Ljubomir Micić.pdf

8/14/2019 Ljubomir Mici.pdf

1/38

LJUBOMIR MICI(Jastrebarsko, 16.11.1895 Kaarevo, .!6.19"1#

Ljubomir Mici je bio srpski pesnik, prozni pisac, knjievni kritiar, glumac i osnivasrpskog avangardnog pokreta zenitizam. Najznaajniji segment njegovog rada

predstavlja pokretanje i ureivanje asopisaZenit, mesene internacionalne revije zaumetnost i kulturu, koja izlazi od februara !". do aprila !"#. u $agrebu, potom od!"#. do decembra !"%. u &eogradu.

'bjavljena su #( broja ovog asopisa, koji je tokom godina donosio brojne manifeste,razliita likovna re)enja, saradnike i tekstove.

* poetku Mici sledi ideje ekspresionizma, o emu svedoi i programski tekst kojiizlazi u prvom broju asopisa, +ovek i umetnost, kao i tekstovi rnjanskog, -inavera,etrovia, Matia, koji povremeno pi)u za $enit, sve do juna !", kada Mici zajednosa /vanom 0olom i &o)kom 1okinom objavljujeManifest zenitizma.

Miciev znaajan saradnik postaje njegov brat &ranislav Mici, poznatiji podpseudonimom &ranko -e oljanski, koji je u Ljubljani pokrenuo asopis Svetokret,nakon ijeg ga)enja se prikljuujeZenitu. *brzo dolaze u sukob i sa dadaistima, elei dazenitizam odvoje od drugi2 avangardni2 pokreta.


2/38

$enit je bio asopis internacionalnog karaktera, u kome su mnogi istaknuti umetnici togvremena objavljivali svoje radove na francuskom, nemakom, 2olandskom, maarskom,esperantu... osebno su znaajne veze sa italijanskim futuristima, pre svega sa nji2ovimidejnim tvorcem 3ilipom 1omazom Marinetijem, )to govori o afirmativnom odnosuzenitista prema novim te2nikim i te2nolo)kim dostignuima.

$enitizam predstavlja izvorno srpski avangardni pokret, koji jedini uspeva da preegranice tada)nje 4ugoslavije i postane poznat i cenjen u 5vropi.

6 druge strane, nakon raskida sa ekspresionistima, Mici poinje da zastupa drugaijeideje, koje postaju osnova poetike zenitizma7 ideja &arbarogenija, zalaganje za

balkanizaciju i varvarizaciju 5vrope. 'vakve tenje ka primitivnom i izvornom javljajuse nakon rvog svetskog rata, nastaju iz razoaranja u zapadnoevropske vrednosti izasienosti zapadnoevropskom kulturom.

Mici smatra da &alkan, kao jo) uvek neistraeno podruje, nudi sveinu, neiskvarenost,sposobnost regenerizacije klonulog zapadnoevropskog oveka.

ored svi2 protivrenosti, nacionalizma s jedne i saradnje s evropskim umetnicima sdruge strane, pored razliiti2 saradnika, elje za raskidom sa ostalim avangardnim)kolama,Zenitsve vreme svog postojanja ostaje okrenut novinama, novijim medijima igranama umetnosti 8radiju, filmu, dezu9, zastupajui antitradicionalizam iantimilitarizam, sa ovekom u sredi)tu panje.okrenut idejama ruski2 avangardni2 umetnika, Mici zastupa konstruktivistiki pristup

stvarala)tvu, koji ne priznaje nada2nue i zanos, ve svestan umetniki rad, s jasnoodreenim ciljem i namerom.

Na takvom pristupu zasnivali su se i likovni radovi na Meunarodnoj $enitovoj izlobinove umetnosti, odranoj !"#. godine u &eogradu.

Nakon !"%.godine Mici i oljanski odlaze u ariz i u tom postzenitistikom periodunji2ova aktivnost se pre svega usmerava na likovnu umetnost i saradnju sa slovenakimavangardistima, kao i sa slovenakim avangardnim asopisom Tank. Miciev knjievni i

publicistiki rad moda na sadrinskom planu ne donosi bitne pomake i vrednosti, dok su

oni izuzetno zastupljeni na planu forme, koja se pribliava likovnoj umetnosti, ve)tiniizrade plakata, filmu, o emu govori kasnija afirmacija ovi2 umetnosti.

ored brojni2 manifesta i programski2 tekstova objavljeni2 ma2om uZenitu, ali i drugimasopisma, njegova znaajna dela predstavljaju i zbirke pesama7

:itmi moji2 slutnja 8!!.9 :itmi bez sjaja 8!!.9 /stoni gre2 8!";.9 Misterij za bezbone ljude iste savesti 8!";.9

6pas du)e 8!";.9

"


3/38

6totinu vam bogova 8!"".9, koja biva zabranjena iste godine, te se pojavljuje podnazivom eroplan bez motora 8!"?.9 >ntievropa 8!"%.9

Njegovi radovi prevoeni su na nekoliko evropski2 jezika i objavljivani u tada)njimavangardnim asopisima. 1akoe je objavio i nekoliko romana na francuskom jeziku.

Literatura

0ojko 1e)i,Antologija pesnitva srpske avangarde!;".@!(#., 6vetovi, Novi 6ad,!!#./rina 6uboti, Od avangarde do arkadije, =lio, &eograd, ";;;.Milo) rnjanski,Ljuomir Mici!" #itmi moji$ slutnja, #ije S%S, /A"B(, !!.

(


4/38

LJUBOMIR MICIL$%bo&'r MICI86o)ice, 4astrebarsko, C!? D =aarevo kod aneva, !B9.

ot)'s', )se%*o+'&' ' '-re7 Ljubomir etrov@Mici, Lj., M., Ljubomir . Mici, Lj. .Mici, 0linski, Ljutica 0linski, Lj. Mici, Lj. M., L. M., $enitista, etar 1intor, LjubomirMitzitsc2, Lioubomir Mitzitc2, L. Mitsitc2.

Os+ov+' )o*a'7 Micievi roditelji potiu iz &anije. 'tac etar, kraljevski lugar,poreklom iz Majskog 1rtnika, i majka Marija, roena 6toji, poreklom iz Majski2oljana. 'snovnu )kolu po2aao u 0lini i tu je prvi put doiveo bioskop, cirkus, putujue

pozori)te i prvu eleznicu u &aniji, )to je snano obeleilo njegovo kasnije stvarala)tvo.'d rane mladosti pokazuje interesovanje za umetnost, posebno za pozori)te, dramu i

glumu. * porodinoj kui, od majke, Ekoja je znala naizust moda celu FevanijuF i

#


5/38

mnoge pesme &rankoveE, uio je poeziju, kao dete, esto i rado recitovao, u studentskimdanima napisao dramu&a oali 'ivota, koju je kasnije spalio. 6a recitacijskim nastupimanastavio je i docnije, kao srednjo)kolac u =arlovcu, u 'mladinskom udruenju(olet. *$agrebu, gde nastavlja )kolovanje osniva 8!(A#9 u svojstvu sekretara 6rpskogsrednjo)kolskog udruenja 866*9 pozori)te koje je izvodilo predstave u dvorani 6rpskogsokola 8&ogovieva ulica br. B9G bio je tada upravnik, dramaturg, reditelj, scenograf,glumac i Esve ostaloE. Na repertoaru su bili komadi &. Nu)ia, =. 1rifkovia i dr.Maturira u $agrebu 8!#9G etiri godine kasnije zavr)ava studije filozofije na3ilozofskom fakultetu u istom gradu. * studentskim danima on je vojnik tokom rvogsvetskog rata, a kasnije i glumac. Mobilisan je ujesen !?G po2aao Hkolu rezervni2oficira u :ijeci 8!%9, okonao kurs za vi)eg bolniaraG upuen je u 0aliciju na front.Io fronta putuje vozom, preko =arpata, i pe)iceG suoen je sa prizorima ratni2 stra2ota.'d munog i opasnog ivota vojnika D pretila mu je opasnost da bude streljan D spasaose imitirajui ludilo. Iopremljen je u $agreb i zatoen u vojnu bolnicu 8biv)emsamostanu9 u 6amoboru 8!%AB9.

M''/ % teatr%7 * 6amoboru je sreo pisca eciju etrovia ijim posredstvom je bioangaovan u 'sijekom pozori)tu 8od septembra !B. do januara !C9. /ako jenastupao u raznim ulogama, i prema napisima u nekim listovima, bio dobro pri2vaen,napu)ta ozori)te zbog neslaganja sa tada)njim upravnikom Nadvornikom. 0lumio u7

%asanaginiciM. 'grizovia 8igrao /motskog kadiju9G )ospo*i +, autora >. &isonaG&eeskoj kugli0. >. =ajavea, :. de 3lera i 5. :ejaGaici0. $apoljskeG 0lupom 4akovu1. :itneraG 3aunu 5. =noblau2a. Na poleini fotografije sa Micievom likom nalazi senjegov zapis od "B. decembra !B7 E&ratu &ranku, za seanje na godinu u kojoj smoobojica po)li trnovitim stazama umetnikog glumakog delovanja. Moda e nas ovo

polje vi)e zbliitiJKE. /z iste godine potie i nesignirani, po svoj prilici nedovr)eni portretLj. Micia 8sada u Narodnom muzeju, &eograd9, rad Milivoja *zelcaG ovo se moezakljuiti na osnovu pisma >nu)ke Miciu, pisanog ";. maja !";. * pismu ona govori oE2amletovskom portretu sa tamburom@bugarijomE, )to znai7 Eice zvukova tuni2E.

