Letnji San Isidore Sekulic

  • View
    245

  • Download
    3

Embed Size (px)

Text of Letnji San Isidore Sekulic

  • 7/27/2019 Letnji San Isidore Sekulic

    1/21

    Ivn NviLetNjI saN IsIdore sekuLI

    i drugi eseji

  • 7/27/2019 Letnji San Isidore Sekulic

    2/21

    Biblioteka PSIHOTERAPIJSKE STUDIJE

    Urednik

    Zoran Kolundija

    Fg n pn ni ic

    Isidora Sekuli za radnim stolom

  • 7/27/2019 Letnji San Isidore Sekulic

    3/21

    Ivan Nastovi

    LETNJI SANIsIdore sekulI

    dbin-pihli i

    PROMETEJNovi Sad

  • 7/27/2019 Letnji San Isidore Sekulic

    4/21

  • 7/27/2019 Letnji San Isidore Sekulic

    5/21

    umn v ini pihl ln, li n , n n m i b b pvgn pihlm zmn.

    K. G. Jung

  • 7/27/2019 Letnji San Isidore Sekulic

    6/21

  • 7/27/2019 Letnji San Isidore Sekulic

    7/21

    Im l n plv ni vln nm i. Pli v ic, vl p-n zvz, p ni vi nm. Pn vlpi, n z g pl, p ni vi nm.

    e, m ng n g, n n liv- pn ng cv i nih bb, im nmln i gmm pln bln g lpiib i pic pl, , mi i lini,plm z nim z bim gm iz nlpihn.

    u l libici m nil vlim n n viim, n nmm, i n m p.

    Isidora Sekuli

    kojoj posveujem ovu knjigu u znak zahvalnosti iodanosti.

  • 7/27/2019 Letnji San Isidore Sekulic

    8/21

  • 7/27/2019 Letnji San Isidore Sekulic

    9/21

    9

    sAdrAJ

    Predgovor 11

    I Letnji san Isidore Sekuli 23

    II Samoa, saputnik Isidore Sekuli, u svetlu dubinske

    psihologije 51

    III Molitve u Topiderskoj crkvi Isidore Sekuli u svetludubinske psihologije 65

    IV Snovi Laze Kostia i njihov znaaj 113

    V Jelena, ena koje nema Ive Andria u svetlu dubinske

    psihologije 135 VI Pet snova Ive Andria i njihovo tumaenje 151

    VII Sedam nesanica Ive Andria i njihovotumaenje 203

    VIII etiri sna o Ivi Andriu 221

    IX Seobe Miloa Crnjanskog u svetlu snova VukaIsakovia 243

    X San o crnom psu Desanke Maksimovi u svetludubinske psihologije 293

    XI Pet snova Margerit Jursenar i njihovo tumaenje 309

    XII Linost Sirana de Bereraka iz drame Edmona Rostanau svetlu dubinske psihologije 369

  • 7/27/2019 Letnji San Isidore Sekulic

    10/21

    XIII San o klovnu 399

    XIV Tamne i tajne strane Frojda i frojdizma 411

    XV Seanja Frojdove sluavke Paule Fihtl 431XVI Bela golubica Nikole Tesle u svetlu dubinske

    psihologije 457

    XVII Nikola Tesle na psihijatrijskom kauu VladeteJerotia 471

    XVIII Sondijevo uenje o familijarnom nesvesnom 497

    XIX Kriminalac iz nesvesnog oseanja krivice 531

    XX Samoubistvo Anice Savi-Rebac u svetlu dubinskepsihologije 545

    O autoru 567

  • 7/27/2019 Letnji San Isidore Sekulic

    11/21

    PREDGOVOR

  • 7/27/2019 Letnji San Isidore Sekulic

    12/21

  • 7/27/2019 Letnji San Isidore Sekulic

    13/21

    13

    Milii zni nii nvm vin.

    Alber Kami

    Ova knjiga dubinsko-psiholokih eseja, pod kojimase podrazumeva tumaenje u svetlu dubinske psihologije1,tanije u svetlu analitike psihologije Karla Gustava Jun-ga, koja je dovela do sasvim novog vienja knjiievnihdela i njihovih stvaraoca, nastala je kao rezultat mog vie-decenijskog interesovanja za odnos dubinske psihologijei knjievnosti, interesovanja koje je, izmeu ostalog, bilo

    podstaknuto i mojim snovima o Ivi Andriu, koji e bitiizloeni i u ovoj knjizi.

