LJUBAV NIJE PORAZ

Keri Chin

Crna kosa blistala joj je na jakoj svetlosti u konferencijskoj Sali, dok

su zelene oĉi sevale na trojicu starijih ljudi.

- Ne mogu da shvatim kako je došlo do takvog propusta! – Vikala je

Jasmin Krejn – Da li ste svesni kakve će posledice biti za sve nas?

- Ne mora da znaĉi da smo nuţno loše prošli. Sutra ćemo znati ko je

otkupio akcije – reĉe jedan od gospode, ali sasvim tiho.

- Jel´? – izvila je obrvu lepa devojka – Da li to znaĉi da poĉinjemo da

poslujemo uzdajući se u sreću? Nije problem ko je otkupio toliko akcija

gospodo, već zašto ste dozvolili da izgubimo većinski udeo u

kompaniji. Ne bismo izlazili na berzu da nam ne treba novac, ali ne po

cenu da izgubimo većinu. Ne mogu da verujem da niste znali da će i

moji roĊaci prodavati akcije. Sada nam ništa ne vredi novac koji ćemo

dobiti kada više nećemo moći da ulaţemo onako kako ţelimo.

- GospoĊice Krejn, sećate li se da sam ja predloţio na prethodnom

sastanku Upravnog odbora da obavestimo male akcionare? Vi niste bili

saglasni sa tim. Smatrali ste da tih deset posto neće imati uticaja.

Verovatno su vaši roĊaci videli dobru priliku da zarade. Cena je ipak

mnogo veća od one koju smo oĉekivali.

- To i dalje ne opravdava ishod, gospodine Polard. Trebalo je da

povuĉete deo akcija kada je postalo izvesno da će i drugi prodavati –

Jasmin je i dalje bila besna.

- Već je bilo kasno. Naše akcije su kupljene u paketu. Uspeo sam da

saznam da je sve otkupila samo jedna firma – ukljuĉi se i Majkl Veston

– Tek nakon toga vaši roĊaci su prodali svoj deo.

- Mogli ste da kupite njihove akcije. Pobogu, nedostajalo nam je samo

jedan posto – sada joj je glas bio bolni šapat.

- Mislim da ovde nije samo pitanje donošenja odluka, već i novca koji

će ostati kada pokrijemo kredit koji smo uzeli za razvoj projekta – reĉe

Klif Filips.

- O tom delu nećemo sada raspravljati. Uklapali smo se i sa poĉetnom

cenom akcija – ljutnu se Dţon Polard.

– Ako je to sve, volela bih da ostanem sama. Ionako trenutno ne

postoji rešenje za problem u kojem smo se našli – Jasno im je stavila do

znanja da je vreme da idu.

Polard, Veston i Filips su bez reĉi pokupili svoje fascikle i skoro

neĉujno napustili salu.

Dok je vozila ka stanu, Jasmin je bila svesna da je najvećim delom

sama kriva za ovo što se danas dogodilo. Nije smela da izgubi kontrolu

nad najvaţnijim potezom od kako je nasledila kompaniju. Eto šta se

dogodi kada ĉovek pomisli da ne treba da se meša u ono što mu nije

posao. Već dve godine radi na razvoju novog softvera za plaćanje preko

interneta i, sada, kada je ostao samo finalni deo, testiranje, ulaganje u

reklamu i plasman, potpuno je poraţena. Zahvaljujući spostvenoj

gluposti i nesposobnošću trojice najbliţih saradnika. Osećala je pritisak

u grudima i došlo joj je da zaustavi auto pored puta i da vrišti dok ne

ostane bez glasa. Ipak, znala je da je to ne vodi nikuda i da neće doneti

rešenje. Sada joj ostaje samo da se nada da će kompanija koja poseduje

polovinu onoga što je njen otac ceo ţivot stvarao, imati razumevanja za

zacrtane planove. Nasmejala se ironiĉno u retrovizor, a potom

pesnicom udarila u kontrolnu tablu, toliko jako da su joj suze potekle

od bola.

Kada se nešto kasnije istuširala i uvila u mekani kućni mantil, ruka je

i dalje bolela. Ĉak joj se ĉinilo da je malo i natekla. Ipak joj nije bilo

ţao što je samoj sebi nanela bol. Uspela je da skrene misli i makar malo

ublaţi grozni osećaj koji joj je pritiskao grudi. Uzela je telefon i

okrenula Trejsin broj. Trebao joj je neko sa kim moţe da podeli ono što

oseća. Nadala se da je Trejsi u gradu i da će moći da svrati do nje.

- Halo – javila se snenim glasom.

- Trejsi, Jasmin je na vezi. Da li sam te probudila?

- Zdravo Jasmin. Nisi me probudila. To je uĉinila moja mama pre pet

minuta. Šta ima? Dugo se već nismo videle. Da li u tvom savršeno

kontrolisanom svetu sve stoji na svom mestu? – blago se podrugnula.

- Znaš da ne stoji. Ĉim tebe zovem – uzvratila je Jasmin.

- Imaš sreće, mala. U gradu sam još nekoliko dana. Budi spremna za

dva sata. Dolazim po tebe.

- Ja sam mislila da doĊeš kod mene, a ne po mene.

- Neće moći. Vodim te u provod. Ţivimo u gradu zabave, a ti hoćeš da

sedimo u kući.

- Trejsi, volim tvoju ţivahnost, ali nije mi do izlaska. Danas sam

ostala bez polovine akcija kompanije – izgovorila je Jasmin u dahu,

pitajući se koliko će vremena proći dok ne navikne na tu ĉinjenicu.

- Ostala bez...- Trejsi je naglo ućutala.

- Dobro si ĉula. Ne pitaj me sada kako se to dogodilo već doĊi što pre

moţeš.

- U redu. Doći ću da te saslušam, a onda ipak izlazimo. Mislim da je

pravo vreme da se napijemo i ludujemo celu noć.

- Ti nisi normalna! Upravo sam ti rekla da sam doţivela najteţi poraz

u ţivotu, a ti misliš da treba to da...da proslavimo. Šta ti je Trejsi?

Porazi se ne slave.

- Ja baš mislim da se slave – rekla je prkosno Trejsi – Ako ne nauĉiš

da savladaš poraz, nikada nećeš umeti da ceniš pobedu Jasmin.

Potrudiću se da stignem što pre mogu – rekla je i prekinula vezu.

Jasmin je zabezeknuta nekoliko trenutaka gledala u ekran telefona pre

nego što ga je spustila pored sebe. Protrljala je bolnu ruku i otišla do

kuhinje da sipa ĉašu vina. Znala je da će Trejsi u rekordno kratkom

vremenu biti kod nje potpuno spremna za izlazak, ali nije marila. I ako

mora da izaĊe sa tom nemogućom devojkom, ona će diktirati kada i

gde. I pored svega, bilo joj je drago što je njena jedina drugarica tu. Ne

bi mogla da podnese da veĉeras bude sama. Trejsi Šepard je uvek znala

kako da joj podigne raspoloţenje. Iako potpuno razliĉite razumele su se

savršeno. Taĉnije, više je Trejsi razumela nju, ali svejedno to nije

uticalo na njihovo prijateljstvo. A druţile su se od kada znaju za sebe.

I

Klub je bio prigušeno osvetljen i za Jasminin ukus previše zadimljen.

Na podijumu su bile dve trbušne plesaĉice koje su uveliko raspalile

atmosferu. Sva mesta u separeima su bila popunjena. Jasmin i Trejsi su

pokušale da se probiju do šanka. Posle velikog tiskanja kroz guţvu

uspele su da se uguraju i naruĉe piće. Barmen ih je gledao

blagonaklono.

Dok su ispijale prvo piće Trejsi se izvirivala da vidi da li bi mogle da

pronaĊu neko mesto za sedenje. Uĉini joj se da pored samog podijuma

vidi mesto u jednom separeu. Odmah je reagovala i prstom pozvala

barmena da joj se pribliţi. Nešto mu je kratko došapnula, pritom mu

usnama senzualno dodirujući ušnu školjku. On je samo klimnuo

glavom i brzo se izgubio iz šanka. Ĉak je i Jasmin osetila da mu je

temperatura u telu porasla.

- Šta si mu rekla, Trejsi? – smejala se Jasmin – Nije valjda da ti se

sviĊa?

- Aha! Samo ti sanjaj malena. Videla sam u jednom separeu slobodna

mesta. Nemam drugog naĉina da proverim da li moţemo da se nekako

ubacimo tamo – nasmejala se vragolasto.

- I šta si mu obećala?

- A šta misliš?

- Nisi valjda... O Trejsi, stvarno si luda! – prenerazila se Jasmin.

- Ne brini za mene. Umem ja da se izvuĉem iz takvih situacija. Znaš

me valjda.

Barmen se uskoro vratio i sada su se opet on i Trejsi došaptavali.

Izgledalo je kao da je momku neprijatno. Trejsi se brzo okrenula,

uhvatila zbunjenu Jasmin za ruku i povela je kroz guţvu. Jasmin nije

bilo jasno zašto je ljuta ako je već uspela da im obezbedi mesto, ali nije

mogla da je pita jer je kroz guţvu mogla da se kreće samo iza nje.

Jedva su stigle do separea. Jasmin je već bila umorna, a ni malo joj se

nije sviĊao pogled na podijum odatle. Plesaĉice su joj bile skoro ispred

nosa. Ĉula je Trejsi kako svojim najslaĊim glasom pita dva muškarca

koja su tu sedela da li mogu da im se pridruţe. Oh boţe! Trejsi je

stvarno luda! Jasmin je sada bilo jasno da su oni već odbili barmenovu

molbu. Morala je odmah da se umeša. Tek tada se okrenula i pogledala

u muškarce koji su sedeli u separeu.

- Oprostite, – poĉela je – moja prijateljica je popila malo više pa sebi

daje slobodu da vas uznemirava. Molim vas ponašajte se kao da se ništa

nije dogodilo. Mi odlazimo – okrenula se ka Trejsi i uputila joj preteći

pogled – Trejsi, hajdemo.

- Nema potrebe da se izvinjavate. Voleli bismo da nam se pridruţite.

Ko moţe da odbije društvo tako lepih dama – reĉe onaj sa svetlijom

kosom i galantno ispruţio ruku ka Trejsi, što je ona odmah prihvatila i

sela pored njega.

– Ja sam traţio da doĊete same i pitate – tik pored uva ĉula je glas

drugog muškarca.

Jasmin je zatreptala u neverici, a onda se susrela sa parom, kao noć,

crnih oĉiju.

- Mislim da je bolje da sednete pored mene – rekao je dubokim

glasom od koga joj se niz kiĉmu spustiše trnci.

- Moţda ste u pravu – odgovorila je Jasmin umorno i pogleda

optuţujuće prijateljicu.

- Opusti se – prošaputala joj je Trejsi i okrenula se ka muškarcu pored

sebe, kao da ovo dvoje prekoputa ni ne postoje.

Kakav uţas, pomislila je Jasmin. Šta alkohol moţe da uradi sa

pameću. Pre izlaska su popile skoro punu bocu vina. Jasmin nije

osećala posledice alkohola i mislila je da je sa Trejsi isto. Muškarac

pored nje je lagano podigao ruku i mahnuo konobaru, koji se niotkuda

stvorio ispred separea.

- Šta ţelite da popijete ?– prošaputao joj je pored uha mladić i ona

skoro odskoĉi u mestu.

- Belo vino. To sam do sada pila i ne bi bilo dobro da mešam –

uhvatila je odobravajući pogled.

- Da li i prijateljica pije isto?

Jasmin je potvrdno klimnula glavom i odsutno pogledala u Trejsi,

koja je bila u prisnom razgovoru sa svojim novim poznanikom.

Neverovatno kojom je brzinom ta devojka lovila muškarce.

- Odliĉno! Donesite nam dve boce Chablisa i ĉaše za dame.

Jasmin je imala priliku da ga osmotri dok je razgovarao sa

konobarom. Kratka crna, blago razbarušena kosa, savršen profil i pune

usne. Oĉi je već ranije zapazila i skoro nestala u njihovoj tami. Široka

ramena odavala su da je neko ko uredno veţba. Laka pamuĉna košulja i

pantalone, ne strogog kroja, ukazivale su na leţernog muškarca.

Ako je već morala da istrpi hirovitost svoje prijateljice, bilo joj je

drago što se našla pored tako zgodnog mladića. Još uvek je gledala u

njega kada se on naglo okrenuo a ona, sva zbunjena, pogledala je u

svoje ruke.

- Slobodno gledajte. Ja sam vas već dobro osmotrio dok ste nam

prilazile. Fer je da budemo izjednaĉeni – nasmejao se i otkrio savršen

niz biserno belih zuba.

- Ja...izvinite...ovaj...nisam navikla da sedim sa strancima i... - nije

zvršila reĉenicu. Bila je potpuno sluĊena novonastalom situacijom.

- Odmah ćemo to promeniti. Ja sam Greg, a ovaj šarmer prekoputa je

Noel.

- Ja sam Jasmin, a moja prijateljica je Trejsi – odgovorila je kao po

komandi.

- Eto, sada više nismo stranci. Moţete da se opustite. Kaţite mi

Jasmin, šta vas dovodi veĉeras ovde? – upitao je blago.

- Moja prijateljica smatra da bi trebalo da se zabavljamo do sitnih sati

i tvrdi da je to ovde moguće.

- Pa, u pravu je. Samo se meni ĉini da ona i Noel neće ostati ovde još

dugo.

Jasmin je pocrvenela ni sama ne znajući zašto. Imala je isti utisak kao

i ovaj muškarac. Spas je došao od konobara koji je spustio ĉaše i sipao

im vino. Trejsi i Noel su, na kratko, prekinuli šaputanje i nazdravili.

Jasmin je u Trejsinim oĉima ugledala blago izvinjenje i molbu da je

razume. Noel je takoĊe gledao u nju i na kraju je morala da se osmehne.

Šta je briga? Trejsi je odrasla i ima pravo da radi šta hoće. Na kraju,

ovakav ishod će joj omogućiti raniji odlazak kući. Uspela je malo da se

opusti.

- Sada, kada ste se malo opustili, recite mi nešto o sebi Jasmin. Jeste li

odavde?

- Jesam – rekla je kratko. Osećala je njegovo prisustvo svakim nervom

i nije bila sigurna da li da se upušta u bilo kakav razgovor – Kako znate

da sam opuštena?

- Umem da ĉitam govor tela – rekao je jednostavno - Ĉime se bavite?

Iako bezazleno, pitanje ju je podsetilo na ono što se dogodilo danas.

Raspoloţenje joj je naglo splaslo i osetila je bes prema muškarcu pored

sebe. Iako je znala da on nije ništa kriv ipak je bila neprijatna.

- Slušajte, mislim da je za vas nebitno ĉime se bavim. Sedimo jedno

pored drugog, ne baš svojom voljom, i nema potrebe da vodimo

kurtoazni razgovor – rekla je u dahu, skoro nabusito i odmakla se malo.

Njegova blizina je pekla. Osetila je da se i njemu telo zateţe od

njenog daha. Nesporno je da je meĊu njima strujala sirova seksualna

energija. Jasmin je pomislila da to moţda treba da iskoristi. Dugo nije

bila sa muškarcem, a ovaj joj se uĉinio kao zgodna prilika. Iako nije

pokušavao da je zavede, bila je sigurna da je ne bi odbio. U trenu je

odluĉila u kom pravcu da povede razgovor, iznenadivši i samu sebe.

- Samo pokušavam da veĉe uĉinim prijatnijim. Nema razloga da

budete neprijatni Jasmin.

- Ustvari, mislim da nam ovo veĉe moţe biti mnogo prijatnije ako

odemo odavde – izgovorila je to i pogledala ga blistavim pogledom

pravo u oĉi.

- Da li je to poziv za ono za šta mislim da jeste? – upitao je u neverici.

- Upravo to. Moţemo da sedimo ovde do ujutru i pravimo se da nam

je stalo do novog poznanstva, a moţemo i da vreme upotrebimo mnogo

pametnije. Šta mislite? – za trenutak joj se uĉinilo da će je odbiti.

- Mislim da imate odliĉno zapaţanje gospoĊice i da je vreme da

prestanemo da persiramo jedno drugom – ustao je i pruţio joj ruku.

Trejsi i Noel su ih upitno pogledali i Greg se prvi snašao.

- Jasmin ţeli da ide kući. Ispratiću je i mislim da se neću vraćati.

Potpuno je oĉigledno da bih bio višak ovde – rekao je ubedljivo.

Jasmin je pomislila da je to bilo krajnje dţentlmentski sa njegove

strane.

Trejsi pogleda drugaricu, ne sumnjajući ništa.

- Izvini mila, nadoknadiću ti ovo.

- U redu je, uţivajte. Laku noć i ĉujemo se sutra – promrsila je Jasmin

i brzo skrenula pogled da se ne oda.

Kada su se probili kroz guţvu i stigli u hol, Jasmin je već bila

malaksala od njegovog dodira.

- Treba da pozovemo taksi. Ţivim nekoliko ulica odavde – rekla je

promuklim glasom.

- Mislim da je bolje da idemo u moj apartman, ovde u hotelu – nagnuo

se i lagano joj prešao palcem preko donje usne.

- To nije dobra ideja. Više bih volela da budem na poznatom terenu –

bila je nesigurna.

- Hej, ja te neću povrediti. Pozvala si me u krevet i ne vidim kakva je

razlika u tome gde smo. Ako si bila dovoljno hrabra da se upustiš u

ovo, valjda moţeš da mi veruješ. Samo ţelim da dobijem što više

vremena sa tobom. Ako ti bilo šta ne bude odgovaralo, moţeš da odeš

kad hoćeš. Ja ţene ne prisiljavam na seks.

Morala je da prizna da je zvuĉao uverljivo i da je besmisleno da mu

ne veruje. Kontrolu nad sobom, koja će joj oĉigledno biti potrebna,

moţe da ima bilo gde.

- U pravu si. Idemo gde je bliţe – rekla je, a on joj je poljubio

nadlanicu i poveo je ka liftu.

Kada su se našli u skuĉenom prostoru lifta, Jasmin je videla da je

pritisnuo dugme sa brojem devet. Kada su se zaustavili na trećem

spratu i gospodin koji je bio sa njima izašao, ona je, bez imalo srama,

posegla za muškarcem pored sebe. Morala je da potvrdi samoj sebi da

ne greši u vezi sa njim tako što će proveriti kako se ljubi.

Nije oklevao ni ĉasa na njen poziv, već je gladno spustio usne na

njene, duboko prodirući jezikom u njena usta. Osetila je neviĊenu

slabost od tog napada i trebalo joj je nekoliko trenutaka da mu odgovori

na pravi naĉin. Mirisao je tako dobro i sva ĉula su joj bila zaposednuta.

Lift se zaustavio i on se nevoljno odmakao od nje. Otvorio je vrata

apartmana i propustio je ispred sebe. Noge su joj podrhtavale, ali je bila

sigurna da ga ţeli kao što dugo nije nešto ţelela.

- Piće? – upitao je Greg kavaljerski i bila mu je zahvalana na tome.

Ma koliko da ga je ţelela ne bi joj bilo prijatno da je odmah nasrnuo na

nju. Ili je moţda baš to oĉekivala.?

- Moţe vino ako ga imaš – stajala je i dalje na sredini sobe.

- Naravno da imam. Ja pijem samo belo vino, baš kao i ti. Molim te

sedi. Imam utisak da ćeš mi pobeći svakog ĉasa. Potpuno je fascinantna

ta mešavina ţelje i straha u tvojim oĉima.

Poslušala ga je i sela u jednu od fotelja, a on joj se pridruţio pošto joj

je dodao ĉašu. Pogledao je nedokuĉivim pogledom.

- Zašto imam utisak da ovako nešto nikada pre nisi uradila?

- Zato što nisam.

- Zašto sada hoćeš? Zašto ja? Zašto veĉeras?

Slegnula je ramenima.

- To je mnogo pitanja.

- Ja nigde ne ţurim.

- Imala sam teţak dan i ţelim da ga potisnem neĉim lepim. Imam

utisak da mi sa tobom moţe biti lepo.

- Zašto?

- Privlaĉiš me, dobro se ljubiš, do sada si se pokazao kao dţentlmen

i... to bi bilo to.

- Malopre si mogla da budeš sigurna samo u ovo prvo – rekao je

izazovno.

- NagaĊala sam ostalo – osmehnula se i otpila malo vina, nesvesno

obliznuvši usnu. Uhvatila je njegov uţareni pogled.

- Nešto nije u redu? – upitala je.

- Sve je u redu. Samo mi je neobiĉna ova situacija. Nisam navikao da

me ţene, koje ne znaju ništa više od mog imena, pozivaju u krevet. Šta

oĉekuješ od ove noći?

- Već sam ti rekla. Samo da mi bude lepo. I meni je neobiĉno da idem

u krevet sa nekim kome znam samo ime, ali mislim da nam

razmenjivanje liĉnih podataka nije potrebno. Za jednu noć je dovoljno

da se privlaĉimo. A sada bih, ako nemaš ništa protiv, volela da me

odvedeš u spavaću sobu.

Greg je bio zaĉuĊen i opĉinjen u isto vreme. Ţene su ga saletale ne

razne naĉine, ali uglavnom zbog toga što su znale ko je i šta je. Tako

nikada nije bio siguran da li ţele njega ili njegov novac. Ova devojka je

bila potpuno razliĉita i zato ga je opasno privlaĉila. Ustvari, kada malo

bolje razmisli, poţeleo ju je ĉim je ugledao. Splet okolnosti doveo je u

njegov separe, a i da nije bilo tako ne bi oklevao da joj priĊe.

- Izgleda da veĉeras moram da radim samo ono što ti zahtevaš i za

ĉudo, ne pada mi teško. Potrudiću se da ti ova noć ostane zauvek u

sećanju – uhvatio je za ruku i lagano poveo ka vratima sobe, trudeći se

da je što manje dodiruje.

Kada je zatvorio vrata i upalio lampu pored kreveta, prišao joj je

otpozadi. Uhvatio je satenastu kosu, lagano je uvrnuo i prebacio napred,

preko desnog ramena. Dok je spuštao lake poljupce duţ njenog vrata,

rukom je povukao rajsfešlus na haljini. Ubrzo je osetila njegovu ruku

na goloj koţi. Bila je vrela i dodir je bio tako uzbudljiv, da je naterao da

zastenje.

- Imaš tako mekanu koţu Jasmin. Tako dobro mirišeš...mmm... –

spustio je usne duţ njenih leĊa dok je polako otvarao haljinu.

Osećala je ruke ovog senzualnog muškarca. Svaki njegov dodir bio je

novi nadraţaj. Palĉevima joj je spustio bretele i lagana svila je skliznula

niz njeno telo. Obuhvatio joj je grudi šakama i stegao ih, a potom je

jednu ruku spustio na stomak. Jasmin je sada glasno jeĉala, potpuno

poraţena dodirima. Osećala je kako joj se u dnu stomaka skuplja ţelja,

gusta i neizdrţiva, koja je pretila da je raznese.

Trenutak kasnije spustio je i drugu ruku do traĉice gaćica i ĉula je

zvuk cepanja. Već je bila blizu vrhunca kada joj je prešao dlanom preko

dna stomaka. Osetila je kako njegova ruka polako klizi još niţe i

rasprsnula se u trenutku u hiljadu komadića.

- Prelepa si i prijemĉiva za mene – prošaputao joj je uz uvo i okrenuo

ka sebi.

Bila je slaba na nogama od doţivljene ekstaze. Poveo je ka krevetu,

ne prestajući da je ljubi. Poloţio je na hladni saten i poĉeo da se skida.

Ţelela je da se pomeri, ali su je njegove goruće oĉi drţale prikovanu.