Njegove druge portrete radio je Mi2ailo 6. etrov u beogradskoj fazi zenitizma. Micinastavlja pozori)nu karijeru sa ecijom etroviem u 6amoboruG sa njim planira daosnuje stalno srpsko pozori)te u Iubrovniku ili u 6plitu. * prolee !C. prisustvuje D

prema >nu)kinoj prepisci i Micievoj tvrdnji D Evelikom istorijskom zboru slovenski2narodaE u ragu. 1okom te godine je, kako sam kae, 8$enit, br. #, !"%9 Eprvi nosiozastavu FosloboenjaF u jednoj preanskoj varo)iE, Epu)kom branio Fnov red i poredakFE,

Eprevodio pukove na priseguE Narodnom vijeu 6lovenaca, rvata i 6rba. =ao Esvr)enifilozofE $agrebakog sveuili)ta postao je njegov poverenik za kotare 0lina i etrinja8(;. oktobra !C, prema legitimaciji izdatoj u $agrebu9. 6voje pesme, napise o

pozori)tu, knjievnosti i likovnoj umetnosti objavljivao je od !C. godine u asopisima ilistovima-zlo'a8-r)ac9,-lustrovane novosti, Savremenik,#ije Sra.%rvata.Slovenaca, Omladina, /nji'evni jug, &ovosti, 0ugoslavenska njiva, Agramer Taglatt,

1om i svijet, &ova 2vropa, /ritika, 0utarnji list8sve u $agrebu9,Zvono86arajevo9,Maska8Ljubljana9. 1okom !!. dobio je status novinara@saradnika u zagrebakompolitikom dnevniku&ovosti, 8u njima )iri ekspresionizam i pribavlja mu pristalice,prema /liji 4akovljeviu9G istovremeno objavljuje prvu zbirku pesama#itmi moji$ slutnja,

koja skree na sebe panju M. rnjanskog, s obzirom na inovativnost sti2a, kratkou

?


6/38

pesnike forme, mada patriotski aspekt u njima rnjanski odbacuje. *brzo potom sledidruga zbirka Spas due8!";9, koja D prema predgovoru 1ina *jevia D predstavljaneku vrstu me)avine Emisticizma i ulnostiE. 'be pesnike knjige ilustrovane su crteima>nke =rizmani. /ste godine sledi ekspresionistika dramska poema -stoni gre$ 3

Misterij za ezo'ne ljude iste savesti8naslovni list i vinjete izradio -ilko 0ecanG dvaizdanja9, proeta filozofskim smislom, bliska lirskoj drami simbolizma. Micieva poezijaulazi u originalu i u prevodu u reprezentativni izbor moderne 2rvatske, junoslovenske8na nemakom9 i jugoslovenske lirike 8u antologiji 4ers lires, koju je priredila i nafrancuski prevela >ni 6ela, pseudonim >ne +eleG $agreb !";9. *z Micia, u antologijisu zastupljeni7 M. rnjanski, M. =rlea, 0. =rklec, >. &. Himi, 'sim toga, Nikola oliistie Micia kao pesnika, koji zajedno sa >. &. Himiem, M. =rleom i >. esarcem,neguje slobodni sti2. rema nekima, Mici je prvi u $agrebu istupio sa idejomosavremenjavanja naina itanja i predstavljanja moderne poezije.

0re&e e+'ta7 :adikalni preokret u Micievom radu i stvarala)tvu nastupa februara!", u vreme kada on pokreeZenit 3 -nternacionalnu reviju za umetnost i kulturu.4avlja se sa razliitim podnaslovima, formatom, ritmom i mestom izlaenja 8$agreb,&eogradG zagrebaka faza asopisa zavr)ava se "#. majskim brojem !"(, kada Mici,zbog jednog politiki provokativnog lanka o 6tjepanu :adiu i 2rvatskoj kulturi prenosiredakciju u &eograd9.Zenitse odrao do decembra !"%. 8objavljena ukupno #( broja9.Mici je bio u tesnom dodiru sa srpskim, 2rvatskim i slovenakimpiscima i umetnicima, isa istaknutim predstavnicima kulture /stoka i $apada. Njegove antitradicionalne

programske koncepcije i umetnika praksa 8ideja o balkanizaciji 5vrope, propasti$apada, barbarogeniju, &alkanu kao )estom kontinentu i dr.9 ukljuivale su i niz novinana podruju likovne umetnosti, opreme i tipografije asopisa. okrenuo je &iblioteku

Zenit8!"9, osnovao 0aleriju sa delima domai2 i inostrani2 moderni2 i avangardni2umetnika 8!""9, bavio se propagandnim radom, priredioMe*unarodnu izlo'u noveumetnosti 8!"#9, uestvovao u sekciji jugoslovenskog zenitizma na izlobi

#evolucionarne umetnosti Zapadau Moskvi 8!"%9. odrao nekoliko predavanja iveernji7 svim tim aktivnostima ukljuio jeZenitu red ostali2 radikalno orijentisani2glasila tada)nje 5vrope. * svojim delima, objavljenim u okviru edicijeZenitoveilioteke, Mici se izja)njavao i po pravilu stvarao programski, i to u anru manifesta8Manifest zenitizma, !"9G razraivao je formalne i tematske aspekte zenitizma u poeziji8Aeroplan ez motora, !"?9GAntievropa, !"%9, i na originalan i eksperimentalan nainse ogledao u polianrovskim vidovima stvarala)tva 8Stotinu vam ogova, delo poznatije

pod nazivom/ola za spasavanjeD naziv Mici dao nakon zabrane i cenzure !""9./stog programskog usmerenja je i Miciev >lbumAr$ipenko 3 &ova plastikaD 8od .jula !"", br. (CB9. * &erlinu, zajedno sa suprugom >nu)kom, sree redaktore neki2knjievno@ umetniki2 asopisa 8. -aldena, /. 5renburga i 5l Lisickog, koji e urediti:usku svesku DZenit, br. BDC, !""9, umetnike, pisce i pesnike 8=. >. -ilink, 3. :.&erens9G ulazi u filmske krugove 8>. Nilsen, =. 3ajt9, prisustvuje izvoenju pozori)ni2

predstava i zatvorenim projekcijama filmova u filmskomstudiju. 6a bratom &rankom -eoljanskim organizovao je demonstracije, politiki i kulturno obojene, protiv indijskog

pesnika i filozofa :abindranata 1agore prilikom njegove posete &eogradu 8decembra!"%9. 4edini povod za policijsku zabranu asopisa bio je lanak E$enitizam kroz prizmu

marksizma autora dr M. :asinova, objavljen u poslednjem broju Zenita8br. #(, !"%9.

%


7/38

osle toga, >pelacioni sud je podigao optubu protiv urednika Micia zbog navodnog)irenja komunistike propagande i posrednog poziva graana da silom, monografija o

poznatom vajaru 8!"(9, budui da projektuje ideju o zenitistikoj skulpturi. Micievakoncepcija o pragmatikoj misiji asopisa podrazumevala je javne nastupe, propagandu idemonstracije. 'rganizovao je zenitistike veernje koje su davale presek rada grupe8$agreb, &eograd9 i propagandni put u Min2en i &erlin jula@avgusta !"". $bog za2tevada mu se odobri studijski boravak u inostranstvu, preme)ten je sa slubom u Mitrovicu ana odbijanje da pri2vati novo radno mesto, otpu)ten je iz =r. Mu)ke uiteljske )kole u$agrebu "?. juna !"". na osnovu re)enja okrajinske uprave za rvatsku i 6lavonijuaktom br. "". #(. ' tome ga obave)tava :avnateljstvo te )kole pismom putemrevolucije menjaju dru)tveni poredak, po ugledu na :usku revoluciju.

234' (19"7196#7 've politike optube primorale su Micia da u noi izmeu ?. i%. decembra !"%. napusti &eograd i preko $agreba i 6u)aka pobegne u :ijeku gde jeB. decembra bio u2ap)en. * zatvoru je ostao do "(. decembra, a zatim je, uz

posredovanje 1. 3. Marinetija, krenuo za ariz #. januara !"B. * oekivanju dozvole danapusti :ijeku, boravio je u 'patiji kod -jere &iler, gde je sreo L. irandela i prvuglumicu njegovog pozori)ta u :imu. 'd %. do !. januara !"B. posetila ga je supruga>nu)kaG ona je verovatno sa sobom donela brojna umetnika dela koja je Mici preneo u3rancusku, u zemlju u kojoj poinje period njegovog devetogodi)njeg ivota uizgnanstvu 8!"BD!(%9. rema Micievim autobiografskim bele)kama, na pariskojstanici ga je ?. januara doekao /. 0ol, biv)i saradnik Zenita. * arizu je najpre odseo u2otelu 56dre, a zatim se nastanio u Medonu 8-ilaZenit, rue des 4ardies #, kasnije ruedes 0alons %?9. Nastavio je svoj knjievni rad objavljujui na francuskom jezikuuglavnom autobiografske romane sa filozofskim i istorijskim implikacijama, ili dela kojau romanesknom obliku dalje razvijaju zenitistike ideje i lik barbarogenija, glavnognosioca ti2 ideja7%ardi7 A la 8ararie9 (aroles z:nitistes d;un arare europ:en8!"CGknjigu ilustruje njegov brat &. -e oljanskiG originali su sauvani u Micievojzaostav)tini9, zatimZeniton, L;Amant de nu)kom iveo do preseljenja u ul. rote Mateje C9. $avreme Irugog svetskog rata i kasnije nije uestvovao u knjievnom i umetnikom

ivotui njegova avangardna aktivnost je pala u zaborav. osle rata kontaktirao je sa

B


8/38

veoma malim krugom ljudi u zemlji, ali je zato vodio ivu prepisku sa inostranstvomG namnoge adrese slao je svoje Ebibliofilske sveskeE, kucane na pisaoj ma)ini u desetak

primeraka, na tankom papiru u boji, sa konstruktivistiko@zenitistikom opremom runeizrade 8peati, linije, boja, fotografije, iseci iz )tampe, reklame sa proizvoda i sl.G

pojedini od ti2 elemenata ve su kori)eni u zenitizmu9. * ovim sveskama evocirao je2erojsku pro)lost asopisa, pokreta i svoju lino, ugled i uspe2 koji jeZenitimao uinostranstvu, a nepriznavanje u zemlji. isao je o 6rbima i rvatima, zauzimao se zairilicu, raspravljao o pojedinim problemima svakida)njice. * antologiji Odes @ (aris8d. de la#evue moderne, aris !%"9 objavljena je njegova poema#euiem pour

Anouc$ka 3 )loire @ (aris8str. #%D#B9. *mro je u starakom domu u =aarevu #.juna !B. sa lekarskom dijagnozom D zapaljenje plua. 6a2ranjen je pored supruge>nu)ke, na Novom groblju u &eogradu o tro)ku dvojice mlai2 prijatelja koji su brinulio njemu i sa njim proveli poslednje asove.

