Uvod u istoriju umetnosti

Osnovni termini

Vilendorfska Venera, oko 15. 000.g.p.n.e. i Miloska Venera, oko 150.g.p.n.e.

• “istorija” + “umetnost” = “istorija umetnosti”

• proučavanje umetnosti u odnosu na okruženje, uključujući:– ekonomske odnose– istorijske događaje– društvene odnose– religiju i verovanja– tehnološka dostignuća

• po prirodi, istorija umetnosti je interdisciplinarna

Tri glavne vrste likovne umetnosti

• arhitektura• skulptura• slikarstvo

• takođe: grafika, tekstil, keramika, dekorativna umetnost, mix-medija, “happenings,” performans, konceptualna umetnost...

Umetnost = forma + sadržaj

• Svako umetničko delo ima dva segmenta:– formu – sadržaj

• forma se odnosi na “formalne,” spoljne aspekte umetnosti (likovni elementi) – kako je delo napravljeno

• sadržaj se odnosi na temu – šta je predstavljeno

Posmatranje umetnosti

• materijal

• tehnika

• vizuelni jezik – sredstva likovnog uobličavanja

- menjanje formalnih elemenata = stil

• značenje i kontekst

Arhitektura grč. arhitekton - graditelj

• Arhitektonska umetnost predstavlja umetnost izgradnje građevine, sa svrhom stvaranja unutrašnjih organizovanih prostora, namenjenih najrazličitijim ljudskim potrebama

• Arhitektura je stvaranje prostora veštački sagrađenog od izabranog materijala, sa izmenjenom konstrukcijom, oblikovanog, dekorisanog i obojenog po ukusu određene epohe

• Arhitektura je umetnost oblikovanja prostora prema ljudskim potrebama i težnjama

• Ima i tehničku i umetničku komponentu

• Razlika u odnosu na građevinarstvo – ono služi da zadovolji potrebe, nema za cilj i izazivanje estetskog osećanja

• Odraz vremena, čvrsto vezana za život

Osnovni zakoni:

• funkcija (namena) • konstrukcija (materijal, konstruktivni elementi –

delovi koji nose i delovi koji su nošeni ili kombinacija podupirača i tavanice, vertikala i horizontala).

Konstruktivne elemente možemo podeliti na:- vertikalne: zid, stub, stubac (stub je

kružnog preseka, stubac četvorougaon);- horizontalne: tavanica, svod, kupola i

krov (tavanica horizontalno zatvara gornji deo prostora, a svod oblo).

• umetnički izraz (ukus epohe...)

Bazilikalni (longitudinalni) plan Centralni plan

plan

frontalni i bočni izgled (fasada)

longitudinalni presek i osnova ili plan

Materijali

• oni koji se nalaze u prirodi– drvo – konstruktivni sistem (paralelno položene grede kao kod

brvnara ili skelet od drveta, obložen daskama ili drugim materijalom)

– kamen – konstruktivni sistem (podupirači i horizontalna greda)– opeka – konstruktivni sistem (luk i svod)

• one koje čovek sam proizvodi– beton (šljunak sa peskom + vezivo, najčešće cement + voda) – armirani beton – beton učvršćen čelikom– čelik – staklo

KONSTRUKTIVNI SISTEMI

gredni sistem

arhitrav

lučni sistem

luk i svod

Konstruktivni sistem građevine - LUČNI

svod poluobličasti (bačvasti) svod

kupola

pandantifi

prsten/tambur

kalota

lanterna

kupola

sistem građenja kupole

sferni trougao - pandantif

ugaone trompe - niše

sistem pandantifa sistem trompi

sistem građenja kupole

stub i stubac

pilaster i polustub

delovi stuba ili stupca

kapitel

baza ili osnova

stablo stuba

Sredstva arhitektonskog uobličavanja:

– Prostor– Masa– Površina– Svetlost– Boja

• Prostor – bliža okolina zdanja, ambijent u kome je objekat smešten

Frank Lloyd Wright, Kuća na vodopadu

• Masa – sve što vidimo u prostoru, zdanje u celini. Tu se najviše ogleda kreativnost arhitekte. Oblici počivaju na geometrijskim telima i njihovim kombinacijama.

