1

Letnji retrovizo

Sreda,03.jul 2019.

Vojska Srbije kritično, vratiti sluţenje vojnog roka

Srbija treba da razmotri mogućnost obnove sluţenja vojnog roka jer je aktuelni koncept

profesionalne vojske na velikim kadrovskim iskušenjima, pišu mediji.

Sve je teţe obezbediti popunu rezerve ali i aktivnih jedinica, a najbolji

model za to je onaj koji se primenjuje u Norveškoj, piše portal

Balkanska bezbednosna mreţa (www.balkansec.net) Kako navodi taj

portal, uvoĊenjem profesionalne vojske 2011. godine zanemarena je

pasivna rezerva, aktivna rezerva nikada nije formirana a zbog smanjenog

interesovanja za vojni poziv dovedeno je u pitanje i normalno

funkcionisanje aktivnih jedinica.

Razvod automatski u matičnim knjigama

Vlada Srbije je saopštila da zahvaljujući saradnji Ministarstva pravde i Ministarstva

drţavne samouprave poĉinje automatsko upisivanje razvoda u matiĉne knjige venĉanih. Ministar

drţavne uprave i lokalne samouprave Branko Ruţić je danas poslao instrukciju svim matiĉarima

širom Srbije za postupanje u ovakvim sluĉajevima. "Na ovaj naĉin idemo u korak sa ciljevima

reforme javne uprave, to jest, smanjenja birokratije i dodatnog trošenja i vremena i novca naših

graĊana", rekao je Ruţić.

Ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da će matiĉari sami upisivati promenu o

venĉanom stanju na osnovu elektronskog izveštaja nadleţnog suda. "Ideja je da daljim

umreţavanjem baza podataka olakšamo svakodnevicu kako graĊanima, tako i zaposlenima u

upravi i postanemo efikasniji u radu", rekla je ona

Matiĉari će, na osnovu elektronskog izveštaja nadleţnog suda, bez odlaganja upisati

podatak o razvodu braka u elektronski Registar matiĉnih knjiga i u papirni oblik matiĉne knjige.

Na ovaj naĉin će se postići veća efikasnost u radu drţavnih organa i maksimalna aţurnost

Registra matiĉnih knjiga.

Ţene uspešne i u poslovima kojima se tradicionalno bave muškarci

Statistika kaţe da je u Srbiji više od 50 odsto ţena radno neaktivno ili ne traţe posao.

Mali je broj i ţena preduzetnica. MeĊutim, stanje se popravlja, pa je tako u Novom Pazaru

vlasnik vrlo uspešne proizvodnje nameštaja od ploĉastog materijala – ţena. Njihov udeo u

proizvodnji nameštaja od ploĉastog materijala na trţištu regiona je gotovo pet odsto. S obzirom

na ekspanziju izgradnje stanova u Novom Pazaru, posla ima i za njih i za ostale proizvoĊaĉe.

"Ljudi prvenstveno dolaze kod nas putem preporuke. Znaĉi, zadovoljan mušterija", kaţe

Elmedina Ćosović, vlasnica "A La Turka".

Samo tokom 2017. i delom 2018. godine u Novom Pazaru izgraĊeno je 500 novih

stambenih jedinica. Istim tempom nastavilo se i ove godine. "Nisu svi prodati. Jer isto je tu

2

postupak obrade nekih podataka. Ali je veliko interesovanje za kupovinu, tako da je trţište vrlo

aktivno", rekao je Ahmet Biševac iz Odeljenja za urbanizam Grada Novog Pazara.

Ĉinjenica da je vlasnik ţena, u poĉetku je bio problem za ugovaranje posla, jer se

stolarskim poslom i izradom ploĉastog nameštaja u ovom kraju tradicionalno bave muškarci.

Najteţe je na pravi naĉin predstaviti klijentu ideje za ureĊenje prostora, smatra Elmedina.

"Kada su oni videli koliko ja ozbiljno pristupam tome. Moj tim, koji radi sa mnom, moj

muţ, koji je moja najveća podrška, on je uvek uz mene. Oni nam daju svoje ideje. Mi dajemo

svoje ideje. Kada su oni videli sa koliko ljubavi ja to radim, ljudi su to prepoznali", ispriĉala je

Ćosovićeva.

Od programa Evropske unije za razvoj mikropreduzetništva, dobili su bespovratna

sredstva za nabavku mašine koja znatno ubrzava proces proizvodnje. Nisu se zaustavili na tome.

Svakodnevno eksperimentišu sa novim materijalima kako bi stvorili jedinstven proizvod.

Počela izgradnja Drţavnog data centra u Kragujevcu

U Kragujevcu je poĉela izgradnja Drţavnog data centra koji će obezbediti ĉuvanje

podataka vaţnih za drţavu, brţu izgradnju informacionih sistema

elektronske uprave, povezivanje razliĉitih baza podataka i razvoj

usluga e-Uprave za graĊane i privredu. Rok za završetak radova

je godinu dana. Simboliĉnim polaganjem vremenske kapsule

predsednica Vlade Ana Brnabić oznaĉila je poĉetak radova na

izgradnji Drţavnog data centra u Kragujevcu. Kako je Brnabićeva

navela, to će biti i regionalni centar za ĉuvanje podataka koji će

imati deo namenjen komercijalnim korisnicima. Premijerka je

najavila da će za 12 meseci Srbija dobiti jedan od najmodernijih data centara u svetu, u koji će

biti uloţeno 30 miliona evra i koji će voditi Srbiju u budućnost novih investicija i tehnologija.

Izgradnja Drţavnog data centra, kako je podvukla, vaţna je zbog pune bezbednosti podataka

graĊana, a Srbija će se time naći na mapi zemalja koje imaju sopstveni data centar za ĉuvanje i

bezbednost podataka.

Komarci zaraţeni virusom Zapadnog Nila u 8 gradova

Komarci zaraţeni virusom Zapadnog Nila registrovani su dosad u osam gradova u Srbiji,

a za sada nema obolelih od groznice Zapadnog Nila. Komarci zaraţeni virusom su registrovani u

Beogradu, Šapcu, Subotici, Zrenjaninu, Novom Sadu, Velikom Gradištu, Somboru i Sremskoj

Mitrovici. Zavod za biocide i medicinsku ekologiju u Beogradu radi nadzor i ispitivanje

komaraca, a tokom juna raĊeno je uzorkovanje na teritoriji 17 beogradskih opština, Nišu, Šapcu,

Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Novom Sadu, Subotici, Somboru, Poţarevcu i Velikom

Gradištu. Za zaprašivanje komaraca nadleţne su lokalne samouprave, a u Beogradu suzbijanje

radi Zavod za biocide. Oni kaţu da se obavili zaprašivanje komaraca na svim lokacijama gde je

otkriven virus Zapadnog Nila. Rezervoar zaraze su ptice, uglavnom gavrani i ĉavke. Simptomi

bolesti javljaju se tri do 14 dana nakon uboda zaraţenog komarca. Kod oko 80 odsto inficiranih

osoba ovo oboljenje protiĉe bez simptoma. Oko 20 odsto zaraţenih osoba ima blagu kliniĉku

sliku u vidu groznice, glavobolje, muĉnine, povraćanja. Kod malog broja obolelih javljaju se

teške komplikacije kao što su upala moţdanica i upala mozga.

3

U Institutu "Batut" kaţu za Tanjug da nije registrovan nijedan sluĉaj obolevanja od

groznice Zapadnog Nila meĊu ljudima. Podsećaju da je to sezonsko oboljenje koje se najĉešće

prenosi ubodom zaraţenog komarca i koje je najviše zastupljeno u periodu najveće aktivnosti

vektora - komaraca. Prvi oboleli se registruju uglavnom u drugoj polovini jula meseca, a najveći

broj obolelih osoba se prijavljuje tokom avgusta meseca. Infekcija virusom Zapadnog Nila je

zvaniĉno prvi put registrovana kod ljudi na teritoriji naše zemlje krajem jula meseca 2012.

godine od kada se i sprovodi intenzivan sezonski nadzor nad groznicom Zapadnog Nila.

Sezonski nadzor u humanoj populaciji poĉeo je 1. juna i trajaće do prve polovine novembra.

Prema poslednjim podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), u

zemljama Evropske unije u humanoj populaciji do 29. juna nisu prijavljeni sluĉajevi obolevanja

od groznice Zapadnog Nila. Kako bi se smanjio rizik od prenošenja bolesti iz Batuta podsećaju

da su vaţne mere liĉne zaštite od uboda komaraca kao što je upotreba repelenata, nošenje odeće

dugih rukava i nogavica, izbegavanje boravka na otvorenom kada je najveća aktivnost komaraca,

kao i zaštitne mreţice na prozorima.

BG: 78 inspektora kontroliše klime u autobusima

Od utorka od šest sati 78 saobraćajnih inspektora i komunalnih policajaca kontroliše rad

klima ureĊaja u javnom prevozu Beograda. To je dogovoreno je na sastanku zamenika

gradonaĉelnika Gorana Vesića sa ĉelnicima gradskih sekretarijata za javni saobraćaj,

inspekcijske poslove i komunalne policije. Kako je reĉeno, svi prevoznici ĉiji autobusi budu

zateĉeni da im ne rade klime zbog štednje goriva biće kaţnjavani na licu mesta kaznom od dva

miliona dinara, a neka vozila biće upućivana na vanredni tehniĉki pregled.

Oduzeto još jedno CarGo vozilo

Oduzeto još jedno vozilo CarGo saopšteno je iz ovog udruţenja. Aleksandar Vuĉić,

predsednik Udruţenja graĊana „CarGo“ istakao je da ih ne ĉudi progon jer im svakoga dana

prete, ali da su svi šokirani ĉinjenicom da se zloupotrebljavaju osobe sa invaliditetom. "Ĉovek je

naruĉio CarGo na Banjici i kada je došao naš ĉlan, on je izašao da pomogne ĉoveku sa štakama,

ali zapravo to je bio inspektor. Kada su stigli u Sopot, interventna policija i komunalna

zajedniĉki su zagradile CarGo vozilo. Sve je izgledalo kao na filmu! Pauk je već bio tu i vozilo

je oduzeto", istakao je Vuĉić. Vuĉić je najavio da će CarGo objaviti svoj institucionalni odgovor

na ovakve udruţene akcije, stoji u saopštenju CarGo. Vuĉić je podsetio da hajka na CarGo ne

prestaje, a da oduzete vozila još uvek nisu vraćena. "MeĊutim mi kao udruţenje pomaţemo i

našim vozaĉima. Za svako oduzeto vozilo, pruţimo zamensko u istoj vrednosti. Ne mogu da

uplaše ni nas, niti da zastraše naše ĉlanove", istakao je Vuĉić.

Carinici otkrili 82.000 neprijavljenih €

Srpski carinici u saradnji s policijom otkrili su gotovo 82.000 neprijavljenih evra na

ulaznoj strani graniĉnog prelaza Vatin. Kako je saopštila Uprava carina Srbije,na graniĉnom

prelazu prema Rumuniji, novac je pronaĊen u "mercedesu" registarskih oznaka Nemaĉke kojim

su iz te zemlje, gde ţive, ka matiĉnoj Turskoj putovala dva roĊena brata, kao i ĉetvoro dece i

supruga jednog od njih. U spakovanim cipelama 49-godišnjeg suvozaĉa pronaĊen koverat sa

4

14.400 neprijavljenih evra, dok je u putnoj torbi 45-godišnjeg vozaĉa, meĊu košuljama,

pronaĊena koverta sa 67.500 evra.

Četvrtak,04.jul 2019.

Šta donosi promena Zakona o socijalnoj zaštiti

Do donošenja novog Zakona o socijalnoj zaštiti - menja se postojeći. Jedna od najvaţnijih

novina je uvoĊenje socijalnih karata i vraćanje statusa sluţbenih lica struĉnim radnicima. Cilj

izmena i dopuna je da se isprave manjkavosti i da sistem bude efikasniji. Nadleţni su

zaposlenima u socijali predstavili verziju izmenjenog Zakona, a oni su imali priliku da još

jednom iznesu svoje mišljenje. Prva asocijacija graĊana na pomen centra za socijalni rad je

pomoć siromašnima i nasilje u porodici. Spisak poslova socijalnih radnika je mnogo duţi. Oni su

i prvi na udaru nezadovoljnih sugraĊana i javnosti, a malo ko zna da rešenja koje donose zavise i

od odluka i postupaka drugih resora - policije, pravosuĊa, tuţilaštva, zdravstva. "Centri pokrivaju

56 razlitih kategorija za negde 36 oblika socijalne zaštite, vrlo je razuĊen obim rada centara. Ono

što oĉekujemo kao boljitak je da se jasno omeĊe naše kompetencije, naš obim rada, da se

jednostavno u okviru svih sektora zna ko, dokle i šta radi, i za šta snosi odgovornost", rekao je

Zoran Jović, v.d. direktora Centra za socijalni rad "Sveti Sava" u Nišu.

U Nacionalnoj organizaciji osoba sa invaliditetom smatraju da nije u redu to što nisu bili

deo radne grupe ali su zadovoljni predlogom da se nezaposlenim roditeljima dece s invaliditetom

isplaćuje meseĉna novĉana naknada. Zabrinuti su, meĊutim, što i ova verziji Zakona dozvoljava

trajni smeštaj osoba s invaliditetom u dom. "Ako Zakon kaţe da lokalna samouprava ne moţe da

obezbedi servis podrške kao što je personalna asistencija, praktiĉno se daju odrešene ruke

lokalnim samoupravama, Centrima za socijalni rad da osobe s invaliditetom upućuju u ustanove

za trajni smeštaj, što je izuzetno loše rešenje i nije u skladu sa najavljenim trendovima

deinstitucionalizacije u Srbiji", istakao je Damjan Tatić iz Nacionalne organizacija osoba s

invaliditetom. Problemi postoje i u naĉinu funkcionisanja ustanova socijalne zaštite. Uz već

izmenjen naĉin finansiranja, i to će se promeniti, najavljuje ministar. "Mi imamo jasnu politiku

Vlade koja kaţe taj segment mora da se unapredi, dakle ja nemam ograniĉenja, jedino mogu da

budem nesposoban za tako nešto. Imamo od KFP-a 10 miliona evra za ulaganje u infrastrukturu,

imamo reorganizaciju centara za socijalni rad, verujem da ćemo imati u sledećoj godini i popunu

kadra po novoj sistematizaciji – znaĉi radimo i ţelimo da budemo najfunkcionalniji", naveo je

Zoran ĐorĊević, ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja. Zakon o izmenama i

dopunama zakona o socijalnoj zaštiti, uz još 14 koje ministarstvo priprema, naći će se pred

poslanicima na jesenjem zasedanju.

Da li smo marljiviji od drugih ili nas muka tera da radimo više?

Iako smo skloni da nekada kaţemo da smo nedovoljno marljiv narod, Evrostatovo

istraţivanje to demantuje. U Srbiji dva posla radi skoro 200.000 ljudi, što nas svrstava u

najvrednije narode u Evropi. Po broju radnih sati dnevno, Srbi su ispred 18 evropskih naroda od

ukupno 28. Marljiviji smo od Finaca, Austrijanaca, Ĉeha, Slovenaca, Hrvata. Nebojša

Atanacković iz Unije poslodavaca i Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije kaţe da je

vrlo znaĉajno da pratimo ova istraţivanja, ali i podsetio na staru izreku: "Statistika naša dika, što

5

ţelimo to naslika". "Ako bismo gledali koje su zemlje ispred nas, koje su još marljivije, videli

bismo da su to one zemlje gde nedostaje radna snaga, a ima

dovoljno posla. Znaĉi, to je odgovor na ovu statistiku", rekao je

Atanacković. Kaţe da se moţe reći da je muka naterala naše

graĊane da rade dva posla. "Ĉinjenica je da smo poslednjih

godina znaĉajno smanjili nezaposlenost, ali i godinama unazad

nemamo dovoljno izvršilaca u odreĊenim poslovima tako da naša

privreda ima velikih problema da obezbedi kvalifikovane

radnike", dodao je Atanacković. Za nas se moţe reći da nas je

muka naterala da radimo dva posla, ali dva posla najĉešće rade Nemci i Francuzi, a Atanacković

kaţe da je uvek izazov zarada. "Mislim da tu ne dolazi u pitanje to da su im male zarade, već ako

je ponuda posla velika zahvaljujući tome što se na dodatnom poslu nudi još više novca onda su

ljudi zainteresovani", naglašava Atanacković.

Ukazao je da Nemaĉkoj nedostaje oko milion radnika. "Kada nema dovoljno radnika

onima koji su tu se nudi da rade još negde, a onda je ta ponuda verovatno primamljiva ĉim se to

tako bira", dodao je Atancković. "Kada pogledamo kakve su naše plate a kakve na zapadu

Evrope, onda bismo se ĉudili kako to kada neko ima platu koja je u odnosu na naš neki prosek

tri, ĉetiri puta veća da i tu nalazi potrebu da još negde radi, meĊutim ĉinjenica je da je tamo ţivot

neuporedivo skuplji", rekao je Atanacković.

Tvrdi da bez obzira koliko neko ima primanja, ako su mu troškovi veliki onda je to tako.

"Ja bih voleo da mi doĊemo jednom, valjda ćemo i doći, u situaciju da je kod nas sve skupo, kao

što je recimo u Švajcarskoj", rekao je Atanacković i dodao da kada poredimo koliko nešto košta

u Švajvarskoj videćemo da je to kod nas mnogo jeftinije, ali da oni ipak imaju tri, ĉetiri, pet puta

veće plate.

Srbija prednjaĉi i u ovim pokazateljima – radni vek je produţen za 3,4 godine, ali sada se

radi od 15. do 74. godine. "To je pitanje ponude i traţnje, nekada nismo imali tako razvijeno

trţište rada pa je onda to bilo mnogo ureĊenije i manje više je svuda bilo sliĉno. Sada ukoliko je

preduzetniku potrebno da angaţuje neke koji su mu znaĉajni, a posebno iz ovog ugla da nemamo

dovoljno obuĉenih izvršilaca, onda je normalno da se simulišu ti ljudi koji su već za penziju da

ostaju duţe", naveo je Atanacković.

Prema izveštaju Zavoda za statistiku proseĉna plata iznosi 54.600 dinara, što je 463 evra.

Na pitanje hoćemo li dogurati do kraja godine do 500 evra, Atanacković kaţe da je i lako i teško

odgovoriti na to pitanje. "Mi pokušavamo kao Unija poslodavaca da insistiramo da sva

povećanja zarada budu logiĉna, znaĉi da budu na osnovu onoga što stvorimo", dodao je

Ataancković. Objasnio je da ukoliko je ove godine predviĊeno povećanje BDP-a za 3,5 odsto

onda bi bilo logiĉno da i zarade u proseku prate taj rast. Uzimajući u obzir sve te podatke,

Atanacković navodi da bismo mogli do kraja godine da dostignemo maksimalno iznos od 480

evra. Ako govorimo o 500 evra onda bismo trebali da imamo povećanje od osam odsto, dodao je

Atanacković i naglasio da to nije realno. Kada je reĉ o prognozama kakva će biti ekonomska

situacija u zemlji u narednih deset godina, kaţe da to zavisi od opredeljenja. "U jednom

momentu se vlada opredelila za štednju, smanjila plate i penzije i onda smo finansijski ozdravili.

Sada dalje za budućnost je neophodno investirati u privredu, ne samo ĉekati da doĊu strani

investitori koji će ovde doneti novac pa nešto napraviti, oni ne doĊu da nama pomognu nego da

uzmu profit. Potrebno je investirati u domaću privredu, jer to je investicija u budućnost",

zakljuĉio je Atanacković.

6

Borani ne mogu da dišu

AerozagaĊenje, koje višestruko prelazi dozvoljene parametre, prethodnih dana namuĉilo

je graĊane Bora. Stradaju im i pluća i usevi, a to se naviše oseti ujutru. Koncentracija sumpor-

dioksida u vazduhu iznad Bora je ĉak pet do osam puta veća od dozvoljene. U zraku ima još i

ĉaĊi i teških metala, prenosi TV Prva. GraĊani Bora potvrdili su i da je disanje naroĉito oteţano

u ranim jutarnjim satima.

Drogirao se usred doma zdravlja na Vračaru?

Šokantni snimak na kom muškarac u ĉekaonici DZ Vraĉar konzumira narkotike kruţi

društvenim mreţama. Da li je zaista koristio drogu, nije zvaniĉno

potvrĊeno. Javnost u Srbiji je šokirana video snimkom koji kruţi

društvenim mreţama,a na kome se vidi sredoveĉni muškarac koji, prema

prema tvrdnji autora snimka, u ĉekaonici Doma zdravlja "Vraĉar"

konzumira narkotike. Inicident se dogodio u utorak u ĉekaonici,

naoĉigled drugih pacijenata, koji su zabrinuti prijavili dogaĊaj

medicinskoj sestri, koja je zvala policiju. Da li je on zaista konzumirao

narkotike u ĉekaonici niko zvaniĉno nije potvrdio, jer ni direktor DZ nije upoznat sa daljom

istragom.

Komemoracija povodom smrti Borke Pavićević

U beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju danas je odrţana komemoracija

povodom smrti dramaturškinje i direktorke tog centra, Borke Pavićević. Kako je na skupu rekao

etnolog Ivan Ĉolović, "energija je bila ono što je obeleţilo ţivot Borke Pavićević", a pored njega

na komemoraciji su govorili i reţiser: Ţelimir Ţilnik, profesorka Mirjana Mioĉinović i

dramaturškinja Ana Miljanić. Pre poĉetka komemoracije amaterski horovi su otpevali pesmu "Oj

Mosore Mosore" i pesmu "Iz sveg glasa" posvećenu Borki Pavićević.

Osumnjičeni za upad u Patrijaršiju sutra kod tuţioca

Osumnjiĉeni za upad u prostorije Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve B.L. (42) sutra će

biti priveden na saslušanje u Više javno tuţilaštvo u Beogradu. Nakon saslušanja biće poznato

više detalja o ovom sluĉaju kao i da li će tuţilaštvo traţiti da mu se odredi pritvor. Njemu se za

sada na teret stavljaju dva kriviĉna dela - iznuda u pokušaju i nedozvoljeno nošenje oruţja, jer je

u sredu oko podne uz pretnju pištoljem od radnika finansija Patrijaršije traţio da mu isplati

200.000 evra.

Petak,05.jul 2019.

Udruţenje "Čepom do osmeha" organizovalo čiščenje grada

7

Posle prvog dana Egzita, odrţana je akcija ĉišćenja smeća koje je ostalo po ulicama.

Nova će biti u ponedeljak, a organizovali su je udruţenje

"Ĉepom do osmeha", u saradnji sa kurirskom sluţbom "Beks

ekspres" i JKP "Ĉistoća". Već od ranog jutra vredni

NovosaĊani krenuli su u akciju ĉišćenja ulica nakon prve

festivalske veĉeri. Raznolika ponuda oko Varadinskog

mosta, poput plastiĉnih flaša, kesa i limenki nisu ih uplašili u

nameri da umiju lice grada. Gde je veliki broj ljudi tu je i velika koliĉina smeća, kaţu

organizatori. ali baš zato su tu da svim turistima i putnicima namernicima koji svrate u naš grad

pokaţu kako se ĉuva ţivotna sredina, ali i titula evropske prestonice kulture. “Radnici su

rasporeĊeni kako na prostor tvrĊave tako i na teritoriji ĉitavog grada .Dakle mi već od ranih

jutarnji sati, od 6 sati startujemo sa našim aktivnostima pa dok ne završimo.naravno imamo

deţurstvo i u drugoj i u trećoj smeni kako na prostoru gde se festival odrţava tako i širom

grada”, rekla je Danijela Jankov iz JKP “Ĉistoća. "Prosto mi je jako bitno da je grad ĉist jer je to

odraz neki koji šaljemo u svet i koji šaljemo svim našim sugraĊanima jer svojim primerom je

uvek najlakše ukazati gde je problem pa hajde ponuditi rešenje.tako da mi ako ima smeća ne

stojimo i gledamo nego se ukljuĉimo da naš grad bude ĉist”, rekao je Vanja Petković iz

udruţenja “Ĉepom do osmeha”. Nova akcija nastavlja se u ponedeljak sa poĉetkom u 6 ĉasova, a

polazna taĉka je baš kao i danas - Varadinski most. https://www.youtube.com/watch?v=Uu3gsPuPwz8

Savez Srba: Dobra odluka da se izbeglicama omogući kupovina stanova

Savez Srba iz regiona pozdravio je odluku Vlade Srbije kojom je više od 400 izbegliĉkih

porodica dobilo pravo kupovine svojih stanova, koji su izgraĊeni u okviru Programa za

stanovanje i trajnu integraciju izbeglica u Srbiji. Navode da je juĉerašnjim zakljuĉkom vlade

završena 11 godina duga i iscrpljujuća borba da se ispravi nepravda prema izbegliĉkim

porodicama ĉiji su stanovi izgraĊeni sredstvima italijanske vlade u sedam lokalnih samouprava,

u Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Ĉaĉku, Panĉevu, Valjevu i Staroj Pazovi.

Dodaju i da bez podrške predsednika Srbije Aleksandra Vuĉića i premijerke Vlade Srbije

Ane Brnabić taj problem ne bi bio rešen. Savez Srba iz regiona podsetio je da je njihov

predsednik i poslanik Miodrag Linta godinama traţio da se korisnicima tog programa omogući

pravo kupovine stanova prema odredbama Zakona o izbeglicama.

Za hitno lečenje na letovanju u Grčkoj neophodna polisa osiguranja

GraĊani Srbije sa overenim zdravstvenim knjiţicama imaju mogućnost da se leĉe o

trošku Republiĉkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) prilikom turistiĉkog boravka u 20

evropskih drţava, meĊu kojima nije i Grĉka. Iz RFZO kaţu da prilikom privatnog boravka u

inostranstvu osiguranici imaju pravo na leĉenje o trošku Fonda samo u sluĉaju hitne medicinske

pomoći "kako bi se otklonila neposredna opasnost po ţivot i zdravlje".

Republiĉki fond za zdravstveno osiguranje ima sklopljene meĊudrţavne ugovore sa

Austrijom, Belgijom, BiH, Bugarskom, Velikom Britanijom, Italijom, Luksemburgom,

MaĊarskom, Severnom Makedonijom, Nemaĉkom, Poljskom, Rumunijom, Slovaĉkom,

Francuskom, Holandijom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Ĉeškom, Slovenijom, Turskom.

8

Prilikom odlaska u te zemlje neophodno je da osiguranici pribave dvojeziĉni obrazac –

povrdu, koja se izdaje u filijalama RFZO na osnovu nalaza i mišljenja Lekarske komisije da

osiguranik ne boluje, odnosno da nije bolovalo od akutnih ili hroniĉnih bolesti u poslednjih 12

meseci.

Najĉešća destinacija srpskih turista tokom leta je Grĉka sa kojom RFZO nema potpisan

meĊunarodni sporazum. Putno osiguranje u tom sluĉaju moţe se kupiti kod bilo koje

osiguravajuće kuće, ali i u filijalama RFZO. Putna polisa RFZO omogućava osiguraniku da se u

sluĉaju potrebe obrati najbliţoj zdravstvenoj ustanovi u mestu u kome se zatekne van zemlje. Iz

RFZO napominju da će trošak u svakoj zdravstvenoj ustanovi u inostranstvu biti refundiran, uz

raĉun i medicinski dokument. Rok za isplatu je 14 dana.

Udovičić i Maljković najavili "Evropsku nedelju sporta"

Ministar omladine i sporta Vanja Udoviĉić i predsednik Olimpijskog komiteta Srbije

(OKS) Boţidar Maljković najavili su danas "Evropsku

nedelju sporta, koja će se po drugi put odrţati u Srbiji od

23. do 30. septembra. Nedelju sporta pokrenula je

Evropska komisija i prošle godine u njoj je uĉestvovalo

više od 13 miliona ljudi iz 37 zemalja, a ove se oĉekuje

više od 15 miliona i7 oko 40 zemalja i teritorija. Udoviĉić

je prvo ĉestitao srpskim sportistima na rezultatima i

osvojenim medaljama na Evropskim igrama u Minsku, a

potom izrazio zadovoljstvo što je Srbija deo velike manifestacije kao što je "Evropska nedelja

sporta". "Drugi put smo partner ovako velikog pokreta, usavršavamo se, pratimo evropske

trendove i otvoreni smo da se suoĉimo sa svim negativnim pojavama. Svako od nas moţe da se

zapita što smo kao pojedinac preduzeli da se ljudi što više bave sportom", rekao je Udoviĉić.

Kako je naveo, jedno je da promovišemo sport ili Nedelju sporta, ali glavno pitanje šta svako od

nas moţe da uradi da bi se promenila negativna statistika. "Da promenimo svest i zapitamo se

koliko smo ovog dana, nedelje, meseca posvetili minuta sebi i proveli u nekoj vrsti fiziĉke

aktivnosti. Vreme je da ne pobeĊujemo na konzolama, nego sa loptom ispred zgrade ili nekoj

drugoj fiziĉkoj aktivnosti, pa i šetnji. Sve to je sport", istakao je Udoviĉić.

Prvi ĉovek OKS Maljković izneo je zabrinjavajuće rezultate o fiziĉkom stanju nacije i

pozvao sve organizacije društva da se pridruţe i da se u Nedelji sporta cela Srbije podigne na

noge. "Mi jesmo zemlja sporta, ali moţe da bude bolje. Rezultati ozbiljnog istraţivanja koje je

uradio "Batut" 2015. godine su zabrinjavajući, a ne verujem ni da su sad nešto bolji. Naime, ljudi

od 30 do 77 godina samo 10 posto je aktivno fiziĉki, a meĊu studentima samo 4,5 odsto", rekao

je Maljković. "Ne daj Boţe nekog rata, a dosta smo ratovali, koliko je svako od nas spreman da

pretrĉi da bi nekom pomogao", upitao se legendarni košarkaški trener. "Ja sam sa 27 godina

pretrĉa 10 kilometara pod punom opremom, u Vojsci u Kragujevcu, a nikad nisam bio neki

uzoran sportista kao recimo ministar Vanja. Danas, moţda najviše pet odsto ljudi moţe toliko da

pretrĉi", naveo je Maljković. Prema njegovim reĉima, deci su potrebni uzori i naveo primer da se

u Francuskoj 30.000 deĉaka i devojĉica "upisalo na košarku" u godini kada je Toni Parker

potpisao za San Antonio. "Nije sluĉajno što posle Novaka imamo "Novaĉiće", sad imamo bar pet

talentovanih igraĉa pred kojima je lepa budućnost. Identifikacija sa uzorima je izuzetno vaţna",

poruĉio je Maljković.

9

Jedan od ambasadora "Evropske nedelje sporta" u Srbiji Zorana Arunović, osvajaĉica dve

medalje na minulim Evropskim igrama, istakla je da je promocija sporta meĊu decom od velikog

znaĉaja. "Njima pripada budućnost. Sport vas oblikuje kao ĉoveka, znam koliko je meni znaĉio i

zato je bitno oprobati se u svim sportovima, pa izabrati ono što ti najviše odgovara. Medalje su

na kraju samo tri, ali ceo put do uspeha, od prvog treninga i svega što ide dalje je fantastiĉan",

rekla je Arunovićeva.

Evropsku nedelju sporta u Srbiji podrţali su i osvajaĉi medalja u Minsku strelac Damir

Mikec i sambista Vladimir Gajić.

Invazija komaraca u Beogradu, a šta kaţu nadleţni - dokad će?

Zavod za biocide i medicinsku ekologiju radi na suzbijanju komaraca. U narednih

nekoliko dana, ako vremenske prilike dozvole, situacija će biti pod kontrolom. Ekipe Zavoda za

biocide i medicinsku ekologiju su 24 ĉasa na terenu i rade na suzbijanju komaraca, a u narednih

nekoliko dana, ako vremenske prilike dozvole, situacija će biti stavljena pod kontrolu, rekla je

direktorka Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju Dragana Despot. "U narednih par dana,

ukoliko vremenske prilike dozvole, situacija sa komarcima će biti stavljena pod kontrolu imajući

u vidu najavljeno lepo vreme i kapacitet Zavoda koji podrazumeva 26 ekipa, ukupno 52

ukljuĉujući jutarnji i veĉernji tretman", rekla je Dragana Despot.

Savetnik ministra kulture Hamović podneo ostavku

Pesnik Dragan Hamović podneo je neopozivu ostavku na duţnost posebnog savetnika

ministra kulture i informisanja Srbije jer još nisu usvojeni predlozi ministarstva, poput Strategije

razvoja kulture i izmena Zakona o sluţbenoj upotrebi jezika i pisma, reĉeno je "Tanjugu" u tom

ministarstvu. Dragan Hamović je svoju odluku obrazloţio u pismu upućenom ministru kulture i

informisanja Vladanu Vukosavljeviću. Hamović je na mestu posebnog savetnika ministra kulture

i informisanja bio od 6. septembra 2016. godin

Uručene nagrade Tesla global foruma

Predsednik Saveza novinara Rusije, Vladimir Solovjov, na sveĉanosti u Patrijaršijskom

dvoru u Sremskim Karlovcima, primio je nagradu "Bela

golubica“. Priznanje svake godine dodeljuje "Tesla global

forum", onima koji svojim ţivotom i radom afirmišu znanje,

nauku, umetnost i vrednosti za koje se zalagao Nikola

Tesla. "Solovjov je veliki prijatelj Srbije i već godinama širi

istinu o našoj zemlji, srpskom narodu i njegovoj tradiciji",

rekao je vladika sremski Vasilije. "Ovo je filozofska nagrada, deo istorije velikog Nikole Tesle",

rekao je Solovjov, koji je i savetnik predsednika Rusije, Vladimira Putina, za civilna pitanja.

Posebna mu je ĉast što je dobija u Srbiji, koju smatra svojom drugom otadţbinom, jer je ovde

studirao i ĉitavu deceniju radio kao dopisnik ruske drţavne televizije.

Nagrade ovogodišnjeg Tesla global foruma, koji se od 2. do 14. jula odrţava na Fruškoj

gori i u Novom Sadu uruĉene su danas i knjiţevniku Vladimiru Kecmanoviću i uredniku jednog

od najuticajnijih crnogorskih portala Gojku Raiĉeviću. Prema predanjima, ĉuvena Teslina bela

golubica, poletela je u fruškogorskom manastiru Šišatovac. Tu je mladi Tesla leĉen i svetom

10

vodom, a u Šišatovcu je konaĉno dobio i dozvolu roditelja da uĊe u toliko ţeljeni svet nauke.

Golubova i danas ima pod kupolama manastira, a još uvek teĉe i izvorska voda. Svake godine

tokom trajanja Tesla global foruma, u Šišatovac stiţu i oni koji svojim naĉinom ţivota i rada

promovišu vrednosti, za koje se i veliki nauĉnik zalagao. Jedinstveni festival posvećen velikom

nauĉniku, promovisanju znanja, nauke , duhovnosti i umetnosti , dodeljuje im upravo Belu

golubicu , simbol koji je Nikolu Teslu pratio tokom ĉitavog ţivota.

MeĊu onima koji su se je do sada dobili su i nobelovac Robert Karl, zatim jedan od

vodećih ameriĉkih fiziĉara Kenet Korum, pa Nikolaj Burljajev jedan od najpoznatijih ruskih

filmskih stvaralaca, Sesar Antonio Molina, iz ĉuvenog španskog Servntes instituta i mnogi naši

nauĉnici, politiĉari, umetnici. Ove godine prve dve Bele golubice otišle su u ruke knjiţevnika

Vladimira Kecmanovića i urednika jednog od najuticajnijih crnogorskih portala, Gojka

Raiĉevića.

Nikola Tesla bio je jedan od najvećih umetnika u istoriji ĉoveĉanstva. Jer zadatak

umetnosti jeste da u svetu prepozna nešto što drugi ne vide i nisu videli. Tesla je prepoznao

mehanizme za koje je dokazano da postoje, a bez njega ih ne bi bilo.Takva otkrića nisu moguća

samo na nauĉnom i racionalnom.

Potrebno je i nešto više od toga, a to je ono ĉime se i ja bavim rekao je Vladimir

Kecmanović. Pisac poznat i po scenariju za prvi deo popularne serije “Senke nad Balkanom” u

šali kaţe da o Tesli ne ţeli da piše, jer je za to zaduţen njegov prijatelj pisac Vladimir Pištalo pa

ne ţeli da mu se meša u posao. Ako bih ipak odluĉio da se upustim u to, ne bih se petljao u ono

što mi nije jasno i pokušao bih da saznam šta je bila motivacija za ono što je Tesla postigao. kaţe

Kecmanović. Bela golubica , tradicionalna nagrada Tesla global foruma u fruškogorskom

manastiru Šišatovac uruĉena je i Gojku Raiĉeviću, uredniku jednog od najuticajnijih crnogorskih

portala IN4S. Za njega je Bela golubica simbol duha svetog i simbol mudrosti Nikole Tesle.

Posebno mu je drago što je prima u manastiru gde su se nalazile i moši svetog Stefana

Štiljanovića, poslednjeg kneza šatrovskog, dobrotvora i srpskog svetitelja, a koji je iz Crmnice

istog mesta odakle potiĉe i Raiĉević. Smatra da je nagrada i priznanje za ĉitavu njegovu

redakciju i sve ljude koji su mu pomogli da sve ono što je ĉinio u protekle dve decenije bude

primećeno. Sa Fruške gore odlazim ponosan i ostaje da opravdam ovo veliko priznjanje rekao je

urednik crnogorskog portala IN4S Gojko Raiĉević.

Bela golubica i za Vladimira Solovjova

Predsednik Saveza novinara Rusije i savetnik predsednika Ruske Federacije za civilni

sektor, Vladimir Solovjov veĉeras u 19 ĉasova u Patrijaršijskom dvoru u Sremskim Karlovcima,

dobija najviše priznanje Tesla Global Foruma – Belu golubicu. Na sedmom Tesla Global

Forumu, jedna od centralnih tema je novinarstvo. MeĊu najznaĉajnijim pronalascima Nikole

Tesle nalazi se i Radio, što je petvrdio Federalni sud SAD-a šest meseci posle Tesline smrti.

Pored Solovjova, desetog jula u Matici Srpskoj, Bela golubica biće dodeljena i Ţan Krištofu

Buisonu, drugom ĉoveku pariskog Figaroa. Solovjov i Buison dobijaju Belu golubicu zbog

izuzetnog liĉnog doprinosa na promovisanju istinitog izveštavanja u najuticajnijim stranim

medijima o Srbiji, a naroĉito o poloţaju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

https://www.youtube.com/watch?v=8HBtTRoHhno

Premijerka osudila pretnje novinarki Zani Cimili

11

Gnusne pretnje upućene novinarki N1 Zani Cimili nedopustive su i za svaku su osudu,

saopštila je premijerka Srbije Ana Brnabić. "Teško je zamisliti da neko u 21. veku moţe na takav

naĉin nekome da preti i da proĊe nekaţnjeno. Zbog toga oĉekujem da nadleţne institucije u

najkraćem mogućem roku otkriju ko stoji iza pretnji i na adekvatan naĉin ih sankcionišu", navodi

se u saopštenju. Premijerka je poruĉila da bi medijima trebalo omogućiti uslove da rade

nesmetano i da profesionalno obavljaju svoj posao. "U klimi u kojoj se ovakav opasan jezik

hitno ne sankcioniše ne postoji ni minimum preduslova za to", poruĉila je premijerka. Apelovala

je na hitno privoĊenje pravdi onih koji su odgovorni i istakla da se nada da se sliĉne situacije

neće ponoviti. "Novinarki Cimili ţelim sve najbolje u budućem radu, koji profesionalno i sa

integritetom obavlja", izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić. Dopisnici N1 sa

Kosmeta Zani Cimili upućene su pretnje putem društvenih mreţa.

CarGo protestuje, MUP demantuje njihove tvrdnje

MUP je demantovao navode udruţenja CarGo da su pripadnici Interventne jedinice u

Batajnici udarili jednog od ĉlanova njihovog udruţenja. "Istiĉemo da smo šokirani laţnim

tvrdnjama koje je udruţenje CarGo sinoć saopštavalo u razliĉitim oblicima, poĉev od toga da je

pripadnik Interventne udario pendrekom u kuk izvesnog ĉlana CarGo sve do finalne verzije ovih

laţnih tvrdnji da ga je udario vozilom Interventne jedinice", navode iz MUP-a. Dodaje se da su

policijski sluţbenici juĉe u Batajnici bili prisutni po pozivu Komunalne policije i to radi

spreĉavanja narušavanja javnog reda i mira.

Subota,06.jul 2019.

Protest "1 od 5 miliona": Ne odustajemo od zahteva

Jedan od organizatora protesta "1 od 5 miliona", SrĊan Marković, poruĉio je veĉeras da

zahtevi protesta ostaju i pozvao opoziciju da zbog "šargarepe" ne

odlaze u parlament već da nastave da ga bojkotuju. "Ukoliko se pojave

u parlamentu oni će postati sauĉesnici ove vlasti i biće isti kao

Ristiĉević, Lonĉar, Brnabić...", rekao je Marković na veĉerašnjem

protestu u Beogradu, na kojem je govorila i profesorka Univerziteta u

Nišu Tamara Milenković Kerković. Ona je, takoĊe, rekla da su danas

trgovi parlamenti, a govorila je kao i ostali uĉesnici sa kamiona koji je bio parkiran na pedesetak

metara udaljenosti od Terazijske ĉesme. Nakon uvodnih obraćanja, graĊani su krenuli u

protestnu šetnju do Policijske uprave Grada Beograda u Bulevaru despota Stefana, kako bi

"podsetili policiju da je tu da štiti zakon, a ne pojedince iz vlasti". Na ĉelu kolone bio je razvijen

transparent na kojem je pisalo "Protiv izborne kraĊe".

Da li kraće radno vreme znači bolji radni učinak?

Još pre deceniju i po kompanija "Tojota" uvela je šestoĉasovno radno vreme. Osim boljeg

profita, ovim potezom dobila je produktivnije i zadovoljnije radnike. Moţe li se njen model

primeniti kod svih poslodavaca i da li kraće radno vreme uvek znaĉi veći radni uĉinak? Jeste li

od onih što ţurnim korakom stiţu na posao ili biste radije da usporite, jer vam pomisao na osam

12

sati u kancelariji i nije tako privlaĉna? Da li biste ubrzali kada bi umesto osam sati na poslu

provodili šest? U razgovoru sa graĊanima saznali smo da bi naroĉito skraćenje radnog vremena

odgovaralo majkama, kao i to da se neki od njih brinu da šest sati ne bi bilo šest, već više od

toga, kao što i sada rade više od osam sati, a neretko i dodatni posao. Smanjenje broja radnih

ĉasova najviše ne bi odgovaralo poslodavcima, jer bi morali da zaposle još radnika, a samim tim

bi se povećali troškovi proizvodnje. Ali ne bi godilo ni zaposlenima, istiĉu u Uniji poslodavaca

Srbije. "Zamislite vi sad skratite na šest sati nedeljno...prema nekim proraĉunima, s obzirom na

to da je minimalna cena rada po satu 155,3 dinara, radniku bi na meseĉnom nivou u koverti bilo

manje od 2.500 do 3.000 dinara, ako raĉunamo minimalnu zaradu", kaţe SrĊan Drobnjaković,

direktor Unije poslodavaca Srbije.

Predrasuda je da bi se i produktivnost povećala, istiĉu sociolozi. "Za isto radno vreme na

razliĉitim mestima i delatnostima ĉovek postiţe razliĉitu produktivnost. To pokazuje i poreĊenje

duţine radnog vremena tokom radne nedelje u Evropi. na primer ima radnu nedelju od 44, Grĉka

43, Srbija i Nemaĉka oko 40, Holandija i Belgija 30, Francuska i skandinavske zemlje oko 35

radnih sati", primećuje dr Nada Novaković, nauĉna saradnica Instituta za društvene nauke.

Napominje da na to koliko će radnik biti vredan ne utiĉe samo duţina rada, već tehnologija i

uslovi u kojima radi. "Ako mi kaţemo da je Nemac produktivniji od Srbina, jer smo lenji, to nije

taĉno, jer su uslovi rada, obrazovanja i radne snage razliĉiti. Nadnicu koju tokom jednog sata

zaradi Nemac je 9,1 evro, dok je kod nas 1,30", tvrdi Novaković.

Na to se nadovezuju iz Unije poslodavaca i istiĉu da su "mašine u Srbiji stare od 30 do 35

godina, dok je u Evropi prosek izmeĊu 15 i 21 godine. Mašine se ne obnavljaju, a one su

osnovna sredstva koja bi mogla da utiĉu na produktivnost."

Skraćenje radnog vremena prijalo bi zdravlju

Ipak, nesumnjivo je da bi skraćenje radnog vremena u smislu zdravlja prijalo svakom

ĉoveku. Naroĉito onima koji rade u teškoj industriji: graĊevini, metalurgiji. "Tako da sa

smanjenjem oni bi sigurno imali manje oštećenja u smislu koštano zglobnog sistema, ukoliko se

rade teţi poslovi. Zatim osobe koje rade ispred kompjutera ĉetiri sata i više bi sigurno imale

manja oštećenja vida", objašnjava dr Igor Dimitrijev iz Doma zdravlja "Dr Milutin Ivković" na

Palilulu. MeĊutim, put do skraćenja radnog vremena nije tako kratak. Naroĉito što mu prethode

odreĊeni preduslovi: redovno plaćanje radnika kao i poštovanje radnog vremena zaposlenih.

Skraćenje radnog vremena jedan je od naĉina da se stimulišu zaposleni. Ipak, manje radnih sati

znaĉilo bi i manju platu, pa upućeni u radnu oblast smatraju da bi zaposleni u tom sluĉaju

potraţili dodatni posao, što znaĉi da bi radili u sivoj ili crnoj zoni. Procenjuje se da se u takvoj

situaciji trenutno nalazi oko dvesta hiljada ljudi u Srbiji.

Ruţić: Izvodi iz matičnih knjiga u elektronskoj formi

Zakon o opštem upravnom postupku i Zakon o e-upravi obavezali su sluţbenike da

elektronskim putem razmenjuju podatke bez opterećivanja graĊana, izjavio je danas ministar

drţavne uprave i lokalne samouprave Srbije Branko Ruţić. Prema njegovim reĉima, sve matiĉne

knjige - roĊenih, venĉanih, umrlih - kao i knjiga drţavljana, prenete su u elektronski oblik. "Sve

to je bio preduslov da oformimo e-servise koji će omogućiti elektronski upis u vrtiće, škole i

fakultete. To je preduslov da ţivimo tu digitalizaciju", izjavio je Ruţić za RTS.

13

Podaci Kancelarije za informacione tehnologije govore da je ove godine upisano 62.043

Ċaka u osnovne škole bez izvoda iz matiĉne knjige roĊenih. Donet je i Zakon o centralnom

registru stanovništva, pa će od 1. septembra 2020. godine podaci iz šest drţavnih institucija i 13

baza podataka biti na jednom mestu - u centralnom registru, što je Ruţić ocenio kao "krunu

digitalizacije". On je istakao da biraĉki spisak nikad nije bio aţurniji, uprkos ĉestim zamerkama i

kritikama, ali da ni ranije spisak nije uticao na rezultate izbornog procesa. "Upravo ta

digitalizacija donosi jedan širok spektar mogućnosti koji nam garantuje da jedinstveni biraĉki

spisak bude aţuran. Ono što je vaţno za graĊane jeste da smo uvezali matiĉne knjige venĉanih i

umrlih s jedinstvenim biraĉkim spiskom, pa referenti po sluţbenoj duţnosti vrše izmene ili

brisanja. U tom domenu ćemo već na sledećim izborima, u martu ili aprilu sledeće godine, imati

mnogo aţuriraniji biraĉki spisak nego ranije", izjavio je Ruţić.

Ključevi od 20 stanova izbegličkim porodicama u Ubu

Srbija posvećeno radi na pruţanju pomoći i zbrinjavanju svih izbeglih sa prostora bivše

Jugoslavije, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Ivica

Daĉić u Ubu, na ceremoniji uruĉenja kljuĉeva izbegliĉkim

porodicama. Kljuĉevi za 20 stanova uruĉeni su izbegliĉkim

porodicama iz BiH i Hrvatske i u njima će trajno biti

zbrinuto 60 korisnika. Kako je Daĉić istakao, Regionalni

stambeni program, u okviru koga su izgraĊeni stanovi,

obezbedio je sredstva za rešavanje stambenih potreba za više

od 7.000 izbegliĉkih porodica, a do sada je u okviru njega stambeno zbrinuto 3.528 izbegliĉkih

porodica.

Prema Daĉićevim reĉima, Srbija ĉvrsto stoji na putu pridruţivanja Evropskoj uniji, a

dodeljivanje sredstava za Fond Regionalnog stambenog programa predstavlja dokaz pomoći

Evropske unije Srbiji, ali i razumevanju za stradanja Srba u ratovima na prostoru bivše

Jugoslavije.

Za izgradnju 20 stanova u ulici Slobodana Penezića Krcuna u Ubu Regionalni stambeni

programa je dodelio je 415.690 evra, dok je opština Ub izdvojila 14 miliona dinara.

Ministar je posebno zahvalio predsedniku opštine Ub Darku Glišiću, koji je sa svojim

saradnicima obezbedio deo sredstava, zemljište i prateću infrastrukturu za objekat, kao i šefu

delegacije EU u Srbiji Semu Fabriciju, budući da je EU najveći donator Regionalnog stambenog

programa, koji sprovodi Komesarijat za izbeglice i migracije. Izbor korisnika stanova sproveden

je u saradnji i uz nadzor UNHCR-a i OEBS-a.

Odrţan prvi "Kampus zdravlja" u Srbiji

U Beogradu se danas ispred Skupštine Grada odrţava prvi "Kampus zdravlja", gde

graĊani imaju priliku da besplatno obave preglede krvnog pritiska, srca, ultrazvuka štitne ţlezde,

itd. "Kampus zdravlja" organizovan je uz pomoć italijanskih lekara, udruţenja HISP, Crvenog

krsta Srbije, Ministarstva zdravlja Srbije, Medicinskog fakulteta u Beogradu i Ambasade Italije u

Srbiji, izmeĊu ostalog. Ambasador Italije u Srbiji Karlo Lo Kašo izjavio je tim povodom da mu

je veoma drago što se "Kampus zdravlja" organizuje u Beogradu i zahvalio se na lepoj inicijativi.

"Ovo je još jedan naĉin da pokaţemo kako smo mi Italijani bliski sa Srbima u razliĉitim

situacijama. U ovom sluĉaju, radi se o zdravlju, što je nešto veoma bitno u svaĉijem ţivotu.

14

Zahvaljujem i Gradu Beogradu na podršci za 'Kampus zdravlja' u centru grada. Veoma sam

zadovoljan... inicijativa je veoma lepo i ja sam je snaţno podrţao. Drago mi je da vidim veliki

odziv graĊana Beograda. Već smo odluĉili da je ovo samo poĉetak, prvi korak", rekao je Lo

Kašo.

Pomoćnik gradonaĉelnika Beograda Andreja Mladenović se zahvalio "Kampusu

zdravlja" što su prvi dogaĊaj van granica Italije organizovali upravo u Beogradu i dodao da se

nada ozbiljnoj saradnji. Interesovanje je, kako kaţe, veoma veliko. "Već u 08.00 ujutru bilo više

od 300 ljudi ispred Skupštine Grada, ali moram i da se izvinim onima koji neće moći da izvrše

sve vrste pregleda, jer pregledi traju odreĊeno vreme i to je jednostavno takav proces rada",

rekao je Mladenović. On je naglasio da je veliko interesovanje graĊana nosi poruku da bi svi

trebalo da misle o zdravlju i o sebi. Prevencija je izuzetno vaţna i za vas i za ceo sistem, jer kada

uoĉimo bolest na vreme, jeftinije će biti i za naš sistem i za drţavu, a za vaš će biti sigurno lakše,

jer ćete moći brţe i lakše da se izleĉite", rekao je Mladenović. Dodao je da se nada da će ubrzo

biti organizovan još jedan kamp zdravlja i da će ova inicijativa pomoći mnogim ljudima da uoĉe

imaju li problema u svom zdravstvenom stanju.

Osnivaĉ inicijative "Kampus zdravlja", profesorka i endokrinolog Ana Marija Kolao,

poruĉila je da je Beograd odliĉno odgovorio inicijativu i dodala da se nada da će sledeći dogaĊaj

pruţiti još mogućnosti za zainteresovane graĊane. Sigurna je, kako kaţe, da će se "Kampus

zdravlja" širiti brzo uz saradnju svih beogradskih lekara, koje je nazvala sjajnim.

Profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i upravnik Sektora za kardiovaskularna

istraţivanja IKVB "Dedinje" Nebojša Tasić kaţe da je uveren da graĊani Srbije ţele da brinu o

svom zdravlju. "Veliki broj naših sugraĊana danas je proverio svoj krvni pritisak, šećer, uradili

smo EKG, ultrazvuk štitne ţlezde. Dobili su savete o ishrani i sve ono što naš HISPA program

moţe da im ponudi. Hteo bih da poruĉim kao lekar, kardiolog i profesor da brinete o svom

zdravlju, redovno merite krvni pritisak i redovno idete kod lekara, jer ovo su akcije kada se svi

zajedno skupimo da podsetimo da zdrav ĉovek ima hiljadu ţelja, a bolestan samo jednu", kazao

je Tasić. Objašnjava da su akcije poput današnjeg "Kampusa zdravlja" preventivne prirode.

"Ovde dolaze ljudi koji imaju ili nemaju probleme, ali mi moţemo objektivno da vidimo znake

bolesti - povišen šećer ili krvni pritisak i neke druge stvari i da vidimo sitne stvari koje nam

ukazuju da ĉovek ima problem", rekao je Tasić.

"Kampus zdravlja" nastao je pre deset godina u italijanskom Napulju, odakle se proširio

po celoj Italiji, a ovo je prvi put da se program organizuje van italijanskih granica. Inicijativa je

prvobitno nastala iz ţelje da se naprave besplatni preventivni pregledi protiv raka dojke, a zatim

je posvećen svim bolestima.

Tetovaţe neizostavni deo Egzit plemena

Egzit je ove godine u znaku plemena. Trajb je ovogodišnji moto festivala pa su i

nemuziĉke aktivnosti u velikom delu posvećene upravo toj temi. Pleme bez plemenskih obeleţja

je nezamislivo, zato se Exit potrudio da posetiocima kampa obezbedi privremeno tetoviranje i

iscrtavanje po telu. Kaţu iz zone za opuštanje da se posetioci ĉesto vrate kako bi uradili još jednu

privremenu tetovaţu. Ukoliko još uvek niste, pravo vreme je da već danas postanete deo Exit

plemena tako što ćete se privremeno istetovirati ili u poslepodnevnim sati dopustiti da vam

iscrtaju neki vama drag simpol na telu. https://www.youtube.com/watch?v=TrYIFA5Saww

Fabrici i Mirović na Egzitu ostavili "zeleni korak"

15

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i predsednik Pokrajinske Vlade Igor

Mirović posetili su veĉeras Exit festival, kada su na OPENS State

of EXIT zoni, u okviru akcije “Vrati prirodi - Pridruţi se i posadi

drvo”, ostavili svoj "zeleni korak". "Zeleni korak" simboliĉan je

gest kojim se podrţava akcija sadnje drveća na nekoliko lokacija

u Vojvodini tokom jeseni, koju organizuje Delegacija Evropske

unije u Srbiji, EU info mreţa, EXIT fondacija i Omladinska

prestonica Evrope Novi Sad (OPENS). "Na Exitu, dok uţivamo u

lepoj muzici, treba da smo svesni toga da svaka inicijativa znaĉi i

protivteţu u vezi sa emisijom ugljen-dioksida. Mi smo odluĉili da od septembra do kraja

novembra obavimo pošumljavanje Vojvodine, kada će biti zasaĊeno više hiljada stabala i time

ćemo da utiĉemo na smanjenje emisije ugljen-dioksida", rekao je fabrici. "Danas smo simboliĉno

'zelenim koracima' obeleţili slobodnu zonu, a u praksi nastavljamo sa akcijom pošumljavanja, za

šta smo već okupili više od 500 volontera, a biće ih još", rekao je Fabrici, na OPENS State of

EXIT zoni, na Petrovaradinskoj tvrĊavi.

Predsednik Pokrajinske Vlade Igor Mirović zahvalio je brojnim inicijativama koje su EU

i zemlje EU organizovale u Srbiji. "Bez tih inicijativa, finansijske podrške i prenosa znanja ne bi

bile uraĊene mnogo bitne stvari u Srbiji i toga moramo da budemo svesni. Veĉeras smo se

okupili pod okriljem Exita i OPENS-a 2019, jer smo prepoznali njihovu energiju i rešenost da

promovišu ekološku svest kod mladih i svih graĊana", rekao je Mirović i podsetio i da je

Pokrajinska Skupština usvojila Deklaraciju o zaštiti ţivotne sredine.

Ivan Petrović iz Exit fondacije rekao je da ove godine organizovan niz akcije na festivalu

koje promovišu oĉuvanje ţivotne sredine. "Radimo 100 posto reciklaţu na Exitu, u saradnji sa

kompanijom Hajneken i JKP 'Ĉistoća', koja ima posebnu tehnologiju razdvajanja otpada i posle

toga taj otpad ide u fabriku za reciklaţu 'Ĉistoće'. Pored toga, organizovali smo niz akcija

kombinovanja umetnosti i oĉuvanja ţivotne sredine, pa posetioci od limenki zajedno mogu da

prave jedno umetniĉko delo", rekao je Petrović.

Na OPENS State of EXIT zoni, posetioci mogu svojim koracima da pomognu u

oslikavanju krošnje drveta na platnu i tako se prijave za akciju sadnje drveća. Uĉesnici stiĉu

mogućnost da osvoje karte za EXIT 2020.

Nedelja,07.jul 2019.

Poseban oprez u voţnji tokom letnjih meseci

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović apelovao je danas na vozaĉe da obrate

paţnju i posebno budu oprezni u voţnji tokom letnjih meseci kada su ujedno i najveći rizici za

saobraćajne nezgode. "Vaţno je da se broj saobraćajnih nesreća smanjuje iz godine u godinu, ali

svejedno mi pokušavamo da apelujemo na vozaĉe i druge uĉesnike u saobraćaju pogotovo sada

kada su temperature veoma visoke i kada su uslovi za voţnju zbog toga i umora oteţani, da je

baš tada potrebna posebna paţnja na putu i u toku voţnje", rekao je Stefanović za TV Pink.

Letnji meseci, jun, jul, avgust su meseci kada je rizik veći jer se pokazalo da se polovina smrtnih

ishoda desi tada, rekao je Stefanović.

16

"Pozivam sve uĉesnike u saobraćaju da razmišljaju o svom, ali i ţivotu drugih ljudi i da

dodatno obrate paţnju u najriziĉnijim momentima", rekao je ministar i podsetio da tokom letnjeg

perioda veliki broj ljudi prolazi kroz Srbiju. Stefanović je dodao da je pooštren Zakon o

bezbednosti saobraćaja i u blizini škola brzina ograniĉena na 30 km/ht, da se radi na edukaciji i

zahvalio policajcima koji uĉestvuju u obukama dece školskog uzrasta. "Zadovoljni smo

rezultatima i u poslednje vreme u zoni škola nismo imali nijedno nastradalo dete, što je

najvaţnije", rekao je Stefanović.

ĐorĎević: U planu rekonstrukcija Centra u Zvečanskoj

Ministar za rad Zoran ĐorĊević izjavio je danas da je u planu kompletna rekonstrukcija

Centra za zaštitu odojĉadi, dece i omladine u Zveĉanskoj ulici, kao i

ostalih ustanova za smeštaj dece i omladine. "UreĊujemo Zveĉansku, a

podiţe se i novi Materinski dom zahvaljujući Turskoj agenciji za

razvoj i koordinaciju (TIKA). U planu je rekonstrukcija kompletno

Zveĉanske i svih ustanova koje smeštaju decu i omladinu", rekao je

ĐorĊević za TV Pink. On je dodao da se sa predstavnicima Centra u

Zveĉanskoj razmišljalo da se u toku rekonstrukcije na prostoru gde je sada terasa napravi

poseban prostor za decu. "Ima ideja, promenićemo dosta toga, a sve u interesu štićenika", rekao

je ĐorĊević. Ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja pohvalio je akcije koju

sprovode kompanije, kao što je Pink, koje šalju na letovanje decu bez roditeljskog staranja.

"Ĉinimo sve što moţemo da detinjstvo te dece bude upotpunjeno, ali i ovakve stvari, društveno

odgovorni potezi su od velikog znaĉaja. Ljudi treba da se ukljuĉe u to", rekao je ministar.

ĐorĊević je napomenuo da ima dece koja nikada nisu bila na moru. "Šaljemo ih i preko Crvenog

krsta, a mislim da svako dete zasluţuje da ode na letovanje i trudićemo se da toga bude sve više i

više", dodao je ministar i ukazao da su struĉni ljudi odluĉili u najboljem interesu dece ko će ići

na more, a ko na Rudnik.

Novi Sad dobija Muzej 20. veka

Pokrajinska vlada na današnjoj sednici izdvojila je 31 milion dinara za izradu projektno-

tehniĉke dokumentacije za Muzej 20. veka u Novom Sadu, saopšteno je sa sednice vlade. Novi

muzej će biti smešten u zgradi Radio Novog Sada i Studija M, u Ulici Ignjata Pavlasa, a njime će

upravljati Kulturni centar Vojvodine "Miloš Crnjanski". Radio Novi Sad će, nakon završeka

gradnje nove zgrade Radio-televizije Vojvodine (RTV) biti preseljen, zajedno sa svim ostalim

delovima RTV-a. Kako je ranije najavljeno, u Muzej 20. veka trebalo bi da bude smeštena

digitalizovana arhiva muzike, filma i stripa.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović je u ranijim najavama ovog projekta podsetio

da je nekadašnja "Neoplanta" producirala oko 1.300 filmova, dok je gotovo kompletna

jugoslovenska rok scena svirala u Studiju M, pa je saĉuvan i veliki broj fotografija i audio-

snimaka iz tog perioda.

Savetnik ministra dao otkaz zbog dece osumnjičene za ubistvo

Saša Dujović, samostalni savetnik ministra Zorana ĐorĊevića, dao je otkaz nakon što su

njegov sin i ćerka uhapšeni zbog ubistva starije ţene u Zemunu, preneo je Blic. Dujović je u

17

Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja bio zaposlen na odreĊeno vreme i

bivši je poslanik, naveo je Blic. Dujović je, inaĉe, drugi ĉovek Srpske desnice Miše Vacića, koja

je u saopštenju veĉeras oštro osudila ubistvo Majde Garović (80) i pozvala na detaljnu istragu, a

porodici izrazila sauĉešće. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su J. Š. (25) zbog

postojanja osnova sumnje da je izvršila kriviĉno delo ubistvo i M. D. (21) zbog postojanja

osnova sumnje da je pomogao u izvršenju ovog kriviĉnog dela, saopštio je sinoć MUP. Sumnja

se da je J. Š. izmeĊu 15. i 19. juna usmrtila 81. godišnju staricu, a potom telo autom prevezla u

vikend naselje kod Krĉedina i zapalila u kontejneru. TakoĊe se sumnja da je M. D. pomogao

osumnjiĉenoj prilikom uklanjanja tragova. Osumnjiĉeni su, uz kriviĉnu prijavu, privedeni Višem

javnom tuţilaštvu u Sremskoj Mitrovici. Policija nastavlja rad na utvrĊivanju ostalih okolnosti u

vezi ovog kriviĉnog dela, navedeno je u saopštenju.

Ponedeljak,08. jul 2019.

ĐorĎević: O povećanju minimalca sredinom septembra

Ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja Zoran ĐorĊević najavio je da

će odluka o minimalnoj ceni rada biti doneta kako je i planirano

sredinom septembra. Predstavljajući rezultate rada svog resora u

prvih šest meseci ove godine ministar je ocenio da će to biti

moguće jer se na vreme krenulo u razgovore o minimalcu, ali je

napomenuo da je potrebno pri tome voditi raĉuna i o interesima

poslodavaca i o rasterećenju privrede. ĐorĊević je negirao da je

BDP po glavi stanovnika uvećan zbog odlaska graĊana na rad u

inostranstvo, te naveo da prema zvaniĉnoj evidenciji godišnje 3.000 ljudi ode iz zemlje. Dodao je

da Ministarstvo insistira da se ugovori o radu potpisuju u Srbiji kako bi drţava mogla da

pomogne našim ljudima u ostvarivanju prava koja proistiĉu iz rada i da spreĉi moguće prevare.

Komentarišući ostavku svog savetnika Saše Dujovića ministar je naveo da ga je on

obavestio da ostavku podnosi iz liĉnih razloga. Dujović je, kako su preneli mediji, podneo

ostavku zbog toga što se njegovi ćerka i sin sumnjiĉe za ubistvo 80-godišnje ţene u Zemunu.

U planu 15 novih zakona i podzakonskih akata

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja je u prvih šest meseci ove

godine za rešavanje kljuĉnih pitanja u okviru tog resora uloţilo 52,78 posto opredeljenih

budţetskih sredstava, što je nešto više od predviĊenog, rekao je ĐorĊević. ĐorĊević je najavio da

je plan da do kraja godine bude usvojeno 15 novih zakona i podzakonskih akata, koji se odnose

na rad tog ministarstva.

Izvršna direktorka, koja je u Nacionalnoj sluţbi za zapošljavanje zaduţena za osobe se

invaliditetom, Ivanka Jovanović, je rekla da je poloţaj tih osoba u Srbiji poslednjih godina

unapreĊen i da zahvaljujući dobroj saradnji sa ministarstvom rada, rešavanje njihovih potreba i

dalje napreduje. U ovoj godini osim, redovne meseĉne pomoći koja se odvaja za sva udruţenja

za osobe sa invaliditetom pokrenuta su i neka velika znaĉajna strateška pitanja, kaţe Jovanović.

Prema njenim reĉima, poloţaj osoba sa invaliditetom će znaĉajnije biti unapreĊeni kada bude

doneta nova Strategija i Akcioni plan, što se oĉekuje do kraja ove i vaţiće u naredne ĉetiri

18

godine. Jovanović je za Tanjug rekla da je kljuĉni prioritet ovog strateškog dokumenta

poštovanje ljudskih prava, što podrazumeva samostalan ţivot I sve vrste podrške u svim

oblastima koje se odnose na osobe sa invaliditetom. Veruje, kazala je, da će i Zakon o socijalnoj

zaštiti biti uskoro usvojen. Jovanović kaţe da je vaţno da se osobama sa invaliditetom omogući

pravo na izbor, kako i gde će ţiveti.

Usvojen Zakon o komunalnoj miliciji - nova ovlašćenja

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o komunalnoj miliciji koji omogućava da i

opštine, a ne samo gradovi, mogu da planiraju njeno

formiranje. Zakon uvodi dva nova ovlašćenja - zaustavljanje i

pregledanje vozila kao i prikupljanje obaveštenja u cilju

otkrivanja prekršaja i njihovih uĉinilaca. Pripadnicima

komunalne milicije biće omogućen rad u civilu, ali iskljuĉivo

po pismenom nalogu naĉelnika komunalne milicije. "Radom u

civilu omogućiće se da se uspostavi komunalni red posebno u oblastima bespravnog zauzeća

javne površine, nelegalne prodaje, nelegalnog taksi prevoza, kao i buke u ugostiteljskim

objektima", istakao je u raspravi ministar drţavne uprave i lokalne samouprave Branko Ruţić.

Komunalni milicionari će, prema Ruţićevim reĉima, moći da snime dokaze o komunalnom

prekršaju i tako dokaţu bilo kakvo remećenje komunalnog reda, poput parkiranja na pešaĉkim

prelazima, tramvajskim šinama ili u ţutoj traci, bacanja smeća, puštanje glasne muzike i druge

komunalne prekršaje. Kao jako vaţnu izmenu, Ruţić je naveo da svi prekršioci moraju da

postupe po nalogu komunalnog miliconara, što do sada nije bio sluĉaj. Komunalna milicija će

asistirati lokalnim javnim sluţbama i preduzećima - graĊevinskoj inspekciji kada treba da zatvori

neko bespravno gradilište ili na primer, ekološkom inspektoru, koji pokušava da spreĉi neko

zagaĊenje.

Komunalni milicionar će moći da piše prekršajni nalog, a novim zakonom su definisane

kazne za fiziĉko lice od 10.000 dinara, ako plati u roku od 8 dana onda je 5.000 dinara, a ako to

lice smatra da nije kriv, onda će po tom sluĉaju postupati nadleţni sud. Komunalna milicija će

vršiti kontrolu nad primenom zakona kojim se ureĊuje upotreba drţavnih simbola, osim u odnosu

na drţavne organe, organe teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave. TakoĊe,

zakonom se ureĊuje i postupanje prema maloletnicima, tako da jedan broj komunalnih

milicionara mora da poloţi ispit za postupanje sa maloletnicima. U naredne tri godine svaka

lokalna samouprava koja ima komunalnu miliciju samostalno će odrediti izgled i boju uniforme

koja treba da sadrţi lokalne specifiĉnosti, a koja će se razlikovati od policijske uniforme.

Ruţić je rekao i da je velika paţnja posvećena profesionalizaciji sluţbe, jer se uvode stroţi

kriterijumi za zapošljavanje. Ukida se dosadašnje ograniĉenje - jedan milicionar na 5.000

stanovnika.

Ruţić o zakonu o komunalnoj miliciji

Zakon o komunalnoj miliciji, koji je danas usvojen u Skupštini Srbije, osim što ostavlja

mogućnost jedinicama lokalne samouprave, a ne samo gradovima, da formiraju sluţbe

komunalne milicije i time uvedu komunalni red u svojim opštinama, otvara i mogućnost za

punjenje budţeta, rekao je Tanjugu ministar drţavne uprave i lokalne samouprave Branko

Ruţić. "Sluţba komunalne milicije biće aktivan partner Ministarstva unutrašnjih poslova.

19

Postoje prekršaji koji nisu u domenu MUP-a, a pošto je komunalni red, u skladu sa Ustavom

Srbije u nadleţnosti lokalnih samouprava, ovde se jasno vidi teţnja ka decentralizaciji tih

funkcija", objasnio je Ruţić. Zakon o komunalnoj miliciji predviĊa i dva nova ovlašćenja, a to je

zaustavljanje i pregledanje vozila i prikupljanje obaveštenja radi otkrivanja prekršaja i njihovih

poĉinilaca. Pripadnici komunalne milicije moći će da rade u civilu, ali iskljuĉivo po pismenom

nalogu naĉelnika komunalne milicije. "Komunalni milicioneri moći će da snime dokaze o

komunalnom prekršaju i tako dokaţu remećenje komunalnog reda, kao što je parkiranje na

pešaĉkim prelazima, tramvajskim šinama ili u ţutoj traci, bacanja smeća, puštanje glasne muzike

i druge komunalne prekršaje", naveo je Ruţić.

Dodao je da je u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o lokalnim samoupravama

ostavljena mogućnost da dve ili više lokalnih samouprava oforme zajedniĉku sluţbu komunalne

milicije ili da neke opštine, a koje se oslanjanju na gradove koji imaju komunalnu miliciju,

ustupe tu vrstu sluţbe tim gradovima, objasnio je Ruţić. Novi Zakon definiše i da svaka lokalna

samouprava odreĊuje format i izgled uniforme, a unutrašnja kontrola unutar milicije biće

rigorozna, poruĉuje ministar i objašnjava: "Svaki pripadnik će morati da proĊe rigorozne

kontrole i bezbednosne provere, koje će biti realizovane u saradnji sa MUP-om. Obuke u

centrima za obuku MUP-a trajaće dva i po meseca", kazao je Ruţić. Komentarišući kritike da je

ĉesto bilo sluĉajeva kada je komunalna policija prekoraĉivala ovlašćenja, Ruţić odgovara

podacima prema kojima je u Beogradu 2018. bilo 120.000 postupanja, a sredstva prinude

korišćena su samo u 16 sluĉajeva. "To potvrĊuje da komunalna milicija ima jednu društvenu

ulogu", napominje Ruţić.

