1

LIRIKA PASA Miloš Živanović

2

U srcu

U srcu ja sam low-life

i volim belo meso, u srcu ja sam crn

ja sam šiptar, ja sam musliman, ja sam cigan ja sam Bernard Šo:

u srcu nosim jednu lepšu tajnu i napolju me ĉeka noć,

u srcu ja sam arapin, ja sam hispano

u srcu ja sam mladi amerikanac u srcu ja sam prorok, ja sam latin, ja sam bizantin

ja sam ţidov sa kikicama, ja sam ĉistunac i palestinac

ja sam homoseksualni otac svih patrijarha, ja sam papin lucifer

i sisam mu krhko zdravlje, ja sam suvišan

u srcu ja sam kurac na biciklu, ja sam prašina ja sam mean motherfatherfucker, hramovi su kanalizacija

ja sam reka nezadovoljnih, ja sam huk modrih leševa

kanalizacijom plutaju beda i strava, ja sam šljam osvajaĉa

ja sam opsada, ja sam pleme, ja sam masakr. Samo mi vetar puni dţepove

ja ga sakupljam i ĉuvam u komorama

u srcu banka.

Daimone, tvoje ruke su oblaci nad tvrĊavom, pišam u Savu i gledam kako Dunav raste.

U srcu ja sam magliĉasti duh iz šahta,

a ti, u remind me of my favorite song.

3

Blind Dog

Noćas sam se probudio trideset godina stariji,

srce se kao gumena atrakcija premetalo

kroz trideset plamenih krugova neke prošlosti. Ne vidim gotovo ništa,

prozor je zamućeni kovitlac pastelnih obrisa.

Devedeset devete napustio sam Beograd, u zoru,

hladnu kao upišan krevet, cele noći bio sam gladan, mrak je bio ravnodušna senka.

Neman me u stopu prati

i preti.

Ĉujem Ċubretarski kamion i pesmu pijanog vraĉa iz kabine. Razmišljao sam o puštanju brkova

kad je švercerski kombi forsirao severnu granicu

i kroz lavirint sporednih puteva skrivao zadah blata

od pitome maĊarske policije.

Komšija rastaman umire u faveli ispod mosta, u zaleĊenoj faveli u skiĉanju kerova umire u vatri,

komšija gori sa zidovima svoje kartonske sobe.

Od svega toga noge su mi postale jako dlakave.

Njuh je moj adut u igri, a unutrašnjost nozdrva dlakava je skoro koliko i noge.

Zato mogu dugo da hodam i njušim,

da pratim, da ţivim, da se vratim,

sve do brloga i vremena u kom sam roĊen. Na zahtev publike blatnjavog velegrada

gumena atrakcija kolutovima unazad

proći će kroz goruće krugove,

aplauz za gumenu nakazu koja će ispuniti sve vaše ţelje,

po povratku u antiutopiju. Neman me u stopu prati.

A tuga i ţivot,

to će kuĉke rasuti mirisima kao šaku konfeta.

Dok pokušavam da kopam dalje i dalje tek poĉinjem da mislim da vidim da znam

koliko sam ţiv ispod kapaka ĉvrsto zatvorenih

i smeta mi kao kamen u cipeli

da budem trezan. Neman me u stopu prati

i preti

zove da se vratim.

4

Old Dog

Kao stari pas u hispano harlemu

uvija se u sitnom ritmu tuţaljke

rimuje plaĉ sa jezikom. Voda kaplje u slivnik.

Morao bi da radi mnogo više i konkretnije

da impresionira... koga.

Trebalo bi da radi mnogo više šta već rade stari psi odlikovani krpeljima.

Baci srebrnjak mesecu u lice

srebro za ljubav

i skitnica ga ĉasti razgovorom. Kao stari pas u hispano harlemu

u snu vidi sebe bez nogu a predsednika sa zastavom

i gomila zadovoljenih sveštenika recituje neki libreto.

Njegove sestre peru sudove i vole za srebro

njegova braća podiţu kapije grada i prodaju sreću deci ili je kupuju za sebe.

A on bi morao da radi mnogo više

stari pas u hispano harlemu

i da se odeva uglednije pa bi moţda u dragstoru više bio Vi nego ti.

U suburbiji nepoznatih i ogromnih manjina

kao stari pas u prolazu

onjuši piletinu i prolazi dalje, nije to za mene.

Karmelita zagrli me jaĉe

mislim da tonem

u neko blato koje na ploĉniku ne bi trebalo da postoji.

Duh iz šahta pleše mu oko nogu, neka se tvoji toĉkovi kotrljaju u beskraj.

5

Nedelja

Napisao sam sebi knjigu, stala je u pismo,

tek nekoliko redova odvojenih iz hodanja. Ali pošta je, naravno, bila zakljuĉana,

napuštena kao muzej genocida,

iza rešetaka skrivena kao firerov bunker.

Nedelja je oduvek zloban dan, u svom mom sećanju. Krstarim u nedelju popodne, insekti umiru na vetrobranu.

Veštaĉko jato kroji figure neba.

Nedeljom u vreme ruĉka krstarim nekropolisom,

srećan sam zbog svih sitih. Nebu nad trakom ulice postaje pretesno

preveliko je

prenaseljeno preteško naduveno

i tesno je pod njim.

Slava hiljadama koji su siti. Slava hiljadama koji su statistika.

Po koja kap se otkine, pokušava da sahrani

mušicu razmazanu na staklu.

Nebo je jedno, gledamo ga, moje koliko i tvoje i govorim ti kao ĉovek ĉoveku,

to je tek najava sasvim neizvesne kiše

i ništa više iza reĉi.

Napisao sam sebi knjigu, tek par redova na jeziku ljudi, u nedelju

kad je pošta zakljuĉana.

6

Oluja

A kad Ċavo jednom svrati

biće kuc kuc kuc po prozoru, kaţe stara ciganka zveckajući zlatom

niz ulicu uţurbano, kao da stiţe oluja.

Pre nego što kapi ovlaţe frigidnu zemlju

uţareno kamenje otpada sa neba tvrdog i zatvorenog, vrućina bukne

za trenutak još jaĉe i bukne

uliĉna izmaglica, providni plamen iz asfalta

kao lelujava zavesa krivi beton šatro-konstrukcija. Samo za tren spustim pogled sa neba

i on se ulepi u isparenja

i samo za tren umesto prethodnog sveta

stoji sam pakao, sa svim domaćim ţivotinjama.

Hladan vetar jurne kao iznenadno kijanje i pokida zavese u krpe,

vodene strele krenu odozgo, probadaju ih,

prikivaju nazad za asfalt.

Onda kroz kapi polete sitna jaja od leda, kao da je svet ĉaša viskija, pomislim

i ĉujem kuc kuc kuc po prozoru.

7

Stoper

UĊi prijatelju u moja stara kola

krenuo sam u krĉmu pored puta. Jašem rupe obilazim šahte.

UĊi slobodno, ne moraš da se izuvaš,

u moja stara kola sa probušenim zvuĉnicima.

Uskaĉi pre nego što poĉne pucnjava, da brišemo odavde.

Da brišemo,

pre nego što se pojave

prelepe ţene obuĉene u srebro i dijamante. Uskaĉi, put je ovde nervozan,

a mi nedostojni da nas krĉma ĉeka.

Nemam papire i rezervoar je gotovo prazan,

uzmi ili ostavi, ne zadrţavaj me,

odseći ću ti taj ispruţeni palac. Eto, stiţemo u kuću pored puta

taman pre nego što kane

poslednja kap zlatnog benzina...

... Ne brini, druţe, u redu je, to ja samo uzdišem.

To je samo mala rupa u mojim grudima,

ali tamo duva strašan jedan vetar.

8

Tutnji klopara

Veliki zli oblak sruĉio je svoj teret

a sneg se u podnoţju topi u prljavu vodu.

Tiho je i tutnji tumara voz prepun skitnica što idu na severozapad.

Pingvini mašu putnicima.

Dvoje se peli uz planinu

bila je suviše mlada leţi u gleĉeru

razrogaĉene oĉi

osmeh zaleĊen na licu

upućen nebu pticama našao je ljubazni pozornik.

Tiho je i tutnji tumara voz.

Ĉitava vešala naĊena u gleĉeru

i osuĊenik na njima.

Naziru se giljotina i korpa zevaju usta ustrojenih pušaka

zrna probijaju revolucionarne grudi

pingvini mašu

ostavljena ljubavnica smeje se nebu i pticama. Sve je sleĊeno u san

samo tutnji klopara voz

pun avanturista

po sveţem snegu što se topi u prljavu vodu.

Kladim se da ga kroz prozore

paţljivim pogledom prati

gomila ljubaznih nevinih ljudi

sakrivenih iza zavesa.

9

Balada o rasporenom profesoru

Profesor nije imao šta da jede

mada po sopstvenom priznanju

on liĉno više polaţe na piće nego na hleb.

Ne moţeš mu zameriti

za hranu je cena visoka

od hrane satisfakcija niska i prokleto kratkotrajna.

Profesor je ĉesto brbljao

mahom nekorektno i problematiĉno.

Tako je razumevao svoju profesionalnu ĉast.

A drugi, pak, nisu

te mu dadoše titulu

deţurnog klovna provokatora

mesto da pruţe ĉoveku koju reĉ i ĉašu viskija.

Nema problema

reĉe profesor

mogu ja to i ode gegajući se

svom malom praznom domu

da izreţira oĉekivani nastup.

Profesor je voleo publiku i poštovao je

trudeći se uvek da bude na nivou

što nije bilo ni malo lako.

Odabrao je za svoju taĉku

dan velike svetkovine. Nekada je škola svetkovala drţavno

a sada svetkuje crkveno

što mu izaĊe na isto

ĉak se i rimuje. Sakupi se mnogo sveta pristojnog

koliko i bistri mali uĉenici

ali ne toliko pristojnog kao uĉenice.

Profesor je to dobro razumevao. Zato uze harmoniku

nasloni se na zid škole

kao neka mala alţirska bitanga

10

sa ulica Pariza

stavi šešir ispred sebe.

I poĉe profesor da nabraja uz harmoniku: Stenjanje starih mrkih brvnara kojima je teret

nameštaja i ljudi prevelik.

Suvo kašljanje iscrpenih oranica

kojima je oteta snaga. Ispolinski trubeţ creva kojim poslednji mamut

završi svoj mukotrpni ţivot na zemlji.

I patnja sirotog Bertija, kome nije dobro.

Putujemo velikom brzinom prema jednom sazveţĊu u Mleĉnom putu. Veliki je mir na licu Zemlje. Srce mi prebrzo kuca. Inaĉe je

sve u redu.

I uĉenice i uĉenici zaigraše

besno i ekstatiĉno kao bakhe, mislite sada.

Ali ne, nikako!

Deca pobegoše da se kriju iza krsta

pristojni svet zgrozi se neopisivo

zaĉešljani ljudi i njihove gospoĊe bljuvahu neutešno

na ploĉnik ispred škole.

