džić, Mariška T. Pejić, Mari-ja Brčić Kostić, Mariška Du-lić i Stana Tunić; u V krugu: Matilda Gabrić, Klara Prčić, Kata Prćić, Ilonka Poljako-vić, Matija Gencel, Monika Mačković i Krista Dulić; u VII krugu: Gina Jović, Nina Vasi-ljević i Dinka Marodić; u VIII krugu: Tasa Manojlović i Ka-tinka Kirjaković. Tako je na-stao Odbor za potporu bolesnih srpskih vojnika. Humanitarnoj akciji odazvao se veliki broj do-natora, čija je imena obnovljeni bunjevački list Neven objavlji-vao iz broja u broj. Osim osnov-nih potrepština, za bolesnike je prikupljan duvan, koji je usled nastalih okolnosti postao ret-kost. Na čelu ove akcije našla se

Olga Stanković, supruga Vo-jislava Stankovića, direktora Hrvatske zemaljske banke, u ko-joj je, kako prenosi Neven od 25. decembra, otvoren tekući račun za novčane donacije za potporu bolesnih srpskih vojnika.

Kao što je naglašeno na počet-ku članka, spisak koji je naveden ne rasvetljava ni u osnovnim cr-tama istoriju žena, koja obiluje nizom uzornih dobrotvorki, kul-turnih radnica, preduzetnica itd. Stoga se njeno sistematsko istra-živanje nameće ne samo kao istoriografska potreba, nego i kao moralna dužnost prema na-šim zaslužnim Subotičankama. Ispunjavanje te dužnosti nije ni-malo lako, s obzirom da je reč o poslu, koji iziskuje drugačije me-tode istraživanje od uobičajenih. U cilju stvaranja što bolje pred-stave o ulozi žena u gradu, Nove Subotičke novine će ubuduće donositi više istoriografskih pri-loga vezanih za žene.

Vladimir Nimčević

istorija 19Broj 1068. mart 2019.

HITNA POMOĆ - 194POLICIJA HITNI POZIVI - 192

VATROGASCI - 193Apoteka kod Gradske kuće: 552-499Apoteka kod dispanzera: 525-772Autobuska stanica: 555-566Benzinska pumpa Mol: 672-525Benzinska pumpa Eco: 680-580Benzinska pumpa Nis Petrol: 692-200Buđenje: 19811Centar za obeveštavanje: 985Centar za socijalni rad: 548-220Čistoća i zelenilo: 620-444DD Rasveta: 553-320Dečiji Dispanzer: 553-559Dimničar: 553-072Elektrodistribucija: 619-300

Gradska biblioteka: 553-115Gradska bolnica: 555-222Gen. Konzulat R.Mađarske: 559-811Gen. Konzulat R. Hrvatske: 557-793Hitna pomoć: 551-373JKP Subotičke pijace: 555-013JKP Pogrebno: 554-848JKP Parking: 694-200JKP Suboticagas: 641-200JP Suboticatrans: 547-777Informacije o: -sportu: 19812-ličnim kartama: 630-303-voz.dozvolama: 630-302-državljanstvu: 630-312-putnim ispravama: 630-276-vezano za oružje: 630-310

Komunalna policija: 626-988Muzej: 555-128Pozorište Deže Kostolanji: 557-471Narodno pozorište scena Jadran: 554-700Bioskop Eurocinema: 554-600Obaveštavanje o br.tel.preplati: 11811Policijska uprava: 630-200Prijava kvara CATV: 634-089Stomatološka služba za odrasle: 553-554Školski dispanzer: 600-795Tačno vreme: 195Telegrami: 1961Toplana-prijava kvara: 548-383Služba za zdrast.zaš.radnika: 571-194Vodovod prijava kvara: 557-711ZOO vrt Palić: 753-075Željeznička stanica: 555-606

VAŽNI TELEFONI

Žene u istoriji Subotice

NOVEmagazin20 Broj 1068. mart 2019.

Razvratnik, zavodnik, književ-nik, buntovnik, alhemičar, mačevalac, avanturista, putnik. Jedan od najneve-rovatnijih antiheroja u istoriji. Veličan-stveni Kazanova.

Godina 1755. Umorna, mračna Ve-necija stoji na ivici ambisa, ali ne želi da preda titulu Kraljice mora. Đakomo Kazanova vratio se u grad i preti da još više poremeti nesigurnu ravnotežu Re-publike na političkoj sceni Evrope, saz-danoj na nepouzdanim savezima. Dužd Frančesko Loredan lo-šeg je zdravlja, a in-kvizitor Pjetro Garconi kuje zaveru da preuzme

vlast, i potajno žudi da zatoči omraže-nog zavodnika i tako ga se zauvek reši.

U gradu je i grofica Fon Štajnberg, poznata po izuzetnoj lepoti, koja nudi Kazanovi izazov: ako zavede Frančesku Erico, lepu ćerku jednog od najugled-nijih ljudi u gradu, ona će mu se poda-ti. Naivna devojka upada u zamku, ali igra uskoro postaje nešto mnogo dublje i Kazanova se iskreno zaljubljuje u svoj plen.

Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoce

Svake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika

knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fi skalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige „Nepopravljivi

romantik”

Branislava Fanić, Boze Šarčević 26/9

Marija Peić Tukuljac, Trebinjska 39

Dobitnice specijalnog osmomartovskog izvlačenja poklon knjige izdavača Vulkan

Jelena Keča, Beogradski put 85Jasmina Novaković, Peščarina 47

Marija Bošković, A. Čarnojevića 35

Mateo Strukul

ĐAKOMO KAZANOVABalada slomljenih srca

SUBOtICa KOJU (nE)VIDI SVaKOMODERNI PROSJACI

U digitalnoj eri, ukoliko nemate pri sebi gotovine da ubacite u kutiju, možda možete da mu uplatite na račun!?

Dobitnica Vulkanovog izdanja knjige, kuponom Novih Subotičkih novina

Ramona: Knjiga je najbolji put do cilja!•Vulkanovom knjigom, Arijela Lohona, „Ro-

manova” u februaru, konkursom Novih Subo-tičkih novina, nagrađena je Ramona Grubanov, studentkinja iz Subotice.

Ramonu je nagrada obradovala, jer kaže da voli da čita u slobodnom vremenu.

„Volim psihološke teme, uključujuči i dramske teksto-ve, a i ljubavni romani mogu da budu neka vrsta pouke mladim ljudima. Pročitala sam nedavno knjigu, koja nas podučava, kako da postignemo svoj cilj u deset koraka. Njena poruka je, kako da čoverk radi na sebi, da bi ostva-rio svoj cilj, sagledao realne mogućnosti za to. Imam 21 godinu i studiram Visoku strukovnu školu za obrazovanje vaspitača i trenera u Subotici, pa mi je i susret sa različi-tom literaturom koristan”, kaže Ramona.

Preporučuje ljubiteljima knjige, da iz knjižara Vulka-na potraže knjigu „Romanova”, koja nagoveštava poučan i kvalitetan sadržaj.

„To su prave knjige za mlade ljude, jer slična štiva im otvaraju puteve, kako da se postave i po-stupe u određenoj situaciji, jer mladi s eteško „otvaraju” , pa ovde imaju šansu da svaki zaključak ili izlaz iz situacije primene, ako ga smatraju realnim u svojoj siituaciji. Jer, generalno, naša gene-racija 1997-e, je obrazovana generacija koja ne zanemaruje rad na sebi, a knjige su najlepši poklon za bogatiji duhovni i saznajni svet”, kaže Ramona.

Knjiga koju je dobila, kaže, upućuje više na istorijsko ljubavni roman, koji nagoveštava i dram-ski zaplet, pa jedva čeka da otvori korice.

„Generalno ljudi sve manje čitaju, zbog načina života, puno im oduzimaju vremena društvene mreže, ali trebalo bi da odvoje i malo vremena za knjigu”, poručuje Grubanova. N.H.K.

Došao Perica iz škole sa dobrom i lošom vesti...

-Mama, mama, imam do-bru i lošu vest.

-Koja je dobra vest? -Pita mama

-Dobio sam peticu! -Sav sretan kaže Perica.

-Odlično! - Pohvali ga mama.

-A reci sad onu lošu. -Petica je u pet rata. -od-

govara Perica

Pita tata Pericu: -Perice,koga vise volis

mamu ili tatu? -Oboje. -Dobro, a da mama ode u

Pariz a ja u Ameriku, gde bi otišao i zašto?

-U Pariz, jer je to super grad.

-Dobro, a da mama ode u Ameriku a ja u Pariz gde bi

otišao? -U Ameriku. -Zašto? -pita

tata Pericu. -Zato što sam u

Parizu već bio.

Perica se upisao na tre-

ning plivanja. Prvi dan tre-ninga kaze Perica treneru:

-Možete me ispisati sa treninga?

Upita trener: - Zašto? Odgovori Perica: - Pa ni-

sam više žedan.

Dolazi Perica iz škole i pita

ga otac:-Sine, kako si prošao u

školi?-Tata ti si fudbaler, pa ćeš

me razumeti. Produžio sam ugovor sa prvim razredom na godinu dana.

VICEVI-U Ameriku. -Zašto? -pita

tata Pericu. -Zato što sam u

Parizu već bio.

NOVE Subotički poletarci 21Broj 1068. mart 2019.

Moja mama...Moja mama se zove Mirjana i ima zelene oči. Lepo se smeje i najviše je volim. Pomažem mami oko posla pa se igramo. Kada je moj tata poginuo, mama je jako plakala i ja sam je smirio. Moja mama i ja se igramo vije, žmurke, ćorave bake i grudvanja. Moja mama je jako lepa. Malo je mršava i ja je jako volim. Ona ima kratku kosu i jako je vredna i pažljiva mama. Voleo bih da svako ima mamu kao ja.

Uroš Dragojlović

Moja mama se zove Milica. Ima jako lepe oči i uvek voli da se smeje. Nekada se zna malo naljutiti, ali je dobra. Moja mama izgleda jako lepo i uvek se brine o meni. Ona je najlepša na čitavom svetu. Moja mama mene najviše voli i ja isto tako najviše na celom svetu volim nju.

Nemanja Zavišić

Moja mama ima plave oči i ima braon kosu. Radi u fi r-mi i mora da pripremi 2000 jela. Uvek mi pozove Ertura na rođendan. Volim je jako, jako puno.

Lazar Gredeljević

Moja mama se zove Tijana. Ona ima 39 godina. Moja

mama ima jajastu glavu, ona ima smeđu kosu i guste crne obrve. Ona voli da sluša muziku i voli da ide u po-zorište. Moja mama jako voli da se oblači u udobnu ode-ću. Voli da nosi minđuše. Mama, moj brat i ja volimo da se igramo.

Andrej Nimčević

Moja mama se zove Maja. Ona mi pere stvari i ona me voli. Ona radi u Lipi i vodi me na BUS ni čeka me na stani-ci. Ona mi kuva, mazi me i grli. Sprema mi stvari i radi do-maći samnom. Ona je lepa i učini mi ono što ja želim.

Iva Kopunović

Moja mama se zove Ksenija. Radi na tezgi na pijaci.

