1

Ljubodrag Duci Simonovi E-mail: comrade@orion.rs

ZEITGEIST FAIZAMZeitgeist pokret (The Zeitgeist Movement) jedan je od najagresivnijih mondijalistikih pokreta u savremenom svetu. On se prividno zasniva na kritici kapitalizma i nastojanju da se stvori novi svet. U sutini, to je sajentoloka sekta koja se zasniva na kvazi-religioznom mitu o svemodi nauke i tehnike koji je jedan od najpogubnijih mitova koji su stvorili ideolozi kapitalizma. Kritika kapitalizma liena je humanistike, a to znai istorijske, drutvene i vizionarske dimenzije. Zeitgeist se ne zalae za novi istorijski poetak, ved odbacuje istoriju i obraunava se s ovekom kao istorijskim bidem. On ne pravi razliku izmeu istorije i prolosti i svodi prolost na izvor zla sa kojim se treba obraunati. Zeitgeist ukida dijalektiku istorije i dijalektiki um koji prua mogudnost oveku da izae iz mraka prolosti na svetlost istorije. Ukidanjem istorinosti ljudskog drutva ukida se kulturno i slobodarsko naslee oveanstva bez koga nema mogudnosti za humanistiku samorefleksiju, a to znai ni puta u bududnost. ovek bez istorijske samosvesti je obezglavljeni ovek; ljudi bez istorije su ljudi bez bududnosti. Istovremeno, bez istorinosti drutva nema ni istorinosti prirode, to znai da bez dijalektikog razvoja drutva nema ni dijalektikog razvoja prirode. Zeitgeistov projekat bududnosti je par excellence politiki projekat. On je zasnovan na tome, da je kapitalizam otuio od ljudi nauku i tehniku i da je njihova mod postala svojina naune i tehnokratske elite koja upravlja sudbinom ljudi i projektuje bududnost. Umesto da je stvaralac svog sveta, ovek je postao orue tehnokratske elite za realizovanje ideje bududnosti koja je proizvod dehumanizovane tehnokratske mate. Pravljenje planova bududnosti zamenjuje kritiku analizu kapitalizma i politiku borbu potlaenih radnih slojeva. Bududnost nije proizvod svesnog angaovanja graana kao politikih bida koja su u stanju da stvore humani svet, ved je proizvod politikog jednoumlja koje je zaodenuto velom nauke koja dobija objektivnu i na taj nain nadljudsku dimenziju. Zeitgeist projekat bududnosti pretpostavlja postojanje politikog centra modi koji odreuje i usmerava drutveni razvoj, to podrazumeva i odreivanje vrednosnog horizonta koji se ne moe dovesti u pitanje. Autoritarno ustrojstvo Zeitgeista simbolian je izraz nedodirljivosti i nepromenljivosti osnovnih principa na kojima se temelji plan bududnosti. Zeitgeist ukida mogudnost stvaranja alternativnih svetova i u tom smislu

2

mogudnost da bududnost bude rezultat slobodnog izbora i stvaralake prakse oveka. Projektovanje bududnosti svodi se na njeno zadavanje. Zeitgeist ukida oveka kao stvaralako bide koje je u stanju da stvori svoj svet i svodi ga na orue sa kojim elita naunika, na elu sa savremenim Mesijom (Jacque Fresco), stvara bududnost u kome de vetaki ovek iveti u vetakom (denaturalizovanom i dehumanizovanom) svetu. U tom projektu ljudi su svedeni na armiju atomizovanih idiota koji treba da slede viziju i sprovode direktive Voe. Radi se o tipinom sektakom pokretu koji se zasniva na kultu linosti: Voa je eskluzivni i neprikosnoveni vlasnik istine. Zeitgeist projekcija bududnosti je oblik u kome se pojavljuje na kapitalistiki nain degenerisana vizionarska svest koja se zasniva na istom principu na kome se zasnivaju kako religije, tako i holivudska filmska industrija: izmiljanje iluzornih svetova zamenjuje politiku borbu potlaenih za humani svet. Zeitgeist je jedan od naina na koji kapitalizam degenerie nastojanje oveka da stvori svoj svet rukovodedi se humanistikom vizionarskom matom. Umesto humanistike vizije bududnosti, nudi se tehnokratski zasnovana vizija koja svodi svet na nauno zasnovani i tehniki usavreni koncentracioni logor. To je, zapravo, vetaki svet koji se zasniva na tehnikim izumima, tehnokratskom umu i tehnokratskoj praksi. Na kapitalistiki nain degenerisanog oveka treba zatvoriti u svet koji je postao tehniki kavez iz koga nema izlaza. Ideolozi Zeitgeista odbacuju ono to je najvanije u nasleu francuskih prosvetitelja i nemake klasine filozofije: ideju poumljenja sveta od strane oveka kao emancipovanog umnog bida. Zeitgeist sledi jednu od osnovnih intencija na kapitalistiki nain degenerisane nauke: da se obrauna s metafizikom, filozofijom, s poetikim bidem oveka, s duhom, vrednosnim rasuivanjem, erotskim, kao i s kritikim i vizionarskim umom. Zeitgeist je oblik u kome se pojavljuje na kapitalistiki nain degenerisani um. On ne pravi razliku izmeu inteligencije i uma i svodi um na instrumentalizovani ratio koji je osloboen "vrednosnih predrasuda" i tenje za istinom. Umesto dijalektikog i na toj osnovi vizionarskog uma, namede se redukcionistiki sajentistiki um koji ima mehaniku prirodu. Istovremeno, Zeitgeist se zasniva na tehnokratskom misticizmu koji ima instrumentalni karakter. Mistika nije izraz misterije ivota koja se zasniva na strahu od prirodnih sila, ved je sredstvo za mistifikovanje vladajude modi koja se zasniva na savladanim silama prirode. Osnovna uloga Zeitgeista je da "posreduje" izmeu sveta i oveka tako, da putem tehnokratske mitologije uniti umni odnos oveka prema svetu i kritikovizionarsku svest. Mistifikacija postojedeg sveta i unitavanje uma su dve strane Zeitgeist doktrine. Zeitgeist ideologija je jedna od pojavnih oblika destruktivnog kapitalistikog iracionalizma. Ona nagovetava konanu smrt homo sapiensa.

3

Zeitgeist ne polazi od postojedeg sveta kao pozitivnog, ved kao negativnog osnova u odnosu prema kome razvija svoju ideju bududnosti polazedi od idealizovanog tehnikog sveta. Problem je u tome, to postojedi svet sadri i kulturu, kritiku svest, politike pokrete koji tee novom svetu, kao i emancipatorske tekovine koje pruaju mogudnost za iskorak iz njega. Na udaru Zeitgeista je pre svega emancipatorsko naslee prosvetiteljstva, ideje-vodilje Francuske graanske revolucije, kao i demokratska prava i institucije koje su uspostavljene u najrazvijenijim kapitalistikim zemljama u XIX i XX veku. Zeitgeistov univerzalni metodoloki princip glasi: osakatiti emancipatorske mogudnosti progresa i iskoristiti ih za obraun sa slobodarskom borbom ljudi. "Predvianje" bududnosti postaje njeno "stvaranje" unitavanjem emancipatorskog naslea oveanstva koje otvara mogudnost za iskorak iz tehnikog sveta. Zeitgeist nudi bududnost koja se nalazi u sferi kapitalistiki proizvedenog vremena i prostora koji imaju mehaniku prirodu. Nastojanje da se postigne jedinstvo tehnokratskog uma s realnodu svodi se na podreivanje ljudi totalitarnoj volji vladajude tehnokratske elite. Zeitgeistova gnoseologija ne oslanja se na autoritet nauke, ved na autoritet vladajude modi koja se slui naukom kao ekskluzivnim politikim oruem za obraun s emancipatorskim potencijalima graanskog drutva. Nauno zasnovani "objektivizam" postaje maska za politiki (klasni) voluntarizam koji je izraen u maksimi auctoritas, non veritas facit legem. "Istina" postaje proizvod instrumentalizovanog uma i liena je slobodarske, moralne i estetske dimenzije. U tom kontekstu, sociologija je svedena na Kontovu (Auguste Comte) "socijalnu fiziku" (physique sociale), a ova na politiku kao dehumanizovanu tehniku vladanja. U konanom, Zeitgeist nastoji da svaki segment ivota stavi pod kontrolu vladajude (samo)volje i da ukine sve one sfere koje mogu da je ogranie. U Platonovoj ideji drave filozofi, kao najumniji ljudi, su ti koji vladaju. Isto je sa hridanskom tradicijom, sa francuskim prosvetiteljima i nemakom klasinom filozofijom. Umni ljudi treba da vladaju jer je um taj koji vodi oveka istini. Zeitgeist odbacuje ideju istine koja se zasniva na vrednosnim (humanistikim) kriterijumima i stvara mit o objektivnoj naunoj istini koja je liena vrednosnog rasuivanja. Istina se ne nalazi u oveku, ved je zadata sajentistikom matricom stvaranja sveta i ima tehnokratski karakter. Do istine se ne dolazi umovanjem koje se zasniva na sueljavanju stavova, ved putem neprikosnovenog pozitivistikog naunog uma koji odbacuje raspravu. Sva pitanja i odgovori nalaze se u centralnom kompjuteru koji je i bukvalno mozak oveanstva koga programira i opskrbljuje informacijama samoproklamovana tehnokratska elita. Socijalni inenjeri, na elu sa Voom, su ti koji rukovodedi se naunim umom odreuju ta je bitno i ta treba ljudima. Radi se o ogoljenom tehnokratskom