Hitno se telefoniralo u policiju

traţila se zaštita poretka i hitna intervencija.

Policija dohvati klovna crvenog osmeha

i odnese ga sa svetkovine

u lokalnu filijalu duševne bolnice. Kao da su zaboravili

da po opštem ubeĊenju

profesor-cirkuzant nema dušu.

Zato sedacija beše neuspešna

mada obilata i profesor u neko doba noći

ustade iz plitkog groba

i pocepa upišani pokrov.

Kakve su ovo gluposti reĉe sebi u bradu

i krenu da se penje uz ogradu.

Matori udrogirani klovn

napravi pogrešan korak i sunce novog jutra

naĊe ga gde visi

sa ograde duševne bolnice

11

smešni ĉoveĉuljak bez duše

rasporen i razapet

sa crevima koja se ljuljaju i maze neţne vlati trave.

12

Kaldrma u tami

Noću je kaldrma naroĉito gadna,

grbava je i opasna za pošteni korak, preteća - preti direktno ĉelu, ili potiljku.

Za neke stvari moram da dam dušu,

a za obrok, samo moram niz kaldrmu

- nije tako loše kako moţe da bude. Dole gde se kamenje uliva u asfalt,

tu je linija što cepa more od neba

i prašinu od blata.

ĈaĊava pekara nasaĊena na horizont oĉekivanja izdaleka miriše na oznojeno telo.

Oĉi su joj došljaĉke - nemirne i neĉim uvećane,

ĉekaju moţda nešto dobro, svakako nešto loše,

šaka u prljavom zavoju. Tetovaţa na sisi viri iz dekoltea, ţig,

vonj zagorele masti u kosi,

ne govori dobro veĉe ni doviĊenja,

pogled je dovoljan. Pravi se da slabo ĉuje

i rukom bez zavoja trpa pecivo u papirnu kesu.

Kratak joj je dah, znoj ispod nozdrva.

Mrmlja brojke, brzo uzima novac zavijenom šakom.

Kroz pramenje slepljene tamne kose

seva oĉima na svaki pokret

i od tih pogleda tama se udvostruĉila.

Kroz noć obesnu i prokletu smenu

vraćaju se uzdasi i jecaji

i mraĉne uspomene zapevaju:

Trĉi putem pored reke ne plivaj

odneće te vir mutne vode.

Noću je kaldrma naroĉito nezgodna, naroĉito uzbrdo.

13

Na putu

Proleter putuje sa prašinom

sa šarenim zaveţljajem na štapu,

a nije beraĉ duvana, samo pušaĉ. Gleda kako struţu gnjecava krzna sa puta

sporim zamasima lopate

zaposleni ljudi sa bezbroj godina staţa.

Zviţduću krmeljivi srećnici - strvinari uplašeni smrću, gule decu fiziĉke patnje.

Prašina pada na put, na prašinu padne mrak.

Da li je teško ili lako kotrljati igraĉke

niz vreli Ċavolov jezik i nizati jeziĉke slike

na Ċavolov maĉo kurac

kad psi znaju

kako smrdi mrtav ĉovek?

Ljudski dim je štetan po zdravlje duvana. Psi, hoćete li vi biti problem,

ili ćete biti rešenje.

Neka psi svedoĉe!

14

Homosatanikus

Homopoetikus skaĉe sa konfesionalnog neba

na zemlju otadţbinsku i trese je mlakim reĉima

koje mu majka vredno prevodi na ruski i engleski.

Trese je silnije od plotuna streljaĉkog voda

i od poĉasnog plotuna streljaĉkom vodu i od pada presamićenog trupla, trese poeta doktus.

Onda se ispruţi preko majke

te se sunĉa pod neonskim krstom nebeskim, mrtvim

bludi poeta boem. Homopoetikus – moderni homosatanikus,

ne golica njega pitanje

o logorima, varvarizmu i poeziji.

Samo nek se benigno šapuće u ĉasopisu.

Da li je to moda ili bolest? Homosatanikus ima knjigu:

Vidi moja knjiga! oĉi ću da ti knjigom vadim.

Kakva ljigava nakaza, pesnik.

A devojĉice postmoderne umereno bezobrazne mutiraju u estradne Desanke

Maksimović.

Zenit:

Papir nije ţivot Ljudi su ubice.

15

Mucava Balada

The Orange and The Green, The Orange and The Green

My father he was Orange

And my mother she was Green

Kad sam se rodila

nije se pucalo iz moje kuće,

nije se rodio ratnik. Moj o-otac na glavi ima keĉe

moja m-majka na grudima ima krst.

Kad sam se rodila

u kuću su došli derviš i kaluĊer, dugo su ispijali kafu i pušili

neki o-oĉev ljuti duvan.

A o-otac je skrivao oĉi od m-majke

i pred ljudima bio ravnodušan

i pred ljudima malo ljutit što se nije rodio vojnik.

Mog o-oca stari nisu cenili

jer ljubaka pravoslavnu sirotinju,

nisu ga cenili ni kad je uveo vodu u kuću. Ni m-majku stari ne vole

jer je okotila polumesec.

Kad sam se rodila,

stari su rekli da sam bednica. M-majka me vodila u crkvu ponekad,

o-otac se nije ljutio,

samo je molio da ne ide glavnom ulicom.

O-ocu je bilo drago da postim kad i on,

i kad niko ne vidi vodio me u špajz da jedemo suvog mesa. Derviš i kaluĊer pušili su ljuti duvan

što ga je o-otac na m-magarcu doneo iz Makedonije,

kad su ga tukli straţari na granici

i kad su nam streljali m-magarca. M-majka kaţe da je bila puna kuća ljutog dima, kad sam se rodila.

Nije trebalo da ubiju m-magarca,

ljuti dim je svuda zašao.

M-majku sam videla mrtvu na vratima spaljene tekije, traţila je mog o-oca što se tamo skrivao

da mu kaţe da se sakrije

da gladni kojoti dolaze sa hladnjaĉama.

16

O-otac se unutra ugušio od ljutog dima, od onog duvana.

Derviša i monaha više nisam videla,

ali sanjam kako puše ljuti duvan u nekoj kući gde se rodilo bedno ţensko dete.

Moj o-otac na glavi ima keĉe

moja m-majka na grudima ima krst.

Ne znam gde leţe pokopani, razdvojeni. Znam da je m-magarac streljan i kako je to bilo

jer u školskim knjigama ima o streljanju. O o-ocu i m-majci nema.

Ţivela sam pod šatorom,

kad je došao starac iz kuće pored prevrnutog autobusa i rekao: Ti si bednica, ali ne moraš da umreš od gladi

- oţeniće te moj unuk, on voli mršavice.

Unuk je bio baš mlad

i mogla sam ga previti preko kolena, da mi nije bio m-muţ.

Za pojasom je imao noţ

i na grudima je imao sliku noţa.

Iz njegove kuće se pucalo kad se rodio.

Otišla sam u tu kuću pored prevrnutog autobusa i ponela svoje ćebe.

M-muţ-Noţ retko je bio kod kuće,

ţivela sam sa starcem i ćebetom i praznim zidom.

Kad je došla ta glasna grupa starac je mumlao o bedi i o podizanju repa i izašao je napolje,

a oni nisu pušili ljuti duvan nego slatki dim

a oni su me zatvorili u sobu i dolazili

a ja sam bila sama sa praznim zidom a htela sam biti sa o-ocem i m-majkom,

ali nisam mogla da im se u mislima pridruţim

kad ne znam gde su, gde mogu da budu oni zajedno.

Kasnije došao je gospodin doktor,

rekao starcu da izaĊe i da niko ne ulazi oĉistio me i govorio mi:

Mlada, zaustavi plaĉ i progutaj taj ponos,

nećeš umreti, nije to otrov.

Moj o-otac na glavi ima keĉe moja m-majka na grudima ima krst,

m-magarac je streljan.

Doktor i starac sede pred kućom,

ispijaju kafe i puše ljuti duvan. Maĉka se nervozno uvija

na izgorelom limu prevrnutog autobusa.

M-muţ sa noţem pred ljudima smeje se

17

još jednom obiĉnom danu obiĉne bednice.

Kad sam se rodila

nije se pucalo iz moje kuće, nije se rodio ratnik. M-majka je tiho pevala.

Osmeh ratnika je osmeh kurve.

18

Kad je Kapetan Štazi postao fašist

Kad je Kapetan Štazi postao nazi

davao je izjave za radoznale TV drolje

i tetovirao je po svom buldogu

dvoglavog orla. Opaka perad od prosute krvi

ne ispadne bela nego crna.

Kad Kapetan Štazi vide pticu

nacrta joj još jednu glavu da izvadi stvar putem trojedinstva.

Kad buldog prestade da jeĉi

Kapetan Štazi spazi

da od treće glave ispade dildo i to crn.

Kad je Kapetan Štazi postao fašist

pucao je buldogu u potiljak.

Laknulo je psu koji je postao duh psa

što je gospodar našao smiraj. Bila je to treća tetovaţa

i poslednja kap posvećeniĉkog bola.

Posle urezane Zvezde i Ćosićeve siluete

sad još i lešinar na slabinama. Kad je Kapetan Štazi postajao fašist

njegov pas je dobio proliv

i kenjao je vodeno mastilo.

Već je bio sipa. Kapetan Štazi umaĉe igle i peva himnu.

Ima svastiku na dugom noktu

malog prsta-ljubavnika

zbog dekadentnog fašizma.

Kapetan Štazi nosi ĉizme zbog fascinantnog fašizma.

Ĉizma gazi sipu

nokat struţe sline.

Kad je Kapetan Štazi postao fašist zaboravio je ono što je bilo

i pisao je varvarske stihove mastilom.

Bude mu teško noću kad je sam i uplašen

te gura neĉiju butnu kost u usta mrtvog mastiljavog psa:

Tiho gloĊi, moja savest spava.

19

Neoĉekivani posetilac

Pogledaj majko,

bledi mladić dolazi uz brdo. U pesnici steţe zastavu

od krvi i krsta.

Vidiš li mu uniformu, sine?

Vidim, majko, uniforma je ista. Pogledaj, sine,

da li je Hrist na krstu.

Nije, majko, nema Hrista.

Moţda se udaljio? Pogledaj, sine,

ima li rupa od eksera.

Nema, majko, krst je ravan i zlatan.

Onda nije krst, deĉaĉe,

Hrist nikada nije bio na njemu. Šta je onda, majko,

šta to steţe bledoliki mladić

u pesnici dok dolazi uz brdo?

Vidiš li mu oĉi, sine? Gledam u njih, majko,

u velike i crne

rupe koje zjape ispod veĊa

i rojeve muva koje svetlucaju tamo. Onda, sine, bledoliki mladić

na zastavi nosi

uniformu za tvoje telo

bodeţ za tvoje srce

i ĉekić za tvoju lobanju. Idi u sobu igraj se.