Ima crnu kosu i dugačku. Ima lepe braon oči. Voli da kuva meso i supu. Omiljena boja joj je crna i bela.

Jovan Pekez

Moja mama se zove Brankica. Ona je uvek tu za mene.

Moja mama ima prelepe braon oči i ima prelepu pla-vu kosu. Pazi na mene i uvek je lepa. Ona radi u Elektro-vojvodini i uvek je nasmejana. Ona voli da šeta i da ide na koncerte. Ona voli da nosi svilene košulje. I prava je domaćica.

Ivana Nikolašević

Moja mama se zove Mirjana. Ona ima braon oči i lepu braon kosu. Uvek je nasmejana. Ja joj pomažem tako što ponekad čuvam mlađeg brata. Moja mama voli širu ode-ću. Voli da čita. Moja mama je pedagog. Ona je za mene najbolja mama. Ona je uvek tu za mene. Uvek zna da me oraspoloži. Iako ima troje dece, moja mama mene mazi i pazi.Ja volim mamu zato čto je dobra.

Maša Pajić

Pripremila L. Marjanov

Mila Lulić

Jovana Marković

Blanka Nikolić

Mia Matković

enigmatika22 Broj 1068. mart 2019.

NOVE

NOVE čitulje/pomeni 23Broj 1068. mart 2019.

Прошла је једна тужна година од када није са нама

ЖИВОРАД ВУЈИЋ

1942-2018.

Овим поводом окупићемо се у суботу 9 марта 2019. године у 11 часова на Православном гробљу код Дудове шуме.

С љубављу и поносом чувамо успомену на тебе.

Твоји најмилији (Р-149)

Дана 13. марта 2019. године навршава се тужна година од како нас је напустила наша вољена

ЂУРЂИЦА

Иза тебе остала је велика празнина, бол и туга.Нека те анђели чувају!

Тетка Вера, тетак Мићо, брат Ратко и сестра Миа (p-159)

RADE BAJKIN1958-2018.

RadeNaš voljeni RadeJoš jedno proleće se budi bez tebe.Ne postoje reči, ni vreme... Nedostaješ...Hvala ti za svu bezuslovnu ljubav.Zauvek ćeš živeti u našim srcima.

Majka Janja, supruga Sudžud i ćerka Jelena (P-152)

Драги наш Ђорђе

ЂОРЂЕ НИКОЛИЋ

-ЂОКА-1971-2019.

Знамо да негде из прикрајка мотриш на нас. Да си ту, дубоко у срцима нашим, заувек. Недостајеш!

Хвала свима на подршци.Твоји: Рада, Војин, Вељко, Милован, Бранко,

Јелена, Наталија, Василије и отац Миливоје (Р-157)

Navršava se pet tužnih godina od kad nas je na-pustila naša voljena

ROZALIJA MAMUŽIĆ1932-2014.

Sveta misa će se održati 10. marta 2019 godine u 9 i 30 časovau crkvi Isusovog Uskrsnuća.

S ljubavlju i poštovanjem čuvamo uspomenu na tebe.

Ožalošćeni: suprug Joso, sin Josip, snaja Slavica, unuke Željka i Mila sa porodicama. (P-142)

Шест месеци туге, бола и суза.

ДУШАН ЗАКЛАН11.09.2018.-11.03.2019.

Заувек у мом срцу!Твоја Ива (Р-145)

СЕЋАЊЕна нашег милог супруга, тату, свекра и деку

ДУШАН ЗАКЛАН11.09.2018.-11.03.2019.

Вољени никада не умиру, док живе они који га воле.Ожалошћени: Ива, Милан, Момир, Рената,

Димитрије и Василије (Р-144)

Poslednji pozdrav dragom kolegi.

DUŠAN IVOŠEVIĆ1959-2019.

Radne kolege restorana ATB „Sever“ (P-156)

Dana 28. februara 2019. godine napustila nas je naša voljena sestra i tetka

RUŽA RAJKOVIĆrođena Cvijan

1947-2019.

Ostaće nam u večnom sećanju!

Ožalošćeni: Njeni najmiliji (PG-18)

У суботу 09. марта 2019. године у 11 часова, на гробљу Орловача у Београду, даћемо годишњи помен драгој и вољеној

ЂУРЂИЦИ09.12.1975.-13.03.2018.

Са тугом и болом живимо без тебе.Поносно чувамо успомене, твој осмех и твоја дела.

Мајка Љубица и сестра Јасминка са породицом

(p-158)

Твоја доброта која те је красила увек ће бити са твојим синовима!

Оставио си трагове који се не бришу, сећања која не бледе и доброту која се вечно памти.

МИРКО КУБУРИЋ

1938-2019.

Синови Душко и Мићо се посебно захваљују тетки Милки, Јелени, породицама Дунаи, Чегар, Мудрић, фирмама Феброплан и Ров.

Ожалошћени његови најмилији (Р-154)

С неизмерном тугом јављамо да нас је 28. фебруара 2019. године заувек напустила наша драга супруга, мајка и бака

КСЕНИЈА МЕДАНрођена: Нађ

1945-2019Бескрајно ти хвала за доброту, љубав и срећу

којом си нас увек несебично даривала.Нека Те анђели чувају као што си и ти нас.Неутешни у болу:супруг Неђо, ћерке Вера, Лара и Невена са

породицама (PF-45)

NOVEčitulje/pomeni24 Broj 1068. mart 2019.

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs

Dana 14. marta navršava se 20. godina kako nas je napustio naš voljeni

LJUBO ŠEBEZ1936-1999.

Vreme prolazi ali ne briše sećanja, ne ublažava tugu, samo potvrđuje istinu da više nije sa nama.

Sa ponosom i ljubavlju njegovi: supruga Marija, sin Zoran, snaja Slobodanka, sin Goran, snaja Dra-gana, unuk Kosta, prijatelji i ostala sva rodbina!

(P-146)

SećanjeDana 09. marta navršava se 15 godina od kako

nije sa nama

NIKOLA TRBOVIĆ1939-2004.

S ljubavlju te se sećamo, s ponosom pamtimo a od zaborava čuvamo uspomenu na tebe.

Tvoji najmili (P-151)

Dana 12. marta 2019. godine navršava se 10 tuž-nih godina od kako nije sa nama

MILKA NIKUTOVIĆ1960-2009.

Večno ćeš živeti u našim srcima.Suprug Veljko, sin Velimir, ćerka Milijana, zet

Zoran i unuk Vukašin, (P-153)

Dana 3. marta 2019. godine preminula je naša voljena tetka.

KATICA DULIĆrođena: Sitarić

1940-2019.

Zahvaljuljemo svima koji su je ispratili do večne kuće i bili uz nas u teškim trenucima.

S ljubavlju i poštovanjem ćemo čuvati uspome-nu na Tebe!

sestričina Ružica sa porodicom (PF-41)

Prošlo je šest tužnih meseci kako nije sa nama voljena supruga i mama

ILONA LAZIĆrođena: Serenče

1950-2018.

Sveta misa će se služiti 9. marta 2019. godine u 8.30 sati u crkvi sv. Marka u Starom Žedniku.

Tvoja dobrota koja Te krasila, uvek će biti sa nama!

Suprug Mijo i sin Zlatko (PF-44)

С неизмерним болом јављамо да нас је 28. фебруара 2019. године заувек напустила

КСЕНИЈА МЕДАН1945-2019

Хвала ти што си била Мама!Почивај у миру и нека те анђели чувају.Твоја Лаки (PF-46)

Dana 21.02.2019. godine je prestalo da kuca srce našeg voljenog supruga, oca, sina, brata i zeta

MILOVAN DAMJANOVIĆ1968-2019.

Zahvaljujemo svim prijateljima, rodbini i komši-jama na izrazima saučešća.

Večno ćeš živeti u našim srcima! Ožalošćeni: supruga Nevena, sinovi Nemanja,

Damnjan i Mihajlo, majka Olivera, sestra Violeta sa porodicom i tašta Vera. (P-155)

Dana 5. marta 2019. godine preminula je naša draga mama, baka, svekrva i sestra

VERONIKA KIKIĆrođena Rošćak

1952-2019.

Ovim putem se zahveljujemo rodbini i prijatelji-ma na izrazima saučešća i položenom cveću.

Ostaće nam u večnom sećanju!Ožalošćeni: Njeni najmiliji (PG-19)

Prošlo je pola godine tuge za

MARGITA VULOVIĆ DEČEI- Gita -

1934-2018.

Život bez Vas je velika bol.Vreme prolazi, ali tuga ostaje u mom srcu.Neka vas prati poštovanje koje je jače od

zaborava.Vaša saradnica Marica (PF-43)

Prošlo je deset tužnih godina za voljenom sestrom.

GIZA VUKOV1936-2009.

Nisam znala da je reč „kraj“ tako tužna,da je reč „uvek“ tako kratka, daje reč „nikad“ tako duga.Mislila sam da „kraja“ neće biti,ali kada sam shvatilaostala sam bez tebe, draga sestro.Tvoja jedina sestra Marica, Jožika, Nina, David,

Andrej i Sara,braća Joška i Andrija sa porodicama iz

Australije. (PF-42)Prošlo je tri tužne godine od kad nas je napustila

MATILDA MATIĆ1943-2016.

Mama, uvek ćeš nam nedostajati!Tvoji najmiliji (P-147)

Navršavaju se tri godine od kako si nas napusti-la, ali te i dalje čuvam u svom srcu, tu ćeš večno i ostati.

MATILDA MATIĆ1943-2016.

Tvoja jedina sestra sa porodicom (P-148)

Prošla je tužna godina od kako nas je napustila naša supruga, mama, tašta i baba

VITA DIMITRIJEVIĆ1959-2018.

Sveta Misa će se održati u subotu 09.03.2019. godine u 8 sati u crkvi Svetog Roka.

Ostavila si tragove koji se ne brišu, sećanja koja ne blede i dobrotu koja se večno pamti.

Suprug Milan, ćerka Aleksandra, zet Samir, unu-čad Nikola, Nataša i Jovan. (P-150)

SEĆANJEDragi moji roditelji

Pet i nešto više od pet godina je prošlo.Bol i tuga i dalje su u mom srcu!

Vaša Ljiljana (P-143)

ARIJANA ČOVIĆ BEBA11.09.2013-06.03.2019.

GRGO ČOVIĆ GRGICA06.03.2014-06.03.2019.