Lečenje o trošku RFZO u 20 zemalja

Drţavljani Srbije, koji imaju overenu zdravstvenu knjiţicu, a razbole se tokom

turistiĉkog boravka u inostranstvu, imaju pravo na

leĉenje o trošku Republiĉkog fonda za zdravstveno

osiguranje (RFZO) u 20 evropskih drţava. U RFZO

napominju da osiguranici imaju pravo na leĉenje o

trošku Fonda samo u sluĉaju hitne medicinske pomoći

"kako bi se otklonila neposredna opasnost po ţivot i

zdravlje". Republiĉki fond za zdravstveno osiguranje

ima sklopljene meĊudrţavne ugovore sa Austrijom, Belgijom, BiH, Bugarskom, Velikom

Britanijom, Italijom, Luksemburgom, MaĊarskom, Severnom Makedonijom, Nemaĉkom,

Poljskom, Rumunijom, Slovaĉkom, Francuskom, Holandijom, Hrvatskom, Crnom Gorom,

Ĉeškom, Slovenijom, Turskom. Prilikom odlaska u te zemlje neophodno je da osiguranici

pribave dvojeziĉni obrazac - potvrdu, koja se izdaje u filijalama RFZO na osnovu nalaza i

mišljenja Lekarske komisije da osiguranik ne boluje, odnosno da nije bolovalo od akutnih ili

hroniĉnih bolesti u poslednjih 12 meseci. Najĉešća destinacija srpskih turista tokom leta je Grĉka

sa kojom RFZO nema potpisan meĊunarodni sporazum. Putno zdravstveno osiguranje u tom

sluĉaju, pre polaska na more, moţe se kupiti kod bilo koje osiguravajuće kuće, ali i u filijalama

RFZO. Putna polisa RFZO omogućava osiguraniku da se u sluĉaju potrebe obrati najbliţoj

zdravstvenoj ustanovi u mestu u kome se zatekne van zemlje. U RFZO napominju da će trošak u

svakoj zdravstvenoj ustanovi u inostranstvu biti refundiran, uz raĉun i medicinski dokument, a

rok za isplatu je 14 dana. Skoro sve osiguravajuće kuće imaju u svoj ponudi i putno zdravstveno

osiguranje.

20

Komapanija "Dunav" obezbedila je pokriće neophodnih medicinskih troškova 24 sata

dnevno, 365 dana u godini. Osiguranici mogu biti lica do navršenih 85 godina ţivota. Putniĉko

zdravstveno osiguranje se moţe zakljuĉiti kao individualno, grupno, ali i porodiĉno. Tokom

letnjih meseci, dok traje sezona godišnjih odmora, u Dunavu su obezbedili 10 odsto popusta za

putniĉko zdravstveno osiguranje, ukoliko se polisa zakljucuje u poslovnicama "Dunav

osiguranja, odnosno 15 posto popusta za kupovinu online polise. Putniĉko zdravstveno

osiguranje za Grĉku, najĉešće odredište srpskih turista tokom leta, za 10 dana sa popustom za

odrasle osobe košta 1.227 dinara,a za decu 675 dinara. Porodiĉna polisa se moţe zakljuĉiti po

ceni od 2.821 dinar i ukljuĉuje dve odrasle osobe, a broj dece starosti do 19 godina nije

ograniĉen. Grupna polisa odraslu osobu košta 1.104 dinara, a za decu 613,00 dinara. Putniĉko

zdravstveno osiguranje pokriva ambulantno leĉenje, nabavku neophodnih lekova i medicinskog

materijala, prevoz do najbliţe zdravstvene ustanove, bolniĉko leĉenje, prevoz u drţavu

prebivališta, stomatološke intervencije.

Kiša nije pokvarila poslednje veče Egzita

Kiša i nevreme nisu pokvarili raspoloţenje na sinoćnoj, poslednjoj veĉeri festivala Egzit.

https://www.youtube.com/watch?v=29P-Qf4hMZE

Utorak,09.jul 2019.

Onlajn platforma za zaštitu od napada na medije na internetu

MeĊunarodni pres institut (IPI) pokrenuo je novu onlajn platformu koja nudi široku

ponudu resursa redakcijama u borbi protiv onlajn napada i uznemiravanja novinara, i takvog

uticaja na slobodu štampe. Kako se navodi u saopštenju, iako uznemiravanje i zlostavljanje

novinara na internetu raste širom sveta, malo je konkretnih mera i resursa na raspolaganju

redakcijama kako bi odgovorili na opasnosti od ovog fenomena i njegovog uticaja na novinare i

pravo javnosti na informisanje. Veb stranica sadrţi mere i najbolje prakse prikupljene kroz

intervjue sa preko 110 urednika, novinara i medijskih struĉnjaka, kao i posetu vodećim

redakcijama u Evropi, ukljuĉujući BBC, Gardijan, Rojters, nemaĉki javni servis ARD, španska

El Pais i još 40 drugih.

Onlajn platforma sadrţi mere u ĉetiri glavne oblasti koje se odnose na prethodno i

naknadno upravljanje komentarima i postovima na društvenim mreţama, strukturu redakcija i

mehanizme osmišljene za promociju kulture bezbednosti u vezi sa zloupotrebama na internetu, a

sadrţi i protokole za procenu i reagovanje na napade, kao i protokole o ulozi i odgovornosti

aktera redakcija ukljuĉenih u ove oblasti. "U pruţanju ovih alata cilj nam je da se suprotstavimo

ne samo negativnom liĉnom i profesionalnom uticaju onlajn zlostavljanja novinara, već i da

pomognemo u spreĉavanju autocenzure koja proistiĉe iz onlajn napada koji ugroţavaju pristup

javnosti informacijama", kaţe izvršna direktorka IPI Barbara Trionfi. Prema njenim reĉima, da bi

se dostigli ovi ciljevi vaţno je da se novinari koji su meta onlajn napada ne ostavljaju sami da se

time bave, te da ovaj fenomen mora biti prihvaćen kao strukturalni problem.

Uznemiravanje i napadi na internetu se javljaju u više oblika - od pretnji nasiljem, preko prljavih

kampanja do onlajn torture što sve ima za cilj ućutkivanje novinara koji pokrivaju odreĊene

politiĉke i društveno sporne teme ili koji izraţavaju liĉna mišljenja. Platforma sadrţi i niz resursa

21

koje se odnose posebno na novinarke, što je odraz ĉinjenice da se ţene koje se bave tom

profesijom suoĉavaju sa razliĉitim vrstama napada od strane svojih muških kolega. Mehanizmi

za novinarke kreiraju se u saradnji sa Kancelarijom predstavnika za slobodu medija OEBS.

Uniforma privatnog obezbeĎenja ne sme biti tamno-plave boje

Boja i izgled uniforme privatnog obezbeĊenja ne smeju da podsećaju na one koje nose

policija, Vojska Srbije, carina i drugi drţavni organi,

propisano je novim Pravilnikom o boji i sastavnim delovima

uniforme sluţbenika obezbedenja koji je objavljen u

"Sluţbenom glasniku". Tako uniforma privatnog

obezbeĊenja ne sme da bude tamno-plave boje i na njoj ne

smeju da stoje drţavna obeleţja Republike Srbije. Propisano

je i da se logo na uniformama privatnog obezbeĊenja mora

razlikovati od obeleţja pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, Vojske Srbije, carine i

drugih drţavnih organa koji nose uniformu. Na uniformi privatnog obezbeĊena ne smeju se

nalaziti obeleţja, odnosno natpisi koji nisu u skladu sa pravilnikom, a narocito reĉi: policija,

ţandarmerija, milicija, vojska ili bilo koja druga reĉ, na srpskom ili drugom jeziku, koja moţe da

navede na zakljucak da se radi o pripadniku drţavnog organa.

Pravilnikom, koji je potpisao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, propisano

je da uniforma moţe biti letnja i zimska, a njeni delovi su košulja ili majica sa kragnom dugih ili

kratkih rukava, pantalone ili suknja, jakna ili bluza, ĉarape, kaiš, plitke ili poluduboke cipele ili

patike. Delovi uniforme mogu da budu i kaĉket ili kapa, dţemper, prsluk, šal, kravata, rukavice,

jednodelni kombinezon, kišni mantil i ĉizme ili duboke patike. Majica, košulja, kombinezon,

jakna ili drugi gornji deo uniforme privatnog obezbeĊenja mora da sadrţi jasno uoĉljiv logo i

natpis "Obezbedenje", a dodatno i reĉ "Security". Precizirano je da se logo i natpis

"ObezbeĊenje" nose se na rukavima ili u predelu grudi gornjih delova uniforme, tako da budu

jasno vidljivi, a mogu se nositi i na kapi ili kacketu. Štampani fluorescentni natpis

"ObezbeĊenje", a dodatno i reĉ "Security" nosi se na ledima gornjih delova uniforme.

Kada sluţbenik obezbedenja preko uniforme ili dela uniforme nosi zaštitnu opremu logo i

natpise "Obezbedenje" i "Security" moraju biti istaknuti i na toj opremi. Pravno lice i

preduzetnik za privatno obezbedenje koji je svojim aktom utvrdio tamno-plavu boju uniforme

sluţbenika obezbedenja, duţan je da se uskladi sa novim pravilnikom najkasnije do 3. aprila

2021. godine.

Drţava će graditi 50.000 stanova za mlade bračne parove

U okviru novog invasticionog ciklusa kojeg je najavio predsednik Srbije Aleksandar

Vuĉić oko 400 miliona evra biće uloţeno u izgradnju 50.000 stanova za mlade braĉne parove,

izjavila je danas ministarka zaduţena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić

Dejanović. Đukić Dejanović je, gostujući na RTS, rekla da za stanove mogu konkurisati mladi

braĉni parovi ispod 35 godina starosti. "Sigurno da je ovo jedna od mera koja će obradovati sve

one koje planiraju partnerstvo i porodiĉni ţivot. Ako su mladoţenja i nevesta ispod 35 godina

smatra se da se radi o mladom braĉnom paru. Dragocen nam je svaki braĉni par kao što nam je

dragocena svaka novoroĊena beba", navodi Đukić Dejanovićeva.

22

Ona je objasnila da će za stanove moći da konkurišu i braĉni parovi koji imaju više od 35

godina. "I parovi koji imaju više od 35 godina moći će da konkurišu za stanove, ali je vrlo

verovatno da će prvo sklapanje braka i braĉni parovi do 35 godina biti prioriteti, statistika je dala

taj limit ali sigurno da će se napraviti jedan sistem vrednosti koji će dati šansu parovima iznad 35

godina jer ne smemo da ih zaboravimo, jer to bi bila jedna vrsta diskriminacije", kazala je Đukić

Dejanović. Navela je da podaci iz 2011. pokazuju da 60 odsto parova nema rešeno stambeno

pitanje. "Nove podatke ćemo imati 2021. kad budemo imali nov popis, ali sada procenjujemo da

se situacija nije bitno promenila. Mladi odlaze, ali ipak je povećan broj sklopljenih brakova za

0,8 odsto, tako da oĉekujemo da će broj parova biti sliĉan", rekla je ministarka. Istiĉe da je posle

mnogo godina minusa u 2019. povećan broj novoroĊenih beba. "Istina je da je u prvih pet meseci

ove godine roĊeno 835 beba više nego prošle godine i ti mali pomaci nas vrlo raduju ali treba

saĉekati kraj godine kako bismo videli gde smo na godišnjem nivou. Istina je takoĊe da se broj

sklopljenih brakova povećao za 0,8 odsto što je takoĊe povoljan trend. Tako da nam se ĉini da

ima razloga da razmišljamo da će u narednom periodu ako se nastavi takav trend biti nešto boljih

demografskih parametara", navela je ona.

Đukić Dejanović kaţe da je pozitivan prirodan priraštaj bio samo u šest opština - u

Preševu, Bujanovcu, Novom Pazaru, Tutinu, Novom Sadu i na Zvezdari. Govoreći o problemima

sa kojima se susreću majke sa porodiljskog odsustva, Đukić Dejanovićeva navodi da postoji niz

mogućnosti koje roditelji mogu da koriste. Kao primer tih mogućnosti navodi da do treće godine

deteta jedan od roditelja ne moţe da radi popodnevnu ili noćnu smenu, ako za to ne da

saglasnost, zatim postoji mogućnost rada od kuće, da se ne radi puno radno vreme, da radno

vreme ne mora biti fiksno, da se bira smena, posebno za roditelje koji imaju decu od sedam do

10 godina. "Drţava će poslodavce stimulisati i podsticati da koriste zakonske olakšice za svoje

zaposlene", poruĉila je ministarka.

"Radionica starih zanata“ - čuvanje tradicije i jezika

Lovra, naselje na jugu Ĉepelske ade, jedino je u MaĊarskoj u kojem Srbi ĉine većinu. ...

Tu je osnovano i Srpsko pozorište, a ĉelnici sela sa oko 300 stanovnika, ĉine sve da saĉuvaju

jezik i tradiciju. Jedna takva manifestacija je i "Radionica starih zanata“, koja svake godine

okupi više desetina mališana iz cele zemlje. https://www.youtube.com/watch?v=fedFh7-ZJ04

Još se dogovara datum povratka stranice Miroslavljevog jevanĎelja u Srbiju

Još uvek nije postignut konaĉni dogovor oko taĉnog datuma za povraćaj 166. stranice

Miroslavljevog jevanĊelja iz Rusije u Srbiju, ali se oĉekuje da

će se to dogoditi do kraja ove godine, reĉeno je Tanjugu u

Ministarstvu kulture i informisanja Srbije. "Razgovori o

pravno-formalnim i tehniĉkim modalitetima razmene su u toku

i vode se oko usaglašavanja modela povraćaja odnosno

razmene kulturnih dobara, imajući u vidu da je to vrlo sloţeno

pitanje i u Srbiji i u Ruskoj Federaciji", objasnili su u Ministarstvu.

Dodaju da su u intenzivnoj komunikaciji sa Ministarstvom kulture Ruske Federacije i

trenutno obe strane rade na usaglašavanju budućeg teksta meĊudrţavnog sporazuma, a u

srpskom ministarstvu oĉekuju da će 166. stranica najstarijeg saĉuvanog ćiriliĉkog rukopisa na

staroslovenskom jeziku biti vraćena u Srbiju do kraja ove godine. U Ministarstvu podsećaju da je

23

tokom zvaniĉne posete predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina Srbiji u januaru ove

godine, dogovoreno da se izvrši razmena kulturnih dobara izmeĊu dve drţave, odnosno da se

sedam dela Nikolaja Reriha koja se ĉuvaju u Narodnom muzeju u Beogradu razmene za 166.

stranicu Miroslavljevog jevanĊelja Miroslavljevo jevanĊelje, jedan od najvrednijih primera

rukopisne graĊe, nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu, a 166. stranica trenutno je u

biblioteci u Sankt Peterburgu. Reĉ je o stranici koju je ruski monah Porfirije Uspenski isekao i

poneo sa sobom tokom boravka na Hilandaru.

Pitanje povratka lista Miroslavljevog jevanĊelja pokrenuto je 2017. kada je ministar

kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, prilikom uĉešća na Kulturnom forumu u Sankt

Peterburgu, razgovarao sa ministrom kulture Ruske Federacije Vladimirom Medinskim. Naredne

godine upućen je predlog ruskoj strani, koji se ne odnosi na povraćaj već na razmenu Rerihovih

slika za 166. list, a razgovori su nastavljeni tokom boravka ministra Medijnskog u Beogradu u

oktobru prošle godine. Pozitivna okolnost je, kako kaţu u Ministarstvu kulture, ĉinjenica da se u

Rusiji gradi Muzej posvećen Rerihu i ruska strana ţeli što veću i bogatiju kolekciju, te je o

svemu tome obavešten Kabinet predsednika Srbije Aleksandra Vuĉića.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je u januaru ove godine u Beogradu, na konferenciji za

štampu, javno izgovorio da će 166. list Miroslavljevog jevanĊelja biti vraćen u skladu sa

dogovorom izmeĊu dva ministarstva i tada su poĉeli pregovori o budućem sporazumu o razmeni.

Sreda,10.jul 2019.

Елита и плебс Аутор: Александар Вучић*

Последњих дана и недеља, у свеприсутној кампањи омаловажавања свих који

мисле другачије од оних у српском друштву који су

умислили да, из неког разлога, припадају елити, мислећем,

социјално и умно еманципованом слоју друштва, пређена је

граница сваке политичке учтивости и елементарне

пристојности.

Наиме, очигледно нервозни због чињенице да им

преврати не успевају, да је подршка народа обрнуто

пропорционална рушилачким напорима које предузимају на

дневном нивоу, политички квазиелитисти прибегли су опробаном, неки би, делимично с

правом, рекли, фашистичком методу, подели народа на супериорне, оне којима они

припадају, и инфериорне, оне који никако не могу да победе. Утолико више, ти други

временом ће постајати све глупљи, одвратнији, сиромашнији и необразованији, за разлику

од њих, препаметних, визионара, протезама на време исправљених вилица и зуба као да их

је „бохор” избељивао (то је, извините, омекшивач, није избељивач), док ће ови други,

уместо чачкалицама, зубе почети да чисте веслима, јербо елитисти не би били баш тако

добри да ми, инфериорни, нисмо баш тако и толико грозни.

И није нарочито важно ни то што такви елитисти појма немају ни ко је Бизмарк,

нити знају разлику између Паје и Слободана Јовановића, али што о себи лепо мисле, па то

се ни замислити не може. И приметиће свако, њихове политичке перјанице су скромног

24

знања и још слабијег образовања, али су им зуби бели и фарови на џиповима довољно

велики да оно мало књига које су прелистали баце у засенак потпуно. И кога, уосталом,

брига за милионе евра које су покрали припадници такве квазиелите, кога брига за хиљаде

фабрика које су уништили, што негде има логике, јер у тим фабрикама има места само за

глупе, ружне и крезубе, а они су ту да маришу паре, мунтају са секундама, варају неке

наивне Кинезе и, све у свему, одлучују о свему.

Лепо су смислили, народе цркни, док они лепо живе, а ако нам се супротставите, ви

куго народна, ми препаметни и од Себе изабрани, сломићемо вам кичму, као и оним

малобројним представницима народа који га се не стиде. И, поврх свега, пишаће нам по

гробовима, јер то је врхунац израза њихове интелектуалне доминације и стваралачке

надмоћи. Пошто видим да су многи Срби преплашени од тог и таквог фашистичког

приступа, преузео сам на себе терет прихватања доброг дела чопоративних удараца,

уверен да ће обичан и пристојан народ умети да победи оне који би да управљају нашим

животима само зато што они мисле да то тако треба. Уосталом, само их погледајте и

запитајте се какве су то громаде када их предводе интелектуалне величине попут

Трифуновића, Обрадовића, Ђиласа, јер несумњиво је да ова тројица, приде и Јеремић,

имају највеће знање, непоколебљиво поштење и божански морал.

Ово се нарочито истиче кад поменута група преко својих истомишљеника –

еугениста, попут Велике инквизиције организује прогон и спаљивање на ломачи тобож

глупака који им се супротстављају у било чему. Нарочито, и што су неписменији и

необразованији, то снажније нападају, а посебно сладострашће показују када се

обрачунавају са дипломама и њиховим носиоцима, јер, кога брига за знање, диплома је

све, форма је најважнија, зато су они елита, а ми остали крезуба стока. И џабе што су наше

дипломе најчешће исписане вишим оценама, прогониће вас док сте живи, јер ви, у ствари,

немате право на диплому. Ма колико глупи, лењи и аљкави били, то припада само њима.

И није случајно да се баш они поносе тиме да су завршили два факултета, а да Илију

Гарашанина проглашавају Вучићевим сатрапом у савременим криминалним пословима.

И ма колико пута, и ма колико убедљиво губили изборе, оправдање је једноставно.

Крив је народ, или медији, читај народ, јер ми глупи део Србије, за разлику од њих

елитиста ништа не разумемо, па зато и не можемо да доносимо исправне одлуке од значаја

за земљу. Зато су интелектуалци, јер кад пишају по гробовима они их стварно запишају, а

ми постајемо и остајемо сендвичари, јер наша једина потреба јесте да утолимо глад. И

ништа више. Дакле, ко мисли да је за Србију бољи економски раст од 4,5 одсто у односу

на минус 3,1 – тај је глуп. Ко се радује ауто-путу до Македоније, Бугарске или Чачка, тај је

још глупљи и поврх тога неписмен. Ко жели фабрике и инвестиције – е, тај је стар. Ко

подржава већу запосленост, крезуб је. Ко је за веће плате и пензије – гледа Пинк и чита

таблоиде. Ко жели да се косовски чвор реши – или је издајник или необразована

штеточина.

Ко је за све то заједно, за раст и напредак ове земље, за пуну државну касу, мањи

јавни дуг, нови инвестициони циклус – апсолутни је неписмено крезуби, необразовано

матори идиот. И то је једино оправдање, за све њихове неуспехе, за изгубљене изборе и за

чињеницу да их Србија једноставно неће. Е, када неће, онда мора да је она крива, а не они.

Па су одлучили да је вређају и презиру. Да је они, све сам академик до академика, оптуже

за то да је глупа. Осим што је одвратна, понижавајућа и носи све одлике еугенике, ова теза

имплицира и нужност укидања демократских института, а пре свега, избора. Шта ће нам,

када ће глупи, неписмени и крезуби да гласају против нас.

25

Исти они, иначе, који су некада гласали за нас, и гледали Пинк, и читали таблоиде

чији смо били власници, и пратили ријалитије које смо увели у Србију, да зарадимо, и

подржавали нас све док им није догорело до ноката, док их нисмо упропастили, укинули

им 600.000 радних места, позатварали фабрике, опљачкали све што се могло опљачкати, и

довели земљу до банкротства. И због тога, зато што су одбили да гласају за сопствену

пропаст, сада их треба казнити. И рећи свима да су талог, губитници, чија ће деца такође

да буду губитници, становници „депоније болесних и корумпираних”.

Шта је следеће? Забранити таквима да гласају? Забранити им да имају децу, јер су

инфериорни? Отворити логоре за свакога ко се усудио да погрешно гласа? Дати власт, јер

јесте о томе реч, супериорнима, вишој раси, елити која ће онда да одређује шта ко има да

ради и да наплати, од инфериорних, сав губитак који су забележили у последњих седам

година.

Зато што није ријалити програме, за то време, контролисао Драган Ђилас, и није

зарађивао од њих, а он их је довео у Србију. Зато што није могао да буде власник

таблоида, а био је, баш оног преко којег се обрачунавао и са политичким и са пословним

противницима.

Зато што не могу више да се уграде у сваки посао у Србији, а уграђивали су се, од

секунди за рекламе до мостова. Зато што су изгубили привилегије, места у управним

одборима, тезге, комбинације, могућност да узму када и шта год хоће. То је разлог. Због

тога су сви који нису за њих, а већина није, проглашени за идиоте. Зато цела кампања у

којој се Србија вређа, понижава, а њени грађани проглашавају за трећеразредне

губитнике.

И за све време које се бавим политиком, а бавим се дуго, нисам видео да неко

толико презире и своју земљу и људе који у њој живе. Само због тога што ти људи гласају

за неког другог.

Одвратност са којом причају о Србији, гажење и пљување, повраћање по обичним,

вредним људима, примена рецепата из најмрачнијих, фашистичких идеологија, којима се

људи деле на ниже, мање вредне, и ко бајаги узвишене, вредне свега, а поготово власти –

све то, заједно, постало је и једина политика коју та ко бајаги елита и има, и коју нуди.

Зато, када будем поново рекао како их презирем, биће и јасно зашто то радим. Зато

што они презиру Србију. И зато што сам спреман да браним право сваког човека у овој

земљи да не буде гажен, пљуван и проглашаван за мање вредног. И његово право да сам

бира. Умеју то људи у Србији. И умеће и на следећим изборима.

*„Politika“,10. jul 2019.

Brnabić: Srbija dobila potpuno elektronski inspekcijski nadzor

Srbija je danas poĉetkom rada novog informacionog sistema e-Inspektor dobila potpuno

elektronski i transparentan inspekcijski nadzor, koji jedini takav u Evropi, izjavila je danas

premijerka Ana Brnabić. Novom informacionom sistemu e-Inspektor danas je pristupilo 36

inspekcija, a preostalih sedam će biti ukljuĉeno do kraja godine. Brnabić je na 26. sednici

Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor istakla da Srbija tako pokazuje da moţe da bude

jedina u Evropi. "Moţemo da budemo lideri kada uloţimo energiju, vreme i novac i kada drţava

u celini stane iza nekog projekta", naglasila je premijerka. Kako je rekla, inspekcije su jedan od

osnovnih stubova u borbi protiv sive ekonomije, za dostizanje fer konkurencije na trţištu, borbe

26

protiv korupcije i jaĉanja privrede, a posebno sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva,

koji nam je neophodan za već i brţi rast. "Drago mi je što hoćete da uĉite i da se razvijate kako

bi pruţali bolje usluge graĊanima i privredi", istakla je Brnabić.

Ministar za drţavnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ruţić je istakao da će

zahvaljujući sistemu eInspektor ceo postupak biti mnogo transparentniji, efikasniji i jeftiniji za

privredu. "To će u velikoj meri promeniti status inspektora i prirodu inspekcijskog nadzora.

Postupak će biti mnogo transparentniji i bez dupliranja, kao i mnogo efikasniji i jeftiniji pošto će

biti bez papirologije. Samo jedan podnesak o izvršenom inspekcijskom nadzoru košta oko 15

evra u papirologiji", naveo je Ruţić. Dodao je da će biti ostvaren veliki benefit za budţet i

privrednike. "Danas će Kancelarija za IT i elektronsku upravu svim inspektorima koji su prošli

obuke, kako bi radili na elektronskom servisu eInspektor dobiti nove lap topove", naglasio je

Ruţić. Nešto kasnije će biti odrţana prva zajedniĉka sednica sa posebnom Radnom grupom za

projekat eInspektor "Digitalna transformacija i jaĉanje kapaciteta inspekcija".

Konferenciji je prisustvovao i ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Obuku za elektronski inspekcijski nadzor prošlo 1.514 inspektora

Prethodnih godinu i po dana Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku

upravu radila je na uvoĊenju sistema E-inspektor. Obuku je do

sada prošlo 1.514 inspektora koji su opremljeni novim sredstvima

za rad. "Naš savremeni srpski inspektor od sutra izlazi na teren sa

ovom opremom koju moţete videti ispred mene, dakle, laptop

ureĊaj, mobilni internet i kvalifikovani elektronski sertifikat", kaţe

Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu. Kako je

istakao predsednik skupštine NALED-a, prema poslednjim

istraţivanjima siva ekonomija u Srbiji obuhvata 15 odsto bruto društvenog proizvoda i,

naglašava, iz tog razloga odgovorna privreda okupljena u NALED-u podrţava svaki vid

povećanja kapaciteta inspekcijskih organa. "Imajući saznanje da skoro pet milijardi evra svake

godine završi u tim sivim tokovima, odgovorna privreda podrţava svaki vid aktivnosti koji će

doprineti suzbijanju tog problema", kaţe Dragan Penezić predsednik Skupštine NALED-a.

Ruţić: Uvodimo platne razrede tokom 2020.

Ministar za drţavnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ruţić je izjavio da će novi

platni razredi biti uvedeni tokom iduće godine i najavio da će uslediti novi ciklus razgovora sa

sindikatima. Oĉekujemo da novi platni razredi ili platne grupe budu uvedeni tokom iduće godine,

a ovu godinu ćemo iskoristiti za novi ciklus razgovora sa sindikatima koji su pozvani da u

dijalogu sa vladom i resornim ministrima doĊu do finog nijansiranja koje je potrebno kako bi se

primenio novi sistem palatnih razreda", rekao je Ruţić. Istakao je da vlada odgovorno pristupa

tom pitanju. "Bili smo blizu da već od 1. januara ove godine primenimo novi sistem u kome će

se pravi nacin vrednovati rad sluţbenika u javnim sluţbama", naveo je ministar. Ruţić dodaje da

je ostalo još da se urade dodatne finansijske analize kako će to uticati na budţet.

Uskoro zapošljavanje novih 1.272 inspektora

27

Ministar je najavio da će narednih dana biti donet zakljuĉak koji će omogućiti

zapošljavanje novih 1.272 inspektora. "Ustanovljeno je da treba da zaposlimo novih 1.272

inspektora u razliĉitim inspekcijama i to oĉekujemo da se uradi etapno u sledeće tri godine",

rekao je Ruţić novinarima. Kaţe da Srbija ima dva i po puta manje inspektora nego što je prosek

u zemljama EU. Ruţić je istakao da će biti uloţeno više sredstava u njihovo tehniĉko opremanje.

Dodao je da su inspektori neadekvatno plaćeni i da rade u oteţanim uslovima, te da oni nisu

trošak za budţet, već da mogu da povećaju prihode budţeta. "Zato smo dali mogućnost da se do

20 odsto poveća plata inspektora u skladu sa uĉinkom. Pre dve ili tri nedelje vlada je donela

uredbu koja je omogućila da inspektori na republiĉkom nivou koji ispunjavaju zakonom

propisane uslove steknu zvanje samostalnog savetnika i dobiju veći koeficijent, a samim time će

im se i plata povećati i iznositi izmeĊu 60 i 70 hiljada dinara", rekao je Ruţić. Ruţić je naglasio

da će tako biti napravljen veliki pomak po pitanju njihovog statusa.

Društvene mreţe sve privlačnije starijim osobama

Iako je ĉesto mišljenje da starije osobe nemaju mnogo veze sa modernim tehnologijama i

da ih ne zanimaju društvene mreţe - svakako da ima izuzetaka. Volja za druţenjem i ţelja za

uĉenjem, rezultirale su time da su upravo oni najbrţe rastuća populacija na fejsbuku. Ţivimo u

vremenu u kojem je veoma teško zamisliti ţivot bez interneta i društvenih mreţa, koje, osim

mladih, koristi i sve veći broj starijih. I dok ih jedni redovno koriste, drugi smatraju da im

njihove prednosti nisu potrebne. Starije osobe koriste društvene mreţe i kako bi nauĉili nešto

više o temama koje ih zanimaju. Posebno je zanimljiva prilika da pogledaju televizijske emisije i

filmove iz svoje mladosti, kao i da pronaĊu video-zapise iz prošlih vremena. TakoĊe mogu

pronaći knjige i ĉlanke, kao i niz drugih izvora informacija koje ih zanimaju. "Postoje grupe

starijih ljudi koje su veoma zainteresovane da se ukljuĉe na društvene mreţe, da isprate šta

njihova familija, prijatelji i kolege rade. MeĊutim, postoje i stariji ljudi koji pruţaju izuzetan

otpor ka bilo kojoj vrsti nove tehnologije, pa ĉak i ukljuĉivanju u društvene mreţe”, kaţe

Miroslava Vuĉetić-Ćirić, psihološkinja-psihoterapeutkinja. Iako internet i društvene mreţe

pruţaju brojna zadovoljstva, psiholozi ipak savetuju, kako mlaĊe tako i starije osobe, da što

ĉešće pokušaju da to virtuelno zadovoljstvo zamene sa pravim druţenjem i razgovorom. https://www.youtube.com/watch?v=I0iVqOxFBXU

"Tesla dani" i ove godine povodom roĎendana velikog naučnika

Zanimljivim susretima, eksperimentima, predavanjima, obilascima, izloţbama, kao i

raznim drugim dešavanjima inspirisanim Nikolom Teslom i

njegovim ţivotom, vremenom elektrifikacije i

industrijalizacije, je u okviru kulturno-turistiĉke rute

"Putevima Tesle" proslavljen 10. jul, roĊendan velikog

inovatora i nauĉnika. "Tesla dane" organizovao je Klaster

puteva kulture, koji umreţava preko 40 institucija kulture,

turistiĉkih organizacija i agencija, privrednika i ĉak pet

fakulteta u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj i SAD. Svake godine specijalna dešavanja Tesli u ĉast

pripremaju ĉlanice i saradnici Klastera.

Ovogodišnja manifestacija "Tesla dani", šesta po redu, proteći će u znaku daljeg

umreţavanja i meĊunarodne saradnje, kako bi ruta "Putevima Tesle" ušla već tokom leta u

28

proces sertifikacije i postala zvaniĉna ruta Saveta Evrope, istiĉu predstavnici Klastera puteva

kulture. "Institut za kulturne rute Saveta Evrope je uvrstio rutu Putevima Tesle meĊu nekoliko

puteva kulture koji bi mogli da budu znaĉajni za Dunavski region, i na njihov poziv smo

predstavili projekat prošle godine na sastanku u Bukureštu. Sada imamo jake partnere u svim

zemljama u kojima je Nikola Tesla ostavio traga i oĉekujemo da Putevi Tesle uskoro postanu

prva sertifikovana ruta Saveta Evrope posvećena jednom inovatoru i nauĉniku", objašnjava

Manuela Graf, predsednica UO Klastera puteva kulture.

MeĊunarodna ruta "Putevima Tesle" u Srbiji obuhvata sam Muzej Nikole Tesle, Beograd

iz ugla Nikole Tesle - sve ono što je Tesla video i obišao kada je 1892. godine posetio Beograd,

Negotin kao rodni grad ĐorĊa Stanojevića i deset malih starih hidroelektrana Elektroprivrede

Srbije, koje su pravi mali ţivi muzeji, a nastale su mahom zahvaljujući velikom prijateljstvu i

saradnji Tesle i Stanojevića.

Na "Putevima Tesle" je još i Muzej Jovana Jovanovića Zmaja u Sremskoj Kamenici,

Teslinog omiljenog pesnika, zatim manastir Šišatovac odakle potiĉe Teslina ljubav prema

golubovima, kao i Zaviĉajni kompleks Mihajla Idvorskog Pupina, Teslinog savremenika,

prijatelja i donekle rivala. Hrvatski deo rute obuhvata Smiljan, rodno mesto Nikole Tesle,

Karlovac - grad u kome je završio gimnaziju, Zagreb i Tehniĉki muzej „ Nikola Tesla“ , kao i

stare hidroelektrane Ozalj i Krka.

Nikola Tesla je 1878/1879. ţiveo i prvi put u ţivotu radio baš u Mariboru, zato je i ovaj

grad znaĉajan za razvoj evropskih "Puteva Tesle". Ruta obuhvata i Graz i Prag, s obzirom da je

Tesla u ovim gradovima studirao, zatim Budimpeštu, Strazbur i Pariz jer je tu radio i ostavio

traga, i naravno SAD gde je proveo veći deo svog ţivota.

Priznanja Tesla global foruma Bećkoviću, Buisonu i studentima FTN-a

U Matici Srpskoj uruĉena priznanja Tesla global foruma: uredniku pariskog "Figaroa“

Ţan Krištof Buisonu, knjiţevniku Matiji Bećkoviću i

studentskoj ekipi FTN-a iz Novog Sada, prvacima

Evrope u robotici. Na roĊendan Nikole Tesle u Matici

Srpskoj sedmu godinu zaredom Tesla global forum

dodeljuje priznanja liĉnostima koja su svojim javnim

radom doprinele afirmaciji ukupnog stvaralaštva

Nikole Tesle i koji su rukovodeći se njegovim

humanistiĉkim naĉelima pokazali nepokolebljiv,

originalan i hrabar pristup u svom profesionalnom radu.

Primajući Belu golubicu, najveće priznanje Tesla global foruma od Igumana manastira

Šišatovca oca Andreja, drugi ĉovek pariskog "Figaroa“ Ţan Krištof Buison rekao je da je pre

petnaest godina u Parizu osnovao udruţenje prijatelja Nikole Tesle sa ţeljom da se u Francuskoj

literaturi Tesla ubuduće ne vodi kao Hrvat samo zato što je roĊen u Smiljanu, već da javnost

bude upoznata sa ĉinjenicom da je Nikola Tesla Srbin. "Poĉetkom rata u Jugoslaviji i tokom

bombardovanja NATO pakta mediji u Francuskoj su najgore pisali o Srbima, sada je to

promenjeno i javnost poĉinje da shvata da su Srbi na Kosovu i Metohiji ţrtve“, naglasio je

Buison, istiĉući da su Francuska i Srbija ponovo braća po oruţju iz Prvog Svetskog rata i

prijatelji.

Primajući Belu golubicu, pesnik Matija Bećković rekao je da nije sluĉajno što se takvo

priznanje dodeljuje u Novom Sadu, rodnom mestu Jovana Jovanovića – Zmaja, koji je za Teslu

29

bio najveći od svih pesnika. "Kada je na Nijagari napravio Hidrocentralu neonskim cevima je

ispisao ime Zmaj!“ Bećković je istakao da je Tesla prevodio Zmajeve pesme i da je u predgovoru

citirao Getea po kome je Srpska narodna poezija ravna Starogrĉkom epskom stvaralaštvu.

Prijateljstvo Tesle i Zmaja, prema Bećkoviću zasluţuje zajedniĉki spomenik za ova dva naša

velikana u Novom Sadu.

Priznanje Tesla global fopruma primila je i ekipa "PMG Robotiks“ sa FTN-a iz Novog

Sada koja je nedavno osvojila prvenstvo Evrope u robotici. Priznanje je uruĉeno ĉlanu tima

Ţelimiru Trišiću, koji je obećao da će studenti na tragu genijalnog Tesle biti inspirisani da

nastave sa vrednim radom i rezultatima kojima se diĉi Srbija.

U ime domaćina, predsednik Matice Srpske dr Dragan Stanić, istiĉući veze Nikole Tesle

sa našom najstarijom ustanovom, istakao je da je Tesla neiscrpna inspiracija za sve koji ţele da

misle nesputano i da je Tesla ĉoveĉanstvu pokazao da su granice ljudskog uma nesagledive.

Na sveĉanosti u Matici Srpskoj govorio je i direktor predstavništva Republike Srpske u

Beogradu, MlaĊen Cicović kao raniji dobitnik Bele golubice. On je istakao znaĉaj priznanja

Tesla global foruma, koja se u „poplavi“ raznih nagrada, izdvajaju po imenima dobitnika i

samim tim podstiĉu mlade ljude na stvaralaštvo.

Na ovogodišnjem, sedmom Tesla global forumu uĉestvovalo je više od stotinu nauĉnika,

umetnika i javnih liĉnosti, ĉija je interaktivna predavanja pratilo stotinak studenata iz Srbije,

Republike Srpske, Crne Gore i Severne Makedonije, meĊu kojima i studenti sa Kosova i

Metohije i najprestiţnijih svetskih univerziteta.

Prethodnih dana Bele golubice, u manastiru Šišatovac uruĉene su: knjiţevniku Vladimiru

Kecmanoviću, direktoru Srpske kuće u Podgorici i novinaru Gojku Raiĉeviću i predsedniku

Saveza novinara Rusije Vladimiru Solovjevu. Tesla global forum završava se Tesla relijem

elektriĉnih automobila od 12. do 14. jula u Novom Sadu. https://www.youtube.com/watch?v=-

_Q3olEnGRc

Četvrtak,11. jul 2019.

Na jesen novi zakoni za bolji ţivot graĎana

Ministar za rad zapošljavanje boraĉka i socijalna pitanja Zoran ĐorĊević izjavio je da će

15 novih zakona koje bi Skupština trebalo da usvoji na jesen

unaprediti poloţaj graĊana. ĐorĊević je za "Politiku" rekao da

su to vaţni zakloni jer jaĉaju i odgovornost i odnos drţave

prema graĊanima. "Mi pokrivamo najsloţenije probleme koji se

nalaze u zemlji. Tu su propisi o socijalnoj zaštiti, socijalnim

kartama, finansijskoj podršci porodicama sa decom,

agencijskom zapošljavanju, socijalnom preduzetništvu, borcima, rodnoj ravnopravnosti,

antidiskriminaciji...", rekao je ĐorĊević.

Kako je precizirao, jedan od zakona će predvideti uvoĊenje deĉijeg ombudsmana, što do

sada nije postojalo. "Rezultati rada ne mogu da se oĉekuju preko noći, ali je ĉinjenica da u svim

segmentima Srbija pokazuje pomake unapred. Ipak na tome nećemo stati, jer ćemo teţiti stalnom

inoviranju propisa zarad boljitka graĊana", kazao je on.

Na pitanje kako uticati na mlade da ostanu u zemlji i ne traţe posao u inostranstvu,

ĐorĊević je ukazao da Koordinacioni tim za ekonomske migracije radi i da pitanje ekonomskih

30

migracija nije samo pitanje Srbije, tako da će u rešavanje tog problema biti ukljuĉeni i strani

eksperti. "Prvo se oĉekuje donošenje strategije, a zatim i akcionog plana. Ono što se iskristalisalo

kao nedostatak jeste ekonomska strategija Srbije koja mora da bude celovita i da obuhvati duţi

vremenski period, najmanje 30, a optimalno 50 godina unapred", kazao je ĐorĊević.

Srbija demografski stari sve brţe

Danas se obeleţava Svetski dan stanovništva, a na svetu danas ţivi 7,62 milijarde ljudi.

Prema podacima Republiĉkog zavoda za statistiku Srbija ima

6,98 miliona stanovnika. Demografi navode da, koliko god

dece da se rodi, mi treba prevashodno da spreĉimo migracije

mladih i da treba raditi na ulaganju u ljudski kapital

stanovništva. Prema popisu iz 2011. godine Srbija ima nešto

više od 7 miliona i 100 hiljada stanovnika. Proseĉna starost

stanovništva u Srbiji je oko 42 godine, a kada govorimo o ţivotnom veku kod ţena je on oko 75

godina, dok je kod muškaraca izmeĊu 70 i 71 godinu. Srbija demografski stari sve brţe, a

trenutno se nalazimo na trećem mestu u Evropi po starosti stanovništva, gde udeo starih od 65

godina, već sada prelazi 20 procenata, dok sve manje imamo mladih, jer sve ĉešće odlaze iz

zemlje. Struĉnjaci istiĉu da nije potrebno brinuti samo o povećanju broja stanovnika, već da

radimo i na poboljšanju obrazovnog, zdravstvenog i socijalnog sistema, jer u takvom jednom

okruţenju, mladi neće ţeleti da odlaze iz zemlje. "Mladi idu za poslom i nekim većim

mogućnostima i trenutno u gradovima imate veće šanse za zaposlenje nego u manjim mestima.

Bilo kakve populacione mere ne mogu da daju instant rezultat. Potrebno je krenuti sada sa

sprovoĊenjem mera da bi rezultate videli tek za 30 do 40 godina", kaţe Marija Raković iz

populacionog fonda UN.

Migracije iz sela u gradove su takoĊe povećane, a prema reĉima demografa, iako budemo

imali veći natalitet u seoskim sredinama, treba da oĉekujemo smanjenje broja stanovnika u tim

sredinama. "Mi naime imamo oko 60 posto stanovništva koje ţivi sada u urbanim sredinama u

gradovima, a taj procenat će u narednih 20-30 godina još vise rasti. To je takodje posledica

modernizacije društva i sve razvijene drţave sveta i sve najrazvijenije zemlje su taj proces prošle

tako da i nas to ĉeka", kaţe Daniela Arsenović, demograf sa PMF-a.

Svetski dan stanovništva, ustanovljen je pre 32 godine, kada je svetska populacija

dostigla pet milijardi stanovnika, a Generalna skupština Ujedinjenih nacija, uvrstila je ovaj dan u

kalendar znaĉajnih datuma, kako bi se skrenula paţnja na aktuelna pitanja i potrebe populacije. https://www.youtube.com/watch?v=7n-ivvhkpHQ

Donacija 26 vozila Upravi za izvršenje krivičnih sankcija

U Panĉevu su danas uruĉeni kljuĉevi za 26 vozila koje je EU donirala Upravi za izvršenje

kriviĉnih sankcija Ministarstva pravde, a biće korišćeni za rad Kancelarije za alternativne

sankcije. Ministarka pravde Nela Kuburović zahvalila je EU na podršci koji pruţa i na ovom

polju Ministarstvu pravde i Srbiji. Kako je istakla, ovo je znaĉajna podrška na putu pridruţivanja

Srbije EU, a na tom putu Vlada Srbije daje svoj puni doprinos.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da su alternativne sankcije savremeni

model izdrţavanja kazni i dodao da će novim automobilima kancelarije imati bolju mogućnost

nadzora kao nad onima koji kaznu sluţe u kućnim uslovima.

31

Ova donacija EU vredna 298.000 evra, a povereniĉke kancelarije treba da dobiju i

raĉunarsku opremu, pa će ukupna donacija vredeti 338.000 evra. U Srbiji ima 25 povereniĉkih

kancelarija za alternativne sankcije, a na podruĉju svakog višeg suda nalazi se po jedna. Sa

današnjim danom ukupno 2.247 lica izvršava kaznu alternativnih sankcija od ĉega je polovina u

kućnom zatvoru bez elektronskog nadzora. Od 2014. do 2018. ukupno je u Srbiji bilo 9.145 lica

koji su bili osuĊeni na alternativne sankcije. Današnja primopredaja vozila obavljena je u

novosagraĊenom zatvoru u Panĉevu koji je izgraĊen uz veliku podršku Saveta Evrope.

Tokom 2019. godine poĉela je izgradnja novog zatvorskog objekta u Kazneno-

popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, a najavljeno je da će Kazeno-popravni zavod Zabela u

Poţarevcu dobiti još 600 mesta za osuĊenike. Do kraja 2019. godine poĉeće izgradnja zatvora u

Kragujevcu ĉiji će kapacitet biti 400 lica. U Srbiji je trenutno 10.847 lica lišenih slobode, a od

tog broja osuĊenici ĉine 7.852 lica.

Više alternativnih sankcija manji pritisak na KPZ-ove

Treba raditi na povećanju kapaciteta kancelarija i promociji alternativnih sankcija što će

doprineti smanjenju opterećenost Kazneno popravnih zavoda u

Srbiji, izjavila je danas ministarka pravde Nela Kuburović.

Kuburović je to rekla prilikom uruĉenja 26 automobila koji su

donacija EU kancelarijama za izvršenje alternativnih sankcija.

Ona je istakla da vozila i raĉunarska oprema koje od EU

dobijaju kancelarije za alternativne sankcije nisu jedina

podrška koju ima Uprava za izvršenje kriviĉnih sankcija od

strane Evropske komisije i EU. "Pre nekoliko meseci završen

je Tvining projekat koji je omogućio obuku zaposlenih u

Kazneno popravnim zavodima, zahvaljujući sredstvima EU pravi se i novi kompleks u okviru

KPZ za ţene u Poţarevcu što sve pokazuje da se radi na unapreĊenju sistema izvršenja kriviĉnih

sankcija u Srbiji", rekla je ona.

Rodić promovisao knjigu "Silovanje razuma"

Knjiga "Silovanje razuma" Radisava Raje Rodića, osnivaĉa dnevnih listova Glas javnosti

i Kurir predstavlja svojevsrnu ''crnu hroniku srpske tranzicije'' u kojoj autor svedoĉi o tome kako

su politiĉari i tajkuni pokušavali da mu preotmu novine i uguše slobodu reĉi, posebno posle 5.

oktobra, reĉeno je danas na promociji Rodićevog prvenca. Knjiga je podeljena na dva dela, prvi

se odnosi na period pre 5. oktobra 2000.godine i na Rodićev ''rat'' sa Slobodanom Miloševićem i

tadašnjom vladajućom strukturom, a drugi deo posvećen je dešavanjima posle 5.oktobra. Rodić

je na promociji rekao da je Miloševićeva vlast ţelela da uništi njegove tadašnje novine Glas

javnosti, a "spasao" ga je, kaţe, Milutin Mrkonjić, kao direktor CIP-a, kada je trebalo da plati

kazne Privrednom sudu. Ono što je za njega usledilo posle 5. oktobra Rodić je nazvao "terorom

demokrata", a, govoreći o pritiscima u to doba i pokušajima "gušenja i otimanja" njegovih

novina, posebno je apostrofirao MlaĊana Dinkića, Miroslava Miškovića, Borisa Tadića, Dragana

Đilasa. . . Rodić je u knjizi opisao razgovore sa brojnim politiĉarima i funkcionerima, od

"dobronamernih saveta", preko upozorenja, do "pretnji smrću" zbog onoga što su njegove novine

objavljivale. U knjizi je detaljno opisao i dane iz 2009. godine, kada je uhapšen za utaju poreza

32

što je, kako kaţe, vlast Borisa Tadića iskoristila da preuzme Kurir i na negovo ĉelo postavi

''svoje poslušnike''.

U Vojvodini od sledeće godine bez lista čekanja za zračenje

U Vojvodini od poĉetka 2020. godine više neće biti lista ĉekanja za zraĉenje jer će tada u

funkciji biti ukupno šest akceleratora, odnosno aparata za

zraĉenje, od toga pet u Institutu za onkologiju i jedan u Institutu

za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici. To je danas najavio

ministar zdravlja Zlatibor Lonĉar, koji je zajedno sa

pokrajinskim sekretarom za zdravstvo Zoranom Gojkovićem,

posetio Institutute u Sremskoj Kamenici, gde su u toku radovi na

proširenju kapaciteta te zdravstvene ustanove, a koji

podrazumevaju dva nova akceleratora, jedan skener (CT simulator) i svu prateću opremu.

"Radovi su u toku, za pacijente imamo obećanje da će do 30. novembra, ovo sve biti gotovo.

Oprema je sva stigla, ovde se rade dva akceleratora, skeneru, svoj pratećoj opremi, plus

graĊevinski radovi, koji nisu nimalo jednostavni, jer da bismo postavili svu ovu opremu, postoje

posebne procedure koje moraju da se sprovedu, jer ovi aparati mogu samo u tim uslovima da

rade, rekao je ministar Lonĉar. On kaţe da je njima najvaţnije da se pacijenti javljaju na vreme

lekaru, kako bi se na vreme otkrile neke od najteţih bolesti, poput karcinoma i kako bi lekari

mogli što pre da ih izleĉe od malignih bolesti.

Zbog toga je, istiĉe, vaţno da u zdravstvenim ustanovama budu obezbeĊeni

najsavremeniji uslovi za leĉenje najteţih bolesti. "Za ovo vreme, od kako je ova garnitura ovde,

već smo kupili, nabavili, sazidali, opremili više od deset akceleratora, izgradili smo Onkologiju

dva u Beogradu, napravili smo Centar za „iks" i „gama" noţ, imamo akceleratore u Kladovu,

Nišu, Kragujevcu, svim onim mestima gde toga nije bilo. Samo zamislite kakva je bila situacija

bez tih 10, odnosno 11 akceleretara, plus ova dva ovde i kako je bilo pacijentima koji su ĉekali

na zraĉenje. Naţalost, neki od njih nisu ni doĉekali zraĉenje", rekao je Lonĉar. On je podsetio da

su uvedene nove terapije za pacijente obolele od malignih oboljenja i da su „mnogostruko

poboljšali dijagnostiku, vezanu za magnetne rezonance, skenere, rendgene, laboratorijske i druge

dijagnostike“. Vrednost radova u Institutima u Sremskoj Kamenici je 6,5 miliona evra.

Fond PIO: Naknada pogrebnih troškova 39.530 dinara

Republiĉki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje saopštilo je danas da će naknada

pogrebnih troškova koja se isplaćuje familijama preminulih penzionera ili onome ko je platio

sahranu u julu, avgustu i septembru 2019. godine iznosiće 39.530 dinara. Kako se navodi u

saopštenju, naknada vaţi za korisnike penzija svih kategorija.

B. Stefanović kritikuje smanjenje plata u Leoniju

Zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Borko Stefanović tvrdi da su

radnicima "Leonija" poslodavci u junu isplatili plate niţe za 5.000 do 10.000 dinara, kritikujući

takav odnos prema radnicima. Stefanović je u saopštenju naveo da je takav postupak loš,

posebno imajući u vidu da je drţava Leoniju plaćala subvencije od 10.000 evra po radnom

33

mestu. On smatra i da drţava treba da prekine da subvencioniše otvaranje fabrika u kojima je

plata manja od 350 evra, saopštila je SSP.

Petak, 12. jul 2019.

Turističke agencije nisu u obavezi da vrate novac putnicima na Halkidikiju

Zbog nevremena koje je pogodilo Halkidiki deo turista iz Srbije ţeli da otkaţe svoje

aranţmane i da od turistiĉkih agencija zatraţi povraćaj uplaćenog novca. Neki od onih koji tek

treba da krenu u Grĉku traţe naĉin da otkaţu put. Da li su turistiĉke agencije duţne da u takvim

situacijama vrate novac klijentima? Odgovor je – ne. To za Radio Novi Sad kaţe direktor YUTE

Aleksandar Seniĉić koji je pozvao turiste da ostanu u Grĉkoj.

NALED: Neophodna nezavisna kontrola drţavne pomoći

Komisiju za kontrolu drţavne pomoći, smatraju u NALED-u, trebalo bi transformisati u

samostalni i nezavisni organ tako što bi se njeni ĉlanovi birali u Narodnoj skupštini, iz redova

struĉnjaka za pravo i ekonomiju, sa nezavisnom struĉnom sluţbom i transparentnijim

finansiranjem. Ovo su preporuke iz analize koju su pripremili Centar za evropske politike (CEP),

NALED i portal European Western Balkans u okviru projekta "Pripremi se za uĉešće", navodi se

u saopštenju NALED-a. "Iako postoji od 2010. Komisija nije donela nijednu odluku o

nedozvoljenosti drţavne pomoći niti nalog za povraćaj sredstava", kaţe se u saopštenju.

Analiza ukazuje, navode, da postojeće ustrojstvo ovog tela otvara prostor za razliĉite

zloupotrebe i politiĉki uticaj na (ne) postupanje Komisije, a zabrinutost trenutnim naĉinom rada

istakla je i Evropska komisija, kaţu, u najnovijem Godišnjem izveštaju o napretku Srbije. "Naša

zemlja se Sporazumom o stabilizaciji i pridruţivanju obavezala da će formirati nezavisno telo za

kontrolu drţavne pomoći te se neispunjavanje preuzetih zadataka negativno odraţava na proces

pristupanja EU jer je nezavisnost Komisije jedan od preduslova za otvaranje Poglavlja 8 o

politici konkurencije", kaţu u NALED-u.

Povodom pripreme novog Zakona o kontroli drţavne pomoći, Slobodan Krstović,

projektni koordinator u NALED-u i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za

poglavlje 8 - Politika konkurencije, kaţe da neefikasan sistem kontrole drţavne pomoći direktno

narušava fer uslove poslovanja na trţištu što, dodaje, ima štetne posledice za graĊane i privredu.

Iako, navodi, postojeći zakon iz 2009. definiše da je Komisija nezavisno telo, finansiranje njenog

rada se vrši sa razdela Ministarstva finansija.

Ĉlanove Komisije bira Vlada Srbije, objašnjava, na predlog ministarstava koja su

najĉešće davaoci drţavne pomoći i koje bi, kaţe, Komisija trebalo da kontroliše. "Komisija nema

svoju struĉnu sluţbu već sve poslove oko pripreme predloga odluka i odrţavanja sednica obavlja

posebno odeljenje unutar ministarstva koje ima samo ĉetiri stalno zaposlene osobe", navodi se u

saopštenju.

Analiza ukazuje, dodaju, da bi u procesu reorganizacije trebalo koristiti primer Komisije

za zaštitu konkurencije ĉije ĉlanove bira parlament iz redova eksperata, poseduje struĉnu sluţbu

sa više od 50 zaposlenih koji nemaju status drţavnih sluţbenika, a 98 odsto sredstava za rad

obezbeĊuje iz sopstvenih prihoda. "Model KZK istakla je i Evropska komisija kao dobar primer i

najfunkcionalniji u našem pravnom sistemu".

34

Preporuke analize sugerišu, dodaju, da bi trebalo izbeći mogućnost da za ĉlanove

Komisije za kontrolu drţavne pomoći budu birani predstavnici ministarstava. Kako ovo telo

nema sopstvene prihode, objašnjavaju, finansiranje bi trebalo obezbediti iz budţeta, ali sa

posebne linije kao kod Drţavne revizorske institucije ili Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Godišnji finansijski plan Komisije odobravao bi parlament, kaţu u NALED-u. Uz jaĉanje

kadrovskih i materijalnih resursa kroz obezbeĊivanje prostora za rad i struĉne sluţbe, trebalo bi,

smatraju, intenzivirati saradnju Komisije sa drugim nezavisnim institucijama kao što su DRI i

KZK i propisati da svi nacrti propisa koji imaju veze sa drţavnom pomoći, moraju da dobiju

mišljenje Komisije.

Programski menadţer CEP za unutrašnje trţište i konkurentnost i koordinator radnih

grupa Nacionalnog konventa o EU za poglavlja 1, 3 i 28 istiĉe Dušan Protić smatra da bi na taj

naĉin Komisija mogla da vrši svoje nadleţnosti efikasno, samostalno i nepristrasno. "Promena

organizacionog modela imala bi niz pozitivnih efekata, kako na ispunjavanje kriterijuma u

procesu pristupanja EU, tako i na privredu kroz veću zaštitu konkurencije na trţištu i podsticanje

privrednog razvoja, i najvaţnije, na same graĊane kroz smanjenje prostora za korupciju i jaĉanje

transparentnosti i odgovornosti u trošenju budţetskih sredstava", smatra Protić.

Projekat "Pripremi se za uĉešće" sprovode CEP, NALED i portal European Western

Balkans, uz podršku Evropske komisije, sa fokusom na prouĉavanje ekonomskih pitanja u

procesu pristupanja Srbije EU i aktivno ukljuĉivanje organizacija civilnog društva u pregovore o

pristupanju u odabranim ekonomskim poglavljima.

Produţava se rok za odlučivanje u vezi sa deviznom štednjom

Izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga po osnovu neisplaćene devizne

štednje graĊana kod banaka u Srbiji i njihovim filijalama na

teritoriji bivše SFRJ, produţava se rok za odluĉivanje po

potraţivanjima za šest meseci, odnosno do 23. decembra ove

godine. To je danas na Odboru za finansije, republiĉki budţet i

kontrolu trošenja javnih sredstava, obrazloţila drţavni sekretar

Ministarstva finansija, Jelena Tanasković. Tanasković je navela da

na taj naĉin Komisija za izradu predloga o utvrĊivanju prava na isplatu ima mogućnost da

prikupi dokumentaciju koja je neophodna graĊanima, a koju oni još uvek nemaju, jer se

uglavnom pribavlja iz banaka koje su u steĉaju. To je, prema njenim reĉima, bio veliki problem i

sada graĊani imaju dodatni rok da doĊu do traţene dokumentacije. "Da oni ne bi bili oštećeni,

predlog Ministarstva finansija je da se smanji broj polugodišnjih rata isplate sa 10 na osam i na

taj naĉin bi krajnji rok isplate umesto februara 2024. godine bio pomeren na avgust 2023.

godine", rekla je Tanasković. Kako je rekla, pomera se poĉetak prve isplate za šest meseci, ali su

rate veće i kraće. Ona je podsetila da je Zakon o regulisanju javnog duga u Srbiji po osnovu

neisplaćene devizne štednje graĊana poloţene kod banaka ĉije je sedište na teritoriji Srbije i

njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ stupio na snagu 30. decembra 2016.

godine. Izmene tog Zakona pred poslanicima će se naći u ponedeljak, 15. jula.

Čiji je orao? Piše:Radoje Arsenić*

35

Malo-malo pa u domaćim medijima, pogotovo onim koji se hrane senzacijama, nalazimo

kako je opet neko „pokazao albanskog orla” (ono kad prekrsti

ruke i maše šakama). Zašto to nekome liĉi na orla nije mi baš

jasno, pogotovo što ova ponosna ptica raširi krila (ruke) kada

njima maše i hoće da poleti, a ne da se stidljivo stisne pa mrda

vrhovima. Kao neko još nevešto ptiĉe. Ali nije stvar u tome.

Naime, uvek me zaĉudi ona tvrdnja da je reĉ o „albanskom orlu”

(i ovih dana ĉitamo kako je uĉesnica izbora za mis Srbije

pokazala tog „orla”, uz obavezno skandalizovanje), pa onda Srbi

treba da se kao ljute na to, protestuju i sliĉno. Jer, istorijska je ĉinjenica da je taj dvoglavi orao

stari srpski simbol, još tamo iz doba Nemanjića i ranije, i ne samo srpski, nego sve do danas i

ruski, poljski, nekakav debeljuškasti crni orao nemaĉki itd.

Ĉinjenica je i da je dvoglavi crni orao danas simbol Albanaca (na drţavnoj je zastavi

Albanije), kao i da je mlada albanska nacija najnovija u tom nizu naroda koji od davnina imaju

dvoglavog orla za svoj simbol. TakoĊe je i ĉinjenica – sviĊalo se to nekome ili ne – da je ovaj

albanski nastao po ugledu na stari srpski simbol iz grba najvećeg albanskog junaka kojeg

nazivaju Skenderbeg, iako je on svojom rukom i na ćirilici polovinom 15. veka zapisao da se

zove ĐuraĊ Kastriot. Skenderbeg se zvao dok je bio turski vojnik, a kada je napustio Osmanlije i

nametnuti islam i vratio se u pravoslavno hrišćanstvo svojih predaka, vratio je i svoje rodno ime,

oţenio se u pravoslavnom manastiru, što je sve poznato u istoriji. Tada je, boreći se protiv

Osmanlija, iz poštovanja prema Srbima i svojim korenima (majka mu je Vojislava iz plemenitog

roda Brankovića, a otac Ivan i jedan brat sahranjeni su kao pravoslavni monasi na Hilandaru), za

svoj grb uzeo srpskog dvoglavog orla, ali suprotne boje (crne). Vremenom, to je postao i grb

novonastajuće albanske nacije.

I zato smatram da je sasvim u pravu kolega Vanja Bulić kada se nedavno gostujući u

jednoj TV emisiji ĉudio zašto se neki Srbi ljute na mahanje šakama pojedinih oĉito usijanih

glava na albanskoj strani i to doţivljavaju kao provokaciju, kada je oĉigledno reĉ o imitiranju

starog srpskog (i ne samo njihovog) simbola. Doliĉnija reakcija bila bi da se na to lepršanje

šakama nasmeše i moţda ĉak zaplješću. Zamislite, samo, kako bi to izgledalo kada bi Rusi,

Poljaci, Nemci, Srbi i drugi poĉeli da u raznim prilikama mašu rukama poput orlova, a oni koji u

grbu imaju lava da, na primer, riĉu? Ha, igrala se deca! *novinar „Politike” u penziji

NIS tuţilaštvu prijavio laţnu nagradnu igru

Nepoznati poĉinioci, zloupotrebljavajući naziv i logo Naftne industrije Srbije,

organizovali su laţnu nagradnu igru na Fejsbuku o ĉemu je obavešteno Tuţilaštvo za

visokotehnološki kriminal, saopštio je NIS na svom sajtu. Poĉinioci su zahtevali od nasumiĉno

izabranih korisnika društvenih mreţa da pošalju svoje liĉne podatke i fotografije u zamenu za

nepostojeću nagradu, navodi NIS. "Obaveštavamo sve svoje potrošaĉe, klijente i pratioce na

društvenim mreţama da kompanija NIS nije organizovala nikakve nagradne igre i zahtevala od

uĉesnika slanje liĉnih podataka", saopštio je NIS. Spornu FB stranicu NIS je prijavio društvenoj

mreţi Facebook, a svim ljudima koji su prevareni u laţnoj nagradnoj igri savetovano je da se

Policijskoj stanici ili Povereniku za informacije od javnog znaĉaja i zaštitu podataka o liĉnosti.

36

Subota,13.jul 2019.

Dejanović: Agenda 2030 za bolji kvalitet ţivota

Ministarka zaduţena za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović predvodiće srpsku

delegaciju koja će sredinom naredne sedmice u sedištu Ujedinjenih

nacija u Njujorku predstaviti prvi Dobrovoljni nacionalni izveštaj o

sprovoĊenju Ciljeva odrţivog razvoja. Tim povodom ona za

"Danas" kaţe da su sadrţaj izveštaja „diktirali“ stavovi mladih, koji

će biti nosioci društvenog ţivota 2030., ali i vizije predstavnika

Stalne konferencije gradova i opština jer se najveći broj aktivnosti

odvija u lokalnim sredinama.

Đukić Dejanović, koja je i predsednica MeĊuresorne radne grupe za sprovoĊenje Agende

UN za odrţivi razvoj do 2030. godine, smatra da bi se, ako bi se na pošten naĉin implementirali

svi ciljevi iz Agende 2030, smanjilo nezadovoljstvo mladih, kao i migracioni trendovi

obrazovanih ljudi. "Istina je da oni koji odlaze iz Srbije imaju u proseku 28,7 godina, da je svaki

peti visokoobrazovan i istina je da ti mladi ljudi odlaze, jer prema svojoj edukaciji ne nalaze

mogućnost da rade ono za šta su se školovali, kao i da su im primanja takva da ne mogu da

obezbede egzistenciju. S druge strane, migracije su civilizacijska realnost i vidite da se ljudi iz

Nemaĉke sele u Kanadu ili SAD", kaţe Dejanović. Ona istiĉe i da tekst ima još jednu posebnost,

a to je amblem u ĉijem je središtu vizuelna simbolika cveta Ramonda serbica, endemske biljke

centralnog Balkana, poznate po tome što i kad se osuši, ponovo procveta ako se natopi vodom.

Ona objašnjava da Agenda obuhvata 17 razliĉitih oblasti, od zaustavljanja siromaštva do

meĊunarodne saradnje i da su zbog toga vlade dobile zadatak da na njoj rade zajedno sa civilnim

sektorom, akademijom, struĉnom javnošću, privredom, medijima i sa jedinicama lokalne

samouprave. "Zahvaljujući našem evropskom putu, realizacija svih 17 ciljeva na neki naĉin je

poĉela. Sa nekim ciljevima smo na samom poĉetku, a kod nekih se više odmaklo što je

registrovano kroz otvaranje odreĊenih poglavlja u pregovorima sa EU", kaţe Dejanović.

"Naš zadatak jeste da povećamo vidljivost znaĉaja Agende 2030 kako se ona ne bi

shvatila kao još jedno opterećenje, već kao mogućnost da, na primer, smanjimo siromaštvo, da

dostignemo kriterijume iz ĉetvrtog cilja koji kaţe da su svi oblici osnovnog i srednješkolskog

obrazovanja obavezni i besplatni, da se podigne nivo zdravstvene zaštite, rodne ravnopravnosti",

navodi Dejanović i dodaje da će u ostvarenju tih ciljeva veoma znaĉajna biti saradnja sa

medijima i jedinicama lokalne samouprave. Dejanović je rekla da je prvi put ove godine za

implementaciju Agende 2030 dobijena skromna budţetska linija, a da se sledeći doprinos

razumevanju tog pitanja oĉekuje kroz Zakon o budţetu, koji je uslov za sve ostale zakone i za

primenu u praksi. Na pitanje o primedbama nevladinih organizacija na saradnju sa zvaniĉnicima,

ona je najavila da će se veća razvijenost aktivnosti civilnog društva u odnosu na drţavne

institucije koristiti kao prednost. Ona je navela da se u pripremu Dobrovoljnog nacionalnog

izveštaja, preko Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, po javnom pozivu, ukljuĉila 21

nevladina organizacija. "Njihove predloge smo ne samo ugradili u izveštaj, već smo i original

onoga što su dostavili priloţili kao aneks. Za ovu vrstu aktivnosti, uĉešće i saradnja sa civilnim

društvom je bezuslovna i bez nje ne moţe da se ide dalje", rekla je Dejanović i dodala da su

organizacije civilnog društva dale vrlo korektne predloge, objektivno konstatovale šta su to

faktori ubrzanja, a gde su "uska grla".

37

Komentarišući stavove pokreta „Mame su ljute“ o naĉinu obraĉuna porodiljske naknade,

ona je ukazala na to da je primenom Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, 99 odsto

mama je dobilo više, a da onaj jedan procenat koji je dobio manje mora da se ljuti i mora da

podseti one koji su doneli zakon da to isprave. "Taĉno je da drţava nikada nije izdvajala više za

finansijsku podršku majkama i porodici, ali neka je i jedna ţena oštećena, drţava mora to da

prizna i da izmeni", istakla je Dejanović. Ona je dodala da je premijerka veoma ozbiljno shvatila

pokret "Mame su ljute" i izrazila uverenje da će se do jeseni pronaći modus za rešavanje tog

pitanja.

Nedelja,14.jul 2019.

Klinički centar Srbije dobio direktan prilaz s autoputa

Potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Stefanović i ministar zdravlja Zlatibor Lonĉar obišli

su danas novoizgraĊenu saobraćajnicu pri Kliniĉkom centru Srbije, koja

povezuje tu zdravstvenu ustanovu sa saobraćajnom petljom pri

iskljuĉenju sa auto-puta kod Hitne pomoći. Duţina saobraćajnice iznosi

350 metara, a njen najveći znaĉaj je što će pacijenti u najkraćem roku

moći da dobiju neophodnu pomoć lekara, bilo da je reĉ, na primer o

Urgentnom centru ili Klinici za ginekologiju i akušerstvo.

Ministar Lonĉar kaţe da će do porodilišta, zahvaljujući novoj

saobraćajnici, pacijenti stizati za pola minuta, odnosno za minut do Urgentnog centra, jer će se,

kako kaţe, izbeći guţve u ulici Kneza Miloša. On je dodao da saobraćajnica već funkcioniše,

kako za kola Hitne pomoći, tako i za sve graĊane. Inaĉe, put ĉija je izgradnja poĉela u martu

obeleţen je horizontalnom i vertikalnom signalizacijom, a za javno osvetljenje je postavljeno 14

stubova.

Ministar Stefanović podseća da je MUP nabavio novi helikopter sa najsavremenijom

medicinskom opremom, navodeći da je brzina, kada je reĉ o spašavanju ţivota, znaĉajan faktor.

"Sve što se dešavalo u prethodnom periodu, ukljuĉujući nabavku iks noţa, gama noţa, pokazuje

da razmišljamo da stvorimo uslove da se pacijenti u Srbiji leĉe kao bilo gde drugde u svetu. Za

pripadnike policije je to takoĊe znaĉajno, zbog specifiĉnosti posla. Skraćivanje vremena do

lekara znaĉi veća šansa da se nekom spasi ţivot", rekao je Stefanović. On je zahvalio

Ministarstvu zdravlja, ali i lekarima zbog brige koju pokazuju prema policijskim sluţbencima, ali

i svim graĊanima Srbije.

Direktor Kliniĉkog centra Srbije (KCS) Milko Ašanin izjavio je povodom rekonstrukcije

Kliniĉkog centra Srbije, koja je poĉela prošle godine i obuhvata i obnovu stare i izgradnju nove

zgrade, KCS posle 40 godina dobio najbrţi, najkraći, direktni pravac i prilaz s auto-puta u

dvorište Kliniĉkog centra. Izgradnja ovog puta izmeĊu Hitne pomoći i KCS deo je

rekonstrukcije, a RTS navodi da je on više od puta s obzirom na to da povezuje dve zdravstvene

ustanove vaţne za veliki broj pacijenata. Ašanin je u Jutarnjem Dnevniku RTS kazao da novi put

za pacijente znaĉi brţi i lakši dolazak. "To za naše pacijente i sanitete znaĉi mnogo. Pacijenti

brţe stiţu, brţe se sprovodi dijagnostika i terapija, pacijenti mogu biti spašeni", rekao je Ašanin.

On je rekao da više desetine saniteta dolazi iz Beograda i unutrašnjosti u Kliniĉki centar Srbije.

"Tako da je ovaj prilaz s auto-puta izuzetan vaţan da se zaobiĊu guţve u gradu i da se pristupi iz

Kneza Miloša, Nemanjine i iz ulice OsloboĊenja zaobiĊu i da se ovim putem brzo i direktno

38

stigne u Kliniĉki centar Srbije", objasnio je direktor KCS. Ašanin je dodao da će ovaj put imati

više namena. "U prvom trenutku on će se koristiti za potrebe gradilišta rekonstrukcije KCS

znaĉiti mnogo da veliki šleperi i kamioni ne prolaze kroz grad već idu direktno na gradilište, ali

već se propuštaju prioritetna vozila - vozila hitne pomoći, saniteti", kazao je Ašanin. On je rekao

i da se radovi na novoj kuli privode kraju i da uskoro poĉinju radovi u PET Centru.

Preminula Danka Novović

Poznata voditeljka Televizije Beograd Danka Novović preminula je u bolnici na

Beţanijskoj kosi u 76. godini. Danka Novović je roĊena u Prokuplju

1943. godine. Posle Prokuplja ţivela je u Uroševcu, a potom se sa

majkom preselila u Beograd, gde je završila Šestu beogradsku

gimnaziju, navodi Javni servis. Studirala je Pravni i Filozofski fakultet

ali, kako je govorila, nije imala vremena da ih završi. Kao

dvadesetogodišnjakinja, posle dvoipogodišnje pripreme sa lektorima,

poĉela je televizijsku karijeru 1958. u direktnom prenosu – ĉitajući

najavu programa. Radila je i kao urednik Dnevnika, ali je sebe smatrala

spikerkom, to je bio njen poziv. Otmenim drţanjem, posebnom dikcijom i bojom glasa obeleţila

je televiziju u Jugoslaviji i Srbiji. Pevala je u prvom Omladinskom klubu u Beogradu, dok su

repertoar koji je izvodila sa Minjom Subotom bile italijanske kancone, dţez i rokenrol. Bila je

prvakinja svoje gimnazije u gimnastici, druţila se s ekipom s Crvenog Krsta, koja je bila

nezamisliva bez Dragana Gage Nikolica. Za nju je Toma Zdravković napisao i otpevao pesmu

"Danka".

Za korupciju osuĎeno 523 ljudi

Za prvih godinu dana primene novog antikorupcijskog zakona za korupciju je osuĊeno

532 ljudi, a najviše presuda doneto je zbog zloupotrebe poloţaja, pronevere i davanja mita, pišu

Novosti. Sudovi su u tom periodu izrekli 448 osuĊujućih presuda protiv 523 ljudi i uglavnom su

u pitanju zatvorske kazne, što je Novostima potvrĊeno u Ministarstvu pravde. Od marta prošle do

30. juna ove godine podignute su optuţnice protiv 1007 lica, a sudovi su doneli 628 presuda.