Bila je kao hipnotisana. Pred njom se uskoro ukazalo telo savršenog

muškarca. Usta su joj bila potpuno suva i jedva je ĉekala da ga oseti

pored sebe. Ispruţila je ruku i polako ga dodirnula, kao da je od nekog

najfinijeg materijala. Nije se pomerao puštajući je da otpoĉne igru

onako kako njoj odgovara.

Jasmin se polako podigla i sela na ivicu kreveta. Rukama je

obuhvatila njegove bokove i spustila vrele usne na zategnute mišiće

stomaka. Po drhtaju koji mu je prošao telom znala je da mu se to jako

dopalo pa se osmelila u igri ruku i usana. Ruke su mu bile u njenoj kosi

i prstima joj je lagano masirao potiljak, pogaĊajući taĉke koje su

stimulisale struju u njenom telu.

Greg je bio na ivici eksplozije od dodira ove zavodljive ţene. Nije

ţeleo da joj dozvoli da ga tako brzo dovede do vrhunca i morao je

odmah nešto da preduzme. Uhvatio je neţno za ruke i podigao ih iznad

glave, a onda je poloţio na glatki saten. Legao je preko nje i zarobio je

ĉitavom teţinom svog tela. Ispustila je takav zvuk zadovoljstva kada ga

je osetila na sebi, da je morao odmah da se spoji sa njom.

Obasipao joj je lice sitnim poljupcima. Prijalo joj je to jer je osetio da

se središte njenog bića polako navikava na njega. Spustio je usne u

ugao njenih, a ona se otvorila i zatraţila strasni poljubac. Kada su im se

usne spojile, zapljusnuo ga je talas vlaţne vreline i polako se pokrenuo.

Jasmin mu se osmehnula i on se ponovo našao u njoj. Ovog puta

njena unutrašnjost ga je spremno doĉekala i ubrzo su uskladili ritam

ljubavnog plesa. Strast koju su oboje osećali buknula je svom snagom.

Crpeli su poslednje atome snage kada su istovremeno poĉeli da se grĉe

u ekstazi.

Greg je pao preko nje i ostali su prilepljeni jedno uz drugo

pokušavajući da doĊu do daha. Reĉi su bile suvišne. Njihova tela

govorila su umesto njih. Kroz nekoliko minuta oboje su osetili glad kao

da su se tek sreli. Usne su im se ponovo spojile i pomešali se njihovi

ubrzani dahovi.

Nešto kasnije, Jasmin je mirno spavala, a Greg je opĉinjeno

posmatrao njeno lice. Bila je skoro nestvarno lepa. Do sada mu se nije

dešavalo da za tako kratko vreme ponovi ljubavni ĉin, ali i da mu to

nije dovoljno. Ţeleo je sa nesmanjenom ţestinom i pitao se koliko će

još moći da je pusti da spava.

II

Jasmin se probudila u nepoznatoj sobi. Trebalo joj je nekoliko

trenutaka da shvati gde se nalazi. Kroz glavu su joj prošle slike

prethodne noći i bojaţljivo se okrenula ka drugoj strani kreveta. Bila je

prazna i Jasmin oseti olakšanje. Nadala se da je Greg otišao i da neće

morati da se sretne sa njim.

Dohvatila je torbicu sa noćnog ormarića i izadila telefon. Bilo je tek

sedam sati što je znaĉilo da ima vremena da se istušira i da ode do kuće

i presvuĉe se, a da pritom ne kasni na posao. Ustala je i brzo otrĉala u

kupatilo. Na polici pored umivaonika pronašla je peškire i mantil pa se

zadovoljno osmehnula. Ĉovek sa kojim je provela noć zaista je bio

pravi dţentlmen. Ili je moţda imao previše iskustva u ovakvim

situacijama? Nije htela da se sada zamara pitanjima.

Ušla je u tuš kabinu i pustila jake mlazeve vode. Blagi bol i

zategnutost u mišićima odmah su popustili. Morala je da prizna da se

oseća dobro. Sva negativna energija, koja se nakupila tokom

juĉerašnjeg dana, nestala je. Jasmin je znala da za to treba da zahvali

Gregu. Bio je nezasit njenog tela i svojim zahtevima je iscedio iz nje

poslednje atome snage. Puštao ju je tokom noći da zapada u kratak san

bez snova, a onda je ponovo uzimao dajući joj isto onoliko zadovoljstva

koliko je i traţio.

Zatvorila je vodu, umotala kosu u peškir i obukla mantil. Trebalo bi

da ima dovoljno vremena da popije kafu ovde, a onda pozove taksi.

Izašla je iz kupatila i ugledala svoju haljinu uredno prebaĉenu preko

stolice. Ponovo se osmehnula zbog Gregove paţnje. Dok je išla ka

kuhinji skinula je peškir i usput trljala kosu energiĉnim pokretima, da bi

je što brţe osušila.

Na ulasku u kuhinju saĉekalo je iznenaĊenje. Greg je potpuno obuĉen

sedeo za stolom i ĉitao novine. Ispred njega je bila šolja sa kafom i

doruĉak. Na drugoj strani su bili šolja i tanjir za nju. Osetio je njeno

prisustvo odmah. Zatvorio je novine i spustio ih na sto.

- Dobro jutro – pozdravio je toplo se osmehujući – Pridruţi mi se na

kafi, a posle ćemo doruĉkovati – rekao je jednostavno.

- Dobro jutro – pozdravila ga je Jasmin kolebljivo. Bila je skoro

šokirana što ga vidi iako joj je još noćas bilo jasno da je ovo apartman u

kome on oĉigledno ĉesto boravi. Moţda ĉak i ţivi ovde. Kako li je

uopšte mogla da oĉekuje da će otići i ostaviti je samu? Sela je iako joj

nije bilo do ćaskanja sa njim.

- Da li si lepo spavala?

- Hvala jesam. Ako se ovih nekoliko sati uopšte moţe nazvati snom –

dodala je – Ti? Izgledaš sveţe a mogla bih da se opkladim da si spavao

mnogo manje od mene.

- U pravu si. Meni inaĉe ne treba puno sna. Doduše, jutros sam

preskoĉio dţoging, ali posle onakve noći nije mi bio ni potreban –

Osmehnuo se skoro pobedniĉki i Jasmin je pocrvenela od njegovih reĉi.

- Ĉudno – odmah je odgovorila – Ja sam pomislila da je tebi verovatno

praksa da veţbaš u krevetu. Nisam znala da uopšte imaš potrebu za

dodatnim sportom.

- Da budem iskren, retke su ţene koje daju inspiraciju ĉitavu noć –

ignorisao je njen sarkazam – Tako odmah dolazimo do onoga što hoću

da ti kaţem. Ţelim da te vidim ponovo Jasmin.

- Zašto? – Upitala je skoro zaĉuĊeno. Da ne bi morao da ideš na

dţoging?

- Već sam shvatio da si priliĉno „teška“ za razgovor. Ipak bih te

zamolio da ne banalizuješ toliko ovo što se dogodilo meĊu nama. Na

kraju, to pre pristaje muškarcima nego ţenama. Sama si priznala da ovo

nije nešto što inaĉe radiš. Pobogu, samo što nisi bila nevina. Ne znam

zašto imaš potrebu da sebe predstaviš u svetlu lake ţene, kada ĉitava

tvoja pojava dokazuje da ti to nisi.

- Zato što to sinoć jesam bila. Naravno, ja u sebi imam opravdanje za

to, ali ne ţelim da se pravdam nikom drugom.

- Ko od tebe oĉekuje opravdanje? Ja ne oĉekujem. Iako bih voleo da

znam šta te taĉno navelo na onaj potez sinoć, nije mi neophodno da

znam. Šta god da je, i ma koliko to bilo teško za tebe, meni je drago što

si baš mene izabrala.

- Nisam te izabrala. Samo si se našao na pravom mestu u pravo vreme.

Da je bilo ko bio na tvom mestu verovatno bih postupila isto – otpila je

gutljaj kafe i ustala od stola – Moram da idem. Ne ţelim da zakasnim

na posao. Svakako hvala za prošlu noć – Ni sama nije znala šta je teralo

da bude neprijatna kada je on bio tako fin prema njoj.

Dok je oblaĉila haljinu osećala se glupo. Moţda zaista nije bilo

razloga da Gregu ne kaţe ništa o sebi i ne da im još jednu priliku da

ponove divno iskustvo. Onda se setila svih problema koji je ĉekaju na

poslu i zakljuĉila da je tako ipak najbolje, Nije ona imala vremena za

bilo kakve emotivne ispade. Morala je da radi i opravda nasledstvo koje

je dobila od oca. Već je dovela u pitanje opstanak projekta zbog

nesmotrenosti i sada mora da se vadi kako zna i ume.

Pozvala je taksi i odluĉila da saĉeka u spavaćoj sobi tih nekoliko

minuta. Nije više mogla da bude blizu Grega. Nerviralo ju je što je o

njoj, i posle svega, imao visoko mišljenje. Ovo je trebala da bude noć

koja će doneti olakšanje i koja će nakon toga biti zaboravljena. Zašto je

od svih muškaraca koje je sinoć srela, ona naletela na ovog finog.

Obula je cipele i krenula ka kuhinji da se pozdravi sa Gregom. Toliko

mu je dugovala.

- Idem sada. Taksi me ĉeka. Izvini, molim te, što sam bila neprijatna.

Nema to nikakve veze sa tobom. Prošla noć ni sluĉajno za mene nije

bila greška, ali ne bih je ponavljala. Nadam se da ćeš me razumeti.

Ţelim ti sve najbolje u ţivotu.

- Hvala dušo – osmehnuo se – Ţao mi je što nisi ţelela da se malo

bolje upoznamo. Mislim da smo oboje izgubili zbog toga. Poţuri sada,

taksi te ĉeka – Nastavio je da ĉita novine potpuno nezainteresovan za

dalji razgovor.

Jasmin je izašla iz apartmana i odjednom se osetila veoma loše. Nije

sebe smatrala nezrelom osobom ali se jutros definitivno ponela kao

nezrelo derište. Šta je oĉekivala? Da moţe da vreĊa nekoga, a on da

ostane potpuno imun na to. Na kraju je dobila ono što je sve vreme

traţila. Poslednje Gregove reĉi naterale su je da se oseti jeftino.

Nakon sat vremena, kada je ušla u svoju kancelariju, prošla noć je već

bila daleko iza nje. Sa nestrpljenjem je oĉekivala izveštaj saradnika o

juĉerašnjem berzanskom trgovanju. Nadala se da je akcije koje je dala

na prodaju kupila neka firma koja se bavi sliĉnom delatnošću. Samo

tako će moći da plasira novi proizvod na pravi naĉin. Sekretarica joj je

donela kafu i odmah zatim pojavio se Majkl Veston.

- Mogu li da uĊem?

- Naravno, izvolite. Nadam se da imate lepe vesti – rekla je Jasmin i

zadrţala dah.

- Još uvek ne znamo da li su lepe gospoĊice Krejn. Uspeo sam da

saznam ko je kupio akcije, ali nismo stupili u kontakt sa predstavnicima

te firme – okolišao je Veston.

- Govorite ĉoveĉe! Neću valjda do podneva ĉekati da saznam ime

kompanije – vikala je Jasmin.

- Torn, Torn grupa je kupila akcije. Delatnost im je šarolika, ali se

bave i softverima. Ipak ima nade za projekat. Ne verujem da su bez

razloga uloţili novac u akcije. Sigurno će podrţati projekat koji će im

doneti profit. Hoćete li da pokušam da stupim u kontakt sa njima?

- Ne! Ĉekaćemo da se sami jave. Tako je logiĉno zar ne? Oni ulaze u

našu kuću, a ne mi u njihovu. U narednih par dana biću zauzeta

završnim testitiranjem softvera, ali oĉekujem da me pismeno

obaveštavate o svemu. Kada se jave iz Torna recite im da ćemo sve

detalje oko daljeg rukovoĊenja firmom dogovoriti na zvaniĉnom

sastanku sa najvišim rukovodstvom. To bi za sada bilo sve – rekla je

Jasmin i otpila gutljaj kafe.

- U redu. Preneću Polardu i Filipsu šta se oĉekuje i od njih. Ţelim vam

prijatan dan – rekao je Majkl i napustio kancelariju neĉujno.

Jasmin se udobnije zavalila u koţnu fotelju i okrenula ka staklenom

zidu. U glavi joj je bila prava konfuzija. Da li je dorasla da vodi

kompaniju koju joj je otac ostavio? Sada joj je bilo ţao što se nije malo

više interesovala za rukovoĊenje umesto što je ţelela da se dokaţe kao

softver inţenjer. Bila je lakomislena kada se ponadala da će joj

savršeno odgovarati oĉevi bliski saradnici. Moţda su oni bili uspešni

samo zato što ih je vodila mudra glava sa osećajem za posao.

Nikako nije mogla da se pomiri sa tim da tako iskusni menadţeri nisu

mogli da se snaĊu na berzi. Istina, ovo jeste bilo prvo trgovanje, ali zar

nisu mogli da je posavetuju da ne idu odmah sa ĉitavim paketom akcija,

već da, probno, prodaju samo deo. A i to što su njeni roĊaci prodali

akcije istog dana, bilo je krajnje sumnjivo. Već godinama niko od njih

se nije interesovao za kompaniju. Bili su zadovoljni dividendom koju je

donosio njihov udeo i nisu se mešali ni u šta. Sada joj nije preostalo

ništa drugo već da se uzda u to da je trenutni direktor Dţon Polard iz

njenog „tabora“. Kada doĊe do glasanja za izbor novog rukovodstva

njegov glas vredi duplo pa će valjda uspeti da se izbore za sopstvene

odluke.

Ispila je kafu na brzinu i otišla u razvojno odeljenje. Tamo je ipak bila

svoj na svome. Programiranje je retko donosilo komplikacije kakve su

postojale u realnom ţivotu. Tu je mogla savršeno da kontroliše sve što

radi.

Ostatak dana je proleteo. Bila je zadovoljna kako je teklo testiranje.

Osećala je da će novi softver biti hit proizvod. To je ohrabrivalo da

neće sve ispasti tako crno. Torn grupa će sigurno imati sluha za dobar

profit.

Kada je ušla u kancelariju bilo je kasno popodne. Pogledala je

elektronsku poštu i pre svega je pogledala izvod koji je Filips dostavio

o uplati novca za akcije. Torn nije gubio vreme. Sledeći mejl je bila

prepiska direktora dve kompanije u kojoj je dogovoren sastanak

rukovodstva za ĉetvrtak, sa definisanim dnevnim redom. Direktor

Torna je oĉekivao potpunu prezentaciju godišnjeg plana kako

razvojnog, tako i finansijskog. TakoĊe, zahtevao je i izbor novog

rukovodstva. Jasmin je besno potvrdila Polardu da moţe da preduzme

potrebne korake za organizaciju sastanka i poslala mejl Vestonu i

Filipsu da pripreme finansijske izveštaje. Ona sama je bila direktor

razvoja i plan je imala u „malom prstu“. Bar neće morati da gubi vreme

na pripremu izveštaja. Jedino je trebala da uradi dijagram za prethodni

mesec i odluĉila je da to obavi odmah. Sutra je ĉekalo još puno posla na

testiranju.

Kada je napokon došla kući te veĉeri, već je bilo deset sati. Dok je

pripremala salatu, ukljuĉila je telefonsku sekretaricu. Ĉim je automat

zapištao, ĉula je Trejsin glas.

- Jasmin, javi se kada ĉuješ poruku, molim te. Dugujem ti izvinjenje

za prethodno veĉe. Osećam da sam te izneverila.

Kada se smestila na sofu sa ĉinijom salate u krilu, Jasmin je pozvala

prijateljicu. Trejsi se javila posle prvog zvona.

- Šta je bilo draga? U poruci si zvuĉala veoma loše – upitala je Jasmin.

- Jasmin! Mislila sam da si ljuta na mene!

- Zašto bih bila?

- Pa zapostavila sam te sinoć. Izvini. Znaš da su zgodni muškarci moja

slabost.

- Trejsi, to nije novost – nasmejala se Jasmin – Obe znamo da ovo nije

prvi zajedniĉki izlazak koji se tako završio.

- Da, ali ti si juĉe imala problem i trebalo je do kraja da ostanem uz

tebe. Obećala sam ti provod.

- Ja problem imam i danas Trejsi. Moraću da se naviknem i izvuĉem

najbolje što mogu iz novonastale situacije. Provod mi nimalo nije

nedostajao jer znaš da to nije moj naĉin ţivota. Nego reci mi, da li je

dotiĉni gospodin opravdao to što se naš izlazak završio pre nego što je i

poĉeo? – Jasmin se prisetila prošle noći. Njen gospodin je opravdao

oĉekivanja, ali to naravno nije mogla da kaţe prijateljici.

- Ooooo! Još kako! Mislim da sam se zaljubila u Noela.

- Ti se uvek zaljubiš. Da li ćete se ponovo videti?

- Ne znam. Bili smo u njegovom aprtmanu. Danas, kada sam se

probudila pronašla sam poruku da je morao na posao i da ćemo se ĉuti,

ali nije mi ostavio broj telefona. Ja se ne sećam da li sam mu dala svoj

broj – jadikovala je Trejsi.

- Ionako si u gradu još nekoliko dana. Ako bude stvarno ţeleo da te

vidi, pronaći će te. Ipak si ti poznata manekenka – tešila je Jasmin.

- U pravu si. Rekla sam mu gde ţivim. Toga se sećam. Ipak, svi oni

kaţu da će se javiti, a kada doĊe novi dan zaborave me kao da nisam ni

postojala.

- To je rizik provoda za jednu noć. Znaš da ja ne verujem da je

moguće pronaći ljubav na taj naĉin. Ako ţeliš vezu, moraš prvo

upoznati muškarca van kreveta.

- Znam, znam, uvek je ista tvoja priĉa. Reci mi sada o ĉemu si ti

priĉala sa Gregorijem. On je Noelov poslodavac.

- To nisam znala – rekla je Jasmin i pokušala da se priseti da li zna išta

više od imena ĉoveka sa kojim je provela noć.

- Oh! Nisam ni oĉekivala da si sa njim razgovarala o bilo ĉemu osim o

vremenu. Pretpostavljam da nisi ni primetila koliko je zgodan. Da me

Noel nije odmah „smotao“ ja bih se verovatno pre zaineresovala za

njega.

Jasmin je pocrvenela i bila srećna što Trejsi ne moţe da je vidi u tom

trenuku. Kada bi samo znala na koji je naĉin upoznala Grega!?

- Pusti to sada Trejsi. Ĉeka me mnogo posla narednih meseci. Nemam

vremena da priĉam o muškarcima – rekla je kratko trudeći se da stavi

taĉku na ovaj razgovor.

- Dobro, neću te više gnjaviti. Mnogo mi je drago što nisi ljuta na

mene. Ako se ne vidimo dok sam tu, zovem te ĉim ponovo budem u

gradu. Valjda će guţva na poslu do tada da proĊe. Ako ti budem

potrebna, znaš da uvek moţeš da me pozoveš.

- Hvala ti. Cenim to što me uvek razumeš. Drago mi je što naše

prijateljstvo traje ovako dugo. Puno sreće na sledećem putovanju i

nemoj da se zaljubiš ponovo, molim te – smejala se Jasmin.

- To je jaĉe od mene – pridruţila se Trejsi – I ja tebi ţelim da što bolje

proĊeš sa novim partnerom. Ako bude neko mlad i zgodan, obavezno

ga rezerviši za mene.

- Imaću to na umu. Idem sada da odmaram. Sutra imam mnogo posla.

Pozdravile su se i Jasmin se, skoro bez ikakvog apetita, posvetila

svojoj salati i razmišljanju o razgovoru koji je vodila sa Trejsi. To je

neminovno dovelo do povratka na prošlu noć. Iako se trudila da je

potisne, to je bilo nemoguće. Greg je bio u pravu kada je rekao da će joj

priuštiti noć koje će se zauvek sećati. On je ustvari bio njeno prvo

pravo seksualno iskustvo. Sve pre njega moţe se svrstati u loše

pokušaje.

Kako je uvek bila posvećena uĉenju, Jasmin je smatrala da je

zabavljanje sa momcima ĉisto gubljenje vremena, ali i da je seks

potreban telu. Uvek je birala kolege jer je sa njima mogla da vodi

sasvim pristojan razgovor do odlaska u krevet. Prirodno, svi njeni

prethodni partneri su kao i ona smatrali seks ĉistom razmenom energije.

Dok nije srela Grega samo je slušala o trncima koji prolaze telom i

seksualnoj privlaĉnosti koja je gotovo opipljiva. MeĊutim, sinoć kada

joj se desilo, odmah je prepoznala i usvojila to osećanje jer joj se

veoma dopalo.

Sada je mogla sebi da prizna da je odbojno ponašanje prema njemu

bio odbrambeni stav. Nesvesno je pokušala da se zaštiti od potencijalne

zavisnosti telesnog uţivanja, emotivnog vezivanja i svega što ide uz to.

Šta ako je napravila grešku? Moţda je bilo pravo vreme da pokuša da

ostvari bilo kakvu vezu sa nekim muškarcem. Kompanija ionako više

nije u njenom većinskom vlasništvu pa samim tim i odgovornost koju

je imala do sada će biti prepolovljena. Zaspala je bez odgovora na

mnoga pitanja.

III

Kada je u ĉetvrtak ujutru ušla u hol kompanije, nije se moglo

primetiti ništa neobiĉno. Znala je da svi zaposleni znaju da će se

menjati vlasniĉka struktura i pribojavala se njihovih reakcija. Ipak, svi

su se ponašali kao i uvek i pozdravljali je kao da se ništa ne dešava.

Sastanak je bio zakazan u podne i poţurila je u kancelariju da sa

menadţmentom obavi poslednje pripreme. Još juĉe je sve bilo spremno

i nije oĉekivala da bilo šta krene po zlu. Verovala je da će ljudi iz Torn

grupe biti zadovoljni naĉinom rukovoĊenja i da se u budućnosti neće

mnogo toga promeniti.

Na stolu je već ĉekala kafa i sekretarica je obavestila da je projektor u

konferencijskoj sali spreman, kao i da je tamo ĉekaju direktori, odnosno

ĉlanovi Upravnog odbora. Uzela je laptop i odmah otišla tamo. Brzo su

prošli kroz plan sastanka i nakon sat vremena sve je bilo spremno za

predstojeći sastanak.

Jasmin je potom otišla u razvojno odeljenje da obavlja uobiĉajeni

posao, a sa Polardom se dogovorila da preuzme brigu oko doĉeka novih

partnera.

Nešto pre dvanaest sekretarica je javila da su ljudi iz Torn grupe stigli

i da bi trebalo da se uskoro pojavi. Poţurila je do toaleta da popravi

šminku i da se malo osveţi. Nije smela da kasni na sastanak na kome se

odluĉivalo o daljoj sudbini kompanije.

U pet do dvanaest skoro da je trĉala kroz hodnik. Kada je skrenula ka

konferencijskoj sali, ipak je morala da uspori. Zid je bio u staklu, pa

nije htela da je svi vide kako trĉi. Umirila je jako lupanje srca i

potrudila se da neprimetno osmotri nove suvlasnike. Na ĉelu stola je

sedeo Polard, a sa njegove leve strane bili su smešteni gosti. Srce joj je

skoro prestalo da radi kada je prepoznala profil muškarca koji je sedeo

odmah do Polarda. O Boţe! Šta će sada da radi? Sudbina se ovih dana

baš poigravala sa njom. Uspela je da proguta knedlu, koja joj se

napravila u grlu, i da se blago nakašlje pre nego što je otvorila vrata.