NOVE

RAZNO- „GORENJE SERVIS

ENERGIJA”! Servisiramo belu tehniku od svih proizvo-đača,- Originalni rezervni de-lovi, Ivana Antunovića 141. Tel. 546- 206 ili 063/1546- 206 (P- 28)

- ROLOMONT roletne AL i PVC, venecijaneri, trakaste zavese, harmo/garažna vra-ta, komarnici, panelne zave-se, tende.- Miloša Obilića 19. Tel. 571- 299 ili 063/551- 299 (P-29)

- Poklanjam malo žensko štene od mesec dana, ljubite-ljima pasa. Tel.024/535-213 (1-106)

-Kvalitetno frezeru-jem bašte Tel. 063/547-187 (2-106)

-Molersko farbarski ra-dovi, brzo, efikasno, povol-jno, pedantno i kvalitetno. Tel.066/504-24-82 (3-106)

KUĆE- Prodajem kuću sa

pomoćnim objektima, na placu od 3 motike, Donji Ta-vankut, Tel-064/1838-710 (4-106)

-Kertvaroš konforna 5-so-bna spratna dvojna kuća, ul Pupinova / Šantićeva 178m² cena 500€/m², moguća zame-na za stan. Tel.024/548-108, Mob.060/548-10-80 (5-106)

-Prodajem ili menjam za manji stan, trosobnu re-noviranu kuću od 90 m² u Kireškoj 12. Cena 39000€ Tel. 064/418-04-84 (6-106)

-Prodaje se ili se men-ja kuća za stan. Tel.535-537 (7-106)

PRODAJA I IZDAVANJE

STANOVA-Izdajem dvosoban

komforan stan- visoko pri-zemlje u centru Radijalca Tel.065/9755-007 (8-106)

-Prodajem trosoban komforan stan u strogom centru Subotice, samo go-tovina. Tel. 065/9755-007 (9-106)

-Prodajem jednosoban stan 30m², kod Elektro Vo-jvodine na IX spratu, men-jan krov, lepo sređen, cg, 2 lifta (pogodan za đake) Tel. 061/21-965-12 (10-106)

-Izdajem ili prodajem gar-sonjeru u Kertvarošu, može za dve osobe. Tel. 060/0523-316(11-106)

KUPOPRODAJA-Prodajem trosed i dvo-

sed, očuvani. Trosed ima la-to-fleks ležaj. Tel.: 063/873-69-27 (12-106)

- Prodajem bojler 80l, bra-on lavabo, sobni bar „Simpo“ za ugao i dečiji krevetac. Tel. 024/523-431 (13-106)

- Prodajem „TA“ peći „AEG“-5,5kw i „CER“-4-,5kw sa postoljem, ter-mostat i priključci,

trofazna, jako očuvane i kva-litetne. Cena:120€ i 140€. Tel.:065/353-08-25 (14-106)

- Prodaju se gobleni, kristal, toplotna pumpa, liveni radija-tori, čipke, drvrni jabučari san-duci Tel.063/567-919 (15-106)

- Kupujem, prodajem i menjam značke i albume za značke, kupujem knjige i me-dalje o fudbalskim klubovi-ma. Tel/ 542- 310 ili 062/85- 28- 228 (16-106)

-Otkupljujem originalne umetničke slike uz stručnu i realnu procenu vrednos-ti. Interesovati se od 9-17h od ponedeljka do subote Tel. 065/58-33-665 (17-106)

- Kupujem ordenje, me-dalje i stare sportske značke. Tel.064/615- 59-82 (18-106)

-Prodaju se invalidska ko-lica i invalidska hodalica. Tel.063/567-919 (19-106)

-U Čantaviru Fiat Uno Disel 33KW u radnom stanju nije registrovan. Tel.063/7582799 (20-106)

- Prodajem radna kolica (talička) sa gumenim točkom, štoret 2 ringle struja, 2 butan, dobar trosed, razno cveće u saksijama. Tel. 064/16-114-83 (21-106)

-Povoljno prodajem masažer „Vario“ Tel.763-359 (22-106)

-Prodajem šporet 4 ringle gasa rerna na struju, metalik sive boje. Cena po dogovoru. Tel. 063/72-92-283 (23-106)

-Prodaje se: sejalica, plug, špediter, Lada Samara i auto prikolica, zidni sat (u dr-venoj kutiji) i trajno žareći štednjak. Tel. 024/528-682 (24-106)

-Prodaje se kombinovini štednjak elekrično-gas, sto, stolice tepih pokrivači, čaršafi, pregače, marame, bunjevački kaputi. Tel.024/528-682(25-106)

oglasi 25Broj 1068. mart 2019.

Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, Служба за заштитуи животне средине и одрживи развој, на основу члана 10. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл гласник РС“ бр.135/04 и 36/09) објављује:

ОБАВЕШТЕЊЕО ПОДНЕТОМ ЗАХТЕВУ ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ О

ПОТРЕБИ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Носилац пројекта Ј.К.П. „ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА“ СУБОТИЦА, Трг Лазара Нешића бр. 9/а, Суботица, поднео је Захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта: „Постројење за прераду воде за пиће на Водозахвату II фаза 2 – ПРОМЕНА ДЕЛА ТЕХНОЛОГИЈЕ ХИДРОТЕХНИЧКИХ УСЛОВА“, заведен под бројем IV-08/I-501-72/2019, а који се планира на катастарским парцелама 14584/1, 14585/2, 14586/2, 14789/2, 14589/2 и 14590/3 КО Нови град, улица Магнетна поља бб, Суботица (46.096969о,19.705056о).

Увид у податке, обавештења и документацију из захтева носиоца пројекта, може се извршити у просторијама Службе за заштиту животне средине и одрживи развој (Трг Слободе 1, Градска кућа, I. Спрат, соба 128).

Заинтересовани органи, организације и јавност у року од десет дана од дана објављивања овог обавештења могу доставити мишљења о потреби процене утицаја предметног пројекта на животну средину, лично или поштом на горе наведену адресу, или електронски на адресу zi-votnasredina@subotica.rs.

Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o

prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Važe samo kuponi iz tekućeg broja

"

Ime i prezime davaoca oglasa

Potpis davaoca oglasa

Tekst oglasa:

Broj telefona:

NOVEKupon zabesplatan mali oglas do 10 reči

Broj 1068. mart 2019.

Mali oglasi

- TRAŽIMO RADNI-KE: hitno potrebni kuva-ri-ce, konobari-ce pomoć-ne radnice geronto doma-ćice sa pasošima EU. Tel. 064/7007-106 (P- 218)

На основу члана 39. Закона о туризму ( „Сл. гласник РС“, бр.36/09, 88/10, 99/11- др. закон, 93/12, 84/15 и 83/2018 -др закон) и члана 19., 20. и 21. Статута Туристичке организације града Суботице, Управни одбор Туристичке организације града Суботице на 36.седници одржаној 28.02.2019. године донео је одлуку да расписује:

ЈАВНИ КОНКУРСЗА ИМЕНОВАЊЕ ДИРЕКТОРА ТУРИСТИЧКЕ

ОРГАНИЗАЦИЈЕ ГРАДА СУБОТИЦЕ

Подаци о установи: Туристичка организација града Суботице, Трг слободе 1, 24000 Суботица, ПИБ:106571652, МБР:08915733.

Радно место које се попуњава: Директор Туристичке организације града Суботице.

Опис послова: Директор представља и заступа Туристичку организацију, извршава одлуке Управног одбора, организује и руководи радом Туристичке организације, обезбеђује законитост рада Туристичке организације, предлаже годишњи програм рада, предлаже акте које доноси Управни одбор, подноси извештај о пословању и годишњи обрачун, доноси Акт о унутрашњој организацији и систематизацији радних места, одлучује о правима и обавезама запослених у Туристичкој организацији, врши друге послове одређене законом, Одлуком и овим Статутом.

Мандат директора: Директор се именује за период од 4 (четири) године са правом поновног избора.

Услови: Поред општих услова прописаних Законом, кандидат мора да испуњава и следеће услове:

1) Стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету;

2) Радно искуство од четири године, од чега најмање две на руководећим пословима;

3)Активно знање страног језика који је обухваћен наставним планом и програмом министарства надлежног за послове просвете.

4) Да је држављанин Републике СрбијеПосебни услови :1)Да није осуђиван на казну затвора од најмање 6 (шест) месеци ;2)Да познаје област корпоративног управљања3)Да има возачку дозволу Б категорије.4)Познавање рада на рачунаруБрој извршилаца: 1Пријава на Јавни конкурс и докази који се прилажу уз пријаву: Пријава

на конкурс, са доказима, подноси се препорученом пошиљком или лично на адресу: Туристичка организација града Суботице, Трг слободе 1, 24000 Суботица, са назнаком „Јавни конкурс за именовање директора- НЕ ОТВАРАТИ“.

Датум предаје пошиљке у пошти сматраће се датумом предаје пријаве по конкурсу.

Докази који се прилажу уз пријаву на јавни конкурс:• Извод из матичне књиге рођених ( оригинал или оверена фотокопија );• Уверење о држављанству Републике Србије ( оригинал или оверена

фотокопија );• Диплома/уверење о стеченом образовању ( оригинал или оверена

фотокопија );• Доказ о радном искуству (оверена фотокопија радне књижице и/или

потврда послодавца); • Oверену фотокопију индекса или уверења факултета о положеним

испитима из кога је видљиво да је кандидат слушао и положио испит/е из страног језика или сертификата о активном знању страног језика

• Уверење да кандидат није осуђиван за кривично дело и да се против њега не води кривични поступак, не старије од 6 (шест) месеци;

• Доказ о познавању корпоративног управљања (оригинал или оверена фотокопија сертификата)

• Фотокопију личне карте;• Биографију са контакт подацима.• Фотокопија возачке дозволеРок за подношење пријава је 15 (петнаест) дана, од дана оглашавања

јавног конкурса.Лице задужено за комуникацију и обавештења о конкурсу: Неда Тешовић,

председник Управног одбора Туристичке организације града Суботице, контакт телефон: 060/686-56-56

Проверу знања и вештина кандидата чије су пријаве благовремене, разумљиве, потпуне и уз које су приложени сви потребни докази врши Управни одбор Туристичке организације града Суботице у разговору са кандидатом, о чему ће кандидат благовремено бити обавештен телефонским путем или електронском поштом.

Неблаговремене, неразумљиве или непотпуне пријаве и пријаве уз које нису приложени сви потребни докази у оригиналу или овереној фотокопији, неће се узимати у разматрање и биће одбачене закључком Управног одбора против кога није дозвољена посебна жалба.

Конкурс спроводи Управни одбор Туристичке организације града Суботице.

sport26 Broj 1068. mart 2019.

NOVE

Još jedna sjajna odbojkaška pred-stava u Subotici. Pet setova, svi sem drugog neizvesni, niz dugih poena, se-rija, preokreta i na kraju pobeda Spar-taka koji nastavlja da raduje vernu pu-bliku u Hali sporto-va na severu Bačke. Ovoga puta je pred Golubovima pala ekipa Mladog rad-nika – 3:2 (24:26, 25:14, 23:25, 25:20, 15:13)

Uz dobar servis Ilića Spartak je po-veo sa 9:7 počekom meča, ali i gosti od-govaraju serijom poena, pa Buša smečira za mi-nimalnu prednost Mladog radni-ka na tehničkom tajm-autu. Kada je Keita pogodio antenu, a doma-ći tim poveo sa 17:14 Golubovi su imali zalet za prvi set.Vodili su i sa 21:18, a onda Buša i Keita re-alizuju dve kontre na dobar servis Savića za nerešenih 22:22. Subo-tičani prvi stižu do set lopte, Ko-vačević dobro reaguje na mreži, a zatim Veselinović smečira u aut za radost Požarevljana na početku utakmice.

Drugi set doneo je više greša-ka, pogotvo sa servis linije, na obe strane. Prvi se u ritam vraća Spar-tak, i to kakav ritam. Tumbas be-leži as, Arsenoski blok, a zatim je napad Golubova poveo Jungić za velikih 19:9. Blok Arsenoskog donosi Golubovima velikih 24:12, a uskoro je ovaj set bio arhiviran.