    1 Pojam dubinske psihologije potie od slavnog vajcarskog psihijatra Eu-gena Blojlera (18851939), koji ga upotrebljava kao sinonim za psihoanalizu.Frojd preutno prihvata ovaj termin, ali nigde ne navodi da ga je uveo Blojler,ve samo istie da se pod dubinskom psihologijom ne podrazumeva nita drugodo psihoanaliza. Shodno tome, Frojd psihoanalizu proklamuje kao uenje o du-

    bokim, svesti ne direktno pristupanim nesvesnim procesima i sadrajima, podkojima se podrazumeva sve ono to znamo da je psihiki realno, a ega, ipak,nismo svesni. Upravo se tim, nesvesnim procesima i sadrajima bavi dubinska

    psihologija, koju zato moemo oznaiti kaopihlgi nvng.Meutim, Jungovim otkriem kolektivnog nesvesnog (1917. godine), iji

    su sadraji arhetipovi, i Sondijevim otkriem familijarnog nesvesnog (1937.godine), iji su sadraji latentni recesivni geni, proiren je pojam dubinske

    psihologije, pa njen predmet istraivanja nisu vie samo sadraji individual-nog, ve i sadraji kolektivnog i familijarnog nesvesnog. Ovo je shvatljivo i

    prihvatljivo kada znamo da se dubinska psihologija bavi istraivanjem nesve-snog dela psihe, koji sa svesnim delom linosti gradi dinamiku celinu.

  • 7/27/2019 Letnji San Isidore Sekulic

    14/21

    14

    Prva monograja u kojoj sam primenio dubinskupsihologiju bila je ahipi v dn Mimvi(2003), a potom su usledile: anim Lz ki (2004),

    Zpii nnici Iv ani vl bin pihlgi-je (2005), sb Mil Cnng vl nv VIvi(2007),snvi Mgi jn vl pih-lgi k. G. jng (2009), kao i monograja ahipiv Nil tl (2010), u kojoj sampokazao to je tobilo arhetipsko u Teslinoj linosti i stvaralatvu.

    Neka od poglavlja iz navedenih monograja priklju-

    ena su i ovoj knjizi, jer su ona, tako izolovana, ak pri-stupanija itaocima koji su malo ili nikako upoznati sadubinskom psihologijom2, a takvih je mnogo vei broj

    2 Na ovo me je, izmeu ostalog, podstaklo i izlaganje Mila Lomparana promociji moje monograje SeobeMil Cnng vl nv V

    Ivi na Kolarevom narodnom univerzitetu, izlaganje koje je ostavilomuan utisak, posebno na poznavaoce dubinske psihologije, jer, za razliku

    od Miroslava Egeria koji je takoe uestvovao na ovoj promociji, Lomparkao da uopte nije proitao knjigu o kojoj je govorio, ili, to je verovatnije,ni zm, budui da ne poznaje jezik dubinske psihologije, a posebnone poznaje jezik psihologije snova, kojim je ta knjiga, uz jedno novo vie-nje napisana. Budui da je takvo vienje oigledno strano i nepoznato MiluLomparu, bilo je korektnije i profesionalno potenije da se nije ni prihvatioda govori o knjizi iji jezik ne razume.

    Stoga je Lompar u svojoj diskusiji, ne uviajui da je re o pvmo-nograji koja govori o dubinskojpihlgii Seoba i nihvg , od-

    nosno o onome to je transpersonalno, hip u njima, a insistirajui naformi i time ne uviajui sutinu,glvniakcenat stavio na to da pvi drugaknjiga Seobapredstavljaju dva romana, kao i da Crnjanski na jednommestuu Seobamaipak spominje majku jednog od svojih junaka, a to ja u svojojmonograji nisam naveo. Time Lompar ostaje u svom sterilnom knjievno-kritikom okviru, ne shvatajui da je toppnilvnnza bin-pi-hlrazumevanje Seobai njihovog autora, Miloa Crnjanskog.

