licenca zakonBy Sanja Bjelic, Krizsn Tibor and 43 others in ISPIT ZA LICENCUPROVERA POZNAVANJA PROPISA IZ OBLASTI OBRAZOVANJA IVASPITANJA - ISPIT ZA DOZVOLU ZA RAD (LICENCU) NASTAVNIKA,VASPITAA I STRUNIH SARADNIKAPrava dece, uenika i odraslih1. Pravo na dostupnost obrazovanja i kvalitetno obrazovanje;1) jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etnike, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivalita, materijalnog ili zdravstvenog stanja, tekoa i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama;2) kvalitetno i uravnoteeno obrazovanje i vaspitanje, zasnovano na tekovinama i dostignuima savremene nauke i prilagoeno uzrasnim i linim obrazovnim potrebama deteta, uenika i odraslog;2. Pravo na pokretljivost u okviru sistema obrazovanja;Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja se kao pred{kolsko vaspitanje i obrazovanje, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje. Sistemom obrazovanja i vaspitanja obezbe|uju se: 1) dostupnost obrazovanja i vaspitanja;2) mogunost za obrazovanje i vaspitanje pod jednakim uslovima i na ekonomski nedovoljno razvijenim podrujima, kao i u socijalno, odnosno kulturno manje podsticajnim sredinama;3) kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje osigurava sticanje jezike, matematike, naune, umetnike, kulturne, zdravstvene, ekoloke i informatike pismenosti, neophodne za ivot u savremenom i sloenom drutvu;4) obrazovanje i vaspitanje koje odgovara stepenu razvoja i uzrastu deteta, odnosno uenika;5) jednaka mogunost za obrazovanje dece i uenika sa smetnjama u razvoju;6) podsticanje uenika za sticanje to vieg nivoa obrazovanja i to veeg ukljuenja u proces do ivotnog uenja;7) maksimalna horizontalna i vertikalna pokretljivost u okviru sistema obrazovanja i vaspitanja.Nain obavljanja delatnosti obrazovanja i vaspitanja propisan je ovim zakonom i posebnim zakonima u oblasti obrazovanja i vaspitanja ( u daljem tekstu: posebni zakon). 3. Pravo na posebne obrazovne potrebe lica sa posebnim sposobnostima, sa smetnjama u razvoju i odraslih; - nije sigurnoU Srbiji, celokupan sistem obrazovanja normiran je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao osnovnim zakonom, iz koga se moe zakljuiti da su deca sa smetnjama u razvoju, bilo koje vrste i kategorije, pravno izjednaena odnosno da im je pruena mogunost, da se u skladu sa svojim sposobnostima, obrazuju i koluju.Lica sa smetnjama u razvoju, odrasli i lica sa posebnim sposobnostima imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvaava njihove posebne obrazovne i vaspitne potrebe, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.Delatnost u osnovnom obrazovanju i vaspitanju obavlja osnovna kola, osnovna kola za obrazovanje odraslih, osnovna muzika, odnosno baletska kola i osnovna kola za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvojuOsnovna kola ostvaruje kolski program, a moe da ostvaruje i: prilagoen kolski program za uenike i odrasle sa smetnjama u razvoju i poseban kolski program za obrazovanje odraslih. Osnovno obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju traje do osam godina i ostvaruje se u skladu sa kolskim programom osnovne kole ili posebnim programom. Uenik ometen u razvoju moe sticati osnovno obrazovanje i vaspitanje i posle navrenih 19 godina ivota.4. Pravo na upis u deji vrti i kolu;U predkolsku ustanovu moe da se upie dete na zahtev roditelja, odnosno staratelja.U predkolsku ustanovu upisuju se sva deca u godini pred polazak u kolu.Uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelj dostavlja i dokaz o zdravstvenom pregledu deteta.Roditelj, odnosno staratelj ije dete nije obuhvaeno vaspitno-obrazovnim radom u predkolskoj ustanovi, duan je da upie dete starosti od pet i po do est i po godina u predkolsku ustanovu, odnosno osnovnu kolu koja ostvaruje pripremni predkolski program, s tim da ima pravo da izabere predkolsku ustanovu, odnosno osnovnu kolu.Predkolska ustanova iji je osniva jedinica lokalne samouprave, odnosno osnovna kola koja ostvaruje predkolski program, a iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, duni su da upiu svako dete radi pohaanja pripremnog predkolskog programa, bez obzira na prebivalite roditelja.U prvi razred osnovne kole upisuje se svako dete koje do poetka kolske godine ima najmanje est i po, a najvie sedam i po godina.Uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelj dostavlja i dokaz o zdravstvenom pregledu deteta.Izuzetno, deca iz osetljivih drutvenih grupa mogu da se upiu u kolu, bez dokaza o prebivalitu roditelja i potrebne dokumentacije.Ispitivanje deteta upisanog u kolu vre psiholog i pedagog kole na maternjem jeziku deteta, primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporuenih od nadlenog zavoda, odnosno ovlaene strune organizacije. Ako ne postoji mogunost da se ispitivanje deteta vri na maternjem jeziku, kola angauje prevodioca na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine.Ispitivanje dece sa motorikim i ulnim smetnjama vri se uz primenu oblika ispitivanja na koji dete moe optimalno da odgovori.U postupku ispitivanja deteta upisanog u kolu, kola moe da utvrdi potrebu za donoenjem individualnog obrazovnog plana ili dodatnom podrkom za obrazovanje. Ako dodatna podrka zahteva finansijska sredstva, upuuje pismeni zahtev izabranom lekaru nadlenog doma zdravlja za procenu potreba za pruanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrke koje utvruje interresorna komisija.U kolu za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju mogu da se upiu deca na osnovu preporuke izabranog lekara nadlenog doma zdravlja, a na osnovu procene potreba za pruanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrke ueniku, uz saglasnost roditelja.ete starosti od est do est i po godina upisuje se u prvi razred nakon provere spremnosti za polazak u kolu.Proveru spremnosti deteta vri psiholog kole primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporuenih od nadlenog zavoda, odnosno ovlaene strune organizacije.U postupku provere spremnosti na osnovu miljenja psihologa kola moe da preporui:1) upis deteta u prvi razred;2) odlaganje polaska deteta u kolu za godinu dana, uz nastavak pohaanja pripremnog predkolskog programa.Roditelj, odnosno staretelj deteta, kome je preporueno odlaganje polaska deteta u kolu za godinu dana, moe da podnese zahtev komisiji kole za ponovno utvrivanje spremnosti za upis u kolu. Komisiju ine: psiholog, pedagog, uitelj i pedijatar deteta.Komisija kole primenom standardnih postupaka i instrumenata, moe da odobri upis deteta ili da potvrdi odlaganje upisa deteta za godinu dana.Ako dete starije od sedam i po godina zbog bolesti ili drugih razloga nije upisano u prvi razred, moe da se upie u prvi ili odgovarajui razred na osnovu prethodne provere znanja.kola je duna da upie svako dete sa podruja kole.kola moe da upie i dete sa podruja druge kole, na zahtev roditelja, u skladu sa mogunostima kole.Roditelj, odnosno staratelj moe da izabere osnovnu kolu u koju e da upie dete podnoenjem zahteva izabranoj koli najkasnije do 1. februara tekue kalendarske godine u kojoj se vri upis.U prvi razred osnovne muzike, odnosno baletske kole, upisuje se uenik osnovne kole koji poloi prijemni ispit, u skladu sa posebnim zakonom.Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obavetava kolu i roditelje, odnosno staratelje o deci koja su stasala za upis i koja su upisana u kolu.Blie uslove za procenu potreba za pruanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrke ueniku, sastav i nain rada interresorne komisije, propisuju sporazumno ministar nadlean za poslove zdravlja, ministar nadlean za poslove socijalne politike i ministar.5. Pravo na besplatno obrazovanje; U ustanovi iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave obezbeuje se besplatno: 1) osnovno obrazovanje i vaspitanje uenika i odraslih, u skladu sa ovim zakonom;2) vaspitanje i obrazovanje dece u godini pred polazak u kolu, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;3) srednje obrazovanje redovnih i vanrednih uenika, pod jednakim uslovima, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Redovan uenik jeste lice koje je u prvom razredu srednjeg obrazovanja i obrazovanja za rad mlae od 17 godina, a vanredan uenik - lice starije od 17 godina (u daljem tekstu: polaznik). Izuzetno, lice iz osetljivih drutvenih grupa i sa izuzetnim sposobnostima mlae od 17 godina moe da stie srednje obrazovanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog uenika, ako opravda nemogunost redovnog pohaanja nastave, uz saglasnost ministra. Lice koje je steklo srednje obrazovanje, a eli da se prekvalifikuje ili dokvalifikuje, stekne specijalistiko ili majstorsko obrazovanje, plaa kolarinu. Visinu kolarine utvruje Ministarstvo, prema vrstama obrazovanja, s tim da se pojedini polaznici ili grupe polaznika mogu da oslobode plaanja kolarine, radi postizanja pune ravnopravnosti u sticanju obrazovanja. Roditelj, odnosno staratelj deteta i uenika moe da se opredeli i za upis u ustanovu iji je osniva drugo pravno ili fiziko lice, uz obezbeivanje trokova obrazovanja i vaspitanja. 6. Pravo na bre napredovanje;7. Pravo na organizovanje odeljenjske zajednice i uenikog parlamenta;Odeljenjska zajednica Uenici jednog odeljenja kole obrazuju odeljenjsku zajednicu. Nain rada odeljenjske zajednice uenika blie se ureuje statutom kole. Ueniki parlament U poslednja dva razreda osnovne kole i u srednjoj koli organizuje se ueniki parlament (u daljem tekstu: parlament) radi: 1) davanja miljenja i predloga strunim organima, kolskom odboru, savetu roditelja i direktoru o:1) pravilima ponaanja u koli,2) merama bezbednosti uenika,3) godinjem planu rada,4) kolskom razvojnom planu,5) kolskom programu,6) nainu ureivanja kolskog prostora,7) izboru udbenika,8) slobodnim i vannastavnim aktivnostima,9) ueu na sportskim i drugim takmienjima i10) organizaciji svih manifestacija uenika u koli i van nje i drugim pitanjima od znaaja za njihovo obrazovanje;2) razmatranja odnosa i saradnje uenika i nastavnika, vaspitaa ili strunog saradnika i atmosfere u koli;3) obavetavanja uenika o pitanjima od posebnog znaaja za njihovo kolovanje i o aktivnostima uenikog parlamenta;4) aktivnog uea u procesu planiranja razvoja kole i u samovrednovanju kole;5) predlaganja lanova strunog aktiva za razvojno planiranje iz reda uenika. Parlament ine po dva predstavnika svakog odeljenja u koli, a u umetnikoj koli - po tri iz svakog razreda, odnosno godine. lanove parlamenta biraju uenici odeljenjske zajednice svake kolske godine. lanovi parlamenta biraju predsednika. Parlament bira dva predstavnika uenika koji uestvuju u radu kolskog odbora, odnosno proirenog saziva kolskog odbora u skladu sa lanom 57. ovog zakona. Program rada parlamenta sastavni je deo godinjeg plana rada kole. Ueniki parlamenti kola mogu da se udrue u zajednicu uenikih parlamenata. 