Za svaki poen u trećem setu bio je potreban „rudarski posao”. Kada god bi Golubovi uspeli da steknu dva poena prednosti, usledio bi odgovor upornih gostiju, pa je re-zultat najčešće bio nerešen. Kon-tra Veselinovića donosi Sparta-ku prednost od 21:19, vodili ali to

nije bilo dovoljno. Greška doma-ćih na servisu donosi gostima set loptu, a dug poen, kakvih je bilo mnogo u ovom setu, Keita snaž-nom paralelom pored bloka pre-tvara u drugi osvojen set ekipe iz Požarevca.

Važan poen u ranoj fazi četvr-tog seta osvaja Đorđe Ilić. Uhva-tio je blokom Keitu koji je napao iz druge linije, a Spartak je tim po-enom poveo sa 9:5. Naravno, sledi serija Požarevljana od 4:0, a ona je posledica odlične odbrane. Uhva-ćen je Keita još jednom, zausta-vio ga je Kecman za 12:9 na oba-veznom odmoru. Uspeli su doma-ći da razliku podignu za još jedan poen, bilo je 18:14, nakon dobrih odbrana Ilića i Tumbasa. Duge poene je sada osvajao Spartak, a nakon jednog od njih bilo je 21:15 za Subotičane koji su već hvatali zalet za odluku u petom setu.

Dve greške Spartaka poma-žu Mladom radniku da povede sa 2:0 u taj-brejku, a blok Ilića vra-ća stvari na početak – bilo je 3:3. Smeč Jungića koji je završio u autu ponovo donosi gostima dva poena prednosti, a ispravlja se

korektor Subotičana sa dva dobra servisa za novo poravnanje. Dva hladnokrvna kuvanja Kecmana okreću situaciju na terenu, bilo je 9:8 za Golubove. Blok Jungi-ća duplira prednost Subotičana, a čuva je deveti blok Đorđa Ilića. Jungić donosi Spartaku dve meč lopte, iz teške pozicije Keita re-alizuje poen, ali smeč Seizovića okončava još jednu pravu odboj-kašku predstavu na severu Bačke po želji domaće publike.

Spartak: Milović (libero), Arsenoski 2 (1 bl), Jungić 17, Veselinović 13 (1 as), Peić (li-bero), Seizović 3, Simić, Me-dan, Kecman 15, Dulić, Tum-bas 12 (3 bl, 2 as), Ilić 14 (9 bl).

Mladi radnik: Buša 19, Paj-kić, Savić 4 (4 bl), Vulikić, Ko-vačević 8 (2 as), S. Ilić 9 (4bl), Batak 5 (2 bl), Lečić 3, Nadaž-din, I. Ilić (libero), Jelić 1 (1 bl), Keita 18 (1 bl, 1 as).

Predstojeći vikend nosi fina-le Kupa Srbije, a sedmo kolo Mini lige je na programu u petak, 15. marta, Spartak u Subotici dočeku-je Radnički iz Kragujevca.

Mini liga Srbije za odbojkaše

Ponovo drama u Subotici

Nemanja Jungić (u napadu), korektor Subotičana

Ljubitelji muške odbojke u Subotici kao da su se pretplatili na dramatične utakmice u Hali sporto-va, ali redovno uz uživanje u lepoj odbojci dobiju i najvredniju nagradu – pobedu Spartaka. Tako je na severu Bačke bilo i u subotu uveče, u derbi meču za treću poziciju Golubovi su posle pet napetih se-tova savladali Mladi radnik iz Požarevca.

– Za nas je ovo bitna pobeda. Nastavili smo do-bru seriju u kojoj se nalazimo. Nije bilo lako odi-grati ovakvu utakmicu, pogotovo posle teškog iza-zova protiv Zvezde, ali smo zato nagrađeni vred-nom pobedom koja nas drži na trećem mestu. Teš-ko je bilo igrati protiv Mladog radnika, vidi se to i po svih pet setova, a mislim da možemo biti samo ponosni nakon ovakve pobede. Dobićemo nešto slobodnih dana, imaćemo duži period rada do sle-dećeg meča, a prilika je to da se malo odmorimo i regenerišemo – ističe Branislav Seizović, prvo-timac Spartaka.

Uz igrače, meč je emotivno propratio i prvi tre-ner Igor Žakić. Držao je konce igre u rukama, na-pravio je nekoliko pravovremenih izmena, a sve je

to na kraju zaokruženo vrednom pobedom.– Kako smo i najavljivali, Mladi radnik je eki-

pa puna energije, poletna, prgava. Bore se za sva-ki poen, a uz nas su ekipa koja ima najbolji sistem blok-odbrana. Imali smo izuzetan broj napada iz odbrane, i mi i oni. Utakmica je obeležena velikim brojem blokova, pasivnih pogotovo. Odnos snaga je bio ravnopravan, ne bi bilo nezasluženo ni da je naš rival dobio meč. Sreća nam se osmehnula malo na kraju, njima u nekim ranijim setovima. Nagrađen je naš dobar rad, ali i to što smo u meč ušli koncentrisano, iako je iza nas bio težak meč protiv Zvezde.

Naredni vikend je rezervisan za finale Kupa, a to donosi i nešto duži period do sledećeg takmičar-skog izazova.

– Muče nas sitne povrede, ali te najviše nervi-raju. Nadam se da će to biti sanirano do sledećeg meča, malo nas je i grip mučio. Sve bi to treba-lo da bude rešeno do meča protiv Radničkog, da taj meč dočekamo spremni i da ostanemo treći do kraja Mini-lige – dodaje Žakić.

Iza odbojkaša Spartaka je još jedna velika pobeda

Maraton+drama=uživanje

Mini liga Srbije za odbojkašice

Zaslužile bar bod

Odnela je Zvezda bodove iz Subotice, bilo je na kraju 1:3 (25:23, 21:25, 18:25, 19:25), ali i da je ostao bar jedan u Subotici, ne bi bilo nezasluženo. U zanimljivoj odbojkaškoj predstavi bilo je lepih pote-za, preokreta, dugih poena, ali, na žalost domaće publike, i dosta ra-zloga za zvižduke upućene deliocima pravde.

Nakon izjednačenog početka Spartak stiže do prednosti od tri poe-na, bilo je 10:7, ali gošće odgovaraju dobrim blokom Markovićeve. Na isti način poentira Živanovićeva, pa domaće sa poenom pred-nosti odlaze na prvu pauzu u setu. Dobri poeni Rajlićeve ponovo su „odlepili” Spartak, ali slede greške domaće ekipe , a uz dobar poen Stijepićeve bilo je ponovo nerešeno. Sama završnica je bila uzbud-ljiva, Zvezda je dobila nekoliko dugih poena, držala se u igri, alo nije mogla ništa protiv Milane Rajlić. Najbolji napadač Spartaka osvaja završne poene, u napadu i bloku, za prvi set Spartaka.

As Stijepićeve donosi crveno-beloj ekipi prednost od 8:7, dok su domaće grešile u ovom elementu, pa Crvena zvezda vodi sa 12:9. Spartak je igrao konfuzno u tim momentima, ali tajm-aut vraća u ri-tam Golubice koje stižu na 16:17. Blok donosi Zvezdi prvi osvojeni set, dobre su bile Stijepićeva i Vučičevićeva, a posle asa Sekulo-vićeve bilo je nedostižnih 23:17 za ekipu iz Beograda.

Spartak je poklonio Zvezdi nekoliko poena početkom trećeg seta, a Vučičevićeva blokira za 10:4. U momentima kada je Spartak najavio da može da se vrati u igru, bilo je dosta negodovanja na odluke sudi-ja. Nije se sa njima slagao ni trener domaćih Miroslav Aksentijević koji dobija i crveni karton. Golubice su zaigrale bolje u finišu seta, ali nisu uspele da u potpunosti stignu ranije napravljenu razliku rivala.

Dugi poeni obeležili su početak četvrtog seta, ali ih je, po pravilu, osvajala Zvezda. Na tom zaletu gošće prave seriju poena, a Vučiče-vićeva poentira za solidnu prednost od 12:6. Spartak odgovara sjaj-nom serijom od 5:1, a nova sporna odluka sudije podigla je na noge poslovično mirnu subotičku publiku, Bila je to najava jednog od naj-dinamičnijih setova ove sezone u Subotici, a konačno, blok Mariće-ve je i razgalio glasne navijače, bilo je 16:16. Blok Markovićeve pre-kida zalet Golubica, a Zvezda je uskoro vodila sa 21:17 i najavila po-bedu u Subotici. Uskoro je bilo 24:19 za gošće, posle asa Stijepiće-ve, a blok Vučičevićeve u narednoj akciji bio je dovoljan da utakmi-ca bude zaključena.

Spartak: Soriana 2 (2 bl), Trnić 16 (2 bl, 1 as), Marić 5 (2 bl, 1 as), Ilić (libero), Batinić 9 (1 bl), Drčić, Mađarević, Rajlić 27 (1 bl, 1 as), Momković, Živanović 5 (2 bl, 1 as).

Crvena zvezda: Taubner, Sekulić 16 (2 bl, 2 as), Stijepić 19 (1 bl, 3 as), T. Marković (libero), B. Marković 8 (4 bl, 1 as), Jakšić 1 (1 bl), Milunović, Đorđević 7 (3 bl), Tasić 9, Vučiče-vić 10 (3 bl), Delić, Stepanović (libero).

Sedmo kolo Mini lige je na programu 15. marta, a Spartak gostuje u Lajkovcu, ekipi Železničara.

Milana Rajlić na prijemu

NOVE 27Broj 1068. mart 2019. sport

Nakon najnovije pobede, 94:92 (23:14, 26:27, 29:22, 16:29) protiv Slobode u Uži-cu, košarkaši Sparta-ka još uvek imaju šan-se da ostanu u prvogli-gaškom društvu. Na-ravno, uz pobede do kraja sezone, ali i loše rezultate trenutno glavnog rivala u bor-bi za opstanak, ekipe Vršca.

Dok se ta dilema ne razreši, valja proko-mentarisati meč u Uži-cu u kojem je Spartak ponovo pokazao neke stare boljke, ali su Go-lubovi uspeli da u fi-nišu i dramatičnoj za-vršnici dođu do pobe-de kojoj su se nadali.

Spartak utakmi-cu u Užicu počinje se-rijom od 6:0, ali sle-di odgovor domaćih za vodstvo od 7:6. Bili su Golubovi bolji rival u uvodnoj fazi meča, raspoložen je bio Bar-na čijom trojkom Spartak vodi sa 23:14.

Spartak vodi i sa dvocifrenih 25:14, pogodio je ponovo Bar-na, a usledila je izuzetno efi-kasna druga četvrtina. Doma-ći su uspeli da dođu do porav-nanja – 33:33, ali Šarenac i

Igrutinović vraćaju prednost Golubovima – 47:37.