/nteresovanje za Micievu linost obnovljeno je )ezdeseti2 godina i kretalo se uzlaznomlinijom sa novim talasom istraivanja evropske avangarde dvadeseti2 godina. 'd tada jeobjavljeno niz knjiga, studija i tekstova, prireeno vi)e izlobi, snimljeno nekolikofilmova i televizijski2 emisija. * njima se postepeno slagala slika o znaaju i vrednostiMicia kao knjievnika, kritiara, urednika asopisa i knjiga, kao tvorca, animatora i

propagatora radikalno novi2 knjievni2 i umetniki2 tendencija.

1ekst i fotografija7 -.0. D /.6. ONarodna biblioteka 6rbije &eograd

C
http://digital.nb.rs/zenit/micic.htmlhttp://digital.nb.rs/zenit/micic.html


9/38

;t':ov' L$%bo&'ra M''/a

B kamoli pasti na ovoj planeti

4o) divljaki sam vezan i ne mogu da se propnem>2 divlje bi da riknem u planine balkanskoga kontinenta

$verski u2vaen u lisiine istoka i zapada4aoj

' vi marsove bedevije i suludi fantomi/ vi dralovi raskrinkane evropske venere-i ne znate za greve ove tune jednom pregaene zemlje

-i ni ne slutite proklete turske meridijane-a)a su braa uzalud lokala mladu balkansku krv

Neka D na mnogaja leta7 va)a mrnja i moja ljubavNa)a je zastava danas neboMoja je otadbina od vajkada zemlja

/ jo) emo se vijugati na bogovskim ve)alima>man>li nove bolove osvetie barbarogenije.

/z knjigeAntologija dadaistike poezije, &ratstvo@4edinstvo, Novi 6ad, !C?.

!


10/38

&>:&>:'0PN/5

Mon nouveau poQme est lF claire violent de la mQre du soleilLe cercle entier de la terre est un Ruateur en flammesJ IFou venez vous raSons de la rebellion du MarsMes sentiments sont insensible pour les amours communs des 2ommesLa 2aine de Rui donc sF est engourdie sous mon regardMes paules sont trop troites pour les flots rbels de nouveauT planQtesUuoiRue jFaime avec orgueil une seule femmelas4e ne suis RuFun nouvel 2omme terrestre du vieuT contretemps:ien de plus facil pour vous corps lgers du Mars-ous pouvez tomber et casser les ailes V votre aise-ous pouvez vous lever en libertMoiK /l ne faut pas Rue je mFagenouille

Non plus Rue je tombe sur ce planete5ncore sauvagement li et empec2 de me cabrer'2 je rugirais dans les forWts du continent balcaniRue3rocement pris dans les menottes de lF5st et de lF'uestXaooooo . . . .' vous jYments marsiennes et fous fantZmes5t vous grues de la -nus europenne dmasRue-ous ignorez les spasmes de ce paSs funeste une fois ecras-ous ne prssentez mWme pas les maudits meridians turcs-os frQres lempaient en vain le jeune sang balcaniRueUu il soit [ V beaucoup dFans votre 2aine et mon amour

Notre tendard est le ciel dFaujourdF2uiMa patrie des tous temps est la terreourtant nous nous serpenterons encore sous des potences divines>maneMais le barbarognie vangera les souffrances nouvellesJ

!"#.1raduit du serbe par -ladimir 6kerlitc2.

Meunarodni asopis E$enitE godina -/ broj # O maj !"%

;


11/38

;I>O?;O@


12/38

Rmerikanac je svirep na balkanu&rutalna je dedovska krv sa divljeg zapada=ur)um je istina&alkanski ovek je muenik u =aliforniji.

Meunarodni asopis E$enitE godina -/ broj #; O april !"%

BIM B


13/38

&latom je okiena buroazija&uroazija )eta bogatim parkovima zlatnoga teleta/ sprema se da pijankom proslavi -askrs onoga ristosa=oga je pred toliko godina sladostrasno raspela

6amo crni psi nose istu ljubav u oima>utomobili besne ma)ine na etiri gumena krilaronose ljudodere6igurno e i danas da pogaze nekoliko sumorni2 pe)aka

Na &alkanu je pe)ak jo) uvek jedini oveke)aci [ zenitisti [ pesnici [ proleteri stradajte/ znajte7 sloboda je kukavica na truloj grani 5vrope zaspala

5no radiokrstae na)e antene i snopovi popljuvani2 ideala*z plave sise >vale luduju'kovani lancima slobode moje nacije varvarske$aslugom etnika invalida i komita&orci ovenani slavom kao pla)ila stre

Na vetrovima berzansko@politiki2 spekulacija

'rtopedija je za ljude dosmrtna nagrada u krilu ratovaroteza je najsjajnija kolajna svi2 pobeda koje su uvek porazi

Nad bokorima ljudski2 nesrea i ve)ala blistajunarodne bankenarodne trgovinenarodne politikenarodne umetnostinarodne korupcije

* na)im grudima cvetaju kur)umska opela

Iok noktima kostura po brdima buntovne misli zvonimoIok za2ralom kamom e)u se prokleta stoleao prljavoj zadnjici srpskoga :ima/z mrki2 peina na)i2 besni2 lobanja*rliu janiari revolucije

$a novo oveanstvo sve u kovitlac.&eograd . maja !"%.

Meunarodni asopis E$enitE godina -/ broj # O maj !"%

(


14/38

Mli nigde sunca da saee kroz prizmu na)i2 stradanja

Nebeski raj na zemlji

Ialeko je sunce na)i2 otkupljenja6unce se voza tek u laama kitajski2 uti2 gomila=roz procvale parkove ruske revolucije i velikog okeana

No ve stoleima 2ara u podzemnim dvorovima rudara0de milioni robova grade palate svoji2 grobnica

Noas je urlalo pet miliona engleski2 radnika6a grdnom psovkom na usnamaIa=roz pono je uskoila varnica u utrobu svetske pijavice 5ngleske

0eneralni )trajk je tek upala slepoga creva4er ma)inovoe vide)e samo zelene semafore* ovoj noi prvi2 sudara zeleni semafori znae smrt> crveni6amo crveni semafori su skretnice u novi ivot novog dana novog oveanstva

* engleskim lukama na /stoku svetluca u gladne bajunete1amo pu)ke i pobesneli topovi:oku ranjeni sunanicom revolucije

' radnici rudari mornariroleteri vi sledbenici balkanske krvne osvete*z pozdrav na) i jedno detinje pitanje$a)to uljevi va)i nisu dijamanti/li dinamitiK

Meunarodni asopis E$enitE godina -/ broj #" O juli !"%

#


15/38

'I5L5N45 'H15 'L//45*prave grada &eograda&r. %"""."!. septembra !"?. god.&eograd.

:.* (%. broju asopisa E$5N/1E za oktobar mesec !"?. godine u lankuE->L> 1/ 6:&/4' L5>E

pored ostalog iznosi se isledee7

E...$ablude pravnog nacionalizma i moji snovi o geniju moje rase, razbijeni su grubo isvirepo. 1i si i2 razbila, ti si i2 sama uni)tila svojom masnom pesnicom... 4ednom, tvoje

patnje ponele su visoko na)a mlada i buntovna srca, koja si ti odgajila. >li tvoj kukavikipobaaj, koga si izvr)ila sa nama, vredan je samo na)e gorde patnje i na)e uzvi)enesamilosti [ moda ak i opro)tenja. Mi 2tedosmo da te opremimo istu kao mladu [ zasvatove novi2 ideja i novog oveanstva. >li jao, ti nas davi) svojim sopstvenim rukama,6rbijo lepa... $abadava, zabadavaJ / u tvojim smrtonosnim kandama, ja pi)em samoistinu7 la je da mi stradamo radi svoji2 gre2ova, 6rbijo... Ia 6rbijo ti si izgubila svojuravnoteu. 4a zapravo i neznam, da li ti uop)te postoji) i gde se oituje tvoje

postojanjeK... $na se7 u ime tvoje 6rbijo, mi smo ve dugo privezani na sramni stubvremena. Mi smo popljuvani, unieni, ismejani. Mi smo prezreni od svn2 oni2 koje smomi prezreli. Ne pitaj za)to [ mi neznamo. 6vejedno. vala ti 6rbijo lepaJ... 1voji

plodovi su slatki kao otrov a tvoje seme je plodonosno kao pesak sa2arske pustinje.+emu da se trajno laemoJK 6ve )to je novo i )to je mlado u tebi, mora da se osu)i ukotlu politikog blata, koje bez prestanka prska na)e iste obraze. olitiko blato je celadu)a i celo srce tvoje, jo) uvek, nesrena 6rbijo... $a)to su bila ona gola ovejastradanja, pod sugestijom tvoje pro)losti [ za tvoj ivot i za na)u budunost toboe [gre)na, keri balkanskaK $ar su doista u zalud bile ki)e na)i2 suza i te)ka grcanja [ usumrak tvoj devestopetnajesteK $ar sve to zato, da mi EpreaniE pod tvojim krovom

budeme stranci, ali bez basnoslovni2 privilegija, koje uivaju svi meunarodni pustolovi,krstarei na)om zemljom, kao poslednjom evropskom kolonnjomKJ... Ia beim od tvojelepoteK NeJ 1o bi bio uzaludan posao. Ia benm iza devet brda, sakrio se nebi. =akvi2devet brdaK Najzad, iza devet sfera i preko devet okeana morau da beim ako nas i dalje

bude) 2ranlla 2ri)anskim presnim laima i tvojom nakaznom lepotom. Morau da beimako me i dalje bude) progonila svojim boansknm gresima7 izmeu tamnice i ludnice,izmeu gladi i samoubistva.... 1voje dno je plitko, tvoji su gresi duboki... u tebi nemavi)e slobodni2 i buntovni2 du2ova, u tebi nema slobodne misli, u tebi nema slobodni2ljudi. $a)toK $a)to ne dopu)ta) da tvoji pesnici slobodno misleK $a)to smo ti mrski svimi, koji ne umemo da puemo ispred tvoji2 noguK $a)to su ti mrski zenitisti, koji sejunovo seme du2ovne slobode i kulturne nezavisnosti, koji seju zdravo seme da bi se )to

pre odgajilo svima nama, na)e zajedniko dete [ oveanstvoJK $a)to su ti najmiliji

pripuzi i laskavciK Najzad, za)to su andarma i politike partije i nji2ovo zakonito edo

?