Novosti navode da su meĊu onima protiv kojih Tuţilaštvo za organizovani kriminal vodi

kriviĉni postupak i direktorka Etnografskog muzeja u Beogradu, sudija Osnovnog suda u

Lazarevcu, direktor Više poslovne škole u Beogradu, direktor Uprave za agrarna plaćanja.

Tomić: Promene se dešavaju

Predsednica Odbora za finansije, republiĉki budţet i kontrolu trošenja javnih sredstava

Skupštine Srbije, Aleksandra Tomić kaţe da je novi zakon o spreĉavanju korupcije već dao

rezultate i da je u zatvor zbog toga otišlo 523 ljudi. Tomić je za TV Pink rekla da se time

dokazuju promene koje se dešavaju u Srbiji i da je u prethodnim godinama uraĊeno mnogo

stvari. "Na kraju krajeva, napredak potvrĊuju i izveštaji svetskih organizacija. Samo za prošlu

godinu je Agencija za borbu protiv korupcije, po razliĉitim osnovama, zapoĉela postupke za 275

funkcionera, od ĉega 116 sa lokalnog nivoa. Veliki je broj onih koji se nalaze na republiĉkom

nivou", kaţe Tomić.

39

Istiĉe da disciplina u vezi sa korupcijom mora postojati i njeno rešavanje mora se kretati

od vrha prema lokalnom nivou. S tim u vezi pokrenuto je pitanje prijave imovine, što je i

najvaţnije. "Pokrenuli smo ovo pitanje, koje se odnosi i na prijavu imovine onih koji su do 2012.

bili na vlasti, koji su bili milioneri i danas prijavljuju tu milionsku imovinu. Dodaje i da su

mnoge institucije, poput drţavne revizorske institucije, razne komisije koje se vezuju za javne

nabavke, uradile mnogo prethodnih godina, što do 2012. nije bio sluĉaj.

Istiĉe da je politiĉka volja bila neophodna, kao i sve ono što je Vuĉić preduzeo kako bi se

ostvarili rezultati i napreda Ona dodaje da je ta opozicija podelila Srbiju na krezubu i bezubu, na

pametne i glupe, na sendviĉare i elitu… "Pokrenuli su kampanju kojom ţele da ućutkaju pametni

svet u Srbiji koji podrţava politiku Aleksandra Vuĉića, ali ne samo tu politiku, već politiku

Srbije i njenog razvoja. Ţele da nas ubede da je sve što je dosad uraĊeno zapravo ništa, i da bi

oni to mogli bolje", kaţe Tomić.

Ponedeljak,15.jul 2019.

Drţavna uprava u "v.d. stanju"

Status vršioca duţnosti trenutno ima 207 drţavnih sluţbenika na poloţaju, objavila je

"Politika", pozivajući se na Sluţbu za upravljanje kadrovima Vlade Srbije (SUK). U toj sluţbi,

piše list, nije precizirano koliko ih je ukupno, ali prema ranijim podacima, u drţavnoj

administraciji je oko 370 sluţbenika na poloţaju. Reĉ je o pomoćnicima ministara, sekretarima

ministarstava, direktorima i drugim rukovodiocima kancelarija, uprava, agencija, inspektorata...

Svih 11 pomoćnika ministra finansija, recimo, u ovom trenutku su u v.d. stanju, kao i sekretar

ovog ministarstva i direktori šest od ukupno sedam njegovih uprava. Jedino direktorka Poreske

uprave Dragana Marković nema "v.d" ispred svoje funkcije. List navodi i da su u Ministarstvu

spoljnih poslova dva pomoćnika, oba vršioci duţnosti, a u Ministarstvu odbrane je jedan, i on je

u v.d. stanju, a takve sluţbenike na poloţaju imaju i u Ministarstvu za evropske integracije, pa i u

samoj Sluţbi za upravljanje kadrovima.

Na pitanje povodom toga što je najkasnije 1. jula, prema izmenama i dopunama Zakona o

drţavnim sluţbenicima iz decembra prošle godine, trebalo da prestane v.d. stanje onima koji su

do 1. januara bili u tom statusu, u SUK kaţu da su pokrenuta 64 konkursa za popunjavanje

poloţaja, a oĉekuje se da će se uskoro pokrenuti postupci za popunjavanje svih poloţaja.

Obaveštenja vozačima na autoputu putem radio sistema

Sistem koji podrazumeva prekidanje programa Radija 202 i slanje poruke svim vozaĉima,

koji imaju upaljeno dugme na radio-aparatu sa oznakom “TA”,

primenjivaće se na auto-putu i magistralnim putevima, kao što je

Ibarska magistrala. Cilj projekta je da se poveća bezbednost u

saobraćaju, ali i da se ta oblast zakonom bliţe uredi, a sistem se

sastoji od informacija, koje MUP i Javno preduzeće “Putevi

Srbije” prikupljaju na terenu. Dugme “TA” ima većina radio-

aparata, koji su ugraĊeni u automobile, posle 2006-te godine. https://www.youtube.com/watch?v=EM7WZG7IdpU

40

Naslednici od drţave traţe da vrati 800 preduzeća

Naslednici starih vlasnika u Srbiji potraţuju više od 800 preduzeća, meĊu kojima je i

nekoliko rudnika, pišu "Veĉernje novosti". Pošto po zakonu preduzeća ne mogu fiziĉki da budu

vraćena, naslednici mogu da raĉunaju na obeštećenja, koja bi trebalo da poĉnu 2012. "Novosti"

navode da je prvo nepravosnaţno rešenje o obeštećenju jednog preduzeća već doneto, ali u

Agenciji za restituciju još ne mogu da daju detalje. Najpoznatiji vlasnici koncesionih prava na

rudnike bili su ĉlanovi dinastije KaraĊorĊevića, a oni su u zahtevu za povraćaj traţili rudnik

lignita "Radenka-Ugljeni", rudnik "Voluja" i rudnik i fabriku "Ševica". Svi su, dodaje list, bili

sastavni deo preduzeća "Neresnica-Glogovica" i nalaze se na opštini Kuĉevo.

Mišel: Srbija moţe da bude lider u tehnologiji budućnosti

Delimo viziju Srbije kao lidera u razvoju digitalne ekonomije i inovacija i ta tehnologija

budućnosti od Srbije moţe da napravi centar inovacija i na globalnom nivou, izjavio je generalni

direktor "Telenora Srbije" Majk Mišel. "Mogućnosti koje pruţa nova tehnologija pete generacije

su beskrajne i neistraţene. U procesu uĉenja i istraţivanja punih potencijala 5G mreţe vaţan je

doprinos koji daje Vlada Srbije", rekao je Mišel za "Novosti". Prema njegovim reĉima, trţište

telekomunikacija u Srbiji beleţi stalni rast. "I za globalni nivo karakteristiĉno je da korisnici

prelaze sa govora i slanja poruka na razmenu podataka, tj. mobilni internet i njihove potrebe

svakim danom rastu. Bitne su im pouzdanost, brzina i dostupnost tih usluga. "Telenor" prati

potrebe svojih korisnika i u tom smislu se i razvija. Sa druge strane, sve je više servisa, koji

intenzivno zavise od mobilnog interneta, a koji predstavljaju neraskidivi deo svakodnevnice

naših korisnika", rekao je Mišel.

Upitan ko u Srbiji ima pristup 5G mreţama, Mišel kaţe da je "Telenor" krajem juna

pustio prvu 5G baznu stanicu i kreirao okruţenje koje mogu da koriste domaće i strane

kompanije, startapi, studenti i ostali zainteresovani da uĉe i razvijaju svoja rešenja u tehnologiji

budućnosti. "Konkretno da li je sa 5G tehnologijom moguće da vas hirurg operiše sa velike

daljine? Jeste. Da li ljudi tu mogućnost ovde prihvataju? Nisam siguran ni da bih ja to trenutno

prihvatio. Ali vaţno je da svako trţište razvije svoje modele upotrebe. U Srbiji postoje pametni i

talentovani ljudi koji mogu da ih razvijaju i trebalo bi im upravo to i omogućiti. S tim ciljem smo

i kreirali 5G okruţenje, da uz uĉenje i razvoj doĊemo do primenjivih rešenja koja mogu da

doprinesu razvoju ekonomije i biznisa", kaţe Mišel, odgovarajući na pitanje o tome koliko je

Srbija spremna za prihvatanje novih tehnologija.

Kako da mali poraste

Piše: Dragan Vujadinović*

Kad veliki brzo rastu, postanu najveći. Kad veliki pomalo rastu ostanu veliki. Kad mali

brzo rastu, postanu srednji. Kad mali pomalo rastu ostaju mali. Kad mali

ne rastu, budu mali, mali. Naravno, sve prethodne komparacije se odnose

na rast BDP-a (bruto domaćeg proizvoda). Po redu – Kina, Nemaĉka,

Slovenija, Srbija. Mi smo oni mali, što pomalo rastu. Kako to izgleda u

praksi, videćemo na primeru Nemaĉke i Srbije. BDP Nemaĉke je oko 3

hiljade, a naš 42,5 milijardi evra. Po glavi stanovnika oni blizu 40, a mi

oko 6 hiljada evra. Kad Nemaĉka poraste 1,5 posto, to je 45 milijardi evra.

41

Više od godišnjeg BDP-a Srbije. Kad nama poraste za 1,5 posto to je 635 miliona evra. Sve je

prosto. Nemcima je više nego dovoljno 1,5 posto, nama mora svake godine da raste 4 do 5 posto.

Da bi jednog lepog dana, za desetak godina stigli makar polovinu BDP-a po glavi stanovnika

Nemaĉke.

Da ponovimo neumoljive cifre. BDP je u prvih pet godina napredne Srbije (2012-2016.

godina) ukupno porastao minijaturnih 3,4 posto, za šest godina 5,3 posto, za sedam (2012 –

2018) nepunih 10 posto, dok će, ako stopa rasta ove godine bude 3 posto, ukupan rast za osam

godina (2012-2019) biti 13,3 posto. Ili 1,65 posto proseĉno godišnje. Razoĉaravajuće.

Poraţavajuće. Daleko najmanje od svih zemalja CIE (Centralne i Istoĉne Evrope). Iako se zna

recept kako da (naš) mali BDP poraste, naš ministar Mali ga ignoriše. Koristi pogrešne lekove.

Zato da ispišemo naš recept sa tri glavna leka.

Prvi je rasterećenje i stimulisanje privrede. Onih koji daju. Posebno smanjenje poreza i

doprinosa na zarade. Dokle god oni koji daju, imaju manje nego ovi što troše, nema brţeg rasta.

Kao što nema ni dok se strani investitori slikaju, grle i ljube, dok su naši “tajkuni i lopuţe”.

Nema ni dok se hvalimo budţetskim suficitom. Umesto tolerantnog deficita. Oko jedan posto.

Kojim bi se koliko-toliko smanjile poreske daţbine i investiralo u javne kapitalne projekte.

Umesto da se vlast i Mali hvale suficitom, trebalo bi makar da proĉitaju ekonomsku teoriju i

praksu. Suficit znaĉi da se više nego što treba uzima od poreskih obveznika. Mali ima suficit, oni

koji plaćaju deficit. Kakav rast sa velikim bruto zaradama, a malim neto platama. Ajde bogati,

što bi rekli VojvoĊani. Sve je manje kvalifikovane radne snage. Odoše…

Drugi lek su investicije. Za brţi rast potrebno je uĉešće investicija (javnih i privatnih) u

BDP-u od 23 do 25 posto. Mi smo sa sve novim NIP-om (Novim Investicionim Programom), na

nivou od 18,5 posto BDP-a. Ĉak je pre pet godina ukinut i poreski kredit na investicije

(umanjenje poreske osnovice za porez na dobit za realizovane investicije). A uvedeni tajni

ugovori, dogovori i meĊudrţavni aranţmani. Bez postupka javnih nabavki. Direktnom

pogodbom. U ĉetiri oka. Pa kom obojci, kom opanci, kom IMT (Ima li Mene Tu). Para nikad

više, a dok dobiješ kredit “rodiš meĉku”. Kako se to u narodu kaţe. Sa višestruko višim

kamatnim stopama, u odnosu na “kolege” iz Evrope. Pa budi konkurentan, bre.

Treći lek, usko povezan sa prva dva je realni i stimulativni, a ne populistiĉki i politiĉki

kurs. Sadašnji kurs direktno šteti privrednicima i izvoznicima. Umesto da već dostignuti kurs

evra od 124 dinara, raste makar za zvaniĉnu stopu inflacije, i da sada bude najmanje 130 dinara,

on se “sunovratio” na nepunih 118 dinara. Iz straha da se ne zamere, izvoznici filozofiraju. Nije

vaţno koliki je, vaţno je da je stabilan. U kafani psuju na sva usta. Od izvoza sve manje dinara,

za struju, gorivo i bruto zarade treba sve više. Zato je došlo “zlatno doba” za trgovinske centre sa

stranom robom i sve veće plate u evrima. Iako se za njih nikad nije moglo manje kupiti u

poslednjih desetak godina. Bolje da su proseĉne plate 400 umesto 450 evra, a da je rast privrede

veći. Samo brţi rast donosi realno veće plate. Ove “velike” godišnje oteraju skoro 50 hiljada

ljudi. Oni koji ostaju, samo se brinu o hrani, kreditima i komunalijama. Svakog meseca drama.

Ţivi se od “datuma do datuma”. Ako plata zakasni samo jedan dan, drama. Sve je već unapred

potrošeno.

Izneli smo recept sa tri glavna leka, za našu hroniĉnu opasnu bolest. Kako da naš mali

(BDP) brţe raste i poraste. Na polzu plebsa i elite. Na potezu je ministar para. Mali, da izleĉi

malog. Pravim lekovima. Suprotnim od onih kojima sada leĉi BDP. Pa da ostane upamćen. Kao

nekada deda Avram (profesor Dragoslav Avramović). Kad je uveo novi dinar.

*ekonomski analitičar

42

Kiša prekinula ţetvu pšenice, otkup 18 dinara bez odbitka

Kiše, koje ovih dana padaju, a noćas je bila najobilnija sa 50 litara po kvadratnom metru,

prekinule su ţetvu pšenice u Pomoravskom okrugu, zasejanu na oko 15.000 hektara. Ţetva je na

polovini, a ove kiše mogle bi izazvati klijanje u klasu na parcelama koje su polegle, kao i

dodatno izbijanje korova, što će uticati na konaĉni rezultat i prinosa i kvaliteta, ocenili su danas

za Tanjugu i poljoprivrednici i poljoprivredni struĉnjaci. Trebaće bar tri dana da se zemljište

prosuši, kako bi kombajni i traktori mogli da uĊu u njive, navode poljoprivrednici. Prinosi na do

sada poţnjevenim površinama bili su od 1,5 do 5,5 tona "a i prinosi i kvalitete i ove kao i svake

godine, zavisi koliko je ko uloţio, da li je sejao pravo seme po savetu struke ili svoje sa tavana",

kaţe struĉni savetodavalac za ratarstvo Poljoprivredno struĉne savetodavne sluţbe za

Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić. Mlinovi u Pomoravskom okrugu otkupljuju

pšenici po 18 dinara, a na tablama, na kojima je istaknuta cena, piše i da nema odbitaka.

Poljoprivrednici kaţu da Fabrike stoĉne hrane plaćaju više.

Utorak,16.jul 2019.

Danojlić: Ne verujem da nam Makron moţe pomoći

Milovan Danojlić, jedan od najvećih ţivih srpskih pisaca koji je odavno nastanjen u

Francuskoj, gde je na univerzitetu u Poatjeu dugo radio kao

lektor za srpski jezik, kaţe da je francuski predsednik

Emanuel Makron tokom posete Beogradu pokazao da je

savestan politiĉar koji se potrudio da se pripremi za ovu

posetu, ali ne veruje da Makron moţe mnogo da uĉini za

Srbiju mimo opšteg stava i raspoloţenja Zapada. "Lepo je

govorio. Dobro je slušati nekog ko ĉini napor da nas vidi,

shvati i razume. Verovatno ima nekih dobrih namera, ali ne

verujem da moţe nešto uĉiniti mimo opšteg stava i raspoloţenja zapada", ocenjuje Danojlić za

Tanjug. Stav "da su na zapadu svi kao jedan kada je reĉ o Srbiji" Danojlić ilustruje ponašanjem

publike na Vimbldonu tokom meĉa Novaka Đokovića sa Rodţerom Federerom. "Bili su protiv

Đokovića, iako Švajcarac nije igrao u svojoj zemlji, nego u Engleskoj. E, pa to je naš poloţaj na

Zapadu, a Makron je mlad i verovatno dobronameran ĉovek, ali ne verujem da nam moţe mnogo

pomoći", kaţe srpski pisac.

Na pitanje da li misli da je i Makronu, kao politiĉaru koji pretenduje da se nametne i kao

evropski lider, takoĊe bila potrebna poseta Srbiji, kaţe da to ne moţe da komentariše. "To je

njegovo traţenje mesta u Evropi, pitanje njegovih odnosi sa Englezima i Nemcima, velika

geostrateška kombinacija, ja govorim o onome što sam ĉuo i video. A, to je da je ostavio lep

utisak, ali ne znam šta moţe bitno da se poboljša". Komentarišući sinoćnu atmosferu na

Kalemegdanu, prisećanje na istorijsko prijateljstvo i pomoć u Velikom ratu, Danojlić smatra da

treba da budemo realni i da znamo da ni u prošlosti nije sve bilo tako bilo idiliĉno sa Francuzima

"kao što mi zamišljamo". Slaţe se sa konstatacijom Tanjuga da je Makron svojom posetom i

porukama koje je ovde uputio, ĉini se, podigao samopoštovanje i Srbiji i našem narodu, ali

zakljuĉuje: "Danas nama ne treba mnogo da ţivnemo i da se obradujemo, kao što znate" .

43

Od danas na snazi novi zakon o komunalnoj miliciji

Danas stupa na snagu novi zakon o komunalnoj miliciji, kojim se proširuje njena

nadleţnost. Komunalna milicija za mnoge je prva adresa kojoj

se javljaju kada odreĊene radnje ometaju svakodnevicu. „Kao

potpuna neka sam rekao prikupljanje obaveštenja što je nama

jako bitno kod utvrĊivanja prekršaja. Ovlašćenje nareĊenja je

takoĊe dobilo dodatnu snagu. Kad komunalni milicioner izda

nalog da postupite po tom nalogu vi ste u obavezi da postupite,

ako ne postupite postoje sankcije, novĉane. One se kreću od 20.000 za fiziĉko lice, do 10.000 za

pravno lice“, kaţe Miroslav Laketić, naĉelnik Gradske uprave za inspekcijske poslove.

Video zapis po novom Zakonu je dozvoljena stvar, pa je milicionerima dozvoljeno

snimanje postupka u toku rada, kao i korišćenje spreja i mogućnost zaustavljanja vozila. „Ako

vidite nekog iz vozila da baci smeće prosto da kaţemo, komunalni milicioner ima mogućnost da

zaustavi takvo vozilo i procesuira takav prekršaj“, dodaje Laketić. Nove uredbe vaţe od danas, a

iz Komunalne milicije podsećaju da buka, galama, glasna muzika na javnim mestima nisu u

njihovoj nadleţnosti, već da se u tim sluĉajevima treba obratiti redovnoj policiji u nadleţnosti

MUP.

Vozačke dozvole od sada i na kućnoj adresi

Od 1. jula vozaĉi u Srbiji vozaĉke dozvole mogu da dobiju i na kućnu adresu. Kad je reĉ

o Novom Sadu, graĊani su već poĉeli da koriste ovu pogodnost. Ako vam je muka od ĉekanja u

redovima, šalterskih procedura, nepotrebnog gubljenja vremena, ovo je vest koja će vam znaĉiti:

vozaĉku dozvolu od sada moţete dobiti na kućni prag. Ima onih koji nisu ĉuli za ovu novinu, ali

su reakcije ipak pozitivne. Procedura za dobijanje vozaĉke poštom je jednostavna. Potrebno je da

je zatraţite preko portala e-uprave ili da se prilikom podnošenja zahteva izjasnite za ovu opciju.

Ako dozvola iz bilo kog razloga nije isporuĉena, vraća se u policiju, ali tada sami morate da

doĊete po nju. Bitno je reći da ukoliko neko traţi dozvolu po hitnom postupku, a ţeli dostavu,

mora da raĉuna na to da isporuka moţe trajati duţe od sedam dana.

Nema uvoĎenja obaveznog vojnog roka 2020. godine

Ministarstvo odbrane demantovalo je danas pisanje pojedinih medija da će Srbija

najverovatnije od sledeće godine ponovo uvesti obavezu sluţenja vojnog roka. UvoĊenje vojnog

roka nije predviĊeno u 2020. godini, kaţu u Ministarstvu odbrane. Portparol Ministarstva

odbrane i Vojske Srbije, major Milan Gujanica rekao je za Tanjug da je vraćanje vojnog roka

politiĉka i ekonomska odluka. "Ona ne moţe biti doneta bez uvaţavanja svih faktora koji na nju

utiĉu. UvoĊenje obaveznog sluţenja vojnog roka nije predviĊeno u 2020. godini i sva druga

tumaĉenja su proizvoljna i senzacionalistiĉka", kaţe Gujanica.

Ponovo obavezni vojni rok?

Srbija će najverovatnije od sledeće godine ponovo uvesti obavezu sluţenja vojnog roka,

piše danas Srpski telegraf i dodaje da se o tome već godinu dana razgovara. Vojni analitiĉar

Miroslav Lazanski kaţe da Srbiji nedostaje vojska, jer profesionalni vojnici već sada imaju više

44

od 30 godina i ne mogu fiziĉki da odgovore na sve zadatke. "Srbiji nedostaje obuĉena rezervna

vojska i ratna armija. U svim dosadašnjim sukobima pokazalo se

da su vojnici koji su odsluţili vojni rok najbolji ratnici", rekao je

Lazanski. Prema njegovim reĉima, Srbija će najverovatnije

zadrţati kombinovani sistem, po kome će deo ĉiniti profesionalni

vojnici, deo vojnici po ugovoru, a deo vojska koja sluţi obavezni

vojni rok.

Analitiĉar Aleksandar Radić smatra da treba pronaći

adekvatan model koji će odgovarati Srbiji i vremenu u kojem ţivimo. "Nemamo ni para ni

uslova da se to radi kao nekada, dok je postojala JNA. Ja se zalaţem za obavezni vojni rok, ali ne

za sve već za odreĊeni broj ljudi. Niko nikoga ne moţe da natera da ide u vojsku, ali momci koji

bi dobrovoljno pristali da sluţe vojni rok ne bi radili marginalne poslove kao do sada, poput

ĉišćenja dvorišta", rekao je Radić. Kako dodaje, ukoliko bi se ponovo uvelo obavezno sluţenje

vojnog roka, to bi se odnosilo na mladiće starosti izmeĊu 18 i 26 godina i ne bi bilo

retroaktivnog pozivanja. "Oni muškarci koji nisu sluţili vojni rok imali bi obavezu da proĊu

skraćenu obuku za rezervni sastav", rekao je on.

Makron razgovarao sa srpskim umetnicima

Francuski predsednik Emanuel Makron je u Beogradu razgovarao i sa umetnicima i

istaknutim javnim liĉnostima naše zemlje, koji predstavljaju sponu izmeĊu Srbije i Francuske.

Sastanak sa srpskim umetnicima je u organizaciji Ambasade Francuske u Srbiji i nije otvoren za

medije. Makron sastankom sa umetnicima završava dvodnevnu posetu Srbiji. Zvaniĉni sastanci u

okviru Makronove dvodnevne posete obavljeni su juĉe, a dvojica predsednika poloţili su vence

kod Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, gde su se obratili graĊanima, i odali

poĉast srpskoj heroini Milunki Savić u Aleji velikana na Novom groblju.

Makron je velikom broju okupljenih graĊana na Kalemegdanu, u govoru tokom kojeg se

obraćao i na srpskom, poruĉio da Francuska voli Srbiju i njene graĊane i da je Srbija "u njihovim

srcima". Francuski predsednik je prethodno imao tet-a-tet sastanak sa Vuĉićem, koji je trajao

znatno duţe nego što je bilo predviĊeno, a dvojica drţavnika su sa konferencije za novinare

poslali jasne poruke po pitanju Kosova i Metohije, evropskih integracija i saradnje Srbije i

Francuske.

Lagard podnela ostavku na mesto direktora MMF

Izvršna direktorka MeĊunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard podnela je ostavku

na tu funkciju, dve nedelje nakon što je predloţena za novu direktorku Evropske centralne banke.

Ona je rekla da će ostavka, koja stupa na snagu 12. septembra, ubrzati izbor njenog naslednika,

prenosi Rojters. "Sa velikom sigurnošću kada je reĉ o procesu mog imenovanja za predsednicu

ECB i vremenu koje je za to potrebno, donela sam odluku u najboljem interesu MMF", navela je

ona u saopštenju. Imenovanje Lagardove treba da odobri Evropski parlament. Ako bude izabrana

duţnost predsednika ECB preuzeće od Marija Dragija 31. oktobra.

Puzigaći 12 godina zatvora za ubistvo Tatona

45

Viši sud u Beogradu ponovo je danas osudio na 12 godina zatvora Dejana Puzigaću, sa

monaškim imenom Sava, povodom optuţbi da je uĉestvovao u

ubistvu francuskog navijaĉa Brisa Tatona u Beogradu 2009. Godine.

Ovo je treća po redu prvostepena presuda Puzigaći, pošto mu je tri

puta ponovljano suĊenje, prenosi Tanjug. I na novu presudu i

Puzigaća i tuţilaštvo imaju pravo da se ţale Apelacionom sudu u

Beogradu. SuĊenje Puzigaći ponovljeno ovog puta po nalogu

Apelacionog suda u Beogradu, koji je poĉetkom decembra 2018.

ukinuo prvostepenu presudu Višeg suda kojom je on prošle godine bio osuĊen na 12 godina

zatvora. U prvom postupku, koji je voĊen protiv više izgrednika, Puzigaća je prvostepenom

presudom bio osuĊen na 32 godine zatvora, ali mu je kazna odlukom Apelacionog suda 2012.

godine smanjena na 14 godina zatvora.

Puzigaća, koji se tereti za kriviĉno delo teško ubistvo u saizvršilaštvu, i dalje je u pritvoru

Okruţnog zatvora u Beogradu u kojem je se nalazi od izruĉenja iz Grĉke, gde je uhapšen nakon

višegodišnjeg bekstva. Nakon izruĉenja iz Grĉke njemu je dozvoljeno ponavljanje kriviĉnog

postupka, odnosno novo suĊenje sa pravom ţalbe. Tokom skrivanja Puzigaća se zamonašio u

ruskom manastiru na Tajlandu i uzeo monaško ime Sava, pa se na suĊenja pojavljivao u

monaškoj odori.

Taton je teško povreĊen u tuĉi navijaĉa Partizana i Tuluza iz Francuske na Obilićevom

vencu 17. septembra 2009. godine, a 11 dana kasnije je preminuo u bolnici. Na poĉetku

ponovljenog suĊenja u aprilu 2017, Puzigaća je negirao uĉešće u tuĉi, tvrdeći da uopšte nije bio

na Obilićevom vencu u vreme nereda i tuĉe navijaĉa Tuluza i Partizana. U sluĉaju ubistva

Tatona, ĐorĊe Prelić, koji je takoĊe u odsustvu bio osuĊen na 15 godina zatvora, zimus je novom

pravosnaţnom presudom osuĊen na 10 godina zatvora. Prelić je pet godina bio u bekstvu do

hapšenja u Španiji koja ga je izruĉila Srbiji 2014. godine.

Osim Puzigaće i Prelića, ostalih 12 optuţenih za ubistvo Tatona su ranije osuĊeni na

zatvorske kazne i već su pušteni iz zatvora na uslovni otpust ili su izdrţali zatvorske kazne.

U Škotskoj najviše umrlih od droge

U Škotskoj je prošle godine od upotrebe droge umrlo 1.187 osoba, što je ĉak 27 odsto

više nego 2016. godine, a u odnosu na broj stanovnika to najviše u Evropskoj uniji, preneo je

BBC. Prema zvaniĉnim podacima, u Škotskoj je 2018. godine registrovano 218 umrlih od droge

na milion stanovnika, dok je u Velikoj Britaniji u celini taj broj 74, a u Evropskoj uniji 23,

gotovo deset puta manje. Prema poslednjem procenama zdravstvenih radnika, u Škotskoj je oko

60.000 zavisnika od droge, odnosno oko 1,6 odsto populacije. Najveći broj umrlih od droge u

Škotskoj je koristio opijate kao što su heroin i medaton, a uoĉeno je da sve više zavisnika

konzumira smrtonosni koktel droga, koji ukljuĉuje benzodiazepine, uglavnom etizolam, pilule

koje dileri reklamiraju kao "uliĉni valijum". Etizolam je prouzrokovao smrt 548 osoba u 2018.

godini, navodi se u izveštaju. Zanimljiv je i podatak da je upotreba droge u najsiromašnijim

delovima Škotske ĉak 17 puta veća nago u najbogatijim.

Sreda,17.jul 2019.

Piters: Juronjuz u Srbiji, Srbija na Juronjuzu

46

Sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom u Srbiju je "stigao" i vodeći

evropski meĊunarodni informativni kanal, TV mreţa Juronjuz (Euronews), što će biti prilika da

se ovdašnjoj javnosti uĉine dostupnim novi sadr�ţaji, ali i da Srbija bude prisutnija i "vidljivija"

u svetu. Izvršni direktor Juronjuza Majkl Piters najavljuje da će Juronjuz Srbija koristiti sve

ekskluzivne materijale kojima globalno raspolaţe ta mreţa, a prozivodiće i sopstveni materijal o

Srbiji, Balkanu. "Biće to spoj meĊunarodnog i lokalnog", precizira u intervjuu za Tanjug izvršni

direktor televizije, ĉije je sedište, inaĉe, u Lionu, Francuska. "Pokrećemo novi posao, kroz

franšizu, sa snaţnim lokalnim partnerom i već to predstavlja veliki izazov. Imamo brend koji

postoji više od 20 godina i koji je pokazao da je kredibilan i nezavistan i to je naša najveća

vrednost", rekao je Piters. Jasno je, kaţe, da će Juronjuz Srbija morati da poštuje i da će poštovati

kljuĉne vrednosti Juronjuza - "DNK Juronjuza".

Piters kaţe i da shvata da je u Srbiji, kao i na drugim trţištima u okruţenju, medijski

pejzaţ "pun strasti", da se deli na one koji su za vlast ili za opoziciju. "Juronjuz nije provladin

kanal, nikad to niko neće moći da kaţe, ali, s druge strane nismo ni opozicioni. Niti ćemo nešto

promovisati, niti ćemo govoriti protiv toga", kaţe on, precizirajući kako vidi mesto i ulogu

Juronjuza na medijskoj sceni uopšte, pa i u Srbiji. "Ovde smo da pokušamo, koliko moţemo, da

poštujući te vrednosti, neutralnosti i nezavisnosti, prenesemo šta se negde dešava", naveo je

Piters. Kako kaţe, Juronjuz Srbija će biti - o Juronjuzu i svi njegovim vrednostima i o Srbiji. "Šta

to znaĉi? Juronjuz će biti spoj meĊunarodnog sadrţaja koji mi imamo i koji će Juronjuz Srbija

koristiti - sve eksluzive, sav sadrţaj o meĊunarodnim temama, i poĊednako evropskim, a

prozvodićemo i sopstveni materijal o zemlji u kojoj smo - Srbiji, regionu. To će biti spoj

meĊunarodnog i lokalnog sadrţaja", rekao je on, uvodeći novi termin u svet medija - glokalni (i

globalni i lokalni) medij. To je za nas kljuĉno, kaţe on. "Ţelim da Juronjuz bude prvi 'glokalni'

medij u svetu - globalan, ali i sa sadrţajem koji će dopreti do lokalnog stanovništva", istiĉe

Piters. Juronjuz emituje program u 160 zemalja, a njegov signal dopire do skoro 400 miliona

domaćinstava i skoro 135 miliona ljudi svakog meseca.

Apel graĎanima da iskoriste zakazani termin za dokumenta

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu apelovala je na graĊane,

koji su zakazali termin za izdavanje liĉnih dokumenata

putem Portala eUprava u nekoj od uprava policije, da taj

termin i iskoriste ili ga na vreme zamene za drugi, kako bi

svi dobili priliku da lako i brzo doĊu do termina za

izdavanje dokumenata. U saopštenju Kancelarije se navodi

da je Uprava za upravne poslove u proteklom periodu

primila više ţalbi graĊana da su svi ponuĊeni termini na

Portalu eUprava koji se odnose na zakazivanje termina za izdavanje liĉnih dokumenata zauzeti i

da nisu u mogućnosti da zakaţu termin u roku od 14 dana. Zbog toga je MUP, u saradnji sa

Kancelarijom za IT i eUpravu, omogućio graĊanima da od 4. marta ove godine, mogu da zakaţu

termin za podnošenje zahteva za liĉna dokumenta, putem Portala eUprave za narednih 60

kalendarskih dana, umesto dotadašnjih 14. Analizom zakazanih termina za izdavanje liĉnih

dokumenata, Uprava za upravne poslove je utvrdila da odreĊeni broj graĊana, posebno u velikim

gradovima u Srbiji, ne koristi svoje zakazane termine, a pri tome ih ne otkaţe na vreme na istom

portalu.

47

Time onemogućavaju ostale graĊane da zakaţu termine na koje bi došli da podnesu

zahtev za izdavanje liĉnih dokumenata, ukazuju u Kancelariji za IT. Dodaju da je samo u

prethodnih sedam dana u policijskoj stanici Novi Beograd bilo 371 zakazan termina preko

Portala eUprava, a nije iskorišćeno 136. Nisu svi termini bili iskorišćeni ni u drugim mestima, pa

u Novom Sadu od 246 zakazanih, 115 termina nije iskorišćeno, dok je u Kragujevcu bilo

zakazano 245 termina, od kojih 20 nije iskorišćeno. TakoĊe, u Panĉevu sedam termina koji nisu

iskorišćeni od zakazanih 39, dok u Nišu od zakazanih 430 termina - 29 nije iskorišćeno. Zato iz

Kancelarije za IT apeluju na korisnike da, zbog velikog broja graĊana koji u ovom periodu

menjaju liĉna dokumenta - ili iskoriste termin koji su zakazali, ili da ga na vreme otkaţu ili

pomere za drugi, kako bi svi dobili priliku da na lak i brz naĉin "bukiraju" termin za izdavanje

dokumenata. Inaĉe, uslugu "Zakazivanje termina za podnošenje zahteva za liĉnu kartu ili pasoš",

MUP je objavio na Portalu eUprava 2011. godine, a od tada je, preko portala, tu uslugu

iskoristilo 1.173.984 graĊana.

Mihajlović: Na jesen puštanje istočnog kraka Koridora 10

Potpredsednica Vlade i ministarka graĊevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr

Zorana Mihajlović, zajedno drţavnim sekretarima,

pomoćnicima i savetnicima u Ministarstvu, boravi do nedelje,

21. jula, na istoĉnom kraku Koridora 10. Oĉekujemo da će na

jesen moći u potpunosti da se pusti istoĉni krak Koridora 10,

izjavila je Mihajlović i dodala da je kabinet izmešten u kamp

Koridora u Beloj Palanci kako bi se rešili problemi i završilo

sa radovima na još jedan odsto tog kraka. Mihajlović je na

konferenciji za novinare podsetila da je kabinet Ministarstva

bio i u Grdeliĉkoj klisuri gde su uspešno podrţali završetak radova. “Od celog Istoĉnog kraka

jedan odsto nije završen i tu postoji nekoliko taĉaka, kosina, klizišta, na kojima se radi i što

ĉekamo da se završi, suštinski sve drugo je gotovo, ali upravo na tim taĉkama postoje problemi”,

kazala je Mihajlović.

Dodala je i da je kabinet izmešten kako bi se pokazalo graĊanima šta je sve uraĊeno,

navodeći da su svi mislili da je Grdelica nešto najlepše što smo videli. “Ĉini mi se da nisu videli

Bancarevo”, kazala je. Prema njenim reĉima, Istoĉni krak Koridora 10 je vaţan za Srbiju, jer nas

spaja sa Bugarskom i predstavlja najbrţu rutu ka Turskoj, samim tim Bliskom istoku. Kako je

kazala, nema vaţnije stvari od toga da imate dobar autoput, pogotovu kada ste tranzitna drţava,

što Srbija jeste. “Za ovaj kraj ovaj krak znaĉi razvoj, a mislim da se to najbolje vidi na primeru

Pirota, šta se to sve dešava u poslednjih par godina u Pirotu i kako se razvija i to zahvaljujući

otvaranju deonica Koridora 10”, navela je ministarka. Podsetila je da nas Istoĉni krak vezuje sa

Bugarskom i najavila da će imati sastanak i sa bugarskim ministrom, na kojem će priĉati kada će

Bugarska da završi svoj deo autoputa. “Ta tranzitna ruta koja je najkraća ka Turskoj je nešto što

treba da iskoristimo još više i to je praktiĉno zamajac za naš razvoj, za razvoj Srbije kao tranzitne

zemlje”, kazala je Mihajlović.

U centrima 2.680 migranata, od 300 do 600 dece bez pratnje

U prihvatnim centrima trenutno boravi 2.860 migranata, 400 do 500 ih je van centra, a u

Srbiji se nalazi i izmeĊu 300 i 600 dece bez roditeljske pratnje, reĉeno je danas na radionici o

48

upravljanju migracijama u Srbiji. Pomoćnik komesara za izbeglice i migracije Ivan Gerginov

kaţe da migrantska ruta trenutno ide kroz Albaniju, teritoriju Kosova i Metohije i Bosne i

Hercegovine, zbog ĉega je broj migranata u centralnoj Srbiji opao. "Oscilacije u broju migranata

i migratorni tokovi su veoma nepredvidivi, ali ako gledamo situaciju danas, broj migranata će ili

opasti ili ostati na ovom nivou u narednom periodu", naveo je Gerginov na radionici o

upravljanju migracijama u Srbiji.

Govoreći o ilegalnom vraćanju izbeglica na teritoriju Srbije, koje sprovode i Hrvatska i

MaĊarska, Gerginov kaţe da su te dve zemlje i svoje zakonodavstvo upodobile tako da mogu da

vrate bilo koga, pa ĉak i osobe koje nisu bile u Srbiji. "To je i uzrok promene kretanja i ruta

migranata, jer se raširila informacija da se Srbija na maĊarskoj i hrvatskoj granici teško napušta,

pa se zato iz Grĉke hvata drugi pravac. Zato je Srbija dosta rasterećenija, a BiH ugroţena", naveo

je on.

Na pitanje o situaciji u prihvatnim centrima, Gerginov kaţe da srpski organi nemaju

problem da smeste 2.600 migranata, budući da je, podseća, Srbija 1996. godine imala 720

kolektivnih centara za izbeglice u kojima je bilo oko 63.000 ljudi.

MeĊu migrantima su i deca bez roditeljske pratnje kojih je trenutno u Srbiji, prema

podacima Ministarstva za rad, od 300 do 600.

Savetnik ministra Dragan Vulević kaţe da svako dete koje se zatekne na teritoriji Srbije

ima isti obim i sadrţaj prava kao graĊani Srbije, da ih sada ukljuĉuju i u obrazovni sistem, te da

je znaĉajan broj dece ušao i u postupak azila. Navodeći da su u jednom trenutku od ukupnog

broja migranata u Srbiji, koji je tada iznosio 6.500, više od polovine bila deca, Vulević je rekao

da postoje razne situacije u kojima sistem mora da reaguje, od vršnjaĉkog nasilja, porodiĉnog

nasilja, zloupotrebe dece... "Ako detektujemo takvo dete bez pratnje, postavlja mu se privremeni

štaratelj koji u njegovo ime štiti njegova prava i interese, detekutuje se naĉin kako se moţe

obezbediti njegov smeštaj, psihosocijalna podrška i drugo... Deci bez pratnje, ali i ostaloj deci, se

obezbeĊuje obrazovanje", rekao je on. Kaţe da je najveći problem organizacija slobodnog

vremena i istiĉe da, iako postoji odreĊena vrsta kontrole, nijedan migrant nije "pod kljuĉem".

"Oni mogu da se slobodno kreću i neka od te dece su imala i do 15 neuspelih pokušaja prelaska

granice", naveo je on.

Iz ministarstva zdravlja navode da sva deca u smeštaju imaju preventivne preglede,

vakcinaciju. Savetnik u ministarstvu Aleksandar Ranković kaţe da 64 ustanove na sva tri nivoa

uspevaju da odrţe stabilnu zdravstvenu situaciju, da nije bilo širenja zaraznih bolesti niti je

ugroţeno stanje domicijalne populacije, ali ni migranata.

On istiĉe da migranti imaju puni obim zdravstvene zaštite kao i osiguranici u Srbiji,

zahvaljujući sredstvima zemalja EU i ostalih bilateralnih donatora, navodeći da se pruţanje

zdravstvene zaštite ne svodi samo na hitnu medicinsku pomoć, već da je prošireno. Kaţe i da se

opšta zdravstvena slika migranata ne razlikuje od opšte zdravstvene slike generalne populacije,

bez ozbira na specifiĉnosti podneblja i endemskih oboljenja iz podruĉja iz kojih dolaze.

Predstavnik Uprave graniĉne policije Saša Gosić kaţe da je od 2016. godine više od

19.000 migranata usmereno ka Srbiji iz MaĊarske. Kaţe da je zadatak graniĉne policije, koja

prva dolazi u dodir sa migrantima, da prepozna ugroţne kategorije migranata, uputi ih na

odreĊene sluţbe, ali i da meĊu njima identifikuje izvršioce kriviĉnih dela. Istiĉe i da je

krijumĉarenje ljudi jedan od najvećih rizika za migrante. Na radionici je predstavljeno i

istraţivanje o stavovima graĊana prema uticaju migrantske krize, koje je pokazalo da su opšti

stavovi graĊana prema izbeglicama i migrantima bolji nego 2017. godine.

49

Proseĉna ocena stavova graĊana prema migrantima je 2,59 na skali na kojoj je 1 veoma

negativno, a 5 veoma pozitivno, tako da 47 odsto ispitanika pokazuje neutralan stav prema

migratima. Prema istraţivanju, porasla je i informisanost graĊana o migrantskoj krizi, a bolje

informisani graĊani imaju pozitivniji odnos prema migrantima i veći interes za pitanja migracija.

Više od polovine graĊana, 58 odsto, i dalje smatra da su rat i progon uzroci migracija, ali postoji

i veliki broj graĊana koji veruje da su migracije socijalno-ekonomske prirode. U odnosu na neka

pitanja, došlo je do znaĉajnog pomeranja u stavovima graĊana u odnosu na 2016, kada je prvi put

raĊeno istraţivanje.

Na pitanje da li smatraju da meĊu migratima ima potencijanih terorista, 2016. godine 85

odsto ispitanika je odgovorilo sa da, dok je danas taj broj 56 odsto. Istraţivanje je pokazalo i da

duţe prisustvo migranata u pojedinim opštinama i gradovima utiĉe na bolje stavove graĊana

prema njima. "Prvobitni šok koji je izazvan otvaranjem centra raĊa strah kod lokalne populacije i

neku vrstu odbojnosti i distance. S protokom vremena situacija postaje bolja", navela je Jelena

Marić Luković, menadţer programa podrške EU upravljanju migracijama u Srbiji. Ona navodi

da je u opštinama i gradovima gde su prihvatni centri zatvoreni smanjena empatija graĊana

prema migrantima. "Odsustvo migranata umanjuje empatiju stanovništa prema njima", navela je

ona.

Trendovi se prate od 2016. godine, a u istraţivanju je uĉestvovalo 800 graĊana iz 19

opština i gradova u Srbiji u kojima postoji veći broj migranata.

Ministarstvo otvorilo liniju za prituţbe trudnica i porodilja

Trudnice i porodilje će sve nepravilnosti iz oblasti rada i poslodavce koji krše zakon i

time im uskraćuju zakonska prava moći ubuduće da prijave na

telefon Ministarstva rada - 0800 300 307. Ova opcija je

uspostavljena na zahtev ministra rada Zorana ĐorĊevića, a pored

toga na sajtu Ministarstva u okviru kategorije "Registri" biće

objavljen poseban spisak svih onih poslodavaca kod kojih se

dokaţe da su prekršili zakon i radnicama, odnosno porodiljama i

trudnicama uskratili prava koja im pripadaju. Detaljni plan kada je u pitanju rešavanje problema

iz oblasti rada sa kojima se susreću trudnice i porodilje dogovoren je na današnjem sastanku sa

udruţenjima koja predstavljaju mame i trudnice. Kako je saopšteno iz ĐorĊevićevog resora, na

sastanku je predstavljen problem sa kojim se susreću mame i porodilje na poslu. "Kako bismo

stali na put grubom kršenju njihovih prava odluĉili smo da krenemo u intenzivne inspekcijske

nadzore i da uvedemo lakši naĉin za prijavu nepravilnosti. Drţava brine o mamama, ţelimo da

im pomognemo i da ih zaštitimo", rekao je ĐorĊević.

Poslodavci koji krše njihova prava moraju, kazao je, da budu predstavljeni javnosti kako

bi svi znali ko su ti koji ţenama daju otkaz kada saznaju da su trudne ili se vrate sa porodiljskog

odsustva. "Uz pomoć pojaĉanih inspekcijskih nadzora i medijske kampanje verujem da ćemo

uspeti da stanemo na put onima koji krše zakon", rekao je ministar i dodao da je dijalog izmeĊu

Ministarstva i nevladinog sektora veoma vaţan u rešavanju ovog problema.

Direktorka Centra za mame Jovana Ruţiĉić istakla je da je ovo veoma dobra inicijativa

koja će znaĉiti trudnicama i porodiljama u Srbiji. "Podrţavamo svaku inicijativu koja će pomoći

mamama da ostvare svoja prava," rekla je Jovana Ruţiĉić i dodala da će dogovoreno rešenje

poboljšati i znatno ubrzati naĉin prijavljvanja kršenja prava kojima su trudnice i mame izloţene.

50

Kampanja za očuvanje orla krstaša koji u Srbiji izumire

U Srbiji ţive samo dva orla krstaša, koji su zaštićena vrsta ptica i trenutno su na rubu

opstanka, a da njihova staništa bila saĉuvana Društvo za zaštitu i

prouĉavanje ptica Srbije, ministarstvo za zaštitu ţivotne sredine i

kompanija “Carlsberg Srbija” pokrenuli su kampanju “Lavovski

za orlove”. Jedan par orla krstaša, koji je, inaĉe, i simbol sa grba

Srbije, ţivi u Srpskom Krsturu i oni su jedini u Srbiji. Zato je

neophodno, ocenjeno je na današnjem skupu, stvoriti uslove i

uĉiniti sve kako bi njihovo stanište bilo oĉuvano. Ova kampanja

će doprineti tome da uslove za orla krstaša uĉinimo boljim, da

pokušamo da omogućimo da on zaista opstane na ovom

prostoru, kaţe ministar zaštite ţivotne sredine Goran Trivan. Napominje da su to, ipak,

kratkoroĉne mere, te da su Srbiji neophodne dugoroĉne mere. “Od svih mera koje treba primeniti

ĉoveĉanstvo je uradilo mnogo u smanjenju gasova staklene bašte, ali mi smo od 1990. godine

emisiju gasova staklene bašte planetarno povećali za preko 60 odsto. O kakvoj zaštiti ţivotne

sredine u Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama mi onda govorimo, kada se ciljevi ne dostiţu”,

upitao je ministar Trivan, primećujući da je EU promašila ciljeve 2010 i 2020. godine, iako je

najbolja u tome. “Ĉinjenica je da se 40 godina bavimo odrţivim razvojem i 30 godina gasovima

staklene bašte, a rezultat je da srednjegodišnja temperatura raste. Rešenje je u pošumljavanju.

Najnovija studija objavljena u Švajcarskoj pokazala je da struĉnjaci procenjuju da, ukoliko

bismo u godinama koje su pred nama, posadsili blizu milijardu hektara šuma na planeti Zemlji,

onda bi te šume, za desetak godina najranije, absorbovale oko dve trećine ugljen-dioksida iz

vazduha. Zato se ja pitam zašto je tako komplikovano pošumiti hektare šuma u svakoj zemlji i ja

zaista ne znam zašto se to ne radi i mi ćemo, kao ministarstvo, zato nastaviti da guramo tu priĉu i

u EU i u UN”, kaţe Trivan.

Ilustrujući situaciju u kojoj se orao krstaš nalazi na rubu opstanka u Srbiji, direktor

Društva za zaštitu i prouĉavnje ptica Srbije Milan Ruţić naveo podatak koji pokazuje gde je

nekada bila Srbija u odnosu na MaĊarsku, u kojoj danas ţivi ĉak 150 parova orlova krstaša.

“MaĊarska je krenula da radi ovo što mi danas radimo još pre 30 godina. Kada je Deliblatska

pešĉara brojno bila naseljena krstašima, tada je u Pešĉari bilo oko sedam parova krstaša. Bilo ih

je više samo u Pešĉari, nego u celoj MaĊarskoj. Sada u maĊarskoj ima preko 150 parova krstaša,

a u Srbiji samo jedan. To govori da naš nacionalni simbol nismo saĉuvali, ali su kolege u

susednoj drţavi puno uradile i to je put kojim mi treba da se krećemo”, rekao je Ruţić. On je

objasnio da smo došli u takvu situaciju da je aktivisti tog Društva fiziĉki moraju da budu na

terenu 24 sata i da motre da dve odrasle ptice. To, kaţe, nije nimalo jednostavno, na severu

banata gde su vremenski uslovi “idiliĉni”, na otvorenom prostoru, po kiši, snegu, vetru.

Danka Novović - primer kako dostojanstveno ţiveti

Ĉlanovi porodice, prijatelji, kolege i poštovaoci poznate voditeljke Televizije Beograd

Danke Novović oprostili su se od nje danas na komemoraciji u prostorijama RTS-a. Voditeljka

RTS-a Staka Novković ĐorĊević rekla je da je njena voljena prijateljica uvek bila vedra,

dinamiĉna, puna ambicija i ţelje za ţivotom. "Danka Novović je bila lepa pojava na TV ekranu,

dobar profesionalac. Znala je da uţiva u ţivotu, u dobroj pesmi, muzici. Bila je otvorenog srca i

duše prema svima i zato smo je cenili i voleli", rekla je Novković ĐorĊević. Glavni realizator

51

Informativnog programa Rajko Rakićević je istakao da je malo reći za Danku da je bila vrhunski

profesionalac i da je mnogo bliţe reći da je bila jedna jedina. "Danka je bila veliki ĉovek, iskreni

prijatelj i kolega. Izgradila je briljantnu karijeru. Teško moţe da se desi da joj se ĉak i pribliţe

nove generacije. Slavna petorka - Duška, Ljilja, Vesna, Staka i Danka decenijama su uz Miću

Orlovića postavljali merila u toj teškoj profesiji. Po njima se prepoznavala Televizija Beograd",

rekao je Rakićević.

Kada je odlazila iz televizije poruĉila je: "Deco, više se druţite, sedite u kafani, priĉajte.

Upoznajte se, a kafana je najbolje mesto da se izbegnu gloţenja i da se neguje prijateljstvo. Ovde

vi provodite pola ţivota, zato kad god moţete, organizujte se i pravac kafana". "Spikerska

legenda bila je uvek spremna da emisuju vrhunski uradi, gospodski mirno i da na ekranu vlada

svakom situacijom. Sve je ona mogla i u svemu je bila legenda, pa i u kafani", istakao je

Rakićević.

Voditeljka RTS Vesna Radosavljević se prisetila zajedniĉkih trenutaka i istakla da je

Novović dostojanstveno nosila svaki teret. "Šeretski se osmehivala na nesreću i plakala kada je

niko ne vidi. Hrabrila nas u teškim situacijama i bila naš orjentir - kako da reagujemo, šta da

mislimo. Borila se za našu profesiju i branila je od naleta neukosti i neznanja. Zastupala je

interese mlaĊih, pomagala nam i savetovala nas... Borila se za svoje stavove ĉesto bez dlake na

jeziku. Kraljica i lafica, dama i boem...", rekla je Radosavljević.

Ispraćaj za kremaciju biće 19. jula u 15 sati na Novom groblju u Beogradu. Opelo poĉinje

u 15.30 sati.

Ukroćeno doţivotno zaduţivanje

Mera Narodne banke kojom je ograniĉila rokove za keš kredite na osam godina, već daje

rezultate, pa je vrednost dugoroĉnih keš zajmova smanjena za

pet meseci ove godine za 18,62 milijarde dinara, pišu Novosti.

NBS je u decembru prošle godine usvojila set podzakonskih

akata s cijem da spreĉi moguće rizike i za graĊane, ali i za

banke s obzirom na to da je primećeno da se graĊani sve više

nenamenski zaduţuju po neopravdano dugim rokovima.

"Vidljivi efekti preduzetih mera Narodne banke Srbije se ogledaju u smanjenju ukupnog iznosa

gotovinskih kredita ĉija je ugovorna roĉnost osam ili vise godina za 13,21 odsto, odnosno za

18,62 milijarde dinara tokom prvih pet meseci 2019.", reĉeno je Novostima u NBS. Kako

napominju, primarni cilj uvoĊenja pomenutih mera nije ograniĉanje kreditiranja propisivanjem

maksimalnog roka, niti zabranjivanje odobravanja kredita graĊanima na duţe rokove, već je NBS

zauzela izbalansiran pristup rešavanja uoĉenog problema uvaţavajući sve okolnosti... Inaĉe,

svaka banka i sada moţe klijentu da odobri keš kredit na rok duţe od osam godina, ali na raĉun

svog kapitala. Taĉnije, u sluĉaju duţih rokova, banka mora da umanji svoj kapital za celokupan

neotplaćeni iznos glavnice tog potraţivanja od duţnika, sve do konaĉne otplate kredita.

Četvrtak,18. jul 2019.

Poslanička pitanja, pa rasprava o amandmanima

52

Poslanici Skupštine Srbije postavljalju pitanja, kao i svakog ĉetvrtka, kada je sednica u

toku, a nakon toga će nastaviti rad raspravom o amandmanima na

set zakona iz oblasti trgovine koje je pre dva dana obrazloţio

ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja Zoran

ĐorĊević. Predlogom zakona o trgovini, na koji je podneto 59

amandmana, prvi put se uvode pojmovi "elektronske

prodavnice“ "u kojoj trgovac prodaje svoju robu direktno

potrošaĉu, i "onlajn platforme" koja povezuje prodavca i kupca.

Zakon prvi put prepoznaje i poslovni model prodaje "dropshiping", koji se, inaĉe, već primenjuje

u praksi, a odvija tako što roba fiziĉki ne stiţe do trgovca, već direktno od proizvoĊaĉa putuje ka

kupcu. Predlogom zakona bliţe su ureĊeni i prodajni podsticaji tako što su definisani osnovni

oblici sniţenja - akcijska prodaja, sezonsko sniţenje i rasprodaja i za svaki od njih posebna

pravila. Predlogom izmena i dopuna Zakona o elektronskoj trgovini, na koji je podneto 14

amandmana, uvode se mehanizmi za uklanjanje nedopuštenih i nezakonitih sadrţaja sa interneta.

Ukoliko to ne uĉine, pravna lica će novĉano biti kaţnjena sa 100.000 dinara do 1,5 miliona

dinara pravno lice, a preduzetnici od 10.000 do 300.000 dinara. Na dnevnom redu je i Predlog

zakona o robnim berzama.

Gojković: Gde su zakoni iz oblasti zaštite zivotne sredine?

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković kritikovala je danas Ministarstvo za zaštitu

ţivotne sredine, rekavši da nema zakonskih rešenja iz te oblasti u skupštinskoj proceduri.

“Shvatite ovo kao moju kritiku, jer uveliko kaskamo. Ministar (Goran Trivan) je aktivan, skreće

paţnju na probleme koji se tiĉu zaštite ţivotne sredine, ali mi potrebne zakone u proceduri

nemamo”, primetila je Gojković. Gojković, koja je, inaĉe, predsednica Odbora za zaštitu ţivotne

sredine je naglasila da ţeli da ojaĉa ulogu skupštinskih odbora, pre svega odbora koji se tiĉe

ekologije, kao i nadzornu ulogu parlamenta. “U tom pravcu, dobro bi došlo da je ministar za

zaštitu ţivotne sredine prisutan. Ponudila sam tri termina za odrţavanje odbora i nismo oĉigledno

mogli da naĊemo obostrano zadovoljavajući termin. Molim vas da sledeći put uloţimo napore da

ministar doĊe i razgovara sa poslanicima”, poruĉila je Gojković Trivanovim saradnicima iz

Ministarstva. Ona je ukazala i da ne postoje krovni zakoni koji bi bili osnova za podzakonska

akta.

Gojković je navela da je, recimo Nacrt zakona o klimatskim promenama završen

2017.godine, ali da se on još nije pojavio u proceduri. “Ministar nam je prošli put rekao na

sastanku da je obavljena javna rasprava. Moje pitanje je jednostavno, ako je već prošlo dve

godine, kada mozemo da racunamo da će se zakon pojaviti u proceduri”, upitala je Gojković.

Ona je dodala da pre nego taj predlog zakona doĊe pred poslanike, treba omogućiti i javno

slušanje.

Primetila je da u izveštaju o radu Ministarstva za zaštitu ţivotne sredine o kojem se danas

raspravlja nije naveden problem finansiranja reciklera sa kojima je ona razgovarala. Privrednici

su joj, kaţe, objasnili da bankama duguju 30 miliona evra, te da njihovo finansiranje nije

stabilnost i da u tom smislu postoji opasnost da 16.000 ljudi ostane bez posla.

Sekretar Ministarstva Branislav Atanasković odgovorio je da Ministarstvo reciklerima

duguje dve milijarde i 190 miliona dinara, da Ministarstvo finansija zna za taj problem i da su

spremni da novac isplate ĉim ga dobiju iz budţetske rezerve. Kada je reĉ o Nacrtu zakona o

klimatskim promenama, po njegovim reĉima, on će u skupštini biti do kraja godine.

53

Upozorenje: Visok nivo UV zračenja, obavezna zaštita od sunca

Republiĉki hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je za crveno upozorenje u celoj

Srbiji na opasnost od ultraljubiĉastog zraĉenja, a lekari savetuju da iz kuće ne treba izlaziti bez

šešira i nanete zaštitne kreme, kao i da treba izbegavati boravak na otvorenom u najtoplijem delu

dana od 11 do 17 sati. U većem delu Srbije prognozirane vrednosti UV zraĉenja su u kategoriji

veoma opasne pojave, dok su na teritoriji Beograda, severnobanatskog, juţnobaĉkog, sremskog,

kolubarskog, podunavskog i braniĉevskog okruga u kategoriji opasne pojave.

Dermatolog dr Nevenka Dokmanović kaţe da visok nivo UV zraĉenja znaĉi da koţa

moţe lakše da izgori i da to ne mora da bude samo na plaţi, već i tokom šetnje po gradu,

prilikom odlaska na posao, sportskih aktivnosti na otvorenom. "Kada je visok nivo UV zraĉenja

vaţno je više voditi raĉuna o zaštiti koţe. U takvim prilikama preporuĉuje se nošenje šešira,

kaĉketa, nanošenje zaštitnih krema, a u periodu kada je najjaĉe sunce od 11 do 17 sati izbegavati

boravak napolju", naglasila je Dokmanović za Tanjug. Ona je istakla da je zaštita neophodna i

kada je oblaĉno i nije jako sunce, jer se moţe desiti da temperatura nije visoka, ali da je indeks

UV zraĉenja visok. Koţa sve pamti, te se tako moţe desiti da promene poput keratoza,

hiperpigmentacija ili najteţih oblika karcinoma kao što je melanom, nastanu za deset ili dvadeset

godina. "Ĉesto mi dolaze pacijentkinje sa promenama na koţi u smislu keratoza,

hiperpigmentacija, raznih pega na licu i kaţu da vode raĉuna, da se ne izlaţu suncu, ali da su im

se pojavile fleke. To je posledica nebrige o koţi moţda ĉak u ranom detinjstvu", pojasnila je ona.

Osim UV zraĉenja vaţno je koţu zaštititi i od infracrvenih IR-A zraka. Sagovornica

pojašnjava da UV-A i UV-B zraci prodiru samo na površinu koţe, dok infracrveni IR-A zraci

prodiru kroz celu koţu. "Zato treba voditi raĉuna kada biramo zaštitne kreme, jer treba birati one

koje osim UV-A i UV-B štite i od infracrvenih IR-A zraka", pojasnila je ona. Zaštita koţe od

sunca je ulaganje u zdravlje, jer je mnogo skuplje leĉenje promena na koţi koje moţe ići do

strašnih oboljenja kao što je maligni melanom, zakljuĉila je Dokmanović.

Voda i hrana koju NovosaĎani konzumiraju bezbedna

Na osnovu analiza 540 uzoraka gradske vode za piće, više od 90 odsto bilo je ispravno,

dok se voda iz javnog bunara “Sneţna Marija” ne preporuĉuje za

upotrebu, navode u Institutu za javno zdravlje Vojvodine sa

redovne konferencije, na kojoj je bilo reĉi o kvalitetu vazduha i

hrane. Od 120 uzoraka analiziranih uzoraka hrane u 11 je utvrĊeno

odstupanje od kriterijuma bezbednosti. “TakoĊe se kontrolišu

predmeti opšte upotrebe, u prethodnom periodu bila su 32 takva

uzroka, nije bilo neuobiĉajenih odstupanja od propisanih pravila.

Kontroliše se normalno i obroci organizovane društvene ishrane, 89 uzoraka je kontrolisano u

prethodnom periodu”, rekla je dr Sanja Bijelović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine. S

obzirom na to da je letnji period onaj u kom se hrana najviše kvari zbog visoke temperature,

proveravali smo koliko ĉesto NovosaĊani kupuju na pijacama i na koji naĉin ĉuvaju hranu od

toplote. Savet je da namirnice kupujete u manjim koliĉinama i od proverenih prodavaca. Ukoliko

pazarite u marketima, obratite paţnju na rok trajanja proizvoda.

Izloţba "Poklon-zbirka Save Stepanova" u Galeriji Matice srpske

54

Izloţba "Poklon-zbirka Save Stepanova" je otvorena u ĉetvrtak, 18. jula, u Galeriji

Matice srpske. Sava Stepanov je kao kritiĉar, koji je tokom više decenija podrţavao, pomagao i

ohrabrivao savremene likovne stvaraoce, formirao znaĉajnu kolekciju umetniĉkih dela, koju je

poklonio Galeriji Matice srpske. Zbirka je nastajala spontano i zahvaljujući struĉnosti

kolekcionara, reflektuje karakter umetnosti svog vremena. Poklon-zbirka Save Stepanova sadrţi

75 umetniĉkih dela 57 autora koji su stvarali na vojvoĊanskom umetniĉkom prostoru u periodu

od šezdesetih godina 20. veka do poĉetka 21. veka. Pored raznovrsnosti likovnog izraza, Poklon-

zbirka Save Stepanova pokazuje izuzetno bogatstvo tehnika i tehnologija izrade umetniĉkih dela,

što je osobenost postmoderne umetnosti. Dela iz Poklon-zbirke Save Stepanova nastala su kao

produkt razliĉitih umetniĉkih linija i stremljenja i zbog toga se samo grubo posmatrano mogu

smestiti u kategorije konceptualne umetnosti, neoekspresionistiĉke prakse i geometrijske

apstrakcije.

Zahvaljujući poklonu Save Stepanova i izloţbi koja se tim povodom prireĊuje, noviju

srpsku umetnost je moguće sagledati iz perspektive likovnog kritiĉara koji je decenijama pratio

dešavanja na savremenoj umetniĉkoj sceni i ĉije su struĉnost i kompetentnost doprinele da

njegova zbirka odraţava najvaţnije momente, stvaraoce i karakter ove umetnosti. Autori izloţbe

su programski direktor Galerije Matice srpske, mr Danilo Vuksanović i kustoskinja Miroslava

Ţarkov. Izloţbu prati publikacija "Poklon-zbirka Save Stepanova" sa uvodnom reĉju upravnice

Galerije Matice srpske dr Tijane Palkovljević Bugarski, razgovorom sa darodavcem Savom

Stepanovim, koji je vodio Vuksanović, raspravnim tekstom Miroslave Ţarkov i katalogom

poklonjenih radova. Izloţba će biti otvorena do 7. septembra.

Dinar podrške preduzetnicama, a pet preduzetnicima

Ţene su vlasnice samo 31,7 odsto preduzetniĉkih radnji i firmi u Srbiji, a meĊu

preduzećima koja dobijaju sredstva na konkursima za

podršku razvoju biznisa tek je svaka peta u njihovom

vlasništvu. To preti da dodatno umanji uĉešće ţena u

privredi i doprinos ekonomskom razvoju, pokazao je

izveštaj NALED-a, pripremljen za potrebe Kancelarije UN

Women, u okviru projekta "Rodna analiza ekonomskih programa i finansijskih mera u Srbiji".

Izveštaj se fokusirao na skeniranje ĉetiri oblasti - programi podrške mikro, malim i srednjim

preduzećima na republiĉkom i lokalnom nivou, konkursi lokalnih samouprava za podršku

organizacijama civilnog društva i programi Fonda za inovacije - kao i na njihov efekat na rodnu

ravnopravnost. "Na šest konkursa sprovedenih na republiĉkom nivou u periodu 2016-2018.

godine dodeljeno je nešto više od milijardu dinara bespovratnih sredstava, od ĉega je 841,5

miliona pripalo firmama u vlasništvu muškaraca, a 183,7 miliona preduzetnicama ili samo 17,9

odsto ukupnog fonda", izjavila je Stanka Pejanović, ĉlanica UO NALED-a i izvršna

potpredsednica Grupe Gorenje. Prema njenim reĉima, na svaki dinar dodeljen ţenama, 4,6 dinara

otišlo je drugom polu. "Analiza pokazuje da su konkursi podjednako otvoreni i za muškarce i za

ţene, ali da postoji niz ograniĉenja koja indirektno diskriminišu ţene zbog ĉega muškarci ĉešće

dobijaju podršku", kaţe Pejanović.

NALED će, dodaje, tokom narednih meseci predstaviti celokupne nalaze, kao i preporuke

za unapreĊenja svim zainteresovanim stranama, resornim institucijama i široj javnosti, "nakon

ĉega ćemo kroz dijalog zajedno moći da traţimo najbolja rešenja za jaĉanje rodne ravnopravnosti

i ekonomsko osnaţivanje ţena u Srbiji". Prepreke na koje ţene nailaze najĉešće su postavljene u

55

uslovima konkursa, navodi se u izveštaju Medijskog biltena NALED-a. Kriterijumi su mahom

usmereni ka dodeli novca preraĊivaĉkim i izvoznim delatnostima gde su ţene tradicionalno

manje zastupljene. TakoĊe, programi su najĉešće otvoreni za privredna društva firme dok su

ţene sklonije osnivanju preduzetniĉkih radnji. Prednost imaju i preduzeća sa većim brojem

zaposlenih, intenzivnom proizvodnjom odnosno velikim brojem mašina i većim proizvodnim

objektima. Na kraju, neretko se kao sredstvo obezbeĊenja zahteva posedovanje nekretnine što

sve zajedno eliminiše većinu ţena s obzirom na to da su ţene vlasnici tek 24 odsto nepokretnosti

u Srbiji, konstatuje se u izveštaju NALED-a.

Poginuo pilot u padu sportskog aviona kod Zrenjanina

Pilot Vladimir Bulat (47) poginuo je jutros u padu sportskog aviona Zlin 526F kojim je

upravljao, kod sportskog aerodroma Eĉka kod Zrenjanina, saznaje RTV. Bulat, koji je inaĉe

predsednik Aerokluba Zrenjanin, izvodio je akrobatski let. Avion je iznenada pao i prednjim

delom se zabio u zemlju na dubini od oko dva metra. Nešto pre 13 ĉasova izvuĉeno je telo pilota

iz olupine aviona i konstatovana je smrt.

Drţava ćuti na Šešeljeve uvrede: Teodorović - graĎani neće

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj nastavio je, ovoga puta na svom Tviter

nalogu da vreĊa ţene i da im preti. Na meti Šešelja sada se našla Poverenica za ravnopravnost

Brankica Janković samo zato što je traţila da se oštro osude njegove izjave o novinarki Danasa

Sneţani Ĉongradin. Zbog teksta "Zašto nisam napisala izveštaj iz Srebrenice" Sneţana

Ĉongradin, novinarka Danasa, našla se na meti Vojislava Šešelja. Nije prvi put da je zbog svog

pisanja na meti ali je prvi put da napad stiţe sa skupštinske govornice. "Treba imati u vidu da

Vojislav Šešelj i njegov politiĉki sin Aleksandar Vuĉić pod kontrolom imaju ljude, mlade ljude,

koje su izmanipulisali i koji upadaju na tribine, prekidaju predstave, imaju neku vojsku mladih

nasilnih ljudi koju su spremi da se obraĉunaju sa poltiĉkim neistomišljenicima na tom nekom

ideološkom nivoi i ravni. Sve su pretnje ozbiljne, pogotovo u Srbiji", kaţe Ĉongradin.

Na uvrede i pretnje novinarki drţava je ćutala. Jedna od retkih institucija koja je stala u

zaštitu Sneţane Ĉongradin bila je kancelarija Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. I baš zato na

meti Šešelja našla se poverenica Brankica Janković.

"Glupost napravismo pa za Poverenika za ravnopravnost postavismo Brankicu Janković.

Ona, jadnica, govori o seksizmu, a uopšte ne zna šta je to seks. Kolika je narasla, a pravi seks

nikada nije upoznala. Braćo ĉetnici, ima li neki dobrovoljac, bar mesec dana nekupan i s bradom

do pojasa", napisao je Šešelj.

Napad na jedinu istituciju koja je pokušala da je zaštiti, za novinarku Danasa je teţi od

uvreda njoj upućenih i kaţe da, kad se ne slaţu sa onim što ste napisali ili rekli, oni vas napadaju

i omalovaţavaju zato što se ţena ili muškarac. "Pozvaši ĉetnike, neokupane, da je siluju, to je u

odnosu na mene koja bi trebalo da bude zgaţena tenkom sa gusenicama, meni je to još teţe

palo", rekla je Ĉongradin.

Stevanović: Od pretnji strašnije ćutanje institucija

"Nije prvi put i slaţem se da je pretnje silovanjem i svako ko figurira u javnom prostoru

mora da vodi raĉuna šta govori i kako govori, pogotovo kada su u pitanju politiĉari, pogotovo

56

kada su u pitanju poslanici, tako da ova izjava za mene jeste strašna, ali ono što mi je još

strašnije, jeste što nadleţne institucije kao da ćute, kao da ignorišu sve ovo što se dešava, jer ovo

nije prvi put", kazala je Stevanović. Ako drţava ćuti, graĊani ne bi smeli, kaţe akademik Dušan

Teodorović i sam ĉesto na meti Vojislav Šešelja. "Kako mi moţemo da se ponašamo, kako mi

moţemo da se borimo. Ja sam obavio dva, tri telefonska razgovora, evo sad ću da kaţem javno -

mi smo rešili, profesorka Ljiljana Mijatović, Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog

suda, glumac Nikola Kojo, mi ćemo da tuţimo Vojislava Šešelja, zbog mrţnje", izjavio je

Teodorović.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je FoNetu da nema "ama

baš nikakav komentar" na uvrede koje joj je na društvenim mreţama uputio Vojislav Šešelj.

Petak,19.jul 2019.

I ja sam krezav Piše: Vesna Mališić*

Šta je to Aleksandra Vuĉića, koji je svakog bogovetnog dana prisutan na svim

televizijama, u svim dnevnicima, u jutarnjim i veĉernjim

terminima, u vanrednim i redovnim ukljuĉenjima i na

konferencijama za medije zbog kojih se prekidaju programi kad

god mu se prohte kao da će smak sveta – nateralo da napiše

autorski tekst Elita i plebs za dnevni list Politika?

Malo mu je bilo to što je o eliti već do sada rekao? Nije

dovoljno prezira i gaĊenja, kolektivno i poimence, prema njima

iskazao? Ili moţda nije imao prilike da pojasni ako mu je nešto ostalo nedoreĉeno?

Ili se neke soĉnije diskvalifikacije naknadno setio, a nisu mu pri ruci bile Maca ili Goca

da dopitaju ono što je ostalo nejasno. Zašto je, u stvari, predsednik Srbije napisao tekst u kome

nema niĉeg novog, nijedne nove ideje, nijedne nove uvrede, s istom metom i istom

argumentacijom?