Subotičani su bili u dobrom ri-tmu u većem delu treće deonice, vodili su sa 59:49, 66:51, 73:60, a ovaj period igre okončali su sa

petnaest poena razlike.Posle koševa Miško-

vića i Lobareva Spar-tak je imao i devetnaest poena razlike početkom završne četvrtine, ali, is-postavilo se kasnije, to nije bilo dovoljno za mi-ran finiš. Prednost Spar-taka se topila, a Sloboda na 24 sekunde do kra-ja meča, preko Marku-sa, poravnava na 92:92. Srećom, poslednji na-pad je za Subotičane bio uspešan, Pavel Loba-rev pogađa za 94:92, a u preostale tri sekunde Užičani nisu uspeli da bar produže meč.

Sloboda: Crnić 10, Kadiri 24, Simić 20, Hristov 3, Kovače-vić, Otašević, Trajko-vić 2, Marić 13, Mar-kus 17, Čubić, Krstić 3, Paunović.

Spartak: Igrutinović 20, Bakumanja 2, Ša-renac 13, S. Gazibego-vić, Lučić 8, Bijelić, Lo-barev 19, Kojić, V. Ga-

zibegović 2, Kuridža, Barna 24, Mišković 6.

U meču pretposlednjeg kola Košarkaške lige Srbije Spartak danas, u petak, 8. marta, doče-kuje ekipu Zlatibora. Utakmica se igra u Hali sportova u Suboti-ci, od 18 sati.

Proteklog vikenda nije bilo ligaških mečeva u stonom te-nisu, a na programu je bilo Pr-venstvo Srbije, pojedinačno, te u konkurenciji dublova.

U muškom singlu četiri sto-notenisera su prošla grupnu fazu takmičenja. Sorin Pe-troj je savladao Vladimira Tasića sa 3:0, a poražen je od Ivora Katića sa 1:3 za dru-go mesto u grupi. Stefan Ko-stadinović je bio prvi u gru-pi, savladao je Jovana Bosi-ku sa 3:0 i Jovana Jockova sa 3:2

Bence Bognar je bio drugi, savladao je Aleksandra Gru-jića sa 3:1, a poražen je od Mi-loša Milenkovića sa 1:3. Kao prvoplasirani u grupi plasirao se i Kristijan Halas, savla-dao je Gorana Petrovića sa 3:0, te Aleksandra Radako-vića, takođe sa 3:0.

Najbolji rezultat u završni-ci ostvario je Stefan Kostadi-nović koji je zaustavljen u če-tvrtfinalu. Savladao ga je posle velike borbe sa 4:1 (17:19, 8:11, 7:11, 11:9, 8:11) mladi Dimitri-je Levajac koji je bio u dobroj

formi, pa je na kraju i napravio iznenađenje osvajanjem titule prvaka Srbije. Na putu do če-tvrtfinala Kostadinović je sa-vladao Nikolu Colića sa 4:0 i Peru Tepića sa 4:1.

Bognar je poražen u prvom kolu od Valentina Nađ Ne-medija sa 0:4, Halas je sa 4:3 savladao Miloša Marinko-vića, ali je potom poražen od Marka Popovića sa 0:4, dok

je Petroj poražen od Crepu-lje sa 1:4.

U igri parova Bognar i Pe-troj u bili slobodni u prvom kolu, a u drugom su ih sa 3:0 savladali Levajac i Đilas, dok su Kostadinović i Halas po-sle slobodnog prvog kola u dru-gom bili bolji od Đorđevića i Petrovića, a u borbi za meda-lju su ih sa 3:2 savladali Nađ Nemedi i Majstorović.

Prva liga Srbije za košarkaše

teorija uz Golubove

Prvenstvo Srbije u stonom tenisu

Kostadinović stao u četvrtfinalu

Pavel Lobarev (sa loptom)

Nastavak stonoteniskih liga

Mečevi u 11 i 18 sati

U subotu, 9. marta, nastavlja se takmičenje u okviru stonote-niskih liga Srbije.

U meču Prve lige Srbije ekipa Spartaka Stoss od 11 sati u Sto-noteniskom centru u Subotici dočekuje ekipu Galadska iz Kikin-de, dok na istom mestu, ali od 18 sati, u Super ligi Srbije Spartak dočekuje Partizan.

Duel plavo i crno-belih će biti derbi kola, a ako Subotičani zabeleže pobedu, onda se gotovo sigurno mogu nadati mestu u plej-ofu.

Prva „B” liga Srbije za vaterpoliste

Ponovo na čeluVaterpolisti Spartak Prozivke ponovo su se vratili na čelo tabele

Prve „B” lige Srbije. Na potencijalno veoma neugodnom gostovanju ekipi Dorćola Subotičani su zabeležili pobedu od 10:5 (3:2, 3:1, 1:0, 3:2), te su na taj način sada ponovo ispred Novog Beograda. Ukoli-ko ne bude kikseva do kraja, ekipa Spartak Prozivke će direktno, kao provoplasirana, u Prvu „A” ligu, dok Beograđanima sledi baraž.

Subotičani su bili bolji rival u sva četiri perioda. Nakon neizvesne prve, veliki posao na putu do pobede su završili u drugoj četvrtini, pa su tako, na polovini meča imali solidnu zalihu od tri gola viška. U preostale dve četvrtine su sigurnom igrom pobedu i potvrdili.

Dorćol: Stanković, Sekulić 1, Joksimović 1, Grcić, Purko-vić, Maoduš, Vitorović, Koprivica 1, Rakić 2, Popović, Mar-kulin, Petrović, Ignjatović, Basara.

Spartak Prozivka: Perez, Čabrilo 3, Grabež 1, Ivković 1, Var-kulja 1, Kajtez, Tonković, Varkulja 2, Kokai, Lazendić 1, M. Stojanović , J. Stojanović 1, Jarić, Kantar.

Spartak u subotu, 10. marta, od 19 sati, igra meč protiv Rasine.

Prva liga Srbije za košarkašice

Poraz za krajKako su igrale u većem delu Prve lige Srbije, košarkašice Spartaka

su i zaključile ovo takmičenje porazom. U 22. kolu, u Subotici su Go-lubice poražene sa 62:80 (8:22, 17:27, 20:8, 17:23) od Šapca, ali će i naredne sezone biti deo Prve lige Srbije, bez obzira na zaključenje ta-kmičenja na začelju tabele.

Domaće su bile neefikasne u prvoj četvrtini, pa je ekipa Šapca rano povela sa dvocifrenih 12:2.

Početkom druge četvrtine prednost je još porasla, Markovićeva pogađa koš za 29:8, a drugu četvrtini ekipa Šapca zaključuje sa 24 poena prednosti.

Drugo poluvreme Spartak počinje efikasnije, serijom od 8:0, a sle-di potom još jedna identična serija kojom Golubice stižu na deset po-ena zaostatka, 41:51. Košarkašice Spartaka su potom propustile pri-liku da njihov zaostatak bude jednocifren, a nakon dve vezane troj-ke Mršićeve početkom četvrtog perioda Šabac otklanja sve dileme i vodi sa 66:48.

Spartak: Golubović 2, Kujundžić 11, Petković 7, Krstajić 5, Kovačević 37, Zlajić, Vukov, Cvijetić, Šujica, Doderović, Petrekanović.

Šabac: Mršić 16, Velisavljević 8, Spasojević 10, Trebovac 7, Marković 24, Nadoveza, I. Šicar 10, L. Šicar, Vukašinović, Prodanović 2, Mijailović 3.

Prvenstvo Evrope u rvanju za mlađe seniore

Nađu evropsko srebroSebastijan Nađ, rvač Spartaka, okitio se srebrnom medaljom na

Prvenstvu Evrope za mlađe seniore (takmičari do 23 godine). Nađ je nastupao u kategoriji do 67 kilograma, a njegova medalja je novo vredno priznanje u itekako bogatoj riznici Rvačkog kluba Spartak, čije boje Sebastijan brani poslednjih sezona.

Na putu do finala Nađ je pobedio takmičara iz Bugarske, Netko-va Nestarova sa 3:0, zatim Aleksandra Liavonchyka iz Beloru-sije 3:1, da bi u polufinalu pokazao svoj kvalitet i sa 6:1 savladao rva-ča iz Rumunije, Aleksandra Solomona. U finalu ga je Alen Mir-zoian iz Rusije savladao sa ubedljivih 8:0.

Sreten Damnjanović, Stojan Dobrev, Željko Trajković, Sebastijan Nađ, Davor Štefanek i Milorad Dokmanac

sport28 Broj 1068. mart 2019.

NOVE

Nedelja, 3. mart, bila je pra-znik karatea u Subotici. Po već oprobanoj tradiciji, u organiza-ciji Karate kluba Spartak Enpi i Šotokan karate saveza Srbije, održan je jubilarni, dvadeseti po redu „Super Enpi kup”. Pre-ma rečima organizatora, bilo je ovo još jedno uspešno takmi-čenje koje je okupilo oko 1.200 takmičara iz 85 klubova Polj-ske, Nemačke, Slovenije, Hr-vatske, Makedonije, Mađarske, Slovačke, Bugarske, Crne Gore, Rumunije, FBiH, Republike Srpske, i, naravno, cele Srbije.

Takmičenje je otvorio idej-ni tvorac, dugogodišnji trener, kako Enpija, tako i reprezen-tacije Srbije, Milorad Ćopić. Tom prili-kom je ista-kao da je kroz dve de-cenije pri-sutna bila ista ideja, da se na jednom mesto oku-pi i kvalitet i kvantitet.

– Od pr-vog tunira smo se trudi-li da organi-zacija bude na vrhun-skom nivou i još tada smo uhvatili za-let. Prvo smo organizova-li dva „Kom-pas kupa”, zahvaljujući Turističkoj organizaciji „Kom-pas”, a potom je takmičenje preraslo u „Super Enpi kup”. Održali smo tradiciju, teško je svake godine sakupiti ovoliki broj ljudi, ali smo i dalje među retkima u Evropi koji to uspe-vaju. Kako je za april zakaza-no Prvenstvo Evrope dosta re-prezentacija je iskoristilo pri-liku da se predstavi u najja-čem sastavu, a to nam donosi dobre nastupe i kvalitetne bor-be – ističe Ćopić.

Između svečanog otvaranja i prvih nastupa, prisutni u Hali sportova su mogli da vide neo-bičnu demonstraciju karatea u izvedbi porodice Franje Hor-na, inače poreklom Subotiča-nina, koji je stigao iz Slovenije.

– Ideja je bila da se poka-že kakav je karate sport, od-nosno da se njime može bavi-ti cela porodica. Tako je upra-vo u Franjinoj familiji, a on je, inače, i moj drugar još iz re-prezentacije bivše Jugoslavije – dodao je Ćopić.

Horn, kako saznajemo, ima sedmoro dece i troje unučadi, a u Subotici se predstavio sa su-prugom i petoro dece od kojih najmlađe ima tek sedamnaest meseci.

Prema rečima većine uče-snika, ovo je bila do sada naj-bolja organizacija „Super Enpi kupa”. Prikazan je odličan ka-rate a najbolji klubovi na ta-kmičenju u generalnom pla-smanu su bili: 1. Karate klub Seiken iz Bratislave, 2. ŠK Ka-rate – Nova Bana iz Slovačke i 3. Karate klub Japan iz Beo-grada. Spartak Enpi, kao do-maćin, nije bio u konkurenci-ji za proglašenje najboljih klu-bova. Za najboljieg seniora na takmičenju proglašen je Jugo-slav Huremović iz Savinog Sela, dok je za najbolju senior-ku proglašena Elvira Bognič iz Spartak Enpija.