8. Pravo na uee u radu odreenih organa kole;9. Pravo na pohaanje nastave i ocenjivanje;Roditelj, usvojilac, staratelj, odnosno organ starateljstva (u daljem tekstu: roditelj) odgovoran je za upis deteta u I razred i za redovno pohaanje nastave i obavljanje drugih kolskih obaveza uenika.kola je duna da obavetava roditelja i optinu o deci koja se nisu upisala u I razred, koja redovno ne pohaaju ili koja su prestala da pohaaju kolu, najkasnije 15 dana od dana proteka roka za upis, odnosno od dana prestanka redovnog pohaanja nastave u koli.Ocenjivanje Ocenjivanjem u osnovnoj i srednjoj koli procenjuje se ostvarenost propisanih ciljeva i standarda postignua u toku savladavanja kolskog programa, a za uenike sa smetnjama u razvoju - prilagoenih standarda postignua u savladavanju individualnog obrazovnog plana. Ocenjivanje je javno i svaka ocena ueniku mora odmah da bude obrazloena. Ukoliko nastavnik ne obrazloi ocenu, a uenik to od njega zahteva, uenik ima pravo da podnese prigovor na ocenu. Uenik se ocenjuje iz svih nastavnih predmeta i vladanja. U toku kolske godine ocenjivanje je opisno i brojano i vri se na osnovu praenja napredovanja uenika u savlaivanju kolskog programa, a na osnovu posebnih standarda postignua. Uenik se ocenjuje najmanje etiri puta u polugoditu u osnovnom i tri puta u srednjem obrazovanju i vaspitanju. Zakljuna ocena iz predmeta jeste brojana i izvodi se na kraju prvog i drugog polugodita, prema utvrenim standardima postignua i propisanim kriterijumima za ocenjivanje. Uenik sa smetnjama u razvoju kome su tokom obrazovanja prilagoavani posebni standardi postignua ocenjuje se u skladu sa prilagoenim standardima. 10. Pravo na polaganje ispita + 11. Pravo na sticanje javnih isprava, podnoenje prigovora, albe i zahteva za zatitu prava.Prigovor i alba na ocenu i ispit Uenik osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, njegov roditelj, odnosno staratelj ima pravo da podnese: 1) prigovor na ocenu iz predmeta i vladanja u toku kolske godine,2) albu na zakljunu ocenu iz predmeta i vladanja na kraju drugog polugodita i3) albu na ispit. Prigovor na ocenu iz predmeta i vladanja podnosi se direktoru kole u roku od tri dana od saoptenja ocene, alba u roku od tri dana od dana dobijanja ake knjiice, odnosno svedoanstva, a alba na ispit propisan posebnim zakonom, u roku od 24 sata od saoptenja ocene. Direktor kole, u saradnji sa pedagoko-psiholokom slubom i odeljenskim stareinom, odluuje o prigovoru u roku od tri dana. Ako oceni da je prigovor osnovan i da je ocena izvedena suprotno zakonu i propisima donetim na osnovu njega, reenjem ponitava ocenu i obrazuje komisiju za proveru znanja uenika, pregled i ponovno ocenjivanje pismenog ili drugog rada uenika. Po prigovoru, odnosno albi na ocenu iz vladanja direktor, u saradnji sa pedagoko-psiholokom slubom i odeljenjskim stareinom, utvruje ocenu iz vladanja. Direktor kole je duan da odlui o albi, u roku od 24 sata od njenog prijema. Ako utvrdi da je ocena iz predmeta izvedena suprotno zakonu i propisima donetim na osnovu njega ili je alba iz drugih razloga osnovana, reenjem ponitava zakljunu ocenu i upuuje uenika na polaganje ispita. Ako utvrdi da je ispit obavljen protivno ovom ili posebnom zakonu i propisima donetim na osnovu njih, ponitie ispit i uputie uenika na ponovno polaganje ispita. Ispit se organizuje u roku od tri dana od dana podnoenja albe. Za proveru znanja uenika, pregled i ponovno ocenjivanje pismenog ili drugog rada uenika, odnosno polaganje ispita, direktor reenjem obrazuje komisiju od najmanje tri lana, od kojih su dva struna za predmet, odnosno oblast predmeta ukoliko kola nema potreban broj strunih lica za odgovarajui predmet, angauje struno lice iz druge kole. Nastavnik ija ocena je osporena ili na iji je predlog utvrena zakljuna ocena, ne moe da bude lan komisije. Kada je poniten ispit direktor obrazuje novu komisiju u ijem sastavu ne mogu da budu lanovi komisije iji je ispit poniten. Ocena komisije je konana. Nastavnici, vaspitai i struni saradnici12. Zadaci nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika u obrazovanju;Nastavnici, vaspitai i struni saradnici Vaspitno-obrazovni rad u predkolskoj ustanovi ostvaruje vaspita, u skladu sa posebnim zakonom. Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u koli ostvaruje nastavnik. Vaspitni rad sa uenicima u koli sa domom ostvaruje vaspita. Strune poslove na unapreivanju vaspitno-obrazovnog rada u predkolskoj ustanovi obavljaju pedagog, psiholog i drugi struni saradnici, u skladu sa posebnim zakonom. Strune poslove u koli obavljaju struni saradnici: psiholog, pedagog i bibliotekar, u muzikoj koli - psiholog, pedagog, nototekar i medijatekar, a u koli za obrazovanje odraslih - andragog, psiholog i bibliotekar. Zavisno od potreba kole i programa koji se ostvaruje, dodatnu podrku i strune poslove moe da obavlja i socijalni radnik, defektolog, logoped i andragog. Zadaci nastavnika i vaspitaa Zadatak nastavnika jeste da svojim kompetencijama osigura 1) postizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja2) standarda postignua,3) uvaavajui principe obrazovanja,4) predznanja, potrebe, interesovanja i posebne mogunosti deteta i uenika. Zadatak vaspitaa u predkolskoj ustanovi jeste da svojim kompetencijama osigura uvaavanje principa obrazovanja, ostvarivanje ciljeva vaspitanja i obrazovanja i unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada. Zadaci strunog saradnika Zadatak strunog saradnika jeste da svojim kompetencijama, savetodavnim i drugim oblicima rada:1) unapreuje obrazovno-vaspitni rad i saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima u ustanovi,2) da prati ostvarivanje utvrenih standarda postignua,3) prua podrku nastavnicima i vaspitaima za unapreivanje njihovog obrazovno-vaspitnog rada, u skladu sa principima, ciljevima i standardima postignua,4) pomo nastavnicima u razvijanju individualnih obrazovnih planova i pomo deci, uenicima, roditeljima, nastavnicima i vaspitaima, po pitanjima koja su od znaaja za obrazovanje i vaspitanje i razvoj profesionalne karijere uenika. Program svih oblika rada strunih saradnika, donosi ministar. 13. Stepen i vrsta obrazovanja i uslovi i nain prijema u radni odnos;Stepen i vrsta obrazovanja-?Uslovi za prijem u radni odnos U radni odnos u ustanovi moe da bude primljeno lice, pod uslovima propisanim zakonom i ako: 1) ima odgovarajue obrazovanje;2) ima psihiku, fiziku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i uenicima;3) nije osuivano pravnosnanom presudom za:1. krivino delo za koje je izreena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za 2. krivina dela nasilje u porodici, 3. oduzimanje maloletnog lica, 4. zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje, 5. za krivino delo primanje mita ili davanje mita, 6. za krivino delo iz grupe krivinih dela protiv polne slobode, 7. protiv pravnog saobraaja i 8. protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom, bez obzira na izreenu krivinu sankciju, i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvreno diskriminatorno ponaanje; 4) ima dravljanstvo Republike Srbije. Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, osim uslova iz stava 1. ovog lana, lice mora da ima i dokaz o znanju jezika na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad. Uslovi iz st. 1. i 2. ovog lana dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada. Dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 1. ta. 1) i 4) i stava 2. ovog lana podnose se uz prijavu na konkurs, a iz stava 1. taka 2) ovog lana pre zakljuenja ugovora o radu. Dokaz iz stava 1. taka 3) ovog lana pribavlja ustanova. Zaposlenom prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 1. i 2. ovog lana ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu u nadlenoj zdravstvenoj ustanovi. 14. Uslovi za rad nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika; Poslove nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika moe da obavlja lice koje ima dozvolu za rad (u daljem tekstu: licenca). Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji ima licencu moe da ostvaruje individualni obrazovni plan za rad sa decom i uenicima sa smetnjama u razvoju ako je za to osposobljen, po programu i na nain koji propisuje ministar. Bez licence poslove nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika moe da obavlja: 1) pripravnik;2) lice koje ispunjava uslove za nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, sa radnim staom steenim van ustanove, pod uslovima i na nain utvrenim za pripravnike;3) lice koje je zasnovalo radni odnos na odreeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog;4) saradnik u predkolskoj ustanovi;5) pedagoki asistent i pomoni nastavnik. Lice iz stava 3. ta. 1) do 3) ovog lana moe da obavlja poslove nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika bez licence, najdue dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa u ustanovi. Saradnik u predkolskoj ustanovi moe da obavlja vaspitno-obrazovni rad bez licence ako ima obrazovanje iz lana 8. stav 4. ovog zakona. 15. Pripravnici;Nastavnik, vaspita i struni saradnik - pripravnik Pripravnik, u smislu ovog zakona, jeste lice koje prvi put u tom svojstvu zasniva radni odnos u ustanovi, na odreeno ili neodreeno vreme, sa punim ili nepunim radnim vremenom i osposobljava se za samostalan obrazovno-vaspitni rad nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, savladavanjem programa za uvoenje u posao i polaganjem ispita za licencu. Pripravniki sta traje najdue dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa. Za vreme trajanja pripravnikog staa, radi savladavanja programa za uvoenje u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, ustanova pripravniku odreuje mentora. Prva tri meseca pripravnikog staa nastavnik, odnosno vaspita-pripravnik radi pod neposrednim nadzorom nastavnika ili vaspitaa koji ima licencu i koje mu odreuje mentor. Nastavnik - pripravnik za vreme prva tri meseca ne ocenjuje uenike. Prva tri meseca pripravnikog staa struni saradnik radi pod neposrednim nadzorom odgovarajueg strunog saradnika koji ima licencu i koga mu odreuje mentor. Izuzetno, ako ustanova nema mentora, odnosno odgovarajueg nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika sa licencom, angaovae nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika sa licencom iz druge ustanove na osnovu ugovora o dopunskom radu, u skladu sa zakonom. Struni saradnik - pripravnik koji ima obrazovanje iz lana 8. stav 2. ovog zakona i koji je tokom studija ostvario najmanje 10 bodova, u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova na osnovu prakse u ustanovi, svoj rad moe da obavlja bez neposrednog nadzora strunog saradnika sa licencom iz stava 5. ovog lana. Pripravnik koji savlada program uvoenja u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika ima pravo na polaganje ispita za licencu posle navrenih godinu dana rada. Pripravniku u radnom odnosu na neodreeno vreme, koji u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne poloi ispit za licencu - prestaje radni odnos. Pripravniku u radnom odnosu na odreeno vreme svojstvo pripravnika prestaje nakon poloenog ispita za licencu, a radni odnos istekom vremena na koje je primljen u radni odnos. Program obuke za mentora, program uvoenja u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, koji ukljuuje i program osposobljavanja za rad sa decom i uenicima sa smetnjama u razvoju i iz osetljivih drutvenih grupa, nain i postupak provere savladanosti tog programa, program ispita za sticanje i ponovno sticanje licence, nain polaganja i jezik na kome se polae ispit, trokove polaganja ispita, sastav i nain rada komisije Ministarstva, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine pred kojom se polae ispit za licencu, propisuje ministar. Pripravnik - staista Poslove nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika moe da obavlja i pripravnik - staista. Pripravnik - staista savladava program za uvoenje u posao i polaganje ispita za licencu pod neposrednim nadzorom nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika koji ima licencu. Ustanova i pripravnik - staista zakljuuju ugovor o stairanju u trajanju od najmanje godinu, a najdue dve godine. Ugovorom iz stava 3. ovog lana ne zasniva se radni odnos. Pripravnik - staista ima pravo da uestvuje u radu strunih organa bez prava odluivanja i nema pravo da ocenjuje uenike u koli. Na ostvarivanje prava iz stava 2. ovog lana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na pripravnika. 