20

I

Eho

Pseto je reklo unutra

hole sweet hole. Neman

Kako se prenose reĉi

kad crna hladnoća pulsira u jeziku doma.

Eho Pseto sabijeno u gluvu rupu

reţi sebi na uvo.

Kako se od reĉi konstruiše gest.

21

Avatar

Spremio sam avatara

da oţivi vašu decu.

Prsti su mu tanki i oĉi su mu blage.

Pred njim nećete osetiti strah

ali nije on vaš problem

- avatar tek bio-elektronski konstrukt

prikaza na ivici ţivota

jednom nogom u praznini.

Nevolje nastupaju iza. Šape su im mekane

pogledi su britki.

Prate zov satiruće mantre

i njuškama traţe

kapljice straha iz natopljenog tkiva

bezdušnih posmatraĉa.

I videćete, strah je so

i gle, nevolja je tako zubata. Leţala je polumrtva

na dnu srca

i došla je kao talas

mora glas. Novine niĉim nisu prorekle

ovoliko prisustvo nevolje.

Radnici u kulturi

po prvi put nemaju komentar

i znoje se. Vreme kaplje.

Dok blage usne mrmljaju

publika bi da se ulaguje

aplauzom mokrih dlanova. Spremio sam avatara

da probudi vašu decu

- ime mu je Freni.

22

II

Eho

Pseto sabijeno u gluvu rupu

reţi sebi na uvo. Kost

Nešto stoji popreĉno u grlu

najdeblja g-ţica ikada.

Eho Pseto sabijeno u gluvu rupu

sluhom lovca nešto traţi.

Tišina mu daje za pravo.

23

Simor pas

Simor ne ide u krevet

Nešto je tamo ubilo Simorov san

Za san je dobro što je tako ispalo

Simoru je svejedno kako je ispalo Na travnjaku mu maĉka grize levu ruku

Isto kao i u snu

Simor je ćelavo pseto Car je hvalio pseći rukopis

Pas se caru poţalio na hemoroide

Ţivot je dobar

Kad navuĉeš crvene cipele Podsećaš sebe da si neuništiv

Ţivot je dobar

Kad navuĉeš crvene cipele

Bring me the disco king To je staklena istina

Pas moli da je osetite

Nećete je videti

Simor pita srce

Šta bi htelo da ĉita

Pas piše u srcu

Carev nakurnjak pita Simora Zašto prilagoĊeni ĉovek nije tu

Ne moţe se prilagoditi ţivotu posle smrti

Simora pitaju o estradnim knjigama

Pas oštro prdi Govori zubima o hemoroidima

Simor pas grize pesnike

Ljudi pišu elitistiĉku poeziju

Oni su obiĉni smradovi

Simor pas ujeda cara za nakurnjak

Zvuk ugriza traje

Zvuk oštrog prdeţa traje dugo Pas trĉi dugo i brzo kroz lipe

Pas u srcu brzo sanja

Car umire dosadno sporo

24

Simor pas plaši se tuĊeg umiranja Smrt nije ubedila psa da ne postoji

Simor ne veruje smrti (ni u smrt)

Pas ne veruje u pristojnost posmatraĉa

Grozdovi nasmejanih svedoka varvara Simor pogrbljeno srkuće u kafeu Aušvic

Ţivot je dobar

Pas sanja da liţe Simor u kafeu njuši (ţivot)

Posmatraĉi visoko podiţu osmeh dana

Neumireni leševi se njišu i ubrzano dišu

Dosadni umirući car opet je ponosan

Simor pas ukljuĉuje Nelson Pass

Sedi go za kompjuterom

Ekran plavi pseću telesinu

Zvuk je ĉist komplikovan pregrejan Ton je strpljivo upredeno srebro zvuĉniĉkog kabla

Srce pseta greju analogni i digitalni rajevi

Devojĉica u vozu Okreće glavu svoje lutke

Da gleda u Simora

U Simoru je strah ili obrnuto od straha

U srcu broji ţelezniĉke pragove Hrabrost da se bude niko i ništa

Ćelavo pseto Simor

Provlaĉi prste preko glave

Kroz nepostojeću dlaku Simor je ćelav iz mladosti

Dodir po glavi priziva dete

Kosa koje nema još uvek ga svrbi

Simor zavija sa psom Lengstonom

Ţivot je dobar

Mrtvi car pretvara se u glavu od zlata

Ţivot je neprocenjiv Simor peva

Postani glava crknute maĉke

25

Simor pas umro je

Od metka zalutalog trećeg ledenog

Iz svoje desne ruke Ciglom ću te dotući lajavo pseto

Ovom mojom lisnatom ciglom

Punom lajavih pesama – govori duh Simor pas

Pas: o psu nema šta da kaţem

To grĉ je bez jauka

To ulica je urnebesna buka

Srce: o srcu nema šta da kaţem To rupa je zjapeća

Svira na jednom strašnom vetru

Simor pas, za sve nas U njemu su osmeh i obrnuto od smeha

Isuse Hriste, pomiluj ga grešnog.

26

III

Eho

Pseto sabijeno u gluvu rupu

sluhom lovca nešto traţi. Prijatelj

Šta ćeš uĉiniti za mene

ako ti kaţem da sam ĉuo reĉi.

Eho Pseto je otišlo

ali njegov odlazak nema odjeka.

Sem u rupi koja se promenila.

27

Go za kompjuterom

Simetriĉni hrbat viri

kroz ruţnu koţu povijenih leĊa konstrukcija lego-pršljenova.

Humanoid i pas i pseto

kreće se u mestu

na ĉetiri noge svoje gvozdene stolice milosrdne.

U srcu se kreće kao zvuk ventilatora

u prosijavanju monitora otvara ĉakre

humanoid i pas i pseto. Gladni deo duše je unutra

urezan iglom u metalne ploĉe hard-diska.

Ţivot staje na hard od 250 giga

ali ţivotni bed-sektori utisnuti su zauvek

na posebnom disku na drajvu ţigosanih.

Vezao je davno dva drajva u raid 0

da dobije na brzini

uvek gladan te glatke brzine humanoid i pas i pseto.

Kad potopljen u prosijavanje

dirne u tamu drugog diska

animirana Ċavolova njuška oponaša njegovo lajanje.

Kosmata glava nadri-doktora

oblizuje se halapljivo

i rešava sve emotivne probleme.

Digitalno zlo bez greške ali ipak zlo

ĉisto kao dizajn skuplje štampane ploĉe.

Odjebi doktore, marš u grotlo!

Humanoid i pas i pseto govori Ċavolu,

samo se ti sprdaj dlakava nakazo

imaš i ti prkno

a ja ću ti već doći iza leĊa mada si jako grdan,

govori i okreće monitor u krug

humanoid i pas i pseto.

28

Neka se ceri još koji tren

dok nebesni pva panel prosipa predivne ĉestice

po kvadrantima lica u kojima će zapoĉeti truleţ. Neka se ceri kuĉka,

dok ne popije blast iz sveţe modifikovane gaus-puške.

Nikolaj će mu drţati opelo

ali glasom Majka Patona, zaklinje se u srcu isposnik

ava-humanoid i pas i pseto.

S leve je strane, ali ne kaţem da je srce.

Kaţem rupa, ništa više, to je bes, pa šta mogu.

29

Pseća igra

Potrebno je mnogo više od lude hrabrosti

ako hoćeš da zagrizeš tetovirani oblak, brunda iz pećine sakati pseći guru,

ţivi umirući u njemu.

Jer ţivot je kuĉka namamiće te u slepilo

objavljenom slikom

napisom u novinama

i bednom platom. Mislićeš, ţivot mi se osmehuje.

Reći će ti, doĊi da laješ

lajanje je takmiĉenje

ne propuštaj priliku.

I uĉiniće da budeš ponosan kao ratnik svojim plenom.

A ti znaš, muĉeniĉe iz arene,

ratnik je prljava kurva,

ona koja ne zna za igru. Dodaj mi sada ĉašu vode

zeleni nikogoviću,

pa odlazi za svojim nasušnim oblakom.

I propusti priliku - ti imaš pravo na rad

ne i na njegov rezultat.

Kad već laješ

ĉuvaj laveţ u gluvoj samoći.

Kah, kah... Ja nisam nikada sam

svoje male prijatelje

pušim skroz do filtera,

i glancam crvene šimike da šutnem vraga u grotlo iz kog je izašao.

30

Psi na barikadama

Osam hiljada pasa dolazi pred grad

Osam hiljada duhova Crteţa na papirnoj pobuni

Ponizno nudi na ĉitanje

Slikovnicu za stanovnike gradova

Od grada ostaće: onaj što kroz njega proĊe, Vetar

Jedini koji puni pseća srca

Onaj koji svira po kostima

Osam hiljada pasa dolazi pred grad Da otvori svoju slikovnicu

Jer je novac zelen a brizga kao krv

(Kako reĉe Josif

Dragi ĉovek sa ciglom)

Osam hiljada duhova Ide od vrata do vrata

(’’Da li je to predizborna anketa?’’)

Sa samo jednim pitanjem

Da li ste videli našu slikovnicu Osam hiljada pasa dolazi pred grad

31

Iz Arhive: Transkript presretnutog laveţa

Kaţi psu slikovnica da li je spremna?

Jeste psu

slikovita je kao zabavnik.

Kozmoplovci su se potrudili?

Tako je. Nebo je granica lako se prelazi.

Da li je ţiv pater?

Ne znamo vojska ga ĉuva.

A pater umesto patera?

On još ništa. Ćuti.

Da li je video?

Ne znam. Ćuti.

A glumac umesto predsednika?

On ne ćuti. Ali ga ne razumem.

Ni ja. Idemo dalje.

Idemo. Nebo je granica.

Gde je Iranac otišao?

Otišo je.

Slava mu.

32

Slava.

Šta kaţu psi?

Slava mu.

Da li su spremni?

Spremni su.

Koliko?

8.000 pasa recituje.

Koliki je tiraţ slikovnice?

300.

Smola. 300 hrabrih. Šta ćemo za transport?

Transport je dobar. Ĉika vozi kamion

granica dobra.

A posle?

Od ruke do ruke.

Da. Od vrata do vrata.

Da. Ĉistimo teren. Sanacija.

33

Kad psi koraĉaju

Kao na svadbenom maršu

koraĉaju psi

šampioni bogalji vašljivi

prisno daruju jedan drugom udarce po ramenu

i u poverenju zabrinute reĉi o deci

- o malim radoznalim vraĉevima

nepismenim, koji roĊeni sedi

necivilizovanim urlanjem prizivaju sunce

i godine im besne u ušima kao oluja.

Psi koraĉaju paralelnim tokom pored hramova zakrĉenih

gomilama hevi-metalaca.

Hodaju ogoljeni

bez iĉega sem vere

da će ubiti Satanu i pišati mu po grobu. Koraĉaju psi

uvek pripravni i raspoloţeni

za još jednu rundu.