Takmičari Spartak Enpija su klupske riznice obogatili sa 39 novih medalja, 10 zlatnih, 11 srebrnih i 18 bronzanih.

Zlatne medalje su osvojili: Narančik Vladan, Nađ Fe-dor, Babić Nađa, Marodić Uroš – kate, Marodić Uroš - borbe, Ćojder Teodora, Ba-rašević Ines,Bognič Elvira, kata tim poleteraca (Vasić Di-mitrije, Radak Mateja, Mi-letić Vuk), ekipa kadetkinja u borbama (Arsić Sofija, Bara-šević Ines, Popović Milena, Cvijin Nađa).

Srebrne medalje su zasluži-li: Viši Aleksa, Vasić Dimi-trije, Ćojder Teodora, Orlić Sofija, Babić Sara, Cvijin Nađa, Arsić Sofija, Uzelac Nikola, tim pionira u borbama

(Marodić Uroš, Kolar Ne-nad, Pokornić Sergej), kata tim petlića (Viši Aleksa, Uze-lac Ivan, Stepanović Nina), tim pionirki u borbama (Ko-pilović Ema, Čajkaš Maja,

Ćojder Teodora).Bronzanim medaljama su

se okitili: Uzelac Ivan, Lalić Natalija, Miletić Vuk, Pej-nović Maja, Škavo Maksim, Zorić Pavle, Ćojder Teodo-ra, Narančik Elena, Čajkaš Maja, Takač Nađa, Popović Lidija, Horvat Višnja, Ba-rašević Ines, Arsić Sofija, Arsić Sofija – apsolutna kete-gorija, Popović Milena, kata tim pionirki (Vasić Milica, Stepanović Jovana, Džepi-na Vanja), kata tim poletara-ca (Kerleta Pavle, Popović Marko, Vegel Kaleb).

Takmičari ovog kluba su prvi put nastupili i na 2. Su-per Enpi Kung fu Wušu takmi-čenju – disciplina Sanda (kon-taktni sport) i u konkurenciji 7 klubova iz Srbije i Hrvatske osvojili 1. mesto. Osvajači me-dalja su bili, zlato: Buljovčić Dario, Barašević Ines, sre-bro: Pokornić Ognjen, Cvi-jin Nađa, Arsić Sofija.

Za sledeći vikend je zakaza-no Prvenstvo Vojvodine za pe-tliće, poletarce i pionire u Ba-natskom Karađorđevu.

Održan jubilarni – 20. „Super Enpi kup”

I kvalitet i kvantitet

Milorad Ćopić otvara takmičenje

Porodica Franje Horna verna karateu

Nagrada za masovnost otišla u Slovačku

NOVE sport 29Broj 1068. mart 2019.

Rukometaši Spartaka nisu us-peli da naprave iznenađenje u Pančevu. Lider tabele, ekipa Di-nama, nastavlja niz bez poraza, beleži pobedu od 25:21 (16:13), uz konstataciju da se Subotičani nisu obrukali protiv favorita, go-tovo su do samog kraja bili u re-zultatskom egalu.

Spartak je vodio u prvom po-luvremenu u nekoliko navra-ta, bilo je 1:0, 2:1, 3:2, 6:5, 7:6, 8:7, 9:8, pa i 10:9 posle gola Le-ovca u 17. minutu. Usledila je završnica sa nešto manje golo-va, pogotovo onih koji su zavr-šili u mrežu Dinama. Pančevci prave seriju od 4:0 i golom Di-mitrijevića stižu do prednosti od 13:10. Sa tri gola razlike Di-namo i okončava prvih pola sata igre.

Uz dva gola Šukića Spartak prilazi na gol zaostatka počekom drugog poluvremena, ali domaći preko Barudžića ponovo stva-raju tri gola zalihe. Nije se gostu-jući tim ni tada predavao, Stra-hinja i Ilija Petrović vežu go-love za poravanje, bilo je 20:20 u 43. minutu meča. U narednih pet minuta ekipa Dinama pravi pre-sudnu seriju, postižu domaći tri gola, gosti propuštaju prilike, a samim tim se i opraštaju od mo-gućeg iznenađenja.

Dinamo: Milošević 3,

Pilipović 1, Radanović, Sto-janović 3, Dimitrijević 4, Sa-vić 2, Jezdimirović, Jovano-vić, Pavlović, Zlatanović, Di-stol, Milenković 7, Barudđić 2, Vučković 3, Radovanović.

Spartak: Raković, Rosić, Ž. Peić Tukuljac, Kolun-džić 1, Šukić 3, Bozoljac, Potpara 4, Spremo, Koja-dinović 1, Pjevalica, Karan 2, I. Petrović 4, S. Petrović 2, Leovac 3, Stefanović 1, Arđelan.

Rukometaši Spartaka imaju priliku za još jednu dobru partiju pred domaćom publikom. U su-botu, 9. marta, od 19 sati, u okvi-ru 19. kola Super lige Srbije do-čekuju ekipu Metaloplastike iz Šapca.

Šapčani u Suboticu dolaze kao favoriti, trenutno se nalaze na drugoj poziciji tabele, ali su igra-či Spartaka već nekoliko puta po-kazali da im iznenađenja pro-tiv bolje plasiranih ekipa nisu strana.

U Subotici je u ne-delju, 3. marta, odr-žan četvrti Memori-jalni turnir u vater-polu „Mirko Vujko-vić”. Kao i ranijih go-dina nastupile su ve-teranske sekcije Voj-vodine, Poleta (Som-bor), Bečeja i Sparta-ka, a okupili su se za-jedno na jednom me-stu saigrači, protivni-ci (samo u vodi), učenici, jednom rečju prijatelji Mirka Vujkovića koji je ostavio duboki trag u subo-tičkom sportu, vaterpolu, rukome-tu i hokeju na ledu.

U polufinalnim duelima Spar-tak je bio bolji od Poleta sa 8:5

(posle peteraca, u regularnom delu meča bilo je 4:4), dok je Voj-vodina sa 10:4 savladala Bečej. Duel za treće mesto doneo je po-bedu Bečeja od 5:3 nad Poletom, dok je finale između Spartaka i Vojvodine završenom pobedom

Novosađana od 8:4 (1:0, 3:1, 1:0, 3:3).

– Okupljamo se svake godine i čuva-mo sećanje na Mirka Vujkovića, mi, vete-rani koji smo pozna-vali Mirka. Dobro je što dolaze i neke nove, mlađe generacije vete-rana, a koje će sve ovo da nastave. Trudimo se da se setimo Mirka,

da se družimo, i da se kroz uta-kmice prisetimo aktivnih dana – istakao je Damir Vujković, koji se tom prilikom zahvalio na po-dršci Sportskom savezu Subotice, Vaterpolo savezu Vojvodine i JKP „Stadion” iz Subotice.

Super lige Srbije za rukometaše

Bez iznenađenja u Pančevu

Memorijalni vaterpolo turnir „Mirko Vujković”

Ne zaboravljaju saigrača, trenera...

Nikola Stefanović (sa loptom)

U funkciji novi semafor na Gradskom stadionu u Subotici

Nastavljaju se radovi

Kako je to i bilo najavljeno, u petak, 1. marta, na korišćenje je predat novi semafor na Gradskom stadionu u Subotici. U pratnji Tamare Di-mitrioski, direktorice JKP „Stadion” i Dejana Vukovića, generalnog sekretara Sportskog saveza Grada Subotice, novi semafor je predstavio Nemanja Simović, član Gradskog veća Subotice zadužen za sport i omladinu.

– Radove na postavljanju novog semafora počeli smo pre petnae-stak dana, vreme nas je poslužilo, pa je kompletam posao završen za manje od dve nedelje. Hvala ljudima iz JKP „Stadion”; direktorici Ta-mari Dimitrioski, upravniku Stadiona Branislavu Kaporu, svim zapo-slenima u ovom JKP-u, na dobrom radu. Sam semafor je donacija Fud-balskog saveza Srbije, a obaveza nas u Subotici bila je da uradimo sve pripremne radove. To je podrazumevalo postavljanje potkonstrukci-je, konstrukcije, dovođenje novog strujnog kabla – ističe Simović, pa podvlači:

– Obećali smo da će posao biti gotov do prve prolećne utakmice Fud-balskog kluba Spartak Ždrepčeva krv u Subotici.

Postavljanjem novog semafora nastavljeni su obimni radovi na ovom sportskom objektu.

– Ovo je samo jedan u nizu radove koje sprovodimo na Grad-skom stadionu. Idemo korak po kora. Iza nas su poslovi na reflekto-rima, atletskoj stazi, travi, drenažnom sistemu, sada i na semaforu. U toku godine sledi sanacija tribina, ali i radovi na novim sadržajima za ishranu i smeštaj sportista, kao i na svemu onome što nedostaje da is-punjavamo standradne igranja evropskih utakmica.

Pre nekoliko dana predstavnici lokalne samouprave održali su sasta-nak sa projektaktima, a tom prilikom je predstavljeno i idejno rešenje kako će ovaj sportski objekat na kraju da izgleda.

– U narednih 45 dana trebalo bi da bude gotov kompletan projekat, a onda će biti prilike da svoj komentar na javnoj raspravi daju i kori-snici Stadiona, ali i građani, sve u cilju da projekat bude što bolji. Pro-jekcija projektanata je da će za posao na tribinama biti potrebno oko osam meseci rada. Ako krenemo na vreme, radovi bi mogli biti gotovi do kraja ove, ili na proleće naredne godine.

Kako saznajemo, semafor koji je do sada stajao na Gradskom stadio-nu će uskoro biti postavljen na teren sa veštačkom podlogom, gde svo-je utakmice igraju mlađe kategorije FK Spartak ŽK i Ženskog fudbalskog kluba Spartak.

Tamara Dimitrioski, Nemanja Simović i Dejan Vuković

Prvenstvo Srbije u atletici

Zlato za Minju

i MaksimaU Beogradu je u subotu i nede-

lju, 2. i 3. marta, održano Prven-stvo Srbije u atletici, u dvorani, u kategoriji pionira. Nastupili su i takmičari Spartaka, a u Suboticu stižu dve zlatna medalja.

Titulom prvakinje Srbije okiti-la se Minja Kopunović, koja je bila najbolja u skoku u dalj. Ostva-rila je rezultat od 5,18 metara, što je ujedno i njen lični rekord.

Nedelja je bila rezervisana za

nastupe starijih pionira, a zlatnu medalju Spartaku doneo je Mak-sim Puškar. Maksim je bio naj-bolji u trci na 800 metara.

Štafeta pionirki 4x200 metara, zauzela je šesto mesto.

Minja Kopunović

Nastup Karate kluba Okinava

Osvojili 19 medaljaMeđu učesnicima dvadesetog „Super Enpi kupa” bili

su i takmičari Okinave iz Subotice. Nastupili su sa devet-naestočlanom ekipom, a osvojili su isto toliko medalja, tri zlatne, deset srebrnih i šest bronzanih.