16. Licenca i registar izdatih licenci; Licenca je javna isprava. Ministarstvo izdaje licencu i vodi registar nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika kojima je izdata licenca. U registar se unose i podaci o suspenziji i oduzimanju licence. Registar je javan. Ustanova je duna da blagovremeno dostavi Ministarstvu sve podatke u vezi sa licencom nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika. Na zahtev lica koje ima pravni interes, Ministarstvo izdaje izvod iz registra. Sadraj i nain voenja registra, kao i obrazac licence, propisuje ministar. 17. Izdavanje, suspenzija i oduzimanje licence; Pravo na licencu ima 1) nastavnik, vaspita i struni saradnik i pripravnik - staista koji ima odgovarajue obrazovanje iz lana 121. ovog zakona (Obrazovanje nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika),2) savladan program uvoenja u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika i3) poloen ispit za licencu. Ministarstvo je duno da u roku od 60 dana od dana poloenog ispita, izda licencu licu koje ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana. 18. Struno usavravanje i sticanje zvanja; Nastavnik, vaspita i struni saradnik, sa licencom i bez licence, duan je da se stalno usavrava radi uspenijeg ostvarivanja i unapreivanja obrazovno-vaspitnog rada i sticanja kompetencija potrebnih za rad, u skladu sa optim principima i za postizanje ciljeva obrazovanja i standarda postignua. U toku strunog usavravanja nastavnik, vaspita i struni saradnik moe profesionalno da napreduje sticanjem zvanja: pedagoki savetnik, samostalni pedagoki savetnik, vii pedagoki savetnik i visoki pedagoki savetnik. Nastavnik, vaspita i struni saradnik ostvaruje pravo na uveanu platu za steeno zvanje. Nastavnik, vaspita i struni saradnik ima pravo na odsustvo iz ustanove u trajanju od tri radna dana godinje radi pohaanja odobrenog oblika, naina i sadraja strunog usavravanja. Raspored odsustva nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika radi strunog usavravanja planira pedagoki kolegijum. Plan strunog usavravanja u skladu sa prioritetima ustanove radi ostvarivanja ciljeva obrazovanja i standarda postignua i prioritetima Ministarstva, donosi organ upravljanja ustanove. Prioritetne oblasti za period od tri godine, oblike strunog usavravanja, programe i nain organizovanja stalnog strunog usavravanja, uslove, organ koji odluuje o sticanju zvanja i postupak napredovanja, sticanje zvanja u toku usavravanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika i obrazac uverenja o savladanom programu i druga pitanja od znaaja za struno usavravanje, propisuje ministar. 19. Rad na neodreeno i odreeno vreme sa punim i nepunim radnim vremenom;Radni odnos na odreeno vreme Ustanova moe da primi u radni odnos na odreeno vreme bez konkursa lice: 1) radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana;2) do konanosti odluke o izboru kandidata po raspisanom konkursu;3) do izbora kandidata - kada se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove - do zavretka kolske godine;4) radi izvoenja verske nastave, ako se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat koji ispunjava uslove za rad na neodreeno vreme. Listu nastavnika verske nastave, na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, utvruje ministar. Nastavnika verske nastave upuuje u kolu tradicionalna crkva ili verska zajednica sa utvrene liste za svaku kolsku godinu. Za izvoenje verske nastave nastavnik sa kolom u koju je upuen zakljuuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku kolsku godinu. Ustanova prima u radni odnos na odreeno vreme po raspisanom konkursu lice: 1) radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana;2) u svojstvu pripravnika;3) radi obavljanja poslova pedagokog asistenta. U postupku izbora pedagokog asistenta pribavlja se miljenje nadlenog organa jedinice lokalne samouprave. Za obavljanje poslova pedagokog asistenta ustanova sa licem zakljuuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku kolsku godinu. Radni odnos na odreeno vreme ne moe da preraste u radni odnos na neodreeno vreme. 20. Ugovor o izvoenju nastave; Direktor kole moe da zakljui ugovor o izvoenju nastave ili za polaganje ispita, za najvie 30 odsto od punog radnog vremena sa licem zaposlenim u drugoj ustanovi ili kod drugog poslodavca, odnosno koji samostalno obavlja delatnost, u sluajevima - radni odnos na odreeno vreme bez konkursa. Direktor kole pre zakljuenja ugovora o izvoenju nastave pribavlja saglasnost druge ustanove, odnosno poslodavca. Lice angaovano po osnovu ugovora iz stava 1. ovog lana ne stie svojstvo zaposlenog u koli, a pravo na naknadu za obavljeni rad stie na osnovu izvetaja o odranim asovima nastave, ispitima i drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada. Lice iz stava 1. ovog lana uestvuje u radu strunih organa kole bez prava odluivanja, osim u radu odeljenjskog vea. 21. Upuivanje na rad u inostranstvo; Obrazovno-vaspitni rad u inostranstvu izvodi vaspita, odnosno nastavnik koji ima licencu i koji ispunjava posebne uslove za nastavnika. Reenje o upuivanju vaspitaa, odnosno nastavnika na rad u inostranstvo donosi ministar, na osnovu konkursa. Vaspita, odnosno nastavnik se upuuje na rad u inostranstvo na vreme od godinu dana, uz mogunost produenja. Vaspitau, odnosno nastavniku miruje radni odnos na poslovima sa kojih je upuen na rad u inostranstvo. 22. Pedagoka norma;U okviru nedeljnog punog radnog vremena nastavnik ima normu od 20 sati, nastavnik praktine nastave i struni saradnik 25, a vaspita 30 sati neposrednog rada sa decom, odnosno uenicima. U okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje: 1) nastavnik izvodi nastavu 20 asova i etiri asa drugih oblika neposrednog obrazovno-vaspitnog rada sa uenicima (dopunski, dodatni, individualizovani, pripremni rad i drugi oblici rada, u skladu sa posebnim zakonom) - 60 odsto radnog vremena, a nastavnik praktine nastave 26 asova;2) vaspita u predkolskoj ustanovi ostvaruje pripremni predkolski program u poludnevnom trajanju - 50 odsto radnog vremena;3) vaspita u predkolskoj ustanovi i koli sa domom ostvaruje neposredan vaspitno-obrazovni rad sa decom, odnosno vaspitni rad sa uenicima - 75 odsto radnog vremena;4) struni saradnik u ustanovi ostvaruje sve oblike rada sa decom, uenicima, nastavnicima, vaspitaima, pedagokim asistentima, drugim saradnicima, roditeljima, odnosno starateljima dece i uenika - 75 odsto radnog vremena.5) nastavnik u koli za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju izvodi nastavu i individualne oblike neposrednog rada sa uenicima - 50 odsto radnog vremena. Strukturu i raspored obaveza nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika u okviru radne nedelje utvruje ustanova godinjim planom rada. Struktura i raspored obaveza nastavnika u pogledu svih oblika neposrednog rada sa uenicima moe da se utvrdi tako da budu razliiti u okviru radnih nedelja. Normu svih oblika neposrednog rada sa decom i uenicima i drugih oblika rada nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika u okviru nedeljnog punog radnog vremena i na godinjem nivou, kao i broj sati obrazovno-vaspitnog rada koji se dodatno moe rasporediti na druge izvrioce, propisuje ministar. Nepuno i puno radno vreme Nastavniku, vaspitau i strunom saradniku svake kolske godine direktor reenjem utvruje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, na osnovu programa obrazovanja i vaspitanja, godinjeg plana rada i podele asova za izvoenje nastave i drugih oblika neposrednog obrazovno-vaspitnog rada sa uenicima (dopunski, dodatni, individualizovani, pripremni rad i druge oblike rada, u skladu sa posebnim zakonom). Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji je rasporeen za deo propisane norme svih oblika neposrednog rada sa decom i uenicima, ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom. Nastavnik, vaspita i struni saradnik koji je ostao nerasporeen, ostvaruje prava zaposlenog za ijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom. 23. Godinji odmor; Zaposleni u ustanovi ima pravo na odmore i odsustva prema optim propisima o radu, optem aktu, odnosno ugovoru o radu. Zaposleni u koli, po pravilu, koristi godinji odmor za vreme kolskog raspusta. 