4

voluntarizmu: svetom vladaju vladari iz senke koji se kriju iza kompjutera i koji ne snose bilo kakvu odgovornost za svoje projekte. Bududi da se rad kompjutera zasniva na naunoj egzaktnosti, on moe da razume samo one informacije koje imaju kvantitativnu dimenziju, a ne i one informacije koji imaju emotivnu, erotsku, moralnu, filozofsku, umetniku, duhovnu, ili poetiku prirodu. Da bi ovek mogao da se obrati kompjuteru on prethodno mora da se lii ljudskosti. Zeitgeist sistem obrazovanja ne tei da stvori umne ljude, ved tehniku inteligenciju, to znai ne one koji de teiti istini, ved one koji de teiti reavanju problema u okviru postojedeg sveta koji ne sme biti doveden u pitanje. On treba da iznedri najinteligentnije koji de biti u stanju da manipuliu tehnikom i vladaju ljudima, a ne one koji de imati kritiki um i koji de teiti novim svetovima. Zeitgeist sistem obrazovanja zasniva se na naunoj istini da nema istorije, a samim tim ni bududnosti. Otuda je njegov najvaniji zadatak da sprei da se razvije dijalektiki um i time slobodarska i vizionarska svest ljudi. Po ileru (Friedrich Schiller), vaspitanje putem umetnosti je vaspitanje za umetnost. Zeitgeist obrazovanje je nain sakadenja ljudi kao umetnikih bida i njihovo vaspitanje za svet koji se zasniva na tehnokratskoj funkcionalnosti i efikasnosti. Uprkos tome to odbacuje istoriju, Zeitgeist se zasniva na idejama koje imaju istorijsku prirodu. Ona je utemeljena u filozofiji Frencisa Bekona (Francis Bacon), preteom moderne nauke i pozitivizma; u socijalnoj fizici Ogista Konta (Auguste Comte), tvorcem sociologije; u politikoj filozofiji Frederika Le Plea (Frdric le Play); kao i u maksimi Hipolita Tena (Hippolyte Taine): Taisons-nous, obeissons, vivons dans la science! (Umuknimo, pokorimo se, ivimo u nauci!) koja bi mogla biti proglaena za kategoriki imperativ Zeitgeist pokreta. Ukoliko Zeitgeist doktrinu uporedimo sa Bekonovom filozofijom, videdemo da im je zajedniko to to odbacuju duhovni autoritet kao kriterijum za odreivanje ispravnosti miljenja i delanja. Po Bekonu, cilj nauke nije stvaranje duhovnog, ved materijalnog bogatstva. Ne duhovnost, ved je tehnika, kao sposobnost ovladavanja prirodom radi njenog iskoridavanja, najautentiniji izraz ljudskih modi i osnov "poboljanja oveanstva". Umesto tenje ka istini i razvoju umnosti, dominira tenja ka sticanju znanja koje omogudava razvoj produktivistikih (tehnikih) modi oveka radi njegovog ovladavanja prirodom. Ved se kod Bekona susredemo sa idejom o svetskoj civilizaciji, kao i sa idejom da se upotrebom nauke omogudi oveku da "koristi svoje pravo na prirodu". Bekonova "nova nauka" (New Science) ne slui samo zato da uveda znanje oveka o prirodi, ved i da prui mogudnost oveku da ovlada njome i na taj nain stvori bolji ivot. Bekon tei "velikoj obnovi" (Great Instauration) pri emu se tehnika svodi na modernizovanu magiju putem koje se ono to je "u prirodi stvari" koristi za razvoj ljudskih modi. Tumaedi Bekona, Mihailo Markovid, jedan od

5

najvanijih predstavnika jugoslovenske praxis filozofije, ukazuje na Bekonov odnos prema prirodi: "Put ka saznanju je najpre osloboenje duha od svih predrasuda i fiksiranih predubeenja (Bekon ih zove idolima), a zatim ponizno posmatranje prirode, uvek sa dubokim potovanjem za ono to ona ima da nas naui. "Prirodu moemo zavoleti samo ako je prethodno sluamo". (...) Prirodu treba otkrivati induktivnim zapaanjem. ovek treba da postane njen "sluga i tuma", ali samo zato da bi na kraju zavladao prirodom radi svojih sopstvenih svrha." Otuda ljudi treba da prestanu da se bore jedni sa drugima i treba da svoje sjedinjene napore okrenu ka zajednikom neprijatelju - nepokorenoj prirodi. Da bi se shvatila prava priroda Bekonove misli, treba imati u vidu vreme u kome je nastala - u kome je dolo do razvoja delatnomenjalakih modi oveka koje mu pruaju mogudnost da se oslobodi religiozne dogmatike i prirodnog determinizma. U savremenom svetu, tehnika nije izraz razvoja ljudskih modi i mogudnost oslobaanja oveka od prirodnog determinizma, ved je sredstvo za unitavanje prirode i oveka. Umesto da je slobodarska, tehnika je postala tlaiteljska i destruktivna mod. Na tome se zasniva Zeitgeist projekat bududnosti. Zeitgeist ne nastoji da iskoristi tehniku da bi omogudio razvoj ljudskih modi, nego da bi omogudio uspostavljanje totalne vlasti nad ljudima. Zeitgeist obraun s kapitalizmom je, zapravo, obraun s ovekom kao slobodarskim bidem i prirodom kao ivotvornom celinom. Kod Bekona nauka nema drutveno-kritiku i humanistiko-vizionarsku, ved praktinoproduktivistiku dimenziju. Ona nije sredstvo za oslobaanje oveka klasnog poretka i za stvaranje humanistike vizije bududnosti koja de se zasnivati na razvoju meuljudskih odnosa, stvaralakog bida oveka i oplemenjivanju prirode, ved je svedena na sredstvo za ovladavanje prirodom radi zadovoljavanja materijalnih potreba oveka, emu je podreena i drutvena praksa. U "Novum Organum"-u Bekon se zalae za upoznavanje sa uzrocima pojava i dogaaja da bi se moglo adekvatno delovati i uvedati mod oveka nad prirodom. Taj princip de postati jedno od osnovnih politikih naela Kontove socijalne fizike. Nauka postaje sredstvo za prouavanje drutvene realnosti da bi moglo da se pravovremeno i efikasno deluje radi ouvanja vladajudeg poretka. To je pravi smisao maksime savoir pour prevoir, prevoir pour agir (znati da bi se predvidelo, predvideti da bi se delovalo) koja je osnovni orijentir naunicima, koji su svedeni na "socijalne ininjere", u njihovom odnosu prema drutvu i bududnosti. Pretvaranje nauke od sredstva za ovladavanje prirodom u sredstvo za ovladavanje ljudima predstavlja sutinu Kontove socijalne fizike i vrhovni politiki princip Zeitgeista: saznajno-produktivistika mod oveka postaje mod manipulacije ljudima - koja je koncentrisana u rukama tehnokratske elite. Nauka i tehnika, kao nain ovladavanja prirodnim zakonima, postaju sredstvo