Ĉak i konfuzan i stilski neujednaĉen toliko da će i laik prepoznati baš nepotrebnu pomoć

prijatelja koju je oĉiglednom uĉinila jedna reĉ „jerbo“ je Aleksandar Vuĉić do sada nikada u

javnom govoru nije upotrebio. Ali da se ne bavimo ontologijom nebitnog u tekstu za koji je

predsednik rekao da je najĉitaniji u poslednjih dvadeset godina, jer su „ljudi prepoznali da je

dubinski vaţan“. Šta je to, u stvari, dubinski vaţno?

Kada je 2015. godine Aleksandar Vuĉić prvi put pisao autorski tekst Moj odgovor njima,

zakljuĉio je da za svoje istorijske zamisli nema podršku elite i da su zato on i njegova Vlada

prinuĊeni da sanjaju sami.

Njegov novi tekst Elita i plebs pokazao je u kakvoj se noćnoj mori Srbija u meĊuvremenu

našla, sa vlašću bez jasnog fokusa i sa konfuzijom kao najvaţnijim instrumentom vladanja.

Ilustracija je i inverzija u tekstu jer predsednik, koji na uzdi drţi celo društvo, cvili kao ugroţena

manjina koju teroriše neka nepostojeća većina.

I zato mora još jednom (na mrţnji i antagonizmu) da prikupi svoje biraĉko telo u

paniĉnom strahu da konci koji se već izvlaĉe mogu da oparaju carevo novo odelo

57

Iako izgleda da je tekst niĉim izazvan, moţda ga je ipak podstaklo novo istraţivanje

BIRODI, po kome vladajuću stranku uglavnom podrţavaju stariji i siromašni graĊani niţeg i

srednjeg obrazovanja, a preko 58 odsto glasaĉa SNS ima samo osnovno i niţe obrazovanje.

Iz toga sledi zakljuĉak da se ova vlast odrţava „na strahu i traumi tranzicionih gubitnika“. Znao

je to predsednik i bez ovog istraţivanja. Ima i on svoja svakodnevna merenja podrške.

Zato je verovatno i nervozan u poslednje vreme. Pa cela strategija njegove populistiĉke

vlasti okrenuta je ka njima, oni su njegovo biraĉko telo. Antielitizam i antipluralizam je suština

njegove politika.

Koliku je samo energiju uloţio da ih drţi u zaleĊenoj virtuelnoj slici koju mora da

odrţava svakodnevnim dozama brige, pretnji i obećanja. I sad neko javno sugeriše da se taj led

topi. A treţnjenje je zarazno kao virus. Uz SNS je, prema nalazu BIRODI, danas 35 odsto

graĊana.

Pošto je istina ovde subverzivna delatnost, šef poslaniĉkog kluba SNS Aleksandar

Martinović istraţivanje je nazvao opasnom pojavom sa elementima kriviĉnog dela. Samo što nije

rekao da glasnika treba strpati u zatvor. I verovatno pravi okidaĉ za Vuĉićev autorski tekst je

njegova nova muka, koja nije mala, kako da saĉuva ono što je osvojio.

I da zapuši rupe na buretu iz kojeg curi na sve strane. Napad na elitu je samo sredstvo da

se zastraše biraĉi koji bi glasali za opoziciju i homogenizuju oni koji će glasati za vlast.

Tekst je poruka njima: oni vas poniţavaju, ja vas branim. Za njih ste niţe vredni, ja

ĉuvam vaše dostojanstvo. Oni hoće da vas pljaĉkaju, ja im to neću dozvoliti. Za njih ste krezavi,

stari i neobrazovani, za mene ste superiorni jer cenim marljivost i znanje a ne diplome.

Oni preziru vas i preziru Srbiju, ja prezirem njih. Zato ću ja biti vaš glas. Ja ću se boriti za

vas. Ja sam narod. I ja sam krezav. I spreman sam da branim vaše pravo da birate mene na

sledećim izborima. To je poenta njegovog teksta.

Šta je još ostalo predsedniku? Da iskušava podršku stranke najavljujući svoje povlaĉenje

i da prati reakcije istaknutih pretendenata na stranaĉki presto, da još brutalnije kriminalizuje

kritiĉare vlasti i da pojaĉa pretnje i uterivanje straha. (Videti transkript presretnutog razgovora

Vuka Jeremića i Milana Roćena). Jer izborna kampanja je poĉela. A o pobedi se radi. (NIN)

*Danas, 19. jula 2019.

Novo targetiranje medija i nevladinih organizacija u Skupštini

Posle emisije "360 stepeni" na N1, koja se bavila stanjem u medijima i hajkama u

tabloidima i javnom govoru, poslanici Skupštine Srbije su, umesto da se bave dnevnim redom

sednice, nastavili da zloupotrebljavaju svoj poloţaj i u direktnom prenosu zasedanja na RTS-u

etiketirali N1 kao "antidrţavnu" televiziju ali i domaće nedeljnike kao "antisrpske" "To je u

stvari televizija samo po nazivu, jedan agitprop novog DOS-a koji se zove Savez za Srbiju i koji

24 sata, mislim na televiziju N1 - sad slobodno neka me ponovo razapnu, mene i sve moje

kolege - vodi jednu besomuĉnu, ubitaĉnu kampanju protiv predsednika Republike, protiv Vlade

Srbije, protiv pojedinih narodnih poslanika ", rekao je šef poslaniĉke grupe Srpske napredne

stranke Aleksandar Martinović. On je dodao da nije zaboravio "ni sve druge medije koji su

navodno neslobodni". "Poput Vremena, NIN-a, Nedeljnika, Novog magazina, na ĉijim

stranicama moţete da proĉitate samo najmonstruoznije laţi i nesitine o Aleksandru Vuĉiću,

ministrima, pojedinim narodnim poslanicima, Srbiji kao drţavi... Sad je samo nagradno pitanje

58

ko je sledeći od nas na udaru, tih takozvanih medija koji su neslobodni, koga će sad da uzmu na

nišan ovi sa N1, vremena, Danasa, Nedeljnika, Novog magazina itd", rekao je Martinović.

Aleksandar Šešelj iz Srpske radikalne stranke je u Skupštini Srbije rekao da nevladine

organizacije finansiraju dnevne i nedeljne listove. "Iste te medije o kojima je govorio Martinović

- i Vreme i Danas i ostale. A oni su najpoznatiji po tome što je za njih Kosovo nezavisna drţava,

u Srebrenici se desio genocid, Srbi su genocidan narod, narod ratnih zloĉinaca, zaostao,

primitivan, krezub i kakav sve ne", rekao je Šešelj.

Podsetimo, povodom istupa i uvreda koje je u Narodnoj skupštini nedavno izgovorio

Martinović, redakcije CINS-a, BIRN-a, Istinomera, TV N1, nedeljnika Vreme i nevladine

organizacije Transparentnost Srbije i CRTA zatraţile su da se prestane sa zloupotrebom

institucija za obraĉun sa nezavisnim medijima i organizacijama civilnog društva.

Poslanici i o Stefanovićevoj diplomi, Đilasu, Tribunalu...

Poslanici su tokom rasprave o amandmanima na set zakona iz oblasti trgovine, osim o

medijima, raspravljali i o diplomi ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, o liderima

Saveza za Srbiju, Draganu Đilasu i Bošku Obradoviću, ali i o tribunalu u Hagu. Naprednjaci su

pohvalili radikale što dolaze na sednice i iznose ideje o zakonima, a poslanici tih stranaka su

najveći deo vremena za raspravu utrošili na ponavljanje oštrih kritika i optuţbi na raĉun dela

opozicije koji bojkotuje rad parlamenta.

Predsednik poslaniĉke grupe SNS Aleksandar Martinović više puta je ponovio da je

ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović dao na uvid svoj studentski dosije i upitao ĉiju

će diplomu sada traţiti opozicija. Martinović je izrazio sumnju u validnost diplome lidera Dveri

Boška Obradovića, jer mu je kako je rekao, "ĉudno da neko ko je završio knjiţevnost, ne zna da

se izraţava i pogrešno akcentuje". On je ponovio da je predsednik Srbije Aleksandar Vuĉić

diplomirao sa prosekom većim od devet i pozvao lidera Nove stranke Zorana Ţivkovića,

predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Djilasa i ĉlana Demokratske stranke Gorana

Ješića da pokaţu svoje diplome.

Poslanik SRS Aleksandar Šešelj ocenio je da se predloţenim izmenama zakona iz oblasti

trgovine pokušava ispravljanje stanja u koje je Srbija dovedena posle 5. oktobra. "Ako se

sistemski borimo protiv korupcije, kozmetiĉke izmene zakona nam neće pomoći", ocenio je

Šešelj i dodao da se protiv najvećih tajkuna kampanja vodi samo u novinama, dok istraţnih

postupaka nema. On je upitao vladajuću većinu da li je "raskrstila" sa DOS-om s obzirom na to

da je aktuelni ministar trgovine Rasim Ljajić bio ĉlan svih kabineta Vlade Srbije od 2000.

godine.

Poslanici su tokom prepodnevnog zasedanja govorili i o Haškom tribunalu pa je

poslanica SRS Vjerica Radeta istakla da je to politiĉki sud i najomraţenija institucija u Srbiji,

dok je socijalista NeĊo Jovanović uporedio sud u Hagu sa sudom u Nirnbergu gde se sudilo

nemaĉkim zloĉincima iz Drugog svetskog rata. "U Hagu je osuĊeno 90 odsto Srba, i 10 odsto

pripadnika ostalih naroda, što je stavljanje Srbije na medjunarodni stub srama i mi to nikada

nećemo prihvatiti", rekao je Jovanović.

Poslanik Narodne seljaĉke stranke Marjan Ristiĉević traţio je da trţišna inspekcija uĊe u

RTS i proveri poslovanje pošto, kako je naveo, zaposleni imaju veoma male, a urednici ogromne

plate.

Inaĉe, predlozima Zakona o trgovini i o robnim berzana, kao i izmenama zakona o

elektronskoj trgovini, dodatno se reguliše oblast elektronske trgovina, definiše se pojam

59

elektronske prodavnice i elektronske platforme, posebno se reguliše isticanje cena u e-trgovini, a

uvedene su i posebne mere za suzbijanje sive ekonomije.

Sporna dokumentacija Stefanovića - od ŠV obrasca do proseka

Univerzitet Megatrend pokazao je novinskoj agenciji Tanjug studentski dosije ministra

unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. Iako su na Megatrendu na taj naĉin ţeleli da stave

taĉku na sluĉaj osporavanja osnovnih studija ministra, delovi dokumentacije koji su dospeli u

javnost zapravo su otvorili nove sumnje - u verodostojnost pokazanih papira. Obelodanio je

Univerzitet Megatrend studentski dosije Nebojše Stefanovića. U spisima šture informacije o

predmetima, ocenama, godini upisa na studije, ali i datum kada je ministar unutrašnjih poslova

preuzeo diplomu. "Postoji dokumentacija da je ceo postupak raĊen po zakonu da moţete se

uveriti u administraciji, proveriti svu tu dokumentaciju", rekao je Ljubiša Rakić, predsednik

Saveta Univerziteta Megatrend.

Ipak, to mogu samo medijske kuće sa ekskluzivnim pristupom Megatrendovoj arhivi. Što

je u ovom sluĉaju bila novinska agencija Tanjug. Novinari te kuće prva su ekipa sa zahtevom za

uvid u dosije potpredsednika vlade, tvdre u Megatrendu. Iako baš nije tako. Dokaze o

studentskim danima Nebojše Stefanovića je još u martu zatraţio novinar nedeljnika "Vreme".

Ali, bez uspeha. "Ja mogu da kaţem da ovu situaciju tumaĉim kao nepotrebnu politizaciju koja

nanosi štetu i ugledu univerziteta, ali i ugledu viskog školstva i konaĉno ugledu naše zemlje",

kazao je Rakić

Akademik koji je u ĉetvrtak govorio za Tanjug, u petak za N1 kaţe da je na odmoru. Da

govori za N1 odbio je i rektor Megatrenda Mića Jovanović. A nelogiĉnosti koje bi trebalo da

razjasne je pregršt. Na nedoslednosti ukazuje novinar portala Fake news tragaĉ. "Neki brojevi

fale delovodni, fali ocena proseĉna Nebojši Stefanoviću. Njemu nije izvedena, a nekim drugim

ljudima jeste. Njegov broj predemat je 20, sve ostale proseĉne ocene ne uklapaju se prosto u taj

broj predmeta. Matematiĉki je nemoguće da je to proseĉna ocena ukoliko je broj predmeta 20.

Akademik koji je govorio ispred Megatrenda je rekao da je to jedini smer, meĊutim imaju još

jedan smer koji je naveden u delovodnoj knjizi. ŠV obrazac je isto upitan i sporan. Heftalica je

potpuno nova i to aluminijumska bez ikakvih tragova korozije. Ko je iole radio sa starim

papirima, prosto zna da se uhvati malo korozija i ranije su preteţno bakarne korišćenje. Vidi se

kriva linija na fotografiji sa jedne strane, deluje kao da je seĉeno makazama", objašnjava Lazar

Ĉovs iz Fake news tragaĉa.

I tu dilemama bez razjašnjena nije kraj. Jer, sve i da su studije londonske škole u Centru

Sava postojale, u dokumentaciji se vidi da su trajale tri godine. Kako je onda diploma trogodišnje

poslovne škole mogla biti nostrifikovana kao ĉetvorogodišnja fakultetska? To jest, kako je šesti

stepen struĉne spreme ministru priznat kao sedmi?

Vozila sa nečitljivim brojevima ne mogu da se registriju

Novi pravilnik MUP -a, koji je danas stupio na snagu,

predviĊa da sva vozila iz uvoza kojima pri prvoj registraciji ne

moţe da se oĉita broj motora i šasije neće ni moći da se registruju

u Srbiji. Ukoliko se od danas u agenciji vlasniku kaţu da ne

mogu da se oĉitaju pomenuti brojevi, to vozilo u Srbiji će moći

samo da se iskoristi za delove, objašnjeno je Tanjugu u MUP-u.

60

Pravilnik to pooštrava kako bi se izbegli pokušaji uvoza ukradenih vozila koja su

podvaljena neopreznim kupcima. Stari pravilnik je, takoĊe, predviĊao da vozilo ĉiji brojevi šasije

i motora ne mogu da se oĉitaju moraju da se podvrgnu forenziĉkom pregledu ili veštaĉenju pri

MUP-u, a novim pravilnikom je propisana detaljna procedura. U tim sluĉajevima tehniĉki

pregled vlasnika vozila šalje u policiju da dobije uverenje da su brojevi neĉitljivi nakon ĉega

policija šalje na forenziĉko veštaĉenje. Novo je to što oni koji su do sada to radili, utiskivali

brojeve nakon veštaĉenja, moći će to da rade do 19. januara, a u meĊuvremenu će morati, ko

bude hteo to da radi na dalje ,da dobije novo ovlašćenje od MUP-a. TakoĊe, biće taĉno propisano

ko i kako moţe da ukucava te brojeve.

Pravilnik predviĊa da moţe da ide na ukucavanje samo vozilo koje je upisano u

jedinstveni registar, što znaĉi da moţe prvi put da se registruje vozilo u Srbiji samo ako je u tom

trenutku sve apsolutno ĉitljivo. Do sada su vozilo iz uvoza sa neĉitljivim brojevima prilikom

prve registracije mogla da idu na ukucavanje. Tako da za vozila koja su već bila registrovana u

Srbiji ništa se ne menja. Predlog je da se za oĉitavanje brojeva šasije i motora forenziĉkom

analizom, što se inaĉe već godinama radi u policiji u Despota Stefana, plati ako oĉitavanje uspe

3.000 dinara za motor, a za šasiju 5.000 dinara. Za veštaĉenje u MUP - u, ako forenziĉka analiza

ne uspe da oĉita brojeve, predloţena je cena 25.000 dinara. Veštaĉenje neće morati da se radi u

MUP - u već će moći da ga rade i sudski veštaci koji će imati svoje cene.

Štampanje rešenja i ostalih podneska i na Brajevom pismu

Ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja Zoran ĐorĊević naloţio je

Republiĉkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje

štampanje rešenja i ostalih podneska iz nadleţnosti Fonda i na

Brajevom pismu. "Cilj Vlade Srbije je izgradnja drţave po

meri svih graĊana, a štampanjem rešenja na Brajevom pismu

dodatno unapreĊuje poloţaj slepih i slabovidih osoba i

omogućava im lakšu upotrebu neophodne dokumentacije“,

rekao je ministar i dodao da i drugi drţavni organi treba da

slede primer Ministarstva. U cilju uklanjanja prepreka koje onemogućavaju participaciju slepih i

slabovidih osoba, kao i radi prevazilaţenja problema sa kojima se suoĉavaju, Ministarstvo je za

potrebe Saveza slepih Srbije, a na inicijativu predsednika Srbije u toku 2017. godine obezbedilo

nabavku dva Brajeva štampaĉa sa pratećom opremom u ukupnom iznosu od 5.234.504 dinara.

Realizacijom navedene inicijative doslednije će se primenjivati odredbe Zakona o spreĉavanju

diskriminacija osoba sa invaliditetom, kojima je utvrĊeno da su organi javne vlasti duţni da

preduzimaju mere za obezbeĊenje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom u postupcima pred tim

organima, kao i da osobama sa invaliditetom obezbede uţivanje prava bez diskriminacije, navodi

se u saopštenju.

Novi Pazar: Zabranjena prodaja alkohola posle 21 sat u trgovinama

Trgovinske radnje u Novom Pazaru, posle 21 sat, ne mogu da prodaju alkoholna pića, a

zabranjena je i prodaja pirotehniĉkih sredstva i druge robe koja moţe da utiĉe na remećenje

javnog reda i mira. Za prekršioce ove zabrane predviĊene su veoma visoke kazne. Ovo se navodi

u odluci koju je novopazarski gradski parlament usvojio na poslednjem zasedanju, a kojom je

odreĊeno i radno vreme za ugostiteljske objekte. Nova mera će najviše uticati na promet u

61

ugostiteljskim objektima i prodavnicama. Prema ovoj odluci, za kršenje te odredbe pravno lice

će biti kaţnjeno sa 60.000 dinara, a odgovorno sa 10.000 dinara. Ukoliko je alkohol prodao

preduzetnik, kazna je 30.000 dinara.

Pored toga, tim dokumentom propisana su i radna vremena ugostiteljskih objekata na

teritoriji Novog Pazara, u zavisnosti od toga da li se u njima sluţi alkohol, da li se nalaze u

stambenim zgradama i emituju li muziku. Maksimalno radno vreme za objekte u kojima se sluţi

hrana i alkohol, a ne nalaze se u stambenim zgradama, radnim danima je od sedam sati ujutru do

ponoći, a petkom i subotom do jedan sat posle ponoći. Izuzetak su barovi, noćni barovi i disko

barovi koji mogu da rade od 20 sati do dva sata posle ponoći. Objekti koji sluţe hranu, a ne i

alkoholna pića, mogu raditi svakog dana non-stop. Kafići, barovi i restorani koji se nalaze u

stambenim zgradama, a sluţe alkoholna pića, mogu raditi od šest sati ujutru do ponoći svakog

dana osim petka i subote kada im je dozvoljen rad do jednog sata posle ponoći. Ugostiteljski

objekti bez alkohola mogu da rade non-stop.

Veţbanje u srednjim godinama produţava ţivot

Ĉak i ako su u mlaĊim godinama bile neaktivne, sredoveĉne i starije osobe koje nedeljno

veţbaju minimalno preporuĉeno vreme mogu ţiveti duţe od

vršnjaka koji ţivot provode sedeći, pokazuje novo britansko

istraţivanje. Fiziĉka aktivnost odavno je povezana s niţim

rizikom za kardiovaskualrne bolesti i odreĊene vrste

karcinoma. Većina dosadašnjih istraţivanja bavila se

navikama veţbanja u odreĊenom razdoblju ţivota, a ne

obrascima ponašanja kroz duţe vremensko razdoblje,

navode nauĉnici u radu objavljenom u ĉasopisu BMJ. Za

potrebe sadašnje studije nauĉnici su ocenili nivo aktivnosti u nekoliko navrata tokom

osmogodišnjeg razdoblja u grupi od 14.599 muškaraca i ţena koji su na poĉetku istraţivanja bili

u starosnoj dobi od 40 do 80 godina. Nakon prvih osam godina nauĉnici su poĉeli da prate

smrtnost daljnih 12,5 godina. U tom razdoblju umrlo je 3.148 ispitanika od kojih je 950 podleglo

kardiovaskularnim bolestima, a 1.091 je umrlo zbog raka. Nauĉnici su merili telesne aktivnosti

tokom posla i slobodnog vremena mereći potrošnju energije po kilogramu telesne teţine.

Porast aktivnosti koji znaĉi prelazak iz "sedelaĉkog" naĉina ţivota u aktivni (to je po

preporukama Svetske zdravstvene organizacije najmanje 150 minuta nedeljno umerene telesne

aktivnosti) bio je povezan s 24 posto manjim rizikom smrti od bilo kojeg uzroka, 29 posto

manjim rizikom od kardiovaskularnih smrti i 11 posto manjim rizikom od smrti od raka u

poreĊenju sa onima koji su nastavili da ţive neaktivno. “To šalje snaţnu poruku svima nama, bez

obzira na to kakve su sada naše ţivotne okolnosti, da nikad nije kasno ugraditi telesne aktivnosti

u dnevni ritam kako bi se uţivalo u duţem zdravijem ţivotu”, kaţe Soren Brage, autor studije i

nauĉnik sa Univerziteta Kembridţ u Velikoj Britaniji. “Svakome je aktivniji ţivot koristio”, kaţe

Brage. “To se odnosi i na podgrupe ljudi koje su već patile od nekog ozbiljnog hroniĉnog stanja

poput srĉane bolesti ili raka na poĉetku istraţivanja”, dodao je. Smanjeni rizik od smrti povezan

s povećanim aktivnostima postojao je bez obzira na to koliko se u prošlosti veţbalo i bez obzira

na poboljšanja, pa ĉak i pogoršanja drugih faktora rizika poput ishrane, telesne teţine, istorije

bolesti, krvnog pritiska i nivoa holesterola toekom niza prethodnih godina.

U poreĊenju s dosledno neaktivnim osobama odrasle osobe, koje su prešle iz "sedelaĉke"

grupe u onu s niţim nivoom telesnih aktivnosti, imale su rizik od smrti bilo kojeg uzroka 24

62

posto manji, a kod ljudi koji su dosegli srednji nivo aktivnosti rizik je bio 38 posto manji. Kod

odraslih u grupi visoko aktivnih osoba rizik smrti bio je 42 posto manji. Nauĉnici su izraĉunali

da to na nivou stanovništva znaĉi da bi se s najmanje 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno

moglo spreĉiti 46 posto smrti povezanih s telesnom neaktivnosti.

Rezultati studije osnaţuju dokaze koji sugerišu da promene navika veţbanja kasnije u

ţivotu mogu rezultovati promenama, kaţe dr I-Min Lee, nauĉnik s harvardske škole javnog

zdravlja "T.H. Chan" i "Brigham" ţenske bolnice u Bostonu, koji nije bio ukljuĉen u istraţivanje.

Druge studije koje su nasumiĉno rasporeĊivale neaktivne osobe u grupe koje su poĉele da

veţbaju ili nastavile da ţive sedelaĉki, utvrdile su izmeĊu ostalog, da poĉetak veţbanja moţe

poboljšati krvni pritisak, nivo šećera u krvi, nivo holesterola i upalne promene, kao i smanjiti

abdominalno masno tkivo, rekao je Lee. “UvoĊenje telesnih aktivnosti u srednjim godinama

moţe produţiti ţivotni vek”, istiĉe on.

Trudnice i porodilje od sada mogu da prijave poslodavce

Na sajtu Ministarstva u okviru kategorije Registri biće objavljen poseban spisak svih onih

poslodavaca kod kojih se dokaţe da su prekršili zakon i radnicama porodiljama i trudnicama

uskratili prava koja im pripadaju. Na sastanku ministra za rad, socijalna i boraĉka pitanja Zorana

ĐorĊevića sa predstavnicima Centara za mame i inspekcijskih sluţbi, dogovoren je detaljan plan

kada je u pitanju rešavanje tog problema. Biće formirana posebna opcija za trudnice i porodilje,

u okviru broja 0800 300 307 za prijavu nepravilnosti u oblasti rada, kako bi one lakše i brţe

Inspekciji rada mogle da prijave poslodavce koji su prekršili zakon i time im uskratili prava koja

im pripadaju, istiĉe ministar ĐorĊević.

"Inspekcija će sa duţnom paţnjom da se ophodi prema takvim sluĉajevima i u sluĉaju da

postoji bilo kakvo kršenje zakona prema trudnicama i porodiljama, oni će biti sankcionisani u

skladu sa zakonom, a isti poslodavci će biti objavljeni u Registru kako bi naši graĊani imali

informaciju koji su to poslodavci koji na taj naĉin krše zakon"

Direktorka Centra za mame Jovana Ruţiĉić smatra da će ta inicijativa znaĉiti trudnicama

i porodiljama da ostvare svoja prava, a dogovoreno rešenje će znaĉajno poboljšati i ubrzati naĉin

prijavljivanja kršenja prava kojima su trudnice i porodilje izloţene

Unija poslodavaca Srbije podrţava zakon kojim se štite prava trudnica i porodilja, kaţe

predsednik te unije Nebojša Atanacković. "Mi ţelimo da se naši poslodavci ponašaju u skladu sa

zakonom,da svi prihvataju propisane norme ne bi li na taj naĉin,praktiĉno bili na isti naĉin

konkurentni. Ako neki poslodavac radi suprotno tome on praktiĉno, na neki naĉin krši prava

drugih poslodavaca."

Uz pomoć pojaĉanih inspekcijskih nadzora i medijske kampanje ministar ĐorĊević veruje

da će uspeti da se stane na put onima koji grubo krše zakon i dodaje da je dijalog izmeĊu

Ministarstva i nevladinog sektora vaţan u rešavanju tog problema.

Osam bolnica u Srbiji ugovorile nabavku laparoskopske opreme

Osam bolnica u Srbiji dobile su danas ugovore o nabavci laparoskopskih stubova i

prateće opreme za minimalno invazivnu laparoskopsku hirurgiju, a ministar zdravlja Zlatibor

Lonĉar istakao je da će pacijenti u Srbiji prvi put biti operisani najsavremenijim aparatima koji

se primenjuju i u bolnicama u Londonu ili Parizu. Ugovore o nabavci laparoskopskih stubova

63

dobile su opšte bolnice u Jagodini, Poţarevcu, Novom Pazaru, Kragujevcu, Valjevu, Kruševcu,

Loznici i Leskovcu u okviru projekta "Lapserb" koji sprovodi Ministarstvo zdravlja.

Nepravilnosti u klanicama u Sremu, reagovala inspekcija

Veći broj nepravilnosti u subjektima koji se bave preradom hrane ţivotinjskog porekla

zabeleţen je u Sremskom okrugu prilikom pojaĉanog nadzora

veterinarske inspekcije, saopštilo je Ministarstvo

poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U objektu koji se

bavi preradom mesa "Gozba doo" iz Vojke u opštini Stara

Pazova u trenutku kontrole zateĉeno je klanje svinja, pri ĉemu

nisu bili poštovani opšti uslovi higijene hrane, a u prostoriji za

rasecanje mesa zateĉen je neispravan sterilizator. Inspektori su privremeno zabranili klanje,

rasecanje i dalji proces proizvodnje. Klanica je u toku dana kupila nove sterilizatore, ispravila

nedostatke, a mesno nadleţni inspektor je obavio dodatnu proveru u poslepodnevnim ĉasovima i

subjektu dozvolio dalji rad. U objektu za klanje i preradu mesa papkara "Sremac" iz InĊije

konstatovan je veći broj nedostataka kad je reĉ o uslovima higijene hrane ţivotinjskog porekla,

kao i 416 kilograma hrane ţivotinjskog porekla koja je bila neobeleţena, neoznaĉena i kojoj nije

moguće utvrditi sledljivost. Ta hrana je proglašena nebezbednom, stavljena van prometa i poslata

na neškodljivo uništenje u prisustvu veterinarskih inspektora. Pomenutom subjektu u poslovanju

hranom doneta je mera zabrane upotrebe prostorija i opreme do otklanjanja nedostataka.

Najčešća imena u Srbiji - Sofija i Luka

U poslednjih nekoliko godina sve je više devojĉica koje se zovu Ema, Una, Anja, Tea i

Iva, dok deĉacima daju imena apostola i svetaca, mada se još "dobro drţe" Stefan, Lazar, Filip i

Vuk, navodi se u podacima Republiĉkog zavoda za statistiku. Na tronu popularnosti kod deĉaka i

dalje suvereno stoji ime Luka, a za njim slede Stefan, Lazar, Filip, Vuk i Nikola, prenosi

"Politika". Najveći broj devojĉica, koje su prethodne godine iznesene iz porodilišta širom zemlje,

nose ime Sofija, a slede Dunja, Sara, Teodora, Milica i Nikolina. Kako navodi list, Sofija je i

inaĉe najpopularnije ime za devojĉice u svetu. Ime Luka je najpopularnije muško ime u

Hrvatskoj, a meĊu 10 najpopularnijih je i u Sloveniji, dodaje "Politika".

Šta donosi nacrt Zakona o sluţbenoj upotrebi jezika i pisma

Nacrt Zakona o sluţbenoj upotrebi jezika i pisma trebalo bi za vreme jesenjeg zasedanja

da se naĊe pred poslanicima. Takozvani "Zakon o zaštiti srpskoj jezika i ćirilice" trebalo bi da

formalizuje prednost ćirilice u odnosu na litinicu u javnom prostoru, ali to se neće odraziti na

steĉena i postojeća prava nacionalnih manjina na korišćenje i upotrebu jezika i pisma, tvrde u

Ministarstvu kulture i informisanja. http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/sta-donosi-nacrt-zakona-o-

sluzbenoj-upotrebi-jezika-i-pisma-(audio)_1034208.html

NBS kupila 30 miliona evra, kurs dinara 117,75

Zvaniĉni srednji kurs dinara iznosiće danas 117,7502 dinara za evro, što je neznatna

promena u odnosu na juĉe, objavila je Narodna banka Srbije. NBS je kupila na meĊubankarskom

64

deviznom trţištu 30 miliona evra kako bi ublaţila prekomerne dnevne oscilacije kursa, ĉime je

ukupan iznos koji je kupila od poĉetka godine povećan na jednu milijardu i 670 miliona evra,

dok je prodala 130 miliona. Dinar će prema evru biti jaĉi za 0,1 odsto na meseĉnom i za 0,3

procenta na godišnjem nivou, a u odnosu na poĉetak godine jaĉi za 0,4 procenta. Indikativni kurs

dinara prema dolaru je oslabio juĉe za 0,2 posto na 104,9561 dinara za dolar. Dinar je prema

dolaru jaĉi za 0,4 odsto nego pre mesec dana, na godišnjem nivou je slabiji za 3,4 posto, a od

poĉetka godine je u padu za 1,5 procenata. Najjaĉi kurs domaće valute prema evru u ovoj godini

bio je 17. jula i iznosio je 117,7191 dinara za evro, a najslabiji je zabeleţen 29. januara, kada je

jedan evro koštao 118,4940 dinara.

Ljajić otvorio renovirani turistički kompleks u Jošaničkoj banji

Potpredsednik vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić otvorio

je danas renovirani turistiĉki kompleks u Jošaniĉkoj banji, ĉime je

stvorena osnova za oţivljavanje banje kao nove turistiĉke destinacije.

„Jošaniĉka banja je do sada imala toplu vodu, ali nije imala turistiĉki

proizvod i nije imala adekvatnu turistiĉku ponudu i zato je u nekom

smislu bila 'crna rupa' kada govorimo o banjskom turizmu i turizmu u

Srbiji, uprkos svim pogodnostima koje banja ima“, rekao je ministar.

Ljajić je ukazao da postoji dosta razloga za oţivljavanje ove

destinacije, navodeći da Jošaniĉka banja ima jedan od najtoplijih izvora mineralne vode i da

lekovita svojstva nisu ništa manja od onih koje imaju Vrnjaĉka ili Sokobanja. „Kljuĉni problem

je bio taj što od 1978. godine, kada je izgraĊen hotel koji nikada nije otvoren, nijedan dinar nije

uloţen u turizam u Jošaniĉkoj banji“, naveo je on. MeĊutim, kao najveću prednost banje, Ljajić

je istakao blizinu Kopaonika, druge najveće turistiĉke destinacije u zemlji koja je svega 25

kilometara udaljena od Jošaniĉke banje.

Ministar je ukazao da Jošaniĉka banja zajedno sa Novim Pazarom, Kopanikom i

Kraljevom treba da ima jedinstvenu turistiĉku ponudu i naveo da je ovo najbolji trenutak za

objedinjavanje sadrţaja jer će ovaj region biti dostupniji zbog otvaranja aerodroma u LaĊevcima

koji će za nekoliko meseci poĉeti sa komercijalnim letovima, a u planu je i poĉetak radova na

izgradnji Moravskog koridora. Ljajić je rekao da će drţava u Jošaniĉkoj banji nastaviti da

investira kako bi ponudu uĉinila još raznovrsnijom, ali i pozvao privatni sektor da ulaţe u razvoj

smeštajnih kapaciteta i celokupne ponude.

Predsednik opštine Raška, Ignjat Rakitić, je rekao da je posle tri godine otvoren banjski

kompleks i istakao da je Jošaniĉka banja dostigla nivo na kome se više ne moţe govoriti samo o

potencijalima, već i o konkretnim sadrţajima koji su u ponudi. Zajedniĉkim ulaganjem

Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i opštine Raška renovirano je novo kupatilo,

izgraĊeno je blatno kupatilo i blatište za sazrevanje blata, završeni su i radovi na izgradnji

otvorenog bazena, finske saune, letnje bašte i ureĊene su parkovske površine. Za realizaciju ovih

projekata, ministarstvo je opredelilo 29,9 miliona dinara, a opština Raška 9,5 miliona dinara.

NBS: Privrednici očekuju inflaciju u granicama cilja

Inflaciona oĉekivanja finansijskog sektora i privrede za godinu i za dve godine unapred

nastavila su da se kreću u granicama cilja od tri procenta uz mogućnost odstupanja od plus/minus

1,5 posto, pokazuju rezultati junske ankete Narodne banke Srbije. Inflaciona oĉekivanja za

65

godinu dana unapred niţa su u junu nego u maju i iznose 2,8 procenata kod finansijskog sektora i

2,5 odsto kod privrede. Kada je reĉ o inflacionim oĉekivanjima za dve godine unapred,

finansijski sektor je u junu zadrţao oĉekivanja na centralnoj vrednosti cilja (tri procenta), dok su

oĉekivanja sektora privrede blago sniţena u odnosu na maj i iznose 2,8 odsto. "Postignuta

usidrenost inflacionih oĉekivanja doprinosi povećanju efikasnosti monetarne politike u

odrţavanju niske, stabilne i predvidive inflacije u srednjem roku, što je jedan od neophodnih

preduslova odrţivog privrednog rasta", kaţu u NBS.

Subota,20.jul 2019.

Putnička vozila čekaju na granici po 30 minuta

Prema najnovijim informacijama Uprave graniĉne policije, jutros putniĉka vozila na ulaz

i izlaz iz naše zemlje ĉekaju 30 minuta, saopštio je Auto-moto

savez Srbije. Na ulaz u Srbiju na graniĉnim prelazima Horgoš i

Batrovci ĉeka se po 30 minuta. Na izlaz iz Srbije na Gradini i

Gostunu zadrţavanja za putniĉka vozila su po 30 minuta. AMS

S ukazuje da ĉesto dolazi do formiranja duţih kolona vozila na

ulazu i na izlazu iz MaĊarske i Hrvatske, tada zadrţavanja mogu

biti višesatna i duţa u odnosu na zadrţavanje koje vozaĉe

oĉekuje na našim graniĉnim prelazima. Teretna vozila na Horgošu ĉekaju 60 minuta na izlaz iz

zemlje.

Skat: Sedam Srba je bilo ključno, zamislite šta moţe 7 miliona

U Beogradu je veĉeras premijerno prikazan dokumentarac "Apolo 11" posvećen

ameriĉkom sletanju na Mesec pre 50. godina. Uoĉi premijere filma, okupljenima se obratio

ambasador SAD u Srbiji Kajl Skat, koji je poruĉio da mu je ĉast što će predstaviti film srpskoj

publici, kao i poslednjeg preţivelog "srpskog Apola 7", Dejvida Vujića. "Odluĉili smo da će ova

premijera biti baš danas, jer su na današnji dan dva ĉoveka, Nil Armstrong i Baz Oldrin sleteli na

Mesec. Samo šest sati kasnije, u toku noći, Nil Armstrong je kroĉio na površinu Meseca i

napravio kao što je i on rekao: "Mali korak za ĉoveka, ali veliki skok za ĉoveĉanstvo", rekao je

on.

Kako kaţe, iza astronauta stajalo je na hiljade inţenjera, nauĉnika, tehniĉara, radnika, ali

ustvar i ĉitav jedan narod. "Nadam se da ćete uţivati u ovom inspirativnom filmu i da će nam on

pomoći da razmislimo šta moţemo postići ako se okupimo oko zajedniĉkog cilja. Bez obzira

koliko daleko ili zastrašujuće moţe da izgleda. Sedam Srba je odigralo kljuĉnu ulogu u tome da

odvedu ĉoveka na Mesec. Pomislite šta tek moţe da uĉini sedam miliona Srba. Vi ste svet",

dodao je on.

Pet decenija se navršava od kada je Nil Armstrong, 20. odnosno 21. jula 1969. prvi

zakoraĉio na Mesec u misiji "Apola 11", u koju su bila ukljuĉena i osmorica Srba. U tom

svemirskom programu za ljudsko osvajanje Meseca direktno su bili ukljuĉeni Milojko Majk

Vuĉelić, Slavoljub Sem Vujić, Milisav Šurbatović, Danilo Bojić, Dragiša Giš Jovanović, Petar

Gajić, Veljko Gašić i David Vujić iz Srbije koji su emigrirali u SAD. Slavoljub Vujić je bio

producent i kordinator projekta "Apollo 11". Milisav Šurbatović je bio šef inţinjerijske ekipe, a

66

Danilo Bojić, kreator šatla “Orao" za šetnju po Mesecu. Dragiša Jovanović i Petar Gajić su bili

inţinjeri, dok je Veljko Gašić bio savetnik, ali istovremeno i dizajner ameriĉkih aviona "T-38"

"F-5" i "B-2". David Vujić je zastupao NASA i bio zaduţen za odnose sa medijima i javnošću.

Ova srpska ekipa radila je i na programu "Apolo 13".

UNS: Skupština Srbija da strogo osudi Šešeljev jezik mrţnje

Udruţenje novinara Srbije (UNS) pozvalo je Skupštinu Srbije da osudi jezik mrţnje

kojim se poslanik radikala Vojislav Šešelj obraĉunava sa novinarkom "Danasa" Sneţanom

Ĉongradin i poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković koja je stala u zaštitu

novinarke. UNS je u saopštenju upozorio najviše zakonodavno telo da ne sme ostati nemo na

Šešeljev poslednji, naroĉito vulgaran i brutalan verbalni nasrtaj na poverenicu Janković, u kom

traţi da je "neokupan ĉetnik nauĉi šta je seks". "Ako iole drţi do svog i našeg dostojanstva,

Skupština Srbije smesta mora strogo da osudi Šešeljev najnoviji odvratni ispad", istiĉu iz UNS-a.

Donacija za narodnu kuhinju "Majka devet Jugovića"

Fondacija Princeze Katarine je i ove godine uputila donaciju vrednu više od 10.000

dolara narodnoj kuhinji "Majka devet Jugovića", kao pomoć

srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i Eparhiji raško-prizrenskoj.

Paketi pomoći za srpsko stanovništvo sastoje se od osnovnih

namirnica i pelena za bebe, a donacija je obezbeĊena zahvaljujući

humanitarnoj organizaciji Lajflajn Ĉikago ĉiji je Princeza Katarina

pokrovitelj, organizaciji Kolo srpskih sestara Sveti Sava iz Milvokija u SAD, kao i kompanijama

Ţito Baĉka i Sunoko koje posluju u okviru MK Group, kompaniji Ţito promet, kompaniji

Moravka Pro, kompaniji Victoria Group i kompaniji DM drogerie markt d.o.o.

Humanitarna organizacija "Majka devet Jugovića" vodi šest narodnih kuhinja širom

Kosova i Metohije u kojima se hrani više od dve hiljade ljudi. Osnovana je 2000. godine i

zvaniĉno je registrovana od strane UNMIK-a. Intenzivno saraĊuje sa meĊunarodnim i lokalnim

nevladinim organizacijama, a njeno sedište je u porti manastira Graĉanica.

Izloţba "Boţanska inspiracija- Miroslavljevo jevanĎelje"

Izloţba "Boţanska inspiracija - Miroslavljevo jevanĊelje" je otvorena 20. jula u Palati u

tvrĊavi Golubac, najavila je Turistiĉka organizacija Srbije. Izloţba je posvećena Miroslavljevom

jevanĊelju, najstarijem saĉuvanom srpskom ćiriliĉkom rukopisu, koji su ispisali i oslikali srpski

monasi u poslednjoj ĉetvrtini 12. veka. JevanĊelje je pisano na pergamentu i sastoji se od 181

lista u koţnom povezu. Zapis na poslednjem listu JevanĊelja svedoĉi da ga je poruĉio humski

knez Miroslav, brat velikog ţupana Stefana Nemanje.

Smatra se da je dijak Gligorije (ili Grigorije), ĉiji se potpis nalazi na poslednjem

ispisanom listu, pisar ili minijaturista JevanĊelja. JevanĊelje je 1979. godine proglašeno za

kulturno dobro od izuzetnog znaĉaja, a u junu 2005. godine upisano je na Uneskovu listu

"Pamćenje sveta" (Memory of the World). Izloţba obuhvata faksimile JevanĊelja iz 19, 20. i 21.

veka, vezene stranice JevanĊelja autorke Biljane Ećimović, dokumentarni film Boška Savkovića

"U poĉetku beše reĉ", probni primerak faksimila iz 2019. koji ima vernu reprodukciju

67

oslikavanja koja su vršena na zlatu i koji slobodno moţe da se lista, izabrane uramljene stranice

JevanĊelja. Izloţba će biti otvorena svakog dana, osim ponedeljka, od 10 do 17 ĉasova.

Na Zlatiboru počinje dvodnevni Sabor trubača

Na Zlatiboru danas poĉinje dvodnevni 46. Sabor trubaĉa sa smotrom narodnog

stvaralaštva, koji se i ove godine odrţava na Kraljevom

trgu. Prvog dana manifestacije na bini Kraljevog trga od

18.30 ĉasova nastupaju KUD "Zlatibor", frulaš Aco

Marković iz Sirogojna, pevaĉka grupa "Raspevani Zlatibor

iz Roţanstva i izvorna pevaĉka grupa Tornik" iz Jablanice.

U 20.00 ĉasova posetioce ove manifestacije oĉekuje

koncert Goce Lazarević a nakon toga u 21 ĉas nastupiće

prošlogodišnji pobednik zlatiborskog sabora duvaĉki orkestar Ivana Jovanovića iz Uţica i Marka

Gligorijevića iz Bajine Bašte, saopštili su organizatori.

Glavni saborski dan je sutra, kada program poĉinje trubaĉkom budilicom od 8 ĉasova,

kojom će svi orkestri uĉesnici probuditi zvucima trube goste i meštane Zlatibora i Ĉajetine. Od

16 ĉasova je sveĉani defile duvaĉkih orkestara. Takmiĉenje trubaĉkih sastava zapadne Srbije

,Zlatibore, moj zeleni bore, koje je i predtakmiĉenje za Dragaĉevski sabor u Guĉi, poĉinje u 17

ĉasova na Kraljevom trgu. Ove godine takmiĉi se šest orkestara iz svih delova Srbije. U

revijalnom delu nastupiće orkestar Miroslava Đunisijevića iz Arilja. Ovu manifestaciju, koja je

bezmalo pola veka letnja tradicija Zlatibora, organizuje Sportski centar Ĉajetina, pod

pokroviteljstvom opštine Ĉajetina i Turistiĉke organizacije Zlatibor.

Velike saobraćajne kontrole - veţite pojas i pazite na brzinu

Od poĉetka turistiĉke sezone, od prvog juna ĉak 90 ljudi izgubilo je ţivot u saobraćaju u

Srbiji. To je ĉak 43 odsto više nego prošle godine u istom periodu. Za 14 dana u junu poginulo je

16 ljudi, meĊu njima i jedna beba koja nije bila vezana u sigurnosnoj korpi u vozilu. Struĉnjaci

upozoravaju da se na put ne kreće bez pripreme, jer i voţnja auto-putem moţe da bude opasna

ukoliko se ne pridrţavamo pravila. Najviše lica je poginulo jer nisu bila vezana sigurnosnim

pojasom. Ĉak 70 odsto putnika ne koristi sigurnosni pojas na zadnjem sedištu, a skoro 20 odsto

se ne vezuje na mestu vozaĉa i suvozaĉa. Pored toga deca se na duţim putovanjima, naroĉito na

auto-putu, voze bez pojasa pa smo tako imali sluĉajeve da deca ginu kao suvozaĉi ispadanjem od

siline udara iz kabine vozila. "Samo u toku prošle godine u saobraćaju je povreĊeno preko 700

ljudi u svojstvu putnika, a naţalost poginulo je ĉetvoro. Dakle, dragi roditelji bez obzira na to da

li ćete dete prevesti do vrtića, koji je 100 metara udaljen od kuće ili ćete putovati 1.000

kilometara, dete uvek mora biti u sigurnosnom sedištu, odnosno vezano sigurnosnim pojasom",

rekao je Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

U MUP-u kaţu da će od sada presretaĉi umesto da kontrolišu brzinu, proveravati

vezivanje pojasa na auto-putu na zadnjem sedištu. Kazna za takve prekršaje za dva nevezana

deteta je i do 20.000 dinara. Drugi veliki problem, koji istiĉu struĉnjaci, jeste nedrţanje

rastojanja izmeĊu vozila na auto-putu koje mora biti tri sekunde izmeĊu vas i vozila ispred vas.

Pri brzini od 100 kilometara na ĉas, 84 metra su dovoljna distanaca da se zaustavite. "Ljudi voze

mnogo opuštenije. Kad se na auto-putu dogodi nezgoda, obiĉno su to nezgode nenormalnih

razmera, tipa 200, 300 vozila, a nikad manje od 10 vozila u nizu samo zbog toga što vozaĉi ne

68

oĉekuju takvu radnju vozila ispred sebe", naveo je saobraćajni ekspert prof. Milan Vujanić.

Nediscpilna vozaĉa je tolika da je za nedelju dana pred sezonu pojaĉanom kontolom napisano

23.000 prekršaja. Od ovog vikenda poĉinje nova velika akcija MUP-a, koja će uz auto-put

obuhvatiti i regionalne i magistalne puteve, a kazne će se pisati kumulativno, za prebrzu voţnju,

nevezivanje pojasa i nesipravnost vozila. Takav skor moţe nekada dati trocifreni broj, pa bi bilo

dobro da vozaĉi i njihovi saputnici poštuju zakon.

Nedelja,21.jul 2019.

Protest "1 od 5 miliona": Vučiću, neće proći pokušaj podele graĎana

Uĉesnici 33. protesta "Jedan od pet miliona" u Beogadu poruĉili su sinoć predsedniku

Srbije Alekasandru Vuĉiću da mu "neće proći" pokušaj podele

graĊana. Kako je istaknuto, protest je posvećen svim

graĊanima, a završen je kucanjem na vrata Rektorata, ustanove

koju su na ovaj naĉin ţeleli da "probude". Ispred zgrade

Rektorata završena je 33. protestna šetnja, a organizatori su

pozvali graĊane da se i naredne subote prikljuĉe protestu.

Šetnjom do Rektorata, uĉesnici protesta imali su za cilj da

ukaţu na "ugroţavanje dostojanstva Univerziteta i afere s

plagiranim diplomama i doktoratima".

Profesor Filozofskog fakulteta Oliver Tošković rekao je na poĉetku protesta da Vuĉić

pokušava da "podeli i posvaĊa graĊane" i da je "sve što kaţe manipulacija". "Ironija je da su po

njemu laţna elita oni koji imaju prave diplome, a ne grupa oko njega ĉije poreklo diploma

traţimo da se utvrdi", rekao je Tošković. On je naglasio da "sve laţne diplome moraju da se

ponište", i da one ne smeju da ostanu "ni kada Vuĉić ode". "Pobuna je jedino što imamo, jer

pokazuje da ne mogu da rade šta god ţele", poruĉio je Tošković.

Glumac Branislav Leĉić rekao je da je elita "stanje duha" i onaj ko je spreman da

privatno podredi javnom dobru, a ne onaj ko laţe i krade. Prema njegovim reĉima, vlast ţeli da

graĊani "ćute kao mule i pristaju na njihove laţi jer su okupirali medije". "Leto je, svi gledamo

da se ohladimo, a u nama bukti vatra! Danas u svetu svaka vrsta podele u narodu koja za sebe

smatra modernim i demokratskim se smatra za prošlost. Aleksandre Vuĉiću, ta podela ti neće

proći! "To neće proći. Ovo je ĉastan narod koji se borio za slobodu", rekao je Leĉić. On je

naglasio da se "vatra protesta neće ugasiti" već da će se "istrajati do pobede". "Pobedićemo jer ne

moţe da ostane ovaj nakazni sistem naprednjaĉko-nazadne kamarile i Aleksandra Vuĉića", rekao

je Leĉić navodeći da će se pobeda desiti ako se istraje.

GraĎani na protestu u Kragujevcu propitivali opozicione političare

Na 29. protestu "Jedan od pet miliona" u Kragujevcu predstavnici opozicionih partija

juĉe su odgovarali na pitanja graĊana u vezi sa bojkotom izbora, "ĉišćenjem partijskih redova",

kao i vizijom razvoja Kragujevca posle promene aktuelne vlasti. Na Đaĉkom trgu ispred

gimnazije graĊani su postavljali pitanja predstavnicima Narodne stranke, Stranke slobode i

pravde (SSP), Šumadijske regije-Pokreta slobodnih graĊana (PSG) i Demokratske stranke (DS).

Iz Narodne stranke su poruĉili da opozicione partije "nemaju više kredita" da ne ispune obećanja

69

koja su dali graĊanima. "Mi ćemo kao stranka insistirati da ono što je potpisano u Sporazumu sa

narodom bude poštovano do kraja. Kada je u pitanju bojkot izbora jasno je navedeno da ukoliko

ne budu ispunjeni osnovni uslovi za izlazak na te izbore - oni moraju biti bojkotovani" rekao je

Ratko Kastratović iz Narodne stranke. Bojan Stojadinović iz PSG-a je rekao da do predstojećih

izbora neće biti promene izbornih uslova, jer kako je dodao, oni na vlasti "neće da prepuste svoje

i bogaćenje svojih partija, prijatelja, roĊaka i kriminalnih klanova". "Mi moţemo ovu vlast da

smenimo ili na ulici ili na izborima. Moje mišljenje je - i na izborima i na ulici", rekao je

Stojadinović i dodao da i za jedan i za drugi sluĉaj "treba da nas bude mnogo više".

Obrad Turković iz SSP-a je rekao da je aktuelni gradonaĉelnik Kragujevca Radomir

Nikolić ima "manjak ambicija" i naveo da je od 2012. do danas uraĊeno "samo 600 metara

autoputa preko Nikšićkog brda", dok je za vreme njegovog prethodnika "izgraĊeno 20 kilometara

autoputa do Batoĉine". "Ako se neko ne trudi da dovede novi model Fijata u Kragujevac - to je

manjak ambicija. Znaĉi, Kragujevac ne zasluţuje nekog ko nema ambiciju da ovaj grad bude

prvi u Srbiji", rekao je Turković i naveo da ga "liĉno pogaĊa" što izgleda da vlast sada ima

ambiciju da grad bude 170. u Srbiji.

Iz Šumadijske regije su rekli da je jedan od zadataka SNS-a da uništi lokalnu

samoupravu, kao i da se o svim ozbiljnim poslovima odluĉuje u dva centra u Srbiji, i da su oni "u

jednoj porodici". "Posle ovih moraće da se kompletno gradi sistem lokalne samouprave", rekao

je Bojan Stojadinović iz Šumadijske regije-Pokreta slobodnih graĊana.

U Narodnoj stranci su naveli da je posle prvog zadatka - "rušenja mafijaškog reţima u

Srbiji", meĊu prioritetima da se u Kragujevcu raspiše javni konkurs za projektno sufinansiranje

medija. Posle toga bi sledila transparentnost trošenja budţetskog novca kroz stavljanje na

internet softvera koji bi u realnom vremenu prikazivao "do detalja" potrošnju budţeta.

Olivera Ilić iz Demokratske stranke je rekla da kada se napravi šteta u kulturi i socijalnoj

politici, nema novca da se to nadoknadi. "U poslednjih pet godina Kragujevac više nema ni taj

sistem usluga socijalne zaštite koji je razvijala lokalna samouprava. Vi sada imate privatna

preduzeća koja pruţaju te usluge umesto da to bude usluga socijalne zaštite", rekla je Ilić.

Intelektualci iz "Samoodbrane" se okupili ispred Skupštine i Predsedništva

Intelektualci iz udruţenja "Samoodbrana" okupili su se juĉe u Beogradu isped zgrada

Skupštine Srbije i Predsedništva u znak protesta zbog

verbalnih napada i uvreda upućenih novinarki Danasa Sneţani

Ĉongradin i poverenici za ravnopravnost Brankici Janković.

Arhitekta Dragoljub Bakić rekao je agenciji Beta da je akcija

organizovana kako bi se "suprotstavili zlu koje se ovih dana

neobuzdano sruĉilo na javni prostor i na glave dve hrabre

dame". "Mi ih ovako uzimamo u zaštitu", rekao je Bakić i

objasnio da se oni danas fotografišu ispred zdanja Skupštine i kancelarija predsednika drţave, jer

smatraju da se ispod njihovih krovova "generiše to zlo". MeĊu okupljenima je bila i novinarka

Danasa Sneţana Ĉongradin. "Ţelimo da sliku bez reĉi, kao što Koraks slika svoje karikature,

pošaljemo kao poruku graĊanima da kada se drugim ljudima dešava zlo ne mogu mirno da sede

kući, već da moraju da se solidarišu sa njima i pokaţu graĊansku odgovornost, da se suprotstave

tom zlu", rekao je Bakić. On je rekao da graĊani Srbije nisu "zao narod", i da "ovo zlo traje 30

godina", ali da je sada "prevršilo svaku meru". Podršku današnjem okupljanju dala je i Inicijativa

Ne davimo Beograd.

70

Cucić: Do 2021. godine rešiti stambeno pitanje izbeglica

U toku je javni poziv za izbor korisnika za 250 stanova u Ovĉi, gde je proĊle godine

useljeno 235 porodica, a ĉekujemo da do kraja 2021. nekih 7.600 porodica dobija krov nad

glavom, izjavio je komesar za izbeglice Vladimir Cucić. On je u Jutarnjem dnevniku RTS kazao

da je pitanje izbeglica još uvek aktuelno, da je situacija bolja, ali daleko od toga da bude

konaĉno reĊena. "Ali, oĉekujemo da do kraja 2021. nekih 7.600 porodica dobije krov nad

glavom na razliĉite naĉine - otkup seoskih kuća, otkup stana, montaţna kuća, graĊevinski

materijal, ali to ne znaĉi da ćemo u potpunosti sve da reš imo", rekao je Cucić. On je dodao da se

krajem 2021. završava program i da do tada treba obezbediti smeštaj svim preostalim

izbeglicama. Cucić je u vezi sa migrantima naveo da situacija u Srbiji stabilna i da prema

poslednjim podacima od jutros u zemlji oko 3.700 migranata.

Završena Prizrenska letnja duhovna škola

Na Kosovu i Metohiji danas je u manastiru Visoki Deĉani završena druga Prizrenska

letnja duhovna �kola, koja je poĉela 16. jula. Školu je

organizovala Eparhija raško-prizrenska uz pomoć

verouĉitelja Darka Nikolića i Nemanje Protića iz Beograda i

podršku Kancelarije za KiM Vlade Srbije. Polaznici škole su

studenti drţavnih univerzitet u Srbiji, koji su se prijavili i bili

izabrani posle razgovora sa organizatorima, prenela je TV

Hram. Oni su imali priliku da se upoznaju sa svetinjama i

kulturnim nasleĊem na Kosovu i Metohiji i da kroz predavanja i razgovore sa ljudima koji ovde

�ive istinski upoznaju našu juţnu pokrajinu. Polaznici su uĉestvovali na svetim liturgijama,

svako jutro u drugoj svetinji: Svetim Arhangelima, Deviĉu, Graĉanaci, Dragancu, Deĉanima i

Banjskoj. U Prizrenu, Graĉanici i Deviĉu sa polaznicima škole bio je i protojerej-stavrofor

Radivoj Panić, koji sluţi u parohiji Srpske pravoslavne crkve u Briselu. Organizovane su posete

Pećkoj Patrijaršiji i Bogorodici Ljeviškoj koje se, zajedno sa Graĉanicom i Deĉanima, nalaze na

UNESKO-vom spisku svetske kulturne baštine na KiM. Neizbeţna je bila i poseta Gazimestanu i

samom gradu Prizrenu, svojevrsnom muzeju na otvorenom u kome danas imamo saĉuvanih ĉak

10 crkava, od kojih su polovina iz 14. veka. Ovogodišnja Prizrenska letnja duhovna škola

završena je posetom manastirima Visoki Deĉani, Pećka Patrijaršija i Banjska.

Polaznici škole primili su danas sertifikat u manastiru Visoki Deĉani s blagoslovom

episkopa Teodosija, koji je poduĉio da ne trebamo samo reĉima ispovedati našu veru, već da te

reĉi moramo svedoĉiti i potvrditi i svojim ţivotom. "Potrebno je ne samo reĉima da volimo i

podrţavamo Kosovo i Metohiju i naše ljude koji ţive na ovim prostorima, već i da ih

posećujemo i da time pokaţemo da Kosovo i Metohija nije samo jedan geografski pojam, jedna

teritorija koja je vaţna samo onima koji ovde ţive, već da su Kosovo i Metohija mnogo više od

toga: naše biće, naš ţivot, naše postojanje", poruĉio je vladika Teodosije.

"Mladi duh Evrope" na palićkom festivalu

Program "Mladi duh Evrope" predstavlja jednu od najuzbudljivijih selekcija Festivala

evropskog filma Palić, i ove godine donosi mnogobrojne zanimljive filmove koje je paţljivo

71

selektovao britanski filmski kritiĉar Nil Jang, saopštili su iz organizacije festivala. Prema najavi

selektora Janga, naglasak je na kratkim i eksperimentalnim filmovima, a cilj je da se publika

bolje upozna sa hrabrim i mladalaĉkim duhom proţetim radovima evropskih autora, nastalih

tokom poslednjih osamnaest meseci. Projekcije ovih filmova odrţavaće se od 21. do 26. jula na

Letnjoj pozornici bioskopa Abazija na Paliću.

Vlasnici zapuštenih njiva bi mogli da plaćaju veći porez

Zapuštena i neobraĊena zemlja uglavnom se vezuje za pojedine opštine u planinskim

predelima. MeĊutim, statistika pokazuje da nešto manje od

polovine drţavnih oranica nema zakupce. Srbija raspolaţe

sa oko 515.000 hektara drţavne zemlje, a prema poslednjim

podacima ne izdaje se oko 235.000 hektara. Direktor uprave

za poljoprivredno zemljišteBranko Lakić, za"Politiku"istiĉe

da su to uglavnom pašnjaci, livade i moĉvare koji se

tretiraju kao poljoprivredno zemljište i nude u zakup u dva,

tri kruga, ali se niko ne javlja. "Cilj nam je da kroz izmene, koje su u toku, ovakvo stanje

promenimo i što više zemljišta stavimo u funkciju", kaţe on. Lakić dodaje da bi do oktobra

trebalo da budu završene izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Cilj je takoĊe i da se

poveća obradivost zemljišta u privatnoj svojini. Drţava trenutno ne raspolaţe sa podacima o

stanju zemlje u privatnoj svojini, a Lakić kaţe da zato i postoji ideja da se propisi menjaju, tako

da će obaveza privatnih vlasnika biti da prijave resornom ministarstvu koje se zemljište ne

obraĊuje. Kako naglašava Lakić, u svakom sluĉaju će postojati i neki vid sankcija za one koji ne

obraĊuju zemljište ili ga ne nude u zakup. "Istina je da je reĉ o privatnoj svojini, ali ona je ipak

ograniĉena društvenim interesom, a to je da poljoprivredno zemljište sluţi za proizvodnju

hrane", kaţe Lakić. Kako istiĉe, u mnogim zemljama EU primenjuju se sankcije za vlasnike

zapuštenih parcela, od fiksnih novĉanih kazni, do uvećanih iznosa poreza na imovinu. On smatra

da je Srbija bliţa modelu da se utvrdi veća poreska obaveza za one koji ne obraĊuju

poljoprivredno zemljište.

Od 26. jula u opticaju nove kovanice

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković donela je odluku o puštanju u

opticaj kovanog novca apoena od 1, 2 i 5 dinara. Narodna banka Srbije pustiće u opticaj 26. jula

ove godine kovani novac apoena od 1, 2 i 5 dinara sa oznakom godine kovanja "2019" i ostalim

obeleţjima. Kada je reĉ o kovanom novcu, u Srbiji se koriste kovanice nominalne vrednosti

jednog, dva, pet, deset i dvadeset dinara. TakoĊe, u opticaju su i novĉanice od deset i dvadeset

dinara, kao i one u vrednosti od pedeset, sto, 200, 500, 1.000, 2.000 i pet hiljada dinara.

Uvodi se sistem narukvica za zaštitu ţrtava

Drţavni sekretar MUP-a Biljana Popović Ivković izjavila je danas da Ministarstvo

unutrašnjih poslova uveliko radi na uvoĊenju nove mere zaštite ţrtava porodiĉnog nasilja putem

sistema narukvica za ţrtve i poĉinioce, kako bi policija još efikasnije mogla da reaguje u sluĉaju

da doĊe do kršenja mere zabrane prilaska. Ona je u izjavi za Tanjug naglasila i da pored mera

koje preuzima MUP, ţeli da ohrabri celokupno društvo da ne ćuti o ovom problemu, već da o

72

njemu govori i da mu se, kako je poruĉila, "svi zajedno na najbolji moguć naĉin suprotstavimo".

"Kako bi ţrtve bile što sigurnije, MUP, u saradnji sa organizacijom “UN Women” i uz

finansijsku podršku Kraljevine Norveške, već sprovodi projekat “UnapreĊenje bezbednosti ţena

u Srbiji” da bi se kapaciteti policije i drugih drţavnih organa unapredili", rekla je Popović

Ivković. Ona je precizirala da je najveća paţnja posvećena upravo uvoĊenju sistema narukvica

koje bi bile povezane sa policijskim upravama i stanicama, kako bi ţrtve mogle brzo da

signaliziraju da se nalaze u opasnosti i kako bi policija odmah reagovala. "Upravo uvoĊenjem

ovakvog sistema pokazujemo da problemu nasilja prilazimo na veoma ozbiljan i konkretan

naĉin", istakla je ona.

Popović Ivković je rekla da se moraju na sve moguće naĉine zaštiti pre svega ţene, koje

su najranjiviji deo našeg društva, kao i da se uvek osudi nasilje koje zadire u sve pore našeg

društva. "Zbog toga borba protiv nasilja mora biti sistemska, mora da se zasniva na dobroj

prevenciji i na primenama novih metoda u samom pristupu ovom problemu, jer samo tako

moţemo oĉekivati uspeh koji ima za cilj oĉuvanje onog najdragocenijeg, a to je ljudski ţivot",

istakla je Popović Ivković. Podsetila je da je odmah nakon usvajanja Zakona o spreĉavanju

nasilja u porodici, koji se primenjuje od juna 2017. godine, policija preuzela veću odgovornost,

dobijanjem novih ovlašćenja.

Od uvoĊenja zakona do danas policija je izrekla oko 55.000 hitnih mera, kako

privremenog udaljenja nasilnika iz stana, tako i zabrane prilaska i kontaktiranja sa ţrtvom.

"TakoĊe, u okviru našeg Operativnog centra otvorena je besplatna telefonska linija 0800 100 600

koja je dostupna 24 ĉasa, gde se prijavljuje nasilje u porodici na nivou cele Republike Srbije.

Svako ko je upoznat u svom okruţenju sa nekim porodiĉnim nasiljem moţe da prijavi dogaĊaj i

anonimno", napomenula je Popović Ivković. Ona je naglasila i da će MUP nastaviti da radi na

unapreĊenju sopstvenih kapaciteta kako bi pruţili što bolju zaštitu ţrtvama.

Pali sa IX sprata dok su vodili ljubav, momak preţiveo i vratio se na ţurku

Paţnju svetskih tabloida ovih dana privlaĉi bizarna nesreća koja se poĉetkom jula

dogodila u Sankt Peterburgu, kada je jedan par "u ljubavnom zanosu" pao sa devetog sprata.

Devojka je poginula na licu mesta, dok je mladić preţiveo i vratio se na ţurku na kojoj su

prethodno bili zajedno. Kako prenose britnaski tabloidi, policajci su po dolasku na mesto nesreće

pomislili da je reĉ o silovanju i ubistvu, budući da su ispred solitera pronašli mrtvu 30-godišnju

ţenu, nagu od struka nadole. MeĊutim, više svedoka im je ispriĉalo da je devojka imala seks sa

mladićem na prozoru stana na devetom spratu, u kom se u tom trenutku odvijala, kako su naveli,

"divlja ţurka", piše tabloid Daily Mail. Svedoci su rekli i da su u jednom trenutku mladić i

devojka ispali kroz prozor. Nesrećna ţena je pala na glavu i stradala na licu mesta, dok je njeno

telo ublaţilo pad mladića koji je, prema reĉima svedoka, zadobio samo lakše povrede i potpuno

go otrĉao nazad na ţurku. Tabloid "Metro" dodaje da je mladić ipak pod policijskom istragom.

Ponedeljak,22.jul 2019.

Najmoćniji pasoši na svetu azijski, Srbija na 41. mestu

Na najnovijoj "Henli end partners" listi najmoćnijih pasoša, koja se smatra

najmerodavnijom na svetu, prvo mesto dele Japana i Singapur, dok se Srbija nalazi na 41. mestu.

73

Dok graĊani Japan i Singapura bez vize mogu da otputuju u 189 zemalja sveta, graĊani Srbije

mogu da putuju u 131 zemlju ili da vizu dobiju po dolasku. Od zemalja u regionu najbolje je

kotirana Slovenija koja se nalazi na 10. mestu i ĉiji graĊani mogu da putuju bez vize u 179

zemalja, a za njom sledi Hrvatska na 20. mestu (167 zemalja). Iza Srbije su Severna Makedonija

na 46. mestu (123 zemalja), Crna Gora na 47. (122), Bosna i Hercegovina na 51. mestu (116

zemalja), Albanija na 52. mestu (113 zemalja).

MeĊu prvih 10 mesta su Juţna Koreja, Finska, Danska, Nemaĉka, Italija, Luksemburg,

kao i Francuska, Španija, Švedska, Velika Britanija, SAD, Belgija, Kanada, Grĉka, Irska i

Norveška. Prvi put za 14 godina koliko ova kompanija pravi listu, Ujedinjeni Arapski Emirati su

ušli u prvih 20.

Na poslednjem mestu je Avganistan, mada meĊu najslabije pasoše spadaju i pasoši Iraka,

Sirije, Pakistana, Somalije, Jemena, Libije, Palestine, Nepala, Bangladeša, Irana, Sudana, Eritreje

i Severne Koreje. Kako se navodi na sajtu "Henli end partners", rezultati liste zasnovani su na

podacima MeĊunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj (IATA), koja odrţava najveću i

najprecizniju bazu o putnim informacijama na svetu.

Vlasnik neće ostati bez stana ako je dug manji od 5.000 evra

Predlogom izmena Zakona o izvršenju i obezbeĊenju predviĊeno je da vlasnik više neće

ostati bez stana ili kuće zbog komunalnog duga manjeg od 5.000

evra, a ministarka pravde Nela Kuburović, koja je danas

obrazloţila zakon pred poslanicima, kazala je da će novim

pravilima biti spreĉene zloupotrebe koje su primećene u

dosadašnjoj praksi. Prema njenim reĉima, novo pravilo je da se

kao kupac ne moţe pojaviti javni izvršitelj, njegov zamenik,

pomoćnik ili ĉlan porodice do ĉetvrtog stepena srodstva. Kada je

reĉ o plati ili zaradi, odnosno naknadi plate ili zarade, izmene

ZIO predviĊanju da izvršenje moţe da se sprovede do njihove polovine (umesto dve trećine),

odnosno do njihove ĉetvrtine (umesto polovine), ako je njihov iznos jednak ili manji od

minimalne zarade utvrĊene u skladu sa zakonom. Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade,

odnosno naknadi plate koja ne prelazi iznos proseĉne neto zarade prema poslednjem objavljenom

podatku republiĉkog organa nadleţnog za poslove statistike, moţe se sprovesti do njihove

trećine, a na minimalnoj zaradi sprovodi se do njene ĉetvrtine (umesto polovine).

Kada je o penziji reĉ, izvršenje se moţe sprovesti do njene trećine (umesto dve trećine),

odnosno ĉetvrtine, kada je reĉ o penziji koja ne prelazi iznos proseĉne penzije, odnosno desetine

kada je reĉ o minimalnoj penziji (umesto polovine).

Kuburović je najavila da će se od 1. jula 2020. godine javno nadmetanje za prodaju

nepokretnosti organizovati iskljuĉivo preko elektronskog nadmetanja. Zainteresovani će se

nadmetati pod šifrom, kupovine će moći da se prate i time će, kako oĉekuje, biti spreĉene

zloupotrebe. Novĉana kazna predviĊena je i za sva druga lice koja ometaju ili spreĉavaju

sprovoĊenje izvršenja i ona moţe iznositi od 10.000 do 200.000 dinara za fiziĉka, odnosno od

100.000 do dva miliona dinara za pravna lica.

Bošnjačko nacionalno veće traţi da i praznici manjina budu neradni

74

Bošnjaĉko nacionalno veće (BNV) predloţilo je izmene Zakona o drţavnim i drugim

praznicima po kojem bi ustanovljeni praznici nacionalnih manjina bili neradni u drţavnim i

drugim organima. U saopštenju se navodi da je inicijativa upućena premijerki Srbije Ani

Brnabić, a izmene zakona bi podrazumevale da za praznike manjina ne rade drţavni organi u

gradovima u kojima je u sluţbenoj upotrebi jezik nacionalne manjine ili pripadnici manjine ĉine

najmanje deset odsto stanovništva. BNV navodi da sadašnji zakon nije predvideo naĉine

praznovanja praznika nacionalnih manjina, već se svodilo na pravo isticanja nacionalnih simbola

na zgradama institucija i ustanova. "Prihvatanjem inicijative o izmenama zakona uspostavlja se

efektivna ravnopravnost izmeĊu pripadnika nacionalnih manjina i pripadnika većinskog naroda

što su i obaveze predviĊene Ustavom Srbije", saopštilo je Veće. Ukoliko budu usvojeni predlozi

BNV-a, drţavni organi u gradovima u kojima je bosanski jezik u sluţbenoj upotrebi ne bi radili

tokom nacionalnih praznika Bošnjaka u Srbiji - 11. maja (Dan bošnjaĉke nacionalne zastave), 11.

jula (Dan sećanja) i 20. novembra (Dan Sandţaka).

Odrţana sednica Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali predsedavao je danas sednicom

Koordinacionog tela za spreĉavanje pranja novca i

finansiranja terorizma, prvi put kao predsednik tog tela. Na

sednici je utvrĊeno da će do kraja godine biti sprovedene

neophodne zakonodavne aktivnosti u toj oblasti, kao i da će

u istom periodu biti usvojena nova Strategija za spreĉavanje

pranja novca i finansiranja terorizma. Osim toga,

precizirano je da će do kraja avgusta Uprava za spreĉavanje

pranja novca uraditi izveštaj o napretku Srbije, koji će se

naći na sledećoj sednici Manivala u decembru, a gde će za

još dve preporuke biti unapreĊen rejting Srbije.

Ministar Siniša Mali je istakao da je odliĉna vest što je Republika Srbija nedavno

uklonjena sa tzv. sive liste FATF, ali da je neophodno da se u sledećem periodu i dalje aktivno

ispunjavaju preporuke, kako bi drţava nastavila da dalje napreduje u toj oblasti. Naredna sednica

Koordinacionog tela je zakazana za mesec avgust.

Marinković Vujiću: Hvala što niste zaboravili Srbiju

Potpredsednik Narodne skupštine Vladimir Marinković primio je Dejvida Vujića,

inţenjera tima misije Apolo 11, kome je zahvalio što je u poseti Srbiji i što je nije zaboravio.