24. Pravo na plaeno i neplaeno odsustvo;Plaeno odsustvoPlaeno odsustvo (ili slobodni dani) jesu dani tokom kojih ne mora da ide na posao, a na kraju meseca bude plaen kao da si iao.Pravo na plaeno odsustvo, ipak, nee moi da ostvari tek tako ako ti se tog dana prosto lei kod kue. Ima pravo na najvie sedam dana odsustva godinje (ali ne manje od pet) u sluaju da se venava, da ti se supruga poraa i da je neki lan tvoje ue porodice tee bolestan. U lanove ue porodice raunaju se brani drug, deca, braa, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druge osobe koja ive u zajednikom porodinom domainstvu. U sluaju smrti lana ue porodice, ima pravo na najmanje pet radnih dana plaenog odsustva. Za dobrovoljno davanje krvi dobie dva dana, raunajui i dan kad su te bocnuli.Zakon dodaje da se plaeno odsustvo moe dobiti i u drugim sluajevima, ako su ti drugi sluajevi predvieni kolektivnim ugovorom ili internim pravilnikom firme, ili navedeni u tvom ugovoru o radu.Neplaeno odsustvoNaravno, svakome se moe dogoditi da mu je potrebno neko vreme van posla da odmori mozak, poloi neki ispit ili ode na dugo planirano putovanje u centralni Sibir. Ako ba ne moe da saeka godinji odmor, ili ti odmor prosto nije dovoljno dugaak jedna opcija je da da otkaz; druga, verovatno pametnija sa aspekta tvoje profesionalne budunosti, jeste da uzme neplaeno odsustvo.Tokom neplaenog odsustva, ne mora da dolazi na posao, ali i ne prima nikakvu naknadu za sedenje kod kue, kao to je sluaj u ovim situacijama. Tvoj status na poslu je zamrznut, to znai da sva tvoja radna prava i obaveze miruju u stanju u kome si ih ostavio, i ekaju da ih odmrzne danom povratka na posao.ef uopte nije obavezan da ti odobri neplaeno odsustvo u trajanju koje tebi najvie odgovara; zapravo, nije obavezan da ti odobri ni jedan jedini dan. No dogovor kuu gradi, i ova situacija nije izuzetak.25. Pravo na platu i druga primanja;26. Udaljavanje sa rada; Zaposleni se privremeno udaljava sa rada zbog1) uinjene povrede zabrane:1. zabrana diskriminacije,2. zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, 3. zabrana stranakog organizovanja i delovanja 2) tee povrede radne obaveze1. izvrenje krivinog dela na radu ili u vezi sa radom; 2. nesprovoenje mera bezbednosti dece, uenika i zaposlenih; 3. podstrekavanje na upotrebu alkoholnih pia kod dece i uenika, ili njeno omoguavanje, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe; 4. podstrekavanje na upotrebu narkotikog sredstva ili psihoaktivne supstance kod uenika ili njeno omoguavanje, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe; 5. noenje oruja u ustanovi ili krugu ustanove; 6. dolazak na rad u pripitom ili pijanom stanju, upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava koji smanjuju radnu sposobnost; 7. odbijanje davanja na uvid rezultata pismene provere znanja uenicima, roditeljima, odnosno starateljima; 8. odbijanje prijema i davanja na uvid evidencije licu koje vri nadzor nad radom ustanove, roditelju, odnosno staratelju; 9. nezakonit rad ili proputanje radnji ime se spreava ili onemoguava ostvarivanje prava deteta, uenika ili drugog zaposlenog; 10. neizvravanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvravanje poslova ili naloga direktora u toku rada, odnosno za vreme nezakonite obustave rada ili trajka; 11. zloupotreba prava iz radnog odnosa; 12. nezakonito raspolaganje sredstvima, kolskim prostorom, opremom i imovinom ustanove; ovog zakona do okonanja disciplinskog postupka. Nastavnik, vaspita i struni saradnik kome je suspendovana licenca 1) koji prema izvetaju prosvetnog savetnika ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na nain i po postupku kojim se omoguava postizanje propisanih principa, ciljeva i standarda postignua, programa obrazovanja i vaspitanja, za koga prosvetni savetnik utvrdi da nije otklonio nedostatke u svom radu, ni posle datih strunih primedbi, predloga i upozorenja u pisanom obliku, pa je na osnovu toga dva puta negativno ocenjen od strane prosvetnog savetnika.2) koji se nije struno usavravao, a prosvetni savetnik u svom izvetaju utvrdi da razlozi za to nisu opravdani.udaljava se privremeno iz obrazovno-vaspitnog rada, do ukidanja suspenzije licence. Ako direktor ne udalji zaposlenog, organ upravljanja duan je da donese odluku o udaljenju. 27. Disciplinska odgovornost;Zaposleni moe da odgovara za: 1) laku povredu radne obaveze, utvrenu optim aktom ustanove; 2) teu povredu radne obaveze propisanu ovim zakonom; 3) povredu zabrane propisanu ovim zakonom; 4) materijalnu tetu koju nanese ustanovi, namerno ili krajnjom nepanjom, u skladu sa zakonom.28. Disciplinski postupak; Direktor ustanove pokree i vodi disciplinski postupak, donosi odluku i izrie meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog. Disciplinski postupak pokree se pismenim zakljukom na koji prigovor nije doputen, a koji sadri podatke o zaposlenom, opis povrede zabrane, odnosno radne obaveze, vreme, mesto i nain izvrenja i dokaze koji ukazuju na izvrenje povrede. Zaposleni mora biti sasluan, sa pravom da izloi svoju odbranu, sam ili preko zastupnika, a moe za raspravu da dostavi i pismenu odbranu. Izuzetno, rasprava moe da se odri i bez prisustva zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni na raspravu uredno pozvan. Na ostala pitanja voenja disciplinskog postupka shodno se primenjuju pravila upravnog postupka. Disciplinski postupak je javan, osim u sluajevima propisanim zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak. Po sprovedenom postupku donosi se reenje kojim se zaposleni moe: 1) oglasiti krivim, u kom sluaju mu se izrie i disciplinska mera,2) osloboditi od odgovornosti ili se3) postupak moe obustaviti. Pokretanje disciplinskog postupka za lake povrede radne obaveze zastareva protekom est meseci od uinjene povrede, a za povredu zabrane i tee povrede protekom jedne godine od dana uinjene povrede. Voenje disciplinskog postupka za lake povrede radne obaveze zastareva protekom jedne godine, a za povrede zabrane i tee - dve godine od pokretanja disciplinskog postupka. Zastarelost ne tee ako disciplinski postupak ne moe da se pokrene ili vodi zbog odsustva zaposlenog ili drugih opravdanih razloga. 29. Prestanak radnog odnosa, zatita prava zaposlenih.Prestanak radnog odnosa Radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje u skladu sa zakonom, na osnovu reenja direktora.Pravna zatita zaposlenih Na reenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na prigovor organu upravljanja, u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja direktora. Organ upravljanja duan je da donese odluku po prigovoru u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora. Organ upravljanja zakljukom e odbaciti prigovor, ukoliko je neblagovremen, nedoputen ili izjavljen od neovlaenog lica. Organ upravljanja e reenjem odbiti prigovor kada utvrdi da je postupak donoenja reenja pravilno sproveden i da je reenje na zakonu zasnovano, a prigovor neosnovan. Ako organ upravljanja utvrdi da su u prvostepenom postupku odlune injenice nepotpuno ili pogreno utvrene, da se u postupku nije vodilo rauna o pravilima postupka koja su od uticaja na reenje stvari ili da je izreka pobijanog reenja nejasna ili je u protivrenosti sa obrazloenjem, on e svojim reenjem ponititi prvostepeno reenje i vratiti predmet direktoru na ponovni postupak. Protiv novog reenja zaposleni ima pravo na prigovor. Ako organ upravljanja ne odlui po prigovoru ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, moe se obratiti nadlenom sudu u roku od 15 dana od dana isteka roka za donoenje odluke, odnosno od dana dostavljanja odluke. Institucije za unapreivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja30. Nacionalni prosvetni savet, sastav i nadlenost;Vrste saveta Radi praenja, omoguavanja razvoja i unapreivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obrazuju se: 1) Nacionalni prosvetni savet - za predkolsko, osnovno i srednje opte i umetniko obrazovanje i vaspitanje;2) Savet za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih - za srednje struno obrazovanje i vaspitanje, specijalistiko i majstorsko obrazovanje, obrazovanje odraslih, obrazovanje za rad, struno osposobljavanje i obuku. Saveti duni su da meusobno sarauju i da usklauju svoje stavove. Kada saveti razmatraju pitanja koja su od opteg znaaja za oblast obrazovanja, duni su da obezbede usaglaene stavove sa odgovarajuim savetom u ijoj su nadlenosti pitanja razvoja visokog obrazovanja. Saveti su duni da podnose izvetaj o svom radu i o stanju u oblasti obrazovanja i vaspitanja Narodnoj skuptini, odnosno Vladi, najmanje jedanput godinje. Saveti mogu da obrazuju stalne i povremene komisije iz reda nastavnika, vaspitaa, strunih saradnika i drugih istaknutih strunjaka i naunika. Stalne komisije mogu da se obrazuju i za pitanja obrazovanja od posebnog interesa za nacionalne manjine. Sredstva za rad Nacionalnog prosvetnog saveta obezbeuju se u budetu Republike Srbije. lanovi Nacionalnog prosvetnog saveta imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi Narodna skuptina. Ministarstvo je duno da obezbedi sve uslove za obavljanje administrativno-tehnikih poslova za potrebe saveta. Saveti donose odluke veinom glasova od ukupnog broja lanova. Saveti donose poslovnik o svom radu. Rad saveta iz je javan. Predsednik saveta bira se iz reda strunjaka iz oblasti obrazovanja. Sednicama saveta prisustvuje predstavnik Ministarstva i nadlenog odbora Narodne skuptine Republike Srbije, bez prava odluivanja. U radu sednica saveta uestvuju bez prava odluivanja po dva predstavnika uenikih parlamenata koje bira Unija srednjokolaca u Republici Srbiji. Sastav Nacionalnog prosvetnog saveta Nacionalni prosvetni savet ima 43 lana, ukljuujui i predsednika. Predsednika i lanove Nacionalnog prosvetnog saveta bira Narodna skuptina na vreme od est godina. Podnosioci lista duni su da dostave liste kandidata za lanove Nacionalnog prosvetnog saveta etiri meseca pre isteka mandata lanova kojima mandat istie. Lista sadri vei broj kandidata od broja lanova koji se biraju. Ako podnosilac liste ne dostavi listu u roku, Narodna skuptina bira lanove Nacionalnog prosvetnog saveta iz reda propisane strukture. Najmanje polovina lanova Nacionalnog prosvetnog saveta bira se iz reda strunjaka iz oblasti obrazovanja i vaspitanja. Za lana Nacionalnog prosvetnog saveta ne moe da bude izabrano lice koje je imenovano, izabrano ili postavljeno na funkciju u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, lice izabrano u organ politike stranke ili organ upravljanja ustanove, lice zaposleno u Ministarstvu prosvete, Zavodu za unapreenje vaspitanja i obrazovanja, Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Zavodu za udbenike i nastavna sredstva, kao i optinski prosvetni inspektor. Narodna skuptina razreava lana Nacionalnog prosvetnog saveta pre isteka mandata, i to: 1) na lini zahtev,2) na predlog predlagaa i ako3) ne ispunjava svoju dunost kao lan Nacionalnog prosvetnog saveta, U sluaju razreenja lana Nacionalnog prosvetnog saveta pre isteka mandata, bira se novi lan do isteka mandata ovog saveta, sa odgovarajue podnete liste. Nadlenost Nacionalnog prosvetnog saveta U oblasti razvoja i unapreivanja sistema obrazovanja i vaspitanja Nacionalni prosvetni savet: 1) prati i analizira stanje obrazovanja2) utvruje pravce razvoja i unapreivanja kvaliteta 3) uestvuje u pripremi strategije obrazovanja4) razmatra, zauzima stavove i daje miljenje Ministarstvu u postupku donoenja zakona i drugih akata,5) utvruje:1. opte i posebne standarde postignua; 2. standarde kompetencija za profesiju nastavnika i vaspitaa 3. standarde kompetencija direktora; 4. standarde kvaliteta udbenika i nastavnih sredstava; 5. standarde uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja; 6. standarde kvaliteta rada ustanove; 6) donosi: osnove programa, nastavne planove i programe,7) utvruje predlog: programa zavrnog ispita osnovnog obrazovanja i vaspitanja,8) utvruje postojanje potrebe za novim udbenicima, donosi plan udbenika i predlae ministru odobravanje udbenika i nastavnih sredstava9) daje preporuke za obrazovanje i dopunsko obrazovanje nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika savetu nadlenom za pitanja razvoja visokog obrazovanja;10) obezbeuje konsultacije i pribavlja miljenje predstavnika relevantnih drutveno marginalizovanih grupa i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.31. Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja i vrste centara; Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja:1) obavlja strune poslove iz oblasti obrazovanja i vaspitanja2) uestvuje u pripremi propisa iz nadlenosti:1. Ministarstva, 2. Nacionalnog prosvetnog saveta, 3. 3. Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih Zavod u svom sastavu ima organizacione jedinice - centre, i to: 1) Centar za razvoj programa i udbenika; 2) Centar za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih; 3) Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju. Zavod moe da ima posebne organizacione jedinice za pitanja obrazovanja nacionalnih manjina, kao i druge organizacione jedinice. 32. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obavlja strune poslove u: 1) oblasti praenja i vrednovanja stepena,2) sprovoenje optih principa,3) ostvarenosti ciljeva obrazovanja i vaspitanja,4) standarda postignua po nivoima i vrstama obrazovanja, Zavod obavlja strune poslove koji se, odnose na: 1) pripremu:1. optih i posebnih standarda postignua; 2. standarda kvaliteta rada ustanova; 3. posebnih standarda postignua u osnovnom obrazovanju i vaspitanju i u optem srednjem i umetnikom obrazovanju i vaspitanju; 4. programa zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, maturskih ispita u optem srednjem i umetnikom obrazovanju i vaspitanju; 5. pripremu instrumenata zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, opte i umetnike mature u optem srednjem i umetnikom obrazovanju i vaspitanju, obradu i analizu rezultata ispita; 2) vrednovanje ogleda;3) vrednovanje rada ustanova;4) obavljanje meunarodnih istraivanja, nacionalnih ispitivanja i praenje uenikih postignua;5) pruanje strune podrke Ministarstvu i nadlenim savetima po pitanju osiguranja kvaliteta i prikupljanja i obrade podataka;6) pruanje strune podrke ustanovama:1. praenje i vrednovanje stepena ostvarenosti ciljeva, 2. optih i posebnih standarda postignua, 3. samovrednovanja ustanova, 4. pripremanje materijala za ispitivanje i ocenjivanje uenika, 5. strunih preporuka za prilagoavanje posebnih standarda; 7) praenje usaglaenosti sistema vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja sa sistemima vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja evropskih zemalja;8) druge poslove u skladu sa ovim zakonom, aktom o osnivanju i statutom Zavoda. Zavod u svom sastavu ima organizacione jedinice - centre1. 1. Centar za standarde; 2. 2. Centar za ispite; 3. 3. Centar za vrednovanje i istraivanja. Zavod moe da ima posebne organizacione jedinice za pitanja obrazovanja nacionalnih manjina, kao i druge organizacione jedinice. Zavod podnosi Ministarstvu posebne periodine izvetaje o obrazovnim indikatorima. Ustanove i druge organizacije33. Vrste ustanova; Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavljaju: 1) predkolska ustanova;2) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju1. osnovna kola, 2. osnovna kola za obrazovanje odraslih, 3. osnovna muzika, odnosno baletska kola i 4. osnovna kola za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju; 3) u srednjem obrazovanju i vaspitanju - srednja kola, i to:1. 1. gimnazija (opta i specijalizovana), 2. 2. struna kola, 3. 3. meovita kola (gimnazija i struna ili umetnika), 4. 4. umetnika kola, 5. 5. srednja kola za obrazovanje odraslih i 6. 6. srednja kola za uenike sa smetnjama u razvoju. kola moe da obezbeuje smetaj i ishranu uenika. kola za uenike sa smetnjama u razvoju moe da prua dodatnu podrku u obrazovanju dece, uenika i odraslih sa smetnjama u razvoju u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj koli i porodici. Unikatna ustanova, u smislu ovog zakona, jeste ustanova koja jedina u Republici Srbiji ostvaruje odreeni program obrazovanja i vaspitanja. Ustanova od posebnog interesa za Republiku Srbiju, ustanova koja ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja koji je od posebnog interesa, odnosno koja je od posebnog kulturnog, prosvetnog ili istorijskog znaaja. Vlada odreuje unikatne i ustanove od posebnog interesa za Republiku Srbiju. 34. Uslovi za osnivanje, poetak rada i obavljanje delatnosti; Ustanovu moe da osnuje: 1) Republika Srbija, 2) autonomna pokrajina i 3) jedinica lokalne samouprave, ako: 1. postoji potreba za vaspitanjem i obrazovanjem na odreenom podruju; 2. ima program obrazovanja i vaspitanja; 3. ima obezbeena sredstva za osnivanje i rad. Drugo pravno ili fiziko lice moe da osnuje ustanovu ako, osim gornjih uslova, ima garanciju poslovne banke da su obezbeena sredstva u visini potrebnih sredstava za: 1) godinu dana rada predkolske ustanove,2) ciklus osnovnog obrazovanja ili za3) trajanje programa srednjeg obrazovanja. Ustanova moe da pone sa radom i da obavlja delatnost obrazovanja i vaspitanja ako ispunjava uslove za osnivanje i ima: 1) propisani prostor, opremu i nastavna sredstva;2) nastavnike, vaspitae i strune saradnike u radnom odnosu na neodreeno vreme;3) obezbeene higijensko-tehnike uslove, u skladu sa zakonom i propisima kojima se ureuje ova oblast. Blie uslove za osnivanje, poetak rada i obavljanje delatnosti ustanove, propisuje ministar. 35. Obavljanje delatnosti u seditu i izdvojenom odeljenju;36. Autonomija ustanove;Pod autonomijom ustanove podrazumeva se pravo na:1) donoenje 1. statuta, 2. 2. programa obrazovanja i vaspitanja, 3. 3. razvojnog plana, 4. 4. godinjeg plana rada ustanove, 5. pravila ponaanja u ustanovi i 6. drugih optih akata ustanove; 2) donoenje plana strunog usavravanja i profesionalnog razvoja nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika;3) samovrednovanje rada ustanove;4) izbor zaposlenih i predstavnika zaposlenih u organ upravljanja i strune organe;5) ureivanje unutranje organizacije i rada strunih organa;6) nain ostvarivanja saradnje sa ustanovama iz oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne i deje zatite, javnim preduzeima, privrednim drutvima i drugim organizacijama, radi ostvarivanja prava dece, uenika i zaposlenih.37. Odgovornost ustanove za bezbednost dece i uenika, pravila ponaanja u ustanovi;Odgovornost ustanove za bezbednost dece i uenika Ustanova je duna da propie mere, nain i postupak zatite i bezbednosti dece i uenika za vreme boravka u ustanovi i svih aktivnosti koje organizuje ustanova, u saradnji sa nadlenim organom jedinice lokalne samouprave. Blie uslove, oblike, mere, nain, postupak i smernice za zatitu i bezbednost dece i uenika u ustanovi, propisuje ministar. Pravila ponaanja u ustanovi U ustanovi se neguju odnosi meusobnog razumevanja i uvaavanja linosti dece, uenika, zaposlenih i roditelja. Zaposleni imaju obavezu da svojim radom i ukupnim ponaanjem doprinose razvijanju pozitivne atmosfere u ustanovi. Ponaanje u ustanovi i odnosi dece, uenika, zaposlenih i roditelja ureuju se pravilima ponaanja u ustanovi. 38. Zabrana diskriminacije i stranakog organizovanja;Zabrana diskriminacije U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se ugroavaju, omalovaavaju, diskriminiu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: 1) rasne,2) nacionalne,3) etnike,4) jezike,5) verske pripadnosti6) polne pripadnosti,7) fizikih i psihikih svojstava,8) smetnji u razvoju i invaliditeta,9) zdravstvenog stanja, uzrasta,10) socijalnog i kulturnog porekla,11) imovnog stanja,12) politikog opredeljenja i13) podsticanje ili nespreavanje takvih aktivnosti,14) kao i po drugim osnovima utvrenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Pod diskriminacijom lica ili grupe lica smatra se svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven nain, iskljuivanje ili ograniavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili proputanje injenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlaivanjem ili davanjem prvenstva. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zatite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom poloaju. Blie kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, uenika ili treeg lica u ustanovi, zajedniki propisuje ministar i ministar nadlean za poslove ljudskih prava. 39. Razvojno planiranje i strukovno povezivanje. . - , , . . , , . . , . . , , 2. . ., . - . , , .Organi ustanove40. Vrste i sastav organa ustanove; + 41. Organ upravljanja, predlaganje i njegovo imenovanje;Organi ustanove Ustanova ima 1) organe upravljanja, 2) rukovoenja,3) strune organe4) savetodavne organe, u skladu sa ovim zakonom, osnivakim aktom i optim aktom. Prilikom utvrivanja sastava organa upravljanja ustanove koju osniva drugo pravno ili fiziko lice, obezbeuje se ravnopravna zastupljenost roditelja, a struni organi - obrazuju se u skladu sa optim aktom. ORGANI USTANOVE IJI JE OSNIVA REPUBLIKA SRBIJA, AUTONOMNA POKRAJINA ILI JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE Organi upravljanja ustanove Organ upravljanja u predkolskoj ustanovi jeste upravni odbor. Organ upravljanja u koli jeste kolski odbor. Predsednik i lanovi organa upravljanja obavljaju poslove iz svoje nadlenosti, bez naknade. Sastav i imenovanje organa upravljanja Organ upravljanja ima devet lanova, ukljuujui i predsednika. lanove organa upravljanja ustanove imenuje i razreava skuptina jedinice lokalne samouprave, a predsednika biraju lanovi veinom glasova od ukupnog broja lanova organa upravljanja. Organ upravljanja ustanove ine po tri predstavnika 1) zaposlenih, 2) roditelja i 3) jedinice lokalne samouprave. U ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine lanovi organa upravljanja - predstavnici jedinice lokalne samouprave imenuju se uz pribavljeno miljenje odgovarajueg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi miljenje u roku od 15 dana od prijema zahteva, smatra se da je miljenje dato. U ustanovi u kojoj se u veini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koje je, u skladu sa zakonom kojim se ureuju nadlenosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, utvreno da su od posebnog znaaja za nacionalnu manjinu, nacionalni savet nacionalne manjine predlae najmanje jednog lana jedinice lokalne samouprave u organ upravljanja. kolski odbor osnovne kole za obrazovanje odraslih ima sedam lanova, ukljuujui i predsednika, od kojih tri iz reda zaposlenih i etiri predstavnika jedinice lokalne samouprave. Za srednje kole od posebnog interesa za Republiku Srbiju i unikatne kole Ministarstvo predlae skuptini jedinice lokalne samouprave tri istaknuta predstavnika: privredne komore, zanatlija, udruenja poslodavaca, nacionalne organizacije za zapoljavanje, sindikata i drugih zainteresovanih za rad kole (u daljem tekstu: socijalni partneri). U kolski odbor srednje strune kole skuptina jedinice lokalne samouprave imenuje najmanje jednog predstavnika socijalnih partnera. kolski odbor srednje kole za obrazovanje odraslih ima devet lanova, ukljuujui i predsednika, i to po tri predstavnika zaposlenih, socijalnih partnera i jedinice lokalne samouprave. lanove organa upravljanja iz reda zaposlenih predlae vaspitno-obrazovno, odnosno nastavniko vee, a iz reda roditelja - savet roditelja, tajnim izjanjavanjem. Za lana organa upravljanja ne moe da bude predloeno ni imenovano lice: 1) koje je pravnosnanom presudom osueno1. za krivino delo za koje je