16/38

korupcija [ sr tvoje kulture i civilizacijeK... *aJ... Ljuto nas peku sve tvoje patnje i svitvoji bolovi... > slava tvoje divne demokratije dovodi nas do najdublji2 oajanja... valati 6rbijo lepaJ... 4adna je tvoja demokratijaJ 1voja demokrataja je siroma)tvo du2a,sramno nevaspitanje i odsustvo svake civilizacije. '2, kako je mrska samo tvojanacionalna i zvanina psovka [ koja se uje iz ustiju deaka i devojaka, koja se uje izustiju koija)a i kraljevski2 ministara. 1o je sramno, sramno, sramnoJ... 1i si uvek

prolazila oglu)ena kraj mene radnika a gladnika, nafrakana kao pari)ka kokota. 1voji suse slugani samosme)ili a tvoji poltroni trljali su dlanove. 1ako danima, tako mesecima,savladan od gladi, ja sam se grio pred vratima tvoji2 kaljavi2 ministarstava, plakao samod gorine i nepravde u zatvorennm kabinetima, padao sam u krilo tvoje tvrde

beogradske kaldrme. > ja nisam bio sam. 4o) nas je bilo. / jo) nas ima. vala ti 6rbijolepa... >li mi neemo da budemo ni tvoja raja, koja treba da plaa danak u krvi i danak ugladi [ zato, )to smo rabotnici tvoga napretka... rotestujem, 6rbijo, bacam tebi uobrave prljavi pla)t i smrdljive pelene tvoje bedne dece... /ma samo ljudi i neljudiJ 6viste vi za mene [ neljudiK > svi zajedno sainjavate ono tuno balkansko vreteno )to sezove 6rbija ili =raljevina 6rba, rvata i 6lovenaca. / zato vala ti 6rbijo lepaJ...E

=ako se u gore navedenim kriminalistikim izrazima naziva mrnja protivu drave kaoceline, jer se 6rbija identifikuje sa =raljevinom 6. . 6. u izrazu7 Ea svi zajednosainjavate ono tuno balkansko vreteno )to se zove 6rbija ili =raljevina 6rba, rvata i6lovenacaE to na osnovu !. zakona o )tampi u vezi l. (. i (C. ovozemaljskog *stava,*prava grada &eograda: 5 H > - >7Ia se asopis E$5N/1E br. (%. za oktobar mesec !"?. godine zabrani i njegovorasturanje i rasprodaja sprei.' ovome izvestiti glavnu po)tu i po)tu na eljeznikoj stanici da list zadre odekspedicije do sudske odluke.:e)eno "!. septembra !"?. godine u &eogradu.Ielovoa[pisar,

\ i v. M. 6 i m i . *pravnika grada &eograda

o naredbi*pravnika grada &eograda

omonik Hefa 'p)te olicijeM i l. > i m o v i .

%


17/38

E6rbi su dobar narod ali samo da ginu, a mi rvati imamo da stvorimo kulturuE. a ovo, 4e+'t'st'k' o*3ovor &'+'str% )rosvete 3. ;t$e)a+% Ra*'/%


18/38

opona)anja svakako su emanacije drugog stepena, po)to su tek spoljnje refleksije.rotivno, mo stvaranja je emanacija prvog stepena, po)to je unutra)nja koncepcija uvekoriginalna.Ljudi, neizmerno ta)ti i o2oli ljudi, lanovi Evi)e vrsteE ivotinja, ne ine izuzetka ni odmajmuna ni od papagaja. /ma tako jedna sekta ljudi, rimokatolike veroispovesti, kojasainjava jedno 2ijerar2ijsko pleme pod imenom rvati. 'ni geografski nastavajuzapadnu granicu &alkana, a zabunom svrsta)e i2 drugi i meu [ 6lovene. =akvazabludaJ >li po)to se na granicama uvek govori mnogo i koje)ta, uo sam estoklepetanje o t. zv. [ E2rvatskoj kulturiE. 4a ne budi len, mnogo sam se trudio 8po)to samupoznao i neke druge9 da upoznam to udo nevieno [ E2rvatsku kulturuE. :eko)e mi,

po)to je ta EkulturaE 2rvatski monopol, da moram najpre traiti zaviajnost EkulturnogcentraE i Eevropske prestoniceE, jer kao 6rbin ne mogu se tako jeftino i lako grejati nasuncu E2rvatske kultureE. IobroJ 6ve sam uinio da bude tako. &rzo zatim, razoaran ignevan, po)to sam bio ba) latinski prevaren 8posledica :ima i -atikanaJ9 odmetnuo samse u buntovnike [ zenitiste. 6tojei vrsto na repu zapadno@centralne 5vrope, nazapadnoj granici divnog zenitistikog &alkana, govorio sam ovo7 kultura nije papagaj7

/ultura je stonogaJ /li jo) bolje7 kultura je vileni konj7 /ultura je porodica genija alinipoto imitatorski$ majmunaJ =ul.....1u.....:a.....

Moda ovi mali ljudi ne znaju, da mnogo ponavljane rei gube svoj prvobitni smisao.1ako, da jedna te ista re, u raznim intervalima vremena, na raznim mestima ima raznaznaenja. 4edna te ista re sadri i vi)e pojmova. Moda ovi mali ljudi ne znaju, da jelatinska re EkulturaE profanisana 8u nji2ovim ustima najvi)eJ9, po)to je zloupotrebljenakao monopol 8dokaz neslavenskog egoizmaJ9 i kao maska za niske i najnemoralnijeciljeve. Nekada, merilo za kulturu bila je oranica zelena detelina ili vrea dukata, adanas7 kultura je znak veliine srca, visine du2a i )irine du)e. Ianas je merilo kulture

pesma, slika ili film, radiotelegraf, elektrina struja, zenigizam [ pa makar to izgledaloparadoksalno i glupo. >li i glupost ima pravo na ivot, po)to je glupost zagarantovani inajbolji uslov samoodranja. $ar nije tako, gospodo kulturtregeriK Na glupima svetostajeJ > to je sasvim sigurno, po)to smo utvrdili, da papagaji nemaju svoje volje i nisusvesni svoji2 automatski2 emanacija. 1ako sigurno, kao )to u op)te ne postoji nikakakva2rvatska kultura, po)to nema nigde individualni2, odnosno originalni2 osnova kojiuslovljavaju takav jedan species.

riimo malo blie tom ve)takom blefu i fantomu, koji je imitatorski sastavljen iz

sledei2 evropski2 otpadaka7;.9 neto crkvene gotike 8enedikta +49 C;".9 neto upeglani$ frakova 4iner Mode9 C;(.9 neto skuvanog asfalta od oinog koksa i katrana9 C;#.9 neto kompilovani$ sti$ova sa sve etiri strane sveta po starosti izme*u +49 i +-+9

stole!a9;?.9 neto ekog propalog kulturtregerstva9 C;%.9 neto prepisane filozofije, iskljuivo nemakog specijaliteta9 C;B.9 neto tuerkuloznog 'urnalizma srozani$ *aka i literata9 C

;C.9 neto nakazne literature a l@ 4irius Jnitis9 C

C


19/38

;!.9 neto neotmeni$ malogra*ana, koji kvitiraju svoju BkulturuB naglaavaju!i" janisam iz Makedonije9 C;.9 neto mondeni$ arova koji sainjavaju BvelegradB evropske degeneracije9 C.9 neto uro*ene ogranienosti koja je oplo*ena ropskim i farizejskim savijanjem

graa kod pozdrava9 C".9 neto frazerske ukradene BovjenostiB i BrevolucijeB koja skriva u sei stra$ ineoveno sro'derstvo9 C(.9 neto BnaukeB koja se kre!e van 'ivota a deluje kao grevi u stomaku9

1ako do broja ;;, tako do broja ;;;J 6ve je to otpadak i prirepak razni2 tui2EkulturaE, koje su pretrpele svoj poraz i slom u svetskom ratu a skupnim imenom zove setakav va)ar [ eklekticizamJ

* vezi s ovim, bilo bi moda vrlo nezgodno zapitati, u ime E2rvatske kultureE [ )to suradili 2rvatski pesnici za vreme rata, koji je voen protiv oveanstva, protiv 6lovena, [sa rvatima i protiv rvataK Hto su radili 2rvatski univerzitetski profesori i nauniciK

Na) odgavor7 radili su svi jedno te istoJ 6luganiliJ Nigde ni jedan glas protesta, bune ilirevoltaJ evali su ropske 2imne i pisali 2valospeve austrougarskim eneralima ivojskovoama. 6ve je bilo spokojno, u ime velike, velike E2rvatske kultureE. > )to danasrade ti isti 2rvatski pisci i naunici, )to predstavljaju EkulturuE rvata, koji jo) jue nisuimali najprimarnijeg atributa kulture [ politiku sloboduK 'pet ni jedan glas protesta,

bune ili revoltaJ 'ni zdu)no i podmuklo sarauju na obaranju, bez svoje muke zaslueni2kulturno@politiki2 tekovina, oni strastveno sarauju u najsramotnijem atentatu nakulturu asti, srca i du)e, koja znai mnogo vi)e nego sve kravate Edomae tvornicerubljaE ili 2omoseksualne pidame E5ngleskog magazinaE. 'ni sadistiki uivaju i

podupiru Evou narodaE, ija je politika rezultat samo jedne nekulture, politika koja jeosnovana, s jedne strane na mrnji i gramljivoj egocentrinosti jasnog budalizma, a sdruge strane bazira iskljuivo na nekulturnim uvredama i pogrdama najkulturnijeg na&alkanu [ srpskog stvaralakog naroda. *pamtite7 mi nismo ristosi i ne emodopustiti, da ljude do kraja popljuju i razapnu EkulturneE barabeJ