"Veoma smo ponosni na Vas i Vaš rad, podjednako kao što smo ponosni na sve Srbe koji su dali

doprinos i svoje znanje svetu. Naša nacija je ponosna na doprinos svih vas razvoju odnosa SAD i

Srbije", poruĉio je potpredsednik Narodne skupštine. Marinković je dodao da je potrebno

upoznati domaću javnost sa uspesima naših ljudi u SAD, jer se u zemlji o tome malo zna, a

posebno ih predstaviti mladima. Dejvid Vujić zahvalio je Marinkoviću na prilici da poseti

Narodnu skupštinu i dodao da su preci svih nauĉnika koji su radili na projektu Apolo došli u

SAD iz malih sredina i da nisu zaboravili svoje poreklo. On je dodao da postoji jedan broj Srba u

Americi koji mogu da doprinesu jaĉanju odnosa sve drţave, jer razumeju ono što Srbija moţe i

koliko su Srbi talentovan narod. "Nikad nismo zaboravili odakle smo, nismo zaboravili naš jezik,

tradiciju i obiĉaje. Ponosni smo na to ko smo i šta smo postigli. Vreme je da razvijemo zastavu i

75

svetu kaţemo ko smo, a tome sluţi projekat "Vi ste svet". Srpska zajednica u Americi nije velika

u poreĊenju sa drugim zajednicama, ali smo mnogo doprineli svetu i o tome treba da se zna",

poruĉio je Vujić.

Amerikanac srpskog porekla Dejvid Vujić jedan je od sedmorice Srba koji su uĉestvovali

u programu Apolo i bili deo tima misije Apolo 11, a Marinković ga je danas upoznao i sa

aktivnostima Narodne skupštine, posebno na planu ekonomskih reformi, aktivnostima PGP sa

SAD u Narodnoj skupštini, ali i aktivnostima Kongresa srpsko-ameriĉkog prijateljstva.

Marinković je istakao da se Srbija na svom evropskom putu, ali i putu reformisanja

društva suoĉava sa brojnim izazovima, od kojih je jedan nastavak dijaloga sa Prištinom sa ciljem

iznalaţenja rešenja prihvatljivog za obe strane i za ceo region, kome je potrebna stabilnost, ĉemu

je Srbija veoma posvećena.

Ameriĉki ambasador u Srbiji Kajl Skot, koji je prisustvovao sastanku, dodao je da je cilj

kampanje "Vi ste svet" menjanje mišljenja, jer govori o decenijama prijateljstva dva naroda i da

je potrebno da se ona pribliţi javnosti, posebno priĉom o Amerikancima srpskog porekla. Vujić u

Srbiji boravi povodom obeleţavanja pedesete godišnjice sletanja Apola 11 na Mesec.

Volonteri pomaţu Crvenom krstu u Zrenjaninu

Crveni krst Zrenjanina je jedna od najvećih i najstarijih organizacija, koja negujući

principe dobrovoljnosti, humanosti i jedinstva privlaĉi lep broj volontera razliĉitih generacija. I

tokom leta kroz mnogobrojne aktivnosti nesebiĉno pomaţu drugima i ukazuju na vaţnost

humanitarnog rada. Mnoge aktivnosti koje realizuje Crveni krst Zrenjanina se ne bi mogle

realizovati bez pomoći volontera. Njihovim nesebiĉnim radom su u prethodnoj godini ostvarili

preko 33 hiljade sati dobrovoljnog rada. "Funkcionišemo kao jedna mala porodica sa ţeljom da

postanemo veliki.,Zaista se trudimo da privuĉemo mlade sa kvalitetnim aktivnostima, sa

kvalitetnim programom za mlade. Nama su u suštini potrebni svi I svako ko je došao u Crveni

krst se pronašao u nekom našem programu, nekom nešto leţi više nekome manje ali uglavnom

svakoga je nešto privuklo I trudimo se da se taj deo koji se njemu dopada, da ga zadrţimo u tom

delu", izjavio je za RTV Boris Vojinov, struĉni saradnik Crvenog krsta.

Promocije humanih vrednosti, dobrovoljna davanja krvi, predavanja i edukacija

najmlaĊih i mladih, kao i uĉešće u humanitarnim akcijama samo su deo onih aktivnosti, u kojima

volonteri zrenjaninskog Crvenog krsta nesebiĉno uĉestvuju. "Ono šta je nama u planu u

narednom periodu kao i svake godine obnavljanje volonterske baze i naravno sve te nove

volontere moramo obuĉiti kako bi pravilno realizovali progam, da ih pripremimo za jesen kada

krene nova školska godina da oni već edukovani mogu da idu da realizuju naše programe",

dodaje Vojnov.

Svi koji ţele da poĉnu sa volontiranjem u Crvenom krstu Zrenjanin mogu da se prijave u

prostoriji Crvenog krsta radnim danima od 07-15, ili poslednje srede u mesecu kada su sastanci

omladine u 20 sati. https://www.youtube.com/watch?v=1uXZFB3m2-I

ĐorĎević: Obavezno osiguranje zaposlenih od povreda na radu

Poslodavci u Srbiji uskoro će morati sve svoje radnike da osiguraju od povreda na radu

kod osiguravajućih kuća, a zakon koji će ih na to obavezivati biće donet na jesen i više neće biti

povlaĉenja po sudovima, a u sluĉaju povrede novac će se odmah isplaćivati, izjavio je ministar

za rad Zoran ĐorĊević. On je najavio da će na istom skupštinskom zasedanju na dnevnom redu

76

biti i dugo najavljivane izmene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom. ĐorĊević je

u razgovoru za "Novosti" izrazio oĉekivanje da će primena zakona poĉeti do Nove godine, dok

će one mere koje ne utiĉu drastiĉno na budţet moći da stupe na snagu odmah. On je podsetio da

je ove godine izdvajanje za porodilje povećano za pet milijardi dinara u odnosu na prošlu godinu.

"Obećali smo da ćemo u skladu sa mogućnostima drţave izdvajati više za decu. Trudićemo se da

nikome ne uskratimo prava, već samo da ih uvećavamo. Niko neće štedeti na majkama ako

mogućnosti postoje", kaţe ministar. ĐorĊević je naveo da će za isplatu naknada za porodilje,

roditeljski i deĉiji dodatak i troškove boravka dece u predškolskim ustanovama ove godine biti

izdvojeno duplo više novca u odnosu na 2008. godinu i istakao da je obezbeĊen rekordan iznos u

poslednjih 10 godina od 58 milijardi dinara.

Očekuje se bolja turistička sezona od prošlogodišnje

Prve procene lokalnih turisitiĉkih organizacija pokazuju da se moţe oĉekivati da će

ovogodišnja letnja turistiĉka sezona u Srbiji biti bolja od

prošlogodišnje, uprkos lošijim vremenskim prilikama u

prethodnim mesecima, kaţu u Turistiĉkoj organizaciji Srbije

(TOS). Tokom letnje sezone, uobiĉajeno, naposećenije

destinacije u Srbiji su i dalje Beograd, Novi Sad, Niš, planine

Zlatibor i Kopaonik kao banje - Vrnjaĉka, Sokobanja, Gornja

Trepĉa, Banja Koviljaĉa i Lukovska Banja. Strancima je glavni

grad najomiljenija destinacija, a brojni festivali poput Egzita, Guĉe, Love festa u Vrnjaĉkoj

Banji, Beer festa znaĉajno doprinose povećanju svesti o Srbiji kao veoma privlaĉnoj destinaciji,

kaţu u TOS-u.

Statistika pokazuje, navode u ovoj organizaciji za Tanjug, da inostrani turisti u proseku u

Srbiji provedu dva dana u vreme festivala. Budući da se podaci o poseti tokom letnjih meseci

oĉekuju u oktobru, poslednji, za period od januara do maja pokazuju da je Srbiji tada boravilo

1,2 miliona turista, što je za ĉetiri odsto više u odnosu na isti period 2018. godine. I broj

noćenjanja je uvećan - 3.550.395, za šest odsto više u odnosu na period januar-maj prošle

godine. Od tog broja, "tas na vagi" je u korist domaćih turista kojih je u navedenom periodu bilo

722.063, šest odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

Porast se beleţi i u posetama stranih gostiju kojih je od poĉetka godine do maja bilo tri

odsto više, odnosno 570.688. Domaći gosti, kaţu u TOS-u, najviše su boravili u planinskim

mestima, potom i u banjama dok je više od polovine stranaca za svoj odmor izabralo Beograd.

Ali, vreme u našoj zemlji provode i na Kopaoniku, u Novom Sadu, na Zlatiboru, u Vrnjackoj

banji.

Bosanci i Crnogorci najviše dolaze u posetu, dok su im "za petama" gosti iz Kine,

Rumunije, Hrvatske... Inaĉe, prema ranijim istraţivanjima o ponašanju stranih turista u Srbiji

svaki treći strani turista je sa prostora bivše Jugoslavije, svaki ĉetvrti-peti je iz Zapadne i

Jugozapadne Evrope, a svaki osmi ili deveti je iz zemalja Jugoistoĉne Evrope.

Uz socijalni program rudnik u Resavici napušta 200 radnika

Više od 200 zaposlenih u Javnom preduzeću za podzemnu eksploataciju uglja u Resavici

izjasnilo se za dobrovoljni odlazak iz preduzeća uz socijalni program i 300 evra po godini staţa,

izjavio je danas predsednik sindikata Nebojša Milenković. Reĉ je, uglavnom, o ljudima sa dugim

77

staţom, rekao je Milenković i dodao da drţava za socijalni program izdvaja po 200 evra, a

rudnik još 100. Kako kaţe, to je treći odlazak radnika uz socijalni program u poslednje tri

godine. Na taj naĉin, broj zaposlenih u preduzeću biće smanjen za oko 600 do 700 ljudi, sa 4.100

na oko 3.500 radnika. Milenković je podsetio da svim radnicima još nije povezan radni staţ za

19 meseci 2011. i 2012. godine.

Osnivač kompjuterske nauke na novčanici od 50 funti

Engleska banka saopštila je da će na novoj novĉanici od 50 funti stajati lik matematiĉara i

kompjuterskog nauĉnika Alana Tjuringa, koji je osmislio tehniku

kojom je dešifrovana nemaĉka šifra Enigma tokom Drugog

svetskog rata. Kako je kazala centralna banka Ujedinjenog

Kraljevstva, tokom šest nedelja koliko su se prikupljale

nominacije, za „lice" nove pedesetice predloţeno je skoro 1.000

nauĉnika. MeĊu njima su bili fiziĉar i kosmolog Stiven Hoking,

prva britanska nobelovka Doroti Hodţkin i jedan od najznaĉajnijih fiziĉara 20. veka Pol Dirak.

Alan Tjuring smatra se ocem moderne kompjuterske nauke. Njegovi matematiĉki proraĉuni

odgovorni su za nastanak savremenih kompjutera, navodi Engleska banka na svom sajtu.

„Mislite o nauci i slavite Alana Tjuringa", poruĉila je banka preko šaljivog spota u kom su ime

„pobednika" otkrili likovi koji krase sadašnju novĉanicu od 50 funti, Dţejms Vat i Metju Bolton.

Tjuring je tokom Drugog svetskog rata bio jedan od vodećih uĉesnika u razbijanju nacistiĉke

šifrovane komunikacije. Za svoje ratne zasluge proglašen je za oficira Reda britanske imperije

1946. Te godine predstavio je dizajn prvog raĉunara u Velikoj Britaniji, koji je izvršio prvi

program 1950. godine. Tjuring nije dobio zasluţeno priznanje za ţivota, najviše zbog toga što je

bio diskriminisan kao homoseksualac, što je u to vreme bilo kaţnjivo zakonom u Velikoj

Britaniji. Zajedno sa svojim partnerom Arnoldom Marejem osuĊen je 1952. godine zbog toga što

je bio u istopolnoj vezi, i podvrgnut je injekcijama sintetiĉkog estrogena, što je ostavilo teške

posledice po njegovo zdravlje. Dve godine kasnije izvršio je samoubistvo cijanidom.

Utorak,23.jul 2019.

Produţen rok za pribavljanje dokaza za isplatu stare devizne štednje

GraĊani koji ostvaruju prava na isplatu stare devizne štednje, a nisu uspeli da ispune

zakonsku obavezu i pribave potrebnu dokumentaciju do 23. juna, imaju dodatnih šest meseci za

pribavljanje dokaza. To je predviĊeno Zakonom o regulisanju javnog duga Srbije po osnovu

neisplaćene devizne štednje graĊana poloţene kod banaka ĉije je sedište na teritoriji Srbije i

njihovim filijalama na teritoriji bivše SFRJ koji je danas usvojila Skupština Srbije.

Štediše pribavljaju dokumenta iz bivših jugoslovenskih republika, kojima će utvrditi pravo na

isplatu devizne štednje. Ministar finansija Siniša Mali ranije je izneo podatke da je od ukupno

9.324 podnete prijave, ubedljivo najviše iz BIH - 5.627, iz Srbije - 2.003 i Hrvatske – 838

prijava. Prema njegovim reĉima, Srbija će prema preliminarnim proraĉunima, na ime stare

devizne štednje morati da isplati oko 130 miliona evra štedišama iz bivših jugoslovenskih

republika. Usvojena je i Konvenciju o uzajamnoj administrativnoj pomoći koja bi trebalo da

78

smanjiti rizik od izbegavanja plaćanja poreza. Konvencija ima 128 potpisnica i stupiće na snagu

1. decembra 2019.

Kakve sve neprijatnosti turisti doţivljavaju na odmoru?

Sezona godišnjih odmora je u punom jeku. Kao i svake godine, omiljena destinacija

srpskih turista je Grĉka. Pripreme za letovanja su u toku, a mnogi su se već vratili. Naţalost, ima

i onih koji odmor neće pamtiti samo po uţivanju, nego i po kraĊi. U nekoliko navrata, naši turisti

bili su opljaĉkani - iz automobila su im uzete vredne stvari. Sa kakvim neprijatnostima su se još

susretali naši turisti na odmoru? O tome i o drugim temama ovog jutra razgovaramo sa

Aleksandrom Seniĉićem, direktorom YUTA. https://www.youtube.com/watch?v=PznUhb0hXuc

Srbi turisti ne strahuju od letovanja u Egiptu

"Britiš ervejz" suspendovao je letove od i do Kaira na sedam dana, zbog straha od

teroristiĉkog napada i to od subote 20-og jula. Ovom potezu

Britanaca, pridruţila se i nemaĉka aviokompanija "Lufthanza", ali

samo na 24 sata. I dok su Englezi "na pauzi" sa letovima, iz Srbije

je još više polazaka za Egipat. Kada se pojave ovakve

informacije, mnogi se upitaju da li je bezbedno ići na letovanje na

tu egzotiĉnu destinaciju. "Bila sam 13 puta, ovo je 14. put,

uplatila sam juĉe aranţman, stigla sam iz Turske i Egipat mi doĊe

kao šlag na tortu posle svih letovanja", kaţe Dubravka Bokun . Turisti u Egiptu imaju "kraljevski

tretman", objašnjava nam Dubravka i dodaje da je more tirkizno sa lepim plaţama, osoblje

ljubazno, a ugoĊaj je takav da samo još nedostaje da turiste hlade lepezama. "Priĉa se kao nije

bezbedno, fantastiĉno je. Znaĉi ulazak u hotel ima skener kao na aerodromu, ne moţe svako da

uĊe, imaju obezbeĊenje, ljudima malo smeta što ima malo neke vojske, što ima tih ĉuvara na

plaţi, meĊutim mene to ĉini baš sigurnom", istiĉe Bokun. Iz turistiĉke agencije kaţu, da je

mnogo veća zainteresovanost za Egipat u odnosu na prošlu godinu, da ima više razliĉitih termina

letova od ujutru do uveĉe nego pre i da nisu imali pozive od strane putnika za upit o bezbednosti-

od onih koji su rezervisali letovanje u Egiptu, niti od onih koji su već tamo. "Mi imamo stranke

koje doĊu, odluĉe se, ali prosto se uvek provuĉe i to pitanje da li je tamo bezbedno ići i mi uvek

kaţemo sa 100 posto sigurnosti da jeste. Kaţem to su sad hiljade i hiljade turista koji su na licu

mesta tamo, koji stalno putuju. Mi u toku dana imamo nekoliko desetina rezervacija za Egipat",

kaţe Valentina Kokeza, referent prodaje turistiĉkih aranţmana agencije "Maestral".

Aleksandar Seniĉić, direktor Jute, rekao je za RTV da je ukidanje letova marketinški

naĉin Britanije da prebaci putnike na destincije koje su ovog trenutka prazne. "Izveštaj za prvi

kvartal ove sezone govori u prilog tome da je 35 posto manje Engleza u Španiji, dakle to vam

govori dovoljno o tome da su minusi veliki i ja verujem da procena "bezbednosti" u stvari samo

skretanje paţnje sa destinacije koja je u ovom trenutku pravi hit", kaţe Seniĉić. Istakao je i to da

je ta "procena bezbednosti" Britanije vrlo diskutabilna i dodaje da ministarstvo spoljnih poslova

naše zemlje, nije izdalo ni obavezujuće ni neobavezujuće preporuke za letove u Egipat-ĉime se

vode naše agencije.

Galenika sa četvrtog skočila na drugo mesto na trţištu lekova

79

Domaća farmaceutska kompanija Galenika a.d., koja je privatizacijom postala deo

meĊunarodne NC grupe, jedne od najvećih farmaceutskih kuća u Latinskoj Americi, u prvoj

polovini ove godine dostigla je ukupnu prodaju svojih proizvoda na trţištu Srbije od 27,4

miliona evra. Kako se navodi u saopštenju Galenike, to predstavlja povećanje od 13 odsto u

odnosu na isti period 2018. godine. Time je postignut, kaţe se, pomak sa ĉetvrtog na drugo

mesto po trţišnom uĉešću u Srbiji. Galenika je u prvoj polovini 2019. godine povećala

proizvodnju svojih proizvoda za 43,7 procenata u odnosu na isti period u prošle godine. U

naredne tri godine, kaţu u ovom preduzeću, Galenika oĉekuje trend udvostruĉenja prodaje na

srpskom trţištu.

Majke oštećene propisima, izmene spremljene

Više od 13.000 majki u Srbiji oštećeno je primenom Zakona o finansijskoj podršci

porodicama sa decom koja je na snazi oko godinu dana, pišu "Novosti", ali navode i izjavu

ministra Zorana ĐorĊevića da su trenutno pripremljena ĉetiri predloga za izmene zakona koji će

se uskoro naći pred poslanicima, a koji bi trebalo da poboljšaju finansijsku podršku. Portal

"Bebac" navodi da praktiĉno svakoj trećoj mami, odnosno porodilji umanjena zarada u odnosu

na onu koju bi primala po starom propisu, a najviše su oštećene majke koje su radile manje od 18

meseci pre otvaranja trudniĉkog bolovanja.

U prethodnih 11 meseci, pokazuje istraţivanje "Bepca", 400 majki je neosnovano dobilo

umanjene naknade zarada, jer inaĉe zaraĊuju više od tri proseĉne plate u Srbiji. Kako one plaćaju

najveće doprinose i to sa limitom na pet proseĉnih plata, drţava ih je zato što su se odluĉile za

potomstvo oštetila i to u velikom novĉanom iznosu. Primedba je i da za razliku od drugih majki,

preduzetnice nemaju pravo na duţe odsustvo s rada za roĊenje trećeg deteta. TakoĊe, roditelji

dece sa invaliditetom posle usvajanja izmena zakona više nemaju pravo na naknadu za odsustvo

s posla istvovremeno s naknadom za tuĊu negu i pomoć, iako je reĉ o razliĉitoj vrsti prava.

U prvih godinu dana primene zakona na porodiljskom odsustvu bilo je 33.017 majki.

Drţava je za njihove zarade izdvojila 7,2 milijarde dinara, dok je naknadu za negu deteta primalo

24.537 majki i 115 oĉeva i iz budţeta je u te svrhe dato gotovo 5,6 milijardi dinara, navode

"Novosti".

Sahranjen akademik Hajdin na Novom groblju

Akademik Nikola Hajdin svoju mudrost usmerio je na oĉuvanje dostojanstva, integriteta i

autonomije Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), koju je vodio u teškim

danima od 2003. do 2015. godine, izjavio je danas predsednik SANU Vladimir

Kostić, na sahrani Hajdina na Novom groblju u Beogradu. "Poslednji most

kojim će, u zimu svog ţivota, 17. jula ove godine profesor Nikola Hajdin preći,

most je bez povratka", rekao je Kostić na sahrani, u prisustvu velikog broja

ĉlanova SANU. On je rekao da je Hajdin delio sudbinu znaĉajnih srpskih

nauĉnika koji su bili poznatiji u svetu nego u Srbiji. "Mi njegovo ime

tradicionalno vezujemo za mostove, što ga je pomalo povreĊivalo, jer je on bio

veoma ponosan na nauĉna istraţivanja koja su prethodila kakvoj tehniĉkoj realiziciji, odnosno

koja su je omogućavala", rekao je Kostić. On je podsetio da je Hajdin objavio više od 230

nauĉnih radova i dao izizetan doprinos u primeni numeriĉkih metoda u teoriji elastiĉnosti i teoriji

80

konstrukcija, kao u teoriji tankozidnih nosaĉa. "Mostovi koje je gradio nisu stereotipni u

graĊevinskom smislu - teţio je novini i izazovu", naglasio je Kostić.

On je podsetio da je Hajdin 50 godina bio redovni ĉlan SANU i da je od 2003. do 2015.

vodio Akademiju "u teškim vremenima imeĊu podvodnih grebena politiĉkih borbi, oštrih

suĉeljavanja razliĉitih Srbija, u tranziciji koja je podrazumevala i stvaranje novih elita, hostilnih

prema SANU kao ţivom svedoku njihove efemernosti". "I tada se od SANU traţilo izjašnjavanje

ĉak i o banalnostima dnevne politike, a oni koji su bavili ili uslovljavali bacanje anateme na ovu

kuću pasjom poslušnošću leţerno su nudili, ko što nude i danas, da nam paternalistiĉki, od reĉi

do reĉi, izdiktiraju mišljenja koja će potom biti naša", rekao je Kostić. On je ocenio da je Hajdin

koji je govorio da politiĉari ne vole nauĉnike i da su nauĉnici korisni za zemlju, ali smetnja za

vlast, svoju mudrost usmerio na oĉuvanje dostojanstva, integritet i autonomije SANU.

Dekan GraĊevinskog fakulteta u Beogradu Vladan Kuzmanović rekao je da su ţivot i

karijera Nikole Hajdina bili neraskidivo povezani sa tim fakultetom na kojem je studirao,

doktorirao i bio njegov dekan i profesor. "Veĉiti uzor, stvaralac koji je obeleţio jednu epohu,

veliki pedagog i vanserijski nauĉnik", tako je Kuzmanović opisao Hajdina i rekao da su protekli

dani bili vreme da se ljudi prisete anegdota i uspomena s Hajdinom. On je dodao da je sa

odlaskom Nikole Hajdine Odeljenje tehniĉkih nauka SANU ostalo bez graĊevinaca.

Sin preminulog akademika, Rade Hajdin prisetio se da su mu prva sećanja za oca bila

vezana na zvuk raĉunarske mašine - mehaniĉki kalkulator "u to vreme najvredniji posed svakog

inţenjera" i kako je njegov otac radio noću, a on ga budio skaĉući po krevetu. On je Hajdina

opisao kao ĉoveka "visoke radne etike, blagosti u odnosu sa drugima i nepomirljivosti prema

površnosti i neznanju". "Radoznalost i ţelja za znanjem i njeno produbljivanje kroz kritiĉki

pristup je krasila moga oca do kraja ţivota", rekao je Rade Hajdin.

Kako prijaviti poslodavca koji krši prava trudnica i porodilja

Nova besplatna linija za prijavu poslodavaca koji trudnicama i porodiljama uskraćuju

prava, preko koje mogu biti prijavljeni direktno Inspekciji

rada, poĉela je da funkcioniše, saopštilo je Ministarstvo rada.

GraĊani mogu da prijave nepravilnosti na telefonski broj

0800 300 307, biranjem opcije 2. Na taj naĉin, trudnice i

porodilje lakše i brţe mogu direktno Inspekciji rada prijaviti

poslodavce koji su prekršili zakon i uskratili im neka od

njihovih prava.

Ministar rada Zoran ĐorĊević navodi da drţava ţeli da zaštiti sve trudnice, porodilje i

majke i omogući im ostvarenje svih prava koja im pripadaju, te da će vlada nastaviti da radi na

poboljšanju poloţaja majki u Srbiji jer je to prioritet i cilj populacione politike. "Inspekcija rada

će se sa duţnom paţnjom posvetiti ovom problemu i verujem da ćemo uvoĊenjem ove linije

uspeti da stanemo na put onima koji su sebi dali za pravo da uskrate trudnicama i porodiljama

ono što im zakonom pripada", istakao je ĐorĊević. Na sajtu Ministarstva u okviru kategorije

"Registri" redovno će biti aţuriran poseban spisak svih onih poslodavaca za koje se dokaţe da su

prekršili zakon, u ovom sluĉaju prema porodiljama i trudnicama.

Pukotine na novom autoputu kod Grdelice

81

Na dеonici autoputa kroz Grdеliĉku klisuru, ukupnе duţinе 26,3km, izmеĊu Cariĉinе

Dolinе i tunеla Manajlе došlo je do pojavе manjih naprslina (SMA, 4 cm dеbljinе) na

površinskom sloju asfalta i to na mеstu gdе jе prеkidano asfaltiranja u toku izgradnjе. Radovе na

ovom dеlu dеonicе izvodio jе "Intеgral Inţеnjеring", a okvirna cеna sanacijе jе oko 450.000

dinara, koju ćе platiti izvoĊaĉ jеr jе autoput u garantnom pеriodu, a i rеĉ jе o uobiĉajеnom

otklanjanju uoĉеnih nеdostataka. Na navеdеnom potеzu, saobraćaj ćе u narеdna dva dana biti

privrеmеno prеusmеrеn u prеticajnu traku. Struĉni Nadzor i Invеstitor Koridori Srbijе nastavićе

da pomno pratе pojavu nеdostataka u toku garantnog pеrioda i izdavati hitnе instrukcijе

IzvoĊaĉima za njihovo otklanjanjе. "Naglašavamo da nijе došlo do vеćih problеma i da jе

autoput potpuno bеzbеdan za saobraćaj", saopšteno je iz Koridora Srbije.

Sreda,24.jul 2019.

Logika u srpskom društvu Piše: Vladica Cvetković*

Nedavno je jedan predavaĉ zapoĉeo svoje izlaganje kratkim pregledom predavanja.

Prikazavši svoje podnaslove hronološki, a ţeleći uz to da pokaţe i

kako vodi raĉuna o vremenu koje mu stoji na raspolaganju,

kolega je navodeći prvi, uvodni deo rekao: „Ovo ću vam pokazati,

ako bude vremena.‟. Samo predavanje je nadalje bilo sasvim

korektno (i uz puno poštovanje vremena), ali meni je do kraja

„zvonilo“ ovo nasilje nad logikom: kako se, pobogu, uvodni deo

predavanja moţe razvući ili skratiti u zavisnosti od „preostalog

vremena“? Pa valjda to da li ste u cajtnotu (ili ne) moţe da postane oĉito tek od polovine

predavanja?

Ovde ţelim da postavim pitanje: Ako uspešan nauĉnik kome je logika zanat priĉa

nelogiĉne stvari, šta moţemo da oĉekujemo od polu(ne)obrazovanih politiĉara kojima osnovni

maniri i jesu prepisivanje diploma i doktorata i reprodukovanje zadatih obrazaca ponašanja? Da

proširim malo: šta se oĉekuje i od svih nas koji ĉinimo srpsko graĊansko društvo? Jedini odgovor

glasi: Pa, ovo što imamo, a šta bi drugo? Svako ko oĉekuje bilo šta bolje od ovoga i sam je

posvaĊan s logikom. Koliko bi nam bilo bolje ako bismo se više drţali osnovnih logiĉkih pravila,

ustvari, samo liĉno preispitivali da li ono što govorimo ili radimo ima smisla?

Bilo bi dovoljno da se s vremena na vreme prisetimo da oni koji nas slušaju, gledaju ili

ĉitaju nisu budale Neznanje je manje opasno od negiranja logike, neznanju se uvek zna poreklo,

odsustvu logike ne, odsustvu logike mora da se otkrije pravi razlog.

* redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i dopisni član SANU

ĐorĎević sa predstavnicom UNOPS o osnaţivanju centara za socijalni rad

Ministar za rad, zapošljavanjе, boraĉka i socijalna pitanja Zoran ĐorĊеvić razgovarao jе

sa šеficom Kancеlarijе Ujеdinjеnih nacija za projеktnе uslugе (UNOPS) Mikеlom Tеlatino

nastavku saradnjе na projеktu "Osnaţivanjе cеntara za socijalni rad na tеritoriji Rеpublikе

82

Srbijе". Nastavak saradnjе Ministarstva i UNOPS - a na projеktu "Osnaţivanjе cеntara za

socijalni rad na tеritoriji Rеpublikе Srbijе" Ministar ĐorĊеvić rеkao jе da su do sada uspеšno

završеnе tri fazе projеkta uz pomoć kojih jе dobijеno nеkoliko prеporuka za rеorganizaciju

naĉina rada cеntara za socijalni rad i profеsionalnе kompеtеncijе zaposlеnih u cеntrima za

socijalni rad na tеritoriji Rеpublikе Srbijе. Kako kaţе, timе su postavljеnе osnovе za

rеorganizaciju posla u svim cеntrima za socijalni rad na tеritoriji cеlе Srbijе. "Narеdni koraci ka

ostvarеnju inicijalnog projеkta, koji bi kao rеzultat imao potpuno rеkonstruisan sistеm socijalnе

zaštitе i cеntrе za socijalni rad po mеri graĊana, jеsu analiza katеgorija cеntara za socijalni rad,

implеmеntacija prеdloga mеra za poboljšanjе socijalnе zaštitе, kao i infrastrukturni radovi u

cеntrima za socijalni rad sa istim ciljеm", istakao jе ĐorĊеvić i dodao da jе ovaj projеkat vеoma

znaĉajan, kako za Ministarstvo tako i za svе graĊanе Rеpublikе Srbijе. Ministar jе zahvalio UNOPS-u na znaĉajnoj i kontinuiranoj podršci kada su u pitanju

zalaganja Rеpublikе Srbijе da sе svim njеnim graĊanima obеzbеdi kvalitеtan sistеm socijalnе

zaštitе i poboljšaju uslovi ţivota. Šеfica UNOPS-a Mikеla Tеlatinistakla jе da jе zadovoljna dosadašnjom saradnjom sa

Ministarstvom kao i rеzultatima prvе tri fazе projеkta i dodala da ćе UNOPS pruţiti adеkvatnu

podršku u narеdnim koracima.

Budućim mamama veća primanja dok su na bolovanju

Buduće mame će pre nego što otvore trudniĉko bolovanje u radnoj knjiţici morati da

imaju najmanje godinu dana staţa kako bi ostvarile pravo na

naknadu u skladu sa zaradom koju su primale, pišu Novosti.

Granica će biti postavljena na 12 meseci izmenama vaţećeg

zakona, koji je propisao da je za puni iznos "bolovanja"

neophodno 18 meseci neprekidnog rada. Još jedna novina,

navodi list, povoljna za dame sa visokim primanjima jeste to

što će im se prosek na porodiljskom odsustvu obraĉunavati

na osnovu pet proseĉnih zarada umesto sadašnjih tri. Taĉnije, moći će da prime pet republiĉkih

proseka. Kako Novosti nezvaniĉno saznaju, ovo su dva predloga izmena Zakona o finanijskoj

podršci porodicama sa decom, koji će se naći na dnevnom redu jesenjeg zasedanja parlamenta.

Radna grupa na ĉijem je ĉelu bila ministarka bez portfelja Slavica Đukić Dejanović,

zakljuĉila je da bi izmenama propisa trebalo da budu obuhvaćene mame preduzetnice, one koje

su radile kraće od šest meseci i dame koje su ostale u drugom stanju u prvom mesecu radnog

staţa. Insistiraću da izmenama zakona bude obuhvaćen što veći broj oštećenih, jer mislim da je

to jedino pravedno rešenje. Poboljšanje će zavisiti od mogućnosti budţeta, rekla je Đukić

Dejanović za Novosti.

Ministarstvo o finansijskoj podršci porodiljama

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja reagovalo je danas na tekst

koji je objavljen na portalu "Bebac", u kojem se kaţe da je za godinu dana u Srbiji svaka treća

majka oštećena Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, navodima da tekst sadrţi

nekoliko proizvoljnih i paušalnih ocena o broju "oštećenih porodilja" Pravo na naknadu zarade

za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne

nege deteta ostvaruje se u skladu sa vaţećim Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom,

83

kaţe se u saopštenju resornog ministarstva. Nijednoj porodilji, dodaju, koja je otpoĉela

porodiljsko odsustvo po zakonu koji je vaţio do 30. juna 2018. godine nije usled donošenja

novih propisa umanjena, odnosno izmenjena naknada zarade ili ukinuto neko od propisanih

prava te, kaţe se, nijedna porodilja nije oštećena novim propisom.

Porodilje koje su ostvarile pravo po novim propisima koji se primenjuju od 1. jula 2018.

godine takoĊe se ne mogu smatrati "oštećenim", jer nisu prethodno ostvarile neko pravo da bi im

ono bilo umanjeno, objašnjavaju u ministarstvu. "Ako bi se prihvatili pogledi izneti na

navedenom portalu o 'oštećenim porodiljama', najviše bi se mogle smatrati 'oštećenim' više od

20.000 nezaposlenih porodilja kojima još, zbog nedostatka budţetskih sredstava, ne moţe biti

obezbeĊena neka vrsta naknade zbog roĊenja deteta osim roditeljskog dodatka", kaţe se u

saopštenju.

U ministarstvu navode da veliki broj porodilja ostvaruje naknadu zarade u većem iznosu

u odnosu na redovnu platu, jer su im sada u obraĉun uraĉunati svi prihodi na koje su platili

poreze i doprinose u posmatranom periodu, a koji imaju karakter zarade. Veliki broj porodilja

koje ostvaruju naknadu zarade u manjem iznosu, jer su radile kraći vremenski period ostvaruju i

drugu vrstu naknade - ostale naknade po osnovu roĊenja i nege deteta, ukoliko su u posmatranom

periodu bile angaţovane po osnovu �fleksibilnih oblika rada� (razliĉitih ugovora...) i u zbiru

njihovi prihodi se ne razlikuju od prihoda koje su ostvarivale dok su radile, kaţu nadleţni.

"Iznosi roditeljskog dodatka su višestruko veći, a za treće i ĉetvrto dete isplaćuju se i u duţem

periodu, taĉnije deset godina".

U ministartvu za rad ocenjuju da je, kako navode, ĉinjenica da je novi Zakon o

finansijskoj podršci porodici sa decom, uvoĊenjem novih prava i unapreĊenjem postojećih,

omogućio daleko veće prihode porodice po roĊenju deteta. TakoĊe, kaţu, uslovi za ostvarivanje

prava na deĉiji dodatak olakšani su za veliki broj korisnika i mnogi od njih pravo ostvaruju u

većem iznosu.

Istiĉu da je posebna paţnja posvećena zaštiti najranjivijoj kategoriji dece (u

jednoroditeljskim porodicama, bez roditeljskog staranja, sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i

korisnika NSP). "Novina koja se ne spominje, a koja je od izuzetnog znaĉaja je direktna isplata

svih prava propisanih Zakonom na raĉun korisnika što znaĉi redovne prihode porodice svakog

meseca". Nadleţni u saopštenju dodaju takoĊe da se, kaţu, ne spominju ni prihodi koje porodice

ostvaruju na osnovu Zakonom propisanih "dodatnih prava" koje lokalne samouprave isplaćuju u

skladu sa svojim materijalnim mogućnostima, a ĉiji broj i iznosi, navode, nisu zanemarljivi.

Budţetska izdvajanja po osnovu ovog Zakona planirana za 2019. godinu veća su od 58 milijardi

dinara, a trenutno preuzete obaveze po osnovu njega u narednom periodu su dvostruko veće i

moraju se sukcesivno obezbeĊivati u narednom periodu, poruĉuju iz ministarstva. U saopštenju

se zakljuĉuje da će resorno ministarstvo i u narednom periodu kao i do sada uloţiti dodatne

napore, u skladu sa budţetskim mogućnostima, kako bi se, navode, dodatno poboljšao

materijalni poloţaj porodica sa decom.

Dobri uslovi za voţnju, višesatna zadrţavanja za teretnjake

Saobraćaj je umerenijeg inteziteta, a uslovi za voţnju su

dobri - kolovozo su suvi i vidljivost je dobra. Na autoputevima

kao i na glavnim magistralnim pravcima trenutno nema vanrednih

zastoja i prekida u saobraćaju, navodi se u saopštenju AMSS.

Prema poslednjim informacijma Uprave graniĉne Policije na

84

putniĉkim terminalima nema zadrţavanja. Zadrţavanja ima na teretnim terminalima naših GP i

to najviše na Batrovcima - ĉetiri sada, Šidu dva, Horgošu sat i po i na Kelebiji sat.

Greške koje pavimo na letovanjima mogu skupo da nas koštaju

Srpska turistkinja koja se utopila na letovanju u Italiji i dete na dušeku, koje je nepaţnjom

roditelja, morska struja na Halkidikiju odnela skoro kilometar od obale - samo su neki od naslova

u medijima ovih dana. Upravo zbog toga, vaţno je skrenuti paţnju na nezvaniĉna pravila

ponašanja na kupalištima, bez obzira na to da li je reĉ o morima, jezerima ili rekama.

Četvrtak,25. jul 2019.

Sudije i tuţioci poloţili zakletvu

Sudija Ustavnog suda Srbije, sudije koje su prvi put izabrane na sudijsku funkciju u

osnovnim sudovima i zamenici javnih tuţilaca poloţili su danas

zakletvu u Skupštini Srbije, pred predsednicom parlamenta

Majom Gojković. Zakletvu je poloţila sudija Ustavnog suda

Lidija Đukić, koju je imenovala Opšta sednica Vrhovnog

kasacionog suda na sednici odrţanoj 19. aprila 2019. godine.

Zakletvu su poloţile i sudije koje su prvi put izabrane na

sudijsku funkciju na sednicama parlamenta 14. februara i 10. jula

2019. godine. Sudije koje su poloţile zakletvu sudijsku funkciju obavljaće u osnovnim sudovima

u Novom Sadu, Panĉevu, Velikom Gradištu, Zrenjaninu, Ivanjici, Kraljevu, Kruševcu, Mionici,

Raški, kao i privrednim sudovima u Uţicu, Zajeĉaru, Kragujevcu i prekšajnim sudovima u

Baĉkoj Palanci, Zajeĉaru, Kruševcu, Nišu, Pirotu, Rumi i Ĉaĉku.

Gojković je iznela uverenje da će novoizabrane sudije tokom mandata pruţiti znaĉajan

doprinos nastavku reformi pravosudnog sistema u cilju stvaranja nezavisnog, modernog i

efikasnog pravosuĊa i unapreĊenja vladavine prava. Verujem da ćete suditi nezavisno i

nepristrasno, u skladu sa Ustavom i zakonom, iskljuĉivo po svojoj savesti i tako obezbediti

praviĉno suĊenje za svakog graĊanina i doprineti ugledu sudijske funkcije u Srbiji, poruĉila je

Gojković, navodi se u saopštenju

U Skupštini Srbije zakletvu su poloţili i zamenici javnih tuţilaca koji su prvi put izabrani

na tu funkciju, na sednici Skupštine Srbije 10. jula 2019. godine. Zakletve su poloţili zamenici

javnih tuţilaca u prvom, drugom i trećem javnom tuţilaštvu u Beogradu, kao i osnovnim javnim

tuţilaštvima u Mladenovcu, AranĊelovcu, Ubu, Vršcu, Novom Sadu, Rumi, Subotici, Vrbasu,

Kruševcu, Raški, Ĉaĉku, Gornjem Milanovcu, Jagodini, Kraljevu, Paraćinu, Nišu, Vranju,

Prokuplju, Pirotu, Negotinu i Vladiĉinom Hanu. Gojković je i njima poţela uspeha u radu i

izrazila uverenje da će, radeći po svojoj savesti i u skladu sa zakonom, obezbediti poštovanje

zakona za svakog graĊanina i time doprineti ugledu tuţilaĉke funkcije.

Izvršitelji naplaćivali i 10 puta više od osnovnog duga

Izmenama Zakona o izvršenju i obezbeĊenju se staje na put samovolji izvršiteljima, koji

naplaćivali troškove deset puta već od iznosa osnovnog duga, reĉeno je danas u Skupštini Srbije.

85

"Stajemo na put samovolji ljudima kojima smo dali javna ovlašćenja da obavljaju taj posao. Ne

moţemo da im dozvolimo da rade šta hoće", istakao je poslanik SNS i potpredsednik parlamenta

Veroljub Arsić tokom rasprave o amandimanima o predlogu izmena i dopuna tog zakona...

Srbija na kulturnoj mapi sveta

Turistiĉka organizacija Beograda saopštila je da se naša zemlja prvi put napla u

konkurenciji za najbolju lokaciju za snimanje reklama u Los

AnĊelesu, a nominacije za najbolje lokacije za snimanje

filmova, TV serija i reklama koje dodeljuje svetska asocijacija

menadţera lokacija (LMGI - Location Managers Guild

International) zvaniĉno su objavljene 19. jula. Srbija se na

ovoj listi našla zahvaljujući reklami "Organska hrana za sve",

koju je za nemaĉki brend Penny uradila beogradska

produkcijska kuća Emote. Reklama je snimana u Beogradu i

prikazuje kadrove Terazija, Uzun Mirkove ulice, starog ţelezniĉkog mosta i novobeogradskih

blokova. Srbija je tako stala rame uz rame sa Islandom (kampanja brenda Huawei), Turskom

(reklame Nacionalne Geografije i South India Bank-om ), kao i brendom Nike, ĉija se reklama

naš la u konkurenciji i za prestiţnu nagradu Emi.

TUS podseća da je nedavno britanski BBC srpsku prestonicu uvrstio meĊu pet

najkreativnijih gradova sveta i nazvao je Beograd centrom savremene umetnosti u Evropi.

Beograd je, kako je navedeno u tekstu BBC-a, prava destinacija za ljubitelje brutalistiĉke

arhitekture, ali i mesto gde se galerije sve više fokusiraju na novu umetnost koja se stvara u

Srbiji. Najavljena je i izloţba Marine Abramović, koja će od septembra do januara biti dostupna

u Muzeju savremene umetnosti.

TakoĊe, TUS podseća da je italijanski umetniĉki magazin Juliet u fokus stavio rad

savremenih srpskih umetnika poput Perice Donkova, Nine Todorović, Marije Dragojlović,

SrĊana Apostolovića, Vladimira i Milice Perićć. Pominjanje Srbije i njene prestonice, u

ovakvom kontekstu, od strane svetskih medija i struĉnjaka iz oblasti kulture, je od izuzetne

vaţnosti za promociju turistiĉkog i kreativnog imidţa zemlje, kao i promenu percepcije Srbije

kao turistiĉke destinacije, smatraju u TUS. U istraţivanjima koja je Turistiĉka organizacija

sprovela tokom 2018. godine o stavovima i navikama inostranih turista, preko 32 odsto

ispitanika navelo je kulturno-istorijsko nasleĊe kao motiv za posetu Srbije i Beograda.

Kako upotreba mobilnog telefona utiče na saobraćaj?

Iako je Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima zabranjeno, korišćenje mobilnog

telefona i dalje je veoma ĉesto, kao i saobraćajne nezgode prouzrokovane takvim kršenjem

propisa. Nepropisno korišćenje mobilnog telefona u saobraćaju, bilo da ste na mestu vozaĉa,

pešaka ili bicikliste, moţe prouzrokovati opasne situacije, koje se neretko završe sa smrtnim

ishodom. NovosaĊani sa kojima smo razgovarali kaţu da ga, zbog potencijalne opasnosti, ne

koriste u saobraćaju. Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima u voţnji je dozvoljeno

telefoniranje iskljuĉivo uz korišćenje hands free opreme, kako bi bilo spreĉeno ometanje vozaĉa.

O tome koliko je opasno koristiti telefon van propisanog naĉina govori direktor komiteta za

bezbednost saobraćaja Damir Okanović. Kao ranjivim grupama, biciklistima i pešacima zakon

nalaţe dodatne mere kada uĉestvuju u saobraćaju, te im je zabranjeno telefoniranje kada prelaze

86

raskrsnicu, odnosno u sluĉaju biciklista moraju da koriste hands free ureĊaj, dodaje naš

sagovornik. Za kršenje tih propisa Zakonom je predviĊena kazna od tri hiljade dinara za pešake,

odnosno deset hiljada dinara za nepropisno telefoniranje prilikom voţnje automobila.

Sve o drţavnom zemljištu na uvid javnosti

Uprava za poljoprivredno zemljište razvila je novu WEB aplikaciju dostupnu javnosti,

koja omogućava potpuni uvid u podatke vezane za

poljoprivredno zemljište u vlasništvu drţave. Podaci koji se u

njoj nalaze se redovno aţuriraju, a dobijeni su kroz godišnje

programe zaštite, ureĊenja i korišćenja poljoprivrednog

zemljišta koje izraĊuju gradovi i opštine, kroz sistem Uprave za

poljoprivredu. Zahvaljujući ovoj aplikaciji javnosti su postali

dostupni svi podaci vezani za popis oko 550 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta za koje je

nesporno utvrĊeno da je u vlasništvu drţave, kao i za to kome su dati u zakup, na koji vremenski

period i mnogi drugi. Ona sadrţi podatke o parcelama u javnim nadmetanjima, parcelama sa

višegodišnjim, ali i ugovorima o zakupu koji istiĉu ove godine, podaci o nerealizovanim javnim

nadmetanjima, parcelama koje su izuzete iz programa, kao i onima koji se nalaze u susvojini.

"To je bila dugo godina tabu tema. Svi su nešto beţali, ćutali, u papirima skrivali. Evo, gospodo,

satelitski snimci. Zna se za svaku parcelu. Od toga će korist imati najviše poljoprivrednici jer će

znati šta mogu da uzmu u zakup, kog su kvaliteta, na koji vremenski period će moći da uzmu",

kaţe ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. "Nakon više od sedam decenija strašnog

javašluka i zloupotreba sa drţavnom poljoprivrednom zemljom, koja je u stvari i privatno

oduzeto poljoprivredno zemljište, imamo priliku da u zadnje dve godine vidimo konkretne

poteze od strane onog ko je vlasnik, a to je drţava, da mogu graĊani svi, oni koji su

zainteresovani u restituciji, ali i ostali, da vode raĉuna o toj imovini, dok se ne bude vratila u

restituciju", istiĉe Mile Antić iz Mreţe za restituciju.

Mi smo doneli, pre jedno godinu dana odluku, posebnu uredbu, koje to zemljište moţe

biti predmet restitucije, a i to je vidljivo ovde. Oni u svakom trenutku znaju šta moţe biti

predmet restitucije, a koje ne moţe jer je izuzeto – govorimo o onom zemljištu, parcelama koje

su uzete pre 30, 40 godina, bilo je dosta komasacija, promenili su se brojevi parcela, sve se

promenilo", objašnjava ministar Nedimović. Potraţioci nacionalizovane imovine oĉekuju da im

se vrati oko 100 hiljada hektara, nesporno je utvrĊeno da drţava u svom vlasništvu ima oko 500

hiljada hektara, dok se pretpostavlja da je ĉak oko 800 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta

ukupno u vlasništvu drţave. Iz tehniĉkih razloga, aplikacija ne sadrţi podatke vezane za Ĉoku,

Kovaĉicu, Petrovaradin, Vranjsku Banju i pojedine niške opštine.

Sombor: 20 hiljada stanovnika manje za dve decenije

Zbog toga što mnogi odlaze u inostranstvo kako bi sebi obezbedili bolje sutra, mnogi

gradovi, pa i Sombor imaju sve manje stanovnika. Od poslednjeg popisa 2012, pa do sada

Somboraca je manje za šest hiljada. Prazne ulice, to je slika Baĉkog Brega, sela uz samu granicu

sa MaĊarskom. Selo je svaki dan sve praznije, jer meštani odlaze u potrazi za poslom,

pojedinaĉno ili porodiĉno. "Broj stanovnika se baš drastiĉno smanjio. Svaki mesec ode barem po

jedna porodica. Imaju svi hrvatske papire pa odlaze u Nemaĉku ili Austriju. Uglavnom odlaze

mladi, ali u poslednje vreme odlaze i oni stariji od 50 godina. I deca i unuci, cele porodice odlaze

87

zajedno. Pre 10 godina u selu je bilo 1.300, a sada je tek oko 800 stanovnika. Njih 40 ima više od

80 godina. Praznih kuća je puno i sada se moţe za stanovanje kupiti kuća od 2.000 evra", kaţe

Milorad Stojnić, predsednik HKPD "Silvije Strahimir Kranjĉević", Baĉki Breg. Sliĉna situacija

je i u drugim selima i samom gradu, pa je broj stanovnika na teritoriji grada Sombora pao ispod

80.000. A pre 20 godina u gradu i okolnim selima bilo je skoro 100.000 stanovnika. Smanjenju

broja stanovnika doprinosi i negativni prorodni priraštaj.

Medicinske sestre heroji modernog doba

Priĉa o medicinskim sestrama u Srbiji ĉesto se svede na statistiku o njihovom odlaţenju

iz zemlje i malim primanjima. Šta je sa onima koje i pored svega i dalje ostaju ovde i rade

mnogo više od onoga što njihov poziv nalaţe? Te sestre sasvim sigurno moţemo nazvati pravim

herojima. Medicinska sestra nije i ne moţe biti neko ko samo obavlja posao. Humanost,

strpljanje, empatija....Nije to njihova radna obaveza – to je ono zbog ĉega su odabrale taj poziv i

zbog ĉega su odabrale da brinu o nama. Ko brine o njima? I da li je ta briga dovoljna da se trend

njihovog odlaska iz zemlje zaustavi?

O ovoj temi za RTV su govorile i glavna sestra Kliniĉkog centra vojvodine Nada

Radovanov i glavna sestra Klinike za anestezije, intenzivne terapije i terapije bola Mladenka

Ostić.https://www.youtube.com/watch?v=cXNOSizbdvk

https://www.youtube.com/watch?v=v4YblCKGmEE

Kurs dinara 117,8413

Dinar će danas ostati stabilan prema evru i zvaniĉni srednji kurs iznosiće 117,8413 dinara

za evro, što je neznatna promena u odnosu najuĉe, objavila je

Narodna banka Srbije. Dinar će prema evru biti jaĉi za 0,1 odsto

na meseĉnom i za 0,2 posto na godišnjem nivou, a u odnosu na

poĉetak godine jaĉi za 0,3 procenta. Indikativni kurs dinara

prema dolaru je ojaĉao juĉe za 0,1 odsto na 105,6588 dinara za

dolar. Dinar je prema dolaru na meseĉnom nivou slabiji za 2,2

odsto, na godišnjem za 4,3 posto, a od poĉetka godine je u padu

za 2,1 procenat. Najjaĉi kurs domaće valute prema evru u ovoj

godini bio je 17. jula i iznosio je 117,7191 dinara za evro, a najslabiji je zabeleţen 29. januara,

kada je jedan evro koštao 118,4940 dinara.

Na Forbsovoj listi milijardera nema nijednog iz EX YU

Najviše milijardera na svetu ţivi u SAD, njih 607, sa imovinom vrednom 3.111 milijardi

dolara, pokazuju podaci ameriĉkog magazina Forbs. Sledi Kina sa 324 milijardera koji su

ukupno teški 980 milijardi dolara. U Evropi najviše milijardera ima Nemaĉka – 114, sa ukupnim

bogatstvom od 500 milijardi dolara. Nemaĉka je ujedno treća u svetu po tome. Rusija ima 98

milijardera sa imovinom od 421 milijardu dolara. Ujedinjeno Kraljevstvo ima 54 milijardera sa

imovinom od 182 milijarde. Francuzi imaju 41 milijardera, ali je njihovo bogatstvo oko 330

milijardi dolara. Italija ima 35 milijardera, Švajcarska i Švedska po 33, Španija 29. Turska ima

25 milijardera. Norveška ih ima 15, Holandija i Danska po 10, Irska i Austrija po 9, a nešto

manje ih imaju ostale evropske drţave, prenosi B92.net. Forbs još ne beleţi nijednog bogataša iz

88

zemalja bivše Jugoslavije. Inaĉe, Indija ima 106 milijardera koji imaju 405 milijardi dolara. U

Juţnoj Americi najviše milijardera ima Brazil – 58.

Ko prlja policijske značke?

Sektor unutrašnje kontrole (SUK) je od 1. januara podneo 111 kriviĉnih prijava protiv

107 policijskih sluţbenika i drugih zaposlenih u MUP-u zbog sumnje da su poĉinili 177 kriviĉnih

dela, podaci su Ministarstva unutrašnjih poslova dostavljeni "Politici". MeĊu kriviĉnim delima

koja se osumnjiĉenim pripadnicima MUP stavljaju na teret preovlaĊuje zloupotreba sluzbenog

poloţaja i primanje mita, prenosi list. Sektor unutrašnje kontrole najvise otkriva krivicna dela sa

elementima korupcije, a najvise prijava u MUP-u podnosi se protiv saobraćajnih policajaca.

Slede oni koji se bave opstim i upravnim poslovima i granicna policija dok je, sudeći prema

statistici SUK-a, broj otkrivenih kriminalistickih policajaca sa "prljavim" znaĉkama minimalan.

Prošle nedelje uhapsena su dvojica policajaca osumnjicenih za pomaganje u pokušaju

ubistva Darka M. ispred beogradskog splava, a prema navodima lista, sigurnosne kamere snimile

su napad ispred i to je pomoglo u identifikaciji nasilnika. Na osnovu snimka biće utvrĊeno i

kakva je bila uloga pripadnika MUP-a u pokusaju ubistva, navodi Politika, koja saznaje da su oni

suspendovani i da je protiv njih pokrenut disciplinski posutpak.

Lekar traţio novac za ručak svog hirurškog tima

U saradnji s Antikorupcijskim timom Ministarstva zdravlja policija je nedavno uhapsila

lekara D. B. (60), iz Klinike za hirurgiju Kliniĉko-bolniĉkog centra

„Dr Dragiša Mišović”, zbog sumnje da je traţio i primio 200 evra

mita da bi pacijentkinji operisao ţuĉnu kesu. Ovaj doktor je

osumnjiĉen da je od ćerke bolesnice zahtevao i uzeo novac za

operativni zahvat. U razgovoru za „Politiku”, Vesna Dimitrijević,

predsednica Antikorupcijskog tima Ministarstva zdravlja, pojašnjava

da su za ovaj sluĉaj korupcije saznali tako što je ćerka pacijentkinje,

putem mejl adrese, ovom timu dostavila prituţbu. – Ona se našla u nedoumici pa nas je pitala:

„Koliko se obiĉno daje novca za ruĉak doktoru i njegovoj ekipi nakon laparoskopske intervencije

na ţuĉnoj kesi?” Kontaktirala sam ćerku pacijentkinje i u razgovoru sa njom došla do saznanja

da je ona sa majkom bila na pregledu na Odeljenju hirurgije u KBC „Dr Dragiša Mišović” kod dr

B. D. posle dobijanja uputa iz Doma zdravlja „Mladenovac”. Majka je duţi vremenski period

trpela bolove zbog problema sa ţuĉnom kesom. Nakon pregleda doktor je poĉeo na razne naĉine

da „odugovlaĉi” sa operacijom i posebno naglasio da „anesteziolog i ekipa moraju da idu na

ruĉak i da to košta” – opisuje sluĉaj Dimitrijevićeva.

Posle tog saznanja, u saradnji sa policijskim sluţbenicima Odeljenja za borbu protiv

korupcije, po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tuţilaštva u

Beogradu, nakon podnete prijave i sprovedenih operativnih mera, uhapšen je B. D. zbog

postojanja osnovane sumnje da je izvršio kriviĉno delo primanje mita, gde mu je nakon

saslušanja odreĊen pritvor do 30 dana. Ovo nije bio jedini sluĉaj gde je Antikorupcijski tim

uspeo da razreši razne sluĉajeve koruptivnih dela u zdravstvenim ustanovama i da u saradnji sa

drugim nadleţnim organima podnese kriviĉne prijave. Od poĉetka 2019. godine obavili su

najavljene i nenajavljene kontrole u 25 zdravstvenih ustanova na podruĉju Srbije, sa ciljem da se

utvrdi da li se po zakonu sprovodi organizacija sluţbi i rukovodi zdravstvenom ustanovom, na

89

koji se naĉin sprovode javne nabavke, sa kim se sklapaju ugovori, ko su dobavljaĉi, kakve su

cene materijala i kvalitet... Ujedno su kontrolisali namensko korišćenje budţetskih i sopstvenih

sredstava ustanove, sa kojom farmaceutskom firmom imaju ostvaren najveći promet, da li

eventualno ima privilegovanih dobavljaĉa, sa akcentom na liste ĉekanja na hirurške intervencije i

na naĉin zakazivanja kontrolnih i prvih pregleda, dijagnostike i zbrinjavanja pacijenata.

U nekoliko kontrolisanih zdravstvenih ustanova zbog propusta u rukovoĊenju i odsustva

kontrole primetni su bili povećana potrošnje medicinskog, sanitetskog i laboratorijskog

materijala, nesavestan rad odgovornih ljudi i potpisivanje štetnih ugovora po zdravstvenu

ustanovu (kupovina medicinske opreme koja nije neophodna i adekvatna za funkcionisanje

ustanove). – Tu je primećena i zloupotreba sluţbenog poloţaja i prekoraĉenje ovlašćenja u

smislu uvećanja stimulacije i koeficijenata menadţmentu bez posebnog povoda, trošenja

sredstava ustanove na reprezentaciju i sluţbena putovanja i sliĉne stvari, a nakon konsultacija sa

tuţilaštvom u toku je prikupljanje dokumentacije za podnošenje prijava protiv rukovodstva u tim

ustanovama. Tokom kontrole maltene u svim zdravstvenim ustanovama uoĉavali smo

administrativne nepravilnosti i nakon stavljenih primedbi one su bile otklonjene u najkraćem

roku, jer su kontrole Antikorupcijskog tima pre svega preventivnog karaktera – napominje naša

sagovornica.

Zadatak tima kojim predsedava Dimitrijevićeva je da proverama otkrije propuste i uoĉi

„slabe karike” u zdravstvenom sistemu, ali i preduzme korake kako bi se otklonili ili smanjili

uzroci koruptivnog ponašanja. Veliki znaĉaj ima i to što pretresaju liste ĉekanja na intervencije,

što je jedan od najvećih problema srpskog zdravstva. Naša sagovornica kaţe da su tokom ove

godine u gotovo svim zdravstvenim ustanovama znatno smanjene liste ĉekanja za ugradnju

endoproteze kuka, operaciju kolena i katarakte sa ugradnjom intraokularnog soĉiva, osim u

Opštoj bolnici „Loznica”, gde se na listama ĉekanja za operaciju katarakte nalazi oko hiljadu

pacijenata, kao i u Institutu za ortopedske bolesti „Banjica” za ugradnju proteze kolena i kukova,

jer pacijenti ţele da ih operiše jedino odreĊeni lekar i nijedan drugi, zbog ĉega ţele da ĉekaju i

duţe ako je to neophodno.

Prijave ako neko traţi novac ili poklon

Svakodnevno putem imejl adrese antikorupcijskitim@zdravlje.gov.rs i klasiĉnih pisama

graĊani ovom timu dostavljaju prijave na rad lekara i zdravstvenih ustanova. Ukoliko se prijave

odnose na njihov delokrug rada, one se odmah proveravaju, a ukoliko nisu za njih prosleĊuju se

zdravstvenoj inspekciji ili se ljudi eventualno upute da prijavu dopune ili dostave drugim

drţavnim organima. – Apelujemo na graĊane da, ukoliko im bilo ko u zdravstvenoj ustanovi

zahteva novac, poklon ili neku vrstu usluge za pregled, hiruršku intervenciju ili dijagnostiku, to

odmah prijave našem timu – kaţe Vesna Dimitrijević.

Petak, 26. jul 2019.

Stanari Bristola tvrde da su prevareni

Vojni penzioneri iz hotela Bristol nezadovoljni preporukama zaštitnika graĊana koje je

uputio Ministarstvu odbrane. Vojni beskućnici i penzionisana vojna lica koji ţive u hotelu

"Bristol", nakon dva meseca dobili su preporuku zaštitnika graĊana koji se bavio problemom

90

njihovog stambenog pitanja. Dokumentom, meĊutim, nisu zadovoljni, jer se, kako kaţu,

ombudsman nije bavio pitanjem njihovog trajnog zbrinjavanja, ali ni pitanjem šta se dogodilo sa

stanovima koji su prema odluci Vlade namenjeni za rešavanje tog problema. U višegodišnjoj

borbi sa Ministarstvom odbrane, stanari "Bristola" bili su spremni da uĉine sve, pa su ĉak

štrajkovali i glaĊu. Hranu su ponovo poĉeli da uzimaju nakon što ih je obišao zaštitnik graĊana,

od koga su oĉekivali zaštitu, a dva meseca otkako je preuzeo njihov sluĉaj, doneo je preporuku -

koja ih ponovo baca u oĉaj. "Ĉitajući te preporuke, mi smo shvatili da se zaštitnik graĊana u

ovom momentu, jednostavno, nije bavio suštinom, nego se bavio perifernim nekim pitanjima i da

je on jednostavno podlegao pritiscima Ministarstva odbrane", kaţe predsednik Udruţenja vojnih

beskućnika Srbije Vlado Đukić.

Kaţu stanari, preporuka ombudsmana samo je "prepisan" stav Ministarstva koje ih već

duţe vreme muĉi, pa postavljaju pitanje - koga zaštitnik Pašalić štiti? "Tu nas je ubeĊivao, priĉao

nam neke bajke, a u principu je uradio samo na kraju ono što mu je Ministarstvo naloţilo. Ja se

samo pitam dokle će da ide sad Ministarstvo sa pritiscima, jer su dobili odrešene ruke posle

ovoga", dodaje stanar hotela "Bristol Dragan Stojanović.

Sa mišljenjem vojnih beskućnika i penzionera slaţe se narodni poslanik Balša Boţović,

koji je u više navrata stajao u njihovu odbranu. Napominje, svi oni imaju pravo da dobiju stanove

na dugoroĉni zakup, što je u preporuci izostalo. "Naţalost, Srbija više nema instituciju

Zaštitnika graĊana, ovo je zaista jedno onako klasiĉno podilaţenje Ministarstvu odbrane i

reţimu, koji evo skoro tri decenije pune krši ljudska prava, pre svega ljudska prava - krši onim

ljudima i porodicama koje ţive u zasita nehumanim uslovima za ţivot", rekao je poslanik DS

Balša Boţović.

I dok se u "Bristolu" ţale i tvrde da su prevareni, u Ministarstvu odbrane kaţu - dobili

smo preporuke zaštitnika povodom rešavanja statusa stanara napuštenog hotela "Bristol" i već

postupamo u skladu sa njima. "Istiĉemo da je Ministarstvo i pre dobijanja preporuka više puta

korisnicima smeštaja "Bristola" nudilo, i da i dalje nudi, adekvatno rešenje i poziva ih da se usele

u stanove za privremeni smeštaj koji su dobijeni od Grada Beograda ili u vojnosamaĉke hotele

"Zvezdara" i "Galeb" u Beogradu, u skladu sa pravima koja ostvaruju", saopštilo je Ministarstvo

odbrane.

Predstavnik stanara napuštenog hotela Bristol Dragan Stojanović, rekao je da su se sinoć

sastali sa Zaštitnikom graĊana Zoranom Pašalićem i da su mu poruĉili da su razoĉarani u

njegovo postupanje, na šta je, kaţu, odgovorio da je samo postupao u skladu sa zakonom.

MeĊutim, Pašalić danas nije bio dostupan za komentar.

Šta sa pokojnikom koji neće ni pod krst ni pod polumesec

Još nije stavljena taĉka na sluĉaj spomenika bez krsta na pravoslavnom groblju kod

Petrove crkve u Novom Pazaru. Nelici Grujić trebalo je tri godine

borbe da svom preminulom ocu Timotiju Vasoviću, zakletom

komunisti, postavi spomenik bez hrišćanskih obeleţja na

pravoslavnom groblju. I to još nije njena pravniĉka pobeda jer

crkva je već podnela ţalbu na rešenje Gradskog veća Novog

Pazara, kojim je Grujićevoj odobreno da nadgrobnu ploĉu, koja je

dve godine stajala poloţena pored grobnice, uspravi. Argumenti

obe strane su nepomirljivi. Nelica rukovoĊena oĉevim amanetom da ne bude sahranjen sa

verskim obeleţjem na spomeniku, a poziva se i na stav poverenice za zaštitu ravnopravnosti, ali i

91

na poslednju odluku Upravnog suda i Gradskog veća Novog Pazara, smatra da na to ima pravo.

Sa druge strane, protojerej stavrofor Tomislav Milenković u pisanoj izjavi navodi da je Nelica

Grujić, pošto odluka Gradskog veća još nije izvršna, pod nerazjašnjenim okolnostima i bez

prisustva bilo koga, kada na groblju nije bilo nikoga, nelegalno postavila spomen-obeleţje. „Još

se ispituje pod kojim je ona taĉno okolnostima postavila sporni spomenik, jer je to apsolutno

nedozvoljeno samostalno raditi bez odobrenja javnog preduzeća. Trenutno, crkva ĉeka odluku

Upravnog suda o ovom pitanju, ali napominjemo da nećemo dozvoliti da prosta sila, kojom se

dotiĉna sluţi postane opšti obrazac”, napisao je Milenković. Predstoji dakle još dokazivanja

pravde. Ovaj sluĉaj samo potvrĊuje da u Novom Pazaru nije na pravi naĉin rešeno pitanje

sahranjivanja pokojnika i rešenja se traţe nekoliko decenija.

Besplatni preventivni pregledi od ponedeljka

Od ponedeljka u devet mesnih zajednica u Novom Sadu i prigradskim naseljima biće

organizovani besplatni preventivni pregledi za sve punoletne NovosaĊane. Ovakvi humanitarni

pregledi su pre svega osmišljeni za lica koja nisu zdravstveno osigurana, ali i za one koji imaju

zdravstvenih tegoba. Tokom besplatnih pregleda, pacijenti će imati priliku da ispitaju svoje

zdravstveno stanje kao i da se edukuju sa struĉnim medicinskim osobljem. "Da otkrijemo

otkrijemo bolesne meĊu zdravima, je l, to je poenta prevetivnog centra zašto mi idemo meĊu

ljude koji nisu moţda u sistemu zdravstvene zaštite, pa da otkrijemo ako postoji obolenje neko

da ga odmah usmerimo ka izabranom lekaru", kaţe Vesna Imbronjev, koordinatorka

preventivnog centra. U cilju smanjenja hroniĉnih, nezaraznih bolesti, pacijenti će moći da urade

pregled mladeţa, skrining, audiometriju kao i EKG monitoring. Kako bi bili sigurni u rezultate,

lekari savetuju da pacijenti preskoĉe doruĉak. "Druga stvar što je isto znaĉajna je da im ukaţemo

na faktore rizika u nastanku prevencije dijabetesa, zato radimo šećer u krvi, merimo telesnu

teţinu, obim struka, izraĉunavamo koliki je bodi mas indeks", kaţu Imbronjev. Koordinatorka

projekta, Imbronjev, naglašava da je neophodna edukacija ljudi kako bi se otklonili faktori rizika

za nastanak bolesti.

U okviru ove humanitarne akcije uĉestvovaće devet mesnih zajednica iz grada i okoline,

a prvi preventivni pregledi, odrţaće se u ponedeljak u Kaću i trajaće od 8 do 11 ĉasova.

U Srbiji nema slučajeva bolesti afričke kuge svinja

U Srbiji nema sluĉajeva bolesti afriĉke kuge svinja, rekla je direktorka Uprave za

veterinu, Emina Milakara, dodajući da, iako je u zemljama u

okruţenju registrovana ta bolest, mi smo za sada sigurni. A

kada je reĉ o klasiĉnoj kugi svinja, prema najavama nadleţnog

ministarstva obavezna vakcinacija biće etapno ukidana poĉevši

od prvog oktobra, a kada domaći proizvoĊaĉi mogu osetiti prve

efekte te mere. U Srbiji se sa vakcinacijom svinja protiv

klasiĉne svinjske kuge poĉelo pre tri decenije, od 2006 godine je to obaveznamera koju finansira

drţava, a da je pravilna preventiva urodila plodom svedoĉe najave iz nadleţnog ministarstva da

će od oprvog oktobra obavezna vakcinacija prestati da vaţi. Naravno, ne na svim proizvodnim

podruĉjima u isto vreme jer i epidimiološki rizici nisu svugde isti, ali ovo je velika stvar za

domaće svinjarstvo, kaţe profesor doktor Miloš Beuković, struĉnjak internacionalne reputacije u

ĉijoj porodici svinjogojstvo ima tradiciju duţu od ĉetiri decenije. Pitali smoga kada će domaći

92

farmeriosetiti rezultate ove mere. "Kada se vakcina ukine nesme da bude opuštanja i preteranog

radovanja", kaţe naš sagovornik istiĉući da pored punog angaţmana nadleţnog ministarstva,

veterinarskih sluţbi i veterinarskih inspekcija, asocijacija i savetodavaca, sami proizvoĊaĉi

moraju podići bio sigurnosne mere na najviši nivo.

Amandmani o nestalim bebama, usvajanje zakona na jesen

Vlasti Srbije obavestile su Komitet ministara Saveta Evrope da su prihvaćena dva

amandmana na Predlog zakona o nestalim bebama, koji su, kako je navedeno u obaveštenju,

rezultat konsultacija sa organizacijama civilnog društva, koje obuhvataju mnoge zainteresovane

roditelje. Prvi amandman treba da detaljno reguliše upotrebu DNK analize tokom sudskog

postupka, dok drugi istiĉe obaveznost sudske presude iz ovog postupka u odnosu na druge

sudske postupke. Predlog ovog zakona ĉiji pun naziv glasi Zakon o utvrĊivanju ĉinjenica o

statusu novoroĊene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji je u

skupštinskoj proceduri od marta prošle godine, a njegovo usvajanje se oĉekuje krajem oktobra ili

poĉetkom novembra. Savet Evrope u ovom sluĉaju sprovodi nadzor nad izvršenjem presude

Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine, kojom je, povodom predstavke Zorice

Jovanović u ĉiju je korist presudio, drţavi Srbiji naloţio da zakonski i institucionalno reši pitanje

nestalih beba. U obaveštenju upućenom Komitetu ministra, a koje je medijima prosledio Savet

Evrope, predlagaĉ zakona je ukazao da njegovo usvajanje oĉekuje tokom sledećeg redovnog

zasedanja Narodne skupštine, odnosno krajem oktobra ili poĉetkom novembra, u svakom sluĉaju

pre zasedanja Komiteta ministara u decembru.

Amandman 17a kaţe da u cilju utvrĊivanja ĉinjenica koje se tiĉu novoroĊenĉadi, sud

moţe da naloţi sprovoĊenje DNK analize. Biološki materijal moţe da se uzme od podnosioca

predloga ili druge osobe koja bi mogla biti povezana sa nestalim novoroĊenĉetom, kao i sa leša.

Uzimanje biološkog uzorka radi DNK analize, osoba moţe da odbije samo ukoliko bi to škodilo

njegovom zdravlju. U sluĉaju da podnosilac predloga neopravdano odbije DNK analizu smatraće

se da je povukao predlog, kaţe amandman. Ukoliko pak druga osoba odbije DNK analizu sud će

mu odmah izreći novĉanu kaznu od 30.000 do 450.000 dinara, a ako to nastavi da ĉini i dalje sud

će ga kazniti ponovo. Sud takoĊe moţe, pisanim putem da od organa nadleţnog za ĉuvanje

registra DNK traţi taj registar radi uporeĊivanja DNK profila.

Amandman 25a kaţe da će u kriviĉnom ili u drugom postupku, organ koji vodi postupak

biti obavezan konaĉnom presudom donetom u postupku sprovedenom po Zakonu o nestalim

bebama, a koja utvrĊuje ĉinjenice u vezi sa smrću deteta. Komitet ministara - telo koje ĉine

zamenici ministara Saveta Evrope, najavilo je u junu na poslednjem sastanku da će ispunjenje

presude Jovanović protiv Srbija, nastaviti da razmatra i na sledećem sastanku, u septembru.

Komitet smatra da je usvajanje Zakona apsolutno neophodno da bi roditelji nestalih beba dobili

informacije o sudbini dece, kao i individualnu odštetu.