• što jednostavnije to monumentalnije

D. Bramante, Tempietto

• Površina – određuju oblik mase ali su joj i podređene. To su različite geometrijske slike ali nisu ravne – tu su otvori, ukrasi, boje... Naglašene horizontale ili vertikale

- otvori. Svetlost, komunikacija i protok vazduha. Vrata i prozori. Oblici i mesto u celini. Portal.

- ukrasi. Uvučene ili izbačene površine, od različitog materijala, bojeni... Mogu biti konstruktivni (proračunati, ističu konstruktivne elemente, logični) i dekorativni (oživljavaju površine, samo radi ukrasa).

"Ginger i Fred" u Pragu  

• Svetlost – pazi se na mesto odakle dolazi, jačinu... Da se istaknu ukrasi. Igra svetla-senke da akcentiraju i artikulišu površine

Hram Nike Apteros

• Boja – i u enterijeru i u eksterijeru. Ukrašavanje. Polihromija – nemir. Zavise od mesta, podneblja, raspoloženja...

Crkva Lazarica

Skulptura ili vajarstvo ili plastikaod gr. reči placein – oblikovat

• Umetnost predstavljanja figura i oblika u reljefu ili u 3 dimenzije u nekom čvrstom materijalu

• Vrsta likovnog izražavanja u nekom čvrstom materijalu trodimenzionalnim oblicima i telima

• Umetnost šupljina i masa

• Neposredan taktilni utisak, može se opipati.

• Namena:

- Monumentalna

- Dekorativna

- Samostalna

• Monumentalna– nosi opšti sadržaj ili značaj, objedinjena sa okolinom (prirodnom ili arhitektonskom). Posmatra se sa veće daljine, radi se u trajnom materijalu, odlikuju je velike mase, oštra jasna silueta, bez detalja.

• Javni spomenici Donatello, Gattamelata

• Dekorativna– sastavni deo arhitektonske celine koju dopunjava i ne može se posmatrati odvojeno, pripada zdanju na kome se nalazi.

• Najavljuje karakter zdanja, a zavisi od materijala i namene zdanje

Paris, Notre-Dame

• Samostalna – prepuštena mašti umetnika

Bernini, Apolon i Dafne

• Oblici:

- Puna plastika

- Reljef

Puna plastika - lik u tri dimenzije, omogućava posmatranje sa svih stajnih tačaka

Mobil – kinetička skulptura

Reljef – vezan za ravnu površinu iz koje izlazi u većoj ili manjoj meri. Između skulpture i slikarstva.

- nizak (bas-reljef) - visok- upušten

nizak (bas-reljef) visok upušten

MATERIJALI- Meki ili dinamični, lako se oblikuju, ili pokretni:

- Vosak- Glina – pečena glina = terracotta- Majolika i fajans

- Porcelan- Polupokretni:

- Drvo- Slonovača

- Tvrdi ili statični- Kamen

- Kost- Drago kamenje. Geme (urezana slika u negativu) i kameje

(ispupčeno)- Moderni materijali

- Konstrukcija- Kinetička skulptura- Assemblage- Ready-made- Zemljana- Mix media

Terracotta, Apolon iz Veja Porcelan, Francuska, 18. vekaMajolika, Andrea della Robbia, Mudrost

- meki ili dinamični (pokretni)

- polupokretni

Drvo Slonovača

Kamen Drago kamenjeKost

- tvrdi ili statični

kameja

gema

Ready-maid terakota, bronza, polister, veštački pliš, lažno krzno, koža

- moderni materijali

TEHNIKE

• vajanje – modelovanje u mekom materijalu, dodavanje materijala (glina)

• klesanje – oduzimanje materijala (kamen, drvo)• kovanje (u hladnom ili zagrejanom stanju)• livenje – najčešće u bronzi (legura bakra i cinka).