izreena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca 2. krivino delo nasilje u porodici,3. oduzimanje maloletnog lica, 4. zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje;5. za krivino delo primanje mita ili davanje mita; 6. za krivino delo iz grupe krivinih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraaja i protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom, bez obzira na izreenu krivinu sankciju,7. ni lice za koje je, u skladu sa zakonom, utvreno diskriminatorno ponaanje; 2) koje bi moglo da zastupa interese vie struktura, osim lanova sindikata;3) iji su poslovi, dunost ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova u organu upravljanja;4) koje je ve imenovano za lana organa upravljanja druge ustanove;5) koje je izabrano za direktora druge ustanove;6) u drugim sluajevima, utvrenim zakonom. Skuptina jedinice lokalne samouprave odluuje reenjem o predlogu ovlaenog predlagaa. Ako ovlaeni predlaga ne sprovede postupak u skladu sa ovim zakonom ili predloi kandidata suprotno odredbama ovog zakona, skuptina jedinice lokalne samouprave odreuje rok za usklaivanje sa ovim zakonom. Ako ovlaeni predlaga ni u datom roku ne postupi u skladu sa ovim zakonom, skuptina jedinice lokalne samouprave imenovae lanove organa upravljanja bez predloga ovlaenog predlagaa. Reenje o imenovanju, odnosno razreenju organa upravljanja - konano je u upravnom postupku. Mandat organa upravljanja Mandat organa upravljanja traje etiri godine. Postupak za imenovanje lanova organa upravljanja pokree se najkasnije dva meseca pre isteka mandata prethodno imenovanim lanovima organa upravljanja. Skuptina jedinice lokalne samouprave razreie, pre isteka mandata, pojedine lanove, ukljuujui i predsednika ili organ upravljanja ustanove, na lini zahtev lana, kao i ako: 1) organ upravljanja donosi nezakonite odluke ili ne donosi odluke koje je na osnovu zakona i statuta duan da donosi;2) lan organa upravljanja neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemoguava rad organa upravljanja;3) u postupku preispitavanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti;4) ovlaeni predlaga pokrene inicijativu za razreenje lana organa upravljanja zbog prestanka osnova po kojem je imenovan u organ upravljanja;5) nastupi uslov iz lana 54. stav 10. ovog zakona. Izborni period novoimenovanog pojedinog lana organa upravljanja traje do isteka mandata organa upravljanja. Kada Ministarstvo utvrdi nepravilnosti u postupku imenovanja, odnosno razreenja organa upravljanja, skuptina jedinice lokalne samouprave duna je da odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja akta kojim se nalae mera, otkloni utvrene nepravilnosti. Ako skuptina jedinice lokalne samouprave ne pokrene postupak za preispitivanje akta o imenovanju, odnosno razreenju organa upravljanja i ne usaglasi ga sa ovim zakonom, u roku, ministar razreava postojei i imenuje privremeni organ upravljanja ustanove. Privremeni organ upravljanja Ministar imenuje privremeni organ upravljanja ustanove ako ih ne imenuje jedinica lokalne samouprave do isteka mandata prethodno imenovanim lanovima organa upravljanja. Mandat privremenog organa upravljanja ustanove traje do imenovanja novog. 42. Nadlenost organa upravljanja;Nadlenost organa upravljanja Organ upravljanja ustanove: 1) donosi1. statut, 2. pravila ponaanja u ustanovi i druge opte akte i 3. daje saglasnost na akt o organizaciji i sistematizaciji poslova; 2) donosi1. predkolski, kolski, odnosno vaspitni program (u daljem tekstu: program obrazovanja i vaspitanja), 2. razvojni plan, 3. godinji plan rada,4. usvaja izvetaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i samovrednovanju; 3) utvruje predlog finansijskog plana za pripremu budeta Republike Srbije;4) donosi finansijski plan ustanove, u skladu sa zakonom;5) usvaja1. 1. izvetaj o poslovanju,2. godinji obraun i3. izvetaj o izvoenju ekskurzija, odnosno nastave u prirodi; 6) raspisuje konkurs i bira direktora;7) razmatra1. potovanje optih principa, 2. ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignua i 3. preduzima mere za poboljanje uslova rada i ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada; 8) donosi1. 1. plan strunog usavravanja zaposlenih i 2. 2. usvaja izvetaj o njegovom ostvarivanju; 9) odluuje po albi, odnosno prigovoru na reenje direktora;10) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom. Organ upravljanja donosi odluke veinom glasova ukupnog broja lanova. Sednicama kolskog odbora prisustvuje i uestvuje u njihovom radu predstavnik sindikata u koli, bez prava odluivanja. Sednicama kolskog odbora osnovne kole prisustvuju i uestvuju u njihovom radu dva predstavnika uenikog parlamenta, bez prava odluivanja. Za obavljanje poslova iz svoje nadlenosti organ upravljanja odgovara organu koji ga imenuje i osnivau. 43. Direktor ustanove, uslovi i postupak za izbor i razreenje;Direktor ustanove Direktor rukovodi radom ustanove. Dunost direktora predkolske ustanove moe da obavlja lice koje ima: obrazovanje iz lana 8. stav 2. ovog zakona za vaspitaa ili strunog saradnika, dozvolu za rad, obuku i poloen ispit za direktora ustanove i najmanje pet godina rada u ustanovi nakon steenog odgovarajueg obrazovanja. Dunost direktora predkolske ustanove moe da obavlja i lice koje ima: odgovarajue obrazovanje iz lana 8. stav 3. ovog zakona za vaspitaa, dozvolu za rad, obuku i poloen ispit za direktora ustanove i najmanje deset godina rada u predkolskoj ustanovi na poslovima vaspitanja i obrazovanja nakon steenog odgovarajueg obrazovanja. Dunost direktora kole moe da obavlja lice 1) koje ima odgovarajue obrazovanje za nastavnika te vrste kole i podruja rada, za pedagoga i psihologa,2) dozvolu za rad,3) obuku i poloen ispit za direktora ustanove i4) najmanje pet godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon steenog odgovarajueg obrazovanja. Izuzetno, dunost direktora osnovne kole moe da obavlja lice 1) koje ima odgovarajue obrazovanje za nastavnika te vrste kole,2) dozvolu za rad,3) obuku i poloen ispit za direktora ustanove i4) najmanje deset godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon steenog odgovarajueg obrazovanja,ako se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat sa odgovarajuim obrazovanjem. Na ponovljenom konkursu kandidati koji imaju odgovarajue obrazovanje, ravnopravni su. Ispit za direktora ustanove moe da polae i lice koje ispunjava uslove za direktora ustanove i koje ima i dokaz o pohaanom propisanom programu obuke. Lice koje poloi ispit za direktora stie dozvolu za rad direktora (u daljem tekstu: licenca za direktora). Izabrani direktor koji nema poloen ispit za direktora, duan je da ga poloi u roku od godinu dana od dana stupanja na dunost. Direktoru koji ne poloi ispit za direktora u roku od godinu dana od dana stupanja na dunost, prestaje dunost direktora. Licenca za direktora oduzima se direktoru koji je osuen pravnosnanom presudom za krivino delo ili privredni prestup u vrenju dunosti. Direktor ustanove bira se na period od etiri godine. Mandat direktora tee od dana stupanja na dunost. Direktoru ustanove miruje radni odnos za vreme prvog izbornog perioda na radnom mestu sa koga je izabran. Direktoru ustanove prestaje radni odnos ako se u toku trajanja mandata utvrdi da ne ispunjava uslove ili odbije da se podvrgne lekarskom pregledu na zahtev organa upravljanja. O pravima, obavezama i odgovornostima direktora odluuje organ upravljanja. Blie uslove propisuje ministar. Izbor direktora ustanove Direktora ustanove bira organ upravljanja na osnovu konkursa, po pribavljenom miljenju vaspitno-obrazovnog, nastavnikog, odnosno nastavnikog i pedagokog vea. U ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine, kao i u ustanovi u kojoj se u veini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koje je, u skladu sa zakonom kojim se ureuju nadlenosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, utvreno da su od posebnog znaaja za nacionalnu manjinu, organ upravljanja bira direktora uz pribavljeno miljenje odgovarajueg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi miljenje u roku od 15 dana od prijema zahteva, smatra se da je miljenje dato. Miljenje vea daje se na posebnoj sednici kojoj prisustvuju svi zaposleni i koji se izjanjavaju o svim kandidatima tajnim izjanjavanjem. Konkurs za izbor direktora raspisuje se najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora. Odluka sa dokumentacijom o izabranom kandidatu dostavlja se ministru na saglasnost. Smatra se da je odluka organa upravljanja o izboru direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim odbija saglasnost. Organ upravljanja ustanove posle proteka roka donosi reenje o izboru direktora i dostavlja ga uesnicima konkursa. Reenjem se utvruju i vreme stupanja na dunost, kao i obaveza polaganja ispita za direktora. Uesnik konkursa nezadovoljan reenjem ima pravo na sudsku zatitu u upravnom sporu. Akt o odbijanju saglasnosti ministar donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa zakonom ili se njenim donoenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti ustanove. Ako ministar donese akt kojim se odbija davanje saglasnosti na odluku o izboru direktora ustanove, raspisuje se novi konkurs. 44. Prava, obaveze i odgovornosti direktora;Prava direktora ustanove po prestanku dunosti Direktor ustanove kome prestane dunost zbog isteka drugog i svakog narednog mandata ili na lini zahtev, rasporeuje se na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja. Ako nema odgovarajuih poslova u istoj ili drugoj ustanovi, lice ostvaruje prava kao zaposleni za ijim radom prestane potreba, u skladu sa zakonom. Direktoru ustanove koji je razreen u skladu sa lanom 63. st. 3. i 4. ovog zakona, prestaje radni odnos bez prava na otpremninu. Direktoru ustanove kome u drugom i svakom narednom mandatu prestane dunost razreenjem, bez prestanka radnog odnosa, a koji ne moe da se rasporedi na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja, prestaje radni odnos, uz isplatu otpremnine, u skladu sa zakonom. Nadlenost i odgovornost direktora ustanove Direktor je odgovoran za zakonitost rada i za uspeno obavljanje delatnosti ustanove. Direktor za svoj rad odgovara 1) organu upravljanja i 2) ministru. Osim poslova utvrenih zakonom i statutom ustanove, direktor: 1) planira i organizuje ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja i svih aktivnosti ustanove;2) stara se o osiguranju kvaliteta, samovrednovanju, ostvarivanju standarda postignua i unapreivanju obrazovno-vaspitnog rada;3) stara se o ostvarivanju razvojnog plana ustanove;4) odluuje o korienju sredstava utvrenih finansijskim planom i odgovara za odobravanje i namensko korienje tih sredstava, u skladu sa zakonom;5) sarauje sa organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama i udruenjima;6) organizuje i vri pedagoko-instruktivni uvid i prati kvalitet obrazovno-vaspitnog rada i pedagoke prakse i preduzima mere za unapreivanje i usavravanje rada nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika;7) planira i prati struno usavravanje i sprovodi postupak za sticanje zvanja nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika;8) preduzima mere u sluajevima povreda zabrana ovog zakona i nedolinog ponaanja zaposlenog i njegovog negativnog uticaja na decu i uenike;9) preduzima mere radi izvravanja naloga prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika, kao i drugih inspekcijskih organa;10) stara se o blagovremenom i tanom unosu i odravanju aurnosti baze podataka o ustanovi u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete;11) stara se o blagovremenom objavljivanju i obavetavanju zaposlenih, uenika i roditelja odnosno staratelja, strunih organa i organa upravljanja o svim pitanjima od interesa za rad ustanove i ovih organa;12) saziva i rukovodi sednicama vaspitno-obrazovnog, nastavnikog, odnosno pedagokog vea, bez prava odluivanja;13) obrazuje struna tela i timove, usmerava i usklauje rad strunih organa u ustanovi;14) sarauje sa roditeljima, odnosno starateljima dece i uenika;15) podnosi izvetaje o svom radu i radu ustanove organu upravljanja, najmanje dva puta godinje;16) donosi opti akt o organizaciji i sistematizaciji poslova;17) odluuje o pravima, obavezama i odgovornostima uenika i zaposlenih, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. U sluaju privremene odsutnosti ili spreenosti direktora da obavlja dunost, zamenjuje ga nastavnik, vaspita i struni saradnik u ustanovi na osnovu ovlaenja direktora, odnosno organa upravljanja, u skladu sa zakonom. 