Nalog Srbiji za zakonsko i institucionalno rešavanje pitanja nestalih beba izdao je 2013.

godine Sud za ljudska prava u Strazburu u presudi povodom sluĉaja Zorice Jovanović u ĉiju je

korist presudio. Tom odlukom je Srbiji osim donošenja pomenutog zakona, naloţeno da isplati

10.000 evra odštete i sudske troškove Zorici Jovanović jer drţava ni posle 30 godina nije uspela

da objasni šta se dogodilo sa njenom bebom, koja je roĊena kao zdrava na klinici u Ćupriji u

oktobru 1983, a zatim tri dana kasnije umrla. Porodilji nikada nije ponuĊeno objašnjenje niti joj

je bilo dozvoljeno da vidi telo deteta, a vlasti nisu uspele da pronaĊu ni bebinu umrlicu ni

rezultate autopsije, a tuţbe protiv osoblja klinike odbijene su kao neosnovane.

93

Visok nivo humanosti u Novom Sadu

Prema istraţivanju iz 2018. godine, NovosaĊani su najhumaniji graĊani Srbije, jer

godišnje doniraju 25 odsto više od drugih gradova. Motivi za

ĉinjenje dobrih dela su brojni, a kako kaţu, osećaj nakon

uspešne akcije, nema cenu. Nekima moralna obaveza, nekima

ulazak u tuĊe cipele jer znaju kako je imati problem, nemati

novac ili zdravlje. Moţe se reći da je NovosaĊanima humanost

svakodnevica, pa tako solidarne obroke za pomoć gladnima

uplaćuju neprestano, ĉak i više nego što je potrebno. "Svi su

hteli da taj solidarni obrok uplate za nekog ko ne moţe to da priušti i mi smo zadovoljni kakav je

taj odziv bio. Mislim da svako u sebi od privatnih preduzetnika treba da ima to zrno, da ispolji to

i da kome god da se naĊe prilika, da on to uĉini, tako da treba i tu otvoriti srce i pomoći", kaţe

Andrija Nikitović, vlasnik berbernice. Šišanje ĉiji je prihod bio usmeren ka vraćanju dostojanstva

ljudima dokaz je da naĉin za pomoć drugom uvek postoji. Našim sagovornicima zajedniĉka je

ţelja da se o akcijama ne govori u kontekstu samopromocije. Saglasni da humanost ne treba

objašnjavati, ipak su nam otvorili vrata. "Uglavnom to bude neka stvar za koju se veţeš,

subjektivo je, nešto vidiš i kao eho ti odzvoni u glavi i to izaberemo svakako", istiĉe. "Uglavnom

je ta pomoć jednokratna, ne bude finalno rešenje, bude to kao da baciš malo više svetla na na

nekog ali u principu ne mogu ni jednu da odvojim od druge" navodi.

Ni psihološka podrška za sugraĊane ne izostaje. Udruţenja Patrija je poĉetkom godine

osnovala klub za osobe sa psihiĉkim poteškoćama "Kompas" koji se uz podršku struĉnjaka iz

prakse, studenata psihologije odrţava dva puta nedeljno. Tako da svi koji imaju potrebu za

podrškom mogu da nam se jave. Prema rezultatima istraţivanja iz 2018. godine, NovosaĊani

doniraju 25 posto više od republiĉkog proseka, a psihološkinja Nina Vukelić kaţe da se ne radi

samo o tipovima liĉnosti. "Sve je mnogo lakše, ne moramo da idemo u poštu, ne moramo da

idemo, ne moramo da idemo negde da uplatimo novac već moţemo da samo pošaljemo sms",

istiĉe Vukelić. https://www.youtube.com/watch?v=Z8SRA9G3IvU

ŠiĎani kao "ţive knjige", migranti čitaoci

Kako izgleda biti human i pomoći drugima, pokazali su i meštani Šida. Oni su bili ţive

knjige, a njihovi, sada već sugraĊani, migranti iz prihvatnog centra, ĉitaoci. https://www.youtube.com/watch?v=La3eQgEn2a8

Zrenjanin: Falsifikovao dokumentaciju da bi dobio kredit

Policija u Zrenjaninu uhapsila je K.H. (1969) iz okoline tog grada zbog sumnje da je

Razvojnom fondu AP Vojvodine podneo falsifikovanu dokumentaciju kako bi dobio kredit iako

je znao da ne ispunjava uslove On se sumnjiĉi da je izvršio kriviĉna dela neosnovano dobijanje i

korišćenje kredita i drugih pogodnosti, falsifikovanje isprave u saizvršilaštvu i navoĊenje na

overavanje neistinitog sadrţaja u saizvršilaštvu i J.H. (1969) iz okoline Kovaĉice, osumnjiĉenog

za kriviĉno delo falsifikovanje isprave u saizvršilaštvu..

Uhapšeni zbog sumnje da su davali i primali mito

94

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Sektora unutrašnje kontrole i Odeljenja za

borbu protiv korupcije, u saradnji sa BIA, a po nalogu Višeg javnog tuţilaštva u Nišu, uhapsili su

S.I. (1971), D.J. (1964) i M.M. (1978) pripadnike Sektora za vanredne situacije u Vranju, zbog

postojanja osnova sumnje da su izvršili kriviĉno delo primanje mita. TakoĊe, policija je podnela

kriviĉnu prijavu protiv ĉetrdesetosmogodišnje ţene, odgovornog lica jednog privrednog društva

iz Vranja, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršila kriviĉno delo davanje mita.

Počela kampanja "Vozi odmoran"

Ministarstvo unutrašnjih poslova i Agencija za bezbednost saobraćaja, uz podršku Ambasade

Turske u Beogradu, zapoĉeli su danas kampanju „Vozi odmoran“ ĉiji je cilj da se apeluje na

vozaĉe, posebno strane drţavljane koji tranzitiraju kroz Srbiju, da prave ĉešće pauze tokom

voţnje. "Cilj ove kampanje je da podignemo svest kod vozaĉa koji putuju kroz Srbiju da voze

odmorni, odnosno da što ĉešće prave adekvatne pauze", rekao je direktor policije Vladimir Rebić

na Graniĉnom prelazu Batrovci.

Subota,27.jul 2019.

Učesnici protesta Vučiću: Sam ćeš na izbore ako ne bude fer uslova

Protest Jedan od pet miliona završen je ispred zgrade Predsedništva u Beogradu porukom

predsedniku Srbije Aleksandru Vuĉiću da će sam

uĉestvovati na predstojećim izborima ukoliko ne omogući

fer uslove. Ispred Predsedništva su doneti dţakovi sa

"glasaĉkim listićima" na kojima se svaka izborna lista zove

"Aleksandar Vuĉić - Budućnost Srbije". Organizatori

protesta istakli su da će šetnje nastaviti sve dok graĊani ne

vrate sebi "oteta prava, slobodu i drţavu". Uĉesnici protesta

"Jedan od pet miliona", kako su ranije saopštili organizatori,

obeleţili su sedam godina "od kada je preminula" demokratija u Srbiji, jer je toliko Aleksandar

Vuĉić na vlasti "vešto menjajući pozicije". Na poĉetku protesta, na ulici, ispred kamiona odakle

su se obraćali govornici, bile su poloţene u niz, ilustracije sa porukama kojima organizatori ţele

da pokaţu da "Srbija za vreme vladavine Aleksandra Vuĉića propada". Tu su slike rušenja u

Hercegovaĉkoj ulici zbog Beograda na vodi, gostovanja Aleksandra Vuĉića na RTS-u, fontana

na Slaviji, kao i natpisi "medijski mrak", "radnici na lizing", "Vuĉić vlada suprotno Ustavu".

Takvih ilustracija i poruka je više desetina. "Sedam godina nasilja nad istinom, institucijama,

slobodnom mišlju, slobodom govora, nasilja nad svakodnevnim ţivotom graĊana Srbije. Taĉno

sedam godina sistemskog urušavanja demokratije i institucija, ĉija je svrha svedena na

minimum", naveli su organizatori. Organizatori su ţeleli da na ovom protestu podsete da je "u

najobiĉnijem graĊaninu moć" i da je "duţnost svakog slobodnog pojedinca da se usprotivi

svakom ko njegovu slobodu ugroţava" i da "kritiĉki misleći uzurpatoru stane na put". "Svaki

pojedinac, radnik koji se sa posla vraća gradskim prevozom, koji preţivljava sa 20.000 dinara u

dţepu, student, naše bake, roditelji, profesori, komšije, svi oni su ti koji svojim podignutim

glasom mogu da menjaju društvo u kom ţive", istakli su. Kako je navedeno, takvi ljudi stvaraju

95

bolju budućnost za sebe i svoju decu, "ali ne sami, već zajedno, ujedinjeni istim ciljem - borba

protiv diktature, fašizma i nasilja".

U Terazijskom tunelu simbolično lepili Vučićeva obećanja

Uĉesnici protesta Jedan od pet miliona su u Terazijskom tunelu simboliĉno lepili plakate

sa, kako su naveli, laţima Aleksandra Vuĉića, a zatim je protestna šetnja nastavljena

Svetogorskom do Takovske ulice i zgrade RTS-a. Mnogi plakati pali su sa zidova tunela koji je

vidljivo premazan posebnom bojom. ObezbeĊenje protesta tvrdilo je da su komunalni policajci

pokušavali da kaţnjavaju uĉesnike zbog lepljenja plakata. Prema navodima obezbeĊenja

protesta, kod tunela je bilo parkirano i nekoliko vozila Gradske ĉistoće.

Novinar SrĊan Škoro rekao je da je Terazijski tunel "slika gde je ova vlast Srbiju dovela".

On je rekao da komunalna policija pokušava da onemogući uĉesnike protesta da lepe plakate u

tunelu. Škoro je rekao i da se izbori moraju bojkotovati jer je to "jedino od ĉega se vlast plaši".

"Kratak je put do (zatvora) Zabele, tamo će biti poslednja stanica gde će zasedati Glavni odbor

Srpske napredne stranke i Vlade," rekao je Škoro. On je dodao da će se takvima suditi na

Terazijama, kod ĉesme, da "ĉuju zašto narod pati".

"SNS" umesto "RTS"

Uĉesnici protesta su kod zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) sa dva jarbola skinuli

zastave sa oznakama te medijske kuće i umesto njih okaĉili transparente na kojima piše "Za

slobodne izbore" i "Za slobodne medije". Ulaz u RTS prekriven je nalepnicama na kojima je

logo te medijske kuće izmenjen, pa umesto "RTS" na njima stajalo "SNS". GraĊani okupljeni

ispred zgrade te medijske kuće skandirali su "RTS je SNS". Protest je završen ispred zgrade

Predsedništva.

Trideseti protest u Kragujevcu: GraĎani neće odustati

Protest Jedan od pet miliona u Kragujevcu na Đaĉkom trgu ispred Prve gimnazije odrţan

je 30. put, kako je reĉeno, sedam meseci od kada su graĊani

izašli na ulicu "da pokaţu otpor diktaturi i samovolji

Aleksandra Vuĉića i njegovih podanika". Ĉlanica

Organizacionog odbora Stanislava Pavlović je rekla da su

graĊani ostali dosledni tome da neće odustati i da je u proteklih

sedam meseci svako ko je protiv diktature imao pravo da se

obrati na trgu. "Za sedam meseci više od 80 govornika zborilo

je na ovim stepenicama. Govorili su intelektualci, profesori, glumci, muziĉari, novinari, lekari,

studenti, Ċaci, seljaci, penzioneri, aktuelna opozicija", rekla je Pavlović. Dodala je da su "pravo

prvenstva" imali nezadovoljni graĊani, pa politiĉari. "Danas je 30. subota i realno nemamo

razloga za slavlje i obeleţavanje ovog jubileja na neki sveĉarski naĉin jer diktator je i dalje na

vlasti, a nas je na ovom trgu naţalost sve manje", rekla je Pavlović. Kazala je da se 30. protest,

ipak proslavlja, ali skromno i kao "dan vaše i naše upornosti". Organizatori su okupljene graĊane

"ĉuvare plamena protesta" ponudili hladnim napicima.

Nebojša Veljković iz Odbora protesta je odgovorio na ĉesta pitanja u medijima da li se

protest u Kragujevcu "podelio". Rekao je da u Kragujevcu postoji protest "Jedan od pet miliona"

96

na Đaĉkom trgu kod gimnazije, a od nedavno i drugi na lokaciji kod Doma sindikata kroz

odrţavanje javnih tribina "Slobodno na Trgu slobode". "Ja vas molim da podrţite i jedan i drugi,

ako vam je do promene ove vlasti" poruĉio je Veljković. Objasnio je da je do "razlaza" meĊu

organizatorima protesta došlo jer su jedni bili protiv uĉešća partija na protestu, a drugi za "uĉešće

svih". Veljković je rekao i da ima neku sumnju u vezi sa dolaskom politiĉara na proteste. Rekao

je da je kontaktirao desetak ljudi u poslednjih nedelju dana, oko toga da se u Kragujevcu

organizuje debata sa aktuelnim temama kao što su socijala, vojska. "Dosta ljudi iz politiĉkih

partija i javnog ţivota su imali skoro sliĉan odgovor - zauzeti su do 1. septembra", rekao je

Veljković i dodao da su neki rekli "pa, imamo posla". Rekao je da je stekao utisak da je "nama

mnogo dobro, da nemamo probleme" i da " treba otići malo i na letovanje".

Brnabić: Stav Popovića direktno suprotan stavu Vlade

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da je Nenad Popović u današnoj izjavi izneo stav

direktno suprotan stavu Vlade ĉiji je ĉlan. Brnabić podseća da on kao ministar bez portfelja nije

nadleţan ni za Briselski sporazum i ocene Briselskog sporazuma, ni za evropske integracije u

Vladi Srbije.

Od septembra sve cene operatora na jednom portalu

Od septembra će graĊanima na posebnom internet portalu biti dostupni uporedni podaci o

cenama operatora koji posluju u Srbiji, najavio je direktor Regulatorne agencije za elektronske

komunikacije i poštanske usluge (RATEL) Vladica Tintor. "Tako će na jednom mestu korisnici

moći da uporede, na primer, cene razgovora u mobilnoj telefoniji raznih paketa usluga, brzinu

Interneta i da izaberu operatora koji im najviše odgovara", kaţe Tintor za "Veĉernje novosti".

Prema njegovim reĉima, informacije na portalu "ceneusluga.rs" biće grupisane u pet kategorija -

fiksna telefonija, mobilna telefonija, Internet, televizija i paketi usluga.

Na pitanje na šta se najĉešće korisnici ţale RATEL-u, Tintor kaţe da se prigovori najviše

odnose na kvalitet usluga elektronskih komunikacija, poput jaĉine signala i brzine protoka

prenosa podataka. Ţale se, kako je dodao, i na raĉune koje ispostavljaju mobilni operatori, kao

što je saobraćaj u romingu i usluge sa dodatnom vrednošću, takozvane VAS poruke. "OdreĊeni

broj prigovora se odnosi i na prenos brojeva mobilne i fiksne telefonije iz mreţe jednog u mreţu

drugog operatora, dekodiranje telefona, sporne situacije iz ugovornog odnosa...RATEL godišnje

ima oko 1.000 formiranih predmeta po osnovu prigovora korisnika", kaţe Tintor.

Nakon 13 godina prestala sa radom Komisija za izradu GraĎanskog zakonika

Vlada Srbije donela je Odluku da 31. jula prestaje rad Komisije za izradu GraĊanskog

zakonika, koja je imenovana još 2006. godine. Odluka je objavlјena u Sluţbenom glasniku Srbije

broj 51 koji nosi datum 19. jul i odmah je stupila na snagu. Odluku o obrazovanju Komisije za

izradu GraĊanskog zakonika donela je još 16. novembra 2006. godine ondašnja Vlada Srbije

Vojislava Koštunice i njen posao je bio da radi na izradi GraĊanskog zakonika. U ondašnjoj

odluci stoji da je Komisija duţna da Ministarstvu pravde dostavi tekst GraĊanskog zakonika u

roku od godinu dana od dana osnivanja. TakoĊe, u tadašnjoj odluci navodi se da će visinu

naknade za rad ĉlanova Komisije posebnim aktom odrediti Vlada Srbije. Tada, dakle pre skoro

13 godina, za predsednika Komisije imenovac je Slobodan Perović, profesor graĊanskog prava u

97

penziji, a za ĉlanove Miodrag Orlić, profesor graĊanskog prava u penziji, Mirko Vasilјević,

ondašnji dekan Pravnog fakulteta, Oliver Antić, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu,

Predrag Šulejić, profesor graĊanskog prava u penziji, Marina-Janjić-Komar, redovni profesor

Pravnog fakulteta u Beogradu, Olga Cvejić-Janĉić, redovni profesor Pravnog fakulteta u Novom

Sadu, Milan Parivodić, ondašnji ministar za ekonomske odnose s inostranstvom, Zoran

Balinovac, ondašnji direktor Republiĉkog sekretarijata za zapošlјavanje, Sneţana Andrejević,

sudija Vrhovnog suda Srbije, Vojislav Nedić, ondašnji predsednik Advokatske komore Beograda

i ĐurĊe Ninković, advokat iz Beograda. Za sekretara je imenovan Ratomir Slijepĉević, generalni

sekretar Udruţenja pravnika Srbije.

Prvi postavlјeni rok, godinu dana od formiranja Komisije sada već daleke 2006. godine,

odavno je prekoraĉen. Nekoliko puta je produţena javna rasprava o prednacrtu GraĊanskog

zakonika koji je Komisija predstavila 2015. godine, a još je neizvesno kada će se završiti. Ono

što se zna jeste da je krajnji rok za usvajanje GraĊanskog zakonika, kojeg je Srbija imala kao

treća drţava u Evropi još 1844. godine, naredna godina.

Prednacrt GraĊanskog zakonika koji je komisija uputila 2015. izazvao je mnogo

polemike u javnosti, pogotovo njegovi predlozi odredbi o istopolnim zajednicama, surogat

majĉinstvu, stroţem kaţnjavanju za zlostavlјanje sopstvene i tuĊe dece, eutanaziji,

izjednaĉavanju graĊanskog i crkvenog braka...

Sve u svemu, ponuĊeno je 2.838 ĉlanova – što je 14 puta više nego što ima Ustav Srbije,

a uz njih je i 450 alternativnih rešnja kao dokaz dilema ĉlanova Komisije.

Prvi srpski graĎanski zakonik iz 1844. godine

Srbija je sve do 1946. godine imala svoj Srpski graĊanski zakonik ĉije su se odredbe

odnosile na sve Srbe, bez obzira na to da li su ţitelјi Srbije ili ne, kao i na strance koji ovde ţive.

Prvi srpski graĊanski zakonik usvojen je još 1844. godine. Prema istorijskim podacima, inicirao

ga je knjaz Miloš Obrenović, a tekst je uradio pravnik i knjiţevnik Jovan Hadţić, prvi predsednik

Matice srpske, po,ugledu na Austrijski graĊanski zakonik.

U Srbiji se godišnje baci 250.000 tona hrane

U Srbiji se u proseku godišnje baci oko 250.000 tona hrane, najviše voća i povrća, zatim

piletine, ribe, mleĉnih i pekarskih proizvoda, pokazuje izveštaj Svetske organizacije za prirodu

(WWF). Bacanje hrane predstavlja veliki socijalni i ekološki problem ne samo u našem regionu,

već globalno, a podaci WWF pokazuju i da se u Evropskoj uniji baci ĉak 90 miliona tona hrane

godišnje. Predstavnica WWF Adria Milena Dragović za Tanjug kaţe da oko 50 miliona tona

baĉene hrane u EU ĉini samo voće i povrće iz razloga što je, kako navodi, neodgovarajuće

veliĉine i oblika. "Reĉ je o ispravnoj hrani koja moţe da se iskoristi, ali veliki supermarketi i

drugi trgovinski lanci ţele da kupcima ponude voće i povrće pravilnog oblika misleći da će ga

tako pre prodati. Zbog toga bacanje hrane predstavlja socijalni problem, jer, s jedne strane

imamo ogromnu koliĉinu hrane koja se baci, a s druge strane imamo milione ljudi širom sveta

koji su i dalje gladni", navela je Dragović.

Najnoviji izveštaj Ujedinjenih Nacija pokazuje da je u svetu oko 800 miliona gladnih

ljudi. Dragović istiĉe da bacanje hrane predstavlja i ekološki problem sa više stanovišta. Pre

svega, objašnjava ona, hrana koja završi kao otpad na deponijama predstavlja izvor emisije

gasova sa efektom staklene bašte, a istovremeno, navodi, zarad novih poljoprivrednih zemljišta

98

krĉe se šume ili druge površine koje su prirodna staništa brojnih divljih ţivotinja i biljaka.

"TakoĊe, za proizvodnju hrane koristi se ogromna koliĉina vode i energije, štaviše, od ukupne

potrošnje vode na svetu 70 odsto se potroši za navodnjavanje poljoprivrednih zemljišta", ukazala

je Dragović.

Na pitanje da li u Srbiji postoji praksa doniranja hrane onima kojima je potrebna,

Dragović objašnjava da je zakonska regulativa oko doniranja hrane u našoj zemlji vrlo

komplikovana. "U saradnji sa hotelima na novom projektu WWF Adria o spreĉavanju bacanja

hrane, saznali smo od hotelijera da ne postoji mogućnost da oni doniraju hranu koja im nije

potrebna, jer su jako stroga sanitarna pravila i u Srbiji se time bavi iskljuĉivo Banka hrane",

navela je Dragović. Navodi da je to zakonska regulativa koju bi trebalo menjati kako bi nadleţne

institucije pronašle naĉin kako da preduzetnici višak hrane na najlakši naĉin, a poštujući sve

standarde bezbednosti hrane, doniraju onima kojima je najpotrebnija.

Posle sprovedenih istraţivanja, WWF je izdala izveštaj u kojem je zakljuĉila, kaţe

Dragović, da je potrebno menjati ĉitavu svetsku prehrambenu industriju, od proizvodnje hrane,

do njene distribucije i skladištenja. "Tu dolazimo i do liĉnog momenta, šta bismo mi kao

pojedinci mogli da uradimo, tako da WWF osim insistiranja da se menja prehrambena industrija

na nivou vlada drţava i velikih kompanija, insistiraju da pojedinci pametnije kupuju hranu i da je

iskoriste pre isteka roka upotrebe", rekla je Dragović.

Govoreći o projektu "Food waste", koji WWF Adria sprovodi u regionu u saradnji sa

jednim hotelom u Beogradu i jednim u Zagrebu, Dragović objašnjava da on ima za cilj smanjenje

bacanja hrane u hotelima. "Projekat se svodi na to da hoteli pametnije isplaniraju kako će

pripremiti obrok, a da otpad svedu na minimum. TakoĊe, radimo i na tome da taj otpad ne završi

na deponiji već da ga hoteli proslede kompanijama ili preduzetnicima koji njega mogu dalje da

obraĊuju", navodi Dragović.

Srbija ima veliki potencijal u oblasti zdravstvenog turizma

Troje nemaĉkih novinara boravili su pet dana u Srbiji gde su posetili KC Srbije, KC Niš,

Vrnjaĉku banju, Banju Koviljaĉu, nekoliko privatnih

stomatoloških ordinacija i klinika za plastiĉnu hirurgiju i

upoznali se sa potencijalima koje naša zemlja nudi u oblasti

zdravstvenog turizma. IznenaĊeni su, kaţu, kvalitetom usluge,

gostoprimstvom domaćina, ali i ĉinjenicom da je osiguranicima

u Srbiji dostupno o trošku zdravstvenog fonda najsavremenije

leĉenje "Iks noţem" i "Gama noţem", koji sluţe za uklanjanje

tumora na mozgu, dok u Nemaĉkoj pacijent mora sam da ih plati

ili bar doplati. U delegaciji je bio i Peter Beker, koji istiĉe da Srbija ima veliki potencijal u

oblasti zdravstvenog turizma i da ima šta da ponudi nemaĉkim pacijentima - struĉnost lekara,

kvalitet usluge, gostoprimstvo domaćina. Novinari iz Nemaĉke iznenaĊeni su kvalitetom usluga,

ureĊenošću i ponudom srpskih banja. "IznenaĊeni smo Banjom Koviljaĉom koja je dobro

ureĊena, imaju dobre medicinske usluge i smatramo da svojom ponudom mogu da privuku

turiste-pacijente iz Nemaĉke", rekao je Beker za Tanjug. Osim Banje Koviljaĉ, impresionirani su

i ponudom Vrnjaĉke banje koja osim dobre zdravstvene usluge ima široku ponudu i za odmor i

razonodu za sve starosne dobi.

Damir Radić, iz nemaĉke organizacije WITOS, koju ĉine eksperti iz oblasti zdravstvenog

turizma, kaţe da je poseta nemaĉkih novinara krenula iz KCS iz Centra za gama noţ i da su

99

posle obilaska te zdravstvene ustanove bili impresionirani da je srpskim osiguranicima dostupna

usluga jednog takvog specijalistiĉkog centra besplatno, odnosno o trošku zdravstvenog

osiguranja, što je, kako tvrdi, u Nemaĉkoj nezamislivo. Oni će potencijale zdravstvenog turizma

Srbije predstaviti u Nemaĉkoj, a zatim u zemljama nemaĉkog govornog podruĉja. Napominju da

su prednost Srbije u odnosu na zemlje koje imaju sliĉnu ponudu - visok kvalitet usluga i povoljne

cene.

UvoĎenjem platnih razreda veće plate i zaposlenima u socijali

Ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja Zoran ĐorĊević izjavio je

danas da će novi Zakon o platnim razrednima, koji se oĉekuje u narednoj godini, zaposlenima u

socijali doneti veće plate i bolji materijalni poloţaj što je, dodao je, cilj Vlade Srbije za koji se i

on liĉno zalaţe. On je prilikom obilaska Gerontološkog centra u Kanjiţi i Dnevnog boravka za

decu sa posebnim potrebama u Ĉoki rekao da je unapreĊenje uslova rada i ţivota u ustanovama

socijalne zaštite bio i ostao jedan od prioriteta rada resornog ministastva. Korisnici

Gerontološkog centra u Kanjiţi izneli su ministru ĐorĊeviću svoje zahteve u vidu poboljšanja

uslova ţivota, novih kreveta, dušeka, klima ureĊaja, a ministar je istakao da će im resorno

ministarstvo, u saradnji sa rukovodstvom centra, izaći u susret i obezbediti ono što im je

potrebno.

U razgovoru s rukovodstvom opštine Ĉoka dogovorena je izgradnja novih sedam rampi

za invalide, a deca smeštena u Dnevnom boravku za decu ometenu u razvoju dobila su novi

raĉunar. "Ţelimo da korisnici ustanova ovakvog tipa imaju najbolju uslugu i još kvalitetnije

uslove za ţivot, jer to je veoma bitno za njihov dalji razvoj i bolju budućnost", naveo je ministar.

Predsednica opštine Ĉoka Stana Đember istakla je da će se zalagati da se usluge koje

boravak pruţa deci u narednom periodu podignu na viši nivo, kako bi se svi graĊani sa posebnim

potrebama i ugroţene kategorije stanovništva osećali ravnopravnim ĉlanovima društva.

Teţak udes kod Mokrina, 13 povreĎenih, meĎu njima i dete

Trinaestogodišnji deĉak i još 12 osoba povreĊeno je u direktnom sudaru kamiona i

automobila na izlasku iz Mokrina. Do nezgode je došlo oko

13.20 kada su se direktno sudarili teretni kamion i putniĉki

automobil "reno megan", javio je RTS. U tovarnom prostoru

kamiona bilo je 20 sezonskih radnika, dok se u "reno meganu"

vozila ĉetvoroĉlana porodica – majka, otac i dva maloletna

deĉaka. Zbog teških povreda u Novi Sad je prebaĉen 13-

godišnji deĉak koji je bio u putniĉkom automobilu. Još 12 ljudi

zadobilo je lakše i teţe povrede. Vozaĉu teretnog vozila D. S. (41) opštinsko javno tuţilaštvo

odredilo je zadrţavanje.

Tragedija kod Šapca: Poginule tri devojke i mladić

U teškoj saobraćajnoj nesreći u mestu Tabanović kod Šapca rano jutros su poginule ĉetiri

osobe. Oko pet ĉasova jutros automobil je sleteo s puta i udario u stub javne rasvete kod Šapca,

kaţu u Operativno-komandnom centru MUP-a Srbije, prenosi RTS. Ţivot su izgubile tri devojke

i jedan mladić. Dvadesetogodišnja devojka koja je upravljala vozilom je teško povreĊena i

100

prevezena je u šabaĉku bolnicu. Reporterka RTS-a navodi da se nesreća dogodila na desetak

kilometara od Šapca pre skretanja za šljunkaru. Pretpostavlja se da su se oni vraćali iz noćnog

provoda.

Blizanci pronaĎeni mrtvi u automobilu u Bronksu, otac ih zaboravio

Deĉak i devojĉica, jednogodišnji blizanci, naĊeni su mrtvi u automobilu u njujorškom

okrugu Bronks, nakon što ih je otac navodno zaboravio u vozilu. "Nisam znao da su tamo",

rekao je Huan Rodrigez (39) policajcima, nakon što je ostavio svoje dvoje dece u vrelom autu

osam sati. Jednogodišnji Feniks i Mariza, blizanci, bili su na zadnjem sedištu njegovog

automobila ispred bolnice gde je Rodrigez radio kao socijalni radnik. Auto je ostavio u 8, a

vratio se u 16 sati. Tek kad je krenuo, shvatio je da su blizanci u automobilu. Izašao je i poĉeo da

vrišti. Lekari nisu ništa mogli da urade. Policija je privela oca i optuţiće ga za smrt dvoje dece

koja su nedavno proslavila prvi roĊendan.

Ruska policija oštro na demonstrante, uhapšeno više od hiljadu osoba

Ruska policija je oštro reagovala protiv demonstranata u centru Moskve, prebijajući neke

i hapseći više od 1.000 uĉesnika neodobrenog protesta

odrţanog zbog odbijanja kandidatura nekih opozicionih

politiĉara za lokalne izbore. Moskovska policija je saopštila da

je uhapsila 1.074 osobe tokom protesta zbog odbijanja

kandidatura opozicionih politiĉara za izbore za moskovsku

skupštinu 8. septembra, prenele su agencije TASS i RIA-

Novosti. Za sada nema informacija o optuţbama koje bi

uhapšenima mogle da budu stavljene na teret. Protest koji je trajao više od sedam sati prvobitno

je bio u blizini kabineta gradonaĉelnika, a pošto je policija posle nekoliko sati ispraznila tu

oblast, demonstranti su nastavili s negodovanjem na trgu udaljenom oko kilometar. Policija je

tada zapoĉela novu seriju hapšenja. Policija je upala i u televiziju koja je uţivo prenosila protest,

a ranije je saopštila da je na protestu bilo oko 3.500 demonstranata. Ispred kabineta

gradonaĉelnika bilo je guranja demonstranata i policije, koja je povremeno uletala u masu s

podignutim pendrecima.

Demonstranti su uzvikivali "Rusija će biti slobodna" i "Koga bijete". Jedna mlada ţena je

obilno krvarila pošto je dobila udarac u glavu. Nekoliko opozicionih aktivista koji su ţeleli da

uĉestvuju na izborima za moskovsku skupštinu uhapšeno je pre protesta na razliĉitim lokacijama

u gradu. Najpoznatiji ruski opozicionar Aleksej Navaljni osuĊen je u sredu na 30 dana zatvora

zbog pozivanja na neodobren subotnji skup u centru Moskve.

Septembarski izbori za skupštinu Moskve zatresli su rusku politiĉku scenu pošto se

Kremlj suoĉava s jakom opozicijom u glavnom gradu sa 12,6 miliona ljudi. Moskovljani 8.

septembra biraju na pet godina svih 45 odbornika gradske skupštine koja je sada pod kontrolom

vladajuće Jedinstvene Rusije.

Policija Hongkonga silom ispraznila stanicu u koju su se demonstranti sklonili

Policija Hongkonga silom je ispraznila ţelezniĉku stanicu u mestu Juen Long, gde su se

neki uĉesnici protesta sklonili i potom odbili da se raziĊu. Kasno po lokalnom vremenu, policajci

101

su mašući palicama iznenada upali na stanicu, gde se nekoliko stotina demonstranata sklonilo,

beţeći od suzavca posle zabranjenog protestnog marša u tom mestu odrţanog ranije tokom dana.

Neki policajci su tukli palicama demonstrante koji su vrištali i beţali, dok su drugi pozivali

kolege da saĉekaju s upotrebom nasilja. Po podu ţelezniĉke stanice je bilo krvi. Današnji protest

policija nije odobrila, a odrţan je u Juen Longu, gde su mafijaši prošlog vikenda prebili desetine

ljudi, u oĉiglednom napadu na demonstrante koji su se vraćali s protesta u Hongkongu.

Organizatori današnjih demonstracija naveli su da je 288.000 ljudi uĉestvovalo u maršu,

odrţanom u znak protesta zbog nedavnog policijskog postupanja prema demonstrantima i zbog

tog napada mafijaša 21. jula.

Policija je odbila da izda dozvolu za današnju povorku, navodeći visoki bezbednosni

rizik, odnosno mogućnost sukoba graĊana Hongkonga s lokalnim stanovništvom u Juen Longu, u

kojem ţivi više od pola miliona ljudi. Manje od tri sata posle polaska povorke, policija je

demonstrante napala suzavcem, dok je u isto vreme Vlada Hongkonga najavila da će policija

preduzeti akciju, te demonstranti nisu ni imali vremena da reaguju na upozorenje. Obrazloţenje

Vlade za napad policije bilo je da neki demonstranti "nose štangle, štitove kućne izrade i lome

sigurnosne ograde uz ulicu" i da su razbili jedno policijsko vozilo dok su policajci bili u njemu.

Na ţelezniĉkoj stanici u Juen Longu danas se nisu zaustavljali vozovi, a radnje i javne ustanove

preventivno su bile zatvorene. Kao odgovor na prigovor policije na današnji protestni marš u

Juen Longu, demonstranti su svoje okupljanje nazvali "šetnjom radi šopinga", pošto je to

trgovaĉki grad, i "memorijalnom povorkom" u znak sećanja na bivšeg kineskog premijera Li

Penga koji je umro u ponedeljak.

Li je bio tvrdolinijaš, najpoznatiji po proglašenju vanrednog stanja tokom protesta na

Trgu Tjenanmen u Pekingu 1989. godine koji su se završili krvoprolićem. Masovni protesti

poĉeli su u prvoj polovini juna zbog predloga zakona o ekstradiciji kojim je predviĊao izruĉenje

osumnjiĉenih Pekingu. Protivnici tog zakona navode da prava osumnjiĉenih u kineskom sistemu

ne bi bila poštovana. Iako je predlog zakona o izruĉenju u meĊuvremenu povuĉen, protesti su

nastavljeni, a demonstranti traţe i direktne izbore, raspuštanje parlamenta Hongkonga i istragu

policijske brutalnosti. Kada ga je 1997. godine Velika Britanija predala Kini, Hongkongu je

garantovano pravo da narednih 50 godina zadrţi sopstveni socijalni, pravni i politiĉki sistem, po

formuli "jedna zemlja, dva sistema". MeĊutim, vladajući kineski komunisti sve više odstupaju od

tog dogovora i insistiraju na izmenama zakona, nepopularnim u Hongkongu. Posle protesta

odrţanog 21. jula, grupa demonstranata demolirala je Kancelariju za vezu koja u Hongkongu

predstavlja kinesku vladu. Demonstranti su oštetili nadzorne kamere, drţavni grb Kine gaĊali su

jajima i crnom bojom, što je Peking oštro osudio.

Nedelja,28.jul 2019.

"#1 od 5 miliona": Fotografije Komunalne milicije objavljene na Informeru

Pokret Jedan od pet miliona saopštio je da je Komunalna

milicija zloupotrebila sluţbenu duţnost, jer su na portalu dnevnog

lista Informer objavljene fotografije aktivista pokreta koje je

naĉinio komunalni milicajac, a ne fotoreporter. Kako je navedeno

u saopštenju "Jedan od pet miliona", fotografije na Informerovom

portalu objavljene su u 19.42 i na njima se nalaze aktivisti u

102

Terazijskom tunelu, fotografisani tokom performansa koji je prijavljen i regulisan sa

pripadnicima policije. "Traţimo odgovornost za fotografije koje su bez pristanka izašle na

portalu dnevnog lista Informer i zahtevamo odgovor glavnog urednika tog lista Dragana J.

Vuĉićevića u kome će se javno izviniti svima ĉija je privatnost na ovaj naĉin ugroţena", navodi

se u saopštenju. Oni su kazali da je komunalna milicija aktivistima pokušala da otme kofe kojima

su ĉistili tunel, kako bi se nalepnice lakše zalepile i istakli da postoji "uska saradnja" te

institucije, Srpske napredne stranke i redakcije Informera. Taj pokret je dodao da su fotografije

aktivista Jedan od pet miliona objavljene i na privatnom profilu zamenika gradonaĉelnika

Beograda Gorana Vesića.

Zdravlje i bezbednost na radu treba da budu prioritet

Zdravlje i bezbednost treba da budu prioritet, kako radnicima tako i poslodavcima, da bi

se neţeljene posledice, poput povreda na radu i bolesti, svele na najmanju moguću meru.

Proveravali smo da li se prava zaposlenih i obaveze poslodavaca, definisanih Zakonom o

bezbednosti i zdravlju na radu, primenjuju u praksi. https://www.youtube.com/watch?v=LO-

wmDMPcWA

LSV i LDP traţe smenu ministra Popovića

LSV i LDP traţe da predsednica Vlade Srbije Ana brnabić smeni ministra zaduţenog za

inovacije Nenada Popovića nakon saopštenja izdatog u subotu

u kom se ocenjuje da je posle "svih poruka" koje je Beograd

prethodnih nedelja dobio od zapadnih zemalja, "jasno da je

Briselski sporazum mrtav i da evropskih integracija Srbije više

nema". "Srpski politiĉki brod trebа okretаti polаko i mudro,

bez potresа, u drugom prаvcu", naveo je u subotu ministar

Popović. On je dodao da Srbija mora da se još više ekonomski

i vojno konsoliduje i da jаĉа, oslаnjаjući se nа svoje prijаtelje i sаveznike, Rusiju i Kinu.

"Lista srama" za poslodavce koji ne poštuju prava trudnica

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, pod sloganom "Imaš izbor. Prijavi",

pozvalo je trudnice i porodilje koje smatraju da su im prava ugroţena da poslodavce prijave na

besplatni broj telefona, a ministar Zoran Đordević kaţe za RTS da taj telefon postoji već godinu i

po dana, ali da je sada prepušten Kancelariji za E-upravu. Đordević je rekao da je drţava nakon

razgovora sa raznim NVO i trudnicama pokazala da ţeli da reaguje brzo i efikasno. Trudnice i

porodilje koje smatraju da su im prava ugroţena mogu da prijave poslodavce na broj telefona

0800-300-307.

U okviru tog broja telefona postoji opcija za trudnice i inspektori će svaki od tih poziva

da provere i da izaĊu na lice mesta ukoliko se to zahteva. Đordević kaţe da je do srede popodne

bilo 32 poziva od kojih su 26 bila upotrebljiva i dodaje da su pozivi uzeti u razmatranje i da će

inspektori izaći na teren i videti da li postoji kršenje zakona. Ministar je poruĉio da će

poslodavci, ako bude bilo osnova za to, biti kaţnjeni i da će njihova imena biti objavljena na

posebnom delu sajta. On je podsetio da su sankcije postojale i ranije, ali da su neki poslodavci

103

svesno plaćali kazne i da osim toga nisu imali nikakv drugi prekor. Iskustvo iz borbe protiv rada

na crno pokazalo je, kaţe Đordević, da ljudi gledaju kada je neko na toj listi.

Kaţe i da je postojala nedoumica kod zaposlenih na odreĊeno vreme, ali istiĉe da i njima

ugovor mora da bude produţen do isteka porodiljskog. Đordević je najavio i rad sa medijima

kako bi graĊani znali koja sve prava imaju. On je napomenuo da su prijave anonimne i da

inspekcija ne pominje imena onih koji prijave poslodavce. Osoba koja prijavi poslodavca ima

pravo da dobije povratnu informaciju o radu inspekcije.

Smanjeno obolevanje i umiranje od virusnih hepatitisa B i C

Svetski dan hepatitisa, 28. jul, koji se ove godine obeleţava pod sloganom "Investirajte u

eliminisanje hepatitisa", Srbija doĉekuje sa podacima koji

ukazuju na smanjenje obolevanja i umiranja od virusnih

hepatitisa B i C. Prema podacima Instituta za javno zdravlje

"Dr Milan Jovanović Batut" u 2018. godini registrovano je

ukupno 615 sluĉajeva virusnih hepatitisa B i C, što je manje

nego prethodne godine (713 sluĉaja), i dvostruko manje u

poreĊenju sa 2013. godinom kada je registrovano najviše

obolelih u prethodnih deset godina (1.112 sluĉajeva).

Mortalitet od hepatitisa B i C registrovan u 2018. godini je najniţi zabeleţen mortalitet u

prethodnih deset godina (jedan smrtni ishod od hroniĉnog hepatitisa C). U Republici Srbiji

tokom 2018. godine virusni hepatitisi su ĉinili pet odsto svih prijavljenih zaraznih bolesti. Kod

akutnih infekcija hepatitisa B i C simptomi su izuzetno retki. Hroniĉne infekcije hepatitisa B i C

uglavnom ne pokazuju simptome duţi vremenski period, ponekada godinama ili

decenijama.Virusne hepatitise B i C je moguće spreĉiti, leĉiti, a u sluĉaju hepatitisa C moguće je

i izleĉenje. Kljuĉno je smanjiti rizik za prenošenje ovih krvnoprenosivih infekcija, a osnovne

mere su pravilna higijena ruku, korišćenje liĉne zaštitne opreme i adekvatno sterilisanih

instrumenata kod pruţalaca kozmetiĉkih usluga (tetoviranje, pirsing, trajna šminka, kozmetiĉke

procedure, manikir, pedikir i dr.) i medicinskih usluga. Podjednako su vaţne i liĉne mere zaštite

poput korišćenja liĉnog pribora za higijenu, sterilnog pribora za injektiranje psihoaktivnih

supstanci, izbegavanje nezaštićenih seksualnih odnosa i odreĊenih kozmetiĉkih usluga.

Povodom Svetskog dana hepatitisa u nedelji od 29. jula do 2. avgusta biće omogućeno

besplatno i anonimno savetovanje i testiranje brzim testovima za hepatitis C, bez lekarskog

uputa, a rezultati testiranja biće dostupni za 30 minuta. Testiranje će biti organizovano u ĉetiri

grada: Beograd (Gradski zavod za javno zdravlje Beograd), Novi Sad (Institut za javno zdravlje

Vojvodine), Kragujevac (Institut za javno zdravlje Kragujevac) i Niš (Institut za javno zdravlje

Niš) u organizaciji Udruţenja pacijenata sa bolestima jetre "Hronos", Instituta za javno zdravlje

Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i mreţe instituta i zavoda za javno zdravlje.

Oduzeto i uništeno više od 600 litara rakije

U poslednjih godinu dana, u ugostiteljskim objektima i na pijacama širom zemlje oduzeto

je i uništeno više od šest stotina litara rakije, koja nije imala adekvatnu deklaraciju i akciznu

markicu. Inspekcija je utvrdila da je svaki deseti kontrolisani ugostiteljski objekat imao

odreĊenih nepravilnosti po tom pitanju. https://www.youtube.com/watch?v=y0XGm_QAIts

104

„Karikature protiv diktature“ u Šabačkom pozorištu

Veĉerašnja izloţba i tribina „Karikature protiv diktature“, u sluĉaju kiše, biće odrţana

prekoputa centralnog trga, u prostorijama Šabaĉkog pozorišta,

na adresi KaraĊorĊeva 22. Poĉetak dogaĊaja je u svakom

sluĉaju planiran za 20 sati, navodi se u saopštenju Novog

Optimizma. Da podsetimo, druga „Zona Novog Optimizma“

biće otvorena na Gradskom trgu u Šapcu, u nedelju od 20

ĉasova izloţbom „Karikature protiv dikatature -Corax i Petriĉić

godinu dana kasnije“. Tada će, kako najavljuju organizatori,

biti predstavljene nove karikature dvojice autora, a uĉesnici na tribini će pokušati da odgovore na

pitanja kako je karikatura prešla put od umetniĉke forme do ubojitog oruţja protiv autokratskog

reţima i zašto se promišljeni crtaĉi smatraju najvećim aktivistima i borcima za slobodu

današnjice?

Najlakše do posla u Beogradu i Vojvodini

Na evidenciji Nacionalne sluţbe za zapošljavanje u ovom trenutku ima 527.000 lica,

rekao je jutros direktor te sluţbe Zoran Martinović koji je naveo da se do posla najlakše dolazi u

Beogradu i Vojvodini, a najteţe na jugoistoku Srbije. Aktuelna stopa nezaposlenosti u Srbiji je

12,1 odsto, rekao je Martinović za RTS, ali je dodao da su ti podaci već zastareli i da se ĉekaju

rezultati za prvi kvartal koji će biti dostupni na kraju avgusta. Kako navodi, stopa nezaposlenosti

u odnosu na isti period prošle godine je za 2,7 odsto manja. Prema njegovim reĉima, od 2014.

godine vladaju pozitivni trendovi na trţištu rada, slika na terenu je zadovoljavajuća, a osim

radnika koji rade na sezonskim poslovima, najlakše do posla dolaze oni koji su spremni da rade

na najjednostavnijim poslovima. TakoĊe, postoji konkretna traţnja za profilima za koje su

potrebne odreĊene veštine i sposobnosti - u graĊevinarstvu, zanatskim poslovima, ugostiteljstvu,

turizmu, IKT industriji I sada, dodaje, postoji veliki broj lica na evidenciji Nacionalne sluţbe

koji dugo traţe posao, a lakše, kako kaţe, dolaze do posla oni koji su aktivni i koji se informišu.

Pored standardnog posla sluţbe, godinama se sprovode i aktuelni programi koji se

finansiraju iz republiĉkog budţeta ili iz budţeta sluţbe. Najĉešći programi su struĉne prakse,

otvaranje novih radnih mesta, samozapošljavanje i razne vrste obuka i prekvalifikacija.

Martinović kaţe da teţe do posla dolaze oni koji su stariji od 50 godina i da se prema njima

plasiraju odreĊeni programi koji ih ĉine lakše zapošljivima.

Kada je reĉ o regionima u Srbiji, Martinović kaţe da se najviše ljudi zapošljava u

Beogradu i u Vojvodini, a da jugoistoĉna Srbija zaostaje i da je tu nezaposlenost viša od 14

odsto. MeĊutim, i na tom podruĉju nije isto u svakom mestu, jer je u Nišu i Leskovcu mnogo

veće zapošljavanje nego u nekim opštinama gde ta šansa uopšte ne postoji, rekao je Martinović.

Šumadija i zapadna Srbija su, takoĊe, iznad proseka, ali ne tako visoko, rekao je za RTS

Martinović.

Mihajlović: Rušenja na Kopaoniku neće biti bez asistencije policije

Ministarka graĊevinarstva Srbije Zorana Mihajlović ponovila je da bespravno izgraĊeni

objekat na Panĉićevom vrhu na Kopaoniku ne moţe biti ozakonjen, kao i da rušenja neće biti bez

105

asistencije policije. "Bez višednevne i 24-ĉasovne asistencije policije nećemo krenuti u rušenje

ovog objekta. Ne ţelim da iko bude napadnut, ni od ljudi, ni od mašina", rekla je Mihajlović za

"Blic". Ona je kazala da su sva rešenja o rušenju doneta i da su pravosnaţna, te da objekat ne

moţe biti ozakonjen. Bespravni objekat od više od 1.000 kvadrata izgraĊen je u Nacionalnom

parku i u neposrednoj blizini administrativne linije sa Kosovom.

Vučićević zbog klevete treba da plati 80.000 dinara Đilasu

Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas dobio je još jednu sudsku

presudu protiv urednika Informera, Dragana J. Vuĉićevića, zbog

uvredljivog i klevetniĉkog teksta objavljenog u avgustu

pretprošle godine, navodi se u saopštenju SSP. Viši sud u

Beogradu presudio je, kako je saopšteno, da je urednik Informera

naneo štetu Draganu Đilasu nazivajući ga "tajkunom" koji je, dok

je bio gradonaĉelnik Beograda, "opljaĉkao decu", da je "muljao

sa biznismenima" navodno nameštajući cenu zakupa vrtića u

Altini "preko grbaĉe naroda". Pored dosuĊene novĉane kazne od 80.000 dinara, sud je

Vuĉićeviću naloţio i da izreku presude objavi u Informeru, navode iz SSP.

Ova presuda jedna je u nizu koje je Đilas dobio zbog uvreda i laţi koje su o njemu

iznosili predstavnici vlasti i njihovi tabloidi. Lider SSP dobio je tuţbe i protiv Gorana Vesića,

Aleksandra Joviĉića, Siniše Malog, protiv Informera, TV Pink, SNS, SPS, podsećaju iz ove

stranke. Iako sudske odluke oĉigledno nemaju vaspitnu ulogu za predstavnike reţima, pošto sa

iznošenjem novih laţi nastavljaju odmah po izricanju presude, Dragan Đilas nastaviće sa

podnošenjem tuţbi – dokle god se javni prostor ne oĉisti od jezika mrţnje, dodaje se u

saopštenju. Do tada, bar će neka korist biti od uvreda i kleveta skrojenih u propagandnoj

mašineriji vlasti, pošto će novac od svake odštete, kao i do sada, lider SSP uplaćivati u

humanitarne svrhe, istiĉe SSP. Đilas je poruĉio i da je dosuĊena novĉana kazna od 80.000 dinara

besmisleno niska za tvrdnju da je bilo ko opljaĉkao decu, te da će se ţaliti Apelacionom sudu na

visinu iznosa kako bi što više sredstava Dragan J. Vuĉićević, bar na ovaj naĉin, uplatio u

humanitarne svrhe.

Dva mladića poginula kod Ţitišta, motociklom se zakucali u neosvetljeni

traktor

Vozaĉ i putnik na motociklu poginuli su u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila noćas u

ataru sela Torak, kod Ţitišta, kada su motociklom naleteli na neosvetljeni traktor. Vozaĉ traktora

je uhapšen. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Zrenjaninu uhapsili su D.O. (1989) iz

okoline Ţitišta, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio kriviĉno delo teško delo protiv

bezbednosti javnog saobraćaja. Sumnja se da je, noćas oko 2.45 ĉasova na putu izmeĊu mesta

Torak i Itabej, upravljao traktorom sa presom za slamu, koja nije bila pravilno osvetljena,

saopštio je MUP. Na njega je motociklom naleteo dvadesetpetogodišnji muškarac koji je

poginuo na licu mesta, kao i njegov dvadesettrogodišnji suvozaĉ. UviĊaj na licu mesta izvršio je

osnovni javni tuţilac u saradnji sa pripadnicima unutrašnjih poslova u Zrenjaninu. D.O. je

odreĊeno zadrţavanje do 48 sati nakon ĉega će, uz kriviĉnu prijavu, biti priveden osnovnom

javnom tuţiocu u Zrenjaninu.

106

Masovna tuča na kruzeru, šestoro putnika teško povreĎeno

Šestoro ljudi je povreĊeno u masovnoj tuĉi na britanskom kruzeru, tokom koje su putnici

koristili tanjire i nameštaj kao oruţje. Teške povrede zadobile su tri

ţene i tri muškarca, saopštila je policija. Britanski mediji javljaju da

su zbog napada uhapšeni jedan muškarac (43) i jedna ţena (41).

Kruzer "Britanija" plovio je prema Sauthemptonu posle

sedmodnevnog krstarenja po norveškim fjordovima. Oĉevici su

ispriĉali da je tuĉa izbila 26. jula kada je osoblje pozvano u brodski

restoran u kome je došlo do sukoba ĉlanova nekoliko porodica. Izvori na brodu navode da je tuĉa

bila velikih razmera i da je krvi bilo svuda. Do incidenta je, navodno, došlo kada je jedan od

putnika uvredio drugog koji je bio obuĉen u kostim klovna, objavili su listovi "Gardijan" i

"Metro". Neki putnici su se toliko uplašili da su se krili na brodu dok su se grupe tukle. Na kraju

je glavne vinovnike obezbeĊenje zatvorilo u kabinu do iskrcavanja. Posada je saopštila da je do

incidenta došlo posle dogaĊaja tokom kojeg je popijena velika koliĉina alkohola. Sluĉaj su

preuzeli policija i tuţilaštvo u Sauthemptonu. Brod je u subotu popodne pristao u luku u

Sauthemptonu.

Osumnjičenoj za pretnje Vučićevoj deci pritvor do 30 dana

Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana A.J.A. (49) iz Šapca koja je

osumnjiĉena da je putem društvene mreţe Tviter uputila pretnje deci predsednika Srbije

Aleksandra Vuĉića, saopšteno je danas. Kako se navodi u saopštenju Višeg suda, sudija za

prethodni postupak doneo je rešenje o pritvoru zbog „osobitih okolnosti koje ukazuju da će u

kratkom vremenskom periodu ponoviti kriviĉno delo“. Pripadnici Odeljenja za suzbijanje

visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije uhapsili su 49-godišnju A.J.A. iz Šapca zbog sumnje

da je putem Tvitera uputila pretnje Vuĉićevoj deci. Kako je ranije saopštio MUP, ona je

osumnjiĉena za kriviĉno delo ugroţavanje sigurnosti.

Ponedeljak,29.jul 2019.

Štrajk radnika Vodovoda u Kragujevcu: Vodosnabdevanje nije ugroţeno

Iz rukovodstva Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“ tvrde da zbog

štrajka u tom preduzeću nije ugroţeno vodosnabdevanje više od 300.000 potrošaĉa i da je u

redovnom reţimu rada proizvodnja i distribucija vode, sluţba naplate, kanalizacija kao i sistem

preĉišćavanja otpadnih voda. Direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ Nebojša Jakovljević rekao

je ageniciji Beta da je u štrajku jedna trećina od ukupno 530 zaposlenih. Štrajk je poĉeo jutros u

7.00 jer su zaposleni nezadovoljni zbog niskih zarada koje su, kako kaţu u Štrajkaĉkom odboru,

na nivou od 2009. godine. Traţe da se pronaĊe model za prevazilaţenje tog problema, u

meĊuvremenu, do Nove godine kada bi trebalo da bude ukinut Zakon o privremenom ureĊivanju

osnovica za obraĉun i isplatu zarada.

„Štrajk nije ni naĉin, ni put da se problem reši. Zakoni se ne menjaju u štrajku niti na ulici

nego u Skupštini Srbije“, rekao je Jakovljević koji je dodao da smatra da štrajk nije opravdan i da

je preduzeće uĉinilo sve da do štrajka ne dodje. Objasnio je da većina zaposlenih prima zaradu

107

od 36.000 dinara, koja se sastoji minimalca od 27.300 uz dodatak toplog obroka i regresa kao i

da se porezi i doprinosi plaćaju na ta taj ukupan iznos. Jakovljević je naveo da su zarade redovne

i da se isplaćuju i nekoliko dana pre roka, kao i da je limit za zarade postavljen zakonom iz 2014.

godine koji je lex specialis. Ne vidi da je rešenje u onome što traţe štrajkaĉi, a to je potpisivanju

Posebnog kolektivnog ugovora, pošto on ne moţe biti „jaĉi“ od zakona.

Jakovljević smatra da je do nezadovoljstva došlo zbog toga što su sindikati na

republiĉkom nivou ispregovarali višu cenu rada, koja ne moţe da se ispoštuje zbog vaţećeg

zakona. „Vidim rešenje u razumnim pregovorima sa nadleţnima i u odredjivanju rokova“, rekao

je Jakovljević. On je uputio i apel graĊanima da doĊu u Vodovod i plate svoje raĉune, jer su

ukupna dugovanja domaćinstava za usluge tog preduzeća dostigla 700 miliona dinara.

ĐorĎević i Protić o Programu dostojanstvenog rada

Ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja Zoran ĐorĊević ocenio je danas

da je MeĊunarodna organizacija rada (MOR) jedna od

najvaţnijih agencija UN i da Srbija kroz saradnju s njom

sigurno moţe da napreduje u oblasti rada, odnosno na

unapreĊenju poloţaja radnika, radnog okruţenja i prava

poslodavaca. Kako je saopšteno iz Ministarstva, ĐorĊević je

danas u Beogradu razgovarao s Nacionalnim koordinatorom

MOR-a za Srbiju Jovanom Protićem o daljem sprovoĊenju

Programa dostojanstvenog rada za period 2019-2022. godine, koji je u martu ove godine

potpisan izmeĊu MOR-a i resornog ministarstva.

"Verujem da će saradnja s MOR-om u narednom periodu biti intenzivnija i podignuta na jedan

viši nivo. Republika Srbija ţeli svim svojim graĊanima da obezbedi uslove za dostojanstven rad i

sigurnu budućnost. Za drţavu oni predstavljaju kljuĉ uspeha, jer bez zadovoljnih radnika, nema

ni dobrih rezultata, a ni celokupnog napretka drţave", rekao je ĐorĊević.

On je dodao da je od posebne vaţnosti razvijanje saradnje u oblasti socijalnog dijaloga,

kroz IPA projekat, za šta postoji obostrano interesovanje. Ministar je napomenuo i da je njegovo

Ministarstvo posebnu paţnju posvetilo unapreĊenju bezbednosti i zdravlja na radu, što je

preduslov za veći i uspešniji privredni rast svake zemlje. "Vlada Srbije je na predlog

Ministarstva 2019. godinu proglasila Godinom bezbednosti i zdravlja na radu, a u narednom

periodu u planu su i donošenje novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakona o

osiguranju u sluĉaju povrede na radu, kao i izmena Pravilnika o profesionalnim bolestima",

podsetio je ĐorĊević. Kada je u pitanju spreĉavanje zloupotrebe deĉijeg rada, na sastanku je

dogovoreno i formiranje tehniĉke radne grupe za aţuriranje liste opasnih i lakih poslova za decu,

kojim bi se uticalo na smanjenje ove pojave, a ministar je istakao da Ministarstvo kontinuirano

ulaţe velike napore da se svako dete zaštiti od bilo koje vrste eksploatacije.

Nacionalni koordinator MOR-a za Srbiju Jovan Protić rekao je da je dosadašnja saradnja

s Ministarstvom bila veoma uspešna, kao i da veruje da će se u narednom periodu sigurno kretati

uzlazom putanjom. On je pohvalio dosadašnje zalaganje ministra ĐorĊevića u oblasti zaštite

prava radnika, posebno kada je u pitanju unapreĊenje bezbednosti i zdravlja na radu, kaţe se u

saopštenju.

Poverenik: Ne trpim pritiske, nemam tviter i ţelim izvesnost

108

Novi Poverenik za informacije od javnog znaĉaja i zaštitu podataka o liĉnosti Milan

Marinović kaţe za Tanjug da neće trpeti politiĉke pritiske, da ţeli da

uvede potpunu izvesnost u postupcima, i smatra da ne treba

"suţavati" nadleţnosti Poverenika. Marinovića je izabrala Skupština

Srbije na predlog poslaniĉkog kluba Srpske napredne stranke (SNS),

a podseća da je na dosadašnju funkciju predsednika Prekšajnog suda

u Beogradu 2014. godine izabran glasovima skupštinske većine, a da

je poverenje parlamenta dobio i ĉetiri godine ranije. Tada me je za

v.d. predsednika suda izabrala prethodna vlast, i od tada nije trpeo bilo kakve politiĉke pritiske.

"Moram da zahvalim što nisu vršili pritisak, u svakom sluĉaju i da jesu, ne bi im pomoglo, a

ĉinjenica da me je predloţila SNS neće uticati na moju nezavisnost i na moju objektivnost u

radu", jasan je Marinović. On je takoĊe poruĉio i da nema nameru da se bavi politiĉkim

pitanjima.

Na pitanje da li je pritisak to kada predsednik Odbora za pravosuĊe Skupštine Srbije

Petar Petrović iznese mišljenje da nadleţnosti poverenika treba "suziti" i da bi trebalo

"selektivno" da postupa po zahtevima za dobijanje podataka, jer su ih, kako je Petrović rekao

pojedini traţili u "politikanske" svrhe, Marinović se nada da to nije reĉeno u kontekstu pritiska.

"Nije, ni korektno, ni popularno, suţavati nadleţnosti poverenika. Ne bih se u startu izjašnjavao

o suţavanju nadleţnosti, moţda pre o nekoj vrsti modifikacije, a to moţe da bude širenje

nadleţnosti", rekao je Marinović.

Objašnjava i da sada Poverenik za informacije od javnog znaĉaja nije podnosilac zahteva

za pokretanje prekršajnog postupka i smatra da to treba promeniti. Jer, kako kaţe, taj organ moţe

da bude kvalitetniji podnosilac zahteva od graĊana i moţe da pribavlja dokaze. "Ako je tu i tamo

bilo, a ja ne kaţem da jeste, curenja nekih informacija koje po neĉijim procenama nije trebalo da

procure, to ne znaĉi da su ovlašćenja poverenika bila preširoka, nego da je došlo do nekog

propusta, ukoliko je toga bilo", rekao je Marinović.

Novi Poverenik za informacije od javnog znaĉaja kaţe da ţeli da uvede potpuni izvesnost

kada se uĊe u postupak traţenja informacija od javnog znaĉaja i da svako zna svoje obaveze.

"Ako ste odgovorno lice treba da znate da li morate da date informacije, da znate šta vas ĉeka

ako je ne date, ili moţda ne treba da je date. Onda neće biti lutanja. To treba objasniti mnogima,

ali poenta oba zakona je na preventivi", rekao je Marinović. On je dodao da je dobro što Zakon o

informacijama od javnog znaĉaja postoji, jer se javnost tako došla do podataka do kojih nije

mogla doći, kada je reĉ o organima javne uprave, ili kada su u pitanju javne nabavke...

Ono što nije dobro je, objašnjava, je to što je praksa pokazala da ima nesnalaţenja meĊu

traţiocima. Bilo da je reĉ o graĊanima, novinarima, organizacijama, a ni organi javne vlasti nisu

bili sigurni kako treba da postupe. "Moj liĉni stav da je da nije dobro kada neki zakon traţi

prevelika tumaĉenja već on treba da bude jasan i primenljiv. Bilo je razliĉitih postupanja ĉak i od

strane sudova, donošene su razliĉite odluke... Treba novim zakonom (o informacijama od javnog

znaĉaja) to rešiti, ali pre toga ublaţiti nejasnoće preciznijim tumaĉenjem, da to bude jednako

prema svim traţiocima", rekao je on.

Na pitanje da li će mu u radu biti vaţno ko traţi informaciju, odnosno da li su to graĊani,

nevladine organizacije, ili istraţivaĉki novinari koji su se pominjali tokom rasprave (CINS,

BIRN..), Marinović navodi da u tom smislu neće praviti razliku. "Malo je poznato, ali navedene

istraţivaĉko-novinarske organizacije su se obraćale Prekršajnsom sudu veoma ĉesto sa

zahtevima za informacije od javnog znaĉaja i mislim da smo napravili takav vid komunikacije da

109

smo i mi i oni bili zadovoljni. Znali su šta mogu da traţe i dobiju, a šta ne zbog sudskog

postupka", rekao je Marinović.

Na raniji komentar zamenika Poverenika da Zakon o zaštiti podataka o liĉnosti, ĉija

primena poĉinje 21. avgusta godine, treba doraditi i da nije primenljiv, Marinović odgovara da

treba saĉekati. "Ne mogu u startu da kaţem da li je taj zakon primenljiv ili je neprimenljiv. To je

prvi posao koji mi predstoji i koji je urgentan, da spremni doĉekamo poĉetak njegove primene .

Ako se pokaţu loše strane, neprimenjivost nekih odredbi, izaći ćemo sa predlogom da se menja.

Ĉekamo primenu pa ćemo videti", rekao je on.

Marinović je do sada imao uvid iz dva ugla kada je reĉ o sprovoĊenju Zakona o

informacijama od javnog znaĉaja, ugao organa javne vlasti, ali i ugao sudije, jer je postupao u

tim predmetima, a prelaskom na novu funkciju imaće i treći.

Na pitanje da li će koristiti tviter kao njegov prethodnik Rodoljub Šabić, Marinović

odgovara da nema ni tviter, ni fejsbuk, ni instagram nalog i da ne planira da ih ima. "Mreţe jesu

korisne, ali ne planiram da ih uvedem. Tako sam navikao. Novinari će uvek moći da me pitaju

bilo šta, ne krijemo informacije. Sve što treba reći ću vam", poruĉuje Marinović.

Istiĉe da ne ţeli na neki naĉin da upadne u zamku politike, da komentariše politiĉko

zbivanje i da je bolje ostati objektivan i suzdrţan. "Na ovakvom mestu mora da bude neko ko je

suzdrţan i objektivan i ko ne bi smeo nikako da se meša u trenutna politiĉka zbivanja", istakao je

Marinović.

Putarine u Srbiji od danas skuplje za 12 odsto

Putarina u Srbiji od danas je poskupela za 12 odsto, saopštilo je Javno preduzeće "Putevi

Srbije". Od danas u sedam sati ujutro na snagu stupa novi cenovnik putarine na auto-putevima.

Cenovnik putarina, sa detaljnim prikazom novih cena po deonicama i kategorijama vozila,

postavljen je na sajtu tog preduzeća. Poskupljenje putarine utvrĊeno je izmenama Zakona o

naknadama za korišćenje javnih dobara, koje je nedavno usvojila Skupština Srbije. Putarina je

prethodno u Srbiji poskupela 7. januara 2017. godine za 10 odsto.

GraĎani se ţale na visinu izvršiteljskih naknada

Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeĊenju. Kljuĉna

novina predviĊa da duţnik neće moći da ostane bez kuće

ili stana za komunalni dug manji od 5.000 evra, ako je to

jedina nekretnina u njegovom vlasništvu. GraĊani koji

imaju problema sa vraćanjem dugova ţale se na visinu

izvršiteljskih naknada, a u Ministarstvu pravde kaţu da će

u narednom periodu raditi na izmeni javno-izvršiteljske

tarife, tako da broj radnji izvršitelja koje se naplaćuju bude

smanjen. UvoĊenjem Zakona o izvršenju i obezbeĊenju niz javnih ovlašćenja i nadleţnosti

postepeno je preneto sa suda na izvršitelje, ĉiji rad nosi posebne troškove. Za neplaćena dva

raĉuna za Infostan u ukupnom iznosu od tri i po hiljade dinara, BeograĊanka Jelena Ivković

dodatnih skoro 15 hiljada treba da plati izvršiteljima. “Ogorĉena sam, jako sam ogorĉena, kao i

veliki broj graĊana verovatno koji dobijaju sliĉna rešenja, koji ne dobijaju opomene”, kaţe

Jelena Ivković. “Izvršiteljska tarifa, odnosno, naknade, svakako nisu primerene niti trenutnoj

situaciji u društvu, niti materijalnom poloţaju većine duţnika, naroĉito kada se uzme u obzir da

110

te naknade za izvršitelje nekada višestruko premašuju iznos glavnog duga”, kaţe Dejan

Gavrilović, predsednik Udruţenja “Efektiva”. Tri su oblasti u domenu rada izvršitelja na koje se

graĊani Srbije ţale Zaštitniku graĊana. “Prvo, dostava rešenja o izvršenju, drugo, procenat ili

visina koja se uzima od zarade, primanja ili penzije u postupku izvršenja i treće, to su tarife, to je

tarifnik, odnosno visina naknade za rad izvršitelja”, kaţe Zoran Pašalić, Zaštitnik graĊana.

Izvršitelji istiĉu da duţnik sam sebi pravi troškove u koje, pored osnovnog duga, ulaze

kamata, trošak pred sudom i, na kraju, pred javnim izvršiteljem. “Sa kamatom to zaista bude

visoko. Troškovi koji nastanu pred sudom su stvarni i realni, ali troškovi koji nastanu pred

izvršiteljem... Mi smo poslednji u lancu. Valjda se zato cela buka i diţe, jer tu gde se završava, tu

se sve i vidi”, kaţe Sneţana Petrović, predsednik Saveta organizacione jedinice sa sedištem u

Beogradu Komore javnih izvršitelja.

Ministarstvo za smanjenje izvršiteljskih naknada

Vidljivo će biti i smanjenje izvršiteljskih naknada koje pripremaju u Ministarstvu pravde.

“Ukinućemo naknade koje se tiĉu pribavljanja podataka od nadleţnih organa u momentima kada

izvršitelj traga za imovinom izvršnog duţnika, jer je drţava, odnosno Ministarstvo pravde,

obezbedilo elektronsku platformu, pravosudni informacioni sistem, preko koje javni izvršitelj na

klik pribavlja sve podatke”, kaţe Jelena Deretić, pomoćnica ministra pravde.

Plan Ministarstva je da budu ukinute naknade za uspešnost kada duţnik dobrovoljno u

roku od osam dana plati mali komunalni dug, kao i naknade u sluĉaju dobrovoljnog iseljenja.

Kod malih potraţivanja planirano je smanjenje predujma, ali i umanjenje fiksirane naknade za

izvršenje na raĉunu budţeta.

MeĊu već usvojenim izmenama i dopunama zakona predviĊeno je da izvršitelji, njihovi

zaposleni i srodnici neće moći da kupuju nepokretnosti na javnim prodajama. Novina je i da

odbitak za izvršenje na plati ne moţe prelaziti njenu polovinu odnosno, kada je o minimalnoj

zaradi reĉ, njen ĉetvrti deo. Kod penzija izvršenju sada podleţe do 33 odsto iznosa, ili najviše 25

odsto ako je penzija minimalna. https://www.youtube.com/watch?v=V4IzgyalNyc

Ugašena četvrtina medija iz registra

Udruţenja novinara Srbije (UNS) utvrdilo je da je 514 medija koji se nalaze u Registru

medija Agencije za privredne registre (APR) ugašeno, a od oko 2.200 koji su registrovani u APR

aktivno ih je 1.518, saopštio je danas UNS. Od 514 ugašenih medija, skoro polovinu, 240 ĉine

štampani, 148 portali, a 120 elektronski mediji, navedeno je u saopštenju. Od 120 ugašenih

elektronskih medija polovina su radio, a polovina televizijske stanice, a meĊu ugašenima

medijima su i dva servisa novinskih agencija i ĉetiri medija koja se u APR-u vode kao "ostalo".

Prema istraţivanju Udruţenja, 59 medija je privremeno neaktivno, a izdavaĉi 58 medija su u

steĉaju ili likvidaciji. Broj registrovanih medija u Srbiji poslednjih godina je u porastu -

poĉetkom prošle godine bilo je 2.034, dve godine ranije 1.788, a 2014. godine u Registar medija

bilo je upisano 1.440 medija, navedeno je u saopštenju. Na poĉetku istraţivanja Udruţenja

"Novinari i mediji – koliko nas zaista ima" sredinom 2018. godine bilo je 2.149 medija.

Da li ćemo dobiti novi zakon o kvalitetu mesa?

111

Veliku sumnju u bezbednost i kvalitet preraĊevina predstavlja prisustvo mehaniĉki

separatisanog mesa. Ipak, novi pravilnik o kvalitetu usitnjenog mesa i poluproizvoda od mesa

trebalo bi uskoro da definiše tu oblast. Viršla sa aditivima ili ĉista kobasica? Tradicionalni ćevap

ili proizvod sa sojom ili dodatim belanĉevinama? Šta zaista sadrţi ono što jedemo? Na ovo

pitanje odgovor trenutno nije najjasniji ĉak ni ukoliko ĉitate šta piše na proizvodu koji kupujete...

TakoĊe, obaveza proizvoĊaĉa će biti i da navede od koje ţivotinje je proizvod dobijen, a neće

biti dozvoljeno usitnjavanje ţivine pred kupcima budući da se ovaj postupak vodi kao riziĉan za

bezbednost hrane, što znaĉi da će trgovci uskoro moći da prodaju mleveno meso ţivine

iskljuĉivo u originalnom pakovanju.

"Pravilnik se odnosi na kvalitet usitnjenog mesa - da li unutra ima separatisanog mesa, da

li kosti koje su preraĊene ili nešto tome sliĉno. Potrošaĉi do sad nisi bili informisani kakvog

kvaliteta je proizvod dok će sad to morati da bude od strane proizvoĊaĉa definisano na samoj

deklaraciji proizvoda i da ujedno potrošaĉ zna kakavog kvaliteta proizvod jede", rekao je Marko

Dragić iz Udruţenja za zaštitu potrošaĉa. Nova pravila stupaju na snagu prvog marta naredne

godine što znaĉi da će do tada proizvoĊaĉi morati da se usaglase sa novim parametrima kvaliteta.

Nastavi li se ovako, do kraja 2019. imaćemo 600 poginulih

Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović upozorio je danas da bi u

Srbiji do kraja 2019., ako bi se nastavio sadašnji trend porasta

stradalih u saobraćaju i nepoštovanja propisa moglo da pogine

još 320 ljudi, i dodao da bi se zaustavila ova crna statistika,

svima potreban i mali policajac u glavi. "U Srbiji je od poĉetka

godine poginilo 280 ljudi, a u istom periodu prošle godine 262.