6

tehnokratije za obraun s emancipatorskim nasleem oveanstva i ljudskim modima, i za podreivanje drutva zakonima koji vladaju u tehnikom svetu. Uprkos tome to liava nauku mogudnosti da bude kritika teorija drutva, Bekon u nauci vidi nain razvoja ljudskih snaga u odnosu prema vladajudem (aristokratskom) poretku ija je vlast utemeljena u (religioznoj) dogmi koja onemogudava razvoj stvaralako-produktivistikih modi oveka. Na taj nain nauka koja se zasniva na injenicama i induktivnom nainu miljenja postaje sredstvo sa kojim se rue predrasude koje onemogudavaju povedanje izvesnosti ljudskog opstanka i iskorak iz postojedeg sveta. Bekonov nauni um pojavljuje se kao mogudnost buenja stvaralakih modi oveka koje su u stanju da prevaziu postojedi svet. Bekon tei stvaranju novog sveta kome odgovara "nova filozofija" koju on vidi kao "aktivnu nauku" (Active Science). Njen "istinski i zakonit cilj nije drugo nego obogatiti ljudski ivot novim otkridima i modima" (Markovid). U ovom kontekstu, posebnu dimenziju dobija Bekonova vizija bududnosti koju je on dao u svom delu Nova Atlantida (New Atlantis). Zamiljeno ostrvo Bensalem (Land of Peace/Zemlja mira), koje je Bekonova projekcija bududeg sveta, je slobodno od svake prljavtine ili gnusobe (free from all pollution or foulness) i kao takvo je devica sveta (the virgin of the world). I Zeitgeist polazi od toga da tehnika moe da bude od koristi ljudima i da moe da poveda izvesnost njihovog opstanka. Meutim, danas se ne radi samo o odbacivanju dogmi i predrasuda, ved i emancipatorskog naslea modernog drutva, kao i humane bududnosti koja na njenom osnovu moe da bude stvorena. Zeitgeist nastoji da iskoristi tehniku da u potpunosti podredi oveka tehnikom svetu i tehnokratskoj eliti koja vlada tim svetom. Na taj nain, tehnika postaje sredstvo za unitavanje emancipatorskog naslea i emancipatorskih potencijala oveanstva. Zeitgeist se obraunava s umom polazedi od toga da je poziv na um po pravilu bio i poziv na oslobaanje oveka stega postojedeg i na stvaranje sveta koji odgovara idealima ljudskosti. Uprkos svom pozitivistikom karakteru, Bekonova nauka otvara mogudnost za razvoj emancipatorskih potencijala oveanstva. Jezdedi na valu destruktivne tehnike civilizacije koju je stvorio kapitalizam, Zeitgeistov projekat bududnosti ne podrazumeva samo unitenje emancipatorskih potencijala oveanstva, ved i unitenje oveka kao prirodnog bida i prirode kao ivotvorne celine. Ovo je, ujedno, odgovor na pitanje da li Zeitgeist projekat bududnosti prua mogudnost da se sprei unitenje ivota na Zemlji i povedava verovatnodu opstanka oveanstva? Zeitgeist prua mogudnost za obezbeenje opstanka prirode i oveanstva tako to unitava prirodnost prirode i ovenost oveka. On sledi osnovnu tendenciju u razvoju

7

kapitalizma: unitava prirodu i oveka tako to stvara novi svet tehniku civilizaciju i prirodu i oveka koji odgovaraju tom svetu. Zeitgeist ne koristi induktivni metod, kao to to ini Bekon, ved polazi od zadatog politikog cilja i u tom kontekstu vri odabir injenica, daje im takvo tumaenje i dolazi do takvih zakljuaka koji treba da omogude njegovo ostvarenje. Pri tome, Zeitgeist se ne slui metodima koji pruaju mogudnost empirijske provere i racionalnog dokazivanja, ved izlae svoje stavove u obliku svojevrsnih propovedi sa kojima pokuava da prodre u podsvest ljudi i "iz dubine due" ih pridobije za svoje ciljeve. Voa se ne obrada javnosti kao naunik, ved kao Mesija koji treba da realizuje "svetu misiju": da dovede oveanstvo u tehniki proizvedenu svetu zemlju. Zeitgeist ne tei stvaranju umnih ljudi koji su u stanju da samostalno donose sudove, ved sekte odanih sledbenika koji bespogovorno izvravaju ono to se od njih trai. Zeitgeist odbacuje udnju za istinom, dijalog, kritiku... On ne tei stvaranju "nove umnosti", ved novog bezumlja, tanije dehumanizovani i instrumentalizovani ratio postaje sredstvo vladajude "elite" za stvaranje neumnog sveta. Zeitgeist se obraunava s ovekom kao samosvesnim bidem i ukida svesni odnos oveka prema svetu. Bududi da je ovek fatalno podreen objektivnoj nauci, emancipovana samosvest, poput moralne svesti, postaje balast koja ometa oveka da se usresredi na pospeivanje progresa. Ne razvoj kritike i vizionarske, ved stvaranje slepe sektake svesti osnovni je smisao Zeitgeist dogmatike: fanatizam i idiotizam su krajnji rezultati Zeitgeist prosvetljenja. U Zeitgeist doktrini postoji sukob izmeu progresa koji se zasniva na razvoju nauke i nastojanja da se uspostavi tehnokratski zasnovani drutveni red odbacivanjem emancipatorskih mogudnosti nauke. Jer, razvoj nauke znai razvoj ljudskih modi koje trae nove prostore. Upravo nauka mora da dovodi u pitanje postojede stanje stvari da bi mogla da doe do novih odgovora, to znai da nema progresa bez sumnje u postojede i nastojanja da se stvori (otkrije) novum. Pored toga, rezultati naunog uma nemaju granice i predstavljaju batinu oveanstva. Sukob izmeu nastojanja da se nauka svede na politiko sredstvo za zaustavljanje drutvenog razvoja i njenih emancipatorskih potencijala, pojavljuje se kao sukob izmeu tehnikog i humanistikog uma. ovek se danas sve dramatinije sueljava sa na kapitalistiki nain degenerisanom naukom i tehnikom. Umesto da su sredstvo za oslobaanje oveka zavisnosti od prirode i za njeno oplemenjivanje, one su postale sredstvo za unitavanje prirode i oveka. Nauka nema objektivnu dimenziju i ne moe sama po sebi da bude vladajuda mod. Samo u kontekstu humanistikog politikog pokreta koji se zasniva na slobodarskom i kulturnom nasleu

8

oveanstva, a to znai koji se rukovodi humanistikom vizijom sveta, emancipatorske mogudnosti nauke i tehnike mogu da budu realizovane. Kod Zeitgeista dominira instrumentalizovana nauna svest sa kojom se nastoji ukloniti emancipatorski rezultati i potencijali modernog (naunog i filozofskog) uma. Zeitgeist sledi izvornu intenciju pozitivne filozofije i nastoji da izvri politiko instrumentalizovanje uma. Pretvaranje filozofije u pozitivistiku disciplinu putem nauke pretpostavlja pretvaranje nauke u tehniko sredstvo dehumanizovane i represivne politike. Ukidanje filozofije naukom mogude je tek poto se nauci ukine njena stvaralaka i progresivna priroda i ona dobije manipulativni (tehniko-izvrilaki) karakter kao instrument vladajude klase za planiranje "bududnosti" i sprovoenje "progresa". Nauka postaje sredstvo za idenje filozofije od svega to prua mogudnost za kritiki odnos prema postojedem svetu sa aspekta emancipatorskih mogudnosti koje su stvorene u graanskom drutvu, i sa aspekta ideje bududnosti koja tei stvaranju novog sveta. Istovremeno, Zeitgeist "prevazilazi" filozofiju naukom, koja je postala tehnokratska religija, tako to joj oduzima umnost i kritinost, to znai tako to je liava njene biti i na taj nain joj oduzima razlog postojanja. Objektivna nauka predstavlja kraj filozofije. Ukidajudi vrednosno rasuivanje, Zeitgeist ukida razliku izmeu politike i tehnike. Tanije, politika postaje tehnika vladanja "masama" koja je liena humanistikog sadraja i koja se rukovodi interesima vladajude klase i logikom tehnokratske efikasnosti. To nije antika vetina (tehne) vladanja koja podrazumeva vrlinu (arete), to znai normativni (religiozni) okvir koji je kriterijum za ocenu ispravnog delanja. Kod Zeitgeista nema ispravnog delanja, tanije, samo ono delanje je ispravno koje se rukovodi principom tehnokratske efikasnosti. Politika kao dehumanizovana tehnika vladanja postaje oblik u kome se realizuje pozitivna nauka. Osnovni interes nove klase ne sastoji se u ostvarivanju materijalne dobiti njenih lanova, ved u ouvanju vladajudeg poretka i time njihove neprikosnovene vlasti. Nije vie egoizam, koji tei linom bogadenju, ved je dominirajudi upravljaki poloaj i svest o superiornosti koji iz njega proistie osnov sticanja klasne (samo)svesti. Hijerarhijsko ustrojstvo poretka koji ima tehnokratski karakter dovodi do toga da se neprestano reprodukuje elita onih koji su najinteligentniji i koji su, samim tim, predodreeni da budu voe. Kriterijum po kome se odreuje legitimnost vlasti zadat je samom prirodom vladajudeg poretka. Oni koji vladaju predodreeni su da vladaju samim tim to su na vlasti. Kritika vladajude elite je iskljuena, bududi da se opstanak poretka zasniva na njenoj neprikosnovenoj inteligenciji. Vladajudi tehnokratski mehanizam je, zapravo,