- puna bronza za manje dimenzije - tehnika šupljeg livenja za veće dimenzije

(glineni model se oblepi tankim slojem voska, 2-3 mm, preko se stavi vlažan pesak i malter u koji se stave cevčice do voska. Dobije se bezoblična skulptura. U gornje cevi se sipa bronza koja topi vosak i zauzima njegovo mesto, a višak curi kroz donje cevi. Potom se skine omotač a ostne šuplji kip, od bronze).

• iskucavanje – za manju skulpturu i u primenjenoj umetnosti, sa zadnje strane se iskucava lim

• ostalo - cizeliranje (poliranje), graviranje, ažuriranje (tehnika na proboj, delovi se odstranjuju da bi se dobila perforirana površina), granulacija (kapi zlata ili srebra)...

vajanje

klesanje

tehnika šupljeg livenja – à cire perdu

Sredstva skulptoralnog uobličavanja:

– volumen– površina– svetlost– boja– tekstura

• Volumen je prostorni oblik sa sve tri dimenzije: širinom, dužinom i visinom.

• sastoji se od oblika čvrstih tela, različitih formi i dimenzija, koji se objedinjuju i koje možemo posmatrati kao jasnu celinu.

• Ima dvostruku ulogu – označava prostor koji zaprema i jasno ocrtava područje prostora ne samo ono koje sam zaprema već i onog koji svojom masom podrazumeva - zatvorene i otvorene forme

Hans (Jean) Arp: Poprsje žene

• Zatvorena forma (naglašeno jedinstvo mase)

• Otvorena forma (delovi su sastavni deo prostora u kome se nalaze)

Michelangelo, David Bernini, David

• Površina

- glatke (jedan volumen, ravne)

- hrapave površine (lome svetlost)

Michelangelo, Rob

• Svetlost – ima pasivnu ulogu, koristi se ali se ne predstavlja. Osvetljenje dela važno za doživljaj.

A. Rodin, Poljubac

• Boja

Maska slona, Cameroon

• Tekstura

Meret Oppenheim, Krzneni doručak

• Volumen koji je zbijen i ne sadrži prostor unutar sebe zovemo masa

• Puno - prazno. Praznim nazivamo prostor, punim nazivamo masu - prostor i masa su u međusobnom odnosu Tela su uronjena u prostor, prostor može biti okolo i u telima.

• Punu plastiku delimo (prema odnosu prostora i volumena) na:

- monolitnu masu, - udubljeno-ispupčenu

masu, - prošupljenu masu, - plošno istanjenu masu i

- linijski istanjenu masu • Mobil

Prazno - prostor

Puno – prostor ispunjen masom

• Monolitna ili apsolutna masa

• Površina mase je zaglađena, obrisne linije su napete. Prostor i masa su u ravnotežnom, neutralnom odnosu

- Masu u koju prostor ne prodire, niti ona prodire u prostornazivamo zbijena masa.

Constantin Brancusi: Muza Jaje

• Udubljeno-ispupčena masa

• Prostor ulazi u udubljujenja u masi, a masa svojim ispupčenjima prodire u prostor.Obrisna linija je zbog toga krivudava, odnos mase i prostora je dinamičan. - Kada masa svojim izbočinama izađe u prostor, a prostor uđe u ulegnuća u masi, govorimo o udubljeno - ispupčenoj masi (konkavno-konveksnoj).

Hans (Jean) Arp: Poprsje žene, 1953. Dunja

• Prošupljena masa - Kada prostor prođe kroz masu i slobodno struji njomenazivamo je prošupljena masa.

Henry Moore: Ležeća figura

• Plošno-istanjena masa

• Skulptura je načinjena od jedne metalne ploče koja je razrezana i savijena u raznim smerovima. - Oblik kojem je visina vrlo mala skloni smo nazvati plohom - on je plošan. Masu koja ima malu visinu (debljinu) nazivamo plošno istanjena masa.