Zlatne medalje su osvojili, Predrag Gregus, Maja Ostrogonac i Boglarka Sabo, srebrne Teodora Gre-gus, Dušan Miščević, Lazar Nađ, Renata Čoknjai, Mark Barna, Bruno Đuraković, Oskar Đurako-vić, Laslo Dimović, Nemanja Ostrogonac i Alek-sandar Bošnjak, dok su bronzane medalje osvojili Fi-lip Nađ, David Varga, Hunor Sabo, Tanja Dimo-vić, Egon Tot i Jovan Milojčić.

Sledi Prvenstvo Vojvodine za najmlađe kategorije, u Banatskom Karađorđevu, u nedelju, 10. marta

Novi uspeh subotičke karatistkinje

Prva na rang-listiLepe vesti stižu iz Mađarske, gde nastupa

subotička karatiskinja Aleksandra Ilan-ković, inače i reprezentativka susedne nam zemlje.

Nakon titule sa Prvenstva Evrope, Alek-sandra je osvojila i prvo mesto na 39. Gran-priju Slovačke. Taj rezultat joj je ujedno i obezbedio mesto na Svetskom prvenstvu za juniorke koje će biti održano u Čileu, u oktobru.

Najnovije medalje su Alesandru postavile i na prvo mesto svetske rang-liste juniorki, u kategoriji do 53 kg, WKF svetske federacije.

NOVEsport30 Broj 1068. mart 2019.

U prolećnoj premijeri pred do-maćom publikom fudbaleri Spar-tak Ždrepčeve krvi pretrpeli su po-raz od Čukaričkog – 1:2 (0:2). Go-lubovi mogu da žale zbog neefika-snosti, nisu iskoristili periode bolje igre od rivala, ali i manjkom kon-centracije na prekidu, kada je Mu-drinski neometano posle kornera glavom matirao Ostojića. Taj de-talj je, čini se, možda bio i presu-dan na meču.

Gosti su imali prvu priliku na utakmici, Stojanović je prona-šao Mudrinskog, ali je Ostojić intervenisao ispred nekadašnjeg igrača Subotičana. Spartak uzvra-ća posle prekida, dobro je skočio Otašević, ali golman Čukaričkog izbacuje loptu preko gola. Golubo-vi su i dalje imali inicijativu, ali bez pravih prilika i gola. Ostaju upisa-ne šanse Otaševića i Mladeno-vića, a uskoro i gol gostiju. Docić je izveo korner sa desne strane, Mudrinskog nisu ispratili čuva-ri, a iskusnom napadaču nije bilo teško da glavom prosledi loptu u levi deo mreže.

Gol je uneo nervozu i igru Spar-taka, nije bilo tačnog pasa, nije bilo pravih prilika, a kazna, i to surova, stiže u finišu poluvremena. Prvo je Ostojić bio na muci u 41. minu-tu, posle šanse Stojanovića, ali je uspeo da sačuva mrežu. To mu, ipak, nije pošlo za rukom tri minu-ta kasnije. Docić je lepo pronašao hitronogog Ovusua, ovaj je bio brži od čuvara, veštiji od istrča-log golmana, pa mu na kraju nije

bilo teško da loptu pošalje u pra-znu mrežu.

I početak drugog poluvreme-na protekao je uz inicijativu Spar-taka. Ređale su se prilike. Pokuša-vali su Đenić, Tufegdžić i Den-ković, ali bez uspeha. U nastavku meča su domaći tražili i penal, si-gnalizirali su igru rukom domaćih u petercu, ali se glavni sudija meča nije oglasio.

Konačno, odbrana gostiju po-pušta u 85. minutu meča. Gol za Spartak je postigao Dejan Đenić, ali je to, na žalost Subotičana, bio i jedini gol domaćih na utakmici

koji su ostali bez bodova. Čukarički, konstatacija je na

kraju, nije igrao bolje, ali jeste efikasnije.

Spartak ŽK: Ostojić, Tekijaš-ki, Otašević, Kerkez, Miloše-vić, Glavčić, Radovanović (60. Torbica), Mladenović (46. Đenić), Tufegdžić, Denković, Obradović (79. Šormaz).

Čukarički: N. Stevanović, M. Stevanović, Šapić, Kopitović, Bogosavac (31. Veličković), Docić, Đorđević, Kajević (85. Luković), Stojanović, Ovusu, Mudrinski (74. Tedić).

Finalnim susretima za-ključeno je takmičenje Pr-venstva Vojvodine u futsa-lu za devojčice, a na tronu je, posle sedmokružnog takmi-čejna, ostao Spartak iz Subo-tice. Uspeh Spartaka je utoli-ko veći, ako se zna da je prvo mesto zauzeo Spartak „A”, a drugo Spartak „B”.

Sedmi ujedno i posled-nji takmičarski dan Prven-stva, održan je u fiskulturnoj sali Srednje tehničke škole „Ivan Sarić”, a Spartak je uče-stvovao sa dve ekipe, godište 2004. (A tim) i godište 2005-2006. (B tim).U prvoj uta-kmici Spartak „A” je sa ubedljivih 6:0 pobedio ekipu Kanjiže golovi-ma Maljan, Marković Ž., Ra-jić i Obradović (3 gola), a u der-bi susreti Spartak „A” je u dina-mičnom meču sa 3:0 i uz dvagola Natalije Obradović i jedan po-godak Sare Stopić savladao Voj-vodinu „B”.

Usledila je borba za plasman. U borbi za 5. mesto sastale su se ekipe TSC Kanjiža i Bačka iz Bač-ke Palanke. U zanimljivoj utakmici fudbalerke Bačke su pokazale više umešnosti i zasluženo pobedile sa uverljivih 5:0. Utakmica za 3. me-sto donela je okršaj Vojvodine „A” i Vojvodine „B”. Rezultatski potpuno

neizvesna (2:2), sa izvanrednim pojedincima u obe ekipe, pobedni-ka su na kraju odlučili penali.

Na kraju, za 1. mesto borile su se dve ekipe domaćina, Spartak „A” i Spartak „B”, a pobeda je pripala godinu dana starijim Golubicama –5:1. Presudilo je, dakle, iskustvo je presudilo. Za Spartak „A” golove su postigle Pataki, Marković Ž., Milosavljević i Obradović (2), dok je za ekipu „B” počasni gol po-stigla Anđela Radonjić

Pehare svim ekipama je uru-čio Jovan Vukčević, predsednik Komisije za ženski fudbal FSV. U ime „A” ekipe pehar je primila An-đela Maljan, dok je za „B” ekipu

pehar preuzela kapitenka Nikole-ta Praštalo.

– Kao kruna ovogodišnje Zim-ske lige u futsalu na ovom završ-nom turniru devojčice su pono-vo prikazale kontinuitet u for-mi. Kroz sve turnire su pokaza-le vidan napredak u individual-noj i timskoj igri. Veliki napre-dak se video i u mentalnom as-pektu, koji je jako važan za nji-hov budući razvoj u ovom uzra-stu. Ovo je sve bila odlična uverti-ra za nastavak Razvojne lige, kao i uzbudljive fudbalske godine koja je pred ovim talentovanim devoj-čicama! – komentariše trener Re-nato Pirša.

Super liga Srbije za fudbalere

neefikasnost odnela bodove

Prvenstvo Vojvodine u futsalu za devojčice

Spartak na prvom mestu

Stefan Denković (sa loptom) u duelu sa Docićem

Okršaj u finalu, „A” i „B” tim Ženskog fudbalskog kluba Spartak

Super liga Srbije za fudbalere

Dobili vojvođanski derbiNakon preokreta u No-

vom Sadu fudbaleri Spar-tak Ždrepčeve krvi su sa 2:1 (0:1) savladali Vojvo-dinu, osvojili važne bodo-ve u borbi za opstanak u Super ligi Srbije, ali i za-beležili uvek lepu pobedu u vojvođanskom derbiju.

Spartak je prvo polu-vreme odigrao po „već vi-đenom” scenariju. Subo-tičani su pretili, gol nisu postigli, a Mitošević u 29. minutu dovodi do-maće do prednosti. Spar-tak je pokušao da dođe do poravnanja do kraja pr-vog dela igre, ali promene rezultate nije bilo.

Spartak je do poravna-nja stigao u 64. minutu, a gol, nakon prekida Glavčića postiže Dejan Kerkez. Bio je to signal da Golubovi do kraja meča mogu da se bore do pobede. I zaista, u 72. mi-nutu, Subotičani prave preokret, gol postiže Denković. Kako do kra-ja meča promene rezultata više nije bilo, slavlje Golubova je moglo da počne.

Vojvodina: Rockov, Lazarević, Devetak, Saničanin, Matić, Gravorac, Milojević (Gojkov), Srećković, Mitošević, Nešković, Koneh.

Spartak: Ostojić, Tekijaški, Otašević, Kerkez, Milošević, Mar-čić, Glavčić (Mladenović), Tufegdžić (Đorđević), Đenić, Den-ković, Obradović (Dunđerski).

U narednom, 26. kolu, Spartak u nedelju, 10. marta, od 15 sati, na Gradskom stadionu u Subotici dočekuje ekipu Radnika iz Surdulice. Već u sredu, 13. marta, Golubovi će ponovo biti domaćini, u meču četvrtfina-la Kupa Srbije dočekuju Mladost iz Lučana.

Dejan Kerkez

U Subotici žale za propuštenim prilikama protiv Čukaričkog

Spartak dominirao, protivniku bodoviNije dobro pao poraz protiv Čukaričkog fudbalerima Spartak

Ždrepčeve krvi. Želeli su da publiku nagrade sa tri boda, ali i pokažu da im je kvalitet veći nego što to otkriva pogleda na tabelu. Golubovi jesu bili bolji, ali bodovi odlaze rivalu.

– Želja svih nas je bila da pokušamo da ostvarimo pobedu, jer smo pre ove utakmice imali dva rezultata koja nismo planirali, po-sebno u Kruševcu gde smo trebali da trijumfujemo. Nije bilo ni sre-će, međutim, pokazalo se da smo i u ovoj utakmici sa Čukaričkim imali problem. Dominirali smo, stvarali šanse, a protivnik je odneo bodove. Nama ostaje žal zbog propuštenog – iskren je Vladimir Torbica kapiten Spartaka, pa se osvrće na (ne)efikasnost:

– Dali smo sve od sebe i probali da rešimo na najbolji mogući način ovu utakmicu. Bili smo u sitaucijama gde smo morali da po-stignemo golove, a nismo. Svima nam je žao, ali vremena za jadi-kovanje nema. Na poslednje tri utakmice dali smo samo jedan gol, a stvarali mnogobrojne šanse. Međutim, treba nekada i sreće koja se mora zaslužiti. Mislim da će se to nama morati vratiti na neki način.

Osmina finala Kupa Srbije

Gostovanjeu Pirotu

Pred seniorskim pogonom Ženskog fudbalskog kluba Spar-tak je prvi takmičarski izazov u 2019. godini. Golubice u nede-lju, 10. marta, putuju u Pirot gde će odigrati meč protiv doma-ćeg Jedinstva.

Reč je o Kupu Srbije, a na programu su mečevi osmine fina-la ovog takmičenja.