9

samo oblik u kome se pojavljuje kvazi-religiozno ustrojstvo vladajudeg poretka, a superiorna inteligencija elite samo maska iza koje se krije fanatina autoritarna svest. U nastojanju da ovlada ovekom Zeitgeist ne moe da se osloni na njegov strah od prirodnih sila. U modernom dobu nauka predstavlja "pobedu" oveka nad prirodnim silama - osnovnim izvorom antike misterije i obogotvorenja prirode (ivota). Zeitgeist nastoji da lii oveka te batine dobro uviajudi da oslobaanje oveka od robovanja prirodi stvara mogudnost za njegovo oslobaanje od robovanja otuenim centrima drutvene modi. Zeitgeist se obraunava s demistifikujudom modi nauke da bi je (zlo)upotrebio da mistifikuje vladajudi duh novog poretka. Nauka postaje sredstvo za proizvoenje savremene tehnokratske misterije, izmeu ostalog u vidu Projekat Venera (Venus Project), sa kojom treba obogotvoriti vladajude principe tehnike civilizacije i izazvati strahopotovanje prema njima. Umesto antikog jedinstva ivota i misterije, uspostavljena je politika manipulacija tehnokratske "elite" koja pokuava, koridenjem nauke, da prekrije "misterioznim" velom primitivnu (ovozemaljsku) mod i da prodre u podsvest ljudi. Zeitgeist ideologija postaje sredstvo za mistifikovanje sveta u kome su stvaralake modi oveka pobedile mistine "nadljudske sile". Spreavanje da ovek razvijajudi proizvodne snage i svoje stvaralake modi menja drutvene odnose i svoj (potinjeni) poloaj u drutvu, odnosno, da stekne samosvest kao stvaralac drutvenih dobara i sposobnost da upravlja drutvenim procesima, jedan je od najvanijih ciljeva Zeitgeista. Zbog toga njegovi ideolozi sa takvom revnodu nastoje da saseku emancipatorske (istorijske) korene oveanstva i da se obraunaju sa samosvedu oveka kao univerzalnog stvaralakog bida slobode. Zeitgeist obezvreuje produktivistiki aktivizam radnih "masa" i njegove rezultate pretvara u sredstvo za uspostavljanje nove totalitarne vlasti. On je jedan od politikih pokreta koji nastoji da pretvori od oveka otuenu stvaralaku mod u orue za njegovo porobljavanje. "Pobeda" radnika nad prirodom postaje pobeda tehnokratije nad "radnim masama". Oslobaajude modi i stvaralaka praksa oveka postaju anti-slobodarska mod - ovek postaje rtva razvoja sopstvenih produktivistikih (stvaralakih) modi. U helenskom svetu ovek je bio "igraka bogova" (Platon); u Zeitgeist svetu on postaje igraka tehnokratije. Totalitarni karakter Zeitgeist bududeg drutva zasnovan je na tome, da je opstanak zajednice uslovljen efikasnim funkcionisanjem tehnikog sistema koji, putem centralnog kompjutera koji ima ulogu mozga, dri sve pod svojom kontrolom. Poremedaj u radu bilo kog segmenta dovodi u pitanje funkcionisanje celog sistema. Totalitarni karakter sistema upravljanja uslovljen je totalitarnim karakterom tehnikog mehanizma putem koga se obezbeuje funkcionisanje i

10

opstanak zajednice. To je ono to ini da sama inteligencija, kao vrhunska vetina upravljanja tehnikom, postane od ljudi otuena i nad ljudima vladajuda mod. Vladajuda elita nema humani status, ved je nosilac inteligencije koja upravlja mehanizmom sa kojim se obezbeuje opstanak zajednice i kao takva ima status slian onome koji je imala svetenika kasta u antikim civilizacijama. Bududi da se sve proizvodi (ukljuujudi i hranu) i da ima vetaki karakter, besprekorno funkcionisanje sistema ima prvorazredni egzistencijalni znaaj za zajednicu. Meuljudski odnosi kao i svest ljudi uslovljeni su totalitarnim karakterom naina obezbeivanja egzistencije i na njemu zasnovanim upravljakim mehanizmom. Kritiko miljenje ne dovodi samo u pitanje autoritarnu strukturu vlasti, ved i funkcionisanje mehanizma sa kojim se obezbeuje opstanak drutva. Slobod miljenja i izraavanja imaju antiegzistencijalni karakter. Projekat bududnosti za koji se zalae Zeitgest ne tei da stvori poredak koji de biti superioran kapitalizmu u humanistikom, ved u egzistencijalnom smislu. On je odgovor na sve dramatiniju egzistencijalnu ugroenost oveanstva i kao takav pokuaj stvaranja racionalne alternative destruktivnom kapitalistikom iracionalizmu. Problem je u tome, to to nije odgovor koji se zasniva na humanistikom nasleu oveanstva, kao i na emancipatorskim potencijalima ljudi i ivotvornim potencijalima prirode, ved na nauci i tehnici koje su dehumanizovane i koje su postale od oveka otuene i nad ovekom vladajude modi. Zeitgeist ne nastoji da vrati ljudima njihove stvaralake modi, ved da ih iskoristi za stvaranje novog totalitarnog poretka u kome de tehnika, u vidu tehnokratske elite, imati neprikosnovenu vlast nad ljudima. Upravljanje tehnikim procesima koji imaju totalitarni karakter pojavljuje se u obliku uspostavljanja totalitarne vlasti nad ljudima. Onaj ko u svojim rukama dri procese koji obezbeuju egzistenciju zajednice po prirodi stvari postaje gospodar nad ljudima. Zeitgeist sledi ekspanzionistiki duh monopolistikog kapitalizma koji omogudava novoj "gospodarskoj rasi" da uspostavi monopol nad naukom i tehnikom i globalizuje svoju mod. Ovladavanje zakonima prirode postaje sredstvo za potpuno potinjavanje oveka samovolji tehnokratije i za zaustavljanje istorije. Zeitgeist je kvazi-religija koja odbacuje kulturno naslee oveanstva. Nauno prosvetljenje, na kome insistira Zeitgeist, ne zasniva se na emancipatorskom nasleu nacionalnih kultura i graanskog drutva, pogotovu ne na istorijskoj borbi radnika za pravedno drutvo. to se tie obrauna Zeitgeista s religijom, to nije obraun s iluzornim svetovima i iluzornom svedu, ved obraun s ovekom kao duhovnim bidem. Obraun s idejom transcendencije, koja u sebi nosi integriudu ideju oveanstva i ideju jednakosti, postaje jedan od naina na koji se unitava humanistika mata. Zeitgeist ne pravi razliku izmeu emancipovane religiozne svesti i religije

11

koju namedu religiozne institucije koja je samo maska koja slui da se obogotvori privatna svojina i klasni poredak koji se zasniva na eksploataciji radnika. Religiozna svest jedan je od najvanijih istorijskih oblika razvoja oveka kao duhovnog bida. Bez helenske duhovnosti, koja ima par excellence religioznu prirodu, ne moe se zamisliti moderna civilizacija. Isto je sa hridanstvom i srednjovekovnom civilizacijom, kao i sa renesansom. Sve se to nalazi u duhovnom genetskom kodu oveanstva bez ega bududnost nije moguda. I ovde se pokazuje da Zeitgeist ne pravi razliku izmeu odbacivanja i prevazilaenja prolosti i da nema potovanje prema emancipatorskom nasleu oveanstva, a to pre svega znai prema oveku kao istorijskom bidu. Ukoliko se stvari sagledavaju u politikoj i istorijskoj ravni, Zeitgeist pokret je, zapravo, oblik u kome tehnokratija stie politiku samosvest i postaje nova klasa koja nastoji da izae iz senke kapitalista i preuzme vlast. Ona odbacuju privatnu svojinu i novac, osnovne poluge vlasti kapitalista, jer kao tehnika elita, koja u svojim rukama ima tehnika sredstva sa kojima upravlja drutvom, ima de facto neprikosnovenu vlast nad ljudima. Ono to radi Voa sa svojim saradnicima je uobliavanje klasne samosvesti tehnokratije kao upravljake klase. Marksovim reima kazano, radi se o postajanju tehnokratije od klase po sebi klasom za sebe. Nauka, liena vrednosnog rasuivanja, je nova religija nove klase. Neprikosnovenost objektivnog naunog znanja zamenjuje neprikosnovenost boga. U sreditu grada bududnosti ne nalazi se univerzitet, pozorite, muzej, crkva, galerija, ili biblioteka, ved na tehniki nain proizvedeno boanstvo: svemodni kompjuter. On postaje Idol iza koga se kriju samoproklamovani vladari iz senke koji odreuju sudbinu ljudi, a da ne snose bilo kakvu odgovornost za svoje postupke. Ono to Zeitgeistu daje takav znaaj je to to je tehnika postala noseda snaga drutvenog razvoja i najvanije sredstvo za obezbeivanje vlasti nad radnim slojevima. Zeitgeist se, kao i drugi slini politiki pokreti, slui humanistiom retorikom, ali je on edo kapitalizma i hrani se krvavim mlekom koje iklja iz elinih kapitalistikih slavina. Kao to priroda kritikovanog uslovljava prirodu njegove kritike, tako priroda vladajudeg poretka uslovljava prirodu borbe protiv njega. Da ljudi ne bi shvatili pravu prirodu kapitalizma i razvili odgovarajudu strategiju borbe protiv njega, Zeitgeist svodi kapitalizam na one njegove osobenosti koje ne ukazuju na nunost radikalne politike borbe potlaenih radnih slojeva i graana protiv kapitalizma. U tom kontekstu, propagandisti Zeitgeista prikrivaju da je njihova analiza i kritika kapitalizma zasnivana na politikom projektu koji odbacuje borbu potlaenih radnih slojeva za slobodu. Pod prividom naunog objektivizma uklanja se politika analiza kapitalizma koja ukazuje na to da se radi o klasnom drutvu koje se zasniva na vlasti kapitalista