Odbaĉeni samuraji nude vernost zanesenim gospodarima sreće i straha

i nezainteresovanim bogovima slanine.

Dok psi koraĉaju

svet se suzio nebo se skupilo nad pogrebnom povorkom.

U neprijatnoj uliĉnoj teskobi

samo curica sa harmonikom

prati povorku i rasteruje obade

besne zbog saznanja da su mnogobrojne svete krave

potpuno neukusne

mada su na slikama obiĉno

dobrog zdravlja i dobre volje. Rasteruje ih pokretom ruke

neţnim i punim praštanja.

Lepa je kao izveštaj o drţavnom udaru.

34

Dogs of war

Rat dobro hrani svoju decu.

Kad ih vidiš ugojene ušuškane u masnoću

kao da su spremni za boţićni pokolj,

pomislićeš da su ljubimci

iz finih dedinjskih kuća - ti prevremeno penzionisani odjeci

gazdinog krvoloĉnog podrigivanja.

A moţda si u pravu,

ukusi i mode Ċavolski su brzi, brţi od sećanja

gospodari straha.

Da li je to ukus ili zaraza?

Ništa nije prirodno ni samorazumljivo

smejem se onima što plaĉu plaĉem zbog onih što se smeju.

Bijele majke po crnim ulicama,

leţe kao brokat preko sanduka sina, rasplakane nad vikom o propasti dušmana.

Zatvorite, zatvorite oĉi novina.

Samo gde je rata ima urednih spiskova

i redovnih telegrama. Ĉak su i u ratu

ĉeznuli za ratom,

moţda im ga sada treba dati.

35

Bodrenje umornog psa

Podigni se, matori

mnoge su zime pred nama.

Nikada nećemo videti Njujork, to je verovatno taĉno.

Ni Brodvej ni Peglu ni Bruklin sa mostom

ni CBGB koji više ne postoji

ni jadnu berzu u stuporu ni promenjeni pejzaţ Menhetna.

U duhovima kula piše

da je sada nova tradicija

da amerikana više neće biti ista. Za ta bedna 3 penija ušteĊevine

nikada nećemo videti operu.

Ali vatrena voda još uvek je dostupna

(mada je papreno skupa, zbog akciza)

- pevaćemo sami (pošto još jednom išĉitamo DeLila) za samo jedan bedni peni po glavi ĉitaoca.

I gledaćemo oslikane vozove

koji voze samo ţive ljude,

vozove sa posebnim kupeima za pušaĉe i ĉistim toaletima

i kondukterima koji ne prokazuju ţrtve

i monitorima koji prikazuju Zeitgeist.

Praštaj ako sam ti šta zgrešio (osuĊeni smo da se koljemo meĊusobno

pa skupljamo hrabrost pre nego se pogledamo u oĉi)

i podigni se, matori.

Mnoge su zime pred nama

a svaka je zima revolucija.

36

Spomenici Dţez Uspomene

Bilo je sasvim dovoljno hladno

za ranu jesen na Dunavu.

Dovoljno da nam gazde

podele rukavice postavljene nekim paperjastim materijalom

tako suštinski razliĉitim

od grube spoljašnje strane.

Uţivali smo u njima gotovo isto koliko

i u štitnicima za kolena

od izdrţljive penaste mase

- artefakt koji je u mojim oĉima bio dokaz civilizacije.

Ĉuvao sam ih baš kao oĉi

jer ništa na ovome svetu

nije bolje ĉuvalo

od betona i vetra zarĊala kolena dok je internacionalna brigada

za šaku šilinga

ĉistila ptiĉiji drek

glaĉala kamen menjala oštećene komade

i uopšte

skidala talog i vraćala sjaj

moćnim carskim spomenicima gledala kako tiha većina vraća

i unosi fašiste u parlament

divnim zavojitim stepeništem

iza Ateninih leĊa.

Neman me u stopu prati i preti.

Brigada je nešto nadnacionalno

okupljeno ispod istog starog stega

i istih imena. Brigada ne zna šta da misli o tome

niti o izborima

ali obavlja svoj deo posla.

Ĉak i momci iz Nigerije. Dvojica ilegalaca ĉije su rezerve sreće

odavno potrošene

još kad je velika naftna kompanija

37

preuzela njihovu zemlju.

Ali to ih nije spreĉavalo da se smeju

dok su u brigadi. Ne znam kakve su noći bile prema njima.

Verovatno ravnodušne.

Gazda je za svoj roĊendan ĉastio ljude

velikim koliĉinama ljute meksiĉke hrane i gomilom flašica Korone.

On sam spokojno je grickao

presnog lososa (zbog probave)

dok smo sedeli tamo na drvenim klupama

i slavili roĊendan

buljeći ispod trepavica u njegove kćeri

koje je neoprezno poveo sa sobom. Ili su moţda one htele

radoznale mekane belkinje

da vide brigadu.

Kao da su slutile

da je ovo poslednja prilika i da je kompanija njihovog oca

sa jevrejskim imenima na firmi

probila sve rokove

jednom nogom stupila u bankrot. Ne znam šta su još slutile.

Bile su lepe u tim slutnjama.

A ja sam verovao da je previše hladno

za to limunasto pivo. Ali hrana je previše ljuta

da bih ga se odrekao.

Hladno je

šta ćeš.

Posle smo motali duvan i gledali kroz vrata barake

kako turistiĉka pešadija hrli

preko širokog trga

preko brisanog prostora. Japanci su bili najbrţi

i najbolje opremljeni.

Priznajem

za trenutak mi se zavrtelo od tolike raznolikosti

nisam navikao.

Kod kuće se razlikuju samo uniforme

38

vojne i policijske i mešovite

i civilne kkkapuljaĉe.

Japanac mi je napravio problem sa šefom nisam se pokazao sposobnim.

Lepo sam mu rekao

da ne ulazi u jebenu fontanu

govorio sam mu smućenim mnoštvom oznaĉitelja.

Ali on je ipak ušao

morao je

nešto ga tera i goni nešto ga jede iznutra

mislio sam

i na kraju ga pustio da radi šta hoće

sa tim svojim aparatom kamerom skenerom u glupoj fontani bez vode

u podnoţju Neptunovih prljavih nogu od mermera.

39

Kabriolet na Savskom mostu

Pratio je na Starom savskom mostu

grupu mladih ljudi u crvenom kabrioletu,

već isluţenom mercedesu kome se godine odavno sakrivaju limarskom šminkom

i koji podseća na Havanu.

Velika metalna riba u godinama

na asfaltu iznad crne savske vode zamišljena plovi minijaturom bruklinskog mosta

i razmišlja o snu,

da li je kalifornikacija legitiman san matore mašine?

Nije ni pomišljao da će mu biti potrebni svi ti ljudi.

Da od njih sklopi kakav-takav svet,

kalifornikovan ili ne,

bar samo noću pre nego što zaspi.

Teško je zaspati kad ne znaš šta to uopšte traje

sa druge strane zida:

- Moţda samo još jedna

savršeno kockasta soba sa stvorenjem u uglu.

Amaterski oĉišćena i prekreĉena,

samo iz daljine uspeva da sakrije

nekontrolisani vonj urina sitne pravilne fleke od brizganja

i zapanjujuće koliĉine gorkog taloga

u pukotinama izmeĊu podnih dasaka.

- Moţda ceo jedan zahuktali univerzum

iz 1985. godine poletnog detinjstva, mnoţine detinjstava koja poleću

što u propast

što u bednu imitaciju razaranja.

Tada su neke mrke krpe sa tavana bile nove i sumanute konfekcijske stvari,

mirisale su na pasoše

na putovanja iz zadovoljstva ili dosade.

Tada su neke razbacane kosti i nepovezane reĉi bile ţivi ljudi.

Sada su njihovi savremenici

ţivi psi

40

ili tek seni pasa na putovanju

bez jasnog cilja i bez povratka.

Teško je zaspati u takvoj dilemi. Noć je nova kašiĉica starosti.

Nedoliĉno je postajati stariji

u dilemi o drugoj strani zida.

Nekorisno je upitno gledati zid. Vremenom dosadi.

Jer vreme, nadamo se, prolazi.

Klinci u kabrioletu

lagano krstare gradom u neobaveznom dţez-ĉavrljanju,

ne traţe nevolju.

To je dragocenost.

Volim da se vozim gradom, rekla bi gospoĊa Dalovej,

zaista je to bolje nego voziti se poljem.

Brine.

U strahu je

da će velika metalna riba naprasno odluĉiti

da skrene

i sunovrati se u crnu vodu.

Nije ni pomišljao da će mu biti potrebni svi ti ljudi,

u stvari samo tiha pretpostavka

da su svi oni tu

da su ţivi i da ţive.

41

Gospel

Podignimo ruke ka nebu

tamo je guţva

prava treska.

Ali podignimo ruke ka nebu dok ne prepoznamo

svako svoga.

Ne rugaj se brate

potrudi se i podigni pogled da te ne sustignu kletva i nesreća.

Podignimo ruke ka nebu

da ga šĉepamo za grkljan

svako svoga. Vrebajmo strpljivo

kao iskusne secikese.

Ukazaće se već belo grlo kopileta

u prepletu obećanih orgija

tamo gore. Podignimo ruke ka nebu

jer video sam znak

- ekipa porno glumaca

podignutih ruku bacila se sa litice. (Moram malo da laţem i zasmejavam,

da se fariseji od ukusa ne prime na ideju

da me obese.)

Ne rugajte se vi lepi i pristojni nego ruke ka nebu

ne propuštajte priliku.

I moţete da me poljubite u dupe

jer vaše me devojke još uvek vole.

42

Doba divljaka

Nešto mrda u jastuku jutros, zove se glavobolja

- teška boljka uzavrela

otvaranje trećeg oka.

Šta je bilo? Jedan ludak na ulici

hoće da me ubije

zato što mu liĉim

na šiptara i pedera. Ĉudili se prolaznici

i dugo su većali:

Ne bi bilo dobro to

da me on ubije, pre ili kasnije

doći će policija specijalna.

Ne bi to dobro bilo

za uliĉnu prodaju bresaka i ĉarapa.

Ludak hoće da me ubije a reperi uporno repuju

o gospodarima prstenja i teritorija

i o lepom drogiranju

i igraju loptice u parkiću - ja tebi ti meni

ja tebi ti meni.

Suton i u sutonu

suton i u sutonu gomile divljaka.

Psujući

i preklinjući,

klao je i rezao,

i puzio nekog da ugrize, suton.

Jebem ti doba divljaka

kad i demokrate hoće da me cenzurišu

a ludak na ulici hoće da me ubije pa me boli glava.

Mislim da ću okrenuti novi list.

Mišo:

Retko mogu nekoga da vidim, a da ga ne bijem. Drugi više cene unutrašnji monolog. Ja ne. Ja više volim da bijem.