Vojin Bakić: Razvijene površine III, 1960.

• Linijski istanjena masa • Prostor je stisnuo masu

skulpture sa svih strana, tako da izgleda kao linija koja završava u prstu kojim lik pokazuje. - Masu koja izgleda kao linija jer ju je prostor stisnuo po visini i po širini, te joj je ostala samo dužina nazivamo linijski istanjena masa. To je crta u prostoru. Alberto Giacometti: Čovjek koji pokazuje, 1947

Slikarstvo

• Veština da se pomoću linije i boje predstave na nekoj površini pojave koje su viđene u stvarnosti ili da se prikažu umetnikove vizije.

• Fenomen slike je veoma složen.

• Materijal:- podloga- pigmenti- vezivo

• Slikarske tehnike: - crtež, akvarel, tempera...- zidno (monumentalno) slikarstvo

- al secco - al fresco- mozaik - muzivno slikarstvo- zgrafito- vitraž

Teme i motivi u slikarstvu:

• Tema – glavni predmet umetničkog dela, nosi sadržaj i ideju. Šire značenje od motiva. Mitološke, istorijske, religiozne, literarne, alegorijske teme...

• Motiv – obeležje umetničkog dela s obzirom na prikazan sadržaj, ustaljen, tipičan prikaz nekog likovnog dela.

- Portret (pojedinačni, dvojni i grupni; en face, profil, tri-četvrt; reprezentativni, naturalistički, intimni, idealizovani...)

- Autoportret- Akt i polukat (nag gornji deo tela)- Žanr – predstave iz svakodnevnog života (seoski, gradski,

dvorski, vojnički, galantni, satirični...)- Pejsaž – veduta, marina...- Mrtva priroda- Animalističko slikarstvo

Sredstva likovnog uobličavanja:

– Forma- Tačka - Linija- Ploha- Površina

– Boja– Tamno-svetlo – Valeri– Kompozicija – odnos različitih likovnih elemenata– Ekspresija – izraz, manifestacija unutrašnjeg stanja

čoveka

Tačka

 Tačka je oblik bez i jedne naglašene dimenzije: nema ni visinu, ni širinu, ni dužinu

Lucio Fontana: Zeleni ovalni koncept, 1963.

Skupljeno - raspršeno

Grafička modelacija

Camille Pissaro: Sajam svinja, 1886.

Optičko mešanje

Georges Seurat: Ajfelova kula

Linija

Linija je skup tačaka u ravnini.

Linija je trag kretanja tačke.

Osobine linije:

1. karakter - debele, tanke, dugačke, kratke, oštre, isprekidane, izlomljene, jednolične, i sl.

2. tok - ravne, uglaste, krive (pravilne ili slobodne krive), otvorene ili zatvorene; kaligrafske - rađene slobodnom rukom i euklidske - izvedene tehničkim pomagalima.

3. značenje:

a) Konturne ili obrisne linije

b) Teksturne linije

c) Strukturne linije

linearno

Henri de Toulouse-Lautrec, Sofa, oko 1894–96.

Michelangelo, kroki

A. Pevsner – linija u prostoru

PlohaPloha je oblik koji ima samo širinu i dužinu.

Doslovno: svetlosna mrlja ili senka.Slobodnije: treća dimenzija je nenaglašena.

Oblici ili likovi kojima se služimo na plohi mogu biti:

a) geometrijski: kvadrat, pravougaonik, trougao, krug, elipsa itd.b) slobodni ili organski, koji se slobodno razvijaju, bez uočljivog pravila geometrizacije, imaju element slučajnosti u svojoj građi.

Katsukawa Shunsho: Glumac Ichikawa Danjuro V, 1782. H. Matisse, Plavi akt

plošno

Površina

Površina je spoljni izgled plohe; površina je spoljni izgled nekog volumena za koji je površina uvek vezana.