12

nad radnicima koja se obezbeuje putem policije, vojske, tajnih slubi (samo ih u SAD ima skoro 3200 (!) i zapoljavaju gotovo 850 000 ljudi), para-militaristikih, kriminalnih i mafijakih grupa, javnih medija, industrije zabave, crkve... Obraun Zeitgeista s istorijom zapravo je obraun s istorijskom borbom radnih slojeva protiv klasnog poretka i kolonijalizma. Voama Zeitgeista ne pada na pamet da se obraunaju s Amerikom i Francuskom revolucijom, jer je putem njih graanska klasa dola na vlast, ali se bespotedno obraunavaju s Ruskom i Kineskom revolucijom jer su u njima radnici i seljaci zbacili sa vlasti kapitaliste i oslobodili se kolonijalnog jarma. Radnike i anti-kolonijalne revolucije svedene su na zloin. Isto tako, voama Zeitgeista ne pada na pamet da progovore o monstruoznim zloinima kapitalista i njihovih kolonijalnih falangi jer u svetlu tih zloina seljake, radnike i anti-kolonijalne revolucije dobijaju pravu, emancipatorsku i egzistencijalnu dimenziju. Oni ne pominju monstruoznu kampanju istrebljenja desetine miliona severnoamerikih starosedelaca od strane amerikih kapitalista; bestijalna ubistva i smrt od iscrpljenosti na desetine miliona Afrikanaca koji su kao robovi radili na plantaama amerikih zemljoposednika; o desetinama miliona dece koja su, u vreme industrijske revolucije, umrla u rudnicima i fabrikama u kojima su radila i po 14 sati dnevno; o desetinama miliona radnika i seljaka koji su izginuli u Prvom i Drugom svetskom ratu koje su pokrenuli evropski, ameriki i japanski kapitalisti; o stravinim zloinima evropskih kapitalista u Kini, Indiji, Africi, u Centralnoj i Junoj Americi i na Bliskom Istoku u kojima je ubijeno preko 200 miliona ljudi, ukljuujudi i milione dece; o desetinama zloinakih humanitarnih intervencija koje su posle Drugog svetskog rata pokrenuli ameriki kapitalisti da bi oteli tue teritorije i omogudili razvoj vojno-industrijskog kompleksa koji je kima novog svetskog poretka i najveda opasnost za opstanak oveanstva; o tome da zahvaljujudi ekonomskom faizmu najmodnijih kapitalistikih drava u svetu svaki dan umre od gladi preko 30 000 dece; o potroakom drutvu, sa kojim kapitalizam nastoji da rei problem hiperprodukcije i obezbedi dalji razvoj, koji je prouzrokovao takvo ekoloko pustoenje Zemlje i takve klimatske promene da je doveden u pitanje opstanak oveanstva... Istovremeno, ideolozi Zeitgeista prikrivaju destruktivne potencijale kapitalistikog naina razvoja proizvodnih snaga i faistike potencijale kapitalistike demokratije i u tom kontekstu monstruozne planove najmodnijih kapitalistikih grupacija Zapada da pobiju, putem tehnikih i biolokih sredstava, preko 6 milijardi prekobrojnih. Oni ne govore o pravoj prirodi kapitalizma, jer bi se u odnosu prema tendenciji razvoja kapitalizma kao totalitarnog poretka destrukcije pokazala prava priroda i politiki domaaji Zeitgeist pokreta, a to znai da je on samo jedna od stranputica u borbi protiv kapitalizma i kao takav sredstvo sa kojim se kupuje vreme kapitalizmu i na taj nain doprinosi unitenju oveanstva i ivota na Zemlji.

13

Nasuprot Sen-Simonu (Henri de Saint-Simon), Furijeu (Fourier Charles) i Marksu (Karl Marx), koji u sukobima izmeu drutvenih grupa (klasa) vide motor drutvenog progresa, ideolozi Zeitgeista smatraju, poput Konta i Spensera (Herbert Spencer), da politiki sukobi ugroavaju razvoj drutva koje treba da bude organska celina koja skladno funkcionie. Politiki pluralizam uklonjen je iz Zeitgeist projekta bududnosti. Zeitgeist se zasniva na injenici, na kojoj insistiraju ideolozi kapitalizma i koja se nalazi u osnovi Kontove drutvene teorije, da je istorija klasnih borbi okonana. Boredi se za uspostavljanje poretka koji se zasniva na neprikosnovenoj vlasti tehnokratije, Zeitgeist u borbi potlaenih za slobodu vidi najgori oblik drutvene patologije. Sloboda i progres ne samo da su nespojivi, ved su suprotstavljeni. Iz naslea oveanstva izbaeno je sve ono to moe da doprinese razvoju svesti potlaenih radnih "masa" da su oni stvaraoci drutvenih dobara i nosioci drutvenog napretka. Otuda Zeitgeist ukida vrednosne kriterijume i vrednosne sudove. Ideali Francuske graanske revolucije (Libert, Egalit, Fraternit), na kojima se zasniva moderni humanizam, ne postoje u Zeitgeist projektu bududnosti. Krajnji politiki cilj Zeitgeist doktrine i prakse je uklanjanje emancipatorskog naslea oveanstva koje prua mogudnost za stvaranje novog sveta, i potpuno i nepovratno utapanje oveka u vladajudi poredak. "Pomirenje" (Kont) obespravljenih sa uspostavljenim poretkom neslobode i nejednakosti predstavlja conditio sine qua non "novog poetka" u razvoju drutva za koji se Zeitgeist zalae. Svet kao prostor na kome je uspostavljena neprikosnovena i vena dominacija tehnokratske "elite" nad radnicima - to je krajnji cilj Zeitgeist progresa. On predstavlja kraj evolucije drutva koja se zasniva na sukobu: "pomirenje" i "usavravanje" postaju osnov drutvenog ivota. Princip konkurencije ukinut je principom totalitarne tehnokratske dominacije. Zeitgeist je blizak Kontovoj ideji reda koji postoji u drutvu kada postoji stabilnost vladajudih principa i kada svi lanovi drutva imaju isto miljenje. Po Kontu, takvo stanje postojalo je u feudalnom dobu tamo gde je vladalo katolianstvo. Slededi katolike kontrarevolucionarne mislioce Bonala (Louis de Bonald) i Mestra (Joseph-Marie de Maistre), Kont se obraunava s protestantizmom kao "negativnom ideologijom" (Mestr) koja samo stvara intelektualnu anarhiju. Razvojem nauke o drutvu, kao njegove duhovne okosnice, ljudi de opet misliti na istovetan nain ime de biti obezbeena stabilnost drutva. Kont je doao do ideje koja je postala temeljni politiki princip Zeitgeista: treba stvoriti novu (sajentistiku) religiju i novo svetenstvo koje de, poput katolike crkve u srednjem veku, da ujedini drutvo. Postizanje jednoumlja koje je zasnovano na neprikosnovenom objektivnom naunom znanju osnov je kako Kontove, tako i Zeitgeist politike koncepcije. U sutini, Zeitgeist ukida pravo ljudima da