Kako god, muĉnina je zagarantovana.

43

Mudrosti o mrtvima

Skovali su danas

novu drţavotvornu mudrost:

Svi mrtvi su isti. (Raspadnuti?) Svet je sazdan na istovetnosti mrtvaca.

To je vrhunski zen.

Nije bez razloga stari uĉitelj upozoravao:

Ĉuvajte se kad vam mudraci i analitiĉari došepaju u vidokrug.

Degutantno je govoriti o gnevu,

ali gnev je tako intenzivan i tako kratak.

A potrebno je da bude dugotrajan. Ali otkud mi? Nema vremena da poraste,

novi i novi mudraci šepaju na horizontu

i prosipaju zombi-mudrosti.

Danas, svi mrtvi isti. Kakav odvratan dan.

44

Bajron Kešel

Hladnokrvni šampion kontinenta i sveta

ponekad ne bi ni skidao ogrtaĉ.

Samo bi jednu ruku izvukao iz kimona

onu kojom će zadati udarac

- ĉist i precizan gest

iz knjige kodeksa jedini koji ume

protivniĉkom krvlju

da ofarba dan u praznik.

Jedno betonsko rame i jedan gest terali su

opljaĉkane bogove da se deru

i nariĉu za svetskim zlatom.

Inaĉe ravnodušno lice neba

iskrivilo se od bola i zavisti u gadnu miloševićevsko-tuĊmanovsku grimasu

i nije mu ništa moglo u poslednjoj rundi,

samuraju koji voli da se pesniĉi.

Piše u novinama kad su došla vremena

straha i gaĊenja

panike pred mešetarima i popovima

dţentlmen je rekao: Šampion sveta ne moţe biti nacionalist.

Profesionalna titula na pojasu

i nemilosrdna elegancija

u scenskoj borbi bez oruţja

- to je Kešel Bajron glavom mislio sam.

Dok kroz sećanje nije sevnula

levica

udar razuma i odala šampiona

- gospodar ringa Mate Parlov.

45

Oblaĉno veĉe

Na laţni poziv prijatelja

odvukao se u kafanu.

Beda bez svojstava i povoda. Iz kafane ga izgurali mudrovanjem

odvukao se do automobila.

Autom se vukao po ulicama.

Ulica je leš grobnica je javna kuća.

Drţava raĉuna na tvoju vrlinu,

u javnoj kući.

Drţavna vrlina tera ga sa ulice odvukao se u mrak.

Samo na nebu ima mraka

ovo je tek senka za ljubakanje pravovernih.

Pravoverni ga izgurali iz senke

da na miru prepriĉavaju tenis. Odvukao se do televizora

do dna poslednjeg utoĉišta

ali tamo je tako tesno, sladostrasno.

Napravili su seriju koja reklamira Van-Hutenov kakao.

Odvukao se.

Za jedan otkucaj srca

napustio je rod svoj i otišao psima.

46

Veĉe bez Jakija (strip Kosmoplovca Processora Opačića, po intimnoj ispovesti L.B.Lakija)

Jaki je bio mali Iranac.

Zbog toga mu nije dobro ni kod kuće ni u inostranstvu ni na ulici.

To sam kod njega razumeo ali nisam osetio.

Ne moţe da dobije vizu a ni liĉnu kartu sa ĉipom

ne zna gde će ni na ulicu.

Jaki nije biometrijska pojava.

Tako

Iranac je otišao. Otišo sam. Kako je teško

biti mlad.

Ima jedna pesma...

Ali super je i ovako.

Otišo sam da ne sekiram majku celu noć.

Oluja u ušima. Stihovi bi sa nama ţiveli.

47

Toreador je ţeleo smrt One more man gone...

Kada jutrom stupiš u krug

smušen i pospan u prepunu arenu

u ušima ti bruji zov i noćašnja oluja.

I onda ga vidiš moćnu zver

kako kopa i frkće

i osećaš njegov znoj

i svoju ţelju i strah i stid. I od tog stida, gle,

krpe na tvom malom izmuĉenom telu

logoraša

postanu elegancija opšivena zlatom i pokrivena crvenom svilom.

Posmatraĉi zaurlaju moćno

kako samo posmatraĉi umeju.

Onda si spreman

obasjan prazniĉnom vedrinom pljuješ na sva laţna sećanja

i jeftine imitacije

Ovo je pravo

viĉeš razorno beskrupulozno nepovratno i muklo kao novi Keruak.

A oko vrata stari ukras

samo koţna omĉa

sa dva dukata ţuta potamnela naborana

kao uglovi mladog oka

kad neki otkinuti osmeh

pokaţe svu patnju urezanu u tu mladu koţu.

Dva dukata banalna

za dva oka jeziva tamna

tvoja ili Njena – Tama

za pivo dronjavom Haronu. Taj bik u tvojoj krvi

izlazeće sunce u tvojim venama

on je tvoj ţivot i tvoja ţena

48

i senka svega što je tvoje

to si ti – sam u svojoj mraĉnoj odaji u svojim talasima

sam u podivljaloj hrabrosti da vidiš i govoriš istinu i znaš da ti utroba već gori od sunca ili mraka

i da si voleo pse zato što si i sam pas

po ţivotu svome

i po smrti izabranoj. Toreador ne ţeli da ubije bika

i doĉeka još jedan dan.

Svejedno – niko mu ne bi pruţio šansu

ţrtva u krvi je neophodna. Ţeli samo da postane jedno

sa svojom senkom

i da ĉuje Majlsovu trubu.

Nisam uspeo da presretnem tvoje misli

i progutam ih.(1)

Laku noć lepi prinĉe

odmori se i ĉekaj me.

49

OPERA ZA DINAR

50

PROLOG

Kapetan Kesten

Kapetan je pao sa stolice i izgubio kapu

kad mu saopštiše da broda više nema. Puzio je i stenjao

kroz truleţ na doku

rad da nekoga ugrize.

Molio je sebe za preobraţaj u zver.

Sakati pas jurca po dokovima

juri bezrepe pacove

koji pobegoše iz hrama i razneše kugu po gradu.

Mesec je izašao na uslovnu slobodu

da baci pogled na svog takmaca

koga su nevolje zadesile.

Kapetan besno pocepa kesu i baci mu zlatnike u lice.

Lajavi mesec zgrabi zlato

i magluštine i oblaci

zadaviše ga odmah uz prigodno opelo. Na luĉkom nebu

nema ni zvezda ni meseca

da Kapetan u zoru odleti za njima

kao svaki istrošeni maĊioniĉar. Dole su zvezde i leševi

hrane ribe.

Gore seva od besnih orgija

što se upravo zahuktavaju.

IzmeĊu su psi sa svojim sećanjima na pokojnike.

Srce: neumorno mišićno tkivo

komad ţilavog neukusnog mesa.

Kapetanova plovidba zabranjena je kao suvišna i nepodobna.

Kapetanov brod je konfiskovan i prodat

zlato je pretoĉeno u heraldiku na oltaru

i u parĉe hleba sa kavijarom na njemu. Kapetana su pacovi hranili laţima

što mu nije prijalo.

Zato se prebacio na peĉeni kesten

51

darujući gradskim psima

mirise detinjstva i pesme rugalice.

Etika više ne teĉe kroz vene. Primitivna tehnika razgaljivanja duše

opuštajućim sunovratom u odluĉnost

u poslednju hrabrost

- konaĉna pobuna protiv neprirodnog poretka stvari. Kapetan je na korak od konaĉne pobune

jednom nogom već u poslednjoj hrabrosti.

Ljudi umiru svakodnevno

nije to nikakva novost. Crkveno zvono puĉe

kao balon sreće

i dok poslednja kap iz Kapetanove ĉaše

odlazi u svest i utvrĊuje odluku da on ne moţe biti ništa do hroniĉar

psećih usuda i izbledelih ljudi

u skrovitom samostanu

svešteniĉke blede noge

vire iz mantije bludno se trzajući

kao da hoće plastiĉno da pokaţu

šta će sve da nam rade.

Papiga reĉe Kapetanu: Jaz sem v kurcu.

Kapetan pade sa stolice i izgubi kapu.

52

1. PSI

Mala prodavaĉica knjiga

Ţivot je dobar

jer dodaje danu dan. ViĊala sam ga na kraju dana

pojavljivao se kroz pukotine

kao mrak.

Lice podeljeno izmeĊu senke i ţutog svetla

prijatelja noći.

Bešuman korak

koji sam ipak iza leĊa ĉula

najavljivao je dnevnu porciju sreće. Zato ga i zovu Leptir

mislila sam

dok nisam razumela da je leptir

srebrni noţ u sari njegove ĉizme.

Hor prebijenih transvestita:

Leptir Maki ĉovek bez adrese

i bez papira.

Noć je vesela senka

leprša ko avet

policiji ne da mira.

Ĉuvao je ispod moje tezge

mutnozelenu bocu ruma

radosno je otvarao uveĉe ĉuĉeći kao u potaji

i sipao rum u šolje ĉaja

smešeći se obešenjaĉki

srebrnim oĉnjacima kroz maglu

od daha i ĉaja i hladnoće

i od jedva doĉekanog trenutka.

53

Govorio mi je kratko

i tiho poput sopstvenog koraka

kao da ne ţeli da remeti muziku

koja se u pramenovima izvija

iz vrelih šolja

i ĉuva naše vreme od. Samo tiho

da se ne oslobodi

ono što je suviše napeto

da bude osloboĊeno. Ono što je suparnika

ostavilo razrezanog grla

na zadnjim vratima kafane

da sedi uza zid sa dugaĉkim crvenim osmehom

ispod pobledelih usana.

Hor prebijenih transvestita:

Maki Leptir ĉovek bez suza

veći od mreţe doušnika.

Nikad u ĉoporu

uvek sam na ulici najbrţa ruka.

Iza osmeha videla sam stid.

Kad je hteo da kaţe nešto znaĉajno zaćutao bi tako naglo

da je uvlaĉio svu buku noći u sebe

i ostavljao damare ogoljene da tuku.

Preturao bi strpljivo po mojim knjigama

traţeći neki poseban citat koji će mi saopštiti nešto vaţno.

Voleo je citate o bokserima i samurajima

a takvih je na mojoj tezgi malo.

Zato smišlja iseĉke koji mogu da posluţe

i stara se da ne vidim naslov knjige.

Rekao je:

Devojĉica u vozu Okreće glavu svoje lutke

Da gleda u Simora

U Simoru je strah i obrnuto od straha

54

U srcu broji ţelezniĉke pragove

Hrabrost da se bude niko i ništa.

Razumela sam malu prevaru i ćutala on je znao da razumem i ćutao.

Nema jezika kojim bi preneo

kako provodi dane a kako noći.

Hor prebijenih transvestita:

Ne ume da besedi Maki

mucanje mu seĉe glas

glupi oţiljak iz detinjstva. Zato je tu leptir

da ćuti i seĉe vas pristojne

što se rugate ljubavnicima.