Tada su se svi muškarci okrenuli prema njoj.

Odmah do Grega sedeo je Noel, a do njega još dva muškarca koja nije

poznavala. Noel joj se osmehnuo i klimnuo glavom, dok je Greg

posmatrao skupljenih oĉiju i ozbiljnog izraza lica, na kome nije mogla

da proĉita šta mu je trenutno u glavi.

Jasmin je napravila grimasu koja je trebala da liĉi na osmeh i prišla

muškarcima koji su ustali. Polard je uzeo na sebe predstavljanje kako je

već ranije dogovoreno.

- Ovo je vlasnica kompanije, taĉnije sada polovine, Jasmin Krejn.

GospoĊica Krejn je direktor razvoja u kompaniji i srce svih naših

proizvoda. Dok se njoj vrtelo u glavi, Polard se okrenuo prema njoj i

nastavio:

- Pre svega, gospoĊice Krejn, prestavljam vam Grega Torna,

generalnog direktora Torn grupe.

Jasmin je stavila svoju ledenu ruku u njegovu toplu i još jednom

pokušala da se osmehne. Munjevito je pokušavala da proceni kako će

on reagovati. Da li će odati da se poznaju? U deliću sekunde razmenili

su poglede i Greg je napokon progovorio.

- Drago mi je gospoĊice Krejn. Lepo je što smo kompletirali

upoznavanje. Prošlog puta smo razmenili samo imena.

- Ooo! Pa vi se poznajete? – Upitao je radoznalo Polard.

Da nije bila bleda kao kreĉ, Jasmin bi sigurno pocrvenela.

- Ne bih to baš nazvao poznanstvom – oglasio se Greg – GospoĊica i

ja smo imali sluĉajan susret prilikom koga nismo produbili poznanstvo

– Pogledao je svojim prodornim crnim oĉima i Jasmin je znala da će i

ona morati nešto da kaţe. Svakako, bilo joj je drago što je odluĉio da

njihova zajedniĉka noć ostane tajna.

- Gospodine Torn i meni je drago što smo se konaĉno upoznali – to je

bilo sve što je uspela da kaţe.

Polard je predstavio sledeće goste.

- Ovo su Tornovi ĉelni ljudi: Noel Benet, direktor marketinga, Ervin

Kraford, direktor razvoja i Miĉ Dikson, pravnik.

Jasmin je izvukla ruku iz Gregove i rukovala se sa trojicom

muškarca. Noel joj se obratio priliĉno neformalno.

- Jasmin, izuzetno mi je drago što vas ponovo vidim. Vi ste

definitivno najprijatnije iznenaĊenje danas.

- Hvala gospodine Benet – Jasmin je bila zvaniĉna – Mnogo bih više

volela da budete prijatno iznenaĊeni kvalitetom naše firme, nego

njenim rukovodiocima.

Dok je sedala na svoje mesto, sa Polardove desne strane, uspela je da

uhvati Gregov odobravajući izraz lica.

Polard ih je kratko upoznao sa istorijom kompanije i onda je zamolio

Jasmin da prezentuje proizvode kompanije. Kada je ustala klecala su joj

kolena. Greg nije skidao zagonetni pogled sa nje i nije mogla, a da ne

vrati u sećanje detalje iz noći koju su proveli zajedno. Plašila se da će

joj potpuno narušiti koncentraciju, a bila je potpuno svesna da od njene

prezentacije zavisi budućnost poslednjeg projekta.

Drhtavom rukom je upalila projektor i odšetala do ulaza da ugasi

svetlo. Sada su svi mogli da je jasno vide ispred osvetljenog platna, ali

ona nije videla njih. Bilo joj je mnogo lakše da nastavi. Poĉetak

izlaganja bio je malo nesiguran, ali kako je vreme odmicalo, postajala

je sve sigurnija. To je bio teren na kome se snalazila kao riba u vodi.

Oĉi su joj prosto blistale dok je sa uţivanjem objašnjavala detalje

aplikacija koje su već postigle široku primenu, kako u zemlji tako i van

nje. Izlaganje je završila sa prezentacijom novog proizvoda i istakla da

je na njega posebno ponosna.

- Ovaj proizvod je razlog što smo odluĉili da prodamo deo akcija.

Ĉinjenica je da na trţištu već postoji ovakav softver i zato će biti

potrebno da se uloţi mnogo novca u reklamu. Potrebno je da istaknemo

prednosti koje nudi u odnosu na već postojeće softvere. Neka

komlikovana rešenja smo uspeli da pojednostavimo što korisnicima

moţe da donese veliku uštedu vremena prilikom naruĉivanja i plaćanja

robe i usluga. Hvala što ste me strpljivo saslušali i nadam se da ćete

imati razumevanja za realizaciju ovog projekta. Za sva pitanja stojim

vam na raspolaganju.

Upalila je svetlio i u prostoriji je nekoliko trenutaka vladao potpuni

tajac, a onda je Ervin Kraford spontano zapljeskao i ubrzo se salom

prolomio pravi aplauz.

Jasmin je bila presrećna što je njeno izlaganje naišlo na takvo

odobravanje, ali to i dalje nije bila garancija da će sve biti onako kako

je ţelela. Sela je na svoje mesto i ponovo uhvatila Gregov pogled.

Ovog puta je uspela da nazre nešto nalik divljenju, ali i dalje nije bila

sigurna.

Sastanak se nastavio u njoj manje zanimljivom tonu. Sada je bio red

na priĉu o finansijama. Greg Torn, Dţef Polard i Majkl Veston su

vodili reĉ i koliko god je znala da je ovo za nju veoma bitan deo,

Jasmin nije uspevala da prati tok razgovora. Pokušavala je da prati

brojke na laptopu ispred sebe, ali joj je pogled stalno lutao po licima

prisutnih i nekako se uvek zadrţavao na Gregu. Morala je sebi da

prizna da je zaista izgledao sjajno. Sada dok je slušala njegov

autoritativni glas, lakoću sa kojom vodi ozbiljne poslovne razgovore i

podsećanjem na njegove ljubavniĉke sposobnosti osećala je da je on,

ustvari, kompletan muškarac.

- ...šta mislite o tome gospoĊice Krejn? – Ĉula je Polardovo pitanje

kao iz daljine i postala svesna da su svi pogledi ponovo uprti u nju.

- Molim? Ja...Oprostite, malo sam odlutala. Pala mi je sjajna ideja na

pamet vezano za novi softver i potpuno sam se iskljuĉila – snašla se i

slagala u sekundi. Šta ste me pitali?

- Gospodin Torn predlaţe za sada ostane isti menadţment. Jedino

bismo morali da promenimo sastav Upravnog odbora. Do sada smo bili

nas ĉetvoro i Stiven Krejn, a sada bi trebalo da bude nas ĉetvoro iz

Kontrol K i njih ĉetvorica iz Torn grupe. Da li je to u redu?

- Mislim da jeste. Samo je pitanje parnog broja glasova.

- To nije problem – Greg je odgovorio – Gospodin Polard kaţe da je

do sada imao dupli glas koji, naravno, nije morao da upotrebljava jer

ste imali većinski deo. Ja predlaţem da on, kao direktor, i dalje zadrţi

tu privilegiju. Ĉini se da nećemo imati problem da uvek izglasmo

predlog koji je bolji za kompaniju.

- Slaţem se – Jasmin mu je uzvratila direktan pogled - Drago mi je da

je akcije otkupila vaša kompanija i da nam je vizija za budućnost ista –

Nije mogla da glasno ne iskaţe zadovoljstvo. Ovo je bilo mnogo bolje

od onoga što je oĉekivala.

- Naravno, ovo je samo privremeno rešenje. Potrebno mi je malo

vremena da dobijem potpunu sliku sadašnjeg finansijskog stanja, kao i

projekcije budućih troškova, pa ćemo na osnovu toga praviti plan za

dalje. Sada bih vas zamolio da povedete moje ljude u obilazak, a ja bih,

nakratko, popriĉao sa gospoĊicom Krejn. Pridruţićemo vam se uskoro

u razvojnom odeljenju – obratio se Greg Dţonu Polardu.

Polard je za trenutak stajao neodluĉno pa je Greg dodao – Uz duţno

poštovanje prema vama kao direktoru, ipak je gospoĊica Krejn

vlasnica.

- Naravno, naravno, samo izvolite. Gospodo, – obratio se ostalima –

moţemo da krenemo.

Kada su se vrata zatvorila, Jasmin se nervozno zavrtela u svojoj

stolici i zagledala se u monitor.

- Pa, gospoĊice Krejn, ipak ti se nije ispunila ţelja da me više ne

vidiš. Izgleda sam ti ja upropastio onaj dan i baš je lepo što sam ti

makar ulepšao noć – smešio se zadovoljno.

- Niste mi vi... Nisi mi ti upropastio dan, već moji menadţeri. Ti si

samo kupio ono što se nudilo na trţištu – nije taĉno znala kuda vodi

ovaj razgovor i obazrivo je odgovorila.

- U pravu si. Ipak je prijatno izneneĊenje što sam saznao da sam kupio

akcije neke kompanije a gratis dobio vlasnicu istih.

Jasmin je bila šokirana njegovom izjavom iako je znala da je sama

izazvala ovakvo ponašanje. Bukvalno je traţila od njega ovakav

tretman. Ali zašto je morao da je vreĊa sada, na radnom mestu. Ćutala

je gledajući ga širom otvorenih oĉiju.

- Ne moraš da mi odgovoriš – rekao je podrugljivo – Svestan sam da ti

mnogo bolje idu programski jezici. I evo, da ne bude da sam te zamolio

da ostanemo nasamo da bih te kinjio, reći ću da sam impresioniran

onim što si malopre pokazala. Ipak hoću da ti dam savet kao partner

koji je, sasvim sigurno, stariji i iskusniji od tebe. Ne moţeš kopirati

poslovno znanje u privatnom ţivotu. Ne na duţe staze. Mene si pre

neku noć isprogramirala kao seks mašinu i kada sam obavio posao,

onako kako si ţelela, gurnula si me u stranu. To nije lepo – imao je

ozbiljan izraz lica, ali su mu se crne oĉi vragolasto smejale.

- To nije lepo inaĉe ili nije lepo samo u tvom sluĉaju? Molim te

prosvetli me! – Jasmin je ipak izgubila kontrolu – Slušaj me gospodine

Torn, tvoj problem nisam ja, već tvoja sujeta. Mislim da je jasno da ti je

mnogo teško palo to što ujutru nisi dobio tretman na kakav si navikao.

Već sam rekla da mi je ţao ako sam te povredila, ali znao si moja

oĉekivanja i dobrovoljno pristao na njih. Nemaš pravo da meni drţiš

moralne pridike, a pre samo nekoliko minuta nazvao si me gratisom. To

znaĉi da si se izrazio svojim poslovnim reĉnikom – trudila se da zadrţi

suze koje su pretile da se izliju kao bujica.

- Namerno sam se tako izrazio da vidiš kako takvo ophoĊenje moţe

da povredi ĉoveka – stao joj je iza leĊa i laktovima se oslonio na naslon

stolice, zarivši joj lice u kosu – Moglo je da bude i gore, da te

okarakterišem kao brojku – Rekao je tik uz njenu ušnu školjku, a ona je

taj dah osetila direktno u dnu stomaka – Ali sve što sam rekao i dalje ne

menja ĉinjenicu da bih rado ponovio onu noć – spustio je poljubac iza

uha i izazvao joj drhtaj u telu.

Jasmin je bila na ivici da se okrene i potraţi njegove usne, ali joj je

neki razuman delić svesti rekao da se nalazi u konferencijskoj sali i da

se ovaj ĉovek samo poigrava sa njom. Naglo je pomerila stolicu u

stranu i potom ustala.

- Greg, ovo ne vodi nikuda – uzdahnula je – Moţda je tebi svejedno

jer verovatno imaš više ovakvih partnerstava, ali meni je ova kompanija

sve što imam. Nećemo moći da radimo ako se stalno budemo vraćali na

ono što je bilo. Zar ne moţemo da zaboravimo sve i poĉnemo ponovo?

– glas joj je bio skoro molećiv.

- Da li je to ono što zaista ţeliš Jasmin? – prišao joj je i ponovo je

morala da se odmakne korak unazad. - Da li stvarno ţeliš da zaboraviš?

- Sve što ţelim je da ova kompanija nastavi uspešno poslovanje –

rekla je neubedljivo.

Greg je podigao ruke u znak predaje.

– U redu. Neka bude tako. Ne bih da prejudiciram, ali mislim da ćeš

tek postati svesna da je ovo partnerstvo dobro za tebe. Primetio sam

tokom sastanka da uopšte nisi ukljuĉena u finansije kompanije, što sa

jedne strane nije ĉudno, jer ne bi bila tako dobra u svom poslu, ali ima i

svoje nedostatke. Ipak si ti vlasnica akcija i morala bi da imaš kontrolu

u tom delu.

- Imam struĉnjake u tom poslu i mislim da je nepotrebno da se mešam

u nešto što ne razumem. Sve dok pravim sa svojim timom proizvode

koji su traţeni na trţištu i donose novac, sigurna sam – nije joj prijalo

ovo što je ĉula.

- Teoretski je tako, a u praksi je ĉesto drugaĉije. Ali, kao što sam već

rekao, detaljan sud o poslovanju ću dati kada proĉešljam svu

dokumentaciju. U narednih mesec dana moja ekipa i ja ćemo provesti

dosta vremena ovde i verovatno ćemo imati dosta pitanja i za tebe.

Nadam se da ti to neće smetati. Moja kompanija ulaţe novac u sigurne

projekte i moramo da se uverimo da su i ovi takvi.

- Naravno da mi neće smetati. Ako mogu da pomognem, rado ću to

uĉiniti. Moţete slobodno da koristite moju kancelariju. Ja ionako

boravim u njoj samo kada moram. Pošto će se tvoja ekipa baviti onim

delom koji ja ne razumem, biću srećna da imate svoj prostor.

- Odliĉno! Hvala ti. Sada bismo mogli da se pridruţimo ostalima.

Dok su prolazili hodnicima i Jasmin objašnjavala Gregu gde se koje

odeljenje nalazi nije mogla da ne primeti kako su pripadnice lepšeg

pola gledale u njenog partnera. Odjednom se javio ĉudan osećaj

ljubomore i na samu pomisao da će mu neka od njih zatraţiti utehu, kao

što je to ona jednom uĉinila. Jedva se suzdrţala da ga ne uhvati pod

ruku i tako im pokaţe da nije dostupan.

U razvojnom odeljenju je okupila svoj tim i upoznala svakog

ponaosob sa Gregom. Za ĉudo, Greg je sa lakoćom uspostavljao

kontakt sa svima i lepo su ga prihvatili. Malo se i našalio.

- Kada smo ušli u ovu kancelariju kod vaše direktorke se pojavio

poseban osmeh na licu. Vidim da se i vi osmehujete na isti naĉin. Pitam

se da li biste mogli i u mene da ubacite taj „smajli virus“?

- To je samo odraz ljubavi prema poslu kojim se bavimo – rekao je

Itan, jedan od najmlaĊih u timu – Verovatno i vi imate sliĉan smešak

kada gledate tabele sa ciframa.

- Ako su cifre pozitivne onda da – nasmejao se Greg i okrenuo ka

Jasmin – Sada bih morao da se pridruţim ostalima. Reći ću Noelu i

Ervinu da te kontaktiraju za sve što im bude potrebno, ako nije

problem.

- Ne, zašto bi bio? Poći ću sa tobom da ih pozdravim. Ako sam dobro

shvatila otišli su u restoran, ovde u zgradi. Društvo, izvinite me još koji

minut – rekla je ekipi, ali oni kao da je nisu registrovali. Nekoliko njih

je mahnulo i tako je znala da su je ĉuli. Svako je već bio zadubljen u

svoj monitor.

Dok su se spuštali na treći sprat, gde se nalazio restoran, Greg nije

mogao da se suzdrţi a da ne pita.

- Reci mi, molim te, kako komunicirate u kancelariji? Da li

razgovarate ili koristite mesindţer?

- Razgovaramo... preko mesindţera – nasmejala se - Zašto te to

interesuje?

- Primetio sam da nisu nešto mnogo priĉljivi, a verujem da bi svako od

njih mogao da mi otkuca ţivotnu priĉu za nekoliko minuta.

- O, veruj mi danas su bili baš priĉljivi – nasmejali su se istovremeno.

- I ti si danas bila priĉljiva. Ipak najbolji danas je bio onaj osmeh kada

si ušla u svoje odeljenje.

- Ako je to bio kompliment, hvala. To sam ja.

Već su ušli u restoran i ugledali ostale u uglu.

- Hoćeš li nam se pridruţiti? Verovatno ćemo da ruĉamo ovde –

upitao je Greg.

- Ne bih, hvala. Danas imamo još jedan test i ne bih da to propustim.

Prišla je stolu i pozdravila se sa novim delom menadţmenta, pri tome

je Noelu diskretno došapnula da bi ga Trejsi rado ponovo videla, a onda

se polako udaljila iz restorana.

IV

Prošlo je nedelju dana od kako su imali sastanak sa Torn grupom.

Jasmin se pitala kako Greg uspeva da je izbegne svakog puta kada doĊe

u firmu. A dolazio je ĉešće nego što je najavio. Naravno i ostatak ekipe

je provodio makar pola radnog vremena u kancelarijama. Sve slobodne

ţene u kompaniji su se utrkivale oko novog vlasnika i trudile se da mu

se naĊu na usluzi. O tome je svakodnevno slušala ĉim izaĊe iz svoje

kancelarije. Mogla je samo da nagaĊa da li je već ušao u neku vezu i

jela se što nije imala hrabrosti da ispituje traĉare u firmi. To nije bilo

profesionalno, a i znala je da bi odmah krenuo novi krug priĉa da je ona

liĉno zainteresovana za Grega. Zato se trudila da što više vremena

provodi u kancelariji.

Svi testovi su bili gotovi i ostalo je samo još nešto detalja da se

ispravi na korisniĉkom interfejsu, pa je liĉno preuzela taj posao, a ostali

su se vratili uobiĉajenom poslu, koji se priliĉno nagomilao. Bar je bila

srećna što se Polard uspešno bori sa svim zahtevima Torn grupe, jer joj

je to sam rekao.

Tog dana je ostala do kasno na poslu. Kada je krenula u

kancelarijama nije bilo skoro nikoga. Odluĉila je da virne u svoju

kancelariju jer je gorelo svetlo. Moţda je Greg još uvek bio tu, a ona se

moţe izgovoriti da joj je potrebno nešto od diskova. Ušla je bez kucanja

i na svoje iznenaĊenje za stolom ugledala Polarda. Laptop ispred njega

je bio otvoren, a on je prelistavao gomilu fascikli, kako se Jasmin

uĉinilo, priliĉno paniĉno.

- Dţone, otkud vi ovde? – Upitala je naizgled leţerno.

- Traţim neki plan. Ne mogu da se setim da li sam ga dao Tornu, a

treba mi da sastavim izveštaj koji je traţio od mene – Polard joj se

osmehnuo i Jasmin je u trenutku pomislila kako postaje paranoiĉna.

- Zatvorio je laptop i ustao od stola.

– Treba li vama kancelarija? Odmah ću se ja pomeriti – uzeo je

fascikle.

- Ne, ovaj da. Htela sam samo da uzmem neke diskove. Je li gospodin

Torn dolazio danas? – pitala je dok je otvarala fioke ni sama ne znajući

šta bi mogla da ponese.

- Jeste. Svakog dana je ovde. Moţda i više nego što je potrebno –

Rekao je više za sebe – Malopre je otišao i zbog toga nisam hteo da ga

zovem, već sam traţim taj plan.

- Ako ga ne naĊete, ostavite to za ujutru. Već je kasno i trebalo bi

malo da odmarate. Znam da vam je sve ovo naporno, ali verujem da

neće trajati još dugo. Torn će već naći neku novu kompaniju koja će mu

biti zanimljiva, pa će se sve vratiti u svoje tokove. Biće još i zahvalan

što ima profesionalce koji će nastaviti da vode kompaniju.

- Hvala vam na lepim reĉima. Iskreno verujem da će biti tako.

- Idem sada. Ako treba bilo kakva pomoć, znate da moţete da raĉunate

na mene – Jasmin je uzela par diskova nasumiĉno, stavila ih u tašnu i

krenula ka izlazu.

- Raĉunam na vas kao i do sada – osmehnuo joj se Polard.

Ĉim je sela u auto, zazvonio joj je telefon. Bila je Trejsi. Taman da se

usput ispriĉaju, a kada stigne kući, moţe odmah u krevet. Javila se.

- Trejsi!? Još uvek si u gradu?

- Nisam. Trenutno sam u Majamiju. Uţivam u suncu i snimanju. Gde

si ti? Zvala sam te kući, ali se ukljuĉila sekretarica, kao i uvek.

- Ti si jedna od retkih koja nikako da nauĉi da se sekretarica ukljuĉuje

i kada sam kući. Doduše, podigla bih slušalicu da sam ti ĉula glas.

Trenutno sam u autu. Upravo se vraćam sa posla. Da li je nešto hitno

kada se javljaš sa drugog kraja zemlje?

- Javio mi se Noel! Tvojom zaslugom. Nisam mogla da poverujem

kada mi je rekao da je onaj lepotan, njegov poslodavac, kupio tvoje

akcije. Zar to nije fantastiĉno? ViĊaš li ga svakog dana? Noel kaţe da

su se bukvalno preselili kod tebe u firmu.

- Niko od njih nije iz moje struke, pa nemamo potrebu za viĊanjem.

Polard, Veston i Filips su tu za sve što im treba. Greg mi je rekao da će

me kontaktirati samo za sluĉaj da imaju pitanja vezana za proizvode

kompanije, a pošto ih, izgleda, nemaju, niko me ne zove – Jasmin nije

ţelela da Trejsi primeti razoĉarenje u njenom glasu pa je promenila

temu – Da li ćeš se videti sa Noelom kada doĊeš?

- Vraćam se sledeće nedelje. Trebalo bi da se vidimo ponovo. Noel je

rekao da se nada da neće imati puno posla. Iskreno, sada nešto i nisam

zinteresovana za njega koliko sam bila prvih nekoliko dana. Više bih

volela da se malo zbliţim sa Gregom. On je mnogo zgodniji od Noela.

Jasmin se skoro zagrcnula od njenih reĉi – To neće moći Trejsi.

- Zašto? Koliko znam slobodan je.

- Da, ali on je moj partner. Nije u redu.

- On ti je poslovni, ne braĉni partner Jasmin. Ne vidim nikakvu

prepreku. Nisam zaposlena u vašoj kompaniji. Ili ima nešto što ja ne

znam?

- Nema Trejsi, ali nemoj. Molim te.

Trejsi je poĉela da se smeje.

– Ludice jedna! Pitam se kada bi mi rekla. I da li bi mi uopšte rekla?

Ja znam da si zatvorena i nikada nisam traţila od tebe da mi priĉaš više

od onoga što ţeliš, ali za ovo je trebalo da mi kaţeš. Da mi Noel nije

rekao mogla sam da te povredim.

- Šta ti je Noel rekao? – Usledio je novi šok.

- Ništa posebno. Rekao mi je da te video ujutru kako ulaziš u taksi

ispred hotela. Nije bilo teško sabrati dva i dva. Iako mu Greg nije ništa

rekao priliĉno je siguran da ste proveli noć zajedno. Naravno, sve to ne

bih saznala da nisam pitala za Grega. Na taj naĉin je hteo da mi ukaţe

da bih ti bila konkurencija.

- I? Šta sada? – Jasmin je dodavala gas na papuĉici, pokušavajući da

se brzom voţnjom oslobodi stresa.