/ najravnodu)niji prema politikim mi)olovkama i )ovenonacionalistikim smicalicama,mora u ovim asovima najvee 2rvatske reakcionarnosti i degeneracije da se buni, da serevoltira, u imaginarnom Ekulturnom centruE, ba) u ime kulture, u ime oveje asti [ uime oni2 6rba, koji su u prilog kulture 8obe)a)ene po 2rvatskim pelivanima9, dali sve

[ ujedno i za legiju umi)ljeni2 regionalni2 i patolo)ki2 puzavaca. &unim se i ja kaoovek u ime oni2, koji su pred celim svetom zasvedoili kulturom ljubavi i 2eroizmomsrca7 veliki energetiki imperativ i neosporno oveansko pravo svog kulturnog a potome i politikog vitaliteta.Ialeko sam od toga, da veliam uop)te na)u kulturu. > ne elim se upu)tati niti u

poreenja niti u nizanje injenica, )to je vrlo lak posao. >li nije zgorega da opetspomenem7 kako je 6rbin Nikola 1esla otkrio oveanstvu telegrafiju bez ica aelektrino oko eka u pripremi triumfalnu primenu u ivotu zemlje. 8'vo je dosta daizlei bolest Ecultura croatiensisE9. >li, da se jedna fikcija, jedna obmana, jedna

proraunata papagajska la kao )to je E2rvatska kulturaE, nametljivo i nama ve)a oko

vrata kao katanac ili konopac ve)ala od puzavi2 ljudi i da se bezobrazno suprotstavlja

!


20/38

nekoj srpskoj EnekulturiE [ to mi ne emo ne samo zato, )to smo uvereni da su 6rbikulturno nadma)niji i sadrajniji za pedeset zagrebaki2 katedrala od rvata, i po svojojstarini i po savremenosti, nego i zato, )to smo eljni da istinski oveno i stvarnosudelujemo tek u stvaranju nove oveanske kulture. $ato emo se odluno braniti odsaradnje mediokriteta, podli2 nametljivaca i centralno@evropski2 brabonjaka, kao )to suto zenitisti i do sada inili. * ime kulture i na)e mlade rase traimo, da se ovo patolo)koma2nitanje )to pre zaulari, po)to prei svaki kulturni progres. Mi smo dovoljno preistilite letee pojmove kulture i civilizacije, ali u istinu, nigde u istoriji nismo na)li primera,da bi se negativnost i destruktivnost nazivali kulturom. > nevaljalstvo lakirano kulturom ili)eno svi2 etiki2 osnova, ili degeneracija da bi se nazivala civilizacijom. Mi nigdenismo na)li, da bi u evropskoj kulturi 8pa ni u poslednjoj klupiJ9 koja je gotovo sinonim

bele rase, postojala i neka bezgre)na devica E2rvatska kulturaE. Naprotiv, dobro znamo,da je svet podeljen samo u nekoliko kulturni2 sfera. $namo da postoji sem evropske,kineska, indijska i arapska kultura. 6ve je to starije od izmi)ljeni2 i otrcani2 E2iljadugodina 2rvatskog kraljevstvaE. Neke kulture su aktivne, a neke su samo muzejski rekvizitili relikvija. 1ako, mi nadalje znamo, da je >leksandar -eliki Makedonski bio &alkanac8zato je i mogao rasei gordijski vorJ9 i da je prva kultura 5vrope roena u 4eladi. 6ve tona mrskom &alkanu, iju elementarnu snagu uva jo) i danas srpski barbarogenije usvom velikom srcu i bistrini uma. &a) na &alkanu postavljena je nekada prva kulturnagranica izmeu 5vrope i >zije. 6ve mi to znamo. > trebalo bi da to na)e znanje preuzmui evropski papagaji, po)to bi time korisnije mogli upotrebiti svoj inferiorni i snobovskiautomatizam. 'vde lee sva istoriska, progresivna i etika na)a prava, da suprotstavljamosrpski konstruktivni balkanizam destruktivnom 2rvatskom EevropeizmuE. &alkanizacija5vrope, na) je poziv i na)a zapoved. &alkanizam je prasnaga drevnog ognji)ta prveevropske kulture, te kao sinteza mladog divljeg slavenizma i zreli2 plodova klasinog

jelenizma, pobediemo du2ovno u budunosti snanije, nego fiziki u pro)losti isada)njosti. 6rpski prilog oveanskoj kulturi bie neosporno oznaen igom rasne

balkanske kulture i nove balkanske civilizacije. > Ervatska kulturaEK

BJrrraaaOesi!emo vau perverznu kulturu

Za 'enske eire u javnin ku!ama8a kad udete u polo'aju puzavaca- smejati se" $a $a $a 9 9 9B

Jkratko" B%rvatska kulturaB je vanrano dete neprirodnog raka dresiranog majmunai papagaja, ije je pravo ime i adresa C (reuzviena Milostiva )ospo*a (olitura-mitacija de /ultura, Zagre9 B%rvatska kulturaB je vindl i vetako nasledstvo oni$,koji jo i danas uvaju nedeljivost krune Sv9 Stjepana9 B%rvatska kulturaB je ljupina ilimu!ak C svejedno C kako $o!ete7

Zagre na 8alkanu, meseca aprila EGHF9(retampano iz BZenitaB roj HK9

Ljuomir M-5- C 8eograd

Me*unarodni asopis Z2&-T godina 4- roj FG mart EGHN &arodna ilioteka Srije

";
http://scc.digital.nb.rs/view/P-4284-039&p=001&w=1169&h=921http://scc.digital.nb.rs/view/P-4284-039&p=001&w=1169&h=921


21/38

nu)ke, a kasnije u njegovom malom zagu)enomstanu. 1ada su mi se otvorili dvostruki vidici. 4edan, da u tom malom prostoru, svakako

postoji veliko blago, i drugi, da je on ostao isti kao )to je oduvek bio7 nepomirljiv,nesaglasan sa onim )to se de)ava, glasan u svojim kritikama.

/rina 6uboti je sa istoriarkom knjievnosti dr -idosavom 0olubovi autorkareprezentativne monografije E$enit !"D!"%E 8Narodna biblioteka 6rbije, /nstitut zaknjievnost i umetnost &eograd, 6=I ErosvjetaE $agreb9. *z monografiju, objavljeno

je i fototipsko izdanje svi2 brojeva asopisa E$enitE, a sve to spakovano u kutiju na kojojje od)tampana stilizovana fotografija Ljubomira Micia i &o)ka 1okina iz !". godine.


22/38

* poetku Mici se povezuje sa srpskim piscima koji su iveli u &eogradu D 6tanislav-inaver, &o)ko 1okin, 6tanislav =rakov, ili u arizu, kao )to su Iu)an Mati, Milo)rnjanski, :astko etrovi. 6aradnja je meutim kratkotrajna, a raskid je izazvaloobjavljivanje EManifesta zenitizmaE 8!"9, iji su autori Ljubomir Mici, /van 0ol i&o)ko 1okin. Manifest zenitizma pisan u E$agrebu na &alkanuE predstavljao jeverbalizaciju celokupnog avangardistikog programa, sa krilaticom o preporodu 5vrope iEgolom oveku &arbarogenijuE, koji dolazi iz daleki2, mistini2 predela jugoistoka.

;02F< Bleksandar >r2ipenko. aradigmatinimjugoslovenskim likovnim umetnicima vezanim za zenitizam mogu se smatrati Mi2ailo 6.etrov 8kasnije jedan od osnivaa beogradske >kademije primenjeni2 umetnosti9 i 4osip6ajsl ili 4o =lek, kako se potpisivao.

E$enitE je uvek tragao za novim, neetabliranim umetnicima. Na jednoj izlobi uoena jeslika 4ovana &jelia E&orba dana i noiE kao jedna od na)i2 retki2 apstraktni2kompozicija. /zlobe Iobrovia, Humanovia, Mici o)tro kritikuje. 'n po)tuje likovnostnji2ovi2 dela, zna )ta je tu novo, ali ne eli da se prikloni nijednom umetniku koji je

zvanian.

""


23/38

+asopis E$enitE je poslednji put objavljen !"B. godine, kada je iza)ao #(. broj.Njegovoj konanoj sudbini presudio je tekst M. :asinova koji zenitizam poistoveuje samarksizmom. /zbegavajui 2ap)enje, Mici emigrira u 3rancusku krajem !"%. gdeostaje deset godina. o povratku u &eograd iveo je na ivici egzistencije sve do smrti.

6vojim izvornim programom i poetikom zenitizam je bio autentian avangardni pokretna ovim prostorima. 'd poetka do kraja odlikovala ga je izrazita kritika dru)tvene i

politike situacije, nemilosrdni obraun sa religioznim, graanskim i malograanskimvrednostima. 6pajajui tada)nja dva centra &eograd i $agreb, od poetka je zastupaointernacionalno stanovi)te D po temama i idejama koje je plasirao ali i pomnogobrojnim stranim jezicima na kojima su prilozi bili objavljivani.

BO=utorke smatraju da je jedan od povoda za seriju tada)nji2 napada bio i tekst -elje>bramovia potpisanog kao -elimir >bramik u E=njievnim novinamaE, u kome autor

pi)e da dok su nadrealisti bili generali, ministri, direktori, urednici, ambasadori i ovomnarodu ni)ta nisu ostavili, dotle su zenitisti bedno iveli, a ostavili ogromno blago koje seuva u zaostav)tini Narodnog muzeja i Narodne biblioteke u &eogradu.