Pratio me uvek do samih vrata

bilo ga je svuda oko mene

prati me i vodi me obavija me

kao plo ešarpa

i ĉupa naše korake iz noći. Njegove oĉi

još dugo ostaju pred vratima

ispitujući svaku senku

koja promakne ovom upokojenom ulicom. Njegovi prsti

uvek spremni da iz sare izvuku

leptirovu oštricu.

Jer takva je ulica. Hladna kao leš. A kad se memorija razbesni

reĉi lete na ulicu gole

kao iz zapaljene javne kuće.

Maki je izleteo iz plamena javne kuće

u kojoj je roĊen. Njegova majka nije.

Ulica njegovog detinjstva

nestala je. Deĉaĉke uspomene

na Sluĉaj nestale ulice: Posrebren noćni prizor

jedne od najstarijih ulica u gradu

u išĉekivanju sleĊen u fotografiju.

Svako će ubiti svog neprijatelja. Prvo će se voz

zariti u Meseĉevo oko.

Onda će se zarivati

55

oštrice i olovo.

Pucaju katodne cevi.

Deĉak sa balkona gleda mesec. Podvriskuje:

Stari zarĊali ĉajnik

Stari probušeni samovar.

U malom podrumu iste zgrade nekoliko iskrivljenih stvorenja

udavljenih otrovnim dimom.

Beli konji bolesti

talasaju se niz kaldrmu kao mnoštvo gvozdenih kastanjeta

kao zvuĉno prstenje

sa odseĉenih prstiju.

Za njima se mrzovoljno gega našminkana matora majmunica

u paru belih rukavica

vuĉe svoju senku.

Projuri vojni kamion

ispusti sanduk gas-maski. Scena se opet ledi u fotografiju.

Razglednica iz neĉeg bivšeg.

Samo se još deĉak veseli

starom ĉajniku što visi sa meseca. Ulica prima sudbinu

i tiho moli za drugu.

Hor prebijenih transvestita: Voljeni Maki

uvek sa druge strane

svog roda prva izvidnica.

Ostaje kratko

duţnost ga zove: sprdnja na raĉun zvaniĉnih lica.

Volela sam mrtvog ĉoveka

znala sam to i one noći. Postaje opasno kasno

njega još nema.

Sirene surovo burgijaju mrak.

Skoro da nema prolaznika. Sirena je neprijatno iskustvo kad ĉekaš.

Bradati Kapetan

prodaje poslednju kesu peĉenog kestena

56

i pakuje malenu peć.

Ne pitaj za kim zavija sirena.

Dok zakljuĉavam knjige ĉujem oštar potkovani korak

koji ne moţe pripadati nikom mom.

Ali kuckanje skupih cipela

ide ka meni odmereno i sluţbeno

polaţe pravo na blizinu.

Udahnem još jednom

i ugledam njega neobiĉno urednog i ozbiljnog.

Sjaj oĉnjaka

sakriven je pod meso usana.

Ne govori ne diše spušta šolje ĉaja na tezgu

klekne ispred mene

drţi me za ruku.

Ne diše. Kip.

Samo se kapak jednog oka sitno trza kao da namiguje

dok me upitno gleda u oĉi i u stomak.

Razumem i bez citata.

Namignem i ja njemu smejem se

podiţem ga sa ploĉnika.

Oĉnjaci konaĉno sevnu kroz osmeh

grle me bele ruke. Verenici.

Hor prebijenih transvestita:

Jedan je bio Maki

Duh Artista Svetac

al su mu prikaĉili ekstremizam. Odveli ga brodom okovanim

da vidi sveticu Majku

kad usliši dţelatov avanturizam.

Grlim i grejem usamljeni zid pristaništa

gledam kako pada poslednji mrak

dok zatvorski brod isplovljava

prema jasnoj liniji. Nema neba iznad nas

nema našeg mraka.

Srce: Ne boj se više

57

gotovo je

- biće nam dan ili noć

jedno za drugim nećemo spavati

to je sve.

Hor prebijenih transvestita: Pas: o psu nema šta da kaţem

to uzdah je i glas jauka

to grĉ je urnebesna buka

Grad: o gradu nema šta da kaţem.(2) Jedini Maki

radio si u samoći

sine Ţene i Mraka.

Sada si okruţen gomilom što se zgusnula da vidi

obešenog obešenjaka.

Srce: o srcu nema šta da kaţem

zauvek razorene tišine

Glavi metlom mete krhotine Sunce: o ĉudovište, o Gorgono, o Meduzo, o sunce.(3)

58

Maki Leptir

Bila je avangarda

ĉitavog jednog zemaljskog naroda bez imena i teritorije

tiha i raseljena Prodavaĉica knjiga.

Ţena od tela i misli i prošlosti

ali trenutno nepostojeća prodavaĉica koja nestaje.

Silueta meĊu koricama

nema je u biraĉkom spisku.

Hor prebijenih transvestita:

Mala Prodavaĉica daveţi

onih spisa što imitiraju tv

po ĉitav dan ĉita oblake sa neba.

Već samo umor nalazi u svakoj priĉi koja te ubeĊuje u neki celovit svet.

Ĉita koliko još muka do mraka treba.

Ne pitaj za kim zavija sirena kaţe mi

moţda tebe jure

moţda mene deportuju

u logorsku bolnicu izvan grada. Njene noge vitke su i postojane

kao nada u raj.

Nose jednu tešku svest

po ĉitav dan

iza tezge sa knjigama. Ĉim se rodila postala je došljak

to je jasno

ĉini mi se da je oduvek ţivela

sa koferom spremnim ispod kreveta i kada je došao trenutak

tiho je izvukla kofer

kao što skromna porodilja

tiho uzima spremljenu torbu kad doĊe trenutak bola.

59

Hor prebijenih transvestita: Seća se Prodavaĉica ljubiĉica

u maloj kristalnoj vazi

što je prolećem stajala na prozoru.

Onom što je posmatrao dolazak ubica. Dok se pakovala one su gledale

za njih nema ţivota u koferu.

Negde u tom ţivotu sa koferom u prtljag je palo crno zrno

slepa taĉka

posle koje se gubi strah za ţivot.

Zato se plašim dvostruko i prolazim tiho.

Prijateljice iz parka

plaćam na sat

moje pomajke

da je drţe na oku kad pada mrak. A kad već padne tu sam i ja

pijemo ĉaj sa rumom

na malom parĉetu kopna iza knjiga.

Mala Prodavaĉica knjige i ĉaj to je sav mir za koji znam.

Hteo bih da kupim ili otmem još

ali ta igra ne ide tako

kaţe mi bradati Kapetan što peĉe kesten pored nas.

Obećanje drugog ţivota

ţivi u njenom oku

i samo tu.

Hor prebijenih transvestita:

Sluša Mala Prodavaĉica

kako se ljudi sećaju boljeg ţivota.

Kao da svi imaju tu kapiju za beg. Volela bi i ona da se seća

ali u sećanju samo muĉni teg.

Ţivot ostaje tek bezliĉni hladni dokument.

60

I ko će ga znati nije li to opsena i laţ

njihova zamka za nas

ta nada

- sigurno ne hohštapler kao ja. Noćas ću investitoru

oteti zlato

sa guše njegove konkubine.

A šta ću ti ja prijatelju mogao si lepo da fircaš svoju ţenu

bilo bi ti jeftinije

svakako praktiĉnije

- sem ako ti to nije neki nemoral. Priznajem

nosi ovaj ţivot svoje trenutne radosti

ali one su na ceni

kod jadnih ljudi bez ideja.

Nema u sećanju nikakvog vatrometa ni ushićenja

samo neutralno sivilo solo nastupa

i beskrajno išĉekivanje kad se oglasi sirena.

Hor prebijenih transvestita:

Prodavaĉica knjiga ne ceni zlato

ni mudrost što drţavi daje sjaj.

Mudraci su i u ratu ĉeznuli za ratom

okovani zlatom i strahom

da će ratu doći kraj.

Ta ţena odavno je tek duh kao i ja

ne pomeramo predmete u stvarnosti.

Na par sati otkidamo se

iz masovne anonimne senke samo za jedan otkucaj srca zapravo

i osećamo ĉvrsto tlo pod stopalima

budućnost eh

koja bi tek moţda mogla da se desi. Hteo bih da nateram knjige

da joj govore o tome.

Ali te knjige

61

nemaju publiku

izvan senke

niko ih ne kupuje. Ljudi vole drugo da ĉitaju

da jedu govna i sanjare.

Duhovi mrze publiku

secikese i ljubavnici takoĊe zato i publika mrzi nas.

Ovo je Sluĉaj sa nestalom publikom.

Kaţem joj

hoću da budem tvoja publika. Govorila mi je pesmu svog oca

streljanog naravno

što je ĉest sluĉaj sa oĉevima

ili su streljali ili su streljani (gradski oci sada kaţu

da su svi oĉevi ipak isti):

Moj deda je pravio cigle

moj otac je pravio cigle

ja pravim cigle ali gde je moja kuća.(4)

(Gradski oci o ovome ne kaţu ništa

oni prave kuće).

Dirnut sam i postiĊen kao i ona uostalom

snagom streljanog oca.

Ja ne pravim cigle

pokušavam da joj šapnem zato što taj rad oĉekuje plod

plodovi su ovde ĉudni i gorki.

Bavim se onim radom

koji nema prava na plodove

o-osim t-tebe i o-onoga što je u t-tebi.

To je zaista lep citat

kaţe mi sauĉesniĉki

i velelepno ignoriše mucanje i mumlanje i pokoju laţ.

62

Hor prebijenih transvestita: Juţnjaĉko drveće nosi ĉudan rod

Krv na lišću i krv u korenu

Crno telo pleše na juţnom povetarcu

Ĉudno voće visi sa topola Pastorala galantnog Juga

Iskolaĉene oĉi i iskrivljena usta

Ĉist i sveţ miomiris magnolija

I odjednom grubi smrad spaljenog tela! Evo voća vrani da ga kljuje

Kiši da ga bere, vetru da ga suši

Suncu da pod njime truli, lišću da ga pokriva

Evo ĉudnog i gorkog ploda.(5)

Crna vest leti brzinom svetlosti.

Odjek me ĉeka na doku

hladan i grub

nerazblaţen sauĉešćem na izlazu iz tamniĉkog broda

na ulazu u kovĉeg.

Mala Prodavaĉica knjiga

vinula se za poslednjim talasom noseći naš plod.

Hrabrost da se bude niko i ništa.

Reĉi presude tope se daleko od sluha

dolazi poslednji mrak. Odlazim za njom.

S leve je strane, ali ne kaţem da je srce.

Kaţem rupa, ništa više, to je bes, pa šta mogu.

To je samo mala rupa u mojim grudima,

Ali tamo duva strašan jedan vetar.(6)

63

Hor prebijenih transvestita: Seća se prodavaĉica svojih ljubiĉica

cveće je neţnost koja prethodi plodu.