- Ništa mila. Meni je drago što si bila sa njim. Znaš da moje

interesovanje nikada nije ozbiljno. I nemoj da se ljutiš na Noela i mene.

Niko od nas neće ĉuti ni reĉ. Samo mi reci da li vas dvoje i sada...?

- Ne! To je bilo onu noć i više ne. Bila sam oĉajna tada i posle više

nisam htela da se vidim sa njim. Zamisli kako sam bila šokirana kada

sam saznala ko je kupio akcije.

- Slušaj, priĉaćemo kada se vratim u Njujork. Doći ću kod tebe pa ćeš

mi ispriĉati sve što ţeliš.

- Ali ja nemam šta da priĉam o tome! Trudim se da zaboravim da se

dogodilo – cvilela je Jasmin.

- Kapiram da to ne moţeš da zaboraviš – Trejsi je imitirala njen glas, a

onda se malo uozbiljila – Nije to kao oni tvoji redovi u raĉunaru.

Pogrešiš, obrišeš i zaboraviš. Ovo je stvaran ţivot. Meni se ĉini da si se

ti malo zaljubila.

- Nisam se za...

- Ne moraš ništa da mi odgovoriš, mila. Vidimo se sledeće nedelje pa

ćemo priĉati o svemu. Moram da idem. Ljubim te – Trejsi je naglo

prekinula vezu, a Jasmin je ponovo dodala gas.

Sledeće jutro je došla u kancelariju prva. Saĉekala je da doĊu svi iz

tima, podelila im zadatke i skoro se sakrila iza velikog monitora. Nije

ţelela da vidi nekog iz Torn grupe.

Kada je većina zaposlenih otišla na pauzu za ruĉak, ustala je i otišla do

automata po kafu. Dok je ĉekala okrepljujuću teĉnost u kancelariju je

ušao Noel. Pogledao je oko sebe i kada je video da su sami, povukao je

do fotelja za odmor.

- Odliĉno što sam te uhvatio nasamo. Treba da popriĉamo.

Jasmin je nekoliko trenutaka razmišljala da li da mu odmah prizna da

je bila sa Gregom i da ga izgrdi što je to pomenuo Trejsi ili da saĉeka i

ĉuje šta on ima da kaţe. Ipak se odluĉila za ovo drugo.

- Izvoli. O ĉemu si ţeleo da priĉamo?

- Odmah ću ti reći da je ovo dogovoreno sa Gregom, da ne pomisliš da

radim bilo šta na svoju ruku. Svesni smo da ovo nije tvoj deo posla, ali

ćeš se brzo uveriti da je bilo neophodno.

- PreĊi na stvar Noele. Kancelarija će svakog ĉasa biti ponovo puna.

- Hteli bismo da uradiš projekciju troškova za novi projekat.

- Projekcija već postoji. Ne razumem zašto bih je ponovo radila. Treba

samo da odete do Polar...

- Jasmin, sada ne mogu da ti kaţem više detalja, ali te molim da mi

veruješ kada kaţem da je vaţno. Poslaću ti mejl sa stavkama koje su

nam potrebne. Molim te dobro ga zaštiti i nemoj nikome da priĉaš da

sam ovo traţio od tebe.

- Noel, reci mi jasno šta se dešava. Ne moţete da oĉekujete od mene

da radim iza leĊa svojim ljudima. Pobogu, vi ste tek došli u kompaniju i

oĉekujete da verujem svemu što mi kaţete. Na kraju ništa mi niste ni

rekli.

- Mogao sam da pretpostavim da ćeš ovako reagovati i rekao sam to

Gregu. Mejl ću ti, svakako, poslati sa nadom da ćeš ga zaštititi, a Gregu

ću reći da on pokuša da ti objasni. Moram da idem. Bićemo u kontaktu

– Izašao je ostavljajući potpuno zbunjenu Jasmin.

Do kraja radnog vremena, potpuno mehaniĉki je obavljala posao

pitajući se šta da radi. Dolazila je u iskušenje da potraţi Grega i zahteva

da joj odmah razjasni o ĉemu se radi, a onda je odustajala jer je moţda

bilo nešto stvarno vaţno. Prvi put je zaţalila što nije imala nikog

dovoljno bliskog da se posavetuje. Proveravala je mejlove ĉešće nego

inaĉe i pitala se zašto joj Noel nije poslao ono što je rekao. Ĉim se

završilo radno vreme, spremila se i otišla kući. Nije više mogla da

izdrţi paniku koju je osećala na poslu. Sve što je ţelela bio je odmor u

miru koju joj je pruţao stan.

Kada je stigla, opet je proverila mejl. I dalje nije bilo niĉega. Sada je

već sumnjala da je sve ono danas bio pokušaj Torna da je okrene protiv

svojih ljudi. Ali zašto bi oni to radili? Ona je posedovala akcije.

Logiĉno bi bilo da okreću ljude protiv nje. Napunila je kadu i opustila

se u toploj kupki, a kada je izašla osećala se malo bolje.

Odluĉila je da još malo radi, jer je neuobiĉajeno bilo da izaĊe sa posla

taĉno u pet. Odluĉila je da se igra bojama za korisniĉki interfejs. To je

uvek opuštalo. Dok je zadubljeno gledala u paletu boja i pravila

desetine kombinacija, zaĉula je zvono na ulaznim vratima. Zavezala je

jaĉe svilenu, kućnu haljinu i poţurila da otvori. Oĉekivala je neke

knjige sledećeg dana i ponadala se da je pošiljka poranila.

Otvorila je i pred vratima ugledala Grega. Stajao je oslonjen na

dovratak, u poslovnom odelu, pa je pretpostavila da dolazi pravo sa

posla. Gledali su se bez reĉi i Greg se prvi snašao.

- Zdravo Jasmin. Hoćeš li me pozvati da uĊem ili ćeš me još

prouĉavati kao da sam neka retka zverka?

- Izvoli, uĊi – rekla je zbunjeno i povukla tanku tkaninu preko grudi –

Izvini, nisam oĉekivala goste.

- U redu je. Nemoj da ti bude neprijatno. Sećaš se da znam kako

izgleda ono što je ispod te haljine.

Srećom, bila je ispred njega, pa nije mogao da vidi rumenilo koje joj

je oblilo lice.

- Smesti se gde ţeliš. Hoćeš li kafu ili neko piće? – Poţurila je do

laptopa i sklopila ga.

- Prijalo bi mi nešto ţestoko.

- Konjak ili viski?

- Moţe viski, hvala. Savetujem da i ti uzmeš jedan.

Dok je stavljala ĉaše na sto, ruke su joj drhtale, pa je skupi kristal

zveckao i narušavao napetu tišinu. Usula je ćilibarsku teĉnost, pruţila

mu ĉašu i ostala da stoji ispred njega.

- Zašto si došao? – Upitala je odjednom, ne mogavši više da izdrţi

neizvesnost.

- Noel mi je rekao da nisi htela da ga saslušaš.

- Da ga saslušam? O ĉemu? Noel mi ništa nije rekao. Traţio je od

mene da uĉestvujem u vašoj zaveri, bez ikakvog objašnjenja. Priĉao je

o nekom mejlu, a na kraju ga nije ni poslao. Šta se dešava Greg? Šta ste

naumili sa kompanijom?

- Sedi, molim te i smiri se. Nema nikakve zavere. Bar ne sa naše

strane. Mejl ti nije poslao jer sam ja odluĉio da ti liĉno donesem papire.

Otac ti je umro pre tri godine, zar ne? – upitao je iznenada.

- Otkud sada takvo pitanje? Zašto je to vaţno? – Jasmin tek sada ništa

nije bilo jasno.

- Pretpostavljam da je tako i da od tada niko nezavistan nije

kontrolisao kompaniju.

- Recimo da je tako. PreĊi na stvar. Šta hoćeš da mi kaţeš?

- To da sa svojim timom praviš visokoprofitabilne proizvode, a

kompanija posluje sa minimalnom dobiti. Ekonomski reĉeno, na ivici

rentabilnosti. I, gle ĉuda, sve to je poĉelo pre dve ipo godine. Malo

posle smrti tvoga oca.

- Ne verujem ti. Kompanija uredno izmiruje sve obaveze. Osim

kredita, koji smo uzeli za razvoj novog proizvoda, nikada nismo morali

da se zaduţujemo.

- Po onome što sam do sada video, da je tvoj otac i dalje ţiv ne biste ni

taj kredit imali, već bi finansirali razvoj iz sopstvenih sredstava. Jasmin,

ti uopšte nisi svesna koliko vredi ono što radiš.

- Naravno da sam svesna. Ja sam direktor razvoja i znam koliko novca

prihodujemo od svega što radimo, kao i koliki su troškovi razvoja.

- Pretpostavljam da je tako. Sa druge strane, nemaš pojma koliki su

ostali troškovi, kako izgledaju finansijski izveštaji, šta je u njima

upisano. To je upravo deo u kome se gubi novac.

- Nadam se da imaš dokaze za to što priĉaš. To bi znaĉilo da... – Glas

joj je utihnuo.

- Upravo to što si pomislila. Tvoji direktori te potkradaju. Ti radiš, a

oni profit uzimaju za sebe. I da, imam dokaze. Samo je pitanje koliko

daleko ćemo da idemo unazad. Reci mi, da li si ikada pogledala

detaljno bilo koju cifru u finansijskom izveštaju?

- Nisam – priznala je. To je zato što to nije moj deo posla – pokušala

je da se opravda.

- Hajdemo ovako – otpio je gutljaj viskija – Sigurno znaš koliko

meseĉno plaćate zakup servera?

- Naravno da znam. Zakupljujemo servere u Aziji jer su mnogo

povoljniji.

Izvadio je kalkulator iz svoje torbe i pruţio joj ga – Moţeš li da mi

izraĉunaš koliko je to na godišnjem nivou, ne raĉunajući novi projekat.

- Nema potrebe da raĉunam. Imam tabelu u svom kompijuteru.

Odmah ću ti dati taĉan podatak.

Donela je laptop i otvorila ga na krilu i nakon nekoliko sekundi mu

pokazala cifru, a Greg je izvadio jednu fasciklu i pruţio je Jasmin.

– Hajde, unutra pronaĊi izveštaj za prošlu godinu i u njemu taj

podatak. Moţeš li to?

- Umem da ĉitam – ljutnula se – Naravno da mogu.

Otvorila je fasciklu i poĉela da lista izveštaje. Brzo je pronašla

izveštaj o prošlogodišnjim troškovima. Traţila je stavku sa serverima i

potpuno prebledela kada je videla cifru koja je tamo pisala. Bila je

višestruko uvećana. Prelistala je izveštaj do kraja i da, to je bio original.

Bio je potpisan od strane ovlašćenog lica, Dţona Polarda. Znala je

dobro taj potpis.

– Ovo je... – gutala je suze – ...ovo je tako poniţavajuće. Oh, Boţe! –

uhvatila se za glavu – Zar je moguće da sam toliko glupa i slepa? Kako

sam ikada mogla da pomislim da sam osoba koja moţe nešto da

kontroliše, a ovakve stvari su mi se dešavale pred oĉima? – Suze su

krenule nezaustavljivo.

Greg je seo pored nje i zagrlio je.

– Samo si previše verovala oĉevim saradnicima. Uhvatili su te u

mreţu dok nisi ni bila svesna da si ostala potpuno nezaštićena posle

oĉeve smrti. To govori o njima, a ne o tebi. Ipak si napravila jedan

dobar potez, odluku da prodaš akcije. Jedino mi se u mozaiku ne uklapa

ĉinjenica da je Majkl Veston obavestio tvoje roĊake da i oni prodaju

svoj deo. Tako ih je svesno doveo u rizik da kompanija koja kupuje

poveća uĉešće u poslovanju i kontroli kompanije. Sklon sam da

verujem da ga je ipak grizla savest. Kao da je nesvesno ţeleo da budu

razotkrivene njihove prevare – rekao je, dodao joj je ĉašu i saĉekao da

otpije dobar gutljaj.

- Šta ću sada da radim? – Pogledala ga je skoro izgubljeno.

- Ne brini. Sve će biti u redu. Ako ţeliš, pobrinuću se da budu

kaţnjeni na pravi naĉin i da ti sav novac bude vraćen. Taman ih ostavio

bez svega što imaju. Izgubila si mnogo novca i to je jedina šteta.

- Misliš? Meni novac nikada nije bio vaţan. Mnogo mi je teţe što sam

izgubila veru u ljude, Greg. Izneverila sam i oca koji bi sigurno bio

uţasnut ovakvim mojim propustom.

- Nemoj da me shvatiš pogrešno, ali ja i njega delom krivim za ovo.

Morao je da ti ukaţe da ćeš se jednog dana naći u surovom svetu u

kome nema poverenja i prijateljstva.

- Da nisi više ni reĉ rekao! Moj otac je umro od srĉanog udara.

Iznenada. Trebalo je da ţivi i radi još dugo. Da je znao šta će se

dogoditi, sigurno bi me upozorio.

- To objašnjava mnogo toga. Siguran sam da su njegovi saradnici

oĉekivali udeo u kompaniji. Kako to nisu dobili, odluĉili su da sami

naplate ono što su mislili da im pripada.

- Bio je tako mlad! Verovatno bi i bilo tako da je ikada razmišljao o

testamentu. Znao je da sam zaljubljena u programiranje i pustio me je

da radim ono što volim. Da je znao šta će se dogoditi sigurno bi... –

Nije dalje mogla da nastavi od suza. Greg je privio jaĉe uz sebe i

usnama skupljao slanu teĉnost na njenim obrazima.

- Smiri se malena. Ništa nije nepopravljivo. Ja sam sada tu i obećavam

da više nikome neću dozvoliti da te povredi. Samo prestani da plaĉeš.

Ne umem da se borim sa suzama – tešio je neţno.

Jasmin je jecala na njegovim grudima. Imala je utisak da tu pripada.

Tako dugo je bila sama. Trebao joj je zagrljaj. Godinama je sebe

ubeĊivala da je jaka i samostalna, ali sada više nije verovala u to.

Osećala se potpuno slomljenom. Previše je ţivela u svom virtuelnom

svetu i sada odjednom nije znala kako dalje.

Kada se malo smirila u Gregovom zagrljaju, postalo joj je neprijatno

što je baš pred njim doţivela takav slom i emotivni ispad.

- Izvini. Nije trebalo da me vidiš ovakvu. Ja nikada ne plaĉem. Ovo je

bilo jaĉe od mene.

- Normalno je što te sve ovo pogodilo. Ţao mi je što sam morao ovako

iznenada sve da ti saopštim, ali moţda je tako bolje. Što pre spreĉimo

dalje zloupotrebe biće bolje za sve. Ostaviću ti sada ove papire, pa kada

se malo središ pokušaj da ponovo uradiš projekciju i... razmisli šta da

uradimo sa problematiĉnim delom menadţmenta – izvadio je fasciklu

za nju, ispio viski do kraja i ustao.

- Nemoj da ideš – Uhvatila ga je za ruku – Nekako si ispao moj

spasilac i prija mi tvoje prisustvo. Volela bih da veĉeras ostaneš kod

mene.

- Jasmin, ne znaš šta traţiš od mene. Ma koliko se trudio da ti budem

samo prijatelj, ja to ne mogu. Danas si doţivela veliki šok i ne bih

voleo da, kada se malo središ, pomisliš da sam zloupotrebio ovu

situaciju – uzdahnuo je.

- Nemam pravo da pomislim tako nešto. Ja sam ta koja moli da

ostaneš. Ovo nije isto kao prošli put. Tada si bio stranac kojeg sam

poţelela na jednu noć. Sada nije tako. Ne moramo da vodimo ljubav.

Samo spavaj pored mene, molim te.

- Upravo to i jeste problem. Ja ne znam da li mogu da spavam pored

tebe, a da te ne dodirnem. Šta misliš zašto te izbegavam sve ovo vreme?

Zato što u tvojoj blizini ne mogu da se ponašam onako kako si traţila

od mene. Nisam neki dţentlmen Jasmin.

- Mene si one noći, a i posle toga, više puta uverio u suprotno.

- U redu, ostaću. Ako budem bio nepristojan, slobodno me izbaci –

nasmejao se i Jasmin mu se pridruţila.

- Pretpostavljam da nisi veĉerao. Imam nekoliko jela u friţideru. Neki

ljudi, kada su nervozni jedu, a ja spremam hranu od koje obiĉno

pojedem veoma malo. Hoćeš li da probaš? Uverićeš se da se u kuvanje

razumem mnogo bolje nego u ekonomiju.

- Ne prestaješ da me iznenaĊuješ. Taman sam hteo da predloţim da

poruĉimo neku hranu. S` obzirom na okolnosti mislim da izlazak

veĉeras nije dobra ideja. Rado ću probati to što si spremila pod uslovom

da i ti jedeš.

- Moraću. Danas sam pojela samo kiflu i popila mnogo kafe – Otišla

je do kuhinje i brzo postavila sto za dvoje. Ubacila je odreske u

mikrotalasnu pećnicu, izvadila preliv i salate iz friţidera i za nekoliko

minuta imala je bogatu trpezu. Sipala je vino u ĉaše, upalila sveće i sve

je bilo spremno. Pozvala je Grega.

Kada je ušao u trpezariju, Greg je zadivljeno pogledao u sto – Pa ti si

prava domaćica Jasmin. Oĉekivao sam nešto skromnije. Reci mi, kuvaš

li samo kada si nervozna?

- Ne – nasmejala se – Kuvam i inaĉe, a kada sam nervozna povećavam

koliĉinu i broj jela. Izvoli sedi.

Pridrţao joj je stolicu, a potom i sam seo.

Za vreme veĉere vodili su neobavezan razgovor, oboje se trudeći da

ne pominju kompaniju i probleme koji su postojali. Greg je priĉao o

svom detinjstvu, sestri i bratu i o tome kako su se izborili da postanu

uspešni iako su rano ostali bez roditelja. Vreme je prolazilo

neuobiĉajeno brzo. Pojeli su skoro sve što je Jasmin stavila na sto i

nakon toga zajedno su raspremili sto i sloţili sudove u mašinu.

Greg je preneo vino u dnevni boravak i sipao im još po ĉašu. Sloţili

su se da pogledaju neki film i posle kraće rasprave o tome šta bi mogli

da gledaju izbor je pao na jednu romantiĉnu komediju. Udobno

zavaljeni na velikoj sofi, smejali su se do suza. Greg se igrao sa njenom

kosom dok je Jasmin vrtela dugmiće na njegovoj košulji. Kako se bliţio

kraj filma oboje su postajali sve napetiji. Jasmin nije bila sigurna da li

je u redu da ga poljubi pa je ĉekala da on uĉini prvi korak. MeĊutim,

kada se film završio, Greg je zamolio da se istušira i predloţio da bi

bilo najbolje da spavaju.

- Ja mogu i ovde na sofi da spavam. Priliĉno je udobna.

- Imam gostinsku sobu Greg. Tamo je krevet udobniji od sofe. Ipak,

najudobniji je onaj u mojoj sobi. Spavaj pored mene.

- Ooo Jasmin! Šta mi radiš? Ja sve ĉinim da te se klonim, a ti mi to ne

dozvoljavaš. Opet ću udovoljiti tvom zahtevu, ali ćemo samo spavati.

Vaţi?

- Hvala ti. Znam da svojim postupcima nisam zasluţila ovoliko tvoje

paţnje. Idem da ti pripremim peškire – propela se na prste da bi ga

poljubila u obraz, a onda nestala u pravcu kupatila.

Nešto kasnije, oboje su leţali na njenom krevetu, svako sa svojim

mislima. Jasmin nije mogla da proceni da li je Greg zaspao. Disanje mu

je bilo ujednaĉeno, a opet, nije se toliko dugo zadrţala u kupatilu. Kroz

glavu joj je ponovo prošao razgovor koji su vodili o kompaniji i osetila

je drhtavicu. Nije volela nikakve skandale, a dobro je znala da je ovo

skandal velikih razmera. Šta će reći svi njihovi klijenti? Da li će biti

ugroţen novi projekat? Znala je da su kompanije jako nepoverljive i

ako se sazna da su je direktori nekoliko godina potkradali, to će izazvati

veliku paniku. Trebalo je da popriĉa sa Gregom na tu temu. Sada joj je

bilo ţao što je u ovakvoj situaciji reagovala kao zaljubljena tinejdţerka,

a ne kao poslovna ţena. Šta će on pomisliti? Verovatno to da je

kukavica koja je problem gurnula pod tepih zarad malo liĉnog

zadovoljstva. Pozvala ga je tiho.

- Greg, spavaš li?

- Ne, ali pokušavam da zaspim.

- Izvini. Verovatno si umoran ali moram nešto da ti kaţem – okrenula

se na stranu da bi mogla da posmatra njegov profil na slaboj svetlosti

koja je dopirala kroz prozor.

- Slušam te – nije se ni pomerio i Jasmin je traţila prizvuk nestrpljenja

u njegovom glasu.

- Plašim se. Ne znam kako ću da rešim situaciju u kojoj sam se našla,

a da ne izazovem skandal. Sve ovo moţe da nanese veliku štetu

kompaniji. Moţemo izgubiti klijente. Trudila sam se ĉitavo veĉe da ne

mislim o tome i to je neodgovorno sa moje strane.

- Nije neodgovorno. Ja sam se trudio da ne misliš o tome. Molim te

sada spavaj. Sutra ćemo razgovarati o svemu. Svemoţemo rešiti brzo i

lako.

- Šta ako novi projekat bude ugroţen? To ne bih mogla da podnesem.

- Neće biti ugroţen Jasmin – skoro je zareţao – Razmišljali smo o

svemu. Moj predlog je da se sve obavi tiho i elegantno. Ucenićemo ih

kriviĉnim prijavama i zauzvrat traţiti ostavke i povraćaj novca. To je

jednostavno i dobro rešenje.

- Šta ako ne pristanu?

- Šta, šta, šta? Mnogo „šta“ je u igri. Rekao sam ti da ćemo sutra

priĉati o tome. Prestani da razmišljaš i spavaj – naredio je.

- Lakše je reći nego uĉiniti – ispruţila je ruku ka njemu i sklonila mu

jedan nemirni pramen kose sa ĉela.

- Onda sam primoran da ti skrenem tok misli – naglo se okrenuo na

stranu i povukao je ka sebi – I neću se osećati krivim jer je ovo za tvoje

dobro – prodahtao joj je u lice i poljubio je strasno.

Jasmin je osetila nalet vrućine u telu i jaĉe se privila uz njega. Mogla

je da oseti koliko je uzbuĊen. Prijalo joj je saznanje da je ţeleo.

Uzvratila mu je poljubac vatreno i prebacila ruku preko njegovog tela.

Kroz neţnu svilu na svojim grudima osetila je dlaĉice na njegovim

grudima. Taj dodir je dodatno oĉvrsnuo vrhove njenih dojki. Greg je

tiho zajeĉao i rukom joj obuhvatio zadnjicu privijajuĉi je na svoje

prepone. Trenje vrelih, uzbuĊenih tela izazvalo je hiljade varnica

praveći vatromet strasti. Nalet adrenalina izazvao je u Jasmininoj glavi

totalno pomraĉenje. Ţelela je Grega toliko da je trenutno zaboravila

sve. Ostala je samo jaka potreba za spajanjem i oslobaĊanjem koje je

spajanje donosilo. Ljubila ga je oĉajniĉki. Rukama je privlaĉila njegovo

telo i ĉinilo joj se da to nije dovoljno.

- Uzmi me odmah – dahtala je - Ţelim te u sebi Greg. Trebaš mi. Tako

mi jako trebaš!