NOVE

Zrenjanin je u nedelju, 3. mar-ta, bio domaćin Prvenstva Srbije u veslanju na ergometrima. Oku-pilo se 363 takmičara iz 17 klu-bova i 2 sportska udruženja, a među njima je bilo mesta i za se-damnaestočlanu ekipu Veslač-kog kluba Palić.

Palićani su se predstavili u svim starosnim kategorijama, a kući su poneli četiri medalje, po jednu zlatnu i srebrnu, te dva bronzana odličja.

U seniorskoj kategoriji na 2.000 metara najbolji rezul-tat za Palićane ostvario je svet-ski šampion i reprezentativac Sr-bije Martin Mačković, koji je ovu distancu prešao u vremenu 5:54.4 što je za skoro 4 sekunde bolje u odnosu na najbolje vreme koje je imao na testovima krajem prošle i početkom ove godine (5:57.6). Međutim, od Martina su bolji bili Miloš Vasić iz Par-tizana (5:48.5) i Aleksandar

Filipović iz Smedereva (5:49.6) te je Mačković zauzeo 3. mesto u ovoj trci u kojoj je učestvova-lo ukupno devet takmičara i tako doneo izuzetno važnih 8 bodo-va i jednu od bronzi. U kategori-ji lakih seniorki, članica VK Palić Nina Lekić prešla je 2.000 me-tara za 8:22.2 čime je takođe za 4 sekunde popravila svoje dosa-dašnje najbolje vreme na testo-vima (8:26.2). Ovim rezultatom bila je bolja od Nevene Ste-vanović (8:45.7) iz Smedere-va, ali je od Nine bolja bila Kse-nia Kaluđerović (7:58.9) iz be-ogradskog Grafičara. Nina Lekić je ostvarenim rezultatom u kon-kurenciji šest takmičarki u ovoj trci osvojila 2. mesto i time uspe-la da za svoj klub donese dodatna 2 boda i srebrnu medalju.

Najbolji plasaman od svih ta-kmičarki VK Palić ostvarila je seniorka Ana Miković koja se dužinu od 2.000 metara na er-gometru preveslala u vremenu 7:40.0 i time popravila svoje vre-me za skoro 5 sekundi (7:44.6). Bila je bolja od Anđele Milato-vić (8:17.9) iz beogradskog Gra-fičara. U ovoj trci je zauzela 1. mesto i osvojila zlatnu medalju, ali zbog nedovoljnog broja ta-kmičarki (samo dve) u ovoj trci, nije uspela da zabeleži i bodove.

Još jednu bronzanu medalju Paliću donele su pionirke Stela Pinter i Petra Mihajlović koje su se na ovogodišnjoj ergome-trijadi takmičile u disciplini du-blova. Distancu od 1.000 meta-ra prešle su u prosečnom vreme-nu 4:25.4 i u konkurenciji osam posada zauzele su 3. mesto. Ovaj rezultat takođe nije bodovan jer trku dublova na ergometrijadi u Veslačkom savezu Srbije sma-traju razvojnom disciplinom.

Svakako da su Stela i Petra kao i njihove klubske koleginice pio-nirke Reka Arnold i Ana Bo-gosavljev koje su u ovoj istoj disciplini zauzele 7. mesto i te kako budući potencijal VK Palić.

Zapažen nastup imala je i pi-onirka Maša Lekić, koja je dis-tancu od 1.000 metara prešla za 3:58.2, što je za dve sekunde bo-lje vreme od dosadašnjeg koje je imala (4:00.0), ali to nije bilo dovoljno za osvajanje medalje jer

su takmičarke iz Smedereva Mi-lica Mladenović (3:37.0), Te-odora Stevanovska (3.50.1) i Jovana Vučić (3:53.7) bile bolje od Maše za svega nekoli-ko sekundi i/ili stotinki. Ako se uzme u obzir da je razlika u vre-nemu ulaska u cilj između tre-će i četvrtoplasirane takmičar-ke manja od sekunde, kao i da se u ovoj trci takmičilo 17 vesla-čica uspeh Maše Lekić sa osvo-jenim 4. mestom je takođe veo-ma značajan.

Nikolina Đorđević (7:34.4) je zauzela 6. mesto, a Iva Zube-lić (8.06.6) 11. mesto. Ove ju-inorke Palića su se takmičile u konkurenciji za još 12 veslačica. Junior Milutin Bilbija (6:51.3), je zauzeo 38. mesto u konkuren-ciji 60 takmičara. U konkuren-ciji 19 kadetkinja iz cele Srbije veslačice Palića sestre B. Var-ga su zauzele 15. (Žofija; vreme 8:34.2) i 16. mesto (Boglarka; vreme 8:35.1). Pionirski četve-rac sa posadom Sergej Čipak (4:18.9), Balint Fileki (4:21.1), Marko Banda (4:23.3) i An-drej Gombkete (4:38.0) dis-tancu od 1.000 metara prešao je u prosečnom vremenu od 4:25.3 i s tim rezultatom zauzeo 11. me-sto od četrnaest posada koliko ih je učestvovalo u ovoj trci.

Održanim Prvenstvom Srbi-je u veslanju na ergometrima za-početa je ovogodišnja takmičar-ska veslačka sezona. U ukupnom plasmanu na ovom Prvenstvu Srbije Veslački klub Palić zau-zeo je 7. mesto u Srbiji (zahvalju-jući Martinovim i Nininim bodo-vima), zlatnu sredinu. Ujedno, to je i lepa najava nove sezone u ko-joj se Palićani pripremaju za obe-ležavanje veka postojanja (1920-2020).

Dok čekaju početak sezone u Srbiji, odnosno u Subotici, koji je zakazan za 14. april, konjari iz našeg regiona i dalje nastavlja-ju da beleže uspešne nastupe na hipodromu „Kinčem park” u Mađarskoj.

Protekli vikend je najviše radosti do-neo treneru i voza-ču Goranu Zol-najiu iz Subotice. U tri starta ove godine grlo Sanger MS za-beležilo je tri pobe-de, dve sa vozačem G. Zolnajiem i jed-nu sa A. Anđalom, a do pobede je ovo-ga puta došlo sa naj-boljim vremenskim rezultatom ove sezo-ne 1:18,1 na distan-ci od 1.900 m, auto-start. U istoj trci pla-sman na treće mesto, po treći put uzasto-pno, zabeležio je An-dor Anđal iz Čanta-vira sa grlom Oldti-mer Diamant. Zaostatak u vre-menu za pobednikom iznosio je tri stotinke.

Drugu pobedu za Zolnajia donelo je grlo Queen of Korea BD koje je opravdalo ulogu favo-rita i u maniru start-cilj zabeleži-lo svoj najbolji vremenski rezul-tat 1:20,7 na distanci od 1.900 m,

autostart.Trka dana pod nazivom „Ta-

vaszi hendikep” okupila je sedam učesnika raspoređenih na tri dis-tance. Najbolje plasirano grlo je

bio Kelvin A.T., odgoj kompa-nije Animal Trade iz Zmajeva, sa vozačem Lakatošem koji se plasirao na drugo mesto (1:21,2-1.960m) dok se grlo Uncia, vla-sništvo porodice Tasić iz Niša, plasiralo na treće mesto (1:20,6-1.980m) sa vozačem Branisla-vom Mukićem sa Palića.

Značajne rezultate zabeleži-li su i odgajivači iz Srbije. U če-tvrtoj trci dana do pobede je doš-lo grlo Usain Bolt, odgoj štale „Hico”, koji je iznenadio kladio-nicu i ostvario vremenski rezul-tat 1:20,6 na distanci od 1.800m, autostart. Vozač i trener Zolna-ji je učestvaovao u istoj trci sa grlom Unique Noble i plasi-

rao se na peto mesto sa zaostatkom od sedam stotinki.

Milan Tišma iz No-vog Sada je odgajivač grla Rubino TIM koji je vodio žestoku bitku u završnici trke namenjoj za vozače amatere. Trka je proglašena „mrtvom” tako da su Rubino TIM i vozač Gyolai po-delili prvo mesto sa gr-lom Nemzetesur. Po-bedničko vreme je izno-silo 1:22,1 na distanci od 1.900 m, autostart.

Trener Zoltan Ožvar iz Tornjoša i vla-snik Marko Jozić iz Sombora zabeležili su dva plasmana na tre-će mesto. Prvi je ostva-rilo grlo Ultimate Ugri sa vozačem Andorom

Anđalom kada su zabeležili vremenski rezultat 1:20,3 na dis-tanci od 2.400 m, autostart dok je Violetta sa vozačem Anđa-lom zabeležila vremenski rezul-tat 1:18,9 na distanci od 1.800 m, autostart.

Za kraj dana vozač Anđal za-beležio je i plasman na peto me-sto sa grlom King's Call ostva-rivši vremenski rezultat 1:20,2 na distanci od 2.400 m, autostart.

sport 31Broj 1068. mart 2019.

Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić

Nastavlja se Srpska fudbalska liga

Bačka igra u subotuZimska pauza je završena za ekipe koje se nadmeću u Srpskoj

ligi, pa tako i u grupi „Vojvodina” gde nastupa subotička Bač-ka 1901.

Pred mladom crveno-belom četom trenera Save Pavićevića je utakmica osamnaestog kola, u subotu, 2. marta, od 14,30 sati, Bačka dočekuje Vršac.

U jesenjem delu Srpske lige Bačka je sakupila 16 bodova, do-voljno za dvanaesto tabele, dok su Vrščani bili nešto uspešniji, nalaze se devetom mestu sa 19 bodova.

Vojvođanska fudbalska liga

Nastavak za vikendPredstojećeg vikenda nastavlja se takmičenje u Vojvođanskoj ligi,

grupa „Sever”. Na redu su mečevi 16. kola, a sastaju se: Mladost (T) – Tavankut, Sloga (Č) – Bačka, Crvenka – Bajša, Tekstilac – Radnički 1912, Radnički (S) – OFK Vrbas, BSK – Mladost (BP), OFK Mladost APA – Polet (K), Tisa – Budućnost.

Područna fudbalska liga

Na redu 16. koloSusretima 16. kola nastavlja se takmičenje u Područnoj fudbalskoj

ligi Subotice.U subotu, 9. marta, od 15 sati, igraju: Sloga – Napredak, Pa-

nonija IM Topola – Radnički 1905, Njegoš – Proleter (RS), a u nedelju, 10. marta, od 15 sati: Senta – Jadran, Proleter (Nj) – Sutjeska, Vojvodina – Iskra, Đurđin – Obilić, Preporod – Vinogradar.

U sredu, 13. marta, na programu su mečevi četvrtfinala Kupa na po-dručju PFS, a sastaju se, od 15 sati: Srbobran – Bačka 1901, Tisa – OFK Vrbas, Vinogradar – Vojvodina, Bajša – Tavankut.

Konjičke kasačke trke u Mađarskoj

Radost za Zolnajia

Sanger MS i Goran Zolnaji

Prvenstvo Srbije u veslanju na ergometrima

Zlato, srebro i dve bronze

Takmičari Veslačkog kluba Palić

NOVEreklame32 Broj 1068. mart 2019.

060/052-44-13