Površinu osim okom (vizualno) doživljavamo i dodirom - taktilni ili haptički doživljaj.

Osnovna svojstva površina su tekstura i faktura.

Tekstura

od lat. textura - tkanje, tkanina, sklop, sastav; povezana je s rečima tkanje, tekstil, i s rečju tekst

Tekstura je karakter površine i može biti:

- crtačka tekstura, koriste se crtački elementi - tačka i linija;- slikarska (različite gustoće mrlja koje čine površinu);- plastička (hrapavo ili glatko, taktilna)

A. Durer, Rinoceros V. van Gogh, Zvijezdana noć C. Brancusi, Muza

Faktura

Likovno-tehnički postupak obrade površine likovnog dela, ili drugim rečima umetnikov rukopis.

U slikarstvu se to odnosi na način nanošenja boje kistom koji može biti:

- Impasto (pastuozno): gusti, debeli nanos koji je taktilno osetljiv, i- lazuran namaz: tanak i proziran sloj boje glatke površine.

Ordan Petlevski: Crne brazde, 1969.

50-te godine su vreme enformela (apstraktni ekspresionizam), “slikarstva materije”

Vincent Van Gogh: "Autoportret", 1889. i falsifikat

Ritam je izmena ili ponavljanje elemenata.

Vrste ritmova:a) dominacija – egzaktno ponavljanje istog elementa (a-a-a...), b) alternacija (a-b-a-b...), c) varijacija (a-b-c-b-a-b-c...), d) gradacija (krešendo, pojačavanje akcenta, a-A-a-A...), i e) radijacija (radijalno, zrakasto širenje iz jednog centra).

Načela komponovanja

Ritam

Grčka, Vojnici u maršu, 420.g.p.n.e.

a - a - a - a - a - a - adominacija

Victor Vasarely;Vega, 1957.

A A A A

gradacija

ABABABAB alternacija

Paul Klee:Rast; nokturno bilja

varijacija

radijacija (zračenje)

Trijumfalni luk na trgu Etoile (“Zvijezda”), Paris

Ravnoteža• Ravnoteža se postiže postavljanjem jedne mase prema drugoj bilo bojom, formom, suprotnostima linija i sl, u takvom rasporedu elemenata da oni budu stabilizovani i stavljeni u prividno stanje mira.

• Matematički označava jednak (uravnotežen) odnos leve i desne strane znaka jednakosti. 3=3

ali i 3=2+13=1+1+1

Prema količinama vrednosti s obe strane ravnotežu delimo na:1) simetričnu 2) asimetričnu U likovnom izražavanju poznajemo još i 3) optičku ravnotežu

Simetrija

Asimetrija

2 = 2

2 = 1 + 1

Optička ravnoteža

uvijanje,sakupljanje,udaljavanje,

lakše

razvijanje,širenje,

približavanje,teže

Tople boje,svetle boje,čiste boje

Hladne boje,tamne boje,

degradirane boje

G. Braque, Biljar, 1944.

Kontrast

• Kontrast je sinonim za suprotnost, odnosno naglašena različitost.• najmanje dva elemenata moramo postaviti u odnos (svetlo-tamno, veliko-malo, dugo-kratko).

Dominacija

oblikom, bojom ili veličinom

ravnoteža i kontrast

contrapposto (protivteža)

zakon frontaliteta

Razmera i proporcije

• Zlatni presek - manji deo prema većem odnosi se jednako kao veći deo prema celini A:B=B:(A+B) φ = 1 : 1,61

- dugine boje (spektar) - 7 boja:

- crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava, modra i ljubičasta

Bojom nazivamo reakciju fotoosetljivih čepića u našem oku na spoljašnji nadražaj u obliku svetlosnog zraka.