Greg je i sam imao istu ţelju, zato je reagovao munjevito. Zadigao je

svilenu spavaćicu i jednim pokretom joj strgnuo gaćice. Oslobodio se

zatim svojih bokserica i bez ikakve dalje pripreme ušao u nju. Znao je

da joj je ponovo oduzeo dah, veliĉinom svoje muškosti, ali ovog puta

nije mario za to. Bila je dovoljno vlaţna i morao je brzo da zadovolji

goruću ţelju. Kretao se brzo i u snaţnim naletima išao do kraja. Disala

je isprekidano pronalazeći spas u bolno sladostrasnim naletima. Svaki

novi ulazak je terao da još jaĉe zastenje. Zadovoljstvo je jurišalo

ĉitavim njenim telom, zatvarajući krug u samom središtu. Upravo taj

deo je bio epicentar vulkana.

Nekoliko minuta kasnije osetila je erupciju koja se širila kroz svaki

milimetar tela. Tresla se kao u groznici, a onda je došlo blaţenstvo.

Gregu se malo kasnije dogodilo isto. Ispustio je skoro ţivotinjski krik.

Kada su malo došli sebi od upravo doţivljene ekstaze, Greg je prvi

progovorio.

- Ţao mi je ako sam te povredio. Mislio sam samo na svoje

zadovoljstvo.

- Bilo je mnoooogo dobro! Ja sam te izazvala i nema potrebe da se

pravdaš. Ako ovo zoveš povreĊivanjem, imaš moju dozvolu da me

ponovo povrediš na isti naĉin – osmehnula se i poljubila ga.

- Opet me izazivaš? Ne igraj se ako nisi ozbiljna – produbio je

poljubac i rukama prešao preko njenih grudi, a onda se spustio niţe i

osetila je tople, vlaţne usne na ruţiĉastim vrhovima.

Blagi grĉ stegao joj je stomak i naterao je da blago izdigne ka njemu.

Spustio je ruku na njeno meĊunoţje i blago ga protrljao.

- Tako si brzo spremna za mene. Ubićeš me – rekao je i poljubio

ĉvrste vrhove njenih dojki, a onda ih blago zagrickao.

Jasmin se samo pustila niz bujicu koja joj je preplavila telo. Dok su

joj telo lomili talasi zadovoljstva, ponovo je bio duboko u njoj. Zarila

mu je nokte u ĉvrste mišiće na rukama i prihvatila novi ritam. Telo joj

se oblikovalo pod naletima njegovog i prihvatala ga je sa novom

snagom za koju nije znala odakle dolazi. Jeĉala je dok je ubrizgavao u

nju ogromne koliĉine zadovoljstva i još više ubrzavao kretanje. Taman

kada je pomislila da neće moći da izdrţi više, doţivela je novi vrhunac.

Gregu se desilo u isto vreme. Polegao je preko nje i potpuno slepljenih

tela proleteli su kroz izmaglicu slatkog osećanja.

- Mislim da ću sada zaspati – rekla je Jasmin oteţalim glasom i polako

se izvukla ispod njega.

Greg je okrenuo na stranu tako da mu je bila okrenuta ledjima, privio

je uz sebe i ubrzo su zaspali.

V

Velika vrućina probudila je Jasmin. Otvorila je oĉi i shvatila odakle

ona dolazi. Greg je bukvalno spavao na njoj. Pokušala je da se izvuĉe, a

da ga ne probudi. Taman je pomislila da će uspeti u tome kada se

njegova ĉvrsta ruka spustila na njen struk.

- Gde si ti krenula? Hoćeš li opet da pokušaš da pobegneš od mene?

- Neću da beţim. Kako mogu da pobegnem iz sopstvenog stana?

- Znaĉi, trebao sam one noći da doĊem ovde sa tobom. Tada ne bi

pobegla.

- Nisam ja pobegla ni onda. Bila sam neprijatna prema tebi zbog

svojih frustracija. I da smo došli ovde, verovatno bi bilo isto. Moglo bi

se reći da si imao sreće što si bio na svom terenu – poljubila ga je soĉno

u obraz – Ne ljutiš se zbog toga?

- Ja? Ma, neee! Samo sam bio besan dva dana što me ţena, koja me

jako zainteresovala, iskoristila kao kakvog ţigola.

- Znaĉi pogodila sam. Ipak je sujeta bila prisutna, gospodine Torn.

Moram sada da popravim sitaciju. Spremiću nam kafu i doruĉak i

bićemo zajedno do odlaska na posao. Osim, ako nećeš da ideš na

dţoging – zadirkivala ga je.

- Prava si nevaljalica, jel´ znaš? Moram odmah da te kaznim – spustio

je usne na njene i posedniĉki joj prešao rukom preko tela – Kada malo

bolje razmislim, spojiću više stvari, kazniću te i zameniću jutarnji

dţoging za nešto mnogo prijatnije.

Jasmin je trenutno reagovala na njegov zavodljivi glas. Prepustila se

bez daljeg razmišljanja.

Nešto kasnije, za vreme doruĉka, ponovo je na red došla tema koja je

visila u vazduhu kada god nisu vodili ljubav. Ovog puta Greg je

zapoĉeo.

- Znam da ti nisam ostavio vreme za razmišljanje, ali danas ćeš morati

da se suoĉiš sa problemom koji imamo. Prošle noći sam ti nagovestio

kako mislim da je najbolje da rešimo problem. To predlaţe i Miĉ. Veruj

mi, on je veoma iskusan pravnik i definitivno je najbolje da pokušamo

da stvar rešimo bez skandala. Tako neće biti ugroţena reputacija

kompanije.

- Slaţem se. Hoću odmah da razjasnimo jednu stvar. Neću da

potraţujem novac koji su... prisvojili. Neka to bude zamena za

otpremninu. Znaš, moţda sam ja kriva za ovo. Bila sam previše mlada

kada mi je otac umro i nisam razmišljala da je moţda trebalo da im

ponudim udeo u kompaniji. Tada ne bi došlo do svega ovoga.

- Ja ne mislim tako. To što je neko lopov ne znaĉi da je to postao

iskljuĉivo zbog nepravde koja mu je naneta. Sa iskustvom koje imaju,

mogli su da traţe deo akcija za sebe. Ti ih sigurno ne bi odbila. Svako

je odgovoran za svoje postupke i nemoj da si ikada više pomenula

svoju krivicu. Što se novca tiĉe, tvoj je, i uĉini kako ţeliš. Ipak ću

morati da kaţem da se ni sa tim ne slaţem. Za mene je to stvar ne

materijalne, već moralne prirode. Nikada im ne bih dozvolio da zadrţe

nešto što su ukrali od mene.

- To ne ĉinim zbog njih, već zbog njihovih porodica koje nisu ništa

krive. Neće me uĉiniti srećnom to što ću ih ostaviti bez iĉega i zato

neću da traţim novac nazad. Hajde da više ne raspravljamo o tome,

ionako se ne slaţemo. Reci mi, kada bi bilo najbolje da završim sa tim?

Htela bih da, što pre, rešim taj problem.

- Dokaza imamo dovoljno. Mogu za danas da zakaţem sastanak

Upravnog odbora. Tada ćemo rešiti sve.

- Moţe. Ono što me zanima je da li mogu da im kaţem da od sutra

više ne dolaze. Moţeš li da preuzmeš rukovoĊenje kompanijom?

- Vidi Jasmin, kada sam kupovao tvoje akcije, nisam znao da će

ispasti ovako komplikovano. Imam veliku grupu u kojoj posluje mnogo

malih kompanija. Ja ne rukovodim direktno nijednom od tih kompanija.

Imam sjajne menadţere koji su odliĉno plaćeni. Ono što mogu da

uradim je da privremeno postavim Ervina, dok ne naĊemo novog

direktora. Knjigovodstvo, finansije i pravne poslove ćemo prebaciti u

Torn grupu, pa nećeš više morati da brineš o mogućim proneverama.

- To znaĉi da ćemo petnaest ljudi ostaviti bez posla. Ne dolazi u obzir.

- Niko neće ostati bez posla osim ako to sam ne bude ţeleo. Svima će

biti ponuĊeno da preĊu u Torn grupu da nastave da rade kao i do sada.

Pored toga, ostvarićemo znaĉajnu uštedu u zakupu poslovnog prostora.

Ostavićemo kancelariju za razvoj, jednu za direktora i jednu za nas

dvoje. Naravno, konferencijska sala takoĊe ostaje.

- Nije ni ĉudo što imaš tako veliku kompaniju kada si tako proraĉunat!

Sve si osmislio! Do poslednjeg detalja. Kod tebe se sve svodi na taĉan

proraĉun, zar ne? – siktala je Jasmin. Nije umela da objasni zašto se

osećala tako, ali bilo joj je gore sada nego kada je saznala da više nije

većinski vlasnik kompanije ili sinoć kada je postala svesna da je

direktori potkradaju.

- Jasmin, smiri se – naredio je Greg – Samo radim ono što je realno.

Odrasla si ţena i davno je trebalo da nauĉiš da se u poslu ne moţeš

rukovoditi srcem. Razumem tvoju emotivnu vezanost za kompaniju i

ljude u njoj, ali ne mogu da razumem da vaţne odluke donosiš na taj

naĉin.

- Ne viri svima novac iz oĉiju gospodine Torn. Slobodno misli da sam

glupa, ali ja samo ţelim prvoklasne softvere u masovnoj primeni.

Novac koji ću dobiti za to i nije tako vaţan. Ništa mi ni dosada nije

falilo.

- Kako hoćeš – ustao je. Bio je uvreĊen naĉinom njenog ophoĊenja.

On se trudio da joj pomogne, a ona je bila krajnje drska i bezobrazna –

Što se mene tiĉe, moţeš svoj deo da pokloniš svojim pohlepnim

menadţerima ili zaposlenima. Oĉekujem da danas na sastanku rešiš

problem. Reći ću Miĉu da pripremi otkaze. Nakon toga ćemo glasati o

daljim odlukama. Mislim da si već sada svesna da nemaš nikakvih

šansi. Bićeš nadglasana – pre nego što je obukao sako i stigao do vrata,

okrenuo se i rekao – Savetujem ti da posle današnjeg dana uzmeš

nekoliko slobodnih dana i da ih iskoristiš za razmišljanje, jer oĉigledno

je da nemaš pojma šta hoćeš od ţivota. To je posledica tvoje nezrelosti

koja, na ţalost, radi protiv tebe.

Izašao je skoro neĉujno, a Jasmin je uzela tanjir sa stola i besno ga

bacila u pravcu vrata. Odjeknuo je zvuk polomljenog percelana i ušao

joj u dušu i srce koji su se takoĊe lomili. Greg je bio surovi biznismen

koji joj je, bez pardona, sipao pravo u lice ono što misli. Perfidno je

koristio njeno neiskustvo da ostvari svoje ciljeve. Da polako preuzme

sve ono što je njen otac paţljivo gradio. Neće moći! Boriće se da

saĉuva nezavisnost kompanije!

Obrisala je suze i poĉela, posle duţeg vremena, paţljivo da se

priprema za posao. Odabrala je najizazovniji poslovni komlet koji je

imala. Našminkala se jaĉe nego inaĉe i uhvatila kosu u neobaveznu

punĊu. Pre nego što je izašla iz kuće bila je zadovoljna onim što je

videla u ogledalu.

Ĉim je stigla u kompaniju u hodniku je srela Polarda i Filipsa. Uloţila

je mnogo napora da ih ljubazno pozdravi. Polard je odmah obavestio o

pozivu koji je primio od Grega.

- Jasmin, Torn je za danas zakazao sastanak Upravnog odbora. Rekao

je da vam prenesem da ćemo poĉeti u ĉetiri popodne. Da li znate nešto

o tome?

– Kako bih mogla da znam kada ste mi upravo rekli za sastanak.

Mislim da bih ja vas trebalo da pitam o ĉemu se radi. Da li je rekao o

ĉemu ćemo priĉati?

- Bio je neodreĊen. Nekako imam utisak da me ne podnosi. To je

problem sa mladim biznismenima koji imaju mnogo novca. Misle da su

najpametniji i smeta im iskustvo. Mislim da će pokušati da postavi

novog direktora. Nadam se da mu to nećete dozvoliti.

- Zašto bi pokušao tako nešto? Mislim da preterujete Dţone.

Uostalom, videćemo danas šta je dotiĉni gospodin hteo – leţerno je

odmahnula rukom.

- Ako je ipak namera da me smeni, hoću li imati vašu podršku?

Jasmin se samo snagom ogromne volje kontrolisala da ga odmah ne

otera doĊavola. I Filipsa koji je stajao pored njega kao voštana figura.

Osmehnula se najslaĊe što je mogla.

– Moţete se osloniti na mene isto onako kako sam se ja godinama

oslanjala na vas. Sada me izvinite, ĉeka me puno posla danas. Ako

mislim da stignem na sastanak, ne smem gubiti vreme. Vidimo se

kasnije. Polard i Filips su se pogledali kada se okrenula i brzo nestali u

jednoj od kancelarija.

Ĉitavo jutro bila je u košmaru. Skupljala je hrabrost za predstojeći

sastanak koji nije bio njena jedina briga. Kada otpusti ovu trojicu,

ostaće sama. Nije imala nikakvu ideju koga bi mogla da imenuje za

ĉlana Upravnog odbora. Tek je postala svesna koliko je to vaţno.

Razmišljala je o nekome iz svog tima, ali je ipak odustala. Još jedan

programer, bez ikakvog osećaja za ekonomiju joj nije bio potreban.

Dovoljno joj je bilo sopstveno neznanje. Moraće da naĊe nekakav izlaz.

U poslednjem trenutku se setila Trejsinog brata koji se bavio

poslovnim pravom i odluĉila da se posavetuje sa njim.

Izašla je van kompanije kako bi bila sigurna da niko neće slušati njen

razgovor. Posle duţe zvonjave, Malkom se javio. Objasnila mu je

ukratko o ĉemu je reĉ, ali je sve bazirala kao pretpostavku. Malkom je

samo nekoliko trenutaka razmišljao, a onda je dobila odgovor koji joj

se uĉinio kao spas. Objasnio joj je da, ako ostane jedini predstavnik

svog dela kompanije ima pravo da koristi sve glasove do formiranja

novog Upravnog odbora. Ĉak je mogla da koristi i dupli glas, koji je

direktor imao. To je za nju suštinski bilo najvaţnije, jer u protivnom, ne

bi imala većinu.

Malo mirnija se vratila u kancelariju i saĉekala poziv sekretarice da se

pridruţi ostalima.

Nekako je opet ispalo da je poslednja ušla u konferencijsku salu.

Unutra je vladala priliĉno neprijatna tišina i nimalo joj nije pomagala u

onome što je trebalo da uradi. Kada je sela, Greg je bez oklevanja

zapoĉeo.

- Verovatno je nekima od vas ĉudno zašto sam sazvao ovaj sastanak.

Moram da kaţem da je on preko potreban, jer je, posle skoro dve

nedelje od našeg dolaska, došlo do vrlo neprijatnih otkrića. Ja ne bih

mnogo detaljisao, već ću dati reĉ gospoĊici Krejn.

Pogledala je njegovo lice na kome je bila neprozirna maska hladnoće.

– Hvala gospodine Torn. Ţao mi je što ste vi i vaši ljudi, prinuĊeni da

prisustvujete ovoj, za mene veoma neprijatnoj duţnosti, ali da nije bilo

vas, pretpostavljam da bi me neznanje dovelo do potpune propasti –

Pogledala je u dojuĉerašnje najbliţe saradnike i izvukla iz fascikle

izveštaj koji joj je Greg sinoć doneo – Pretpostavljam da ćete moći da

mi objasnite razlike u iznosima koji stoje u ovom izveštaju. Konkretan

dokaz moţete pogledati u troškovima razvoja, jer sam za te iznose

sigurna. Ili vam moţda dokaz ne treba?! Vi, naravno, znate šta tu piše.

– Jasmin, ne znam sa ĉim su vam ovi ljudi napunili glavu, ali to su

troškovi koji su realni – Polard se prvi oglasio.

- Kako moţe biti realno da servere zakupljujemo po pet puta višoj ceni

od dogovorene?! – viknula je i prošla rukom kroz kosu.

- Odustajem, nemojte mi ništa objašnjavati. Tek sada vidim dokle ste

spremni da idete. Prema reĉima ljudi iz Torn grupe, oštetili ste ovu

kompaniju za mnogo novca. Ja nisam ţelela da znam taĉan iznos, jer

bih se još više razoĉarala u vas. Ako je to uopšte moguće. Od vas

oĉekujem da još danas nestanete iz ove kompanije, sa hitnim

ostavkama. Sve što ste uzeli slobodno zadrţite i ţivite sa svojom

savešću. Sigurna sam da bi i moj otac rekao isto i prvi put mi je drago

što nije ţiv jer bi ga vaši postupci potpuno porazili. Ne pokušavajte

ništa više da kaţete, odnosno slaţete, jer tada više neću biti voljna da

vas pustim bez kriviĉnog gonjenja. Miĉ, da li imamo spremne papire za

gospodu?

Miĉ je izvadio papire i pruţio ih Jasmin, a ona je, pouĉena lošim

iskustvom, prethodno proĉitala svako slovo, pre nego što ih je podelila

bivšim saradnicima. Prekinula je svaki njihov pokušaj da kaţu bilo šta.

Kada su potpisali, uzela je papire o raskidu ugovora i rekla im da mogu

da idu. Ova trojica su napustila kancelariju, tiho, kao da se radilo o

potuno obiĉnoj raspravi u kojoj više ne moraju da uĉestvuju. Iako je sve

trajalo kratko, Jasmin se osetila jako umorno. Nekoliko minuta je

sedela zagledana u papire i, da se Greg nije ponovo oglasio, to bi

potrajalo.

- Jasmin, ţao mi je što je sve ispalo ovako, ali sada bi trebali da

preĊemo na još neke vaţne teme. Već sam ti predoĉio da bi bilo

najbolje da opšte sluţbe pripojimo Torn grupi. Ma koliko se ti protivila,

to je ipak najbolja odluka. Nadam se da si svesna toga.

- Gospodo, – preletela je pogledom preko prisutnih lica, ne

zadrţavajući se ni na jednom posebno – moram da vam zahvalim na

dragocenoj pomoći koju ste mi pruţili do sada. Ipak, ne slaţem se sa

poslednjim predlogom. Kontrol K ostvaruje dovoljno prihoda da moţe

da finansira sve sluţbe koje su neophodne jednoj kompaniji. Nadam se

da razumete da ne mogu da dozvolim njeno rasparĉavanje zarad veće

dobiti.

- Kako zamišljaš da ostvariš tu zamisao? – Upitao je Greg hladno.

Jasmin se trgla. Bilo joj je veoma bolno to što nimalo nije liĉio na

muškarca koga je upoznala kao ljubavnika. Tada je bio briţan, a ovde

je sedela santa ĉistog leda.

- Tako što neću dozvoliti da budem nadglasana. Malo sam se

posavetovala sa jednim pravnikom i, zamislite, imam pravo da glasam

umesto svakog ĉlana odbora, ĉak i dupli glas mogu da koristim. Tako je

u ovom trenutku pet prema ĉetiri za mene. Nemam nameru da

imenujem nove ĉlanove. Raspisaćemo konkurs za novog direktora, a

tek nakon njegovog izbora moći ćete da me nadglasate. Do tada sve

sluţbe ostaju ovde.

- Kakvo pravo? – upitao je preneraţeno Greg – Ne znaš o ĉemu priĉaš,

Jasmin.

- Greg, u pravu je – rekao je Miĉ – Po zakonu o Upravnom odboru

ima pravo da postupi ovako. Mislim da je najbolje da odustanemo od

ideje o promenama.

- Da li si ti, Miĉ, taj pravnik koji je posavetovao gospoĊicu – Upitao je

Greg vidno iznerviran – Nešto mi govori da jesi, jer ne bi tako lako

odustajao od onoga što smo dogovorili.

- Ne mogu da verujem da posle toliko godina sumnjaš u mene –

prebledeo je Miĉ – Naravno da nisam!

- Sve ovo postaje apsurdno – ukljuĉio se vidno iznerviran Noel – Mi

bi trebali da smo na istoj strani, a ne da se nadglasavamo. Ponašamo se

kao deca. Umesto da nam primarni cilj bude lansiranje novog proizvoda

mi gubimo vreme na reorganizaciju sluţbi i raspravu o tome. Greg, ako

Miĉ kaţe da Jasmin ima zakonsku osnovu za ovo što priĉa, najbolje je

da to prihvatimo. Biće vremena kasnije da priĉamo o tome.

- U redu, – Greg je ustao – radite šta hoćete. Obavestite me kada se

bude birao direktor. Do tada, baviću se kompanijom u kojoj sam jedini

vlasnik. Ne pada mi na pamet da gubim dragoceno vreme na

preganjanje sa vama – Pokupio je papire i spakovao laptop, a onda

demonstrativno izmarširao iz sale, ostavljajući za sobom zbunjena lica.

VI

Po ko zna koji put tog dana, Jasmin je protrljala bolno mesto na vratu.

Već dve nedelje se satirala od posla, pitajući se da li joj je sve to bilo

potrebno. Osim kada su odluĉivali koga će izabrati za direktora, Greg

se uopšte nije pojavljivao u kompaniji. Ĉak i tada delovao je potpuno

nezainteresovan za kog kandidata će se odluĉiti. Još uvek se sećala

podrugljivog osmeha kada je, izmeĊu dva kandidata, Jasmin prelomila

da zaposle mladog Blejka Harisa. Naravno, nije znao da je on jedini

kandidat za kojeg je imala preporuku Trejsinog brata, već je verovatno

pomislio da je odluĉila na osnovu fiziĉkog izgleda.

Iako se već u prvoj nedelji pokazalo da je Blejk sjajan struĉnjak, nije

mogla sebi da objasni zašto se osećala krivom zbog njegovog izbora.

Zašto joj je toliko stalo do Gregovog mišljenja? Ĉinjenica je da je bio u

pravu što se finansija kompanije tiĉe. Svakim danom je shvatala da je

stanje priliĉno loše. Ljudi kojima je verovala su potpuno opustošili sve

ĉega su se dotakli. Kada su namirili kredit koji su uzeli za razvoj i

isplatili tekuće troškove, nije ostalo skoro ništa.

Postalo je jasno da kompanija neće moći da opstane ukoliko sve

ostane kao i do sada. Bio im je preko potreban sveţ novac da bi mogli

da ostvare zacrtane planove. Hiljaditi put je ponovila istu grešku,

dozvolila je emocijama da je vode u poslu.

Blejk Haris je pokucao i ušao u kancelariju. U rukama je nosio poveću

gomilu fascikli.

- Ako je opet nešto loše, ne ţelim da znam – Oslonila se laktovima na

sto i prekrila lice šakama.

- Ništa što već ne znate. Samo sam hteo da vas obavestim da sam

završio reviziju svih finansija – rekao je i spustio se u fotelju prekoputa

nje – MeĊutim, nije mi jasno zašto ste traţili od mene da je radim kada

je gospodin Torn već uradio faktiĉko stanje.

- I? Koliko je loše?

- Nećemo moći da ispratimo tri meseca besplatnog korišćenja novog

softvera. Mesec dana je maksimum. Saznao sam da je bilo predloga za

restruktuiranje i da niste prihvatili. Moram da vam kaţem da je to bila

greška. Troškovi su veliki i mogli smo da ostvarimo znaĉajne uštede.

- Znam – rekla je skrušeno.

- Mislim da bismo trebali da organizujemo sastanak akcionara. Ako

ţelimo da projekat uspe moraćemo da potraţimo sredstva. Odmah.

Hoćete li da pozovem gospodina Torna i vidim kada bi mu odgovaralo?