    Jer, dubinsko-psiholoki pristup nam omoguava da razgraniimovliumetniko delo, koje je stvarno, bezlino i duboko potresno (Jung), a ije

    su dubine bezmerne, budui da potie iz livng nvng, to je sluaji sa Seobama, od umetnikog dela koje svoje izvorite ima samo u linm

  • 7/27/2019 Letnji San Isidore Sekulic

    15/21

    15

    nego to se i pretpostavlja. Jer, o dubinskoj psihologiji se,ne samo u naoj sredini ve i u celom regionu, relativnomalo zna, a posebno se ona malo praktino primenjuje.

    Zahvaljujui iskustvu koje sam stekao tokom rada napomenutim monograjama, sada sam dubinsko-psiholo-koj analizi podvrgao i saputnike Isidore Sekuli, odnosnoprieBurei sm, koje se nalaze u knjizi spnici, kaoi IsidorineMliv tpi cvi,potom Andrievupripovetkujln, n nmi pet snova Ive Andria,kao i etiri moja sna o njemu, linost Sirana de Bereraka,

    samoubistvo Anice Savi-Rebac. Osim toga, u knjigu jeukljuena i analiza jednog sluaja iz moje klinike prakse(re je o kriminalcu iz nesvesnog oseanja krivice), prikazSondijevog uenja o familijarnom nesvesnom, kao i mojiprikazi knjiga Pola Rouzena o Viktoru Tausku i DetlefaBertelzena o Frojdovoj sluavci Pauli Fihtl.

    Sve ovo, uz dve knjige o snovima i etiri uskostruneknjige u kojima sam podrobno obradio dinamiku psihi-

    iskustvu stvaraoca, sadranom u individualnom nesvesnom, iz kog potiuumetnike tvorevine male vrednosti.

    Ova paralela jasno upuuje zato veina italaca, kojima se to ak nemoe ni zameriti, ne razume moje monograje, kada ih ne razumeju ak nioni koji bi shodno svom zvn, posebno kada se ve odlue na kritiki pri-stup, trebalo da se potrude da makar u osnovnim crtama naue jezik dubinske

    psihologije. Istina, to je uinio Nikola Miloevi, koji za moju monograjuahipi v dn Mimvi kae da je njom po svojoj dubini i au-tentinosti, prevazieno sve ono to je kod nas do danas napisano o pih-l nlizi knjievnih dela i njihovih stvaralaca, kao i Miroslav Egeri,koji u predgovoru mojoj knjizi o Seobamapie da srpska knjievnost duguje

    piscu ove knjige veliku zahvalnost i vrstu potovanja van konvencija, mi-slei pre svega na dubinsko-psiholoki pristup koji je u njoj primenjen. Jer,i Miloevi i Egeri su shvatili i pihvilida dubinska psihologija znaajnodoprinosi boljem i blmrazumevanju knjievnosti, to e uostalom potvr-

    diti i dubinsko-psiholoki eseji u ovoj monograji, koji donose nv vinknjievnih dela i njihovih autora.

  • 7/27/2019 Letnji San Isidore Sekulic

    16/21

    16

    jatriju i psihologiju, predstavlja moj doprinospimnndubinskoj psihologiji. Jer, kao to kae Vuk Karadi,sasvim je razliito znati o nekom poslu lijepo govoriti, i

    znati ga dobro i pametno raditi. Ono o emu znamo lepoda govorimo treba da znamo i da pimnim, budui da jetek to istinsko znanje.

    Za razliku od psihoanalize, koja se bavi istraivanjemindividualnog nesvesnog, odnosno iskljuivo onog to jelin, analitika psihologija K. G. Junga nam omoguavada sagledamo ta se nalazi s one strane personalnog, a to

    je hip u odreenoj linosti i njenom stvaralatvu.Jer, velika umetnika dela i znaajna nauna otkria svojeizvorite imaju u kolektivnom nesvesnom, koje, za razlikuod individualnog nesvesnog kojim se bavi psihoanaliza,odlazi i dalje i dublje u istraivanju linosti i stvaralatvavelikih pojedinaca.

    Stoga se pristup takvim pojedincima, zasnovan na

    linm nivou,