Marija ]orevi O .;.";;C. O olitikaLJUBOMIR MICI, 2;IK I;R2@ ;0O= 0R2M2leksandar &lok, 4aroslav 6ajfert, -asilij =andinski i >nri &arbis. 'd !"#.redakcija E$enitaE prelazi u &eograd, meutim, dve godine kasnije, !"%. godine asopis

je zabranjen zbog teksta E$enitizam kroz prizmu marksizmaE. Mici iste godine odlazi uariz gde sarauje sa slovenakim avangardistima. red Irugi svetski rat vraa se u

&eograd gde provodi godine nemake okupacije. 1okom rata nije se bavio knjievnimradom, ali je vodio ivu korespondenciju sa inostranstvom i prijateljima i kolegama)irom 5vrope.

1onui polako u zaborav, poslednje dve posleratne decenije Ljubomir Mici se povlai usebe i naru)enog fizikog ali i psi2ikog zdravlja odlazi u staraki dom u anevu, gde iumire #. juna !B. godine. 6a2ranjen je na Novom groblju u &eogradu pokraj supruge>nu)ke, koja mu je tokom ivota bila veliki oslonac i podr)ka.

rofesor knjievnosti 0oran $dravkovi ulogu Ljubomira Micia u stvaranju moderne

srpske knjievnosti smatra ogromnom, a za njegovo delo kae da je sramotno

"#


25/38

zaboravljeno od strane domae kulturne javnosti.

D 'snivanjem zenitizma Mici je utro put jednom potpuno originalnom i znaajnompokretu u tom delu tada)nje 5vrope, a celokupnim ivotnim ostvarenjem i)ao je najmanje"; godina ispred svog vremena )to 6rbija tada, ali naalost ni sada nije umela da

prepozna i razume. /zgleda da je sudbina svi2 oni2 koji su u 6rbiji i)li ispred svogvremena da i2 prekrije veo zaborava, a da ovaj narod pamti Einstant veliineE ikomercijalom stvorene velikane D smatra $dravkovi.

6reko Milovanovi O !.;!.";. O

I;DI< I >ILM;KO= KO>2R'& s+'&$e+ +a !?3o*'+$'% s&rt' oa 4e+'t'4&a L$%bo&'ra M''/a

Na ovogodi)njem Meunarodom festivalu dokumentarnog filma u &eogradu, u dvanavrata je prikazan film koji govori o Ljubomiru Miciu, ocu zenitizma i jednom odnajpoznatiji2 =raji)nika. 3ilm EMiciev koferE je ujedno i oma Iraganu -e /gnjatoviu8!%CD";;C9, multimedijalnom stvaraocu, koji je bio i scenarista nekolikodugometrani2 filmova. oslije /gnjatovieve tragine smrti, reditelj 6lobodan6imojlovi realizovao je njegov neostvareni naum da snimi film o Miciu.

rvi put je film EMiciev koferE prikazan u Iomu kulture E6tudentski gradE, ?. maja, nasami roendan /gnjatovia. Irugi put je prikazan u slubenoj, takmiarskoj konkurencije,etiri dana kasnije, !. maja, na Ian 5vrope i Ian pobjede nad fa)izmomJ

Ljubomir Mici 84astrebarsko, C!? D =aarevo, !B9, porijeklom je iz Majski2oljana kod 0line. Hkolovanje je, poslije 0line, nastavio u $agrebu, gdje se, uporedo sastudiranjem filozofije poeo baviti i pozori)tem. Mobilizaciju u rvom svjetskom ratuodgodio je glumei ludilo. red kraj rata planirao je da osnuje pravo, i to srpsko

pozori)te, sa sjedi)tem u 6plitu ili Iubrovniku, a u to vrijeme se angaovao i upolitikom ivotu, pa su upravo zbog njega neki dotad naoruani rvati i 6rbi

8zelenokadera)i9 davali zakletvu Nacionalnom vijeu 66, odnosno samoprogla)enojdravi ijom je ne)to kasnijom integracijom sa kraljevinama 6rbijom i rnom 0oromstvorena =raljevina 66 8potom 4ugoslavija9.Ljubomir Mici je izdavao E$enitE od !". do !"%. godine u $agrebu odakle je

pobjegao poslije jednog kritikog lanka o 6tipici :adiu i 2rvatskoj politici i odnosimaprema 6rbima. oslije "#. broja izdavanje E$enitaE je nastavljeno u &eogradu.rije dolaska u glavni grad =raljevine 66 Ljubomir, njegov brat &ranko 8poznatiji kao&ranko -e oljanski, takoe knjievnik9 i Ljubomirova supruga >nu)ka su kratko

boravili u &erlinu, gdje su izvodili multimedijalne programe. $a te programe u filmuEMiciev koferE filozof Milo) =neevi tvrdi da je tu zapravo rije o prvim

performansima.

"?


26/38

* &eogradu, glavnom gradu nove junoslovenske drave, E$enitE je izlazio zakljuno sabrojem #(, ali taj broj je kraljevska cenzura zabranila zbog lanka izvjesnog M. :asinova8po svoj prilici autor je sam Mici9, u kojem se povezuju zenitizam i marksizam. enzura

je urednika teretila da propagira komunizam i da poziva na nasilnu promjenu dru)tvenogsistema. reko :ijeke i 6u)aka, Ljubomir i >nu)ka Mici, u filmu se tvrdi D uz pomofa)istikom namjesnika :ijeke, pjesnika 0abrijela IF>nuncija D bjee u ariz, gdje su

boravili puni2 devet godina. Mici je u arizu, odakle se u &eograd vratio !(%, napisaonajmanje deset zenitistiki2 romana i drugi2 rukopisa, ali dosad je samo jedan prevedenna srpski.Mici nije uestvovao u Irugom svjetskom ratu, pa nije bio pobjednik, ali ni poraeni,)to je, meutim, bilo dovoljno da ga i nove, komunistike, vlasti nastave da progone.+ovjek u ijim su podstanarskim stanovima, 8u ulicama Njego)evoj i rote Mateje9, nazidovima bili radovi Marka Hagala ili -asilija =andinskog, prisiljen je da &eogradomnosi kofer sa )vercovanim guma@vakama i drugom deficitarnom robom. 6amoza2valjujui tom koferu 8dakle preprodaji9 preivjeli su on i njegova supruga.6agovornici u filmu govore da se nekad de)avalo da im )oljica aja i namaz budu jediniobrok tokom dana.Mici nije 2ulio na to, ve zarad toga )to u &eogradu gotovo nigdje nema irilini2 firmi,tvrdio je da je sve bilo spremno da se i EolitikaE )tampa latinicom, protestovao zbognedostatka demokratije... 6va ta saznanja preoukuparala su /gnjatovia, koji je naceduljama, koje su njegovi prijatenji prona)li u njegovom stanu, zapisao i to da je Marko:isti, poznati nadrealista, ali i osorni ovjek, za Micia, vidjev)i u njemu samo ideologaEbarbarogenijaE 8nesporno Mici je i to bio9, naveo da je Ebio antitalenatE, pa ak i da,zapravo, Enije bio Fni)taE.Mici i $enit su u svjetskim razmjerima bili poznati, izmeu ostalog, i po tome )to suradove objavljivali na jeziku autora. Ljubomir Mici je jo) u $agrebu pokrenuo i

posebnu, takoe meunarodnu, biblioteku. *z to, on i njegova supruga su prikupljaliradove moderni2 i avangardni2 umjetnika, koje su, kao galeristi, i javno izlagali.

Nekoliko slika i drugi2 umjetniki2 likovni2 djela ostalo je sauvano i sada pripada&eogradu i 6rbiji.Ljubomir Mici, koji se iz svoje poslijeratne ilegale dopisivao sa biv)im zenitistima)irom svijeta, slao im je, zapravo, tekstove prekucane pisaom ma)inom u sveganekoliko primjeraka, )to je u odnosu na EzreliE zenitizam, bila tek sjenka. 6ve vi)e je

bjeao od sredine u kojoj je ivio, pa je sa ljudima razgovarao na neobinim mjestima 8nagroblju, npr9, i samo na francuskom jeziku, obrazlaui to stalnim u2oenjima. 0ovorio

je i tada, ba) kao )to je ranije napisao u nekim svojim radovima, da je njegova jedinaideologija srpstvo, a njegova ljubav zvala se 6rbica, u emu se prepoznaje 6rbija. Nikadanije otvoreno pisao protiv srpske monar2ije, izuzev primjedbi )to je prerasla u

jugoslovenstvo. Nije bio protiv srpske monar2ije samo zarad toga )to je meu rijetkima usvijetu proizi)la iz naroda. rotiv Micia je u sudu voen proces zbog prozivanja reima4osipa &roza 1ita i voinog nacionalnog porijekla, ali je tada osuen samo uslovno.

*lina prodaja vakai2 guma, najlon arapa i druge robe sa $apada prestala je da mudonosi novac i za najosnovnije ivotne potrebe. \ivot mu je postao nepodno)ljiv poslijesmrti supruge >nu)ke. Ne tako star, ali bolestan, iznemogao, dementan, ak izmuen

glau, umro je samo dan poslije nego su ga socijalne slube prebacile u 6taraki dom u

"%


27/38

=aarevu. 1ro)ak sa2rane na kojoj je bilo dvadesetak ljudi, i to se doznaje iz filma, paoje na dvojicu njegovi2 prijatelja. * EMicievom koferuE se saznaje i da je *druenjeknjievnika 6rbije poslalo vijenac na sa2ranu svog lana, ali je to sprovodu djelovalo kao

provokacija./nteresovanje za Micievo djelo poveano je poslije njegovog ivota. /nteresovanje esada, svakako, produbiti i dokumentarac EMiciev koferE u ijoj realizaciji je uestvovaoi :16, pa se oekuje, moda ve uskoro, i prikazivanje na javnom 1- servisu.