- Ne! – viknula je – Prepustite meni da rešim taj problem.

Greg...ovaj... gospodin Torn je jasno rekao da neće da ulaţe u

kompaniju ako on ne diktira pravila. Mislim da ću morati da potraţim

novac na drugoj strani.

- Jasmin, savetujem vam da ne ulazite neoprezno u pozajmicu. Mislim

da nismo u mogućnosti da otplaćujemo rate. Bar ne dok ne poĉne priliv

novca od novog proizvoda. Ako bismo prihvatili Tornove uslove, sa

kojima se i inaĉe slaţem, verujem da bi on uloţio novac. Na kraju, ima

isti interes kao i vi.

- Ne znam Blejk. Sve je tako komplikovano – uzdahnula je.

- Neću da ulazim u vaš privatni odnos sa gospodinom Tornom, ali

priliĉno je oĉigledno da vas dvoje imate problem liĉne prirode. Nadam

se da shvatate da je sujeta veliki neprijatelj u poslu. Ostaviću vas sada

da radite i, molim vas, razmislite o mojim reĉima – Izašao je tiho.

Jasmin se ponovo uhvatila za bolni vrat. Ako se i osećala loše pre

Blejkovog dolaska, sada joj je bilo neuporedivo gore. Kako da skupi

hrabrost i ponovo traţi nešto od Grega? Po svemu sudeći, on je prezreo

i teško da će moći da dobije bilo kakvu pomoć od njega. Uzela je

telefon i okrenula njegov broj, pre nego se predomisli.

- Torn – javio se odseĉnim glasom.

- Gospodine Torn, Jasmin Krejn je na vezi. Imate li minut za mene? –

Nije znala šta je nateralo da nastupi zvaniĉno. Po tome kako je huknuo,

znala je da je ponovo napravila grešku.

- Izvolite gospoĊice Krejn, slušam – Prihvatio je naĉin na koji je

otpoĉela razgovor.

- Da li postoji mogućnost da se sastanemo? Volela bih da popriĉamo o

kompaniji.

- Ne znam šta bismo imali da priĉamo? Kompanija je u vašim i u

rukama novog direktora. Rekao sam da se neću više mešati i zaista to

mislim. Moji ljudi kaţu da se sasvim lepo snalazite – u glasu mu se

osećalo nešto nalik ironiji.

Iako je planirala da ne dozvoli da izgubi ponos, ipak je rekla:

– Molim te Greg. Veoma je vaţno – oĉekivala je podsmeh.

- U redu. Biću kod „Freda“ za sat vremena. Planirao sam tamo da

ruĉam i to je jedino vreme koje mogu da ti posvetim.

Jasmin je znala da će morati odmah da krene ako misli da stigne na

vreme i da je on verovatno raĉunao na to. Već je ustajala od stola.

– Biću tamo. Hvala.

Prekinuo je vezu i ona oseti kako drhti ĉitavim telom. Nije imala

vremena da proverava kako izgleda. Bar je bila srećna što je jutros

obukla komplet koji joj odliĉno stoji.

Desetak minuta kasnije sedela je na zadnjem sedištu taksija i dok je

popravljala šminku, razmišljala je o predstojećem susretu. Ţelela je da

vidi Grega. Kompanija nije bila jedini razlog. Pre nekoliko dana

napokon je sebi priznala da je zaljubljena u njega. Već neko vreme je

gajila to osećanje, ali ga je potiskivala, nadajući se da će ono

jednostavno nestati. Ipak, ono što je doţivela sa njim, nije mogla da

zaboravi. To je bilo nešto najlepše što joj se dogodilo u poslednje

vreme.

Uspela je da stigne do restorana za ĉetrdeset minuta. Nesigurno je

stajala na ulazu kada joj je prišao menadţer.

- Mogu li nekako da vam pomognem? – upitao je ljubaznim glasom.

- Treba da se vidim sa gospodinom Gregori Tornom. Malo sam

poranila.

- Vi ste gospoĊica Krejn? – upitao je i ona je potvrdno klimnula

glavom.

– Gospodin Torn je rezervisao i za vas. PoĊite za mnom, gospodina

oĉekujemo uskoro.

Smestio je u trpezariju u kojoj su stolovi bili odvojeni i pruţali

gostima intimu. Pomislila je da je Greg zbog nje verovatno otkazao

nekoj ţeni u poslednjem ĉasu. Ţaoka ljubomore probola je kroz grudi.

- Mogu li neĉim da vas posluţim? – prenuo je konobar koji se stvorio

niotkuda.

- Moţe viski, dupli.

Ĉovek je blago klimnuo glavom i nestao.

Jasmin se udobnije namestila u stolici i zatvorila oĉi. Pokušala je da

umiri jako lupanje srca, ali sa Gregovom slikom u mislima to je bio

teţak posao. Osetila je da je strujanje vazduha promenjeno i zaĉula

blagi šum.

- Da li meditacija pomaţe? – Zaĉula je glas od kojeg joj je svaki nerv

zatreperio i naglo otvorila oĉi. Slika besprekorno obuĉenog Grega, sa

ozbiljnim izrazom lica, bilo je nešto najbolje što je videla poslednjih

dana. Izgledao je mnogo dobro.

- Zdravo Greg – rekla je umesto odgovora – I meni je drago što te

vidim.

Samo što je seo pojavio se konobar sa pićem za oboje.

- Ruĉak će biti uskoro spreman. Da vino donesem tada ili biste odmah

posle aperitiva?

- Donesite sa jelom Majkl – odmahnuo je rukom i dao mu znak da

moţe da se udalji, što je ovaj diskretno uĉinio.

- Nadam se da ti ne smeta što sam poruĉio za oboje. Nemam mnogo

vremena – obratio se Jasmin.

- U redu je. Ja ionako nisam gladna – ponovo je pomislila da je ruĉak

bio namenjen nekoj drugoj i osetila je blagu muĉninu.

- Naravno da ćeš jesti. Ĉini se da si smršala od kako sam te video

poslednji put. Sada mi reci, šta znaĉe one gluposti od malopre? – upitao

je oštro.

- Ne razmem. Na šta misliš? – Potpuno se zbunila.

- Na ono „gospodine Torn“ – imitirao je njen glas – Da li ti ja liĉim na

budalu Jasmin?

- Naravno da ne! – poţurila je da kaţe – Samo sam... ja sam mislila...

Poslednji put kada smo se videli sve se završilo priliĉno zvaniĉno i

nisam znala... Izvini – rekla je na kraju. Reĉi su joj jedva izlazile iz

grla.

-To tako liĉi na tebe. Uzimaš šta hoćeš i kada hoćeš, svojevoljno

odluĉuješ o svemu bez obzira na posledice, a onda postaješ zvaniĉna.

- Nisi u pravu Greg. Samo sam...

- U pravu sam Jasmin, i ti to znaš. Nemoj da objašnjavaš svoje

razloge. Neću pasti na njih. Da ĉujem, šta je tako vaţno što imaš da mi

kaţeš ?

Jasmin je otpila gutljaj jake teĉnosti i obavila ruke oko sebe. Već se

osećala dovoljno poniţeno od ovog što je rekao, ali ipak je morala da

iznese problem. Polovina kompanije je pripadala njemu.

- Analize su pokazale da nećemo uspeti da isfinansiramo projekat

onako kako je zamišljeno. Sredstava ima samo za jedan, umesto za tri

meseca – rekla je tiho jer je konobar u tom trenutku doneo jelo.

Greg je saĉekao da se udalji pa je upitno podigao obrvu.

– Pa?

- Mislila sam da će te interesovati.

- Ja sam mislio da ćeš mi reći nešto što ne znam.

- Da li planiraš da uĉiniš nešto po tom pitanju?

- Zašto bih uĉinio bilo šta? Sve moje predloge si odbila. Prepustio sam

ti voĊenje kompanije jer si se svim silama trudila da pokaţeš da si

sposobna za tako nešto. Na kraju, novac i nije tako vaţan. Verujem da

će tvoja velika ljubav prema projktu pronaći naĉin da ga finansira –

rekao je sarkastiĉno.

Pokušala je da preĊe preko uvrede. Kada je zgazila ponos, ići će do

kraja.

- Ponašaš se kao da nemaš nikakav udeo u kompaniji. Zar ne brineš za

novac koji si uloţio?

- Ni najmanje. Taj novac sam otpisao kao lošu investiciju. Šta je bilo,

bilo je – odsekao je komadić bifteka i mirno ga stavio u usta.

Jasmin je gorela od besa. Upala je u zamku sopstvene gluposti. Nije

mogla da razgraniĉi posao i privatni ţivot i sada je plaćala preveliku

cenu za to.

- Znaĉi imaš nameru da upropastiš sve ono što je moj otac stvarao

godinama? – oĉi su joj sevale.

- Ja? Ne budi smešna Jasmin! Sama si kriva za sve što ti se dešava.

Ako si mislila da ću zbog malo zadovoljstva da šenim i prelazim preko

tvojih hirova, prevarila si se.

- Ti si... Kako samo moţeš da kaţeš tako nešto? To što si spavao

samnom ne daje ti za pravo da se tako... – Bila je glasnija nego inaĉe i

nekoliko ljudi se diskretno okrenulo u njihovom pravcu, što je dodatno

iznerviralo. Ustala je nemajući ţelju da se ni sekund duţe zadrţi na tom

mestu – Idi doĊavola Gregori Torn! – rekla je, zgrabila torbicu i

odjurila u pravcu izlaza.

Greg je duboko uzdahnuo i spustio viljušku. Nije ţeleo da razgovor

ide u ovom pravcu, ali ova ţena ga je izluĊivala. Poslednje što je ţeleo

bilo je da je povredi a ĉinio je upravo to. Ipak, neko je morao da je

nauĉi pameti. Toliko je bila zaslepljena onim što je radila da nikako nije

uspevala da razgraniĉi ko joj je prijatelj a ko ne. Sebe je predstavljala

kao jaku ţenu, a bila je slaba i nezaštićena od surovog poslovnog sveta.

Izvadio je telefon i pozvao Noela. Kada se javio, Greg je bez ţelje da

objašnjava bilo šta rekao:

- Razmisli sa kog raĉuna da prebacimo sredstva na raĉun Jasminine

firme. Kontaktiraj onog Harisa neka ti pošalje svoje analize i ako se

poklapaju sa našim, odmah prebaci novac. Još nešto, reci mu da Jasmin

ne sme da sazna da smo mi uloţili novac.

- U redu – rekao je Noel kratko. Znao je dobro kada je suvišno da

postavlja pitanja.

Za to vreme Jasmin je besno uletela u taksi i dala vozaĉu adresu

stana. Nije mogla da se vrati na posao i suoĉi se sa Blejkom, ali i sa

svojim timom. Znala je da je samo pitanje vremena kada će morati da

im saopšti da ono na ĉemu su naporno radili neće moći da bude

realizovano kako treba, uglavnom, njenom krivicom. Sve se raspadalo i

ona više nije bila u stanju da popravi bilo šta. Ţelela je da moţe da

plaĉe, ali suze jednostavno nisu izlazile, Skupljale su se u grudima i

stvarale ogroman pritisak koji je pretio da je razori.

Izvadila je telefon i pozvala Trejsi. Trebao joj je prijateljiĉin

bezbriţan glas. Iako je na ţivot gledala potpuno drugim oĉima, ĉudno je

kako je Trejsi uvek uspevala da joj nametne jednostavna rešenja za

rešenje problema. Nadala se da će i sada pronaći makar malo utehe i

molila se da joj se javi. Taman je pomislila da prekine kada se Trejsi

javila. Bila je zadihana i Jasmin je znala da je trĉala do telefona.

- Jasmin dušo! Otkud ti u ovo doba? Zar nisi na poslu? – upitala je.

- Nisam. Upravo se vraćam odande. Izvini ako sam te u neĉemu

prekinula, ali ţelela sam da te ĉujem.

- Nisi me prekinula. Malo sam veţbala. Baš lepo što si se javila. Imala

sam nameru da te pozovem veĉeras.

- Kada se vraćaš u grad? Volela bih da se vidimo.

- Po tvom glasu zakljuĉujem da nisi baš najbolje. Malkom mi je sinoć

nešto napomenuo i pretpostavljam da znam zbog ĉega si takva. Ako

ţeliš doĊi kod mene. Juĉe sam stigla i sad nemam nikakve obaveze u

narednih nedelju dana. Biće ti lakše kada se ispriĉamo.

- O Trejsi! Ja nisam zasluţila prijateljicu kao što si ti. Znam da sam

teška i da te gnjavim samo kada imam problem, a ti sve to podnosiš.

- I ti meni pomaţeš Jasmin. Mislim da naša razliĉitost pomaţe da se

dopunjavamo. Hajde doĊi i olakšaj dušu. Baš sam te poţelela.

- Ubedila si me. Stiţem za dvadesetak minuta. Vidimo se Trejsi i...

hvala ti. Već se osećam malo bolje – Prekinula je vezu i dala vozaĉu

Trejsinu adresu.

Kada je stigla, Trejsi im je pripremila kafu i sendviĉe. To je prijalo jer

se setila da tog dana nije ništa pojela. Odluĉila je da prvi put u ţivotu

bude potpuno iskrena i sve ispriĉa prijateljici. Nije oĉekivala da će tako

pronaći rešenje za probleme, ali će joj biti mnogo lakše. Trejsi je

slušala i povremeno se mrštila. Nije se slagala sa Jasmininim

postupcima.

- Ne razumem odakle ti tolika potreba za samostalnošću iako sve

govori da ne moţeš sama da se nosiš sa svim problemima. Izvini draga,

ali ne mogu da podrţim tvoje postupke.

- Kako ne razumeš Trejsi. Greg se pojavio niotkuda i pokušao sve da

okrene naglavaĉke. Nisam spremna za takve promene.

- Šta da preokrene? Pobogu, on je pokušao da ti pomogne. Kriviš

njega, a ona trojica matorih podlaca su ti upropastili kompaniju. Sve si

pobrkala. Posle tog otkrića morala si da prihvatiš sve što je Greg

predloţio. Sigurna sam da je imao samo dobre namere. Uostalom, Noel

mi je rekao da se Greg nikada nije liĉno upuštao u analizu stanja neke

kompanije koju je kupio. To samo znaĉi da je jako zainteresovan za

tebe.

- Baš je pokazao da je zainteresovan. Trejsi, oba puta sam skoro

iznudila seks od njega. Osećam se grozno. Na sve to zaljubila sam se do

ušiju, a on jedva ĉeka da me porazi. Kao da me kaţnjava zato što smo

bili zajedno. Ranije sam mislila da je to što sam ostala bez većinskog

udela u kompaniji najveći poraz, a ustvari to je bio samo poĉetak.

Najveći poraz je to što ne mogu da naredim srcu da prestane da voli

ĉoveka koji mi nanosi bol.

- Ne lupaj Jasmin. Ti si bar pametna devojka. Ljubav nije poraz.

Istina, ne moţemo uvek da odluĉujemo koga će srce da zavoli, ali i to

ima svoje prednosti. U tvom sluĉaju mislim da je srce izabralo baš

onako kako treba. Zar ne vidiš da je Greg tvoja savršena druga

polovina? On je upravo ono što ti je nedostajalo, glas razuma. Ti si

toliko zaslepljena svojim poslom da nisi u stanju da se baviš realnim i

praktiĉnim stvarima, a Greg je savršenio sposoban da to nadomesti. Da

ne pominjem što, iako si zatvorena i ne poveravaš se nikome, ipak

veruješ da su svi ljudi dobri i da ti misle samo najbolje. Već si iskusila

koliko je to pogubno.

- Baš ti hvala Trejsi! – brecnu se Jasmin – Mislila sam da ćeš me

utešiti, a ti mi priĉaš da sam glupaĉa, nesposobna da samostalno ide

kroz ţivot.

- Ţao mi je ako si tako razumela ovo što sam rekla. Kada bi samo za

tren gurnula svoju sujetu u stranu, uvidela bi koliko sam u pravu. Jedna

drugoj smo uvek sipale istinu u lice. Nemoj misliti da je meni uvek bilo

prijatno da prihvatam tvoje sugestije.

- A ti si uvek prihvatala sve što ti ja kaţem?

- Nisam, ali sam uvek makar dobro razmislila pre nego što te ne

poslušam. Neću te više kritikovati, ali te molim da razmisliš o ovome

što sam rekla. Ne favorizujem Grega jer sam se nekako uvek nadala da

bi ti i Malkom mogli...

- Šta ti pada na pamet Trejsi! Malokom mi je skoro kao brat!

- Znam, znam. Već neko vreme sam svesna da od toga nema ništa zato

i mislim da mogu objektivno da posmatram stvari.

- Dobro, ako obećam da ću razmisliti o svemu hoćeš li napokon

prestati da priĉaš?

- Naravno. Sada moram da ti prepriĉam dogaĊaje sa poslednjeg

snimanja...

Jasmin je uspela da se malo opusti i, na kratko, zaboravi probleme u

kompaniji i Grega. Kada se spremala da krene kući pozvao je Blejk

Haris. Odmah se vratila nervoza u stomaku. Nevoljno se javila.

- Blejk ţao mi je, ali nisam mogla da se vraćam na posao. Imala sam

sastanak koji me iscrpeo. Noćas ću razmisliti šta dalje, pa ćemo ujutru

da dogovorimo sve.

- Nema problema. Ja zovem jer imam lepe vesti. Moţda će vas

naljutiti što sam malo radio na svoju ruku, ali i vi biste uĉinili isto da

ste na mom mestu.

- Šta je u pitanju? Reci već jednom. Dobro je da si bar rekao da su

vesti lepe.

- Našao sam firmu koja će nas finansirati.

- Kako to misliš? Rekao si da ne moţemo da priuštimo pozajmice i

kredite? Ja više akcija ne mogu da ustupim.

- Ne brinite, ovde nemamo nikakvu kamatu i ne traţe ništa zauzvrat.

Ovo je firma mog prijatelja koji će nam pomoći da se izvuĉemo iz

trenutnog problema – Blejk je priĉao brzo i neprirodno veselo i bio je

sumnjiv.

- Zašto bi nam neko pomogao bez interesa? Ne razumem? Hoću da

obavestiš Torn grupu. Bez njihovog pristanka ništa ne dolazi u obzir.

- Naravno, naravno. Odmah ću ih pozvati – ţurio je da je uveri – Oni i

jesu jedan od razloga što smo dobili novac. Pomen Torn grupe otvara

mnoga vrata.

- Hvala ti što se trudiš Blejk. Ipak, dok Tornovi ljudi i sam Greg ne

odobre tako nešto nemoj preduzimati nikakve korake. Ako ti budem

trebala, odmah me pozovi. Biću u stanu sve vreme.

- Mislim da mi danas nećete trebati. Torn grupa sigurno neće

odgovoriti pre jutra.

- U redu. Onda se vidimo ujutru.

Kad je završila razgovor videla je na Trejsinom licu zadovoljan

osmeh.

- Takvu te volim. Vidiš da nije teško da odluke donosiš zajedno sa

Torn grupom, odnosno Gregom. Odliĉno što si traţila od Blejka da traţi

njihovo mišljenje.

- Svakako mi je obaveza da ih obavestim za ovakvu stvar. Ipak smo

mi partneri, zar ne? – Jasmin je pokušala diplomatski da obrazloţi.

- U redu je dušo. Predstavi to kako hoćeš, samo radi pametno.

VII

Zakljuĉen je još jedan ugovor o prodaji novog softvera i Jasmin je

bila presrećna. Još nije istekao drugi mesec u kome su zainteresovanim

kompanijama ponudili besplatno korišćenje, a već su imali nekoliko

velikih ugovora. Prema reĉima Blejka Harisa, koji je odliĉno vodio

finansije, mogli su da oĉekuju ogroman profit u narednom periodu.

Napokon je loš period bio iza njih.

Što se tiĉe Jasmin ona je bila skromna i bez luksuznih prohteva pa je

kriza nije privatno pogodila, ali je svakodnevno brinula zbog

zaposlenih i duga koji su imali prema kompaniji koja im je pomogla u

najteţim trenutcima. Posle svega, znala je da je partnerstvo sa Torn

grupom u najvećoj meri doprinelo da prevaziĊu sve probleme. Iako nisu

hteli da uloţe novac preko Blejka je saznala da su se slagali sa naĉinom

voĊenja kompanije i davali garancije novim klijentima.

Ceo tim je bio oduševljen ĉlancima koji su izlazili u struĉnim

ĉasopisima. To su bili sve sami hvalospevi o mladom, struĉnom timu

koji je uspeo da reši veliki broj nedostataka u svom novom softveru za

plaćanje preko interneta. Pre svega, bila je to bezbednost transakcija,

koja je obiĉnim korisnicima davala sigurnost i podsticala na ovakav vid

kupovine, sto je prodavcima smanjivalo troškove. Ceo jedan lanac je

bio zatvoren. Ipak, njena sreća nije bila potpuna. Nije raĉunala da će se

na putu ostvarenja svojih snova beznadeţno zaljubiti.

Po ko zna koji put tog dana pomislila je na Grega. Od onog neslavnog

dana u restoranu videla ga je samo dva puta i to na sastancima

Upravnog odbora. Bio je maksimalno suzdrţan i ponašao se prema njoj

kao da su samo poslovni partneri koji se ne poznaju dobro. Bila je

skoro sigurna da je već odavno zaboravio one dve strastvene noći. On

je takvih noći imao i previše pa im nije pridavao paţnju. Znala je da ne

moţe da ga krivi ni za šta jer se ona sama postavila tako kao da je

ţelela samo malo seksualnog zadovoljenja i ništa više. Pitala se u kom

bi se pravcu razvijao njihov odnos da je onog jutra u njegovom

apartmanu pristala da se ponovo vide. Da li bi i tada zapali u slepu ulicu

u kojoj su se sada nalazili?

Razmišljanje joj je prekinula sekretarica koja je spustila novu šolju

tople kafe i tek pristiglu poštu na njen sto.

- Hvala En. Baš mi je trebala kafa – osmehnula se po malo sanjivo –

Kakva je ovo pošta? Zar ne bi trebalo da je odneseš Blejku?

- Adresirana je na vaše ime. Ako budete smatrali da treba da odnesem

kod njega, samo me pozovite – reĉe En mirnim glasom i tiho uzaĊe iz

kancelarije.

Jasmin je otvarala koverte redom. Uglavnom su to bila razna

obaveštenja iz banke, reklamni katalozi, ništa posebno. Jedna koverta

joj, meĊutim privuĉe paţnju. Bilo je odštampano njeno ime i prezime,

ali nije bilo logoa nikakve kompanije. Otvorila je i izvukla presavijeni

papir sa otkucanim tekstom. Ono što je proĉitala izazvalo je, blago

reĉeno, potpunu ukoĉenost mišića na njenom licu. Pisalo je:

„Gospođice Krejn,

Ako u roku od trideset dana ne povučete svoj novi softver sa tržišta,

svim vašim klijentima biće poslato pismo upozorenja u kome će im biti

predočeno da softver sadrži opasan virus koji može oštetiti njihove

podatke u smislu pristupa i preuzimanja istih. Tek da ne pomislite da je

reč o neslanoj šali reći ću im i to da je razlog za ovo upozorenje

saznanje da ste od viših interesnih grupa dobili ogroman novac za to.

Upozoravam vas da imam precizan spisak kompanija koje su vaši

klijenti i isti vam dostavljam u prilogu.“

Tekst je bio bez ikakvog potpisa. Pogledala je spisak i odmah videla

da na njemu samo nedostaje kompanija sa kojom su danas sklopili

ugovor. To je moglo da znaĉi samo jedno, ucenjivaĉ je imao ĉoveka

unutar kompanije. Bilo joj je ĉudno što nije imao nikakav uslov za sebe

liĉno. Osim da uništi nju.