Proleće je i niko nije u domu svom.

Nazire dole sreću obećanu psećem rodu svoje cveće i svoj plod

saĉuvaće sada snom.

I zato

Hej gospodine Kapetane otpevaj pesmu za mene.

Ne spavam i nema drugog mesta

na koje bih sada pošla.(7)

64

2.

KLER

Nevidljivi prljavi libertini napali su noćas

moj pravedniĉki san.

O Gospode O Prinĉe saţali se na ponor bola mog.

Usnio sam kako 8.000 pasa ţivi posle smrti i dolazi pred sud

i meĊu njima 77 golih ĉitaĉa-samoubica.

O Gospode O Prinĉe saţali se na ponor bola mog.

Dani su im zato odbrojani. Dolaska ne moţe biti

dok ja ne objavim apokalipsu

na bilbordu

pred izbore.

Hor starijih vodnika i mlađih menadžera:

Ne plašim se pasa

jer drţava je naša.

Ne plašim se pasa jer blagajna je naša.

Rat! Rat! Rat!

Republiĉka administrativna taksa.

Jer ja sam trojedinstvo

šerif, sudija i grobar

a posedujem i kafanu.

Ja sam mi.

Mi ćemo umiriti nemirne senke.

Ti pravno nevidljivi idu mi na jetra.

Samo u ratu

ima urednih spiskova. Napravite spisak!

Balansirajte budţet!

Pazite šta prevodite!

65

Hor starijih vodnika i mlađih menadžera: Ne plašim se trţišta

jer došo sam sa ratišta.

Dţepovi su puni svega

biće i za tebe i za njega. Ulaţemo u advertajzing

jer imamo know how.

I glancajte ĉizme deco u ĉizmu se uzdamo

ĉizma glavu ĉuva

svakome sem psu.

Sem kuji neĉistoj što se ne ponosi našim beskrajnim translivadama

simbolizmom i malinama.

Zato će joj glave doći

ĉizmice moje malinove boje.

Hor starijih vodnika i mlađih menadžera:

Ĉizma! Ta moćna koţna stvar.

Ĉizma! Uglancana.

Ĉizma! Šljivove noći bez sna. Ĉizma! Greje nas vatra smrdljivog grada.

Ĉizma i krst!

Zato nam je korak ĉvrst.

Tolike sam sahranio

upokojiću i njih

šljam talog i drskost aksinatorsku.

Gde su kapije grada

u kom ţive psi? Gde su kapije grada

u kom ţive pederi?

NaĊite mi nevidljivu kapiju deco

sopstvenom ću je glavom razvaliti.

66

Hor starijih vodnika i mlađih menadžera: Pukovniĉe i besmrtniĉe

gospodine predsedniĉe

mi ĉekamo mudrost vašu

mudracima podiţemo ĉašu otvorite sada kasu

da se igramo slobodnog trţišta duša.

Treba mi vaša garantija da je moja tapija

da ste opet spremni

da zasluţite plen

u sluţbi za drţavu za našu divnu hladnu neman.

Da li se sećate?

Hor starijih vodnika i mlađih menadžera:

Vukovar Vukovar doĊeš star

odeš mlad.

Vukovar Vukovar

nudi ti se na tanjiru ko raspukli nar.

Ovog puta neće biti

raseljenih lica nemaju se više kuda raseljavati

aveti eksteritorijalne.

Zaklinjem vas svojom knjigom i poetikom.

Da ĉujem.

Hor starijih vodnika i mlađih menadžera:

Noţ na

Pušku!

Noţ na Pušku!

Zaklinjem se ĉašću i znanjem

da ću psu razbiti njušku.

67

Traţili su pravdu glasno zavijali u noć

ali sada će se zadovoljiti

i trunkom milosti

- koju neće dobiti bezboţni ekstremisti

što se ne klanjaju našem oltaru.

Traţili su brašno

- koje neće dobiti belosvetske izelice

što ne veruju u svetost naše pšenice.

Dobiće danas platu

kakva im priliĉi juĉerašnjem trudu. Zar da ţive mrtvi i truju sećanje.

Zar da traţe pravdu.

Zar da psi protiv nas svedoĉe.

Pa nikome nije do njih

zašto se spokojno ne upokoje. O Gospode O Prinĉe saţali se na ponor bola mog.

Rezervati im nisu bili dovoljni

ni slobodna privatna inicijativa

vaškama halapljivim glodaĉima kostiju

kosturima

moţda će im veĉni logor biti po meri.

Glancajte ĉizme deco spremajte baklje i lomaĉe

brijajte glave ili puštajte brade

po volji vam

urliknite i pevajte sa mnom

nek zaskiĉe kerovi: Sad je kišni dan

Aleluja!

Baš je kišni dan

Aleluja! Gore moje nebo dole moje blato

a tvojim će mudima prijati struja.

68

Hor starijih vodnika i mlađih menadžera: (šapatom)

Smrad pasa izvodi ga iz takta

pa besno ĉisti malinove ĉizme

od našeg svetog blata. Jer iako je on Kler

tek je do pola Bog

a od pola ker.

69

3.

MEMORIJA

Pamćenje pasa: Jesen u Nekropolisu

Budi oprezan u šumi

tamo je lice u krošnji. Novembar, slobodno prostreli tugu

sitnim ritmom.

Kad doĊe novembar nemoj da ideš u lov.

Tad se mrtvi smeju preţivelima a šuma daje ţrtvu levanicu.

Ĉudni se plodovi slivaju sa drveća.

Kad je novembar svi smeju da ćute na kiši.

Ko ne ume moţe da pleše.

Crni vraĉevi-lopuţe grakću na molitvu. Tamni maloumnici.

Novembar, kad se miluju ptice.

Sarkastiĉni novembar, kad si daleko od kuće

kad cev rĊa, kad ĉizma škripi od vlage kad je rov pun blata, kad je car ponosan

satiranje.

Novembrom se anonimusi vode na smaknuće

traţe se samovari proizvodi se siroĉad.

Emigracija se jednaĉi sa neurastenijom.

Novembar ti kišom poliva sećanja.

To je doba vegetacije.

Fotografija ĉoveka

ţalosna razglednica iz hladnog doma

pored veštaĉke reke

sa jednim zamršenim drvetom na kom se pare vrana i sova

kad vrisne napeto jutro

odlaska.

Sa neba vise udice i na udicama se smeju glave,

ljuljaju se kosti

zakopane u minijaturnim pejzaţima,

70

sa neba visi kiša.

Novembar je sve bliţi i slika je upadljivo ĉudna.

Novembar je sve bliţi cigarete su gorele bez dima

voda je kljuĉala kad dete stavi prst u ĉašu

srca su postala rupe u grudima.

Zveckaju kastanjete na ĉizmama dok beţe pred velikim jedrom

uznemireni sitni duhovi,

pometeni piloti granata.

Oni su sad u mojoj vlasti ostavljam ih u toj pometnji.

Više me ne mogu povrediti.

Zurim u pogrebnu povorku i razvaline jesenjih bara

gradova

gledam kroz kišu i mislim

šta to nekad behu gresi predaka.

Speaking to the dead in a dead language. Zurim u ulice preteške bolesti,

u prozorska okna – ogledala straha.

Svest se guţva i mrsi

pred heronejskom slikom izbušenih zgrada. Rupe.

Speaking to the dead in a dead language.

Slušam jednu tihu svadbenu tuţbalicu,

tiho stoje u svojoj pustoši zidovi. Gromoglasan smeh gde mu nije mesto,

zaori se – smeh bez osmeha.

Speaking to the dead in a dead language.

Slušam kako cveta sjajna nekropola

zaduţbina ovog budućeg ţivota. Još uvek jedna struna uporno vibrira

neumorno priĉa sjajni gnev bez kraja.

Speaking to the dead in a dead language.

71

Komova revizija:

Komunizam i kako ga se rešiti

Komunizam je pošast

sliĉna otrovnoj peruti.

Komunisti dave naš rod zato što su ţidovi masoni i pederi.

Uprkos pederastiji

uspevaju da ostave potomstvo.

Deca komunista takoĊe su ţidovi masoni i pederi

i jedu kao vaške

zbog ĉega ĉesto oboljevaju od tifusa i gangrene

ali naţalost uvek preţive. Komunisti ne daju ljudima

ljudsko pravo i slobodu

i vrckaju kad hodaju.

Komunisti su debele bradate izelice...

ili tako nešto. Ţive u pećinama

i bacaju bombe na nevine ljude i kulturne okupatore.

Nastali su u epruveti

kao sida. Mrze slobodno trţište.

Jedini poznati lek protiv komunizma

jesu ĉetnici.

Kada su laboratorijski ojaĉani miropomazanim Mitom Ljotićem

i Svetim Nikolajem

onda su retard-ĉetnici.

Miropomazani i Sveti

nikada nisu vrckali ali umeli su sa ţidovima

koji su vazda bili debele bradate izelice...

ili tako nešto.

Postojbina ĉetnika je Australija. Tamo je s proleća moguće ĉuti

kako ĉetnici neţno chatuju

u sezoni parenja

puštaju se u promet na slobodnom trţištu. Ĉetnici se tu bave fudbalom i tenisom

i obredno se hrvaju sa ustašama

iako prevashodno mrze komuniste

72

kao i ustaše uostalom.

Krleţa je bio komunista

ali i ustaša. Mrzeo je sam sebe.

On je vrckao kad hoda

i pravio je jame da lovi ĉetnike

što Nikolaj nikada nije radio on je pojao samo nad Mitinom rupom

dimitrijesinemitremajkinabudaaloo.

Krleţa je bio debela bradata izelica...

ili tako nešto. Ĉetniĉki kauboji nose ekstravagantne frizure

kao i lenjingradski kauboji

samo što su ove kudrave

i stoje uspravno što je simbol potencije

i zbog ĉega su u narodu poznati

kao jajoglavi ratnici podzemlja.

Treba znati da su ĉetnici

podvrsta klokana štoćereći da imaju dvostruki falus.

Jedan deo nazivaju kurcem prevelikim

a drugi raţnjem ţivotinjskim.

Ponosni na ovo svojstvo sveto dvojstvo na ĉelu nose svoje simvole klokarde.

Za razliku od klasiĉnih klokana

ĉetnici su antipašisti.

Bore se protiv paše turĉina koji ljudima ne da ljudsko pravo i slobodu

mada prevashodno mrze komuniste

te su odliĉan melem.

Ĉetnici se mahom dobro slaţu

sa hrabrim disidentima. Hrabri disident Dobrica

nikada nije vrckao

ali ţeleo je da jebe Tita.

Zbog te ţelje ĉetnici mu oprostiše što se vozio na Galebu.

Tito ga tada pogleda

i reĉe sebi u bradu

Mali Gedţo hrabri borĉe i romana stvaraoĉe

lep si mi ko jednooka zmija

al vala me nećeš jebat!