U'a e+'t 1, ov' Ba+ov' M%4e$ Ma%ra, )os$ete v'ke+*o&

=olekcionar umjetnina -ladimir Macura 8#%9 roen u 5rveniku u sjevernoj Ialmacijiosnovao je u blizini. Novi2 &anovaca 8op)tina 6tara azova9 neobian muzej, kojegnaziva i E$enitonomE. 1u je Miciu i zenitizmu posveena itava jedna muzejska cjelina.:ije je o jednom od najveim privatni2 muzeja ne samo u regionu, i moda i najveoj

postmodernistikoj umjetnikoj postavci na prostorima biv)e 63:4. Macura je najveidio dosada)njeg radnog vijeka ostvario u &eu, gdje je i nabavio vi)e muzejski2eksponata. Njegova elja je da adresa Muzeja EMacuraE bude7 *lica $enit . ' muzeju,moda ba) takvog@ ar2itektonski neobinog oblika, kao slovo , decenijama ranije jesanjao Macurin zemljak, takoe =raji)nik, Ljubomir Mici. ...

o+ovo +a3ra*a Bra/a M''/

*spomenu na Ljubomira Micia i njegovog brata &ranka 8&ranko -e oljanski9, uvrijeme biv)e :6=, sauvalo je 6rpsko kulturno dru)tvo E6ava MrkaljE iz 1opuskog,

prestinom knjievnom nagradom E&raa MiciE. 1a nagrada je dodjeljivana u Majskimoljanama.oslije izgona =raji)nika u E'lujiE, kratko je nastavljena aktivnost EMrkaljaE, ije jesjedi)te bilo u Novom 6adu.

=rajem aprila ";. godine izuzetno aktivno *druenje &anijaca u &eogradu ponovo jeustanovilo godi)nju nagradu E&raa MiciE, objavljeno je na sajtu tog udruenja.

=raji)ke novineO .;?.";.

"B
http://krajiskenovine.com/?p=268http://krajiskenovine.com/?p=268


28/38

OD0ORID2 OEI U;


29/38

Lompar, za Eegzistencijalnu levicuE. 1akav je i ostao, celog ivota. * svomE&arbarogeniju decivilizatoruE pitao je itaoce7 E> jeste li primetili da sve prelazi u rukezelena)a i me)etara, u ruke ucenjivaa i 2ipokrita koji su uni)tili 5vropu, koji su je dotleunazadili da je sada najvea pijavica ljudskog dostojanstva. $a uzor nam predlaulopove. Iakle, za)titimo &alkanJ Nama pripada taj zadatak i istovremeno podmlaivanje5vrope. repreimo put mikrobimaJ A...A / verujte mi, &alkan mora da iznedri novi svet,novi evropski poredak. Ne dru)tveni poredak D to je otrcano nikoini)taJ D takozvanidru)tveni poredak je danas poredak grubijana i divljaka povezani2 sa berzanskimme)etarima, politikim partijama, guvernerima banaka. 4a mislim na L4*I6=/':5I>=JE

-ladimir Iimitrijevi O .;.";(.

"!


30/38

0L


31/38

nudi srbsku verziju ^rasizma_7 sveoveanskog bratstva zasnovanog na jedinstvu urazliitostima. #asni ovek Q tipian je lan jednog plemena, a time utoliko vie i celogoveanstvaRP, kae on u doba kad Nemci ma)taju o ^natoveku_ germanske rase, koji

je iznad svi2 ostali2 na planeti. -ladimir -elmar ` 4ankovi u1u$ovnoj krizi dananjicepoziva na pobunu protiv kolonijalne pseudokultureP. -ladimir -uji trai novi kulturninacionalizam, kadar da se suoi sa izazovima ^sumraka $apada_. Momilo Nastasijevi

pred svojim acima velia vojskovoe ` luono)e srbske istorije. Iragi)a -asi pozivana nacionalno okupljanje snaga, Iavio,!(!, peva Sriju, Punu me*u narodimaP,Iedinac se u nemakom logoru sea 6rbije svojim leskim denijem, a :ade Irainac

pi)e !#.(oemu, u kojoj veli7 (oie nas ra!a7 - ne!e zaoraviti svet /rv Sra tou zemlju potanja9 %iljadu puta rat io, nek je proklet onaj Sloven /oji se podlom

#imu klanjaP.

Na kraju, ^specijaliteti_7 =rleina pesma&a roiji, u kojoj se !?. javljaju ijeli orlovii 1uanove eteP, i *jevieva pesma Sriji, napisana !C, u kojoj 6rbiju gledamolete!u u du$u i u istoj voljiPG *jevi joj klie o'anstvena sveta zemljo

pravoslavnaP. osle itanja teksta Tradicija i doktrina1odora Manojlovia, koji setakoe nalazi u novoobjavljenoj itanci, ali i izvanrednog predgovora NikoleMarinkovia, prireivaa ove manifestno smele i nacionalno budilake antologije, opet je

jasno7 avangarda, koja je, na prvi pogled, ru)ila tradiciju, gradila ju je na novimtemeljima i sa novom snagom, zasnovanom izmeu ostalog na istinskom rodoljublju.=njiga1aj nam 8o'e municijeje dokaz da nam predstoje nova itanja istorije domaeknjievnosti, zasnovana na ^srbskom stanovi)tu_. 6 tim i takvim itanjem prilazimo

ponovo Ljubomiru Miciu 8na slici desno, sa 6tanislavom =rakovom9, jurodivom na)egzenitizma.

KL2DOM on im i iz groba poruuje da se rvati nikad

nisu borili za slobodu, nego su sluganiliP, pevali ropske $imne i pisali $valospeve

(


32/38

austrougarskim *eneralima i vojskovo*amaP. /, na kraju, pravo u centar7 U%rvatskakulturaU je vanrano dete nenaravnog raka dresiranog majmuna i papige, ije je pravoime i adresa Q preuzviena gospo*a (olitura -mitacija de /ultura, ZagreP.

O@ RO2J< @O R0O= ;02D;KO= R


33/38


34/38

kome je ojavio Manifest srijanstva, znaajno i do danas neproitano delo95vetkovi!evsko.maekovska Ddakle, kripto$rvatskaI cenzura zaranila je i asopis imanifest9 J njemu je, uri et ori, Mici! zavetajno ukazao na srijanstvo jedini lek zaolest jugoslovenstva kao svesrpski narodni polet i pokret, srijanstvo kao 'iva silaopte narodne i dr'avne onove, srijanstvo kao nosilac srpskog zakonskog poretka iustavne narodne vladavine, srijanstvo kao unosilac srpskog reda i srpske svetlosti utrojstveni vidovdanski, i docniji jugoslovenski mrak i nered, srijanstvo kao svesrpskidu$, kao stara osnova novog i udu!eg politikog preora'aja, srijanstvo kaonedvosmislena nacionalna misao, kao kola gra*anske svesti i du'nosti,srijanstvo kaoneumoljiv ranilac me*uljucke pravde i srpske dr'avne misli, jedine u jednoj zemlji,

srijanstvo kao najmo!nija rana protiv ruilake poplave razjedinjenja, poto nijednazdrava kraljevina Dmonar$ijaI ne mo'e da ude federativna dr'ava, srijanstvo kaosvemo!an lek protiv federalistikog, faistikog i komunistikog mesearstva, a politikinosilac ove meavine danas je povla!eno $rvacstvo, to oduvek u srpskom narodu znaitu*instvo, srijanstvo kao srpska samoodrana, kao konani politiki pravac i olik, kao

jedino pravedno reenje zasnovano na istoriskoj stvarnosti, a izra'eno u velikimdu$ovnim podvizima, u velikim vojnikim poedama, i u suvie velikim 'rtvama srpskoganaroda, srijanstvo kao zatitnik svi$ vera, pored srpsko.pravoslavne kao dr'avotvorne inacionalne vere, ili kao razvodnik svi$ tu*inski$ crkava od dr'ave, srijanstvo kaonosilac opte narodne volje, kao ranilac svi$ stale'a, svi$ drutveni$ slojeva, svi$

gra*anski$, ali neruilaki$ slooda, srijanstvo kao jedini punova'ni spoljanji inilaci unutranji delotvorac, kao neumoljivi gospodar sveukupne dr'avne uprave, odnosnouvar njene savrene ispravnosti i istote, srijanstvo kao tit protiv svaijeg spoljanjeg

pritiska, kao uojito koplje protiv svakog unutranjeg i pokrajinskog nadmetanja saSrijom, srijanstvom ili Srima uopte, srijanstvo kao neproojni oklop od elika

protiv svakovrsnog nasrtanja, pod imenom ravnopravnosti, na srpsku dr'avnu tvorevinu,na njezine tvorce ili pretstavnike, protiv vetakog stvaranja novi$ narodnosti, protivesprimernog ludovanja Sromrzilaca, srijanstvo kao narodna 'i'a i dr'avotvornamatica svi$ alkanski$ i svi$ srednjoevropski$ Sra, takozvani$ Slovena, srijanstvo kao

jedini i najmo!niji uvar jedinstvenosti srpskog mnogoimenog naroda i njegovesavremene dr'avne tvorevine, koja je, od poede do danas, na mrtvom koloseku samozato to nije na srpskom koloseku, srijanstvo kao izvor i utoka zakonodavne i uvekodgovorne upravne vlasti, srijanstvo kao vr$ovni zakon zemaljski7 8ez srijanstva senikada nije moglo, ez srijanstva se ni danas ne mo'e7 J to ime, i vo imja zenitizma"Svi Su Sri Srijanci7P

O;O02 D22 M2;D< ;RBIJ


35/38

svojom verskom trpeljivo!u Dto uostalom znai i slaost, jer vekovima iti u stavuiskljuive samoodrane prema orenoj, politikoj i neprijateljskoj katolikoj crkvi"ecclesia militans, nije nikakva savremena a ni korisna vrlina7I, srijanstvo svojimvanstalekim drutvenim ustrojstvom, svojom politikom vetinom i sloodoumnomnapredno!u, svojim pesnikim i vojnikim genijem Q a naroito svojom samorodnomnarodnom vladavinom, drutvenom i politikom, ilo onom u pre$ri!ansko doa ilionom u kralj.(etrovoj Sriji Q ne zaoravimo da je to i takvo srijanstvo, sloodno imuko, dalo srpski kulturni i nacionalni peat celom 8alkanu9 To i takvo srijanstvo ilo

je pretea i dananjem raznorodnom i raznoimenom UsocializmuU u svetuP.