Grozniĉavo je razmišljala ko je imao interes da se kompanija povuĉe

sa trţišta. Što je duţe mislila ipak joj je sve logiĉnije bilo da se neko

samo grubo šalio. Lomila se da li da kaţe Blejku za pismo i na kraju

odluĉila da je bolje da mu ispriĉa. Iako je znala da je u njihovom

softveru bezbednost podataka bila podignuta na viši nivo u odnosu na

ostale ipak je pretnja, ukoliko je bila stvarna, mogla da izazove

nesagledive posledice. Dokazivanje ispravnosti bilo je dugo i skupo, a

oni to sebi nisu mogli da priušte. Pre svega ţelela je sa Blejkom da

pretrese sve zaposlene koji su imali pristup ugovorima i spisku

klijenata.

Uzela je mobilni telefon i pozvala ga. Nije ţelela da zove sa telefona

u kancelariji. Šta ako ga je neko prisluškivao. Blejk je uskoro ušao u

njenu kancelariju.

- Je li nešto vaţno? – upitao je ĉim je seo.

- Izgleda da jeste – vrtela je papir nekoliko sekundi, a onda mu ga

pruţila.

Dok je Blejk ĉitao, Jasmin se pitala da li je i ona imala tako

skamenjen izraz lica malo pre.

- Ovo je ozbiljno Jasmin. Kada je stiglo pismo?

- En mi ga je donela malopre sa ostalom poštom – rekla je tiho – Sve

što sam ţelela u ţivotu je da programiram. Nikada mi nije bio vaţano

ostvarenje velikog profita. Moja sreća se sastoji u tome da su korisnici

širom sveta zadovoljni. Neko hoće da me uništi liĉno Blejk i ja ne znam

ĉime sam to zasluţila – skoro je klonula u fotelji - Neko iz kompanije je

odao podatke. Nemoguće je da ima spisak kompanija na drugi naĉin.

Ko sve ima pristup ugovorima?

- Pravna sluţba i ja. Što znaĉi mali broj ljudi. Odmah ću sazvati

Upravni odbor. Moramo obavestiti Torn grupu o ovome.

- Ne znam da li to da radimo. Šta oni mogu da nam pomognu?

- Miĉ je sjajan pravnik. I ako nema iskustva sa ovako neĉim,

verovatno će bolje od nas znati kako da se postavimo. Pored toga, Torn

grupa nam je garant za sve poslove. Nije u redu da ne znaju šta se

dešava.

- Šta ako se neko samo šalio?

- Šta ako nije? Voleo bih da je sve šala, ali ako je ozbiljna pretnja

imaćemo skandal sa teškim posledicama.

- Zakaţi taj sastanak što pre.

Blejk je ustao i poţurio ka svojoj kancelariji.

– Obavestiću vas u koje vreme.

Jasmin nije znala koliko je dugo tupo gledala kroz prozor kada je

telefon zazvonio. Podigla je slušalicu odsutno. Blejk je brzo reagovao,

nema šta.

- Jasmin? – Ĉula je duboki glas i trgla se kao da je neko polio hladnom

vodom. Na vezi je bio Greg.

- Izvoli – rekla je kratko.

- Moţeš li da budeš spremna za petnaest minuta? Vozaĉ će doći po

tebe i Blejka Harisa. Nadam se da razumeš zašto tu ne moţemo da

odrţimo sastanak.

- Naravno – odgovorila je i tek tada postala svesna da bi tako upozorili

onoga ko odaje informacije.

- U redu. Vidimo se. – Brzo je prekinuo vezu.

Jasmin je još nekoliko trenutaka gledala u slušalicu pre nego što je

spustila na aparat. Da li joj se samo uĉinilo, ili je Gregov glas zaista

imao primesu briţnosti. Od njega je, u najmanju ruku, oĉekivala izliv

besa zbog novonastale situacije. Setila se kako je bio hladan poslednji

put kada ga je pitala za pomoć. Brzo se spremila, proverila sadrţaj

torbe i kada se uverila da je sve tu, ubacila i pismo.

Sedište Torn grupe nalazilo se u prelepoj poslovnoj zgradi blizu

Central parka. Kada je vozaĉ parkirao u garaţi, uputio ih je na lift kojim

su se popeli na trideseti sprat. Tu ih je ĉekao Noel.

- Zdravo Jasmin, Blejk. Dugo se nismo videli – rekao je blago se

smeškajući i poveo ih kroz hodnik.

- Bilo bi bolje da ni danas nismo morali da se vidimo. To bi znaĉilo da

nemamo problem – rekla je Jasmin zabrinuto dok je pokušavala da se

koncentriše na prostor oko sebe.

- Rešićemo to, ne brini. Greg je već preduzeo odreĊene korake.

Nadam se da ti ne smeta.

- Zašto bi mi smetalo? Gore od ovoga ne moţe da bude, zar ne?

- U pravu si. Uostalom, sada ćete sve ĉuti – Uveo ih je u salu za

sastanke gde su već sedeli Greg, Miĉ, Ervin i još jedan, njoj nepoznati

muškarac.

Greg je ustao i pozdravio ih, a onda je predstavio nepoznatog.

- Ovo je Rajan Smit. On je najbolji privatni detektiv u Njujorku, rekao

bih. Siguran sam da će bez problema brzo utvrditi od koga je potekla

pretnja. Imaš li pismo kod sebe Jasmin?

Jasmin je spustila tašnu na sto i izvadila kovertu. Pruţila je Rajanu

smitu.

- Nadam se da je gospodin Torn u pravu.

- Bez brige gospoĊo. Nego, imam za vas nekoliko pitanja. Torn mi je

rekao da ste imali problem sa menadţmentom u firmi. To je, naravno,

bila neophodna i veoma korisna informacija. Recite mi, da li vas je

posle dana kada ste im otkazali saradnju kontaktirao bilo ko od njih?

- Par dana nakon toga, pozvao me Majkl Veston. Ţeleo je da mi

objasni kako i zašto je došao u poziciju da radi protiv kompanije, ali ja

nisam ţelela da ga saslušam. Gre...Gospodin Torn mi je ranije rekao da

je upravo on obavestio moje roĊake o prodaji akcija i sigurna sam da je

sa tim pokušao da prekine ili ublaţi ono što je ĉinio. Ipak, u mojim

oĉima on je varalica isto kao i ona dvojica i ne interesuje me nikakvo

objašnjenje. Ta priĉa je za mene završena – rekla je mirnim tonom –

Kada sam proĉitala pismo prvo su mi oni pali na pamet. Ipak,

eliminisala sam ih jer su svesni da će biti kriviĉno gonjeni zbog svega

što su uradili, ako samo pokušaju bilo šta.

- Ja ću ipak poĉeti od njih. U razgovoru sa Tornom zakljuĉio sam da

kompanija nema neke ozbiljnije neprijatelje. Tek kada otklonim svaku

sumnju da nisu umešani pokrenuću istragu u drugom pravcu.

- Samo vas molim da poţurite. Ako bi se obistinila pretnja, Kontrol K

bi izgubio poverenje klijenata – Jasmin je bila uznemirena – Mogu li

još nekako da vam pomognem?

- Za sada je dovoljno. Molim vas da u narednom periodu obratite

paţnju na sve što vam izgleda sumnjivo ili ĉudno. TakoĊe, nemojte sa

zaposlenima mnogo komunicirati. Jedini koji je trenutno izuzet je Blejk

Haris. Sve što primetite odmah mi javite. Savetujem vam da nabavite

novi broj koji ćete koristiti u takvim sluĉajevima.

Jasmin nije ništa rekla, ali ga je gledala zaĉuĊena.

- Ovo vam priĉam zbog vaše liĉne bezbednosti. Sva je prilika da je

pretnja namenjena vama liĉno. Torn mi je objasnio koliko ste vezani za

kompaniju i ono što radite. Preko posla neko pokušava da vam naudi.

- U redu. Uĉiniću kako ţelite. Blejk će spremiti svu dokumentaciju

vezanu za proneveru bivših menadţera. Ako se ispostavi da ovo dolazi

od njih hoću da budem spremna i da ih optuţim za svaki cent koji su

uzeli.

- Mislim da bi u tom sluĉaju Blejk trebao da radi odavde u narednih

nekoliko dana ili nedelja. Zavisno od toga kako bude tekla istraga –

napokon se Greg ukljuĉio u razgovor - Znam koliko si protiv toga, ali

ovo su mere predostroţnosti. Već smo zakljuĉili da ucenjuivaĉ ima

pomagaĉa koji je u kompaniji. Ovako niko neće znati da preduzimaš

bilo šta povodom pisma.

- Slaţem se sa predlogom. Ipak, Blejk je taj koji će da odluĉi. Blejk,

šta kaţeš?

- Nemam ništa protiv toga. Ĉak bih išao i korak dalje. Ako se

gospodin Torn i vi slaţete, ja bih i zakazana potpisivanja ugovora

prebacio ovde i zadrţao svu dokumentaciju dok se ne reši ova zbrka.

- Pametno razmišljaš – detektiv ga je potapšao po ramenu – Šta vas

dvoje kaţete na to?

Greg je samo klimnuo glavom u znak odobrenja dok je Jasmin bila

besna na svog direktora. Da je htela da preseli kompaniju, uĉinila bi to

odavno. Ipak, znala je da je njena ţelja za samostalnošću i dovela do

ove situacije.

– Slaţem se i ja.

Detektiv je uzeo pismo i stavio ga u unutrašnji dţep, a potom ustao.

- Moram da krenem. Ĉeka me puno posla.

Rukovao se sa Gregom i rekao da će se ĉuti, a Jasmin je podsetio da

se ĉuva, klimnuo je glavom i izašao. Sledeći njegov primer i Gregovi

ljudi ubrzo napustiše salu, tako da su ostali samo Blejk, Greg i ona.

- Blejk, ti ćeš sada otići u kancelariju da uzmeš sve što ti treba. Tek

nakon toga ćeš ostalima reći da nećeš dolaziti neko vreme na posao.

Izmisli neki liĉni razlog ili nešto tako. Moţeš li to? – Reĉe Jasmin.

- Ne brinite. Reći ću da idem kod bolesne tetke. Neće biti strašno, jer

je ona inaĉe bolesna, ali ima ko da brine o njoj. Ja ću reći da nema. Reći

ću da sam vas obavestio o svom odlasku.

- Odliĉno. Sada ostaje pitanje kako ćemo dokumentaciju vezanu za

nove ugovore da premestimo ovde.

- To moţeš ti da uradiš bez problema – reĉe Greg - Sutra pravnoj

sluţbi naloţi da sve pošalju Torn grupi. Pošto će Blejk biti „odsutan“

reci da ne ţeliš da se sama baviš tim i da taj posao hoćeš da prebaciš na

partnere.

- Kako ti kaţeš – rekla je suvo.

- Hoću li ja da se vratim odmah ovamo? – Blejk je već bio na vratima.

- Danas nemoj da se vraćaš ovamo. Pripremi sve što ti je potrebno i

pokušaj da završiš tekuće poslove koje ne moţeš odavde. Ako ti bilo šta

treba, pozovi me.

Kada je Blejk izašao nastala je neprijatna tišina. Jasmin se poigravala

sa olovkom dok je Greg gledao u nju. On ustade naglo, priĊe joj i

nasloni se na sto ispred nje.

- Drago mi je što nisi pravila problem danas.

- Zašto bih pravila problem? – Pravila se da ne razume.

- Zato što znam koliko ti je mrsko sve što treba da se radi van tvojih

poslovnih prostorija.

- Danas smo oboje napravili ustupke. Ti si prihvatio da pomogneš oko

problema u kojem sam se našla, a ja da saraĊujem u istrazi.

- U problemu smo se našli oboje, a ne samo ti Jasmin.

- Stvarno? Sada, kada je postalo jasno da će novi softver donositi

ogromnu zaradu, problem je zajedniĉki. Ĉudno, nisi tako razmišljao pre

nekog vremena – rekla je ironiĉno – Propala investicija. Tako si nazvao

svoj deo akcija ako me sećanje dobro sluţi.

- Jasmin, ne poĉinji! Dobro znaš da nisam tako mislio i da sam tog

dana bio iznerviran tvojim ponašanjem.

- Zašto si bio iznerviran? Zar tako lako upadaš u vatru? Ja sam mislila

da je u tvojoj glavi sve precizno izraĉunato i da si na osnovu analiza

odluĉio da ne finansiraš projekat – izazivala je i dalje.

- Prestani! – uhvatio je za mišicu – Moje ponašanje je iskljuĉivo bilo

vezano za tebe liĉno!

- Zašto? Zar si i dalje u ubeĊenju da sam te iskoristila? E pa, reći ću ti.

Ti si taj koji je iskoristio mene. Mislio si da ćeš lako uspeti da me

navedeš da radim samo ono što mi kaţeš i da ću ti prepustiti da

organizuješ moju kompaniju!

- Nikada nisam upoznao tako tvrdoglavu ţenu kao što si ti. Sve si

shvatila pogrešno. Mnoge stvari sam uradio preko svojih principa samo

da bih tebe zaštitio, a ti misliš da sam te iskoristio. Ne, nemam snage da

se raspravljam sa tobom – spustio je glas.

- Zašto bi me štitio? Ne razumem.

- Zato što te prokleto ţelim! Ĉak i sada, dok se raspravljaš i

nadmudruješ samnom, ţelim te! Nikada nisam popustio u poslu zbog

liĉnih razloga dok nisam sreo tebe Jasmin. Da li sada razumeš?

Jasmin je ćutala nekoliko trenutaka, gledajući ga širom otvorenih

oĉiju. Nije oĉekivala da ĉuje nešto ovako. Znala je da ga je priliĉno

koštalo da ovo izgovori i nije znala šta da mu odgovori. Na kraju je

samo jednostavno rekla:

– Razumem.

- Ništa ti ne razumeš! Kako moţeš da budeš tako hladna? Od kako

sam te video prvi put ne mogu da te izbacim iz glave Jasmin.

- Smeta li ti mnogo što sam tamo? – Upitala je izazovno.

- Gde?

- U tvojoj glavi – Slobodnom rukom mu je pomazila prste koji su i

dalje bili ĉvrsto obavijeni oko njene mišice i on odmah popusti stisak i

povuĉe je gore, ka sebi.

- Zavisi – prodahta joj u usne – Sada mi uopšte ne smeta.

Poljubio je tako strasno da je Jasmin izgubila tlo pod nogama i svom

teţinom se oslonila na njega. Uzvratila mu je poljubac sa ţestinom

kakvu nije ni znala da poseduje. Tog trenutka je postala svesna da ga je

sve ovo vreme bila ţeljna. Samo u njegovom zagrljaju osećala je da je

kompletna. Emocije koje su nabujale u njenom srcu, pretile su da je

potope. Nije znala da li neko moţe da ih vidi, ali nije ni marila. Toliko

joj je trebao njegov poljubac.

Naglo se odmakao od nje i pogledao je zamagljenim oĉima.

- Obećao sam da te više neću dodirnuti. Nije trebalo ovo da uradim.

- Moţda si obećao sebi. Meni ne - Znala je da ponovo dolazi u

situaciju da ga moli. Nije to ţelela. Dosta joj je bilo svega - U pravu si

– rekla je – Nije vaţno kome si obećao - Sva smetena uzela je torbu sa

stola – Treba da krenem. Pretpostavljam da ću od Blejka saznati sve što

detektiv bude otkrio.

- DoĊavola Jasmin! – Nervozno je provukao ruke kroz kosu – Ne

moţeš otići tek tako.

- Mogu i hoću. Naš odnos je već previše zamršen u poslovnom smislu.

Nema potrebe da ga dodatno komplikujemo. Vidimo se Greg –

Sakupila je ostatke dostojanstva i izašla.

Greg je gledao kako se vrata za njom zatvaraju. Nije bio u stanju da

se pokrene. Osećao se kao prokleta igraĉka. Ova ţena ga je uzimala i

odbacivala zavisno od raspoloţenja i potreba, a on nije bio u stanju da

se odupre. Svaki napor da je potisne iz svog ţivota završavao se

neslavno. Odavno mu je bilo jasno da je ovladala njegovim srcem i zato

je bio u stalnoj svaĊi sa samim sobom. Razum mu je govorio da je ona

nevolja koja hoda i da je ţeli samo zato što ne moţe da je ima, ali srce

je govorilo drugaĉije. Morao je hitno da pronaĊe rešenje kako da

zaustavi unutrašnji rat.

VIII

U narednih nekoliko dana Jasmin je osećala veliki pritisak. Iako je

Blejk sasvim dobro obavljao posao iz Gregove firme, njoj se ĉinilo da

je sve otišlo predaleko. Nervirali su je svi. Ĉak i En, sekretarica koja

nije bila priĉljiva, postavljala je neuobiĉajeno mnogo pitanja. Jasmin je,

na kraju, morala da joj pokaţe gde joj je mesto i osećala se loše zbog

toga. Detektiv još uvek nije uspeo da sazna ništa o poreklu pisma.

Moţda je nešto i saznao, a njoj to nije bilo reĉeno. Svakoga dana se

pitala da li je bilo pogrešno što je Gregu i njegovim ljudima prepustila

da vode istragu vezanu za pretnju. A opet, šta bi ona sama mogla da

uradi?

Kada joj se Trejsi javila, skoro je osetila olakšanje. Nije smela da je

pozove jer bi bilo previše da je stalno opterećuje svojim problemima.

Naravno, nije mogla da joj kaţe ništa o pismu, ali je makar mogla da

jadikuje nad svojom neuzvraćenom ljubavi. Ko bi rekao da će se sve

tako okrenuti? Ona koja je sebe uvek smatrala Trejsinim glasom

razuma, došla je u situaciju da bude potpuno zavisna od njenih saveta.

Pristala je da izaĊu nekuda u petak uveĉe i, zaĉudo, radovala se tom

izlasku iako joj je poslednji potpuno promenio ţivot.

Kada je ĉula zvono na vratima, bila je potpuno spremna. Trejsi je bila

taĉna samo kada je provod bio u pitanju. Još jednom je pogledala svoj

odraz u ogledalu i poţurila da otvori prijateljici.

- Draga moja, – oduševljeno je zagrlila Trejsi – Izgledaš fantastiĉno

veĉeras. Ko bi rekao da si programer, a ne model neke ekskluzivne

kuće?

- Ne nerviraj me Trejsi. Znaš da mrzim zablude u vezi moje profesije.

Uz dugo sedenje ispred raĉunara ne ide zapuštenost kako to većina ljudi

misli.

- Šalim se Jasmin. I sama znaš da bih bila sa dobrim delom muškaraca

iz tvog tima, samo kada bi obratili paţnju na mene. MeĊutim, njihov

problem je taj što nemaju vremena da obrate paţnju na mene. Ĉak i

kada bih se gola prošetala kroz vašu kancelariju, teško da bi me iko

primetio.

- Nadam se da nećeš pokušati tako nešto jer sam sigurna da grešiš. A

sad mi reci gde me vodiš veĉeras?

- Na isto mesto gde i prošli put. Veĉeras je tematsko veĉe. Muzika iz

osamdesetih. Znaš da sam luda za tim ritmom.

- Sad mi je jasno zašto si se odluĉila za haljinu sa šljokicama. Ipak, ne

znam da li sam spremna da se vratim tamo.

- Obećavam da te neću ostaviti na milost nekom lepotanu. Nemam

nameru da flertujem ni sa kim. Pokušavam da ustalim vezu sa Noelom.

- Oooo! Nisam znala da je Noel još uvek aktuelan. Ko bi rekao? ViĊaš

li ga ĉesto?

- Koliko nam obaveze dozvoljavaju. Mislim, nije to trenutno mnogo

više od dobrog seksa, ali imam utisak da moţemo da ostvarimo nešto

trajnije.

- Bilo bi lepo. Noel je dobar ĉovek. Kad moţe da podnosi Grega

Torna, sigurno će moći da podnese i tebe – Nasmejala se Jasmin.

- Nije lepo da priĉaš tako o ljudima do kojih ti je stalo – Prstom je

pretila Trejsi.

- To je jaĉe od mene. Srećom, bar neko od tih ljudi zna da mi je stalo.

- Lako ti je samnom. Znam te ĉitav ţivot. Ţao mi je što nisi još

nekome pruţila priliku da te bolje upozna.

- Ne volim insinuacije. Taj neko o kome priĉaš ima ime. Mislim da

sam svoju šansu sa njim prokockala. Svi naši susreti završili su

katastrofalno, ĉak i oni u kojima smo bili jako bliski. Jednostavno

mislim da nismo dobri jedno za drugo. Ponekad pomislim da se u mom

ţivotu pojavio samo da bi potvrdio moju teoriju da ne postoji prava

ljubav.

- Vidim da i dalje nemaš definiciju prave ljubavi. Ona se ne pojavljuje

samo tako Jasmin. Prava ljubav se gradi uz mnogo kompromisa. Kada

nauĉiš da se odriĉeš stvari za koje veruješ da su ti vaţne zbog nekoga,

onda će ti sve postati jasnije.

- Hajde sanjalice. Zakasnićemo na tematsko veĉe ako nastaviš da mi

prosipaš klišee o ljubavi – Zagrlila je prijateljicu i zvuĉno je poljubila –

Ipak moram da priznam da te volim takvu kakva jesi. Beskrajno si

slatka sa tom svojom verom u ljubav.

- Naći ću programera koji će ubaciti virus u tu tvoju hladnu,

isprogramiranu glavu. Valjda će tada tvoje dobro, meko srce moći da se

izbori za ono što zasluţuješ – Trejsi se trudila da zvuĉi ljutito, ali nije

uspevala – Sutra ćemo više o ovoj temi. Ne bih da mi još neki tvoj

komentar potpuno upropasti veĉe pre nego što je i poĉelo. Idemo sada.

Ĉim je ušla u klub, Greg je nekako osetio njeno prisustvo. Odmerio je

dobro da dokaţe sebi da moţe da ostane ravnodušan na njenu pojavu.

Uzalud. Nikada nije izgledala tako dobro. Kosa joj je padala preko

belih ramena. Zeleni korset savršeno je stajao preko ĉvrstih, punih

grudi, a crne uske pantalone isticale su njene duge noge. Najjaĉi aduti

bili su tu. Kada je zakoraĉila ka šanku otkrio je narukvicu koja je

obavija ĉitavu njenu nadlakticu i zakljuĉio da joj sigurno neće odoleti.

Ponovo. Znao je da je spreman da je pusti da radi sa njim šta god ţeli

samo da je ima pored sebe.

Potpuno je zaboravio da je došao samo da bi je upozorio da nije

pametno da izlazi dok se ne reši situacija vezana za ono nesrećno

pismo. Zaboravio je i to da je otkazao put u Atlantik siti kada mu je

Noel diskretno stavio do znanja da će ona veĉeras biti ovde. Sve o

ĉemu je mogao da misli svodilo se na nju i ţelju da je osvoji.

Jasmin je osećala slabost u nogama ĉim je kroĉila u klub. Slike koje

su se javile kao da su oţivele. Poţelela je da se okrene i pobegne što

dalje. Moţda bi to i uĉinila da je Trejsi nije uhvatila pod ruku i povukla

ka šanku.

- Idemo da poruĉimo piće, pa na podijum. Ples će nam dobro doći.

- Joj Trejsi! Ne ţelim da plešem. Mogu li da te ĉekam pored šanka?

- Ne znam da li smem da te ostavim samu. Prošli put sam te

zapostavila i odmah si upala u nevolju – Trejsi se šalila, a Jasmin je

pocrvenela od njenih reĉi.