14

imaju svoje miljenje, kao i sposobnost da kao razumna bida (neminovne) sukobe razree na razumni nain u skladu sa interesima zajednice. Ukidajudi ljudima sposobnost da kao razumna bida urede meusobne odnose, kao i njihov odnos prema prirodi i bududnosti, Zeitgeist ukida najvanije potencijale ljudskog drutva koji ine suvinom vladavinu tehnokratske elite. Teedi da uspostavi tehnokratski totalitarizam Zeitgeist, zapravo, nastoji da uniti politiko bide oveka koje je njegovo emancipovano drutveno bide. Zeitgeist doktrina predstavlja obraun s Aristotelovom tezom da je ovek zoon politikon koja je alfa i omega politikog konstituisanja modernog drutva. Zeitgeist ukida dravu kao politiku zajednicu graana i drutvo kao zajednicu slobodnih i umnih ljudi. Nema Rusoovog "drutvenog ugovora", po kome je drutvo rezultat meusobnog dogovora ljudi, ni Kontove drutvenosti koja rezultira spontano iz same ljudske prirode". U sutini, Zeitgeist ukida graanina kao konstitutivnog inioca drutva kao politike zajednice i na taj nain ukida graansko drutvo. Bududi da se obraunava s istorijom, Zeitgeist ukida ideju progresa koja je stvorena u novom veku i koja insistira na povezanosti naunog razvoja sa ostvarivanjem prirodnih prava oveka, drutvenom pravdom i ukupnim drutvenim razvojem (Turgo/Jacques Turgot/, Kondorse/Nicolas de Condorcet). Isto tako, Zeitgeist odbacuje Kontovu istorijsku koncepciju i time "teoloku" i "metafiziku" fazu u razvoju oveanstva. Za Zeitgeist prolost oveanstva nalazi se u istoj vremenskoj ravni, to znai da je tenja ka iskoraku iz postojedeg sveta besmislena. Zeitgeist ideologija obraunava se s idejom progresa koja podrazumeva ne samo kvantitativne pomake, ved kvalitativne skokove u razvoju drutva i stvaranje novuma. Ovde treba ukazati na Vindelbandovo (Vilhelm Vindelband) upozorenje da sam preobraaj drutva ne mora da znai i napredak i da treba praviti razliku izmeu vieg i vrednijeg drutvenog poretka. Zeitgeist nije mnogo odmakao od starorimskog progressusa koji se sastoji u napredovanju bez novuma. Mogudi su samo (beskrajni) kvantitativni pomaci, napredovanje u zadatoj prostornoj i vremenskoj dimenziji - napredovanje bez napretka. "Novo" je to to se napredovanje svodi na konano ukidanje svake mogudnosti za iskorak iz tehnikog sveta. Zeitgeist koncepcija progresa ima instrumentalni karakter i zasniva se na razvoju nauke i tehnike koje postaju ekskluzivno sredstvo nove vladajude klase za uspostavljanje totalitarne vlasti: ovek postaje rob sopstvene produktivistike (stvaralake) prakse. Zeitgeist progres temelji se na pozitivistikom naunom umu koji polazi od maksime savoir pour prevoir, prevoir pour agir, to znai da je planiranje bududnosti, kao neprikosnovena privilegija vladajude "elite", alfa i omega Zeitgeist teorije progresa. Instrumentalni karakter Zeitgeist doktrine proistie iz njegove tenje

15

za racionalnim planiranjem bududnosti koje podrazumeva predvianje prepreka koje mogu da ugroze uspostavljeni "progres", kao i sredstava za njihovo efikasno uklanjanje. Zeitgeist je svojevrsni servis tehnokratije za "planiranje bududnosti". Njegova antidemokratska priroda ukazuje na pravu (antidemokratsku) prirodu kapitalizma. Dok Kont insistira na "razvitku" i "usavravanju" drutva, kod Zeitgeista dominira ideja o novom poetku koja se zasniva na kultu Voe i naunoj praksi tehnokratske "elite". Stvaranje novog sveta ne podrazumeva ostvarivanje odreenog vrednosnog ideala, ved potpunu integraciju oveka u novi poredak. Umesto za promenu drutvenih odnosa, kao i za razvoj proizvodnih snaga i stvaralakih modi oveka, Zeitgeist se zalae za stvaranje nove "gospodarske elite" koja de uspeti da se efikasno obrauna s emancipatorskim tekovinama oveanstva i slobodarskim pokretima. Zeitgeist je blizak Spenseru: "usavravanje" se zasniva na izumiranju neprikladnih i preivljavanju prikladnih funkcija drutvenog organizma. Ni Zeitgeist ne nastoji da konzervira svet, ved da ga "usavri" uklanjanjem svega onoga to moe da ugrozi poredak na kome se on zasniva. On nastoji da se obrauna s emancipatorskim tekovinama oveanstva, i u tom smislu njegova teorija je poziv tehnokratiji da krene u krstaki pohod protiv svega to vodi ka iskoraku iz postojedeg sveta. Zeitgeist aktivistika intencija zasniva se na tenji tehnokratske elite da preuredi drutvo shodno svojim interesima i da kolonizuju planetu. Svet kao tehniki usavreni koncentracioni logor u kome je unitena svaka nada u bolji svet - to je ideal "savrenog" sveta kome Zeitgeist tei. Nita ne sme da sputava hod progresa, a to znai samovolju vladajude "elite". U Zeitgeist koncepciji su, u liku tehnokratije, "ujedinjeni" apsolutizovani voluntarizam i apsolutizovani progresizam. Na tome se, izmeu ostalog, zasniva autoritarno ustrojstvo Zeitgeista: voe Zeitgeista ne odgovaraju nikome. Oni su samoizabrani uvari svetog naunog duha koji vlada svetom i na kome se zasniva opstanak i "usavravanje" oveanstva. Stvaranje novog sveta podrazumeva unitavanje kritike svesti i pacifikovanje radnika: javna (politika) sfera je privilegija vladajude "elite". Borba za novo drutvo podrazumeva pedagoku reformu koja de omoguditi stvaranje jednoobraznog karaktera ljudi i jednoobraznog pogleda na svet. Krajnji domet te borbe je potpuno uklanjanje kritiko-menjalake svesti i ideje bududnosti, odnosno, realizovanje ideje "reda" i "progresa" kao uspostavljanja potpune i konane vlasti tehnokratije nad ovekom (oveanstvom) i nad planetom (prirodom) - koja je svedena na energetski i sirovinski izvor. Zeitgeist nastoji da putem totalitarnog klasnog voluntarizma onemogudi da razvoj nauke i tehnike, a to znai razvoj produktivistikih (potancijalno stvaralakih) modi radnika dovede do toga da se oni pojave na politikoj sceni i na taj nain ugroze neprikosnovenu vlast tehnokratske "elite". I Zeitgeist nastoji da sprei da ovek putem produktivistike (stvaralake) prakse stekne

16

svest o sebi kao slobodarskom bidu i stvaraocu (svoje) istorije. "Negativno" polazite Zeitgeist doktrine predstavlja istina da je ovek u stanju da stvori svet po svome ljudskom liku. Ideja progresa za koju se zalae Zeitgeist ima tehnokratsku prirodi i predstavlja obraun s progresom koji podrazumeva realizovanje humanistikih potencijala oveka i humanistikih ideala oveanstva koji imaju istorijski karakter. On se zasniva na nastojanju da se realizuju manipulativne mogudnosti tehnike u kontekstu ovladavanja prirodom i uspostavljanja vlasti nad ljudima. Otuda bududnost nije proizvod humanistike, ved tehnokratske mate. Zeitgeist ne pronalazi ideal savrenog sveta u prolosti, ved u totalitarnom tehnikom svetu. Ukidajudi istoriju, Zeitgeist je liio ideju progresa svrhe i smisla, to znai da ju je iz kulturnog vremena, koje je pravi "prostor povijesti" (Marks), preveo u fizikalno "isto mehaniko vreme" (Bloh/Ernst Bloch) koje se nalazi s onu stranu istorije. Za razliku od pretea modernog doba koji su nastojali da budu vizionari (Mor/Thomas More/, Kampanela/Tommaso Campanella/, Bekon, Hobs/Thomas Hobbes/, Oven/Robert Owen/, Furije/Charles Fourier), Zeitgeist nastoji da uniti viziju bududnosti i vizionarski um. On se obraunava s "fantazijom" kada je re o ideji bududnosti koja podrazumeva prevazilaenje kapitalistikog sveta, istovremeno kada od Projekta Venera nastoji da stvori fantastini pojavni oblik principa na kojima se zasniva postojedi svet. Slike bududeg sveta postaju sredstvo za unitavanje vizionarske mate i potrebe za matanjem. I Zeitgeist "prevazilazi" Lajbnicovu (Gottfried Leibniz) teodiceju: projektovani svet nije "jedan od najboljih svetova", ved jedino mogudi svet. On je jedina alternativa kapitalizmu i do nje se ne dolazi kritikim sueljavanjem sa drugim alternativama, ved njenim nametanjem oveanstvu upotrebom tehnikih sredstava i reklamnih metoda sa kojima se koristi kapitalistika propagandna mainerija. Poput Kontove filozofije, i Zeitgeist projekat bududnosti najavljuje kraj utopije, s tim to se on ne obraunava samo s idejom utopije, ved i s mogudnodu da ona bude realizovana. Zeitgeist ideologija je sredstvo za spreavanje da objektivne mogudnosti slobode postanu realne mogudnosti oslobaanja oveka unitavanjem kritike svesti i menjalake (potencijalno revolucionarne) prakse radnika i graanstva. To je ono to ini represivni karakter Zeitgeista: to su vede objektivne mogudnosti da ovek iskorai iz represivne u civilizaciju slobode, to je agresivnije nastojanje tehnokratije da uniti njegovo slobodarsko dostojanstvo i vizionarski um. Zeitgeist predstavlja jedan od pojavnih oblika vladajudeg principa monopolistikog kapitalizma Uniti konkurenciju! koji ima univerzalni karakter i koji podrazumeva unitenje svih onih politikih ideja i pokreta koji pruaju humanistiku alternativu kapitalizmu. Nije sluajno to Zeitgeist propagandisti ne govore o slobodarskoj istoriji oveanstva i o ljudskim zajednicama koje su ivele u jedinstvu sa prirodom. Oni ne ele da