(o Mici!u, srijanstvo je svestrano i sveogato, ne samo kultrurno nego i politiki"Jzmimo, naprimer, veliko lago srpskog pesnikog genija, pa vaspitnu kolu srpskog

porodinog ure*enja, pa stare srpske zadruge Q to su jedinstveni starostavni primerisvojstvene drutvene zajednice, kao i zajednike svesti o prekoj potrei me*usrpskogreda i uzajamnosti, o potrei zajednike proizvodnje, o korisnosti najprirodnije razmenei podele zemaljski$ doara9 A sve je to iskonski srpsko, za im toliko te'e tek dananji

ljudi, poto su espomo!no lutali kroz istoriju provlae!i se stramputicama a ne idu!ipravim i svojim putem9 1akle, kad mi izgovaramo i piemo re" srpski, za nas je topojam onog veitog ljuckog iji smo nosioci jo uvek mi retki Sri Q Sri kao namukijipotomci Unajstarijeg od svi$ narodaU, i Unajve!eg naroda na svetuU, po reima jednog odmnogi$ grki$ pisaca koji su Sre gotovo uvek nazivali Trivalima Q to je ono veliko ioveansko koje pri'eljkuje tek poratna, zapadna i istona 2vropa9 DRIP*loga srbijanstva je univerzalna. 1o znai, po Miciu, da se mora roditi Nova 6rbija, bezobzira na mrnju inferiorni2 od 5uropejaca do nji2ovi2 imitatora, rvata. A nova Srijamora da vaskrsneW ve!a i mo!nija od 0ugoslavije, nova Srija mora da ude, stvorena

zog sre!e 8alkana i radosti 2vrope, u ime oveanstva i zenitizma radiP.

'snovni problem su 6rbi izdajnici i samopreziratelji7 1a, preziru nas gori od nas, a ovisu mnogorojni DRI Ali to ne i ilo tako tu'no, a jo manje je neoino9 -ma neto to je'alosnije od toga" evropski politiki zelenai i trgovci tu*im kulturama, uvek su me*uSrima nalazili izdajnika istoriskog kao i kulturnog srpstva9 &alazili su me*u namamnogorojne saveznike i oo'avaoce, vaspitavali i$ u samopreziru, a naroito one koji

see a zato i smatraju viim i!ima, i jo vie zato to se poje vodom tu*i$ kaljuga, pamakar im i najistija srpska voda ispred ku!e tekla9 Me*utim, uzmimo samo zadrugarskiolik srijanstva, stariji od car.1uanove 4izantije, zar je on mogao da ostane nepoznat

sro'deru /arlu Marksu, a ustrojstvo srpskog sovjeta 4o'dovog, zar je mogao uma!ipa'nji sroljupca Lenjina999P

'snovni patos 6rbstva je patos slobode7 Jkratko, gde je Srin tu je i slooda9 Zato nivelika srpska revolucija iz E[YK, iz koje je nikao jedan veliki crveni o'ur, tojest jezgronove sloodne srpske dr'ave, nije ila znaajna samo za 8alkan" srpska revolucija imala

je i svoj evropski znaaj9 Ali to priznanje vetaki je uskra!eno i nasilno joj oduzeto, kaoto je uguen i zvuk svecke slave njezine9 Zato je to ura*eno, i ko je to uradio, to nam jetek danas jasno i razumljivo9 -sti vitezovi, isti neprijatelji7 4elika dela mali$ narodaizazivaju zavist mali$ ali i trajnu mr'nju veliki$ naroda9 A srpska revolucija nije ila nitrenutna una, ni prolazni izliv ogorenja9 &ije ila ni planuli gnev roa na svogvlastelina zog nekog 'enskog pitanja, kao to je to io sluaj sa unom podalpski$

katoliki$ kmetova u Austriji Q ti$ edni$ i, me*u prvima, odnaro*eni$ ogranaka

(?


36/38

srpskog naroda u kranjsko.gervackom zagorju 8misli se na bunu Matije 0upca, nap. -.I.99 Takvi$ una, uostalom, ivalo je ezroj u feudalnom svetu9 0er, una i revolucija,to su dve stvari9 0az je me*u njima velik i duok9 Ali isto tako su i dve stvari" stvarnaistorija jednog naroda, i Q recimo Q metafizika istorija jednog nazovi.naroda9 8una jeesto samo psovka ili samo nepromiljen ispad, dok je revolucija uvek promiljeno delo,uspelo ili neuspeloP.

0R


37/38

uopte i ne smemo da dopustimo da se takmie sa nama9 Zog narodne izdaje nji$ovi$predaka, zog usa*ene mr'nje nji$ovi$ potomaka, oni nisu ni dostojni ilo kakveravnopravnosti sa Srima starincima, poednicima i kolenovi!ima9 Zato je i nemogu!e

sporazumeti se sa ljudima koji kroz UsporazumU tra'e uvek i samo tu*e jer svojeganemaju, koji u UsporazumuU tra'e srpski poraz, i koji se uie dokazuju!i da vatra gorikad kia pada9 A najte'e je ratimiti se sa mesearima to etaju po krovovima deru!i seda su poroljeni a od onog sveta koji im je sve dao, i koji se mirno odmara posletekog i napornog optenarodnog dela9 A ti meseari, kao i svi nji$ovi pomagai,la'eno su nesvesni svoga zloina, kao i svega to je sa njim u vezi9 J mesearskom

stanju, sa krovova svoji$ ku!a, oni, svestrani gola!i, izdajniki pomagani od straneizvesni$ umadiski$ potenjaka i glupaka, pred ceo svet iznose neka svoja izmiljena

prava i ezline samosvojnosti, iznose svoje umiljene mo!i i kriumarena dela, veliajuneki svoj metafiziki narod, neku svoju fantastinu istoriju, neku svoju apstraktnu dr'avui dr'avnost9 J to ime, olesni meseari pozivaju ceo svet u krstaki rat protiv prirodne,ali na sveoptu 'alost nigde izra'ene srpske prevlasti, prosto urliu protiv Srije koja je

sama see 'ivu zakopala, ore se putem kole i krme, a naroito putem dr'avne upraveprotiv srijanstva koje najmanje postoji, jer je srpskom samoizdajnikom voljom svuda inasilno ugueno9 DRI Zato, otvorite doro oi, uspavani i omanuti" Sri7 Od pospanosti

jednog naroda do njegovog poraza nije dalek put9 (o$itajmo da opaemo granice svojedr'ave i otad'ine oruem srijanstva, zapnimo da je uinimo tvr*om od svake tvr*ave,

po$rlimo da je zatitimo 'ivim zidom neustraive omladine srpske9 (regnimo dapretvorimo i sve zaviaje srpske u nepoedive kule sviju Sra Q jer svi su Sri Srijanci7(o'urimo da unutranjost srpski$ nedeljivi$ zemalja preorazimo u ogate njive pravdeljucke i dostojanstva srpskog, da stvorimo najplodnije oranice 'ita, $lea i sloode za

sve one koji su i$ dostojni, da oradimo sve rasadnike kulturnog, privrednog kao ipolitikog srijanstva9 Oistimo sav korov sa zemlje srpske, omogu!imo najzad da nasvim poljima prvenstveno oru srpski jednoglasno, odluno i gromko, da otpevamo opelorevizionistikom, otimakom, pljakakom, ucenjivakom, nemoralnom i tu*inskom,tojest austro.vatikanskom po du$u, a samo po imenu Q U$rvackom pitanjuU9 A vi, toukaljaste ast i ime srpsko, vi izdajice srpstva.srijanstva, vama iz sviju politiki$

stranaka poruujemo" prestanite da im kadite i slu'ite ako vam je mila na ramenu glava7Za tu sitnu uslugu mi vam oe!avamo da !emo vas po zasluzi ogato nagraditi, averujte, i!emo i lagorodni prema svom unutranjem ali ukro!enom neprijatelju9 Vaki!emo mu i lagodarni, op$odi!emo se prema vaim miljenicima otprilike kao i Turci

prema svojim ludacima9 Ta mno'ina neprijatelja i jakost neprijateljske mr'nje merilo je

srpske mo!i i veliine9 &ajzad, teko vuku za kim psi ne laju, ili" edan je onaj koga nikone mrzi Q a niko ne mrzi %rvate7PMicieva poruka je bila7 1ajmo caru carevo, a Srinu Srinovo" potpunu ezednost i

potovanje linosti, kulturnu prednost i politiku sloodu, neogranienu sloodu misli Q isrovanja9 Jkratko, sloodan srpski narod u sloodnoj i srpskoj dr'avi od O$rida doTriglava, a u svojoj dr'avi Q svesrpsko srijanstvo9 &ajzad, priznajte i sami" poslenajkrvavije poede u sveckoj istoriji, dosta smo se orili i za neuzvra!enu UrackuUljuav, a jo vie za tu*u ludost i tu*insku korist Q o gorka sudino srpska7 Q ooje namdonee kao nagradu najcrnje poni'enje i unutranje ropstvo" kulturno i politiko,du$ovno i moralno9 A mi retki Sri to smo odavno u mrak prognani, mi smo ili gurnuti

u provaliju samo zato da ne ranimo srpsku istinu, da ne irimo svetlost i du$ srpski999 mi

(B


38/38

okoreli Sri to nikada ne izdasmo imena srpskog, mi sve mo'emo trpeti sem golemenepravde i izdaje, sem nametnutog ropstva i mraka narodu srpskom C pa ilo sve to aki posledica neije prevelike ljuavi za nedostojnog, po imenu rata, po delu nerata, alioduvek goreg od svakog tu*ina7P

oemo li najzad poslu)ati jurodivog srbskog zenitistu i barbarogenija, koji je bio u

pravu vi)e od svi2 srbski2 akademski2 prenemagala, spremni2 da se poklone kurvi2vropiPi preuzvienoj gospo*i(olitura, -mitacija de /ulturaP, ije je sedi)te onda, kaoi danas, u $agrebuK

Ako ne vidimo srbsko sunce u zenitu, tumaraemo, i dalje, po evropskoj ponoi.

A Mici nas je na vreme upozorio.

Documents

Ljubomir Micić.pdf