Ako gledamo jun i jul ove i prošle godine porast broja

poginulih još je veći. Uobiĉajeno je da u letnjim mesecima strada veći broj ljudi, a ovde je reĉ o

drastiĉnom povećanju koje nikako nije smelo da se dogodi", rekao je Okanović za Tanjug

povodom ĉinjenice da je u poslednja dva meseca na putevima u Srbiji poginulo 100 ljudi.

Okanović je podsetio da je prošle godine u Srbiji u saobraćaju stradalo 579 ljudi i naveo da je

moguće, ako se taj trend nastavi, da broj pogunulih preĊe 600. Prema njegovim reĉima, izmene

Zakona o bezbednosti saobraćaja kojim su pooštrene kazne imale su kratkoroĉan efekat, upravo

kako je Komitet i upozoravao. "Efekat pooštrenih kazni smanjio je broj stradalih u odnosu na

2017, ali se on istopio, kako smo upozoravali u periodu od šest do 12 meseci", rekao je Okanović

i dodao da nije dovoljno da se preti pooštrenim kaznama.

Problem, kako kaţe, mora da se rešava sistematski, neophodno je saobraćajno vaspitanje

i obrazovanje u školama kao i efikasne vizuelne kampanje u kojima bi bile prikazane posledice

nepoštovanja saobraćajnih pravila i propisa. Okanović je upozorio da je problem u tome što deo

ljudi u Srbiji ne pridrţava ni elementarnih saobraćajnih normi, ne poštuje propisanu brzinu

kretanja, ne vezuje pojaseve, prelaze pešacki na crveno, pretiĉu tamo gde je zabranjeno, voze

pod uticajem alkohola... "Video nadzor ĉije je uvoĊeje u Srbiji na pragu, jedna je od sitemskih

mera koja će pomoći i znatno uticati da se broj stradalih smanji", kaţe on. Omasovljenje video

nadozora i automatske evidencije prekršaja u saboraćaju bi uz nepohodnu prevenciju, kako

ocenjuje, moglo da doprinese popravljanju situacije. "Vaţno je da uĉesnicima u saobraćaju

stvorimo malog policajca u glavi i da se ljudi bezbedno ponašaju ne zato što se plaše policije i

kazne već zato što su svesni opasnosti takvog ponašanja", rekao je Okanović.

112

Prema njegovim reĉima, vrlo se ĉesto postavlja pitanje zasto se u Srbiji ljudi generalno ne

ponašaju po saobroćajnim pravilima, za razliku od graĊana nekih drugih drţava. "Da biste

proseĉnog graĊanina Srbije ubedili nije dovoljno da mu naredite i zapretite kaznom već morate

da mu plastiĉno objasnite zašto je to tako. Na direktan, otvoren i brutalan naĉin morate pokazati

posledice, morate uticati na savest ljudi, ako se oslanjamo na represiju nećemo uspeti", rekao je

on.

Pisiholog: Nepoštovanje u mentalitetu i crtama ličnosti

Socijalni pisiholog Dragan Popadić kaţe za Tanjug da delimiĉan uzrok nepoštovanja

normi vidi u mentalitetu i crtama liĉnosti, ali ukazuje i na ĉinjenicu da mnogi od tih ljudi kada

odu u drugu sredinu, svojevoljno poĉinju da se pridrţavaju propisanih normi. Prema njegovim

reĉima, reĉ je o snazi društvenih nomri koje vaţe u jednoj zajednici a ne moraju da vaţe u onoj u

kojoj ta osoba ţivi. Zbog toga je od velikog znaĉaja ĉinjenica koliko se u jednom društvu norme

istiĉu kao vaţne, koliko se dosledno hvali njihovo poštovanje, odnosno koliko se njihovo kršenje

i nepoštovanje dosledno sankcioniše, kazao je Popadić i dodao da pojedinci na osnovu toga

izvode za sebe zakljuĉak da li su norme samo na papiru ili ih zaista treba uvaţavati i poštovati.

Mreţa: Dobra procena rizika - ključ da se spase nečiji ţivot

Mreţa Ţene protiv nasilja pozvala je danas osnovna javna tuţilaštva, centre za socijalni

rad i policiju, da u rad grupa za koordinaciju i saradnju ukljuĉe ţenske grupe i konsultuju ih

prilikom utvrdivanja liste rizika i izrade plana zaštite za ţrtvu. Ţenske grupe poznaju istoriju

odreĊenih konkretnih slucajeva nasilja i njihove procene i mišljenje mogu biti od velike vaţnosti

za zaštitu ţene, navedeno je u saopštenju, uz ocenu da je dobra procena rizika kljuĉ dobro

napravljenog plana zaštite i moţda kljuĉ da se spase neĉiji ţivot.

MUP vozačima: Poštujte propise, sačuvajte ţivote

Uprava saobraćajne policije MUP-a Srbije apelovala je danas na sve uĉesnike u

saobraćaju da poštuju propise i tako saĉuvaju svoj i tuĊe

ţivote. MUP navodi da je proteklog vikenda u saobraćajnim

nezgodama u Srbiji ţivot izgubilo devet osoba, dok je 100

ljudi povreĊeno. "Prve analize pokazuju da su najĉešći uticajni

faktori ovih saobraćajnih nezgoda bili neprilagoĊena brzina,

nepropisno preticanje, a simptomatiĉno je i da veliki broj

uĉesnika nije koristio sigurnosni pojas u trenutku saobraćajne

nezgode", naveo je Aleksandar Radenković iz Uprave saobraćajne policije.

On je istakao da saobraćajna policija od poĉetka letnje sezone sprovodi akcije pojaĉane

kontrole saobraćaja, što će ĉiniti i u narednom periodu. "Uprava saobraćajne policije još jednom

apeluje na sve uĉesnike u saobraćaju da poštuju propisana ograniĉenja brzine, da koriste

sigurnosni pojas na prednjem i zadnjem sedištu i da na put kreću iskljuĉivo ukoliko su odmorni i

prave pauzu na svaka dva sata", poruĉio je Radenković.

Utorak,30.jul 2019.

113

Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima

U prvoj polovini ove godine u Srbiji je registrovano šesnaest ţrtava trgovine ljudima,

meĊu njima osam maloletnica, koje su bile ţrtve seksualne

eksploatacije i prinudnih brakova, saopštio je "IBS SA -

Biro za borbu protiv trgovine ljudima". Ta organizacija je

povodom Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima

navela da je Srbija vaţila za tranzitnu zemlju u procesu

trgovine ljudima i da je primarno identifikovana kao zemlja

porekla kada su u pitanju ţrtve eksploatacije. MeĊutim, proteklih godina statistika pokazuje da u

Srbiji dominira unutrašnja trgovina ljudima. Okidaĉ za vrbovanje potencijalnih ţrtava su u

velikoj meri siromaštvo, nezaposlenost, nasilje u porodici, diskriminacija u privatnom i

poslovnom ţivotu. Biro navodi da u borbi protiv trgovine ljudima prva i najvaţnija polazna taĉka

moraju biti edukacije, predavanja, dostupnost informacija, podizanje svesti u javnim

prezentovanjima velikog kriminalnog problema sa kojim se susrećemo. Treba stalno insistirati na

brojevima telefona, mestima i organizacijama kojima se ţrtva, potencijalna ţrtva ili oĉevidac

moţe javiti i prijaviti kriviĉno delo. Ta organizacija navodi i da je seksualna eksploatacija jedan

od najvećih i najrasprostarnjenijih oblika iskorišćavanja ţena i dece širom sveta, i kao takva

ostavlja najteţe posledice na ţrtvu. Pored radne eksploatacije, prinudnih brakova, prosjaĉenja,

trgovina organima je dobila novu dimenziju u kriminalnim aktivnostima jer donosi veliki profit.

https://www.youtube.com/watch?v=RmmJeNhwpq4

U medijima 11 hiljada zaposlenih, novinari preteţno honorarci

U 1.518 aktivnih medija u Srbiji ima 11.163 zaposlena, pokazalo je istraţivanje

Udruţenja novinara Srbija (UNS). Od ukupnog broja novinara u 724 medija zaposleno je oko 40

odsto, a 60 procenata su honorarno angaţovani. Snimatelji, tonci, montaţeri, radnici u

marketingu i administraciji u većoj meri su zaposleni, odnosno 60 odsto ima stalni radni odnos.

U istraţivanju sprovedenom od jula prošle do kraja juna ove godine, UNS je utvrdio da je u 724

medija, koji su odgovorili na anketu o broju zaposlenih i honorarnih saradnika, angaţovano

5.294 novinara i medijskih radnika. U ovim medijima ugovor o radu ima 2.809 novinara i

medijskih radnika, dok je honorarnih saradnika 2.485. U 562 medija, od 794 koji nisu odgovorili

koliko imaju angaţovanih novinara i medijskih radnika, UNS je uvidom u finansijske izveštaje

njihovih izdavaĉa utvrdio da ih ima 8.354. MeĊutim, ovaj broj obuhvata sve zaposlene u

izdavaĉima medijima koji se osim medijskih, bave i drugim poslovima. U preostalih 232

izdavaĉa, prema finansijskim izveštajima, nema zaposlenih.

UNS je utvrdio da od 8.354 zaposlenih u velikim medijskim kućama kao što su Radio-

televizija Srbije, Radio-televizija Vojvodine, Pink, Politika, Novosti, Ringireg Aksel Springer,

Prva, MaĊar So, Studio B i B92 radi ukupno 6.683 osoba. Od 2.149 medija koji se nalaze u

Registru medija u Srbiji je 1.518 aktivno, dok su izdavaĉi 514 medija ugašeni ili im je istekla

dozvola za emitovanje. Pred gašenjem je još 58 medija ĉiji su izdavaĉi u steĉaju ili likvidaciji, a

privremeno je neaktivno 59. Od 1.518 aktivnih medija 1.200 registrovano je u skladu sa

Zakonom o javnom informisanju i medijima, dok se 318 medija nije preregistrovalo, iako su bili

u obavezi da to urade u roku od šest meseci od usvajanja zakona u avgustu 2014. godine. U 37

od 724 medija radi samo jedna osoba. U 22 medija jedini radnik je u radnom odnosu, a u 15 je

honorarac.

114

Od 724 medija koji su odgovorili na anketu, najviše, 346, imaju od šest do 20 zaposlenih.

Ukupan broj zaposlenih i honoraraca u ovim medijima je 2.480. U pomenutih 724 medija, 39

odsto novinara je zaposleno, dok su 61 procenat honorarni saradnici. Snimatelji, tonci,

montaţeri, kao i angaţovani u marketingu i na administrativnim poslovima u većoj meri su

zaposleni (60 odsto), u odnosu na novinare (40 odsto). Od 724 anketirana medija, najviše ih je u

vlasništvu privrednih društava, ukupno 410. U vlasništvu udruţenja graĊana i nevladinih

organizacija je 156 medija, preduzetnici su vlasnici 136, a politiĉke stranke, crkve i nacionalni

saveti nacionalnih manjina, kao posredni vlasnici, imaju 22 medija.

Rešenja i na Brajevom pismu

Ministar za rad, zapošaljvanje, boraĉka i socijalna pitanja Zoran ĐorĊević oĉekuje da,

nakon što je naloţio PIO Fondu štampanje rešenja i ostalih podneska i na Brajevom pismu, to

vrlo brzo poĉne da se primenjuje. On je precizirao da je plan da se do Nove godine rešenja iz

nadleţnosti PIO Fonda štampaju u Savezu slepih i slabovidih, a posle toga u samom Fondu.

"Razgovarali smo sa Savezom slepih i slabovidih da nam pomognu sada na poĉetku, da vidimo

šta je sve potrebno da PIO fond nabavi kako bi mogli sami da štampaju", rekao je ĐorĊević

odgovarajući na pitanja novinara u Beogradu. Ministar je istakao da bi od Nove godine PIO fond

trebalo, zajedno sa klasiĉnim, da izdaje i rešenja na Brajevom pismu. "To je korak više kada je u

pitanju odgovornost drţave prema slepima i slabovidima", rekao je ĐorĊević.

Novi pravilnik na tehničkom pregledu poskupljuje troškove

Novim pravilnikom koji se primenjuje već desetak dana predviĊeno je da tehniĉki

pregled ne mogu da proĊu vozila na ĉijem motoru ili šasiji su brojevi neĉitljivi, zarĊali ili

izbledeli. Takva vozila ići će na forenziĉke preglede ili veštaĉenje. To donosi nove novĉane

troškove i duţe ĉekanje. Oprez je neophodan prilikom kupovine vozila iz uvoza, a novi pravilnik

stupio je na snagu 18. jula 2019. godine. https://www.youtube.com/watch?v=g4hKkIQaBWs

Obeleţeno 180 godina sanitetske sluţbe Vojske Srbije

U Domu garde na Topĉideru veĉeras je sveĉano obeleţena 180. godišnjica sanitetske

sluţbe Vojske Srbije. Ministar odbrane Aleksandar Vulin je na sveĉanom prijemu podsetio na

bogatu istoriju sanitetske sluţbe i istakao da su se srpski vojni lekari, kako u ratu tako i u miru,

uvek pokazivali kao dostojni svog poziva. Vulin je podsetio i na Slivniĉku bitku, kada su

pripadnici sanitetske sluţbe leĉili i vojnike protiv kojih je naša vojska ratovala i izgubila. "Narod

koji je tako visok u porazu, ne moţe da bude poraţen", rekao je ministar. Vulin je podsetio i na

20. godina od NATO agresije i ulogu sanitetske sluţbe tokom bombardovanja. "Naš vojni sanitet

je uvek bio tamo gde je bilo teško", rekao je Vulin.

Naĉelnik uprave za vojno zdravstvo, brigadni general Uglješa Joviĉić podsetio je na

slavnu prošlost vojnog saniteta, ali govorio i o planovima za budućnost. General Joviĉić je

najavio da se u narednom periodu, pored rekonstrukcije Odeljenja hirurškog šoka na VMA,

planira otvaranje na VMA centra za tradicionalnu kinesku medicinu, izgradnja urgentnog

prijemnog bloka u Vojnoj bolnici Niš, a pribliţava se i, kaţe, poĉetak izgradnje Vojnog

gerontološkog centra u Beogradu.

115

Institut poziva dobrovoljne davaoce krvi

Institut za transfuziju krvi Srbije saopštio je danas da su rezerve krvi na minimumu,

posebno 0 i A krvne grupe. Kako se istiĉe, zato je neophodno da se što veći

broj graĊana odazove pozivu da daju krv, kako bi svi pacijenti bili na vreme i

adekvatno zbrinuti, a za to je potrebno da svakog dana u ekipama Instituta

300 do 350 graĊana da krv. MeĊutim, s obzirom da je sezona godišnjih

odmora u punom jeku, broj organizovanih akcija davanja krvi je smanjen, kao

i odziv graĊana u tim akcijama. Zbog toga, Institut poziva sve zdrave,

punoletne graĊane mlaĊe od 65 godina da daju krv. Dobrovoljni davaoci to

mogu uĉiniti u Institutu u Ulici Svetog Save 39, svakog dana od 7.00 do

19.00 ili u ekipama na terenu, kako bi se za najugroţenije sugraĊane

pravovremeno obezbedila neophodna transfuziološka terapija.

U Srbiji bezbedni i kvalitetni lekovi, ocenila SZO

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) svrstala je Srbiju meĊu 50 najboljih zemlja u

svetu po bezbednosti i kvalitetu lekova i vakcina. Srbija je prvi put uĉestvovala u ovakvom

ocenjivanju i jedina je zemlja u regionu koja je dobila dobru ocenu. Direktor Agencije za lekove

i medicinska sredstva (ALIMS) Saša Jaćović kaţe da je to potvrda da ALIMS radi dobro svoj

posao i da su prepoznati kao lideri u regionu. "Za graĊane Srbije to je dodatna sigurnost da su

lekovi koji se koriste u bolnicama i koji su u prometu u apotekama potvrĊenog kvaliteta,

efikasnosti i bezbednosti", rekao je Jaćović za Tanjug. On je pojasnio da je SZO merila 285

razliĉitih indikatora i da je Srbija ocenjena trojkom, što je u svetskim razmerama, kako kaţe, više

nego dobar rezultat. Objašnjava da samo nekoliko razvijenih zemalja sveta ima ocenu ĉetiri, dok

većina zapadnoevropskih zemalja ima ocenu tri, kao i Srbija. "U regionu nijedna zemlja nije

meĊu 50 najboljih zemalja u svetu po bezbednosti lekova, ĉak ni neke zemlje EU", rekao je

Jaćović i dodao da je SZO procenila da eksperti iz ALIMS-a mogu da budu edukatori u

zemljama regiona kako bi i one postigle dobar rezultat.

Predsednica radne grupe za koordinaciju i sprovoĊenje preporuka SZO Dragana Šmigling

Koruga kaţe da je takvim rezultatima Srbije prethodio višegodišnji rad Ministarstva zdravlja,

Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Agencije za lekove. "Bio je to dug

proces koji je podrazumevao naše sazrevanje našeg sistema koji ima cilj da reguliše oblast

lekova i primenu propisa u Srbiji tako da svaki pacijent moţe da bude siguran da će dobiti

kvalitetan, efikasan i bezbedan lek", naglasila je ona. Dodaje da se to odnosi i na vakcine, koje su

posebna kategorija jer se daju zdravoj populaciji i deci. Srbija je, kako kaţe, na kraju procesa

imala opseţno ocenjivanje koje su sproveli eksperti SZO, koji su procenili da sistem u Srbiji

moţe da se proglasi zrelim, funkcionalnim kao što su u zemljama razvijenog sveta.

Tokom višegodišnjeg rada uraĊena je detaljna analiza sistema i sprovedene su mnoge

aktivnosti koje se odnose na strateške i razvojne planove, planiranje i pripremu reagovanja u

kriznim i vanrednim situacijama, kao i brze reakcije u sluĉaju potrebe povlaĉenja leka iz

prometa. Obavljena je procena dokumentacije i izdavanja dozvole za lek, praćenje i

prijavljivanje neţeljenih reakcija na lek i koordinacije svih aktivnosti na tom polju, dalje

usklaĊivanje kliniĉkih ispitivanja lekova s najvišim svetskim standardima, kao i usavršavanje

kontrole kvaliteta svih lekova za humanu upotrebu, ukljuĉujući i vakcine prema strogo

propisanim smernicama.

116

95 godina Radio Beograda

Radio Beograd, najstariji elektronski medij na Balkanu, ove godine obeleţava devet i po

decenija postojanja i tim povodom organizovaće seriju koncerata tokom avgusta i septembra.

Prvog oktobra 1924. godine, pokretanjem programa stanice "Beograd-Rakovica�, poĉelo je

ispisivanje ţivopisne istorije Radio Beograda, koji je tokom decenija izrastao u nacionalnu,

kulturnu i medijsku ustanovu najvišeg ranga.

Lider grupe "Disciplina kičme" imao moţdani udar

Gitarista, pevaĉ, kompozitor i voĊa rok benda "Disciplina kiĉme" Dušan Kojić Koja (58)

doţiveo je moţdani udar u Engleskoj i nalazi se u bolnici u indukovanoj komi, prenose Veĉernje

novosti. On je moţdani udar doţiveo u Engleskoj gde se nalazio u poseti sestri i hitno je

hospitalizovan u jednoj tamošnjoj bolnici, a lekari su ga uveli u indukovanu komu, kako bi

mozgu dali dovoljno vremena za oporavak. Kako se navodi, medicinski izazvana koma je

namenjena posebno teškim bolesnicima, koji bi bez te terapije izgubili ţivot. Kojić je prisutan na

muziĉkoj sceni ĉetiri decenije, najpre sa grupom "Šarlo akrobata", a zatim u grupi "Disciplina

kiĉme" koju je osnovao 1981. godine. Poznat je kao autor hitova "Tata i mama", "Svi za mnom",

"Ja imam šarene oĉi", "Nemoj da bacaš betonske table sa vrha svoje zgrade", "Da li ti znaš za

neki drugi ritam", "Buka u modi", a komponovao je muziku za film "Kako je propao rokenrol".

Poslednji studijski album "Opet", Kojina "Disciplina kiĉme" objavila je 2016.

Izloţba "Terra – poslednja Yu decenija" u Kikindi

U okviru 38. Simpozijuma "Terra" otvorena je izloţba "Terra - poslednja Yu decenija".

Skulpture vajara sa celog prostora nekadašnje zemlje, nastale u

poslednjoj, predratnoj dekadi 20. veka, prikazuju nešto drugaĉiji

senzibilitet umetnika, koji su i bili zaĉetnici samog Simpozijuma.

Osamdesete su prva decenija delovanja "Terre", budući da je prvi

simpozijum na ovom prostoru odrţan 1982. godine. Mladi

jugoslovenski umetnici poĉeli su tada da skulpturu doţivljavaju

na drugaĉiji naĉin, što je rezultiralo novinama, zasnovanim, pre svega, na subjektivizmu

stvaralaca. Izloţba "Terra - poslednja Yu decenija" predstavlja pregled tih skulptura. "Taj pogled

regled je naĉinjen od dela, koji se nalaze u fondu Muzeja, dakle, ne iz postavke. To je onaj fond,

koji se ne viĊa ĉesto i potrebno je povremeno ga stavljati pred publiku, da bi se sagledalo svo

bogatstvo koje Terra poseduje", kaţe Sava Stepanov, organizator izloţbe.

Od samog poĉetka, "Terra" je okupljala stvaraoce, kako afirmisane, tako i one koji su tek

na poĉetku. Svi oni rado se vraćaju u ovaj prostor. "Ovo je vrlo inspirativan kutak. Prava je sreća

da tako nešto postoji, jer ovde se vajar oseća uvaţenim i ponosnim. Sve što se dešava na Terri i

sama Terra su ponos vajarske umetnosti", smatra Pavle Pejović iz Crne Gore.

Na izloţbi "Terra – poslednja Yu decenija" prikazani su radovi umetnika iz Makedonije,

Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije, vajara koji su tokom osamdesetih

pokušali da afirmišu novi odnos prema formi, materijalu, masi i prostoru. Izloţba će biti

otvorena do oktobra.

U naslonu za ruke 50.000 evra

117

Carini su na ulaznoj strani graniĉnog prelaza Horgoš spreĉili pokušaj prenosa 50.000

neprijavljenih evra preko granice, saopštila je danas Uprava carine. Prekršaj je otkriven noćas,

30. jula 15 minuta posle ponoći, kada je na red za kontrolu došao "mercedes" nemaĉkih

registarskih oznaka, kojim je iz Nemaĉke ka Srbiji putovao srpski drţavljanin (48) iz okoline

Tutina.

Četiri udesa, šest lakše povreĎenih

Na ulicama Beograda noćas su se dogodile ĉetiri saobraćajne nezgode u kojima je lakše

povreĊeno šest osoba, koje su prevezene u bolnice, reĉeno je jutros Tanjugu u Hitnoj pomoći.

Hitna pomoć imala je 107 intervencija, od kojih 20 na javnom mestu.

Sreda,31.jul 2019.

Gradnja 548 stanova za pripadnike snaga bezbednosti u Novom Sadu

Izgradnja ukupno 548 stanova za snage bezbednosti u Novom Sadu trebalo bi da poĉne

naredne sedmice, budući da su sprovedene javne nabavke za izvoĊaĉa

radova i struĉni nadzor i da je Ministarstvo graĊevinarstva, saobraćaja i

infrastrukture izdalo graĊevinske dozvole za ove radove. To se navodi u

izveštaju o realizaciji projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga

bezbednosti, koji je danas razmatran na 7. sednici Komisije za

koordinaciju aktivnosti u izgradnji stanova za pripadnike snaga

bezbednosti, kojem je predsedavala premijerka Ana Brnabića, a

uĉestvovala potpredsednica Vlade i ministarka graĊevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof.

dr Zorana Mihajlović.

"Izgradnja stanova za snage bezbednosti projekat je koji se veoma efikasno realizuje,

poĉev od svega što je uraĊeno na pripremi lokacija i tehniĉke dokumentacije, do izdavanja

graĊevinskih dozvola i otpoĉinjanja radova. Od februara ove godine krenula je izgradnja oko 800

stanova u ĉetiri grada, a Novi Sad je sledeći grad u kojem poĉinjemo radove", kaţe

Mihajlovićeva. Na sastanku je razmatrana i dinamika izgradnje stanova u Nišu, Vranju,

Kragujevcu i Kraljevu, gde su radovi već u toku, a ĉija ukupna ugovorena vrednost iznosi oko tri

milijarde dinara. TakoĊe, u završnoj fazi su i pripreme za poĉetak izgradnje 190 stanova u

Sremskoj Mitrovici.

Medijska strategija transparentno i uz razumevanje svih

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je završen prvi Nacrt medijske

strategije i navela da će se na njoj dalje raditi, a oĉekuje da će taj dokument biti usvojen

transparentno, uz najveće razumevanje svih koji ĉine radnu grupu. Brnabićeva je u intervjuu za

TV Prva potvrdila da je to bila jedna od tema razgovora sa evropskim komesarom Johanesom

Hanom, i to u pozitivnom smislu, jer je, kako je navela, rad na strategiji bio inkluzivan kao

nikada ranije. "Imamo radnu grupu koju ĉini devet predstavnika medijskih i novinarskih

udruţenja i devet predstavnika drţave. Pre toga, u takozvanim 'najdemokratskijim vremenima',

118

imali smo jednog predstavnika medijskih i novinarskih udruţenja. Danas postavljamo drugaĉije

standarde", rekla je premijerka.

Mi danas imamo prvi Nacrt, tri stvari su naknadno izmenjene, rekla je Brnabićeva i

objasnila da je pozvala udruţenja da dostave svoja rešenja, te da će se dalje raditi na tome. Ona

je istakla da garantuje da će medijska strategija biti usvojena onako kako je raĊeno na njoj -

potpuno transparentno i uz razumevanje svih koji ĉine radnu grupu.

Od dokumenata na Brajevom pismu ništa: U PIO ništa se ne zna

Pre 10 dana gotovo svi mediji su preneli saopštenje ministarstva za socijalna pitanja. Prvi

ĉovek tog resora, Zoran ĐorĊević, pohvalio se tada kako je naloţio Republiĉkom fondu za

penzijsko i invalidsko osiguranje da dokumente od sada štampa i na Brajevom pismu. Tako će

tvrdi ministar Srbija dodatno unaprediti poloţaj oko 12 hiljada slepih i slabovidih graĊanki i

graĊana. Ipak, u praksi PIO je ostao slep na nalog ministra. Vest je osvanula 19. jula. Ministar za

socijalna pitanja naloţio je Republiĉkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje štampanje

rešenja i na Brajevom pismu. "Od onog trenutka kada sam ja to rekao trebalo bi rešenja da budu

štampana tamo", rekao je Zoran ĐorĊević, ministar za socijalna pitanja.

Trebalo bi, ali, avaj. "Ja sam došla u filijalu da uzmem listing za svoj posao, dobila sam

listing. MeĊutim, pitala sam za Brajevo pismo, ĉovek koji je radio na šalteru se nasmejao, rekao

je da oni svašta priĉaju da to nije ĉudno, da to neće ići tako lako", priĉa na Nevena Jovanović,

graĊanka Beograda. Osim ove BeograĊanke koja se liĉno uverila da i dalje dobija samo

dokumenta koja ne moţe da proĉita, ministra za socijalna pitanja demantuje i sam PIO. Pisani

odgovor fonda televizjii N1 prosledio je gledalac koji se interesovao da li moţe dobiti rešenje na

azbuci za slepe. "Obaveštavamo Vas da ne postoje zvaniĉne informacije i uputstva o tome da će

Fond PIO davati uverenja na Brajevom pismu", stoji u odgovoru.

Iako je nalog dao u julu, ministar objašnjava da će PIO fond rešenja na azbuci za slepe

štampati tek od Nove godine tj. kada nabavi štampaĉe. "Do Nove godine tako nam je neki plan,

sve što se bude štampalo štampaće se u Savezu slepih i slabovidih", kaţe ministar ĐorĊević. "To

što će Savez raditi je neprimereno jer niko nema pravo osim zaposlenih u PIO fondu da raspolaţe

onim što piše u našoj dokumentaciji", naglašava Nevena Jovanović.

Dok ministar tvrdi da će dokumenti na Brajevom pismu kada za ţive omogućiti

dosledniju primenu Zakona o spreĉavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, sagovornica N1

misli da ministar prvo treba da sprovede odluku, pa tek onda izlazi u medije. "Ovo što ja kao

neko ko ne vidi izlazim ne znaĉi da ja traţim bilo šta i da meni treba nešto od ove drţave, jer ne

dobijam skoro ništa. Ja ţelim graĊanima da kaţem da kada ministar, kao neko ko predstavlja

Vladu, kaţe - ja sam naloţio, ja ţelim da kaţem da ga, eto, u njihovo ime, molim da naloţi pre

svega da najteţim invalidima poveća tuĊu negu, a da graĊanima vrati penzije i ono što su im

oduzeli", dodaje Jovanović.

Divac: Novi zakon, veća ovlašćenja komunalne milicije

Naĉelnik beogradske komunalne milicije Ivan Divac izjavio je da će po novom Zakonu

komunalni milicionar imati pravo da zaustavi ljude koji bacaju smeće iz automobila, kamione

koji sa gradilišta odvoze šut, a da ga nisu pokrili zaštitnom ciradom, kao i one kojima curi ulje

dok upravljaju vozilom. Divac je u intervjuu za Srpski telegraf pojasnio da će milicionari imati

pravo da zaustavljaju i iskljuĉuju iz saobraćaja vozilo kome curi ulje, jer to nije bezbedno i da

119

pozovu gradsku ĉistoću da oĉisti put. "Prevoz šuta ili bahato ponašanje pojedinih vozaĉa koje

mrzi da izaĊu iz auta da bi bacili Ċubre u kontejner, sve su situacije na koje su nam graĊani sami

ukazivali, traţili da reagujemo, ali su nama dosad ruke bile vezane. Negde ćemo upozoravati, a

one najbahatije ćemo kaţnjavati", rekao je Divac

Prema njegovim reĉima, komunalci će imati pravo da upozoravaju "Beograd put" na

pojavu udarnih rupa, da zovu "Gradsko zelenilo" kada slomljeno drvo ugrozi bezbednost

saobraćaja ili pešaka, ali i druge nadleţne sluţbe u delokrugu njihovog rada. Kada se radi o

kontroli buke u stanovima, Divac kaţe da su u toku izrade odreĊenih zakona, poput zakona o

zaštiti od buke u ţivotnoj sredini, izmene zakona o buci, kao i izrada odluke o kućnom redu, koje

bi trebalo da daju šira ovlašćenja komunalnim milicionarima da postupaju u odnosu na razliĉite

izvore buke.

Trudnica primala 26.000, a šefu uplaćivala 30.000 dinara

Dok je bila trudna, Sneţana Pešović iz Beograda je od poslodavca primala platu 26.000

dinara, a njemu uplaćivala 30.000 dinara meseĉno. I to je tek deo

problema. Poslodavac joj je ostao duţan tri plate i doprinose za

mesec dana. Priĉa Sneţane Pešović prkosi zdravom razumu. Ona

je majka devetomeseĉne bebe. Od 2007. godine radila je

neprijavlјena. Kada je ostala u drugom stanju, zdravstvena

knjiţica bila joj je neophodna. Poslodavac je pristao da je prijavi,

ali uslov je bio da ona njemu daje novac za doprinose. Iako mu je dala 104.000 dinara, on joj

doprinose nije uplatio. Ima bebu od devet meseci i gotovo da nema od ĉega da ţivi. "Prijavlјena

sam na platu od 35.000. Doprinosi iznose 21.342 dinara i sve snosim ja. To je bio jedan od

uslova da me gazda prijavi", kaţe Sneţana Pešović. Uz ugovor o radu, navodi, morala je da

potpiše i blanko ugovor o otkazu. "Blanko papir, bez imena firme, bez peĉata i bez potpisa. Na

prednjoj strani je napisano da potpišem ĉetiri primerka i na dnu stoji moj potpis", objašnjava

majka devetomeseĉne devojĉice.

Kaţe da je bila u petom mesecu trudnoće i da nije imala izbora. "Nisam imala pravo ni na

slobodan dan ni na plaćeni godišnji odmor. Za svaku smenu, kada bih izostala, morala sam da

platim koleginici da me zameni", priĉa Sneţana.

Bor: Zemlja se obrušila na rudara: Nije ţivotno ugroţen

Rudar Darko P. (45) povreĊen je u podzemnom rudniku "Jama" iz sastava ZiĊin Bor

Copper (bivši RTB), kada se na njega obrušilo kamenje i zemlja. On je sa teškim povredama

prebaĉen u Kliniĉki Centar u Nišu. Prema dobijenim informacijama iz Kliniĉkog centra, rudar je

zadobio povrede glave, prelom tri rebra sa nagnjeĉenjem pluća, i nije ţivotno ugroţen. "Rudar je

smešten u intenzivnoj nezi klinike za anesteziju, nije ţivotno ugroţen i diše spontano", reĉeno je

Beti u KC Niš. Prema saznanjima, nesreća se dogodila na jednom od podzemnih horizonta, kada

se iz nekog razloga na njega obrušila veća koliĉina kamenja i zemlje.

Četvrtak,01.avgust 2019.

MeĎunarodni dan veba, na svetu 1,7 milijardi sajtova

120

MeĊunarodni dan veba, informacionog sistema World Wide Web prepoznatljivog po

skraćenici www. obeleţava se danas. Ovaj sistem dobio je

sopstveni dan, jer se smatra osnovom za razvoj

informacionog društva i jer je već 30 godina primarna alatka

za korišćenje interneta. Na svetu postoji više od 1,7 milijardi

veb sajtova, a najposećeniji u Srbiji i na svetu su

Google.com, Youtube.com i Facebook.com. Razvoj veba je

uticao na pojavu brojnih poslova u IT industriji - od

ureĊivanja sadrţaja do zadataka softverskih inţenjera. Iako se veb i internet ĉesto pominju kao

sinonimi, veb je uţi pojam od interneta.

MeĊunarodni dan veba (1. avgust) je dobio sopstveni dan jer se smatra osnovom za

razvoj informacionog društva i jer je već 30 godina primarna alatka za korišćenje interneta. Iako

je svetska mreţa neizostavan deo svakodnevice za više od 4 miliona ljudi i dalje postoje zabune

oko toga šta je internet, a na šta se odnosi skraćenica za World Wide Web. Jan Keler, iz

beogradskog odseka digitalne agencije Namics, objašnjava da je veb uţi pojam od interneta:

"Internet je sistem meĊusobno povezanih kompjuterskih mreţa, a veb je skup razliĉitih sadrţaja

koji se nalaze na tim mreţama. IzmeĊu ostalog, taj sadrţaj moţe obuhvatiti tekst, digitalne slike,

video i audio zapise i animacije, a navedeni elementi su najĉešće povezani jedan sa drugim i

dostupni su korisnicima na veb stranicama".

Prema podacima portala Internet live stats na svetu postoji više od 1,7 milijardi veb

stranica, a rezultati dostupni na Alexa.com pokazuju da su najposećeniji sajtovi kako u Srbiji

tako i u svetu Google.com, Youtube.com i Facebook.com. "Veb se smatra zaĉetnikom i osnovom

razvoja informacionog društva jer je omogućio jednostavan i brz pristup najrazliĉitijim

informacijama. Na mreţi lako moţete pronaći arhivske snimke dogaĊaja koji su obeleţili svet,

poslušati najaktuelniji muziĉki hit, pogledati bioskopski repertoar, stupiti u kontakt sa

prijateljima koji ţive daleko, potraţiti posao ili razvijati sopstveno poslovanje", istiĉe Keler.

Razvoj veba znaĉajan je i jer je uticao na pojavu brojnih poslova u IT industriji - od

ureĊivanja sadrţaja do zadataka softverskih inţenjera: "Veb sajtovi se mogu praviti pomoću

razliĉitih programskih jezika. Neki od najzastupljenijih su Java i JavaScript ĉije osnove srpski

softverski inţenjeri savladavaju već tokom studiranjaˮ, napominje Keler. Svetsku mreţu su

stvorili inţenjeri Tim Berners Li i Robert Kajo pre taĉno 30 godina kako bi omogućili

nauĉnicima CERN-a (Evropska organizacija za nuklearna istraţivanja) da razmenjuju

informacije. Njihov šef bio je jedan od ljudi koji nije razumeo ideju veba, ali ih je podrţao

porukom: "Nejasno, ali interesantno". Prvi veb sajt predstavljen je 1991. godine, i još ga je

moguće pronaći na mreţi. Godinu dana kasnije postavljena je prva slika, a već na 10. godišnjicu

veba postojalo je više od 3 miliona sajtova meĊu kojima je bio i Google.com.

Svetski dan borbe protiv raka pluća - 1. avgust Pušenje glavni uzročnik raka pluća

Pušenje je glavni faktor rizika za nastanak raka pluća i ono je odgovorno za pojavu

bolesti kod pribliţno 90 odsto muškaraca i 80 odsto ţena. Prema poslednjim podacima u Srbiji

oko 35 odsto populacije puši, saopštilo je Udruţenje za borbu protiv raka pluća „Punim

plućima“. Simptomi koji ukazuju na pojavu karcinoma pluća su sliĉni simptomima pušaĉkog

bronhitisa, ponavljanih infekcija disajnih puteva, hroniĉnog opstrukcijskog bronhitisa – dakle

121

najĉešćih hroniĉnih stanja i bolesti disajnih organa, što upravo najĉešće ometa sumnju na ovu

tešku bolest, te se bolest kasno prepozna, navodi ovo udruţenje povodom Svetskog dana borbe

protiv raka pluća koji se obeleţava danas. MeĊu najĉešćim simptomima su kašalj, suv ili sa

iskašljavanjem sekreta, oteţano disanje i/ili osećaj nedostatka vazduha, bol u grudnom košu,

promuklost. Neretko neobjašnjiv umor, ponekad iskašljavanje sukrvice ili krvi koje uvek

pacijenta vodi lekaru, ili otok vrata i lica, gubitak apetita i telesne teţine, bol ramenu.

Treba imati na umu da su upravo kašalj sa iskašljavanjem i oteţano disanje takoĊe

uobiĉajeni simptomi pušaĉkog bronhitisa i hroniĉne opstrukcijske bolesti pluća, pa ti pacijenti

ĉesto promenu karaktera ili inteziteta kašlja ne dovode u vezu s ovom teškom bolešću, navodi

„Punim plućima“. Osobe sa plućnim karcinomom ponekad imaju ĉeste respiratorne infekcije,

poput zapaljenja pluća, a poseban oprez je potreban kod pacijenata kod kojih se pneumonije

javljaju u kraćem vremenskom intervalu u istom plućnom krilu. Kod trećine pacijenata koji

imaju karcinom pluća, javlja se izraţeni gubitak telesne mase i malaksalost. Bol u ramenu ili

ruci, povremeno su simptomi, i ĉesto se dugo leĉe pogrešno – fizikalnom terapijom, kod

reumatologa ili neurologa, dok ne postane oĉigledno da je reĉ o uznapredovalom karcinomu

pluća sa urastanjem u nerve.

Kako se navodi u saopštenju, pušaĉi od svoje 50 – 55. godine, treba da idu na redovne

godišnje preglede, pri ĉemu struĉnjaci savetuju na svakih par godina i takozvani niskodozni

skener pluća. Genetika, takoĊe, igra znaĉajnu ulogu u nastajanju karcinoma pluća, te su u većem

riziku da obole od ove bolesti osobe kojima je ĉlan porodice imao rak pluća, rak grla i bilo koje

druge maligne tumore. Šanse za uspešno izleĉenje su, navodi Udruţenje za borbu protiv raka

pluća „Punim plućima“, decenijama imali samo pacijenti kojima se bolest otkrije u ranoj fazi i

koji su operisani, a u poslednjih 15 godina situacija se drastiĉno menja pojavom persolizovane ili

precizne terapije, molekularne-biološke terapije i najnovije imunološke terapije. Na taj naĉin

postiţe se osnovni cilj u leĉenju raka, dodaju, a to je da se rak pretvori u hroniĉnu dugogodišnju

bolest, poput drugih nemalignih bolesti.

Krajnje je vreme da se ova grupa lekova uskoro odobri o trošku zdravstvenog osiguranja i

za graĊane Srbije, kao što je sluĉaj u svim drugim zemljama regiona i Evrope, smatraju iz ovog

udruţenja.

UST: Sudijama manje plate za 6.000 dinara

Udruţenje sudija i tuţilaca Srbije saopštilo je danas da su sudije u najvećem broju sudova

u Srbiji dobile umanjene plate za oko 6.000 dinara za vreme korišćenja godišnjih odmora. Kako

se dodaje, to će se nastaviti i u narednim mesecima kada se koristi godišnji odmor, pa ĉak i za

vreme drţavnih i verskih praznika. „Razlog tome je sporno tumaĉenje zakonskih propisa koji se

primenjuju na obraĉun zarada, a koji usled neureĊenosti ove oblasti dozvoljava razliĉita

tumaĉenja. Svi ostali zaposleni u sudovima svoje pravo na godišnji odmor koriste nesmetano, a

sudije praktiĉno plaćaju svoj godišnji odmor! Ostali zaposleni su zaštićeni primenom Zakona o

platama drţavnih sluţbenika i nameštenika i Posebnim kolektivnim ugovorom, a samo su sudije

ostale prepuštene proizvoljnom tumaĉenju sa pozivom na odredbe Zakona o radu koji se prema

stavu UST nikako ne moţe primeniti jer se odnosi na zaposlena, a ne izabrana lica, na šta jasno i

nedvosmisleno upućuje Zakon o sudijama, navodi UST.

Odloţiti primenu novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

122

Novoizabrani poverenik za informacije od javnog znaĉaja Milan Marinović izjavio je da

će pokušati da ubedi nadleţne da se odloţi poĉetak primene novog

Zakona o zaštiti podataka o liĉnosti, koja bi trebalo da poĉne 21.

avgusta. Marinović je za RTS rekao da nije siguran da će sluţba

poverenika, ali i drugi drţavni organi i društvo, biti spremni za

primenu novog zakona. „Ne ĉini veliku razliku ako se odloţi za šest

meseci“, rekao je Marinović za RTS. On je naveo da je potrebno

povećati broj zaposlenih i izvršilaca u toj instituciji, jer novi zakon

uvodi neke, kako je rekao, potpuno nove poslove i nadleţnosti.

Dodao je da su to specifiĉne oblasti gde je teško naći struĉnjake. Marinović je naveo da je

neophodno menjati Zakon o slobodnom pristupu informacijama jer ima u sebi neke, kako je

ocenio, kontradiktornosti koje su spreĉavale njegovu efikasnu primenu.

Kao neke od tih nedostataka, Marinović je naveo da graĊani ne razumeju koje

informacije mogu da traţe, ĉije su nadleţnosti odnosno kome da se obrate, i drugo. „Bilo bi

mnogo praktiĉnije da je poverenik odabran ranije“, ocenio je Marinović za RTS govoreći o svom

nedavnom izboru. On je kazao da je njega predloţila vladajuća Srpska napredna stranka, ali da je

to samo „procedura izbora“ i da kritiĉari mogu da predloţe neki drugi naĉin izbora poverenika

kada doĊe do promene zakona. „Svakako ja se neću baviti politikom sa ove funkcije na kojoj se

nalazim“, rekao je Marinović i dodao da takoĊe neće trpeti politiĉke pritiske.

Sindikat ministarki: Podrţavate bahato rukovoĎenje Zavodom

Sindikat zaposlenih u Republiĉkom geodetskom zavodu obratio se danas u otvorenom

pismu potpredsednici Vlade Zorani Mihajlović u kome traţe odgovore na nereagovanje na

njihove dopise kojim su ukazivali na bahatost direktora tog zavoda Borka Draškovića. Iz

Sindikata iz RGZ-a pišu da su, suoĉeni sa ignorisanjem njihovih problema i zahteva od strane

Vlade, prinuĊeni da se Zorani Mihajlović obrate kao resornom ministru koji bi trebao da vrši

nadzor nad radom Republiĉkog geodetskog zavoda. Nadzor koji je Mihajlović sprovela u

periodu trajanja štrajka, navode, predstavljao je samo paravan za svo nezakonje koje je nad

zaposlenima u RGZ-u sprovedeno od strane rukovodstva i direktora Draškovića.

U pismu se dodaje da brojanjem upravnih predmeta po katastrima umesto kontrolisanjem

rešenja o premeštanju drţavnih sluţbenika ili kontrolom sprovedenih tendera na koje smo

ukazali, ministarka Mihajlović je uspela da da alibi i svojevrstan vid podrške bahatom i

neodgovornom rukovoĊenju RGZ-om. „Ne znamo da li je to bila Vaša namera ali iz svih pohvala

koje ste kasnije uputili na raĉun rukovodstva a ne na raĉun zaposlenih koji obavljaju poslove i

ostvaruju rezultate sa kojima se hvalite, moţe se zakljuĉiti da je oĉuvanje pozicija direktora

Draškovića i njegovih saradnika Vaš primarni zadatak“, navode iz Sindikata.

Sve to na zaposlene u RGZ-u a i na predstavnike sindikata, koji su na ţalost više

priznatiji u svetu nego u svojoj zemlji, dodaju, ostavilo je utisak da je obiĉan ĉovek pa bio on i

drţavni sluţbenik u jednom drţavnom organu, obiĉan broj.

Kako se navodi u pismu upućenom ministarki Mihajlović, dostojanstvo drţavnih

sluţbenika koje je zgaţeno neracionalnim i nerazumnim odlukama rukovodstva RGZ-a, treba

neko da zaštiti.

Da li je realno, pitaju iz sindikata iz RGZ-a, oĉekivati da Mihajlović kao potpredsednik

Vlade reaguje na navode i informacije o šikaniranju samohranih majki, otpuštanje majki sa troje

123

dece, fiziĉkom nasrtaju nad sluţbenicama, manipulacijama sa novogodišnjim paketićima i decom

uĉesnika štrajka?

„Na ţalost Vaše angaţovanje u ovim oblastima i ignorisanje problema na koje smo Vam

ukazali u prethodnom periodu navodi nas na zakljuĉak da se radi o dvostrukim aršinima“, istiĉu

u pismu.

Prema njihovim reĉima, borba za prava samohranih majki, ugroţenih kategorija i dece je

moguća i ima Mihajlovićkinu podršku svuda osim u RGZ-u.

Sistem ima odgovore i rešenja za sve probleme osim za one koji postoje u organu kojim

rukovodi Borko Drašković, istiĉu iz ovog sindikata. Sindikati mogu da budu diskriminaisani i

poniţavani samo u RGZ-u za koji je Mihajlović nadleţna, samo u sluĉaju kada se broje i mere

rezultati na Duing biznis listi svetske banke, smatraju. „Kada je potebno da se preispita da li je

Sporazum koji ste Vi liĉno potpisali u ime Vlade kojom je tada predsedavao Aleksandar Vuĉić u

decembru 2015, prekršen jednostranom odlukom direktora Draškovića, Vi niste nadleţni“,

ocenjuju u pismu sindikalci iz RGZ-a.

Navode i da kada ministarki Mihajlović ukazuju da je takozvana rotacija i ‟‟toboţnja

borba protiv korupcije‟‟ dovela do ozbiljnog zastoja u funkcionisanju RGZ-a i gomilanja

elektronskih predmeta to ministartsvo ne reaguje. „Kada Vam ukazujemo na ĉinjenicu da je od

44 milona evra kredita odobrenog za projekat Upravljanja zemljiĉnom administracijom, samo

jedan mali deo završio u RGZ-u, koji je osnovni nosilac ovog projekta, Vi niste nadleţni. Kada

Vam ukaţemo da je rukovodstvo RGZ-a u saradnji sa preduzećem VEKOM d.o.o napravilo

ozbiljan prekršaj i manipulaciju sa satelitskim snimkom kojim legalizujete i ozakonjujete Srbiju

Vi ne reagujete. Kada Vam se obratimo desetak puta sa zahtevom da primite naše predstavnike

na razgovor Vi ne prihvatate“, navodi se u pismu.

Zakljuĉuju da im ostaje samo da pitaju zašto je to tako. „Zbog ĉega je pominjanje imena

Borka Draškovića kod većine ministara u Vladi razlog da se promeni tema? Zašto je na svaki naš

dopis i ukazivanje na nezakonitosti, bahatost, nestruĉnost i nedostojnost obavljanja javne

funkcije sadašnjeg direktora RGZ-a naišao na ignorisanje i ćutanje“, pitaju iz Sindikata RGZ-a.

Pitaju i šta je razlog da pitanje narodnih poslanika u Skupštini o radu rukovodstva RGZ-a

kao i njegovog direktora ostane bez konkretnog odgovora. „Zbog ĉega Vi i Vlada RS ne izaĊete

u javnost sa konkretnom prodrškom rukovoĊenju RGZ-a i prihvatite odgovornost za sve uĉinjene

propuste u proteklih nekoliko godina, od kada je Borko Drašković na ĉelu RGZ-a. A uzgred bi

valjalo da javnost dobije i konkretne informacije u kakvom je izbornom postupku izabran za

direktora i kakve su kvalifikacije i reference imali ostali kandidati“, dodaju.

Autoput Obrenovac-Čačak otvara se 18. avgusta

Autoput od Obrenovca do Ĉaĉka biće pušten u saobraćaj 18. avgusta, a na jesen i istoĉni

krak Koridora 10, najavila je potpredsednica vlade i ministarka graĊevinarstva, saobraćaja i

infrastrukture Zorana Mihajlović. "Ukupno 103 kilometra biće od 18. avgusta u saobraćaju, od

Obrenovca do Ĉaĉka. Koridor 11 je jako znaĉajan zbog naših graĊana, jer ćemo konaĉno zaobići

Ibarsku magistralu i imaćemo mnogo bezbedniji put�, rekla je Mihajlović za Hepi TV, saopštilo

je Ministarstvo. Ona je istakla da će u decembru biti završen auto-put od Surĉina do Obrenovca i

da će biti ukupno 120 km na Koridoru 11.

Trajno stambeno rešenje za još 180 izbegličkih porodica

124

Ministarka za evropske integracije i nacionalni IPA koordinator Jadranka Joksimović

potpisala je danas Prvi amandman na postojeći sporazum u okviru Regionalnog programa

stambenog zbrinjavanja, kojim se obezbeĊuju stambena rešenja za dodatne porodice izbeglica i

lica prognanih iz Hrvatske i BiH u ratovima devedesetih. Amandman se odnosi na Deveti

potprojekat Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja i omogućiće rešavanje stambenog

pitanja za još 180 izbegliĉkih porodica ĉime će - u okviru tog potprojekta, ukupno 1.080

porodica biti trajno zbrinuto, navodi se u saopštenju. Za ove svrhe, u okviru Regionalnog

programa stambenog zbrinjavanja, obezbeĊeno je dodatnih 2,05 miliona evra, tako da je ukupan

iznos bespovratnih sredstava - koja su kroz potprojekat Republici Srbiji stavljena na

raspolaganje, 25,6 miliona evra.

Cilj Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja je obezbeĊivanje trajnih stambenih

rešenja za 26.898 najugroţenijih izbegliĉkih porodica u regionu (74.000 lica) od ĉega je preko 16

hiljada u Srbiji, koja ujedno predstavlja i najvećeg korisnika Programa. Najveći donator

Programa je Evropska unija sa opredeljenih više od 190 miliona evra, a sredstva takoĊe

obezbeĊuju i SAD, Nemaĉka, Norveška, Italija i drugi donatori. Do ovog trenutka, Srbiji je

odobreno preko 138 miliona evra bespovratnih sredstava kroz devet potprojekata i amandmana,

koje u skladu sa Zakljuĉkom Vlade potpisuje ministar za evropske integracije Jadranka

Joksimović.

U Subotici otvorena izloţba "Estetika forme i oblika"

U Savremenoj galeriji Subotica otvorena je izloţba mladog crnogorskog vajara Matije

Radovića pod nazivom „Estetika forme i oblika“. Matija Radović se

prvi put predstavio u Srbiji, a posetioci su imali priliku da na izloţbi

vide skulpture izraĊene u kamenu. Opus radova umetnika se ogleda u

njegovom liĉnom doţivljaju prirode, a simbolizuje ljubav prema

prirodi i trajanju ţivota. Kustoskinja izloţbe Jasmina Jovanĉić

Vidaković objašnjava da je danas retkost videti mladog umetnika da

se bavi tradicionalnim tehnikama i da nije okrenut novim medijima.

Matija Radović, kaţe da nije sluĉajno odabrao Suboticu kao grad gde će da predstavi svoje

radove. Objašnjava da Subotiĉani imaju poseban odnos prema kulturi.

Postavka o drvorezbaru Soteru u Muzeju grada Novog Sada

Tokom avgusta posetioci Muzeja grada Novog Sada na Petrovaradinskoj tvrĊavi imaće

priliku da pogledaju malu postavku o Janošu Soteru (1902-1991), najznaĉajnijem novosadskom

drvorezbaru u 20. veku. Zainteresovan za umetnost od ranog detinjstva, Janoš Soter je uĉio

drvorezbarstvo u radionici Kovaĉ Mihalja (1920-1922) u Kuli. Jedan od prvih poslova bila je

izrada ikonostasa u Crkvi Ruţici na Kalemegdanu u Beogradu (1925). U Novom Sadu je 1927.

godine otvorio zanatsku radionicu, a od 1935. poĉeo je najplodniji deo njegove karijere. Imućnije

novosadske porodice su ga ĉesto angaţovale za izradu kompletnih enterijernih ansambla.

Njegovi najznaĉajniji radovi posle Drugog svetskog rata su sveĉani kabineti u Matiĉarskom

zdanju i Gradskoj kući u Novom Sadu, kao i kabinet Josipa Broza Tita u ĉelarevskom dvorcu.

Vešt u izradi crkvenog enterijera, Soter je bio i saradnik Pokrajinskog zavoda za zaštitu

spomenika kulture. Pre i posle Drugog svetskog rata ĉesto je izlagao na izloţbama umetniĉkog

zanatstva. Soterov rad se odlikuje izvanrednom preciznošću i ĉistotom obrade, bio je odliĉan

125

crtaĉ i imao smisao za proporcije. Kao odliĉan poznavalac umetniĉkih epoha, veoma vešto je

uklapao raznorodne stilske elemente u skladne celine. Nije pratio savremena dešavanja u

umetnosti, pa je, donekle, ostao usamljeni stvaralac u oblasti drvorezbarstva i dekorativnog

vajarstva. U svom ateljeu je odnegovao generaciju umetniĉkih duborezaca koji su saĉuvali tajne

tog zanata do današnjeg vremena. Na postavci je izloţeno nekoliko originalnih Soterovih radova

(fotelje, upotrebni predmeti), crteţi i skice, fotografije izvedenih radova.

Vučić: U naredna tri meseca prosečna plata od 500 do 510 evra

Predsednik Srbije Aleksandar Vuĉić oĉekuje da u naredna tri meseca proseĉna plata u

našoj zemlji bude izmeĊu 500 i 510 evra, i istiĉe da će do kraja godine i plate i penzije biti veće.

Vuĉić je govoreći o ekonomskom stanju u našoj zemlji u poreĊenju sa regionom rekao da smo

pretekli, na primer, Bugarsku, ĉlanicu Evropske unije, po visini proseĉne plate...

Poreska uprava objavila kalendar plaćanja za avgust

Poreska uprava Srbije objavila je danas kalendar plaćanja poreskih obaveza za avgust.

Rok za dostavljanje obaveštenja o zakljuĉenim ugovorima po osnovu estradnih programa u

prethodnom mesecu istiĉe u ponedeljak 5. avgusta. Svi koji isplaćuju prihode po osnovu

estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa duţni su da dostave

prijavu i obaveštenje do petog u mesecu za ugovore zakljuĉene u prethodnom mesecu, poruĉuju

poreznici. Do istog datuma vaţi i rok za dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja

osoba sa invaliditetom za prethodni mesec pa svi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja

osoba sa invaliditetom su duţni da dostave odgovarajući izveštaj nadleţnoj Poreskoj upravi

prema svom sedištu.

Kada je reĉ o dostavljanju poreske prijave i plaćanju poreza na premije neţivotnih

osiguranja za prethodni mesec rok je 12. avgust kao i za podnošenje poreske prijave i plaćanje

PDV za prethodni mesec.

Polovinom avgusta, odnosno do 15. u mesecu moraju se platiti meseĉne akontacije

poreza na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesec.

Rok za plaćanje doprinosa za sveštenike i verske sluţbenike, za domaće drţavljane

zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesec takoĊe se mora platiti do

polovine ovog meseca.

Samostalni umetnici, obveznici doprinosa, koji plaćaju tromeseĉnu akontaciju doprinosa

za obavezno socijalno osiguranje takoĊe su na spisku poreznika i za njih vaţi datum 15. avgust.

kao i obaveza poljoprivrednika za plaćanje doprinosa za treći kvartal ove godine. Na listi

nadleţnih sa istim datumom za plaćanje nalaze se i oni koji su se evidentirali za PDV i kojima je

poreski period kalendarski mesec, a do polovine avgusta je i rok za plaćanje akontacije poreza na

dobit pravnih lica za jul.

Obveznik akcize je takoĊe duţan da obraĉunatu akcizu uplati najkasnije 15-tog dana u

mesecu, a poreske prijave i plaćanje akcize na elektriĉnu energiju za krajnju potrošnju za jul

mora se obaviti, kaţu, najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca u kojem je

izvršeno oĉitavanje potrošnje elektriĉne energije.

Rok za podnošenje poreske prijave o obraĉunatim doprinosima za obavezno socijalno

osiguranje za osnivaĉe, odnosno, ĉlanove privrednog društva takoĊe je polovina ovog meseca.

126

Na kraju avgusta, do 30-tog, obveznik akcize je duţan da obraĉunatu akcizu uplati najkasnije

poslednjeg dana u mesecu, a za iznos akcize obraĉunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu.

Petak,02.avgust 2019.

SINOS premijerki o stanju u medijima

Pet godina od kako je parlament usvojio set medijskih zakona, Sindikat novinara Srbije

(SINOS) obratio se premijerki Ani Brnabić pismom u kojem

iznosi ocenu da, i pored najava medijskoj reformi, stanje u

medijskoj delatnosti nije bolje, "već naprotiv". U pismu

SINOS-a se navodi da je urušen socijalno-ekonomski poloţaj

novinara i medijskih radnika, da su plate male i neredovne, uz,

kako kaţu, nesiguran rad sa labavim ugovorima ili bez njih i

direktno ili indirektno zabranjeno sindikalno organizovanje. SINOS navodi da je privatizacija

medija ostavila je velike posledice na lokalu. "Tajkunizacija i tabloidizacija proterala je

profesionalno, istraţivaĉko novinarstvo", navode u SINOS-u.

TakoĊe, ocenjuju i da je projektno sufinansiranje još jedna slaba karika “reformskog”

lanca, jer se, tvrde, pojedinim privatnim medijima dodeljuju sredstva veća nego što su

svojevremeno bila izdvajana za javna medijska preduzeća. Dodaju da su uĉešće u Radnoj grupi

videli kao mogućnost da se utiĉe na poboljšanje poloţaja novinara i unapreĊenje medijske scene,

te dodaju da ostaju pri svojim predlozima definisanim u Aneksu Medijske strategije: To su

osnivanje regionalnih i lokalnih javnih servisa, izmena zakonske regulative kojom će kroz javno-

privatno partnerstvo biti rešen status Tanjuga, Novosti i Politike.

Dodaju da drţava uz pomoć nezavisnih institucija i struke mora da naĊe naĉin da se

izbori sa medijima koji šire neistinite informacije i primitivne sadrţaje i da omogući bezbedan

rad svim novinarima i medijskim radnicima.

Povodom premijerkinog dopisa u kojem medijska udruţenja i organizacije poziva da

dostave mišljenje o verziji nacrta Strategije koju je vlada uputila Evropskoj komisiji, navode da

su predlozi SINOS-a dobili „znaĉajnu podršku u javnoj raspravi i oĉekuju da će naći mesto u

budućim zakonima - u interesu javnosti, a ne interesnih grupa“.

Poreska: Najviše milionera iz Beograda

Poreska uprava Srbije primila je ukupno 25.612 prijava za utvrĊivanje godišnjeg poreza

na dohodak gradana za prošlu godinu. Od sto najvećih prijavljenih prihoda, 65 procenata pripada

obveznicima sa teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Beograd (74 lica

su domaći drţavljani, a 26 su strani drţavljani). Najĉešća prijavljivana zanimanja su menadţer,

direktor i inţenjer, dok su 86 procenata prijavljenih – muškarci Prijavljeni prihodi za prvih sto

podnosilaca poreskih prijava sa najvećim iskazanim prihodima kreću se u rasponu od oko 52 do

oko 350 miliona dinara.Obavezu prijavljivanja godišnjeg poreza na dohodak imali su graĊani

koji su u 2018. godini ostvarili dohodak veći od 2.470.644 dinara, odnosno veći od trostruke

proseĉne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Srbiji u toj godini, prema podacima

Republiĉkog zavoda za statistiku.

127

Najviše prijava podneto je od fiziĉkih lica sa teritorije koju pokriva Odsek za

koordinaciju poreske kontrole Beograd - ukupno 17. 621 prijava, zatim iz Novog Sada 4. 873

prijava, a sledi Kragujevac sa 1. 713 prijava. Osim ovih podataka, Poreska uprava neće

objavljivati druge statistiĉke podatke u vezi sa godišnjim porezom na dohodak graĊana za 2018.

godinu, navodi se u saopštenju. Elektronskim putem, navode, preko portala Poreske uprave,

primljeno je 33 procenata prijava.

Da li su firme spremne za zaštitu podataka o ličnosti?

Odredba predviĊena novim Zakonom o zaštiti podataka o liĉnosti, koja se odnosi na to da

će svaka kompanija u Srbiji morati da odredi osobu koja će se

brinuti o zaštiti podataka o liĉnosti, mogla bi da bude odloţena

ukoliko bude prihvaćena inicijativa Poverenika da se primena tog

zakona, koja bi trebalo da poĉne 21. avgusta, odloţi za 2020.

godinu. Naime, tim zakonom predviĊeno je da će se firme koje

budu zloupotrebile liĉne podatke svojih klijenata suoĉiti sa

milionskim kaznama. Za firme koje posluju u Srbiji, a koje budu

na nepropisan naĉin skupljale i ĉuvale liĉne podatke, maksimalna kazna je dva miliona dinara.

Za naše kompanije koje posluju i na trţištu EU, sankcije su mnogostruko veće, jer zapravo krše

njihovu Opštu uredbu o zaštiti podataka (General Data Protection Regulation - GDPR).

Maksimalna kazna tako je po "zapadnoj" tarifi, ĉak 20 miliona evra ili ĉetiri odsto

godišnjeg prometa, ukazuju struĉnjaci. Novoizabrani poverenik za informacije od javnog znaĉaja

Milan Marinović izjavio je juĉe da će pokušati da ubedi nadleţne da se odloţi poĉetak primene

novog Zakona o zaštiti podataka o liĉnosti. Marinović je rekao da nije siguran da će sluţba

poverenika, ali i drugi drţavni organi i društvo, biti spremni za primenu novog zakona, koja bi

trebalo da poĉne 21. avgusta, istiĉe. Naime, firme bi trebalo da odrede lica koja bi trebalo da

proĊu obuku kako bi bili spremni za taj posao, istiĉe. "Ako bude prihvaćena naša inicijativa da se

odloţi primena zakona zbog nepostojanja uslova odloţile bi se i te odredbe koje se odnose na to

da firme imaju osobe zaduţene za taj posao", kaţe Marinović Tanjugu. On istiĉe da nema

dovoljno struĉnih ljudi za tu oblast i da bi trebalo obuĉiti kadrove za taj posao. "Ako je sluţbi

Poverenika teško da naĊe ljude koji bi se time bavili, i ako je Povereniku teško, kako je onda tek

firmama", kaţe on. Ukazujući da su novim zakonom proširene nadleţnosti i obaveze sluţbe

Poverenika, Marinović smatra da u ovom kapacitetu ona ne moţe sve da ih ostvari, te da, izmeĊu

ostalog, potrebno povećati broj izvršilaca u sluţbi Poverenika. "Trebalo bi da se obavi

sistematizacija radnih mesta a u cilju da se poveća broj izvršilaca koji bi mogli da odgovore na

sve zahteve koji su predviĊeni Zakonom", kaţe Marinović.

Kako istiĉe, rok za ispunjavanje obaveza propisan za zemlje EU je duţi, najmanje dve

godine, a u Srbiji samo devet meseci. "Najmanja šteta je odloţiti primenu na nekoliko meseci i

doĉekati je spremno sa svim kapacitetima. Tu moţe biti eksperimentisanja, voluntarizma i

kršenja propisa i postoje jaki argumenti zašto je vaţno da se primena odloţi za sledeću godinu",

kazao je Marinović.

Poskupele poštanske usluge

Od poĉetka avgusta "Pošta Srbije" izmenila je cene poštanskih usluga u unutrašnjem

saobraćaju pa obiĉno pismo sada košta 27 dinara, dok slanje preporuĉene pošiljke do 20 grama

128

iznosi 81 dinara, objavilo je ovo javno preduzeće. Poštanske pošiljke sa potvrĊenim uruĉenjem

mase do 20 grama, kao i sudsko pismo, koštaju 54 dinara, a za

slanje tiskovine u istoj kategoriji teţine poštarina je 19 dinara.

Nova cena rukovanja poštanskom uputnicom je 27 dinara, dok

je kod Postnet uputnice cena usluge 54 dinara. Iz "Pošte Srbije"

objašnjavaju da su korigovane cene "usklaĊene su sa rastom

potrošaĉkih cena, poskupljenjem elektriĉne energije, goriva,

komunalnih usluga, putarina i stopom inflacije u proteklih pet godina, tokom kojih cene

poštanskih usluga nisu menjane".

Problem – u prevenciji ili u lečenju hepatitisa C

Završava se nedelja besplatnog testiranja na hepatitis C bez lekarskog uputa. Testiranje je

organizovano u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd i Institutima za javno zdravlje Novi

Sad, Niš, Kragujevac. Koliki god da je bio odziv graĊana na javni poziv da se besplatno testiraju,

testova je bilo samo za 200 ljudi na nivou cele Srbije. U Gradskom zavodu za javno zdravlje

Beograd i pre završetka akcije potrošili su 50 testova i vraćali ljude koji su ţeleli da se testiraju

na hepatitis C. Inaĉe, te testove oebezbedilo je udruţenje "Hronos". Nabavljeno je 200 testova jer

je prethodnih godina bilo malo interesovanje graĊana.

Testovi (ni)su skupi

Govoreći o ceni brzih testova, predsednica Udruţenja pacijenata sa bolestima jetre

"Hronos" Ivana Dragojević kaţe da je Udruţenje platilo test dva evra po komadu i da ne moţe da

odgovori koliko bi to koštalo drţavu, ali sigurno ne bi bilo skupo. Neki decenijama nemaju

nikakve simptome i ne znaju da ţive sa hepatitisom C. Ako se ne otkrije na vreme, rizik je da

obole od ciroze jetre, da dobiju rak ali i da prenesu virus drugima.

Govoreći o tome koliko je teško da pacijent dobije uput od doktora i da ode na

preventivni pregled, odnosno na testiranje, ona kaţe da nema taĉan odgovor, zavisi od lekara

opšte prakse. "U praksi lekari opšte prakse su malo obavešteni i to znaĉi da odokativnom

metodom ocene da li da vam daju test ili ne, što ne bi trebalo da bude. Za hepatitis je znaĉajno da

ne postoje riziĉne grupe već riziĉno ponašanje a ako kaţem da su odlasci kod kozmetiĉara, kod

neproverenih manikira i pedikira, da je to riziĉno ponašanje onda je potpuno jasno da svi bar

jednom u ţivotu treba da se testiraju", rekla je Dragojevićeva.

Porodilje i trudnice da prijave ako su im uskraćena prava

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja ponovo je apelovalo na

trudnice i mlade majke da se blagovremeno i potpuno upoznaju sa svojim pravima za vreme

privremene spreĉenosti za rad propisanih Zakonom o radu i Zakonom o finansijskoj podršci

porodici s decom i da, ako smatraju da su im uskraćena neka od prava koja im sleduju po

zakonu, to odmah i prijave nadleţnima. Kako se navodi u saopštenju, porodilje se mogu obratiti

nadleţnoj inspekciji rada povodom neisplaćenih naknada zarada, a poreskoj upravi povodom

neuplaćenih doprinosa na obavezno socijalno osiguranje.

Ministarstvo podseća i da je formiralo i posebnu opciju za trudnice i porodilje kako bi

lakše i brţe Inspekciji rada mogle da prijave poslodavce koji su prekršili zakon i time im uskratili

129

prava koja imaju. U saopštenju se takoĊe istiĉe da "svaki graĊanin Republike Srbije, ukoliko

smatra da su mu povreĊena odreĊena prava, koja mu pripadaju po zakonu, a u nadleţnosti su

Ministarstva, potrebno je da se liĉno obrati nadleţnoj instituciji koja će reagovati u skladu sa

Zakonom i svojim ovlašćenjima i nakon toga stranku obavestiti o daljem toku upravnog

postupka". "Svesni problema koji su postojali u našoj drţavi u prošlosti, kada je ovu drţavu

vodio neko drugi, Vlada Republike Srbije prema jasnim smernicama predsednika Aleksandra

Vuĉića i sprovodeći niz mera, aktivno se bori protiv rada na crno istovremeno poštujući prava

svih graĊana Srbije", navodi Ministarstvo.

Povodom zahteva pojedinih medija za davanje poverljivih informacija o toku upravnog

postupka u vezi sa kršenjem prava od strane poslodavaca za isplatu zarada trudnicama

Ministarstvo podseća da je novim Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom koji je

stupio na snagu od 1. jula prošle godine, uvedena novina koja podrazumeva direktnu uplata

zarada iz budţeta drţave na raĉun porodilja i trudnica, a ne kao što je to bilo do tada, na raĉun

poslodavca.

Zbog sumnje na zarazne bolesti nadleţni vrše eutanaziju

Zbog sumnji na moguću pojavu zarazne bolesti, a na osnovu prijavljenog uginuća jedne

svinje u zaseoku Šume mladenovaĉkog sela Rabrovac, nadleţne sluţbe Uprave za veterinu su u

tom i selu Velika Krsna izvršile eutanaziju svinja i u skladu sa predvidenim procedurama

preduzele sve preventivne mere kako bi se zaštitilo zdravlje ţivotinja na tom podruĉju. Kako su

za Tanjug rekli u Upravi za veterinu, uzorci svinja su poslati na laboratorijsku analizu i po

dobijanju rezultata biće preduzete sve potrebne mere u skladu sa utvrĊenim procedurama. U toku

je, dodaju, isplata novĉane nadoknade vlasnicima eutanaziranih ţivotinja koja je utvrĊena na

osnovu trţišne cene i koju je do sada dobila većina vlasnika svinja. Pojedini mediji preneli su

danas da u selu Velika Krsna veterinarska inspekcija vrši eutanaziju svinja zbog navodne pojave

afriĉke kuge.

Novi izlozi na zgradi Narodnog pozorišta u Beogradu

Na zgradi Narodnog pozorišta juĉe su osvanuli novi izlozi sa velikim posterima

napravljenim od fotografija iz aktuelnih predstava sa repertoara tog

teatra. Izlozi su redizajnirani u novom, savremenom duhu, tehniĉki

sreĊeni, a ubaĉeno je i novo osvetljenje. Na ovaj naĉin Narodno

pozorište, kako istiĉu iz nacionalng teatra, daje svoj doprinos i

ukljuĉuje se u sreĊivanje centra grada i Trga Republike. Iz pozorišta

istiĉu da već u prvom momentu, kada su izlozi otkriveni, izlozi su

privukli paţnju prolaznika. Inaĉe, izlozi nisu sreĊivani trideset godina, od otvaranja zgrade posle

renoviranja 1989. godine.

Hiton Isusa Hrista prvi put u Beogradu

Hiton Isusa Hrista, delić njegove odeće natopljen krvlju kada je razapet na Golgoti, prvi

put je u Srbiji, a doneli su ga ruski monasi po blagoslovu ruskog patrijarha Kirila. Jedna od

najvećih hrišćanskih svetinja razlog je što veliki broj vernika ovih dana u redovima stoji pred

130

crkvom svetog Jovana na Petlovom brdu u Beogradu, neki od njih i u veri da će im svetinja

pomoći da se reše svojih nevolja i tegoba.

Izloţba o Danilu Medakoviću u Biblioteci Matice srpske

Povodom obeleţavanja 200 godina od roĊenja srpskog novinara, istoriĉara, publiciste,

štampara i izdavaĉa Danila Medakovića (Zrmanja, 1819-

Zagreb, 1881) Biblioteka Matice srpske priredila je

elektronsku izloţbu graĊe iz svojih zbirki. Postavka, koju ĉini

izbor listova koje je Medaković izdavao i ureĊivao, kao i

izbor njegovih dela i literature o njemu, moţe se pogledati do

1. septembra u javnom katalogu Biblioteke.