73

Posle je Dobrica proteran na Dedinje

odakle već ĉitav vek

predvodi antipašizam i vodi pregovore. Disidentu mlad majore

pogledaj me jednom neţno

ispod dugih trepavica

da ti viĊu toke na mudima disidentu predsedniĉe dekadentu

kolike ti toke izbušiše kuršumi

muĉki ĉete komunista.

Tito je vrckao dok hoda što će ostati zabeleţeno

u narodnom gospel stihu

Walking spanish down the hall.

Tito je bio debela bradata izelica ili tako nešto.

74

4.

HIMNE

Svadba

Kad grad u sivo izranja

kad Helios digne glavu nad ruševinama

poljubi me u komunizam u pravoslavlje

u krst ravnokraki, kukasti,

u blatnjavu ulicu, u glad,

u uniformu, u dve ruţe. Oprosti što gajim smrt u sebi,

oprosti što mirišem smrt oko sebe.

Poljubi me u smrt

i konaĉno baci u zemlju Ulro.

Biće tišina u gradu i kad budu pitali ko mora da umre

slušajte me kako ću reći: Svi!

Hor prebijenih transvestita: Šta to mantraš Kapetane?

Ĉas je za nas

da proslavimo ljubav

Obešenog i Utopljenice. Pusti glas

kao Peti Smit

slavi noć koja pripada ljubavnicima

više ih ne mogu povrediti.

U pravu ste lepotice.

Došla je naša noć

neka traje zauvek

teško je bez sunca ali nosićemo ga na zastavama.

Napravićemo zvezde i jedno bolje nebo.

Njihovi oltari nam pokazuju

kako su falange i streljani zagrljeni u Valhali.

A smrad zlikovaca svuda je oko nas

zlikovaĉki novac brizga kao krv

75

i miris mrtvih

ne moţe se ubiti tim tankim slojem prašine

koji nazivaju zemljom. Neka ih

neka se jarcaju iza svojih oltara

na svojim teritorijama

na svojim teniskim terenima. Ali nećemo gutati njihove laţi!

Gradonaĉelniĉe gradski oĉe

nemoj da me hraniš laţima

i govnima.

(Hor prebijenih transvestita)

Nek se sada i nad nama

burom sve raznese. Republika silovana

od jeze se pseto trese.

Spretni Maki i lepa Prodavaĉica

sretoše se iza knjiga ispred zida od cigala

Obešeni i Utopljenica

na ulici

na ulici-majci jedinoj koja će ih oplakati

i koja će se radovati

nedoĉekanom porodu.

Taj zid od crvene cigle oltar za ljubavnike.

Utopljenica Obešeni

njihova Deca.

Na uliĉnom oltaru

ispisivaćemo reĉi: Samo ministar sme da slavi

roĊenje deteta.

Mi se kotimo.

Njegov lirski subjekt topao je i smiren. Peva

nesrećnu ljubav trgovca sa svinjama.(8)

Naš je prebijena prostitutka.

Prosto se topimo od lirike subjekta

mi objekti na štakama

vešalima i zidovima

76

srama samoće i samoubistva.

I ĉetvrto s: smrad.

Obešeni Utopljenica Deca.

Njegov pesniĉki subjekt sere bisere

ko ovca brabonjke(9)

uz malu pomoć klavira i guzate glumice recitatorke.

(priključuje se Hor)

A naš:

Jao mama Jao mama mene nešto bode!

Neka sine Neka sine

to je od ĉika-Slobe.

(skandiranje: Mita! Ljotić!) Jao mama Jao mama

zašto nema struje?

Ne znam sine Ne znam sine

moţda zbog Oluje.

(skandiranje: Blaaajburg! Blaaajburg!) Nek se sada i nad nama

burom sve raznese.

Republika silovana

od jeze se pseto trese.

Lepa Prodavaĉice knjiga

brzoprsti Maki

poljubite se pred nama psima koji vam nismo posmatraĉi

nego svedoci.

Svedoĉićemo!

77

Sabor

Hor starijih vodnika i mlađih menadžera:

Boţe Marse ti što spase

od civilstva dosad nas

primi sada ovo prase i dalje nam budi spas.(10)

Blagoslovi ovu ĉizmu a i ovaj roman moj

Boţe spali Boţe zatri

pseće knjige pseći soj.

Sve su ĉizme postrojene

i fondovi dostupni

za glogove koĉeve i molotovljevu vodicu.

Upalite vatre

svetkovina poĉinje.

Na karnevalu je sve dozvoljeno

sve je Njegova volja.

Hor starijih vodnika i mlađih menadžera:

Ja zak zak zak zak zak zakivam

i psu eksere sad zakucavam. Vidite li krunu od trnja na njegovoj glavi

E pa to je moja ideja

Mislim da ću moţda u pakao pravi

O bogo! Ja zak zak zak zak zak zakivam

i psu eksere sad zakucavam.(11)

Psi ne znaju šta propuštaju

time što su psi. Kao da je sramota moliti se Bogu

za novac i seks.

On je široke ruke

dobro hrani svoju decu. A deca razumeju

kako se formira cena ţita na trţištu.

Zašto ti psi ne prate tenis?

To je plemenita zabava u našoj Valhali a oni se dive varvarskim bokserima.

U Valhali

gde ćemo svi biti zagrljeni

78

ĉvrsto

to im obećavam

bezrepim zverima bez korena. Ne prate tenis zato što ekstremisti

neće ni velikog brata ni malu sestru

ni da idu u crkvu

ni da budu jurodivi ni da ĉitaju Handkeove knjige

koje su dobili za roĊendan.

Psi ne vole karneval.

Sve su ĉizme postrojene sve su crne osim mojih

sve se cakle kao staklo

spremne su da gaze blato

i krv. I meĊu njima ĉizmice moje malinove boje

kao krv.

Poštovana skupštino

umem da oderem psa

u tri poteza. Zato

moja je brada zastava

i moja mantija je jedro.

Od zastave i jedra saĉinili smo nebo. Tamno.

Moćno.

Saborno.

Drţavna partija i hemoterapija eto nam ga spas za svet naš.

Tranzicija je to

i ako se jave muĉna pitanja

otvorite moj roman:

on oĉima muve gleda na pradavna poĉela tamnine

i jezikom vuĉjim(12)

probada esenciju psa.

Iz ove knjige u koju nema nikakve sumnje

niĉe drţava

celovita.

Lepljiva od znoja i masna od krvi knjiga u rukama.

Mnogo više volim fantasy

nego onaj bezboţni sf.

79

Upalite baklje ĉarobnjaci

karneval poĉinje.

Hor starijih vodnika i mlađih menadžera:

Boţe Marse ti što spase

od civilstva dosad nas

primi sada ovo prase i dalje nam budi spas.

Blagoslovi ovu ĉizmu a i ovaj roman moj

Boţe spali Boţe zatri

pseće knjige pseći soj.

80

FINALE

Hor prebijenih transvestita:

Kapetane brate uĉvrsti polomljene kosti

vodi nas odavde.

Daj da ti oĉistimo rane od Ċonova da ih rumom ĉistimo da prebole pakosti

Kapetane ĉas je da idemo odavde.

Zaveţi slomljene kosti u splav

mole te tvoje silovane sestre. Da ne ĉekamo ĉizme da se vrate

na karneval

roĊendan pakla

crne ĉizme i meĊu njima jedne malinove. U tri dana karnevala

crne ĉizme uzimaju meso

malinove uzimaju sve.

Kapetane brate uĉvrsti polomljene kosti

vodi nas odavde.

Ĉujem vas lepotice

ne brinite više brod će biti tu

ne ostavljam vas ĉizmama. Reka blista ispod ĉizama

Milane

Reka blista ispod ĉizama

Ĉista voda malo krvava. Nisu znali da su sela spaljena?

Tamni maloumnici.

Ne ostavljam vas ĉizmama.

Svi vi prelepi deĉaci

Kraljevi i kraljice i kriminalni ĉudaci Svi vi prelepi deĉaci

Istetovirane suze i brodovi(13)

ne bojte se više

napraviću crnu metalnu neman. Njeno srce biće hladnije

od najledenije hladne nemani.

Reks i Bizmark nestaće kao orahove ljuske

pod talasom crne topovnjaĉe. Pojaviće se na ušću.

Nenajavljeni dolazak.

Kad se iz njene utrobe

81

podigne 50 jednookih cevi

pitaće se pristojni narod

Gde smo sada pogrešili? Umesto odgovora na jeziku ljudi

jednooke cevi bljuvaće katarzu

u vatri i šrapnelu.

Prvo će zbrisati ĉistu estetiku i trţne centre.

Onda će raskomadati transteritoriju

livade i maline.

A kad stupi na kopno crna metalna amfibija traţiće meso

ne da se sveti

nego da utiskuje pravdu.

Gore nebo ĉeliĉno dole voda olovna pravda se vrši na mesu da duše budu mirne.

Pravda za sve.

Hor prebijenih transvestita:

I tog popodneva u luci je tišina pred oluju pritisla omorina.

I kako koja glava padne

ĉućete me da viĉem: Ole!

Prvi dolazak crnog gvozdenog broda

pamtiće se na sf ikonama

ukrasiće mnoge radne površine

makar bio tek papirnata pobuna. Neka je veliki brod samo bedni splav

i neka je 50 topova od kartona

i neka je pobuna na papiru.

Brod ipak dolazi

on je jedino stanje u kom je dobrota izlišna.

Topovi će ipak bljuvati

vatru ili konfete.

Nije li onda pobuna izlišna, pitaš se - ĉitaoĉe strpljivi, sam odgovaraj

sam biraj kraj.

82

Hor prebijenih transvestita: Crni brod! Ma to je fatamorgana.

Crni brod! Ma ja to samo sanjam.

Crni brod! Iz magle stiţe.

Crni brod! 50 topova diţe. Crni brod! Lep je kao vera.

Crni brod! Gvozdeni mesija zgaţenog kera.

Crni brod! Tek crteţ na papiru?

Crni brod! Da vam sestrice vaše kaţu: Moţda ipak ţivite u nekom laţnom miru.

83

Fusnote

1 – Igor Banjac

2 i 3 – Rejmon Keno, prevod Ivan V. Lalić

4 – „Mešalica“ iz Felinijevog Amarkorda

5 – Strange Fruit, Lewis Allan, prepev autora

6 – Anri Mišo, prevod Ivan V. Lalić

7 – Mr Tambourine Man, Bob Dylan, prepev autora

8 – Ljubomir Micić, Zenit

9 – Predrag Ĉudić o DJ Danilovu

10 – Tomislav Marković

11 – Banging In The Nails, The Tiger Lillies, prepev autora

12 – terminologija uvaţenih srpskih knjiţevnih kritiĉara, iz

obrazloţenja za knjiţevne nagrade

13 – Beautiful Boyz, Cocorosie&Anthony, prepev autora

84

In Loving Memory of my Brother