17

potstaknu ljude da se bore za slobodu, niti da ukau na to da ljudi mogu da uspostave racionalni i oplemenjujudi odnos prema prirodi, a da ne postanu robovi tehnokratskog poretka na ijem vrhu se nalazi samoproklamovana elita naunika. Zeitgeist je ukinuo subjektivnu (slobodarsku) praksu radnih slojeva da bi apsolutizovao i obogotvorio subjektivnu (tlaiteljsku) praksu tehnokratije. Za razliku od ideja bududnosti koji su stvoreni u vreme nastanka kapitalizma koji se zasnivaju na egzistencijalnom optimizmu, Zeitgeist projekat bududnosti je neposredni rezultat sve dramatinije egzistencijalne krize u koju je kapitalizam doveo oveanstvo. Istina da je kapitalizam doveo svet na ivicu provalije je to to omogudava da takve nehumane vizije, kao to je to Zeitgeist projekat bududnosti, dobiju legitimnost, javnu promociju i popularnost u Zapadnim demokratijama. Isto je sa Hokingovim (Stephen Hawking) pozivom na obraun s tradicionalnim oveanstvom, kao i sa njegovom tvrdnjom da oveanstvo mora da napusti Zemlju u slededih 200 godina; sa idejom oveka-kiborga, terminatorima, androidima, holivudskom kosmikom epopejom; sa argumentom da je neophodno pobiti preko 6 milijardi ljudi da bi oveanstvo opstalo koji je sve popularniji na Zapadu... Zeitgeist je jedan od projekata bududnosti koji ukazuju na istinu da kapitalizam ne moe da razrei egzistencijalnu krizu koju stvara polazedi od proklamovanih demokratskih principa. Sve bespotedniji obraun kapitalista s elementarnim ljudskim i graanskim pravima ljudi izraz je egzistencijalne panike koju stvara kapitalizam - koja moe da se pretvori u takav politiki pokret koji de da uniti kapitalizam. Istovremeno, sve nehumaniji projekti bududnosti ukazuju na faistike potencijale kapitalizma i na njegove nagomilane destruktivne modi koje u svakom trenutku mogu da se otmu kontroli i unite oveanstvo. Zeitgeistova ideja bududnosti oslanja se na onu misao koja u nauci i tehnici vidi sredstvo za ovladavanje prirodnim silama putem kojih ovek postaje "gospodar i posednik prirode" (matre et possesseur de la nature Dekart/Ren Descartes). Ona predstavlja obraun sa shvatanjem koje u prirodi vidi ivotni, estetski i istorijski prostor oveka. U tom kontekstu svet nije ivotvorna i duhovna celina, ved sirovinski i energetski izvor. Dominira primitivna ekonomistika logika koju je nametnuo kapitalizam koji je presekao ivotvornu sponu izmeu oveka i prirode koja je, po severnoamerikom poglavici plemena Sijetla (Chief Seattle), tkanica ivota iji je ovek samo organski deo. Zeitgeist ukida humanost i prirodnost ivotnog prostora oveka i time njegove ivotvorne, istorijske, vizionarske i estetske potencijale i svodi ga na tehniki nain degenerisano ivotno okruenje. Zeitgeist gradovi su vetaki prostori koji su zasnovani na

18

principu tehnokratske efikasnosti. Nema stvaralake spontanosti, neoekivanog, nema otvorenosti ivotnog prostora prema bududnosti... Svet nije humana, ved tehnokratska celina. U gradovima se ne ogleda ivot oveka kao vizionarskog, ved kao tehnikog bida. Zeitgeist gradovi nemaju umetniki, ved tehniki oblik. Ne umetniko bide oveka i stvaralaka spontanost, ved dehumanizovani nauni um i tehnokratska efikasnost predstavljaju integrativnu snagu drutva. ivotni ambijent svodi se na tehniki proizvedeni geto u kome je ovek primoran da ivi jer vie nema drugog ivotnog prostora. Insistiranje na tehnokratskom egzistencijalnom principu, koji je samo otelotvorenje kapitalistikog naina ivota i projekcija kapitalistikog naina ivota u bududnost, ukida se esencijalni ivotni princip. Zeitgeist projekat bududnosti je reinkarnacija kapitalistikog sveta u tehniki usavrenom obliku. Zbog toga Zeitgeist odbacuje ideju o izvornoj drutvenosti i o razvoju meuljudskih odnosa kao najvanijem uslovu za stvaranje humanog drutva. Projekat bududih gradova koji stvaraju Zeitgeist projektanti zasniva se na onoj misli koja u ljudskom naselju ne vidi oplemenjeni prirodni prostor i kao takav realizovanje oveka kao istorijskog, drutvenog, kulturnog, slobodarskog, ivotvornog, estetskog i vizionarskog bida, ved na tehniki nain ureeni ivotni prostor. U njima ljudi su lieni jedinstva sa prirodom i prirodnog naina ivota, a time svog izvornog prirodnog bida. Grad kao konkretni istorijski prostor je otelotvorenje vladajudeg poretka i vladajudeg naina ivota u neposrednom materijalnom smislu. On je od prirode oteti i degenerisani prostor i kao takav je nasilje nad prirodom. U njemu je koncentrisana mod vladajudeg poretka u fizikom, duhovnom i funkcionalnom smislu. Istovremeno, grad je klasna tvorevina i oblik klasne dominacije. Nain ivota, priroda i struktura meuljudskih odnosa sve je uslovljeno prirodom vladajudeg poretka i mehanizmima njegovog funkcionisanja. U obliku graanina ovek postaje telesni, duhovni i funkcionalni pripadnik vladajudeg poretka. Emancipacija oveka od graanina podrazumeva ukidanje grada kao od prirode otuenog prostora i stvaranje takvih ljudskih naselja u kojima de se realizovati ovek kao emancipovano prirodno bide. Arhitektura treba da se zasniva na principu oplemenjene, a ne tehnizovane prirodne sredine. Umesto humanizovanog tehnikog prostora, svet treba da postane oplemenjeni prirodni prostor. Zapravo, svet treba da postane globalno selo u kome de ovek iveti u neposrednom jedinstvu sa prirodom. Istovremeno, ivotni prostor treba da bude otvoren prema bududnosti, a ne da bude zadat manipulativnim modima tehnike. Stvaralake sposobnosti oveka kao slobodarskog bida i ivotvorni potencijali prirode predstavljaju osnov na kome treba da se stvara ivotna sredina i razvija ivot oveka. Umesto tehnikog projekta, ivotna sredina treba da postane umetniko delo.

19

Zeitgeist ne ukida samo istoriju, ved i evoluciju ivih bida. On stvara novi poetak ivog sveta i oveka koji se zasniva na naunim idejama i tehnikim pronalascima. Na tome se temelji i proizvodnja hrane. On stvara tehnike vrtove u kojima de se uzgajati nauno proizvedene (vetake) biljke na nauno proizvedenom (vetakom) zemljitu. U bioloki zdravom zemljitu u jednom kubnom metru nalazi se preko 270 ivotinjskih vrsta. Svaka od tih vrsta stvara svoj mikro svet i svi ti svetovi zajedno ine kvalitet zemljita koji se zasniva na evoluciji ivog sveta koji se odvija due od 3,5 milijardi godina. Isto je sa biljnim vrstama koje Zeitgeist liava prirodnog ambijenta i izvorne prirodnosti i stvara njihove surogate na industrijski nain i uz kompjutersku regulaciju. Nema slobodnog prirodnog ambijenta, nema multikulturalnosti i time saivota biljnih vrsta, nema obnavljanje bogatstva prirodnih oblika, nema insekata (pela, pre svega), ptica i na stotine ivotinjskih vrsta, to znai da nema saivota biljnih i ivotinjskih vrsta na emu se zasniva ivotvorna celovitost prirode. Zeitgeist ne tei opriroenju ivog sveta i obnavljanju ivotvorne snage prirode. Otuda nema rei o istorijskom karakteru borbe za ouvanje i humanizovanje prirode i u tom kontekstu o Holbahu (Paul-Henri Holbach), Helvecijusu (Claude Helvtius), Rusou (Jean-Jacques Rousseau), Geteu (Johann Goethe), ileru (Friedrich Schiller), Furijeu (Charles Fourier), Fojerbahu (Ludwig Feuerbach), kao i Marksu i njegovom principu humanizamnaturalizam i tezi da je priroda anorgansko telo oveka. Polazite Zeitgeist projekta bududnosti je ekoloka pusto koju proizvodi kapitalistiki progres. Zeitgeist antropoloki model ukazuje na to kako egzistencijalni redukcionizam, koji je uslovljen razvojem kapitalizma kao totalitarnog poretka destrukcije, uslovljava antropoloki (kao i svaki drugi) redukcionizam. Zeitgeist projekat bududnosti pojavljuje se u obliku jednodimenzionalnog sveta koji je lien istorinosti i koji je omean tehnikim granicama u okviru kojih nema mesta za prirodnost i ljudskost. Dehumanizovani i denaturalizovani svet proizvodi dehumanizovanog i denaturalizovanog oveka. Radi se o jednodimenzionalnom oveku (Markuze/Herbert Marcuse) ija je jednodimenzionalnost uslovljena tehnikim svetom koji svodi drutvo na mehanizovani mravinjak. Zeitgeist ideologija zasniva se na osakadenoj ideji ovekobivstva. Ona je jedno od krivih ogledala koja stvara kapitalizam u kojima ovek moe da vidi samo svoj degenerisani lik. Po Zeitgeistu, nije kapitalizam taj koji uzrokuje propadanje sveta, ved je to zlo koje se nalazi u oveku i koje se pojavljuje u obliku klasne, nacionalne i religiozne svesti. Putem objektivnog naunog uma treba isterati demone iz glava ljudi i na taj nain onemoguditi sukobe koji dovode u pitanje opstanak oveanstva. Radi se o svojevrsnom sajentistikom egzorcizmu putem koga se stvara apstraktni ovek koji je lien kulturne i slobodarske samosvesti