- Snaći ću se nekako. Nisam ja magnet za muškarce već ti. Znaš da

moja hladna glava odbija sve redom, a nisam raspolioţena za novu

avanturu. Ni od prošle se nisam oporavila.

- Izvini dušice. Samo se šalim.

Uz pomoć Trejsinog šarma dobile su piće preko reda. Ĉak su uspele

da se dokopaju i jedne barske stolice koja je ostala slobodna kada je par

pored njih otišao do podijuma.

- Super, sada mogu da te ostavim da u miru popiješ piće. Ja moram na

podijum. Znaš da moja energija nije za Ċuskanje u mestu.

- Samo idi. Biće mi dobro ovde.

Trejsi se vrtela na podijumu, dok je Jasmin pijuckala rashlaĊeno vino

i posmatrala masu opuštenih ljudi. Dokono se pitala da li su svi oni

zaista srećni ili su samo sebi dali odušak. Bilo joj je ţao što ona sama

nije uspevala da se opusti dovoljno. Nikada nije nauĉila da izaĊe iz

ĉvrsto skrojenog šablona. Pravila kontrolisanog ţivota bila su duboko

utemeljena u sve segmente njenog ţivota.

- Dve ĉaše Chablisa – Zaĉula je glas iza sebe i skoro se prevrnula sa

stolice. Znala je kome pripada taj moćni duboki glas, ali nije imala

snage da se okrene. Da li ju je prepoznao? Najbolje da se ne okreće.

Saĉekaće da ode, a onda će morati da napusti klub. Nije mogla da bude

sa njim u istom prostoru. Ma koliki taj prostor bio. Skoro da nije disala

kada joj se topla ruka spustila na rame.

- Da li bi dama popila piće ovde ili bi radije podelila samnom

udobnost separea – Osećala je njegov dah na potiljku i skoro je prţio.

Znala je da će morati da se okrene i odgovori mu.

- Dama već ima piće – pokazala mu je ĉašu u svojoj ruci i tek onda

shvatila da je prazna. Osetila se glupo – Izgleda ću prihvatiti piće –

Nasmejala se, a nasmejao se i on.

- Zdravo Jasmin. Lepo je videti te u provodu.

- Zdravo Greg. Ne znam šta podrazumevaš pod tim, ali ja ne mislim

da se provodim. Više sam posmatraĉ.

- Da li bi ţelela da pametnije iskoristiš noć Jasmin? – Upitao je

promuklim glasom od kojeg je obuze vrućina.

- Ne mogu. Došla sam sa Trejsi. Ne bi bilo u redu da je ostavim samu

– Neubedljivo je govorila.

- Ako samo pogledaš na podijum, videćeš da se Trejsi sasvim dobro

zabavlja i bez tebe.

Jasmin se okrenula i videla Trejsi i Noela kako plešu tesno pripijeni

jedno uz drugo. U sledećem trenutku pogledi su im se sreli i Trejsi se

osmehnula kao pravi krivac, a onda joj pokazala rukom da ide sa

Gregom. Ta prevrtljivica joj je namestila zamku! Poslala joj je besni

pogled, a Trejsi joj odgovori poljupcem.

- Vidim da si lepo iskoristio pomoć prijatelja Greg – Ponovo se

okrenula ka njemu.

- Hoćeš li mi poverovati ako ti kaţem da ovo nisam ja smislio? Moj

odani saradnik je znao da ću otkazati sve i doći ovamo kada ĉujem da

ćeš biti ovde. Isto tako, tvoja prijateljica je znala da ti nećeš doći, ako ti

kaţe da je dogovorila sastanak sa Noelom.

Jasmin je bila zbunjena nekoliko trenutaka. Zašto bi Greg otkazao sve

samo da bi bio sa njom? Da li je moguće da je toliko ţeleo?

- Ne razumem. Imaš priliku da me vidiš kada god poţeliš, a otkazao si

obaveze da bi me video veĉeras.

- Imam priliku da te viĊam na poslu Jasmin. Misliš li da je to ono što

ţelim? Nijedan naš kancelarijski susret nije se dobro završio. Ţelim da

te upoznam van posla. Hoću susrete u kojima sam ja samo Greg, a ti

samo Jasmin. Bez uplitanja našeg poslovnog odnosa.

- Nisam sigurna da li je to moguće.

- Ako nam daš priliku uveriću te da jeste. Seti se kako nam je bilo lepo

ono veĉe u tvom stanu. Ţelim da to ponovimo.

- U mom stanu?

- Ne. Sada ćemo da odemo do mog separea i da tamo provedemo neko

vreme. Posle ćemo ići na kasnu veĉeru, a onda ćemo videti – Nasmejao

se zagonetno – Moţe?

- Ubedljiv si gospodine Torn – Dopustila je da je uzme za ruku i

povede do separea. Bilo je glupo opirati se neĉemu što je svim srcem

ţelela - Moţeš li mi odati tajnu kako uvek uspeš da obezbediš najbolji

separe u klubu? Koliko sam shvatila nisi planirao da budeš ovde

veĉeras.

- Veruj mi, lako je. Kad si vlasnik kluba moţeš sebi da priuštiš ovako

nešto.

Jasmin ga je gledala u šoku. Htela je da pita ĉega je još vlasnik u

ovom gradu, ali se setila dogovora da ne priĉaju o poslu pa je sebe

naterala da se nesigurno osmehne. Dok joj je on mazio nadlakticu na

kojoj je bila narukvica, konobar je doneo njihove ĉaše i bocu vina.

- Tvoja narukvica me jako uzbuĊuje. Voleo bih da te gledam dok imaš

samo nju na sebi, ali biću strpljiv.

- O Greg! – obavila mu je ruke oko vrata i poljubila ga strasno.

IX

Probudio je miris kafe. Pre nego što je otvorila oĉi osetila je Gregovo

prisustvo.

- Dobro jutro spavalice. Nadam se da ti ne smeta što sam te probudio –

Stajao je pored kreveta sa posluţavnikom na kome su bili kafa i

doruĉak.

- Oprostiću ti samo zato što ne mogu da odolim mirisima sa tog

posluţavnika. Koliko je sati?

- Prošlo je deset.

- Uh! Ne sećam se kada sam tako dugo spavala.

- Verovatno zato što se ne sećaš kada si imala tako dugu besanu noć.

- Ustvari, sećam se. Bilo je to pre nekoliko meseci. U istom ovom

krevetu – blago je porumenela.

- Tako si slatka kada se tek probudiš Jasmin – Spustio se pored nje i

utisnuo joj je vlaţni poljubac na oteĉene usne – Pa, šta bi ţelela danas

da radimo?

Pogledala ga je upitno.

- Odluĉio sam da te zarobim ovaj vikend. Ipak, ostaviću ti mogućnost

da sama odluĉiš kako ćemo provesti vreme.

- Mislim da ti to nije pametna ideja. Ja nekim ĉudom uvek uspem da

pokvarim zabavu – Nasmejala se pomalo tuţno.

- Više ti to neću dozvoliti. Sledećeg puta kada poţeliš da pobegneš od

mene, ljubiću te dok ne zaboraviš šta si htela. A sada da ĉujem.

- Iskreno, volela bih da malo šetamo. Dugo nisam bila u neobaveznoj

šetnji. Jesi li za?

- Samo ako ćemo da se drţimo za ruke.

- Šališ se zar ne?

- Ja se nikada ne šalim sa ozbiljnim stvarima. Iz tvoje priĉe sinoć sam

zakljuĉio da si propustila vaţan deo muško-ţenskih odnosa. Planiram

da ti to nadoknadim i srećan sam što je meni pripala ta ĉast.

- Ti si lud – Smejala se Jasmin.

- Jesam. Lud sam za tobom.

- Bojim se da si pomešao pojmove Greg. Lud si za mojim telom, a ne

za mnom.

- Imao sam tvoje telo Jasmin. Zašto sam onda još uvek tu?

Slegnula je ramenima.

- Zato što mi je stalo do tebe. Ja se ne bojim da to priznam. I strpljivo

ću ĉekati da otkriješ da li i ti osećaš isto prema meni.

- Ja ne znam hoću li uspeti da se snaĊem. Nikada nisam imala vezu.

- To si mi već rekla. Ne treba ti nikakvo znanje za vezu. Samo se

opusti i slušaj srce.

- Ne plašim se ja za svoja osećanja. Znam da sam zaljubljena u tebe.

Plašim se da neću umeti da ih pokaţem. Ali ţelim da pokušam.

- Odliĉno. Meni je to za poĉetak dovoljno.

- Moraću da odem do stana po odelo. Nije prikladno da šetam u

onome u ĉemu sam bila sinoć.

- Meni ne smeta. Hoćeš da idem sa tobom?

- Nema potrebe. Brzo ću se vratiti. Uostalom, sinoć si rekao da si

otkazao mnogo toga zbog mene. Mogao bi bar nešto da nadoknadiš dok

me nema. Znam da smo rekli da nećemo pominjati posao, ali moraćemo

nekako da se uklopimo u realan ţivot.

- U pravu si. Mogao bih obaviti par telefonskih razgovora.

Završila je doruĉak, istuširala se i pozvala taksi. Iako je bila samo par

ulica od Gregovog apartmana, voţnja se oduţila. Guţva u Njujorku je

ponekad bila nesnosna. Ipak, vreme je iskoristila da razmisli o

novonastaloj situaciji. Sve je delovalo previše lako. Uvek je zamišljala

da je ljubav mnogo komplikovanija. Ţelela je da ovo sa Gregom uspe.

Trejsi je bila u pravu. On je bio njena druga polovina. Setila se kako mu

je sinoć, bez zadrške, ispriĉala ceo svoj ţivot. Priĉala je sa lakoćom

kakvu nikada ranije nije osećala i nije imala strah od njegove reakcije.

Nakon toga, otišli su u njegov apartman i posle veĉere vodili ljubav do

iznemoglosti.

Na ulasku u zgradu javila se portiru i popela se liftom do petog sprata.

Hodnik je bio u potpunom mraku. Nijedan prekidaĉ nije radio. Morala

je da izvadi mobilni telefon da bi uz pomoć svetla sa ekrana uspela da

stigne do svojih vrata. Moraće da kaţe kućepazitelju da proveri sijalice

i prekidaĉe. Dok je stavljala kljuĉ u bravu osetila je da joj se neko

pribliţava sa desne strane. Uhvatio je strah i molila se da ne stigne do

nje dok ne uĊe. Već u sledećem trenutku osetila je nešto hladno na

slepooĉnici. Cev od pištolja, odmah joj je prošlo kroz glavu.

- Otvori vrata i uĊi polako – Bio je to glas Dţona Polarda – Ne

pokušavaj da viĉeš jer ćeš biti mrtva pre nego što te iko ĉuje.

- To ste znaĉi bili vi? – Konaĉno joj je postalo jasno ko je stajao iza

pisma – Ĉemu sve ovo Dţone? Zar nije dovoljno što ste lopov? Sad

hoćete da postanete i ubica – Kupovala je vreme polako otvarajući

vrata. Palo joj je na pamet da bi nekako mogla da pokuša da pozove

Grega.

- Ulazi unutra kuĉko mala! Završiću sa tobom jednom za svagda! –

neprirodno je zareţao.

Jasmin je drţala svoj mobilni telefon i „na slepo“ otkucala Gregov

broj. To je bila jedna od prednosti stalnog korišćenja tastature. Nadala

se samo da broj nije zauzet i da će on moći da ĉuje, makar, delić

razgovora. Ušetala je u stan, a Dţon je pratio u stopu. Tek kada je ušla

u dnevni boravak okrenula se i pogledala ga. Lice mu je bilo

izobliĉeno, a oĉi su mu grozniĉavo sijale. Zapitala se koliko zla mora

da je u njemu kada se odluĉio na ovakav korak.

- Hoćete li mi napokon objasniti zašto ću umreti? – Spustila je telefon

na sto i sela u fotelju malo dalje. Tako neće posumnjati da je pozvala

nekoga.

- Zato što si sve upropastila. Morala si da prodaš akcije i natovariš mi

na vrat onog nabeĊenog ekonomistu. Godinama sam strpljivo radio za

Tajlera ĉekajući svoje vreme. Kada je ono napokon došlo, ti si mi,

svojom pohlepom, oduzela ono što mi pripada.

- I zato ćete me ubiti? Jer ne moţete više da kradete od mene. Kakav

ste vi to ĉovek? Da ste mi samo rekli da niste zadovoljni onim što

zaraĊujete, sigurno vam ne bih uskratila da dobijete više. Ne, vi ste

odluĉili da sami naplatite ono što ste mislili da vam pripada. I u sve to

ste uvukli Vestona i Filipsa. Zar vam nije dovoljno to što ste već uzeli?

- Naravno da nije. Zato ćeš sada otvoriti laptop i odmah napisati mail

svim klijentima da se krajem meseca povlaĉiš iz posla jer si prodala

kod od novog softvera. Potom ćeš mi predati kod.

- Zašto bih to uradila? Ionako ćete me ubiti. Neću uraditi ono što

traţite od mene.

- Nemaš izbora. Umiraćeš polako. Na kraju ćeš me moliti da ti uzmem

ţivot, a zauzvrat ćeš mi dati ono što hoću.

- I šta ćete onda? Kako mislite da se izvuĉete? Mislite da će kompanija

nestati tek tako? Znate da Torn grupa poseduje polovinu svega. Gregori

Torn neće dozvoliti da proĊete nekaţnjeno. Jednom ste pokušali i nije

vam uspelo. Iskoristite šansu i idite što dalje odavde. Upozoravam vas

da više neću biti dareţljiva kao što sam do sada bila. Zar nijednom niste

pomislili da ćete na kraju završiti u zatvoru? Sada imam sposobnog

direktora koji radi u interesu kompanije, a i partneri mi pruţaju

maksimalnu podršku. Šta god meni uradili nećete se izvući.

- Ne pominji mi tog fićfirića od direktora! Samo mi zadaje muke od

kako si ga dovela u kompaniju. Jedva ĉeka da izvrši svaku Tornovu

naredbu. Ĉak je uspeo da ga nagovori da uloţi onoliki novac za

projekat. En kaţe da ne moţe ništa da izvuĉe od njega. I ne priĉaj više,

već otvaraj taj laptop. Nemam ceo dan.

Jasmin se odjednom više nije plašila. Saznanje da ju je i sekretarica

izneverila, šurujući sa ovim bolesnim ĉovekom, izazvalo je u njoj

muĉninu. Kako je kompanija uspela da opstane pored takvog kadra?

- Nije mi jasno kako vas moj otac nije prozreo. On je bio sposoban

ĉovek i umeo je da vodi posao. Nemoguće da ste takvi postali posle

njegove smrti. Vi mora da ste već dugo ozbiljno bolesni.

- Toj škrtici nije ni dolar mogao da nestane, a da to ne primeti. Ja sam

godinama nalazio najbolje klijente za Kontrol K. I kako mi je zahvalio?

Obiĉnom platom. Toliko je bio škrt da je doţiveo srĉani udar kada sam

mu zatraţio polovinu akcija.

Cerio se tako da mu je lice bilo izobliĉeno. Jasmin je mislila da će se

onesvestiti. Ovaj ĉovek joj je ubio oca. Više nije mogla trezveno da

razmišlja. Bacila se na njega svom snagom i udarila ga preko odvratnog

lica. Njena reakcija ga je iznenadila pa mu je pištolj ispao iz ruke.

Jasmin ga je besomuĉno udarala. Do svesti joj je samo dopirala

ĉinjenica da je zbog ovog ĉoveka izgubila oca.

Polard se brzo pribrao i uhvatio Jasmin za ruku. Potom je udario tako

snaţno da je trenutno izgubila svest. Ostavio je da leţi na podu i krenuo

prema njenom laptopu. Moraće sam da završi ono što je planirao.

Obrisao je krv sa usne koja je krvarila. Mala kuĉka je umela da udari.

Za to vreme Greg i Rajan Smit su ţurili ka Jasmininom stanu.

Srećom, portir je imao rezervni kljuĉ. Oĉekivali su da im se policija

pridruţi svakog ĉasa. Greg se u sebi molio da Jasmin ostane pribrana

dok oni ne stignu. Nadao se da će kupiti dovoljno vremena i ostati ne

povreĊena.

Smit je bešumno otkljuĉao stan i ušli su u hodnik. Pošto se ništa nije

ĉulo, osim zvuka lupkanja po tastaturi, Grega je obuzela slutnja da se

dogodilo nešto loše. Rajan Smit je izvukao pištolj i polako se pomerio,

uz zid, do ulaza u dnevnu sobu. Odmah je ugledao Jasmin na podu.

Pored nje bio je pištolj, a malo dalje, sedeo je Polard za laptopom.

Pokazao je Gregu da ostane kod ulaza i saĉeka policiju. Znao je da će,

vidi li devojĉino telo na podu, reagovati loše. Tako moţe ugroziti da ga

bezbedno uhapse. Uleteo je takvom brzinom u prostoriju da ga Polard

nije ni primetio dok nije stigao do njega.

- Igra je završena. Pomeri se i umrećeš Dţone Polarde.

- Ko si sad pa ti? - Polard je pitao u neverici.

- Ustani i stavi ruke na leĊa da mogu da ih vidim.

Polard je pogledao u pravcu pištolja, a onda u deliću sekunde pokušao

da se baci prema njemu. Smit je odmah prozreo njegovu nameru i

spreĉio ga na pola puta. Oborio ga je na pod i jednom rukom uspeo da

ga savlada. Spustio je pištolj i izvukao lisice iz zadnjeg dţepa.

- Torn! – viknuo je – Pozovi hitnu pomoć. Devojka je povreĊena.

Greg je utrĉao u sobu i kleknuo pored Jasmin. Ruke su mu drhtale i

jedva je uspeo da pozove hitnu pomoć. Leva strana lica joj je bila jako

crvena i blago natekla, a iz nosa joj je tekla krv. Opipao joj je puls. Bio

je slab, ali bila je ţiva. Brzo je prešao pogledom po ostalim delovima

tela. Ĉinilo se da nema drugih povreda. Samo da pomoć stigne što pre.

Prišao je Polardu koga je Smit podigao na kolena.

- Patićeš zbog ovoga – rekao je tihim glasom – Ţelećeš da si mrtav, a

bićeš ţiv. Gorećeš u paklu polako, to ti obećavam.

Nije stigao da kaţe još nešto jer su policajci i hitna pomoć utrĉali u

stan. Sada mu je bilo najvaţnije da Jasmin bude dobro...

X

Jasmin se probudila u bolniĉkoj sobi. Prvo je ugledala Gregovo

zabrinuto lice. Sedeo je na krevetu i drţao je za ruku. Pokušala je da se

osmehne, ali se pokušaj završio bolnom grimasom.

- Zdravo – rekao je tiho – Dugo ti je trebalo da se probudiš. Propustili

smo šetnju.

- Ipak me drţiš za ruku. Šta se desilo Greg? Da li je Polard povredio

još nekoga?

- Nije, ne brini. Pozvala si me na vreme. Znaš li kako mi je bilo kada

sam ĉuo glas tog ludaka? Smit mi je jutros rekao da je skoro siguran da

on stoji iza pisma. Nisam hteo da ti kaţem da te ne uznemirim. Sad se

osećam krivim. Nisam oĉekivao da je spreman na ovako nešto.

- On je umno poremećen ĉovek. Traţio je da mu predam kod od

softvera. Znaš li da je on ubio mog oca Greg ? – Oĉi su joj se napunile

suzama – Rekao mi je da je tata dobio srĉani udar kada mu je zatraţio

polovinu akcija u firmi.

- Smiri se dušo. Ne moţeš vratiti oca. Misli na sebe. Imala si lakši

potres mozga. Moraš da miruješ i ne smeš da se nerviraš. Ja ću se

pobrinuti za Dţona Polarda.

- Oprosti mi, molim te. Bila sam tako lakomislena. Trebalo je da

prihvatim tvoj predlog i pošaljem ga u zatvor. Znaš li da mu je En

pomagala? I to mi je rekao. Do svega ovoga ne bi došlo da sam samo

malo manje bila sebiĉna.

- Ja sam verovao u tvoje dobro srce. Sada će sve biti dobro ljubavi.

Idem da pozovem lekara da te pregleda. Ako on kaţe da si dobro daćeš

izjavu policiji. Svi će biti kaţnjeni onako kako zasluţuju. Vaţno je da si

se probudila i da se sećaš svega. Boli li te glava?

- Ne, samo lice – prešla je dlanom preko nateĉenog obraza – Sigurno

izgledam grozno.

- Ne moţe jedna modrica da izbriše tvoju lepotu. Ipak, taj nitkov će

platiti što te udario – Poljubio je neţno u ugao usana i izašao iz sobe.

Nešto kasnije napustili su bolnicu. Greg je insistirao da bude u

njegovom apartmanu. Poslao je Trejsi i Noela da donesu njene stvari.

Znao je da će teško moći da je pusti od sebe. Ţeleo je da brine o njoj

zauvek. Iako je obećao da će ići polako i da će biti strpljiv, znao je da

će je uskoro zaprositi.

XI

Narednih nekoliko meseci bili su, ujedno, najteţi i najlepši za

Jasmin. SuĊenje koje je usledilo vratilo je bolna sećanja. Ponovo je

morala da prolazi kroz sve ono što je ţelela da zaboravi. Ipak, svi su

dobili adekvatne kazne i skoro sav novac koji su ukrali, bio joj je

vraćen. Jasmin ga je dala za izgradnju deĉije bolnice. Pored nje je bio

Greg kao stalna podrška. Upoznala je u njemu jednog divnog, stabilnog

i odluĉnog muškarca.

Kada joj je Blejk Haris otkrio da je Torn grupa, ustvari, dala novac za

nastavak projekta sve sumnje u Gregovu ljubav su isĉezle. Znala je da

je voli baš onako kako je ona volela njega. Ono što je smatrala

porazom, pretvorilo se u najveću pobedu.

***

Krupno, vlaţno telo zarobilo je u potpunosti. Pokušala je da se

pomeri, ali bez uspeha.

- Greg – smejala se – Nikada neću dobiti lepu boju, ako stalno budeš

leţao na meni.

- Šta će ti boja? Ja oboţavam tvoj mleĉno beli ten. A valjda moje

mišljenje nešto vredi, gospoĊo Torn.

- Naravno da vredi. Odmah ću ti pokazati koliko – Strasno je poljubila

njegove vlaţne, slane usne.

- Mmm! Mislim da je ideja sa privatnom plaţom sjajna – Mrmljao je

Greg izmeĊu poljubaca.

- Volim kada si zadovoljan dragi. Ipak, naš medeni mesec je tek

poĉeo. Nadam se da ćeš tako misliti i za dve nedelje.

- Proteklih meseci nisam stizao da uţivam u tebi onako kako bih

ţeleo. Znaš da smo prošli kroz teţak period.

- Vredelo je Greg. Pravda je napokon zadovoljena. Sad poĉinjem iz

poĉetka. Kao nova Jasmin.

- Pa i jesi nova. Sada si Jasmin Torn. Vlasnica svih akcija kompanije.

- Još sam po malo ljuta na tebe zbog toga.

- Samo sam ţeleo da se osećaš sigurno. Da ne pomisliš da ću preko

tvog srca da upravljam kompanijom, sada, kada si postigla ogroman

uspeh.

- Ti to već radiš, dragi – nestašno se nasmejala - Napokon sam u

stanju da priznam koliko je sve lakše od kako smo se preselili u

prostorije Torn grupe. Mogu opušteno da radim ono što najbolje umem,

a uz to da viĊam svog predivnog muţa po ceo dan. Sve dok mu ne

dosadim – izazivala je.

- Mislim da mi ne bi dosadila ni za tri ţivota. Volim te Jasmin.

- I ja tebe volim Greg.

(Kraj)