45. Struni organi ustanove.Struni organi, timovi i pedagoki kolegijum ustanove Struni organi predkolske ustanove jesu vaspitno-obrazovno vee i struni aktivi vaspitaa i medicinskih sestara, aktiv za razvojno planiranje i drugi struni aktivi i timovi, u skladu sa statutom. Struni organi kole jesu: 1) nastavniko vee,2) odeljenjsko vee,3) struno vee za razrednu nastavu,4) struno vee za oblasti predmeta,5) struni aktivi za razvojno planiranje i za razvoj kolskog programa i6) drugi struni aktivi i timovi, u skladu sa statutom. kola sa domom ima i pedagoko vee. Vaspitno-obrazovno vee ine vaspitai i struni saradnici. Nastavniko vee ine nastavnici, vaspitai i struni saradnici. Pedagoko vee ine vaspitai i struni saradnici koji ostvaruju vaspitni rad u koli sa domom. Odeljenjsko vee ine nastavnici koji izvode nastavu u odreenom odeljenju. Struno vee za razrednu nastavu ine nastavnici koji izvode nastavu u prvom ciklusu obrazovanja. Pedagoki asistent uestvuje u radu vea bez prava odluivanja. Struno vee za oblasti predmeta ine nastavnici koji izvode nastavu iz grupe srodnih predmeta. Struni aktiv za razvojno planiranje ine:1) predstavnici nastavnika, vaspitaa, strunih saradnika,2) jedinice lokalne samouprave,3) uenikog parlamenta i4) saveta roditelja. lanove strunog aktiva za razvojno planiranje imenuje organ upravljanja. Struni aktiv za razvoj kolskog programa ine predstavnici:1) nastavnika i 2) strunih saradnika. lanove strunog aktiva za razvoj kolskog programa imenuje nastavniko vee. Direktor obrazuje tim za ostvarivanje odreenog zadatka, programa ili projekta. Tim mogu da ine predstavnici zaposlenih, roditelja, jedinice lokalne samouprave, odnosno strunjaka za pojedina pitanja. U koli u kojoj stiu obrazovanje uenici sa smetnjama u razvoju, direktor obrazuje struni tim za inkluzivno obrazovanje. Pedagoki kolegijum ine :1) predsednici strunih vea i strunih aktiva2) i predstavnik strunih saradnika. Pedagoki kolegijum razmatra pitanja i daje miljenje u vezi sa poslovima direktora (1) planira i organizuje ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja i svih aktivnosti ustanove;2) stara se o osiguranju kvaliteta, samovrednovanju, ostvarivanju standarda postignua i unapreivanju obrazovno-vaspitnog rada;3) stara se o ostvarivanju razvojnog plana ustanove;4) sarauje sa organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama i udruenjima;5) organizuje i vri pedagoko-instruktivni uvid i prati kvalitet obrazovno-vaspitnog rada i pedagoke prakse i preduzima mere za unapreivanje i usavravanje rada nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika;6) planira i prati struno usavravanje i sprovodi postupak za sticanje zvanja nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika;. ) Pedagokim kolegijumom predsedava i rukovodi direktor, odnosno pomonik direktora, a odeljenjskim veem odeljenjski stareina. Sednicama strunih organa kole mogu da prisustvuju predstavnici uenikog parlamenta, bez prava odluivanja. Programi obrazovanja i vaspitanja46. Vrste programa obrazovanja i vaspitanja; , . , :1. , 2. ,3. ,4. 5. , 6. 7. , . 1. ,2. 3. , :1. ,2. , 3. ,4. ,5. ,6. , 7. ,8. ,9. r , 10. 11. , ., , - , . . 1. 4. - , . 5. .47. Donoenje nastavnog plana i programa, predkolskog, kolskog i vaspitnog programa. Predkolski, kolski i program vaspitnog rada pripremaju odgovarajui struni organi ustanove. O predlogu programa ustanova pribavlja miljenja saveta roditelja, a kola i od uenikog parlamenta i saglasnost nadlenog organa osnivaa na planirana materijalna sredstva za njihovo ostvarivanje. Ako se program obrazovanja i vaspitanja ili njegov deo ostvaruje na stranom jeziku, pre njegovog donoenja kola pribavlja saglasnost ministra. Kada je osniva ustanove Republika Srbija saglasnost daje Ministarstvo. Program donosi organ upravljanja ustanove. Ostvarivanje obrazovanja i vaspitanja48. kolska godina;kolska i radna godina Obrazovno-vaspitni rad kole ostvaruje se u toku kolske godine, koja poinje 1. septembra, a zavrava se 31. avgusta naredne godine. Obrazovno-vaspitni rad organizuje se u dva polugodita. Uenici imaju kolski raspust. Vreme, trajanje i organizacija obrazovno-vaspitnog rada i kolskog raspusta utvruje se kolskim kalendarom. kolski kalendar propisuje ministar do 1. juna. kolski kalendar moe da se menja u izuzetnim sluajevima, na zahtev kole, uz saglasnost ministra. Vaspitno-obrazovni rad predkolske ustanove ostvaruje se u toku radne godine, koja se prilagoava kolskoj godini. 49. Godinji program rada; Godinjim planom rada utvruju se 1) vreme, 2) mesto,3) nain i 4) nosioci ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja. Godinji plan rada ustanova donosi u skladu sa 1) kolskim kalendarom, 2) razvojnim planom i 3) predkolskim, kolskim i vaspitnim programom, do 15. septembra. 50. Predkolsko vaspitanje i obrazovanje; Predkolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se u trajanju utvrenom programom predkolskog vaspitanja i obrazovanja. Program pripreme deteta pred polazak u osnovnu kolu u okviru predkolskog vaspitanja i obrazovanja (u daljem tekstu: pripremni predkolski program) traje etiri sata dnevno, najmanje devet meseci. Pripremni predkolski program ostvaruje vaspita. 51. Trajanje osnovnog i srednjeg obrazovanja, strunog osposobljavanja i obuke;Trajanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja Osnovno obrazovanje i vaspitanje traje osam godina i ostvaruje se u dva obrazovna ciklusa. Prvi ciklus obuhvata prvi do etvrtog razreda, za koje se organizuje razredna nastava, u skladu sa posebnim zakonom. Izuzetno, nastava stranog jezika, izbornih i fakultativnih predmeta moe da se organizuje i kao predmetna, u skladu sa posebnim zakonom i kolskim programom. Drugi ciklus obuhvata peti do osmog razreda, za koje se organizuje predmetna nastava, u skladu sa kolskim programom. Osnovno muziko obrazovanje i vaspitanje traje od dve do est, a baletsko etiri godine i ostvaruju se u dva obrazovna ciklusa, u skladu sa posebnim zakonom i kolskim programom. Osnovno obrazovanje odraslih organizuje se po razredima od prvog do osmog razreda i traje od tri do pet godina, u skladu sa kolskim programom. Trajanje srednjeg obrazovanja i vaspitanja i strunog usavravanja Srednje obrazovanje i vaspitanje traje tri ili etiri godine, u skladu sa posebnim zakonom i kolskim programom. Srednje obrazovanje odraslih traje dve ili tri godine, u skladu sa posebnim zakonom i kolskim programom. Specijalistiko i majstorsko obrazovanje traje od godinu do dve godine, u skladu sa posebnim zakonom i propisanim programom. 52. Ogled; Unapreivanje kvaliteta i osavremenjavanje obrazovno-vaspitnog rada, uvoenje novih sadraja programa obrazovanja i vaspitanja, organizacionih novina ili naina finansiranja mogu da se pre njihovog uvoenja proveravaju ogledom. Inicijativu za uvoenje ogleda sa predlogom programa moe da podnese ustanova, nadleni savet, zavodi ili drugo pravno lice. Program ogleda sadri cilj, oekivane ishode, trajanje, nain i uslove njegovog ostvarivanja i nain vrednovanja. Inicijativu sa predlogom ogleda razmatra ministar i po prihvatanju inicijative odluuje o odobravanju ogleda i propisuje program ogleda. Za inicijativu koja ukljuuje znaajne novine ministar moe da pribavi i miljenje nadlenog saveta. Ministar raspisuje konkurs za sprovoenje ogleda i po okonanju konkursa odreuje ustanovu za njegovo sprovoenje. Prednost za sprovoenje ogleda ima ustanova koja je podnela inicijativu. Ogled moe da traje najdue pet godina, od kojih se u poslednjoj godini sprovodi vrednovanje ogleda. U postupku vrednovanja ogleda sprovoenje programa prati prosvetni savetnik, a ocenu ostvarenog cilja i oekivanih ishoda na kraju ogleda - Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji daje odgovarajui predlog ministru i inicijatoru ogleda. Izvetaj o sprovedenom ogledu i ocena ogleda objavljuje se na nain koji je dostupan iroj strunoj javnosti. Na osnovu izvetaja o sprovedenom ogledu i ocene ogleda ministar odluuje o njegovoj daljoj primeni. Za vreme izvoenja ogleda u ustanovi se ne mogu vriti statusne promene. Isprava izdata na osnovu kolskog programa ogleda ima karakter javne isprave, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. 53. Udbenici. U ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada koriste se udbenici i nastavna sredstva koje, na predlog nadlenog saveta odobri ministar, u skladu sa posebnim zakonom. Ministar moe da odobri vie udbenika za isti predmet u istom razredu, kao i strani udbenik. Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, koriste se udbenici i nastavna sredstva odobreni, u skladu sa posebnim zakonom. Strani udbenik moe da se odobri za upotrebu, u skladu sa posebnim zakonom. U postupku odobravanja utvruje se da li udbenik odgovara standardima kvaliteta, koji se odnose na sadrinu, pedagoko-psiholoke zahteve, didaktiku i metodiku obradu, jezike zahteve, izradu, grafiku, likovnu i tehniku opremljenost udbenika, odnosno da li obezbeuje ostvarivanje principa i ciljeva obrazovanja i standarda postignua. U ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada mogu da se koriste i druga nastavna sredstva i pomagala, u skladu sa posebnim zakonom. Za uenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, izdaju se udbenici, u skladu sa njihovim potrebama. Nadzor nad radom ustanova54. Upravni nadzor; - nije sigurnoPoslovi inspekcijskog nadzora Inspekcijskim nadzorom:1) ispituje se sprovoenje ovog i posebnog zakona i propisa donetih na osnovu njih, neposrednim uvidom u rad ustanove i 2) zavisno od rezultata nadzora, izriu mere i kontrolie njihovo izvrenje. Poslove inspekcijskog nadzora vri prosvetni inspektor. U okviru ovlaenja utvrenih zakonom, prosvetni inspektor vri kontrolu: 1) postupanja ustanove u pogledu sprovoenja zakona, drugih propisa u oblasti obrazovanja i vaspitanja i optih akata;2) ostvarivanja zatite prava deteta i uenika, njihovih roditelja, odnosno staratelja i zaposlenih;3) ostvarivanja prava i obaveza zaposlenih, uenika i njihovih roditelja, odnosno staratelja;4) obezbeivanja zatite deteta i uenika i zaposlenih od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i stranakog organizovanja i delovanja u ustanovi;5) postupka upisa i ponitava upis u kolu ako je obavljen suprotno ovom zakonu;6) ispunjenosti propisanih uslova za sprovoenje ispita;7) propisane evidencije koju vodi ustanova i utvruje injenice u postupku ponitavanja javnih isprava koje izdaje ustanova. U postupku verifikacije po nalogu Ministarstva, ispituje ispunjenost uslova zakona i postupa u okviru svojih ovlaenja u sluaju obustave rada ili trajka u ustanovi organizovanog suprotno zakonu. 