20

i kao takav je sirovi materijal od koga treba napraviti novog oveka koji odgovara tehnokratskom projektu bududnosti koji Zeitgeist nastoji da realizuje. Antropoloka projekat Zaitgeista moe se najjasnije sagledati u odnosu prema humanistikim idejama ovekobivstva koje su stvorene u istoriji. Ideal oveka koji je iveo u jedinstvu sa prirodom, antiki kalokagathos, hridanski kontemplativni ovek, renesansni luomo universale, Rusoov Emil, Nieov (Friedrich Nietzsche) sintetiki ovek, Marksov ovek kao univerzalno stvaralako bide slobode - sve su to ideje ovekobivstva koje imaju emancipatorsku prirodu i koje su kao takve superiorne u odnosu prema ideji oveka koju nudi Zeitgeist. Antropoloki projekat Zeitgeista po svojim anti-humanim potencijalima blizak je nacistikom projektu natoveka (bermensch). Poput Hitlera, ideolozi Zeitgeista odbacuju slobodarsko i kulturno naslee oveanstva i nastoje da stvore novog oveka po naunim kriterijumima i na tehniki nain, to znai oveka koji odgovara prirodi tehnikog sveta. Za razliku od nacistikog natoveka, ija samosvest je ukorenjena u mitolokoj prolosti germanske rase (mit o Sigfridu /Sigfried/ i Nibelunzima/Nibelungen), novom oveku Zeitgeista obrisana je kako istorijska, tako i mitoloka svest. Ako se koristimo istorijskim analogijama, Zeitgeistov novi ovek najblii je Kontovom pozitivnom oveku, s tim to kod njega dominira pozitivna nauna svest, dok se kod Zeitgeista radi o genetski izoblienom oveku. Zeitgeist stvara novog oveka na isti nain na koji naunici stvaraju hibride kukuruza. Stvaranje surogat-oveka odgovara osnovnoj intenciji savremenog kapitalizma da uniti tradicionalno oveanstvo i stvori novog oveka (kiborga) koji de odgovarati tehnikom svetu u kome se sve proizvodi u laboratorijama. Treba imati u vidu da je Zeitgeist pokret izrastao na amerikom tlu gde je jedini (starosedelaki) narod koji je imao istoriju i koji je iveo u jedinstvu sa prirodom uniten; u svetu u kome nita nema trajnu vrednost; u svetu u kome sve moe da se proizvede i unovi ukljuujudi i oveka. Zeitgeist projekat sam po sebi je tehnokratska matarija, ali je najvanije kakav konkretni drutveni (politiki) efekat proizvodi. Zeitgeist se obrada usamljenim mladim ljudima koji su izgubljeni u destruktivnom kapitalistikom nitavilu i koji su lieni istorijske samosvesti i drutvenog bida. On ne nastoji da probudi u njima ljudskost i da ih pokrene da se bore protiv kapitalizma a za humani svet, ved nastoji da instrumentalizuje njihovu osakadenost. Zeitgeist nudi mladima, koji su rtve kapitalizma, na tehniki nain degenerisanu sliku bududnosti koja je samo jedan od ideolokih oblika u kome se pojavljuje kapitalistiki svet. Radi se, zapravo, o tehnokratskoj iluziji koja je proistekla iz kapitalistike propagandne sfere. Vlasnici Zeitgeist pokreta imaju novac i organizaciju i koriste Internet kao sredstvo da nametnu mladima svoju

21

viziju bududnosti koristedi se mehanizmima manipulacije na kojima se zasniva reklamna industrija. Vizija bududnosti postaje roba na kapitalistikom tritu iluzija koja se pojavljuje u spektakularnom pakovanju. Zeitgeist uklanja realni i stvara u glavama ljudi virtuelni svet koji unitava humanistiku i proizvodi tehnokratsku matu. Kao to se, putem kapitalistike propagandne mainerije, potreba ljudi za bistrom planinskom vodom pretvara u potrebu za bljutavom koka-kolom, tako se njihova udnja za humanim svetom pretvara u udnju za dehumanizovanim i denaturalizovanim svetom. Tehnokratska vizija sveta postaje savremena iluzija koja je bliska mladima koji su prikovani za kompjuterske ekrane i kojima je uniteno drutveno, a to znai politiko bide. Oni ive u virtuelnom svetu i njihova svest i mata samo su refleksija onoga to im se preko kompjuterskih ekrana svakodnevno nudi. Njihov mentalni aktivizam svodi se na primanje i slanje e-mail poruka i na kreiranje kompjuterskog dvojnika koji de ih predstavljati u virtuelnom facebook svetu. Zeitgeist se obrada kompjuterskoj generaciji, to znai na tehniki nain degenerisanim mladim ljudima kojima kulturno i slobodarsko naslee oveanstva nita ne znai. to je najgore, oni personalizuju svoj odnos prema kompjuteru i on postaje sve ono to im nedostaje: prijatelj, devojka, brat... Zato su mnogi zbunjeni kritikom Zeitgeist doktrine. Ona je mamac za atomizovane ljude koji stvara privid drutvenosti i angaovanosti. Zeitgeist im prua mogudnost da budu kritini, a da mogu da nastave da ive u svome svetu. To je alibi za one koji nemaju snage da izau iz svojih rupa i pojave se, zajedno sa drugim mladim ljudima, na svetlosti dana. Voa je veza izmeu virtuelnog sveta, koji se nalazi na kompjuterskim ekranima, i realnog sveta u kome mladi treba da se angauju. Njihovo angaovanje svodi se, zapravo, na ekanje da im Mesija poalje poruku preko Interneta i onda de oni promeniti svet. To nisu ljudi koji ive i deluju kao drutvena bida, ved usamljenici koji reaguju na dugme i koje de pokrenuti signal onoga ko poseduje upravlja. Fanovi Zeitgeista svedeni su na teledirigovane pacove. Unitavajudi istorijsku i drutvenu samosvest ljudi kapitalizam stvara od njih idiote koji su spremni da se oslone na mistifikovanu mod tehnike i da prihvate gubitak osnovnih ljudskih i graanskih prava jer im ona, u njihovom usamljenikom beznau, nita ne znae. ta znai sokolu pravo da leti nebeskim plavetnilom kada su mu odseena krila i kada je, zatvoren u kavezu, osuen na smrt? Zeitgeistova slika bududeg sveta je, zapravo, obraun s humanistikim potencijalima oveka i s humanistikom matom. To nije svet slobodnih ljudi, ved tehniki usavreni koncentracioni logor u kome ivotare na tehniki nain degenerisani ljudi. Zeitgeist projekat bududnosti predstavlja jedan od oblika u kome se pojavljuje ideja o kraju istorije. Mi danas moemo samo da pretpostavimo kako de iveti, misliti i matati ljudi koji su uspeli da se oslobode okova

22

kapitalizma i stvore humani svet. Svi smo mi rtve kapitalizma i nosimo njegov ig. Naa vizija bududnosti nije vizija slobodnih ljudi, ved vizija koja se stvara na osnovu i u odnosu prema kapitalizmu, to znai da je uslovljena kapitalistikom civilizacijom. Borba za bududnost ne moe da se zasniva na crtanju planova sa kojima se zadaje nain ivota bududim generacijama, ved na borbi za oslobaanje oveanstva od kapitalistike (tehnike) tiranije. Mladi treba da steknu sposobnost da preuzmu upravljanje ukupnim procesom drutvene reprodukcije. Osnovna pretpostavka za to je da napuste svoje usamljenike jazbine i da se organizuju i bore u realnom svetu. Borbena drutvenost, sa kojom de biti ukinuti svi oblici posredovanja izmeu oveka i (njegovog) sveta, predstavlja jedinu istinsku snagu koja moe da sprei unitenje ivota na Zemlji i stvori humani svet.