Boja

Boja

a) svojstva boja: 1. Vrsta boje - primarne- sekundarne- tercijarne

2. Ton boje - (svetliji, tamniji) 3. Valer

b) efekti boja - tople i hladne boje

c) kontrasti boja - po Paulu Kleeu:

a) komplementarni kontrast b) kontrast krivih parova

- po Johanesu Ittenu:

a) kontrast boje prema boji b) kontrast svetlo - tamno c) kontrast toplo - hladno d) komplementarni kontrast e) simultani (istovremeni) kontrast f) kontrast kvaliteta g) kontrast kvantiteta

a) svojstva boje:

1. Vrsta boje

2. Ton boje

3. Valer

1. vrsta boje

- tercijarne(I + II = III)

Ostwaldov krug boja:

Wilhelm Ostwald traku (niz) spektra zakrivljuje u kružnicu.Ima 8 osnovnih boja, svaka po 3 nijanse = 24 boje, ukupno 680 tonova. Čiste boje zove hromatske, šarene boje.

Sve boje koje nisu u spektru naziva ahromatske, nešarene boje (neboje).

spektar- primarne- sekundarne(I + I = II)

Ne-boje / ahromatske

bela, siva, crna

       

2. ton boje:svetlina boje

- ahromatski tonovi

- hromatski tonovi

• Dodavanjem ahromatskih boja čista boja se degradira.Svetlinu boje nazivamo TON

Tonovi plave boje

- isti tonovi, različite vrste boje

- ista vrsta, različiti tonovi

Smeđa nastaje zatamnjivanjem narandžaste

                   

                   

ili crvene.Smeđa je dakle ton, a ne boja. Nema je u dugi, već nastaje dodavanjem boji crne.

• tonska modelacija - mekani prelazi iz svetlih u tamne tonove

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

3. valer

Količina tamnog ili svetlog u jednom tonu nezavisno od njegove bojene vrednosti zove se VALER (intezitet)

Giorgione, Koncert u polju,1509-10.

b) efekti boje Tople i hladne boje

hladne boje

tople boje

Modulacija senka – svetlost

hladno – toplo

Modelacijasenka – svetlost

tamno - svetlo

Andre Derain, 1905.

• Koloristička modulacija

- nema tonova (svetlijih i tamnijih boja), svetlost i tama dočarani su toplim i hladnim bojama

 

 

 

 

 

 

 

         

           

Senka – hladne boje

Svetlo – tople boje

senka svetlo

Hladne boje

Tople boje

Marino Tartaglia, Autoportret

Komplementarne boje

na krugu boja jedne nasuprot drugih

teško je gledati u njih

• Komplementarne boje           

  -  

  -  

  -  

Zakon komplementarnih boja i zakon istovremenog kontrasta boja

Zakon rezultanata

Analogne boje

• na krugu boja susedne, bliske

Komplementarne (suprotne) boje

Analogne (susedne)

boje

A. Matisse, Seated Riffian, 1912-13.

c) kontrasti boja Po Paulu Kleeu:

a) komplementarni kontrastb) kontrast krivih parova

Komplementarni parovi: “Krivi” parovi:

Komplementarni kontrast

Vincent Van Gogh: Autoportret, 1889.

c) kontrasti boja Po Johanesu Ittenu:

1) kontrast boje prema boji2) kontrast svetlo - tamno3) kontrast toplo - hladno4) komplementarni kontrast5) simultani (istovremeni) kontrast6) kontrast kvaliteta7) kontrast kvantiteta

1. Kontrast boje prema boji

2. Kontrast svetlo - tamno

Henri Matisse: Plavi prozor, 1912

3. Kontrast toplo - hladno

Vincent van Gogh: Noćni kafe, 1888. 4. Komplementarni kontrast

5. Sukcesivni kontrast

Albersova vežba

6. Kontrast kvaliteta

Joan Miro: Slika

Georges Braque: Billiard

7. Kontrast kvantiteta

Mešanje boja:

a) mehaničko mešanje boja – supstraktivno mešanje (teže crnoj)osnovne boje C, P, Ž

b) optičko mešanje boja – aditivno mešanje (teže beloj)RGB snopovi na televiziji:

R – red (crvena), G – green (zelena), B – blue (plava)CMYK u štampi:

C – cijan (svetloplava),M – magenta (crvenoljubičasta),Y – yellow (žuta),K – key (označava crnu)

monohromatsko

Michaelangelo, Sikstinska kapela,detalj (medaljon)

Chiaroscuro

Prostor

Prostor je stvarnost u kojoj živimo i u kojoj se krećemo. Doživljavamo ga kroz tri dimenzije: širinu, dužinu i visinu, ali i kroz nizanje doživljenih trenutaka u određenom trajanju zbog čega možemo dodati i vreme kao četvrtu dimenziju.

Privid prostora na plohi – perspektiva. gore

dole

levo

desno

napred

nazad

Perspektive

  Perspektiva (lat. prospicere: videti, razabrati) - način prikazivanja prostora na slici, iluzija dubine na plohi

Podrazumeva da je nešto ispred ili iza, bilo u prostoru, vremenu ili značenju; šta je važnije. Pogled na stvari – pogled na svet

TRIKOVI/TEHNIKE

PREKLAPANJE (RASPORED)

RELATIVNA VELIČINA

VERTIKALAN NIZ

ATMOSFERSKA perspektiva

LINEARNA perspektiva (1 ili 2 tačke)

i td.

PREKLAPANJE i VERTIKALNO REĐANJE

iluzija dubine

RELATIVNA VELIČINA

SASSETTA, Susret sv. Antonija i sv. Pavla, oko 1440, National Gallery of Art, Washington

Bogorodica benediktinki, 1300.

1. Semantička (ikonološka) perspektiva

2. Vertikalna perspektiva

Blagovesti I Susrte Marije I Jelisavete, 6. vek,

Eufrazijana u Poreču

3. Obrnuta perspektiva

Paolo Veneziano, Rođenje Hristovo, 14. vek

4. Linearna ili geometrijska perspektiva

Rafallo, Atinska škola

Masaccio, La Trinità, 6,67x3,17 m, Firenze, Santa Maria Novella

Albrecht Dürer, Crtanje perspektive pomoću mreže,

1525.

dva očišta

Skraćenje

A. Mantegna, Mrtvi Hrist, tempera na platnu, 68 x 81 cm, Milano, Pinacoteca di Brera

Canaletto (Giovanni Antonio Canal), Rialto, oko 1758-63.

Canaletto (Giovanni Antonio Canal), Trg Rialto, oko 1758-63.

žablja perspektiva

A. Mategna, Sv. Jakova vode na mučenje

ptičja perspektiva

C. Pissarro, Bulevard Montmartre u zimsko jutro, 1897.

5. Atmosferska ili vazdušna perspektiva

Leonardo da Vinci, Bogorodica sa Sv. Anom, 1510.

6. Koloristička perspektiva

HLADNE BOJE – DALEKO

TOPLE BOJE – BLIZU

Pieter Brueghel, Žetva, 1565.

Henry Matisse, Harmonija u crvenom, 1909.

7. Poliperspektiva

Princip herbarijuma: prilagođavanje tela plohi

Pablo Picasso, Glava žene, 1938.

trompe l’oeil

1.Gde je šta?2. Kakvi su odnosi?

KOMPOZICIJA

Grafika

• Grafičke tehnike – otiskivanje, umnožavanje otiska koji je nanesen na čvrstu podlogu raznim alatkama i postupcima

- Visoka štampa – drvorez i linorez- Ravna štampa – litografija- Duboka štampa – bakrorez (graviranje),

bakropis (radiranje), suva igla, mezzotinta, akvatinta

• Višebojna grafika

Primenjena umetnost

• Emalj – staklasta masa koja se zagrevanjem tzv. fluksa (mešavina praha silikata i karbonata) pretvara u pastu pa se uliva u metalni okvir.

- ćelijasti emalj (cloisenée),

- izdubljeni (champlvé),

- žičani