55. Struno-pedagoki nadzor. Poslove struno-pedagokog nadzora vri prosvetni savetnik. Prosvetni savetnik: 1) vrednuje kvalitet rada ustanove, odnosno doma uenika na osnovu utvrenih standarda, ostvarivanje razvojnog plana i programa obrazovanja i vaspitanja;2) prua pomo i podrku samovrednovanju ustanove;3) prati povanje optihto principa i ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja;4) savetuje i prua strunu pomo nastavniku, vaspitau, strunom saradniku i direktoru radi poboljanja kvaliteta njihovog rada i rada ustanove i ostvarivanja standarda postignua;5) savetuje i prua strunu pomo ustanovi u obezbeivanju zatite dece, uenika i zaposlenih od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u ustanovi;6) ostvaruje neposredan uvid u rad ustanove, odnosno doma uenika, nastavnika, vaspitaa, strunog saradnika i direktora;7) prisustvuje izvoenju nastave, ispita i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada;8) prati ostvarivanje ogleda;9) procenjuje ispunjenost uslova za sticanje zvanja;10) prati i procenjuje kvalitet rada savetnika - spoljnog saradnika;11) predlae ustanovi, ministru i nadlenim organima preduzimanje neophodnih mera za otklanjanje nepravilnosti i nedostataka u obavljanju obrazovno-vaspitnog, strunog, odnosno vaspitnog rada i za njihovo unapreivanje. Prosvetni savetnik u obavljanju poslova 1) iz stava 2. ta. 1), 3) do 5), ovog lana, pribavlja miljenje od predstavnika uenikog parlamenta,2) kao i u vezi sa pitanjima:1. davanja miljenja i predloga strunim organima, kolskom odboru, savetu roditelja i direktoru o: pravilima ponaanja u koli, merama bezbednosti uenika, godinjem planu rada, kolskom razvojnom planu, kolskom programu, nainu ureivanja kolskog prostora, izboru udbenika, slobodnim i vannastavnim aktivnostima, ueu na sportskim i drugim takmienjima i organizaciji svih manifestacija uenika u koli i van nje i drugim pitanjima od znaaja za njihovo obrazovanje;2. razmatranja odnosa i saradnje uenika i nastavnika, vaspitaa ili strunog saradnika i atmosfere u koli; 3. aktivnog uea u procesu planiranja razvoja kole i u samovrednovanju kole;ovog zakona.Finansiranje delatnosti ustanova56. Sredstva iz budeta Republike; U budetu Republike Srbije obezbeuju se sredstva za sticanje obrazovanja i vaspitanja dece i uenika u osnovnoj i srednjoj koli koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave. U budetu Republike Srbije obezbeuju se sredstva za: 1) ostvarivanje pripremnog predkolskog programa (1 god);2) ostvarivanje predkolskog programa za rad sa decom sa smetnjama u razvoju;3) ostvarivanje predkolskog programa za rad sa decom na bolnikom leenju;4) plate, naknade i dodatke zaposlenih, socijalne doprinose i otpremnine;5) razvojne programe i projekte ustanova, uee u oblasti investicija, strunog usavravanja zaposlenih i takmienja uenika na republikom i meunarodnom nivou,6) rad unikatnih kola i kola od posebnog interesa;7) podrku posebno talentovanim uenicima u vidu bespovratne novane pomoiU ustanovi primenjuju se propisi kojima se ureuju plate i naknade i druga primanja zaposlenih u javnim slubama.57. Sredstva iz budeta jedinice lokalne samouprave; U budetu jedinice lokalne samouprave obezbeuju se sredstva za deo ekonomske cene obrazovanja i vaspitanja dece i uenika koja obuhvata ostale tekue rashode. U budetu jedinice lokalne samouprave obezbeuju se sredstva i za: 1) ostvarivanje delatnosti predkolskog vaspitanja i obrazovanja u visini 80 odsto od ekonomske cene po detetu,2) struno usavravanje zaposlenih;3) jubilarne nagrade i pomo zaposlenima;4) prevoz: dece i njihovih pratilaca radi pohaanja pripremnog predkolskog programa na udaljenosti veoj od dva kilometra, uenika osnovne kole na udaljenosti veoj od etiri kilometra od sedita kole; prevoz, smetaj i ishranu dece i uenika sa smetnjama u razvoju, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od kole; prevoz uenika na republika i meunarodna takmienja;5) prevoz zaposlenih;6) kapitalne izdatke;7) zatitu i bezbednost dece i uenika,58. Obezbeivanje vieg standarda obrazovanja. Ustanova moe ueem roditelja dece i uenika, jedinice lokalne samouprave, donatora, sponzora ili od proirene delatnosti da obezbedi sredstva za vii kvalitet u oblasti predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja. Sredstva koriste se za poboljanje uslova obrazovanja i vaspitanja u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava, za ostvarivanje programa koji nisu delatnost ustanove, za ishranu i pomo deci i uenicima.

PRAVILNIK O OCENJIVANJU UCENIKA U OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJUBy Nada Jovanovi, Pantelic Danijela and 8 others in ISPIT ZA LICENCUOcenjivanje je kontinuirani proces kojim se iskazuje odnos prema ucenju, skoli, proverava znanje ucenika, podstice aktivnost i motivacija.Ocena je javna i saoptava se ueniku odmah. Ocena moe biti opisna i brojcana.Opisnom se izraava angaovanost uenika, napredovanje, ostvarenost cilljeva.Brojcanom se izraava stepen ostvarensoti ciljeva kao i napredovaanje uenika.Ocene su -odlian (5); vrlo dobar(4); dobar (3); dovoljan (2); nedovoljan (1). Novina koju donosi ovaj pravilnik jeste procenjivanje vetine izraavanja, primena nauenog gradiva, razumevanje, rad sa podacima , umetniko izraavanje, vetine -koja je u sklopu Okvira za procenu rezultata uenja.Ocenjivanje u toku kolske godine moe biti formativno i sumativno.Formativno ocenjivanje redovno prati rad ucenika u toku kolske godine, sadri preporuke i zapisuje se u pedagokoj dokumentaciji koju vodi nastavnik.Sumativno ocenjivanje predstavljaju brojcane ocene na kraju odreene celine ili klasifikacionog perioda.Ueniku koji ima tekoa u razvoju ili uenju, invaliditet ili socijalni problem prua se dodatna podrka u okviru individualnog obrazovnog programa.Raspored pismenih zadataka i provera duih od 15 minuta upisuje se u dnevnik i objavljuje za svako odeljenje na oglasnoj tabli kole.Mogua je samo jedna pismena provera u danu, a dve u nastavnoj nedelji. Ako nakon pismene provera vie od polovine uenika dobije nedovoljnu ocenu, provera se ponavlja samo za te uenike. Pre organizovanja druge provere nastavnik je duan da odri dopunski as za te uenike. Provere ne due od 15 minuta nastavnik nije duan da najavljuje.ZAKLJUNA OCENA IZ PREDMETAU prvom razredu zakljuna ocena kako izobaveznih tako i iz izbornih predmeta je opisna i utvruje se na kraju prvog i drugog polugodita. U ostalim razredima zakljuna ocena je brojana , osim iz predmeta -veronauka i graansko vaspitanje. Novina je da su sada opisne ocene za ova dva predmeta iste- istie se, dobar i zadovoljava.Uenik koji nema najmanje 4 ocene u toku polugodita ne moe da se zakljui ocena. Odeljenjski stareina je duan da prati napredovanje uenika i ukazuje nastavnicima na broj propisanih ocena.VLADANJE UENIKAVladanje uenika od prvog do petog razreda je opisno na polugoditu i na kraju kolske godine. Zakljuna ocena uenika ovih razreda je -primerno, vrlo dobro,dobro,zadovoljavajue i nezadovoljavajue i ne utie na opti uspeh uenika.Vladanje uenika od estog do osmog razreda je opisno u toku polugodita. Zakljuna ocena je primerno (5), vrlo dobro(4),dobro (3),zadovoljavajue(2) i nezadovoljavajue (1) i utie na opti uspeh uenika.Novina je da ocena iz vladanja moe da se smanji zbog izreene vaspitno-disciplinske mere a moe da se smanji i zbog ponaanja zbog kojeg je izreena vaspitna mera. Ocena se popravlja na kraju klasifikacionog perioda ukoliko uenik pokazuje poboljanja u ponaanju, prihvata odgovornost za svoje postupke i koriguje svoje ponaanje.Opisna ocena iz vladanja u toku polugodita moe da sadri vaspitnu preporuku npr.istie se u izvravanju obaveza prema koli , uglavnom izvrava obavezeNovina- Zakljuna ocena iz vladanja daje se kada se sagleda ponaanje uenika u celini, izvravanje obaveza i odnos prema kolskim obavezama, drugovima, zaposlenima kole, vaspitno-disciplinskoj ili vaspitnoj meri, kolskoj imovini. Kriterijumi za ocenjivanje vladanja ine sastavni deo pravilnika. OPTI USPEH UENIKA to se tie prvog razreda na kraju prvog i drugog polugodita uitelj daje miljenje o uenikovom radu koje se upisuje u aku knjiicu.Od drugog do osmog uspeh se utvruje na kraju prvog i drugog polugodita na osnovu aritmetike sredine predmeta- obaveznih, obaveznih izbornih i iz vladanja, poev od estog razreda.OBAVETAVANJE O OCENJIVANJURoditelji se upoznaju na poetku godine sa rasporedom pismenih zadataka, provera a odeljenjski stareina je duan da roditelje najmanje 4 puta godinje obavetava ocenama uenika, napredovanju, vladanju. Ukoliko roditelj, odnosno staratelj ne dolazi na roditeljske sastanke, odeljenjski stareina je duan da obavesti roditelje u pismenoj formi o ocenama, vladanju, tekoama, izostancima uenika.Nastavnik tokom kolske godine vodi pedagoku dokumentaciju o napredovanju uenika.

By Mirjana Erakovic and Any Jovanov in ISPIT ZA LICENCUMirjana Erakovicdipl.psiholog . , . . . :- - . , , , . . , .- - . , . , . . , . , , . .- - . () () . .- - . , , . . , . . , , . , . , . : - - . , , , . : , , , , , , . , . . ( ) ( ). : ( ) ( ). : , , , : , , , , , , , . , , , ( . , ..) , , , , . , . , . , : , . , , . , , , , . , ., , , , ( , , ....) . , . , , , . , . , : . , . . . , , , . , . , . , , , . , , . , , . , , . , , . , , . , , . , , . , , . , . , . , ( , , , , , ...). (), , , , , , . , . , . , . , , , ( , , , .)., , ( , .) , , . , , , , , , - ., , , . , . , , , .A - () , By Nada Jovanovi, Gavrilovi Danijel and 11 others in ISPIT ZA LICENCU (1948. ); (1989. ); ; ; ; ; . , 1. ;2. ;3. , ;4. ;5. ;6. ;7. ;8. ;9. ;10. ;11. , , ., 12. , ;13. ;14. , ;15.;16. ;17., ;18. ;19. ;20. ;21. ;22. ;23. ;24. ;25. ;26. ;27. ;28. ;29. , . 30. , ;31. ;32. . 33. ;34. , ;35. ;36. ;37. , ;38. ;39. . 40. ;41. , ;42. ;43. , ;44., ;45. . 46. ;47. , , . 48. ;49. ;50. ;51. , ;52.;53. . 54. ;55. - . 56. ;57. ;58. .

- By Cickovic Mara, Sanja Prodanovic and 24 others in ISPIT ZA LICENCU1. . . . , , . .1. . . () . .1. . . , . , . .1. , . . , . . . , .1. . . . . . . . .1. . . . . , . , . .1. , / . . .