Danilo Medaković osnovnu školu završio je u

Graĉacu, gimnaziju u Zadru nakon ĉega je došao u Kneţevinu Srbiju gde se zaposlio kao

ĉinovnik. Sa knezom Milošem je prešao u Austriju i postao njegov sekretar i zahvaljujući

njegovoj materijalnoj pomoći završio je prava u Beĉu i istoriju na Filozofskom fakultetu u

Berlinu. Po povratku iz Nemaĉke pozajmio je novac od Jevrema Obrenovića i otvorio

štampariju. Osnovao je i bio prvi predsednik Društva srpskog napretka u Sremskim Karlovcima.

Ovo društvo mu je pomoglo da pokrene "Napredak" (prvi broj objavljen je 14. novembra 1848),

prvi list koji je štampan Vukovim pravopisom. U svojoj štampariji štampao je veliki broj

knjiţevnih dela znaĉajnih za srpsku kulturu: sabrana dela Dositeja Obradovića u 10 knjiga,

Daniĉićev prevod Muravljevih Pisma o sluţbi boţjoj, prvi deo Petranovićeve Istorije

knjiţevnosti...

Izdavao je kalendare "Godišnjak" (1849-1864) i "Lasta" (1850), a posle zabrane

"Napretka" ĉasopis "Juţna pĉela" (1851-1852), "Srbski dnevnik" (prvi broj objavljen je 3. jula

1852) i njegov knjiţevni dodatak "Sedmicu" (prvi broj objavljen je 7. jula 1852), ponovo

"Napredak" (1863-1864). Izabran je za dopisnog ĉlana Društva srpske slovesnosti, a aktivno je

uĉestvovao i u radu Matice srpske. Pored uredniĉko-izdavaĉkog rada bavio se i knjiţevnošću i

prouĉavanjem istorije i znaĉajna je knjiga "Povjesnica srbskog naroda od najstarijih vremena do

1850. godine".

Njegov brat bio je Milorad Medaković, istoriĉar, novinar i diplomata, sin Bogdan

Medaković, advokat i politiĉar, a praunuk Dejan Medaković, istoriĉar umetnosti i akademik.

"Novine su jedna vaţna struka knjiţevna; one su, kad se vešto i priljeţno obdelavaju, kadre biti

narodu od onolike koristi, od koliko mogu biti skoro sve ostale knjiţevne struke ujedno. Sve su

ostale struke knjiţevne jedna od druge odvojene, a novine imaju pretresati i raditi o onome što je

ţivac narodni i dopiru manje više u sve ostale struke. Novine su rukovoditelj neki u glavnim

potrebama naroda, a u isto vreme ogledalo cele knjiţevnosti srbske. Ja nisam ni malo grešio što

sam nekad novine nazvao ognjištem narodnim", napisao je Danilo Medaković u uvodniku prvog

broja "Srbskog dnevnika". Autorka izloţbe je Silvija Ĉamber, urednik Selimir Radulović.

Ţene vlasnici nešto manje od trećine preduzeća u Srbiji

Prema nedavnom izveštaju NALED-a, ţene su vlasnice samo 31,7 odsto preduzetniĉkih

radnji i firmi u Srbiji, a meĊu preduzećima koja dobijaju sredstva na konkursima za podršku

razvoju biznisa, tek je svako peto u vlasništvu ţena. Ta statistika primenljiva je i na prostor

severa Banata, ali kikindske preduzetnice ne odustaju lako od svojih ciljeva.

131

Kako doprineti znaĉajnijem uĉešću ţena u privredi, a time i ekonomskom razvoju zemlje,

svakako je tema koja zahteva dalje angaţovanje institucija, civilnog sektora. Da ţensko

preduzetništvo ne bi ostalo znaĉajan neiskorišten resurs. https://www.youtube.com/watch?v=bsCBQmNc9t4

Sombor sufinansira plaćanje kamate za kredite malih firmi

Grad Sombor raspisao je Javni poziv bankama zainteresovanim za kratkoroĉno

kreditiranje privrednih subjekata, mikro i malih pravnih lica i preduzetnika sa sedištem na

teritoriji grada uz uĉešće lokalne samouprave u finansiranju redovne kamate na kratkoroĉne

kredite. Krediti su namenjeni mikro i malim pravnim licima sa sedištem na teritoriji Sombora,

prvenstveno onima koji se bave proizvodnjom, preraĊivaĉkom delatnošću, trgovinom i

ugostiteljstvom. Grad će sufinansirati ceo iznos kamate na godišnjem nivou, za šta su

obezbeĊena sredstva u ukupnom iznosu od milion dinara.

Privredni subjekt i preduzetnik ima pravo na jedan kredit koji ne moţe biti veći od

500.000 dinara. Pravo uĉešća imaju sve banke koje su registrovane za obavljanje bankarskih

delatnosti i koje dostave ponudu u skladu sa Javnim pozivom. Javni poziv je otvoren od 2.

avgusta ove godine i traje 15 dana.

Za izdavanje stana na crno kazne pola miliona dinara

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić kaţe da su uvoĊenjem

paušalnog oporezivanja za graĊane koji izdaju stan, sobu ili

kuću ţeleli da motivišu ljude da ne rade na crno, jer će kazne

biti i više od pola miliona dinara. On je za TV Pink rekao da

je u Beogradu kategorisano samo 2.500 mesta, a da stotine

hiljada stranih turista godišnje doĊu da posete prestonicu

Srbije, da Novi Sad ima još manje kategorisanih mesta svega

600 leţajeva, a drugi je po broju turista grad u Srbiji. "Imali smo problem da inspekcija ne moţe

da uĊe u stan da kontroliše. Hteli smo da naĊemo rešenje da to bude takozvana 'win win' situacija

i uveli smo paušalno oporezivanje za one koji imaju do 30 leţajeva", pojasnio je ministar.

On je naglasio da će za smeštaj prve kategorije vlasnici plaćati 3.000 dinara godišnje po

leţaju. Na taj naĉin, naglašava, ministarstvo je htelo da motivišu ljude da ne rade u crnoj zoni jer

će kazne biti ogromne. "U Beogradu više od 280 ljudi se prijavilo i kategorisalo smeštajne

kapacitete. Oni plaćaju minimalni porez", rekao je Ljajić i dodao da su na dobiti svi drţava koja

će ubirati malo sredstava od poreza i vlasnici smeštajnih kapaciteta koji će uz minimalan iznos

raditi legalno.

Srbija je, kako kaţe, po proceni evropske turistiĉke komisije za 2019. godinu treće

rastuće trţište u Evropi. Tome je doprinelo što Srbija nije bila ranije prepoznata kao turistiĉka

destinacija i što strani turisti teţe da posećuju neotkrivene destinacije.Ne oĉekuje da će ove

godine rast stranih turista koji posete Srbiju dostići 10 odsto, ali će, kako kaţe, biti sigurno veći

od pet odsto. "Po procenama kineskog giganta Alibabe i njihove turistiĉke platforme, mi smo

ĉetvrto rastuće trţište za kineske turiste u 2019. godini u svetu. Nije reĉ o apsolutnom broju već

o procentualnom rastu kineskih turista", pojasnio je on.U prvoj polovini godine Srbiju je posetilo

57.000 gostiju iz Kine.

132

Pretio nevenčanoj supruzi i zapalio joj automobil

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Panĉevu uhapsili su S. M. (53) iz okoline

Opova, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio kriviĉna dela nasilje u porodici i izazivanje

opšte opasnosti, saopštio je MUP. On se sumnjiĉi da je pretio bivšoj nevenĉanoj supruzi, kao i da

je zapalio automobil u njenom dvorištu.

Horor: Za samo 2 sata devojčica skočila sa mosta, mladić (18) sa terase

Devojĉica K. M. (15) skoĉila je sinoć u 21.15 sa Brankovog mosta. Kako se nezvaniĉno

saznaje, nju su iz reke Save uspeli da je nepovreĊenu izvuku pecaroši. Nešto ranije, juĉe u 19.30

straviĉna nesreća dogodila se na Novom Beogradu u Ulici Radoja Dakića. Naime, mladić V.U.

(18) skoĉio je sa terase stana na ĉetvrtom spratu zgrade. Njega je Hitna pomoć prevezla u

Urgentni centar, a novih informacija o njegovom stanju za sada nema.

Policija pronašla kese sa 405 grama marihuane

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Leskovcu uhapsili su J. S. (44) iz

Vlasotinca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio kriviĉno delo neovlašćena proizvodnja i

stavljanje u promet opojnih droga, saopštio je MUP. Policija je u pomoćnoj prostoriji kuće u

kojoj boravi osumnjiĉeni pronašla kese sa 405 grama marihuane.

Počinje projekat "Brzina na umu - opasnost na drumu"

Policijska uprava u Leskovcu, u saradnji sa partnerima iz lokalne zajednice, u narednom periodu

radiće na unapreĊenju stanja bezbednosti saobraćaja kako bi se smanjio broj saobraćajnih

nezgoda koje nastaju kao posledica prekoraĉenja dozvoljene brzine kretanja vozila.

Naime, projekat pod sloganom „Brzina na umu - opasnost na drumu“ poĉinje danas i trajaće do

30. septembra, saopštila je Policijska uprava Leskovac.

Subota,03.avgust 2019.

Grad uništio letinu, dve osobe povreĎene

Juĉerašnje nevreme praćeno gradom u Dragaĉevu, Guĉi, poţeškom i ariljskom kraju

nanelo je ogromnu štetu na objektima, usevima i voćnim zasadima. U opštini Blace proglašena je

vanredna situacija. U opštini Blace proglašena je vanredna situacija. Zbog jakog nevremena bez

struje su skoro sva sela, a grad je na teritoriji cele opštine uništio ĉitavu letinu. Olujni vetar

ĉupao je drveće, odneo krov sa Doma Zdravlja, oštetio automobile.

Oluja je zahvatila i Vlasinsko jezero. Dve osobe povreĊene su u mestu Vlasina kod

Surdulice kada je grom udario i oborio drvo. Stablo se srušilo na Zorana J. (54) koji je zadobio

teške telesne povrede kiĉme i Nadicu J. (48) koja je lakše povreĊena.

I U Kraljevu je olujni vetar lomio drveće i dizao krovove zgrada. U Kruševcu je za

ĉetrdesetak minuta palo nezapamćenih 50 litara kiše po metru kvadratnom.

133

Kako internet moţe da smanji štetu od elementarnih nepogoda?

Vlada Švajcarske daće 117.000 franaka za projekat meĊuopštinske saradnje. Reĉ je o

partnerstvima lokalnih samouprava zarad unapreĊenja javnih finansija, pruţanju usluga pre

svega osobama sa invaliditetom i na pravovremenom i preventivnom reagovanju u cilju zaštite

od elementarnih nepogoda. Koliko su pravovremene informacije u sluĉaju elementarnih

nepogoda znaĉajne, iskusili su gradovi i opštine u slivu Zapadne Morave. Da je ranije postojala

mogućnost zajedniĉkog preventivnog delovanja, verovatno bi šteta od poplava poĉetkom juna

ove godine bila manja. Sada je njih 18 povezano i zarad bolje meĊusobne komunikacije i

informisanja graĊana imaju objedinjenu internet platformu.

"Romantika" dovezla grupu BeograĎana u Akvapark

Voz "Romantika" danas je iz Beograda u Akvapark u Jagodini dovezao grupu posetilaca,

meĊu kojima su i roditelji sa malom decom. Na Ţelezniĉkoj stanici pozdravila ih je zamenica

gradonaĉelnika Sneţana Vukašinović, a na doĉeku je bio i sportski direktor JASE, u ĉijem je

sastavu Akvapark, Zoran Gligorijević i devojke u narodnim nošnjama.

Komarci koji nose virus Zapadnog Nila otkriveni u Pančevu

Na pet mesta u Panĉevu i okolini otkriveni komarci koji nose virus Zapadnog Nila,

pokazala su najnovija ispitivanja, prenosi Radio-televizija

Vojvodine. Broj komaraca u Panĉevu je povećan i to na polovini

lokacija na kojima se meri njihova brojnost. Na pet mesta su

otkriveni komarci koji nose virus Zapadnog Nila i to u Ivanovu i u

samom gradu. "To je sve relativno, pošto se to menja. Kod svake

analize mi radimo prisustvo virusa i uglavnom su to razliĉite

lokacije. Retko se ponavlja uvek na istoj i to zavisi i kako se i kreće

populacija komaraca. Brojnost je mnogo manja, imali smo godina

kada je bilo 1.000 ĉak i do 3.000 komaraca u klopci. Sada se ta brojnost kreće od 200 pa do 580

na jednoj lokaciji", objašnjava Zdenka Miljković iz Sekretarijata za zaštitu ţivotne sredine.

Suzbijanje komaraca kao i ispitivanje brojnosti se vrši redovno, kaţu nadleţni, a ukoliko

vreme dozvoli naredno prskanje sa zemlje će biti u utorak , 6. avgusta – u gradu i svim

naseljenim mestima. "Ova godina je takva da smo prskanja radili na sedam do deset dana u

prethodnom periodu stalno. Ĉak smo pojedine lokacije radili i parcijalno po potrebi na svaka dva

do tri dana", dodaje Miljkovićeva. Borba sa komarcima je uobiĉajena u letnjem periodu, dok

mnogi smatraju da komaraca ima previše, pojedini Panĉevci se ne obaziru na njihovo prisustvo. I

ove godine u Panĉevu je organizovano deljenje larvicida koji se ubacuje u septiĉke jame.

Larvicidi će ponovo će biti deljeni i krajem avgusta. Borba sa komarcima se nastavlja, a ono što

je dobro je da do sada nema prijavljenih sluĉajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila.

Poreznici naplatili 749 milijardi dinara

Naplata poreza znaĉajno raste ĉetvrtu godinu zaredom a, kako pokazuju najnoviji podaci

Poreske uprave, trend naplate primetan je kod svih najosnovnijih i najvaţnijih javnih prihoda,

prenosi "Politika". Od poĉetka godine poreznici su naplatili ukupno 749 milijardi dinara poreskih

134

prihoda, što je 5,5 odsto više nego u istom periodu 2018. kada je ova naplata iznosila 709,9

milijardi dinara. Najveća naplata zabeleţena je kod poreza na dohodak graĊana 95,8 milijardi

dinara, što je 15 procenata više u odnosu na isti period lane, potvrĊeno je za "Politiku" iz Poreske

uprave. Istovremeno je naplaćena 76,1 milijarda dinara poreza na dobit odnosno 12,2 odsto više

nego u istom periodu 2018. Poreznici su naplatili i 323,9 milijardi dinara doprinosa za obavezno

socijalno osiguranje, dok je 165,4 milijarde dinara inkasirano po osnovu bruto domaćeg poreza

na dodatu vrednost, što je rast od 6,2 odsto. U okviru kontrola evidentiranja prometa preko

fiskanih kasa koje sprovodi Poreska uprava, u prvih šest meseci kontrolisano je 107 benzinskih

stanica. Nepravilnosti su utvrĊene u 37 objekata, a 31 objektu je izreĉena mera zabrane

obavljanja delatnosti.

Pomeranje rokova za platu od 500 € - poigravanje s graĎanima

Da li će i kada graĊani Srbije imati proseĉnu platu od 500 evra? Taj san, uprkos

višegodišnjim najavama predsednika drţave, nikako da se ostvari. Za poslednje tri godine, rok do

kojeg bi prosek trebalo da bude 500 evra, pomeran je nekoliko puta.

Novi je - kraj 2019. godine, što ekonomski struĉnjaci ponovo smatraju

nerealnim. Iako to nije u opisu njegovog posla, plate su ĉesto u fokusu

predsednika Aleksandara Vuĉića. Procenu o proseĉnom primanju

ponovo je pomerio - sada za kraj 2019. kada bi, kako tvrdi, plata

trebalo da bude izmeĊu 500 i 510 evra. Da li je tako nešto realno?

"Gledano ĉisto po ekonomskim pokazateljima - to nije realno. Po

poslednjim podacima Republiĉkog zavoda za statistiku proseĉna plata u maju je bila 470 evra,

što znaĉi da bi ona porasla do tih 500 evra, morala bi do kraja godine da skoĉi za oko 6,5 odsto, a

da bi skoĉila do tih 510 evra, koje sada prvi put ĉujemo kao neki novi reper, morala bi da skoĉi

ĉak 8,5 procenata", kaţe Aleksandar Milošević, ekonomski novinar lista Danas.

Istog mišljenja je i urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk, koji na predsednikova

obećanja odgovara svojim. "Daću ostavku ako ove godine proseĉna plata bude 500 evra u

Srbiji", naveo je Ćulibrk 23. maja.

Sa najavama većih plata, Aleksandar Vuĉić poĉeo je još kao premijer. Prvo obećanje o

magiĉnoj granici od 500 evra dao je 2016. godine. Nakon toga, usledilo je pomeranje rokova.

Iste godine, Vuĉić je najavio da će proseĉna plata dostići 500 evra u 2017, a potom to odloţio za

poĉetak, pa za kraj 2018. da bi se sa priĉom o dostizanju pomenute cifre ušlo i u 2019.

Ekonomski novinar Aleksandar Milošević kaţe da je posredi poigravanje sa graĊanima.

"To je jedna jako lukrativna politiĉka priĉa... Vi ljudima obećavate tih 500 evra i stalno im

obećavate i oni stalno imaju to nešto ĉemu mogu da se nadaju, toj cifri... Jednom kada mi zaista

dostignemo tih 500 evra - u nekom trenutku ćemo valjda dostići, onda će moći da izaĊe i da kaţe

- je l sam obećao da će biti 500 evra, evo izvolite, došlo je tih 500 evra. Narod će shvatiti da kada

dobije platu od 500 evra, proseĉnu, da se u njihovim ţivotima ništa nije promenilo", ocenjuje

Milošević. A da je plata od 500 evra realna, predsednik kao argument koristi to što Srbija ima

suficit u budţetu. Da postoji prostor za povećanje plata u drţavnom sektoru, ne kriju ni u

Fiskalnom savetu, jer budţetske brojke ocenjuju kao dobre. MeĊutim, struĉnjaci ipak

upozoravaju da je san o boljim platama nedostiţan zbog toga što je produktivnost srpske privrede

slaba i da plate ne bi trebalo da rastu više od projektovanog privrednog rasta, koji je u sluĉaju

Srbije oko 3,5 odsto.

135

Pančevo: Poginula jedna osoba u saobraćajnoj nesreći

Jedna osoba je poginula, a jedna je povreĊena noćas u saobraćajnoj nesreći na podruĉju

opštine Panĉevo. Nesreća se, kako prenosi Blic, dogodila kada je automobil sleteo sa puta.

Zrenjanin: Poginuo muškarac, suvozač povreĎen

U saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na putu Zrenjanin-Klek poginuo je vozaĉ

putniĉkog automobila, javio je RTS. Kako se navodi, njegov suvozaĉ je zbrinut u Urgentnom

centru.

U pucnjavi u Teksasu ubijeno 20, ranjeno 26 ljudi

Patrik Krasijus (21) ubio je 20 i ranio 26 ljudi u teksaškom gradu El Paso, a posle

straviĉnog zlocicna oĉekuju ga optuţbe za zloĉin iz mrţnje i teško ubistvo, saopštili su

zvaniĉnici. Policija navodi da dokument za koji se veruje da je napisao i na internet postavio

osumnjiĉeni ukazuje na zloĉin iz mrţnje jer sadrţi nacionalištiĉke, rasistiĉke i antisemitske

stavove. U dokumentu, za koji policija veruje da je postavljen na internet manje od 20 minuta pre

napada, osumnjiĉeni optuţuje Latinoamerikance i Amerikance prve generacije za oduzimanje

posla i mešanje kultura u SAD, prenosi CNN. Nakon pucnjave u prodavnici Volmart kod trţnog

centra Sijelo Vista u mestu El Paso u Teksasu policija je uhapsila Krasijusa, 21-godišnjeg belca

iz Aelena, predgraĊa Dalasa, oko 1.000 kilometara istoĉno od El Pasa. Pojedini mediji su objavili

i fotografiju osumnjiĉenog.

El Paso ima 680.000 stanovnika i nalazi se u zapadnom Teksasu na granici sa Meksikom.

Ljuti graĎani Juţne Koreje, demonstracije zbog trgovinskih mera Japana

Hiljade graĊana Juţne Koreje protestovalo je u Seulu zbog odluke Japana da umanji

juţnokorejski trgovinski status. Demonstranti su

ispunili ulice u blizini japanske ambasade, nosili

transparente "Bojkot Japana", uzvikivali "OsuĊujemo

vladu (japanskog premijera Šinza) Abea" i

"Okonĉajmo poniţavajuće juţnokorejsko-japanske

odnose". Oni su pozvali vladu Juţne Koreje da okonĉa

sporazum o deljenju vojno-obaveštajnih podataka s

Tokijom i da u potpunosti odbaci dogovor dve zemlje

iz 2015. o nadoknadama za juţnokorejske ţene koje su bile prinuĊene na prostituciju u

japanskim javnim kućama tokom Drugog svetskog rata. Policija nije iznela procenu broja

uĉesnika protesta, a organizatori su naveli da je na skupu bilo oko 15.000 ljudi. Protest je

usledio dan pošto je vlada Japana odobrila uklanjanje Juţne Koreje s liste zemalja s povlašćenim

trgovinskim statusom, zbog ĉega će japanske kompanije morati da traţe pojedinaĉna odobrenja,

od sluĉaja do sluĉaja, za izvoz stotina osetljivih artikala u Juţnu Koreju.

Vlada Japana je u julu usvojila meru za jaĉanje kontrole izvoza odreĊene tehnologije

juţnokorejskim kompanijama koje se oslanjaju na japanske materijale u proizvodnji

poluprovodnika i ekrana za pametne telefone i televizore, glavne izvozne proizvode Juţne

Koreje.

136

Seul navodi da bi japanske odluke mogle da nanesu štetu njenoj od izvoza zavisnoj

ekonomiji i optuţuje Tokio da trgovinu koristi kao oruţje za osvetu zbog sporova iz prošlosti.

Japanske trgovinske mere izazvale su gnev u Juţnoj Koreji, gde mnogi veruju da se Japan još

nije u potpunosti iskupio za zloĉine poĉinjene tokom kolonijalne okupacije Koreje, od 1910. do

1945. godine.

Nedelja,04.avgust 2019.

Sećanje na stradanje srpskog naroda u "Oluji"

Centralna manifestacija povodom obeleţavanja sećanja na stradanje Srba u hrvatskoj

vojno-policijskoj akciji "Oluja" 1995. biće odrţana u 19 sati kod manastira Krušedol na Fruškoj

gori, uz prisustvo predsednika i premijera Srbije Aleksandra Vuĉića i Ane Brnabić. Vuĉić je u

ĉetvrtak pozvao sve Srbe, posebno Krajišnike, da u nedelju doĊu kod manastira Krušedol na

obeleţavanje godišnjice "Oluje", za koju je rekao da je najveće etniĉko ĉišćenje posle Drugog

svetskog rata. U toj akciji, koja je trajala ĉetiri dana, prema podacima Dokumentaciono-

informacionog centra Veritas, poginuo je ili nestao 1.861 Srbin, a sa teritorije tadašnje Republike

Srpske Krajine koju je zauzela hrvatska vojska, izbeglo je više od 200.000 Srba.

U Hrvatskoj se 5. avgust slavi kao "Dan pobede i domovinske zahvalnosti", dok je u

Srbiji i Republici Srpskoj 4. avgust, kada je 1995. poĉela akcija "Oluja", dan ţalosti.

U mestima stradanja u Oluji sve manje ljudi i svedoka akcije

U delu nekadašnje Republike Srpske Krajine, na kojem je pre 24 godine sprovedena

hrvatska vojna akcija "Oluja", danas je sve manje ljudi,

kao i svedoka te akcije. U nekim mestima, u kojima su

se ubistva i zloĉini dešavali postoje monumentalni

spomenici, koji su, kako kaţe zamenica predsednika

Srpskog nacionalnog vijeća Aneta Vladimirov, najĉešće

potpuno nevidljivi na mapi, ne samo hrvatske drţave,

već i društva.

Mesta poput Varivoda i Gošića pokazuju, dodaje Vladimirova, ne samo problem

suoĉavanja s prošlošću, već i odsustvo solidarnosti i empatije. Ono što je, takoĊe, problem u tim

mestima jeste i sve manje ljudi godinu za godinom, ĉak i u letnjim mesecima.

U saradnji sa Inicijativom mladih za ljudska prava (YIHR) iz Srbije i Hrvatske, SNV je

organizovalo autobus entuzijasta koji su pošli u obilazak krajeva koji su stradali tokom rata

1991. do 1995. godine, sa posebnim akcentom na mesta zloĉina poĉinjenih tokom i nakon

operacije "Oluja". YIHR je 2016. godine pokrenula inicijativu koja se zove "Isprika", a kojom

se, objašnjava, izvinjavaju u svoje ime jer njihova drţava to nije još uĉinila. "Šteta je što to nije

došlo od naših drţavnih ĉelnika i u tom nedostatku smo rešili uĉiniti to, jer smo hteli da

poruĉimo našim sugraĊanima da nisu sami, da postoje graĊani koji se solidarišu sa njima i koji

ţele poruĉiti našim ĉelnicima kako je vaţno uputiti ispriku kako bismo imali suoĉavanje sa

prošlošću", kazao je Puharić. Dodao je da je njima veoma vaţno da pokaţu da postoji mlada

generacija koja ţeli da se odgovorno nosi sa prošlošću i da budućim generacijama ostavi društvo

koje nije opterećeno prošlošću.

137

Marko Milosavljević iz YIHR iz Srbije kazao je da je obeleţavanje godišnjica zloĉina

vaţno zbog budućnosti regiona i zato što budućnost ne moţe da se gradi u mrţnji i konstantnim

trzavicama, koje nam, kako je rekao, donose dnevno-politiĉki lideri šireći nacionalizam i mrţnju.

On smatra da empatija i solidarnost nemaju nikakav nacionalni predznak i dodaje: "Srbija i

Hrvatska su duţne da odaju poĉast i prema jednim i prema drugim ţrtvama i to će biti garant da

naše sećanje za budućnost neće biti traktori i kolone nego dostojanstven ţivot".

Protest 1 od 5 milona : Nećemo priznati izbore ako ne budu slobodni

Predsednik Pokreta za preokret Janko Veselinović poruĉio je sinoć sa protesta Jedan od

pet miliona u Beogradu da će Savez za Srbiju, ĉiji je

jedan od lidera, bojkotovati izbore ako ne budu

slobodni, naglasivši da je ostalo još samo mesec i po

dana da vlasti ispune zahteve kako bi se izbori odrţali

u regularnim uslovima. "U Sporazumu sa narodom,

koji smo potpisali, piše da nećemo priznati izbore ako

ne budu slobodni, a ustoliĉenje takve vlasti

smatraćemo za drţavni udar", poruĉio je Veselinović

sa protesta koji je poĉeo minutom ćutanja "za ţrtve zloĉinaĉke Oluje'". Veselinović je rekao da

se SzS bori za slobodne izbore i slobodne medije. "Slobodni izbori znaĉe poĉetak novog

poglavlja u istoriji Srbije - da radnici ţive od svog rada, penzioneri od svojih penzija, da

porodilje redovno primaju dodatak i da ljudi ostaju da ţive u Srbiji", naglasio je Veselinović.

Podsećajući da je predsednik Srbije Aleksandar Vuĉić naveo da je opozicija pisala izborne

zakone, on je uzvratio da se ona "nije zalagala za kupovnu glasova, nasilje nad

neistomišljenicima, da zaposleni u javnom sektoru moraju da dokaţu da su glasali za SNS".

Prethodno se okupljenima obratio Uroš Marković iz sportskog centra Milan Gale

Muškatirović koji je naveo da je danas "obezbeĊenje Gorana Vesića postavilo novog fantomskog

direktora sa privatnim obezbeĊenjem, da su zamenili brave i oteli sportski centar". "Sada mi je

jasno zašto sam pre mesec dana cenzurisan na Pinku i na RTS-u kada sam o tome hteo da dam

izjavu. Nećemo im dozvoliti da otmu sportski centar i otići ćemo svi zajedno da ih u tome

spreĉimo. Juĉe Savamala, danas ovo, šta je sutra na redu", rekao je Marković, koji je odbornik u

Skupštini opštine Stari grad.

Protestna šetnja se zaustavila kod zgrade Predsedništva, gde je student Moma Kovaĉević,

jedan od organizatora protesta, rekao da je dijalog vlasti i opozicije uspeh ovog protesta, ali da je

"35 nedelja bilo potrebno da se doĊe do dijaloga i da je to pokazatelj da ovde nema

demokratije". On je pozvao akademsku zajednicu da ne ćuti dok su ministri pod sumnjom za

plagijate i falsifikovanje diploma i najavio da će studenti u septembru ponovo blokirati Rektorat.

Uĉesnici protesta došli su do Crkve Svetog Marka kod koje su upalili sveće za stradale u

hvratskoj akciji Oluja.

Zakon o zaštiti potrošača: Sporovi će se rešavati i van suda

Novim Zakonom o zaštiti potrošaĉa, koji bi trebalo da buse usvojen u Skupštini do kraja

godine, trgovci će biti u obavezi da odu na vansudsko poravnanje po zahtevu potrošaĉa i na taj

naĉin će se izbeći preskupo i presporo rešavanje sporova po sudovima. Ovu kljuĉnu novinu u

zaštiti prava i interesa potrošaĉa otkrio je za "Blic" ministar trgovine, turizma i telekomunikacija

138

Rasim Ljajić. Nacrt Zakona o zaštiti potrošaĉa naći će se u Skupštini u septembru kada će biti

predmet javne rasprave.

“U tom nacrtu najbitnija stavka je unapreĊenje vansudskog poravnanja potrošaĉa i

trgovca. To vansudsko poravnanje postojalo je i do sada u zakonu, ali nije zaţivelo. Nijedan

trgovac se do sada nije odazvao na vansudsko poravnanje po zahtevu potrošaĉa jer nije bio u

obavezi da to uĉini. TakoĊe, ni tela za medijaciju nisu bila plaćena tako da uopšte nije bilo

vansudskog poravnanja trgovca i potrošaĉa. Po novom zakonu, trgovac će biti u obavezi da se

odazove na vansudsko poravnanje po zahtevu potrošaĉa” naglašava Ljajić.

I tela za medijaciju koja treba da posreduju u vansudskom sporu trgovca i potrošaĉa će

znatno ozbiljnije raditi. “Ta tela će biti finansirana iz budţeta, a imaće i pojaĉani i uslove za

dobijanje licence. Ministarstvo pravde će izdavati te licence. Kada vide da su u obavezi da se

odazovu na vansudsko poravnanje, trgovci će morati da probaju da reše spor sa potrošaĉem.

Ukoliko ne reše spor, moraće da idu na sud. Na ovaj naĉin pokušaćemo preventivno da delujemo

jer svakako nije dobro za reputaciju trgovca da se povlaĉi po sudovima. Zato je bolje spor rešiti

vansudski pogotovo što će sudovi voditi evidenciju potrošaĉkih sporova i taĉno znati koji su

trgovci bili najviše na sporovima” objašnjava Lajić.

Trudnica, beţeći od muţa, skočila s drugog sprata

Trudnica iz Prokuplja, koja je, beţeći od muţa, skoĉila s drugog sprata zgrade u kojoj su

ţiveli, operisana je u Nišu i ni ona ni beba nisu ţivotno ugroţene. Trudnica M. S. (25) je

prilikom skoka zadobila teţe povrede skoĉnog zgloba, a zbog opšteg stanja prevezena je iz

prokupaĉke bolnice u niški Kliniĉki centar gde je smeštena na Odeljenje ortopedije. Zbog nasilja

u porodici policija je njenom suprugu D. Ĉ. odredila 48-ĉasovnu meru zadrţavanja.

U Urugvaju zaplenjena tona kokaina

Tona kokaina zaplenjena je u Urugvaju, saopštilo je ministarstvo unutrašnjih poslova te

zemlje koja je postala novo središte za šverc droge namenjene Evropi. Kokain, rasporedjen u 817

paketa, pronaĊen je u Parke del Plata, letovalištu na jugu Urugvaja, oko 55 kilometara istoĉno od

Montevidea. Policija je uhapsila tri švercera droge. Zaplene kokaina u Urugvaju koji inaĉe nije

proizvoĊaĉ tog narkotika, postale su sve ĉešće poslednjih godinu dana.

Nemaĉka policija saopštila je u petak da je zaplenila rekordnih 4,5 tona droge iz

kontejnera broda koji je došao iz Urugvaja. Italijan Roko Morabito, poznat i kao "Kralj kokaina"

koji je uhapšen 2017. u Urugvaju, pobegao je krajem juna iz zatvora u Montevideu. I dalje je u

bekstvu.

U Hongkongu uhapšeno više od 20 demonstranata, protesti se nastavljaju

Policija u Hongkongu privela je više od 20 demonstranata posle nereda na protestima koji

su poĉeli sinoć i trajali do jutra, javila je agencija AP. Policija je navela da su neki demonstranti

bacali molotovljeve koktele i gadjali policajce ciglama, bocama i drugim predmetima odbijajući

da se razidju. I pored nereda, demonstranti planiraju i danas okupljanja, javila je agencija Frans

pres i dodala da je za ponedeljak najavljen štrajk. Protesti traju osam nedelja, a poĉeli su zbog

protivljenja gradjana predlogu zakona o ekstradiciji koji predvidja izruĉenje osumnjiĉenih

Pekingu. Protivnici tog zakona navode da on predstavlja pretnju slobodama Hongkonga,

139

garantovanim za 50 godina od 1997. kada je Kina ponovo preuzela kontrolu nad tom bivšom

britanskom kolonijom. Iako je predlog zakona o izruĉenju u medjuvremenu suspendovan,

protesti su nastavljeni, a demonstranti su proširili zahteve i traţe direktne izbore i istragu o tome

da li je policija koristila prekomernu silu u suzbijanju protesta.

Ponedeljak,05.avgust 2019.

Špediteri najavili blokadu prelaza Rača

Prevoznici špediteri blokirali su danas graniĉni prelaz Raĉa kod Bijeljine na sat vremena

nezadovoljni odlukom da se taj terminal izmesti i najavili, celodnevnu blokadu u ĉetvrtak,

ukoliko ih niko od nadleţnih ne pozove na sastanak. Prema reĉima predsednika Udruţenja

prevoznika unutrašnjeg i meĊunarodnog transporta Nikole Grbića, protest je prošao bez

incidenta, a policijski sluţbenici ih nisu terali. "Obratili smo se svim nadleţnim institucijama i

Upravi za indirektno oporezivanje, ali niko neće da razgovara s nama. Ako nam se niko ne javi

za sastanak, u ĉetvrtak organizujemo celodnevnu blokadu terminala", rekao je Grbić.

Arilje, Lučani i Poţega saniraju posledice nevremena

U opštinama Arilje, Luĉani i Poţega proglašena je vanredna situacija u mesnim

zajednicama koje su u petak pretrpele veliku štetu od grada. Opštinske komisije procenjuju štetu

u poljoprivredi i na nekoliko stotina objekata, zbog ĉije su sanacije stovarišta graĊevinskog

materijala naruĉila dodatne koliĉine crepa, prenosi RTS. U Virovu je na snazi vanredna situacija,

a radi se na popravci krovova koje je polupao grad. Iz opštine je već interventno stigao crep za

kuće koje su najviše stradale. Dodatni problem je ogromna šteta u poljoprivredi, jer je to

podruĉje već ĉetiri sezone pogoĊeno gradom. "Naše useve je maltene devedeset posto uništilo, za

ovu godinu, a i za narednu godinu što je najveći problem", rekao je Slavko Joksimović,

predsednik MZ Virovo. Razmere štete vidljive su na svakom koraku, bilo da je reĉ o

automobilima, objektima, usevima. U podruĉju Luĉana najveće štete grad je priĉinio u Donjoj

Kravarici i Lisu gde je oštećeno više od stotinu stambenih i pomoćnih objekata.

Štete je bilo i u Guĉi gde su meštani već poĉeli da otklanjaju štetu, a deo troškova

refundiraće lokalna samouprava. Usevi i voće u Donjoj Kravarici potpuno su uništeni, velika

šteta priĉinjena je takoĊe i u Turici i Lisu. Opština Luĉani priprema program pomoći, a do kraja

nedelje znaće se taĉne razmere oštećenja, navodi Javni servis. U poţeškoj opštini, grad veliĉine

teniske loptice naneo je povrede i dvojici ţitelja Lopaša.

Nevreme koje je haralo zapadnom Srbijom pogodilo je takoĊe poljoprivrednike u

Topliĉkom okrugu, a u Blacu je Dom zdravlja ostao bez dela krova. Olujno nevreme zahvatilo je

i Kruševac, pa je uz pomoć vatrogasaca ispumpano šest hiljada litara vode. Komisije za procenu

štete su na terenu, a u mesnim zajednicama koje su teško pogodene nevremenom na snazi je

vanredna situacija.

Od 1. oktobra besplatna pravna pomoć za oko 600.000 graĎana

Oko 600.000 graĊana Srbije imaće pravo na besplatnu pravnu pomoć koju će od 1.

oktobra moći da pruţe iskljuĉivo advokatura i sluţbe pravne pomoći u lokalnim samoupravama,

140

dok će nevladine organizacije tu vrstu usluge moći da pruţe u postupcima ostvarivanja prava na

azil i zaštite od diskriminacije. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, na koji se ĉekalo skoro

deceniju i po, usvojen je u novembru prošle godine, a predsednik Advokatske komore Beograda

Jugoslav Tintor kaţe za Tanjug da će na tu pomoć moći da raĉuna svaki graĊanin koji ne moţe

da angaţuje advokata, a ispunjava kriterijume za ostvarivanje tog prava, koji će biti detaljno

definisani podzakonskim aktima. Tintor objašnjava da po Ustavu Srbije graĊani lošijeg

materijalnog statusa imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć koju moţe da pruţe advokatura i

sluţbe pravne pomoći u lokalnim samoupravama, ali napominje da nije postojao zakon po kojem

se ta ustavna odredba sprovodila u praksi. ''Proces donošenja Zakona o besplatnoj pravnoj

pomoći trajao je skoro 14 godina i za to vreme su najviše trpeli graĊani koji nisu imali kome da

se obrate. Veliki broj nevladinih organizacija do sada je pruţao pravnu pomoć odreĊenim

kategorijama graĊana, uglavnom ranjivim grupama, ali nije postojao sistem koji to predviĊa za

svakog graĊanina'', naveo je Tintor.

Pojasnio je da u opštinama i sada postoje sluţbe pravne pomoći, ali da će podzakonskim

aktima, koji treba da budu doneti, one biti drugaĉije uspostavljene, u širem kapacitetu i tako da

opštine, Ministarstvo pravde i Advokatska komora Srbije budu umreţeni. ''U zavisnosti od

konkretnog sluĉaja, predmeti će iz opštinskih kancelarija biti upućivani advokatima sa liste. Tako

će graĊani, koji koriste sistem besplatne pravne pomoć, i po kvalitetu pruţene usluge i po

odgovornosti biti jednaki sa onima koji sami angaţuju advokata'', istiĉe Tintor.

Naglasio je da je cilj zakona da advokatura bude nosilac besplatne pravne pomoći i da je

zadatak Advokatske komore Srbije da uspostavi listu pruţalaca te usluge i vrši nadzor nad

kvalitetom pruţanja te pomoći, dok nevladine organizacije, ukazuje Tintor, ne mogu biti

neposredni pruţalac pravne pomoći, osim u postupcima stizanja azila i zabrane diskriminacije.

''Suština je da pomoć pruţaju advokati sa liste Advokatske komore Srbije, a ne iz drugih

profesija. Opasno je da se zbog manjka sredstava ili drugih okolnosti eksperimentiše i da pravnu

pomoć pruţa ko nije struĉnjak'', navodi Tintor.

Pruţanje pravne pomoći poĉinje od pravnog saveta koji, prema zakonu, mogu da daju i

nevladine organizacije, a na taj naĉin se, kaţe Tintor, trasira ne samo poĉetak sudskog postupka

nego i njegov potencijalni ishod. Dodaje da pravna pomoć podrazumeva i zastupanje pred

sudom, pisanje tuţbe i voĊenje kriviĉnih postupaka za kriviĉna dela koja ne potpadaju pod

Zakonik o kriviĉnom postupku.

Govoreći o podzakonskim aktima, koji treba detaljnije da urede tu oblast, navodi da se

oni tiĉu procedure podnošenja zahteva za besplatnu pravnu pomoć i potrebne dokumentacije, kao

i naĉina na koji će te usluge biti finansirane iz budţeta.

Komitetu pravnika za ljudska prava Jukom godišnje se za besplatnu pravnu pomoć obrati

oko 2000 graĊana, a pravni savetnik te nevladine organizacije Milan Filipović, kaţe za Tanjug da

će novi zakon velikom broju graĊana omogućiti pristup toj usluzi, ali kao problem vidi to što će

mnogi biti izostavljeni iz njegove primene. Kako objašnjava, uslovi za ostvarivanje tog prava

vezani su, pre svega, za primanje socijalne pomoći i deĉijeg dodatka. ''Ko ima vredniju pokretnu

imovinu, ĉak i moderniji televizor, ne moţe da bude korisnik socijalne pomoći, što se dešavalo.

Uslovi su vrlo striktni i ne odnose se samo na primanja, već i na imovinu. Recimo, ako neko

poseduje više od 0,6 hektara zemlje nema pravo na besplatnu pravnu pomoć, makar ta zemlja

bila i kamenjar'', navodi Filipović.

Prema novom zakonu, pravo na besplatnu pravnu pomoć imaće i odreĊene kategorije kao

što su izbeglice, interno raseljena lica, osobe sa invaliditetom, osobe koje traţi azil, ţrtve nasilja

u porodici, ţrtve trgovine ljudima... ''MeĊutim, najveći deo graĊana, koji ostaje van opsega

141

zakona, su upravo oni koji su prinuĊeni da pokreću razne sporove, a ne primaju socijalnu pomoć

ni deĉiji dodatak ili imaju neku zemlju i nepokretnost'', ukazuje Filipović, a trenutni sistem

besplatne pravne pomoći opisuje kao fragmentiran.

Pojedine opštine, kaţe, imaju kancelarije za pruţanje te vrste pomoći koje odliĉno rade

svoj posao i imaju ugovore sa advokatskim komorama, dok ima lokalnih samouprava u kojima

kancelarije postoje samo na papiru, a u praksi ne funkcionišu. Govoreći o novom zakonu kojim

će, prema procenama, biti obuhvaćeno oko 600.000 graĊana, Filipović je ukazao da su nevladine

organizacije do sada pruţale besplatnu pravnu pomoć ranjivim kategorijama kao što su ţrtve

nasilja i ţrtve trgovine ljudima, dok se to od 1. oktobra ograniĉava i svodi na oblasti azila i

diskriminacije. ''Za ostale probleme moţemo da dajemo samo opšte pravne informacije ili da

pomaţemo u popunjavaju formulara. U okviru upravnog postupka, još uvek moţemo da pruţamo

pomoć kontaktirajući sa drţavnim organima, ali velikom broju graĊana više nećemo moći da

pomognemo'', naveo je Filipović.

Dodaje da su se graĊani do sada Jukomu najĉešće obraćali za pomoć zbog radnih sporova

i povrede radnog prava od strane poslodavaca, a po novom zakonu u takvim sluĉajevima moći će

da pruţe samo besplatnu pravnu podršku. ''To znaĉi da od nas mogu dobiti opštu pravnu

informaciju i pomoć pri popunjavanju formulara za tuţbu. Van toga ne moţemo pruţati pomoć'',

naveo je Filipović.

Kikinda: Suspendovan lekar koji je pogrešno konstatovao smrt

Zbog utvrĊene struĉne greške, doktor N.B. (1989) lekar kikindske Hitne sluţbe,

suspendovan je sa posla. To je, za sada, epilog nemilog

dogaĊaja kada je po izlasku ekipe Hitne sluţbe, lekar

zvaniĉno konstatovao smrt 89-togodišnje KikinĊanke I.K. a

potom se ispostavilo da je ţena ţiva, ali u vrlo teškom

zdravstvenom stanju. Naţalost, I.K. je u nedelju, 4.

avgusta, preminula na Odeljenju neurologije kikindske

Opšte bolnice. Kako je RTV izveštavala, nakon poziva

roĊake, kikindska sluţba Hitne pomoći je u ĉetvrtak, 1. avgusta u porodiĉnoj kući u Ulici

Srbobranskoj, pregledala 89-togodišnju I.K. i zvaniĉno konstatovala smrt. U razgovoru za RTV

komšije su potvrdile da je po dolasku pogrebne sluţbe, na opšte iznenaĊenje svih prisustnih,

baka davala znake ţivota, pa je hitno prebaĉena u kikindsku Opštu bolnicu.

Nakon izveštaja Komisije za unutrašnju kontrolu pri kikindskom Domu zdravlja, 30-

togodišnji lekar N.B. je zbog struĉne greške suspendodan sa posla."I pored svih dostupnih

medicinskih aparata i opreme koju je imao, lekar nije upotrebio ni stetoskop, ni EKG aparat.

Konstatovao je smrt bake koja je posle pola sata, kada je pogrebna sluţba došla, ipak davala

znake ţivota. Preneta je u Opštu bolnicu, na Odeljenje neurologije, gde je i preminula", kaţe dr

Biljana Marković, direktorica Doma zdravlja Kikinda.Tokom suspenzije, odnosno u narednih 15

dana, biće doneta konaĉna odluka o sankcijama koje će biti primenjene.

Opštoj bolnici u Senti dodeljen sertifikat na sedam godina

Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije dodelila je Opštoj bolnici u Senti

sertifikat na sedam godina. To je najduţi vremenski period za koji se moţe dobiti akreditacija. U

prethodnom procesu akreditacije, Bolnica je dobila sertifikat na tri godine, ali i sugestije u vezi

142

sa tim koje segmente rada bi trebalo unaprediti, kaţu u ovoj zdravstvenoj ustanovi. "Te sugestije

smo sa puno rada i truda ispravljali, sad znaĉi kad smo dobili na sedam godina, to znaĉi da smo

dobro radili, da smo sva oĉekivanja koja su bila prema nama, da smo to uspeli da iskorigujemo i

ispunimo", rekao je dr Beata Ĉaki, v.d. direktora Opšte bolnice u Senti.

Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, definisala je standarde koje je

potrebno ispoštovati. "Ispoštovani su svi kljuĉni aspekti u zdravstvenoj zaštiti, bezbednost

pacijenata, bezbednost zaposlenih, tako da su sve kljuĉne kriterijume oni ispunili i zasluţno

dobili akreditaciju na sedam godina", rekla je Dubravka Papić Damjanović, Agencija za

akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije. Kljuĉni, ali i brojni drugi kriterijumi ocenjeni su

najvišim ocenama.

Rad zdravstvenih ustanova u Srbiji ocenjuje se na osnovu gotovo hiljadu kriterijuma, a

Opšta bolnica u Senti u 87 odsto sluĉajeva dobila je ĉetvorke i petice. Da podsetimo, zaposleni u

Opštoj bolnici u Senti brinu o zdravlju 100 hiljada stanovnika Severnobanatskog okruga.

Batut: Registrovan prvi oboleli od groznice Zapadnog Nila

U Srbiji je laboratorijski potvrĊen prvi sluĉaj u ovoj godini obolevanja od groznice

Zapadnog Nila, koju prenose komarci. Obolela je 84.

godišnja ţena iz Beograda, koja ima udruţene hroniĉne

bolesti. Prošle godine prvi sluĉaj obolevanja od groznice

Zapadnog Nila registrovan je ranije 1. jula, a ove godine

ĉetiri nedelje kasnije - 3. avgusta, saopštio je Institut za

javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". U

zemljama Evropske unije pre dve nedelje pojavili su se prvi

oboleli, a do 1. avgusta registrovano je 33 obolelih od groznice Zapadnog Nila - u Grĉkoj 25,

Rumuniji ĉetiri, MaĊarskoj dva i po jedan sluĉaj u Italiji i Francuskoj. U istom periodu

registrovana su i tri smrtna sluĉaja koji se mogu dovesti u vezu sa groznicom Zapadnog Nila -

dva u Grĉkoj i jedan u Italiji. Groznica Zapadnog Nila je sezonsko obolenje koje je najviše

zastupljeno u periodu najveće aktivnosti komaraca.

Iskustva iz ranijih godina su pokazala da se prvi sluĉaj obolevanja obiĉno registruje u

drugoj polovini jula, a najvecći broj obolelih tokom avgusta. To je virusno obolenje koje se

prenosi ubodom zaraţenmog komarca. Prenosilac je Culex pipiens, vrsta komarca koji je

domaćin i kod nas. Glavni rezervoar zaraze su razliĉite vrste ptica u kojima se virus odrţava, dok

je ĉovek sluĉajni - slepi domaćin i infekcija se sa njega dalje ne prenosi. Većina zaraţenih, oko

80 odsto, nema nikakve simptome, dok kod manjeg broja zaraţenih, oko 20 odsto, simpromi

podsećaju na obolenje sliĉno gripu. Kod pojedinih osoba, manje od jedan odsto, dolazi do teških

komplikacija meningitisa i encefalitisa.

Kako bi se smanjio rizik od zaraze iz Batuta savetuju da se redovno koriste repelenti

prilikom boravka na otvorenom, da odeća bude dugih rukava i nogavica, da se izbegava boravak

u prirodi u periodu najveće aktivnosti komaraca - sumrak i zoru, da se koristi zaštitna mreţa

protiv komaraca na prozorima i vratima. Groznica Zapadnog Nila prvi put je registrovana u

Srbiji 2012. godine. Najviše obolelih i umrlih od groznice Zapadnog Nila Srbija je imala 2013.

godine kada je obolelo 303 ljudi, a umrlo 35 pacijenata.

U javnom sektoru 7.429 radnika manje

143

U javnom sektoru u Srbiji je u drugom kvartalu ove godine bilo 599.668 zaposlenih, što

je 7.429 manje u odnosu na isti period 2018., prenose Veĉernje novosti podatke Republiĉkog

zavoda za statistiku. Najviše zaposlenih je u zdravstvenom i sistemu socijalne zaštite - 149.037, a

njih je za 745 manje nego pre godinu dana. U javnim preduzećima ima 83.484 ljudi, i manje ih je

za oko 4.000. Od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru, njih 576.454 su u radnom odnosu,

dok su ostali angaţovani po drugim osnovama. U Srbiji je u drugom kvartalu bilo ukupno

2.161.533 zaposlenih, od kojih 1.715.436 radi kod pravnih lica, 373.444 su preduzetnici, a

72.653 su individualni poljoprivrednici. U odnosu na isti period prošle godine ukupan broj

zaposlenih je veći za 1,6 odsto, najviše kod pravnih lica, dok je broj individualnih

poljoprivrednika smanjen za 8,7 odsto.

Oprez za starije učesnike u saobraćaju

Prema najnovijim statistiĉkim podacima Agencije za bezbednost saobraćaja u periodu od

2016. do 2018. godine, 27 odsto poginulih ĉinili su stariji od 65 godina, a polovina poginulih i

ĉetvrtina povreĊenih starijih osoba nastradali su kao pešaci. Prema podacima iz izveštaja, koje je

objavio list Politika od ponedeljka, tokom prethodne tri godine u saobraćajnim nesrećama u

Srbiji poginulo je 469 i povreĊeno 6.600 graĊana starijih od 65 godina, što je godišnje u proseku

oko 156 poginulih i oko 2.000 povreĊenih. "Drugim reĉima, svaki drugi dan jedna starija osoba

pogine u udesu, a svakog dana bude povreĊeno oko pet ljudi. Stariji od 65 godina ĉine oko 20

odsto stanovništva u Srbiji, dok ih je istovremeno oko 27 odsto poginulih u saobraćajnim

nesrećama, a pritom uĉestvuju manje u saobraćaju od proseĉnog stanovnika Srbije", navodi se u

izveštaju i dodaje da ĉešće stradaju muškarci nego ţene. Kako se dodaje, najviše starih strada u

nesreći sa putniĉkim vozilom - 70 odsto, a slede teretna vozila - 21 i autobusi - pet odsto.

V.d. direktora Agencije Jasmina Milošević apelovala je na starije da se ponašaju paţljivo

i odgovorno u saobraćaju, jer se pokazalo da se stariji ljudi kao pešaci ponašaju suprotno onome

što su uĉili svoju decu i unuke. "Stariji moraju da budu posebno oprezni na pešaĉkom prelazu,

jer postoje vozaĉi koji ne prate saobraćajnu signalizaciju i ne poštuju propise", rekla je ona i

dodala da je najviše stradalih u vreme sumraka i "prvog mraka", odnosno izmeĊu 17 i 20 sati.

Broj ţrtava u pucnjavi u El Pasu porastao na 22

Bilans ţrtava smrtonosne pucnjave u gradu El Paso u Teksasu, danas je porastao na 22

pošto su dve ranjene osobe u bolnici podlegle povredama, saopštili su bolniĉki zvaniĉnici i

policija. Doktor Stiven Flaerti iz Medicinskog centra Del Sol saopštio je da je jedan pacijent

preminuo danas, dok je nešto ranije policija saopštila da je još jedna ranjena osoba podlegla

povredama, javio je AP. Napad u El Pasu dogodio se u subotu uveĉe, samo nekoliko sati pre

druge pucnjave u ameriĉkoj drţavi Ohajo, gde je u Dejtonu ubijeno devet osoba, a 16 ranjeno,

podsetio je AP.

Utorak,06.avgust 2019.

Ministar ĐorĎević: Izgradićemo nove centre za socijalni rad

144

Opštinu Alibunar posetio je danas ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna

pitanja Zoran ĐorĊević. Bilo je reĉi o funkcionisanju opštine i

njenoj saradnji sa višim instancama vlasti, a najavljeni su i

neki novi projekti. Ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka i

socijalna pitanja Zoran ĐorĊević sastao se u zgradi opštine sa

predstavnicima lokalne samouprave u Alibunaru, a nakon

toga, u zgradi Skupštine opštine, razgovarao je sa ĉlanovima

Udruţenja invalida rada, gerontodomaćicama i hraniteljskim porodicama. Bilo je reĉi i o radu

Centra za socijalni rad, i najavljena izgradnja novih centara u ĉitavoj zemlji. "Upoznao sam ih sa

planovima Vlade Republike Srbije da u drţavi u narednom periodu izgradimo sve kompletno

nove Centre za socijalni rad, da zaposleni dobiju komfornost i bolje uslove rada s jedne strane, a

sa druge strane da povećamo bezbednost radnika i korisnika, kako bi pored materijalnog poloţaja

i ti uslovi bili bolji", rekao je ministar ĐorĊević.

Novoj zgradi nadaju se uskoro i u Alibunaru, jer, kaţu, za to postoje realne potrebe, ali

im je podjednako vaţna najavljena podrška za ureĊenje dnevnog boravka za lica sa smetnjama u

razvoju, i izgradnju sigurne kuće, zbog povećanja broja ţrtava porodiĉnog nasilja. "Imamo 80

ţrtava nasilja, koje treba smestiti u sigurne kuće, i to pokušavamo da uradimo u krugu od

Panĉeva, Bele Crkve i Zrenjanina.

U Panĉevu je sigurna kuća prepuna, i oni idu na proširenje kapaciteta i traţe pomoć

susednih opština, i mi smo prihvatili poziv i sigurno ćemo da u tome uĉestvujemo", naveo je

direktor Centra za socijalni rad Alibunar Zoran Prebiraĉević.

"Ova poseta današnja nam puno znaĉi, jer su otvorena mnoga pitanja, a s obzirom na to

da smo i do sada sa ministrom ĐorĊevićem imali jako dobru i uspešnu saradnju, nailazili na

maksimalno razumevanje i uvaţavanje, oĉekujem da se i plodovi ove posete ubrzo pokaţu",

poruĉio je predsednik opštine Alibunar Dušan Dakić.

Ministar ĐorĊević najavio je ovom prilikom i da će Udruţenju invalida rada donirati

raĉunar, jer je to, kako je rekao, najmanje što ministarstvo za njih moţe da uĉini.

Mihajlovićeva čestitala Dan rudara: Srbija je ponosna na vas

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka graĊevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Zorana Mihajlović ĉestitala je danas svim rudarima u Srbiji Dan rudara - 6. avgust, istiĉući da je

Srbija ponosna na njih i da treba uĉiniti sve da im se obezbede bolji i bezbedniji uslovi za rad.

"Kao što ste vi ponosni na teţak posao koji obavljate, tako smo i svi mi ponosni na vas, jer

znamo da bez rudarstva i rudara nema osnova za razvoj. To nikad ne smemo da zaboravimo i

treba stalno da radimo na tome da rudari imaju što bolje uslove za rad i poloţaj u društvu koji

odgovara zahtevnom i odgovornom poslu koji obavljaju", kaţe Mihajlovićeva. Ona je rudarima

poţelela dobro zdravlje, sreću i uspeh u radu.

EU podrţava Srbiju u upravljanju migracijama

U Srbiji je trenutno u svim prihvatnim i centrima za azil smešteno 3.500 migranata od

kojih većina ĉeka da nastavi put, uglavnom u zemlje Zapadne Evrope, a EU intenzivno podrţava

Srbiju u upravljanju migracijama i daleko je najveći donator u ovoj oblasti, kaţu predstavnici

Delegacije EU u Srbiji. Lokalne zajednice u kojima se nalaze prihvatni centri za migrante, kao i

sami korisnici prihvatnih centara, suoĉavaju se ĉesto sa mnogim izazovima i zato se u okviru

145

Podrške Evropske unije upravljanju migracijama u Republici Srbiji realizuju aktivnosti pod

sloganom "Slavimo raznolikost", navodi se u saopštenju. Program "Slavimo raznolikost"

obuhvata raznovrsne aktivnosti koje podrazumevaju interakciju lokalnog stanovništva i

migranata, od ekoloških, sportskih aktivnosti do razgovora migranata i lokalnog stanovništva o

sasvim liĉnim i temama iz svakodnevnog ţivota.

U okviru Podrške Evropske unije upravljanju migracijama u Republici Srbiji, Novi Sad,

kao najveći grad na severu Srbije, izabran je za razgovor o migrantskoj krizi u Srbiji, kako bi se

medijima predstavili podaci i informacije o migrantima i lokalnim zajednicama koje se nose sa

ovim izazovom.. "Od 2015. godine organizacije civilnog društva imale su kljuĉnu ulogu u

pruţanju podrške ljudima koji dolaze u Srbiju, što dokazuju veoma uspešni primeri", rekao je

Marko Savio šef kancelarije OXFAM-a u Srbiji, istiĉući da uloga civilnog društva kontinuirano

opada.

Ljudima koji dolaze u Srbiju je potrebna topla dobrodošlica koju će im pruţiti graĊani

Srbije, a graĊani Srbije bi morali da imaju priliku da se ukljuĉe, rekao je on. "U tome im civilno

društvo pomaţe i trebalo bi da nastavi sa tim�, zakljuĉio je Marko Savio.

Direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac, Ana Košel, istakla je da su se aktivnosti poput

"Slavimo raznolikost" uspešno povezale lokalno stanovništvo i migrante. "Tokom projekta koji

traje tek dva meseca, realizovali smo 21 druţenje sa migrantima, lokalnim stanovništvom i

medijima u Šidu, Obrenovcu i okolnim sredinama, Nišu i Subotici. Oko 700 uĉesnika aktivnosti

Fondacije Ana i Vlade Divac, svedoĉi o mogućnosti suţivota ljudi koji su morali da napuste

svoje kuće i ljudi u Srbiji koji su prevazišli sve prepreke koje mogu nastati u ovakvim

situacijama�, rekla je Košel.

Program menadţer delegacije EU Brigit Kuhar izmeĊu ostalog naglasila je da Evropska

unija intenzivno podrţava Srbiju u upravljanju migracijama i daleko je najveći donator u ovoj

oblasti. Ona iznosi skoro 100 miliona evra pomoći od poĉetka povećanog priliva migranata

sredinom 2015. godine. Opredeljena su uglavnom za zaštitu dece, obezbeĊivanje uslova za

prihvat i smeštaj u prihvatnim i centrima za azil, ukljuĉujući hranu, zdravstvenu negu i

obrazovanje, pomoć lokalnim zajednicama gde su smešteni migranti kako bi se ojaĉala socijalna

kohezija, pomoć Srbiji pri upravljanju granicom i borbi protiv trgovine ljudima, kao i pomoć za

izgradnju kapaciteta institucija Srbije koje su ukljuĉene u upravljanje migracijama.

Tuţba protiv poslodavca zbog porodilјe koja mu je plaćala za doprinose

Sneţana Pešović iz Beograda je od poslodavca primala platu 26.000 dinara, a njemu

uplaćivala 30.000 dinara meseĉno. Nakon priĉe emitovane na

RTS-u, stiţu prve dobre vesti. Sluţbenici poverenice za zaštitu

ravnopravnosti su posle emitovanja priĉe o Sneţani Pešović

posetili ovu majku devetomeseĉne bebe i dobili saglasnost da je

zastupaju pred sudom. Poverenik je, naime, Višem sudu u

Beogradu podneo stratešku tuţbu za zaštitu od diskriminacije.

"Tuţbom je pored utvrĊivanja diskriminacije i traţenja da se

otklone posledice diskriminatorskog postupanja traţeno od suda da donese privremenu meru u

cilјu hitne zabrane diskriminacije i spreĉavanja posledica ovakvog postupanja prema zaposlenoj

zbog trudnoće i porodilјskog odsustva", navodi se u saopštenju Poverenika. Ako uspeju da

dobiju tuţbu, to će biti veoma vaţno jer moţe da posluţi kao model za rešavanje sliĉnih

sluĉajeva.

146

U sluţbi Poverenika saznali smo da su sluĉajevi diskriminacije trudnica i porodilјa vrlo

ĉesti, ali da se nikada do sada nije dogodio ovakav sluĉaj. "Drţava ima mehanizme za

spreĉavanje ovakvog ponašanja zbog ĉega verujem da će ovaj primer ohrabriti ţene da se obrate

našoj instituciji i zatraţe zaštitu", zaklјuĉila je poverenica u saopštenju.

Sneţana je od poslodavca primala platu 26.000 dinara, a njemu uplaćivala 30.000 dinara

meseĉno. Iako mu je novac uplaćen, poslodavac nikada Sneţani nije uplatio doprinose. Sneţana

prima nešto više od 10.000 naknade za porodilјe i gotovo da nema od ĉega da ţivi.

Sindikat Sloga: Ne agencijskom zapošlјavanju

Sindikat "Sloga" pozvao je danas poslanike u Skupštini Srbiji da ne glasaju za Predlog

zakona o agencijskom zapošlјavanju kojim se, kako se navodi, dozvolјava da svi poslodavci,

osim u drţavnoj upravi i lokalnoj samoupravi, mogu da iznajmlјuju sve svoje radnike preko

agencije. Sindikat "Sloga" smatra da se tim zakonskim predlogom, koji je Vlada Srbije nedavno

usvojila, staje na stranu krupnog kapitala, svetskih i domaćih tajkuna, koji radnike u Srbiji

posmatraju isklјuĉivo kao robove i zamorĉiće, a ne neophodne partnere u stvaranju profita. Dok

u Evropskoj uniji udeo agencijskih radnika u ukupnom broju zaposlenih iznosi u proseku 1,6

odsto, u Nemaĉkoj 2,2 odsto, Srbija na mala vrata uvodi moderni robovlasniĉki sistem u vidu

iznajmlјivanja radnika preko agencija putem takozvanog "lizinga" i njihovu meĊusobnu

"trampu", odnosno kao razmenu dobara.

Udruţeni sindikati Srbije "Sloga" podsećaju da se od samog Nacrta zakona protive svakoj

vrsti iznajmlјivanja radnika putem "lizinga" i podsećaju da su Ustavnom sudu pre tri godine

podneli inicijativu za ocenu ustavnosti o Agencijskom zapošlјavanju. "MeĊutim, sud i njihove

sudije se i dalјe ne izjašnjavaju i tako otvoreno staju na stranu onih koji radnike najbrutalnije

iskorišćavaju mimo zakona i Ustava koji bi oni kao sud trebalo da štite", navode u tom sindikatu.

U sindikatu "Sloga", smatraju da svaka priĉa o tome kako će Zakon o agencijskom

zapošlјavanju doneti veću sigurnost radnicima i njihovo bolјe sindikalno organizovanje je

izlizani kliše. "Taj kliše smo ostetili na svim izmenjenim zakonima, posebno aktuelnom Zakonu

o radu, koji je radna prava zaposlenih u Srbiji obezvredio i pokrenuo talase socijalnog egzodusa

za bolјim ţivotom u razvijene zemlјe EU", zaklјuĉuje se u saopštenju sindikata "Sloga".

Od početka leta autoputevima prošlo 7,1 milion vozila

Od poĉetka letnje sezone na srpskim autoputevima prošlo je 7,1 milion vozila, a samo

tokom proteklog vikenda prihod od putarine uznosio je 363 miliona dinara. Kako se precizira u

saopštenju "Puteva Srbije" od poĉetka leta na autoputeve u Srbiji ukljuĉilo se 7.116.891 vozilo

dok je tokom prvog vikenda ovog meseca taj broj vozila 734.058. "Ovog vikenda ostvaren

prihod od naplate putarine iznosi 363.094.719 dinara, što je više za 76.913.062 dinara, odnosno

26,88 procenata u odnosu na isti period prošle godine", kaţu u "Putevima". Zabeleţen je, dodaju,

rekordan broj vozila koja su prošla kroz naplatne stanice pa je tako prema podacima ovog

preduzeća na naplatnoj stanici Beograd prošlo 203.636 vozila, Stara Pazova - 109.963 vozila,

Šimanovci - 94.178 vozila, Doljevac - 75.517 i Preljina - 33.782 vozila.

KaraĎorĎevići donirali CTG aparate i električne krevete

147

Fondacija princeze Katarine KaraĊorĊević donirala je danas aparate za kartiotografiju

(CTG) i elektriĉne krevete za intenzivnu negu za GAK

''Narodni front'' i akušersko-ginekološka odeljenja u KBC

''Zemun'' i ''Zvezdara'' ukupne vrednosti od blizu 90.000 evra.

Medicinska oprema u vrednosti od oko 31.000 evra uruĉena je

GAK ''Narodni front'' - CTG aparat od 4.100 evra poklon je

dobrotvorne fondacije Lajflajn iz Njujorka, a kreveti marke

''Strajker'' za intenzivnu negu vredni 27.000 evra donacija su

organizacije Project C.U.R.E iz Denvera. Fondacija princeze

Katarine obezbedila je i CTG aparat i 10 elektriĉnih kreveta za KBC ''Zemun'', a isti aparat i pet

kreveta dobilo je i odeljenje ginekologije u KBC ''Zvezdara''. Princeza Katarina uruĉila je

donaciju GAK ''Narodni front'' u prisustvu ministra zdravlja Zlatibora Lonĉara, princa

Aleksandra KaraĊorĊevića, v.d. direktora te ustanove Ţeljka Mikovića i zaposlenih u toj klinici.

Godišnji odmor kao ispit stabilnosti braka

Iako ga 350 dana ĉekaju, otplaćuju i na kraju danima se pripremaju za put, kada konaĉno

odu na godišnji odmor, partneri se suoĉe sa problemima u odnosu. Sve su brojniji parovi, koji

svedoĉe da se tokom letovanja svaĊaju ĉesto, i da su odnosi stalno zategnuti. I dok je za jedne

letnji odmor prilika da uţivaju, za druge je veliki ispit. Kako kaţe Jovana Jestrović, porodiĉni

psihoterapeut, ĉesto se dešava da se parovi vrate sa godišnjeg odmora koji je bio ispunjen

prepirkama i svaĊom, te da takve nesuglasice poĉinju i pre godišnjeg odmora, a u vezi su sa

komunikacijom i oĉekivanjima u braku. "Parovi ĉesto već imaju neke nesuglasice i onda pomisle

- hajde samo da odemo na taj odmor, tamo će sve biti lepo i sve će se samo rešiti, ali onda shvate

da to ne bude tako", navodi Jovana Jestrović.

Ona kaţe da je najvaţnije da postoji dobra komunikacija, u smislu da parovi jasno

razgovaraju o tome šta oĉekuju od tog odmora, šta oĉekuju jedno od drugog. "Ljudi ĉesto misle

da taj dogovor uopšte nije bitan i da je svejedno da li ćemo na plaţu ići u 8 ĉasova ujutru ili u 10

ĉasova, ali to nije pitanje satnice, nego pitanje u ĉemu se mi to razlikujemo i kako ćemo da

funkcionišemo u budućnosti ako se razlikujemo", navodi ona.

Jedan od osnovnih razloga zboga ĉega ljudi ne ţele da tolerišu razlike meĊu sobom, što

ima za posledicu i veliki broj razvoda brakova u poslednje vreme, jeste to što su ljudi više

fokusirani na sebe i na svoje potrebe, i ne shvataju da trebaju da vode raĉuna i o potrebama

drugih. "Ranije je moglo manje da se priĉa o tome, a brakovi su bili stabilniji, zato što je ranije

svaki brak bio sliĉniji nekom drugom braku u svom okruţenju, nego što je danas, a danas imamo

mnogo razliĉitih "vrsta brakova". Mojoj baki je njena mama mogla da ispriĉa kako izgleda brak i

mamin brak bi verovatno bio vrlo sliĉan bakinom. Danas imamo brakove u kojima partneri ţive

u razliĉitim zemljama, imamo mnogo jednoroditeljskih porodica", istiĉe ona i dodaje da i

prevelika posvećenost poslu ĉesto oduzima vreme potrebno za gajenje odnosa u braku. https://www.youtube.com/watch?v=rqlGLAwTXfc

Završena letnja škola „Korneliju u spomen”

Pevanjem u Sabornoj crkvi na liturgiji u nedelјu u Temišvaru, završene su aktivnosti

ovogodišnje 27. letnje škole crkvenog pojanja „Korneliju u spomen”. Polaznici tog jedinstvenog

muziĉkog kampa, u ĉijem centru paţnje je oĉuvanje srpskog crkvenog pojanja, koje je Kornelije

148

Stankvić zabeleţio u Donjoj crkvi u Sremskim Karlovcima, pre Temišvara, pevali su u subotu

pred karlovaĉkom publikom, a dan pre i pred novosadskom u Galeriji Matice srpske. Bio je to

prvi nastup polaznika u Galeriji Matice srpske i Novom Sadu i većini prvi boravak u toj

nacionalnoj kulturnoj instituciji u cilјu promovisanja rada škole i njene misije. U radu škole

uĉestvovalo je tridesetak odraslih pevaĉa iz Srbije, Crne Gore i Austrije, te više od 20 karlovaĉke

dece. U organizaciji muziĉkog kampa, koji je ove godine trajao dan duţe, od 28. jula do 5.

avgusta, Društvu za negovanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca pomogli su Ministarstvo

kulture i informisanja, Eparhija sremska, Opština Sremski Karlovci, mr Dušan Mihalek. Nјeno

odrţavanje pomogli su i Karlovaĉka bogoslovija, Muzej pĉelarstva i vinska kuća „Ţivanović“,

Podrum „Bajilo“ i Pokret gorana Vojvodine.

Izloţba učenika škole za dizajn Bogdan Šuput

U okviru programa Omladinske prestonice Evrope Novi Sad 2019 - OPENS, a u sklopu

projekta "Muzej mladih", u Spomen-zbirci Pavla Belјanskog 8.

avgusta biće sveĉano otvorena izloţba uĉenika Škole za dizajn

"Bogdan Šuput" iz Novog Sada, pod nazivom "Kulturno blago:

svet u muzejskom kovĉegu". Na izloţbi u Spomen-zbirci biće

prikazano tridesetak radova polaznika smerova likovni tehniĉar i

dizajn grafike (od prvog do trećeg razreda), inspisiranih priĉom o

umetnicima iz kolekcije i njihovim delima. Autorke izloţbe su

Milica Orlović Ĉobanov i Marta Ðarmati iz Spomen-zbirka Pavla Belјanskog. Izloţba će biti

otvorena do 31. avgusta.

Više od 20 firmi na prodaju u avgustu, sedam iz Vojvodine

Od dvadesetak preduzeća koja će se ovog meseca naći na javnom nadmetanju, za koje je

Agencija za licenciranje steĉajnih upravnika objavila javne pozive, sedam je iz Vojvodine, a

meĊu njima je ponovni pokušaj prodaje ĉuvene fabrike lekova "Jugoremedija" iz Zrenjanina.

Prodaja Fabrike lekova "Jugoremedija" zakazana za petak, a poĉetna cena je 800.000.000 dinara.

Nudi se ceo industrijski kompleks "Jugoremedije" na ĉak 73.586 kvadratnih metara, kao i zelena

površina, platoi i saobraćajnice na bruto površini od 56.305 kvadrata. Uz industrijski kompleks,

u poĉetnu cenu su uraĉunati i stan od 16 kvadrata, 24 ţigova, 28 motornih vozila i inventar i

zalihe te fabrike lekova, piše novosadski Dnevnik. Dan ranije, u ĉetvrtak, 8. avgusta, na javnom

nadmetanju naći će se imovina DP "Promet" iz Vršca. U prvoj celini je lokal u Vršcu, površine

78 kvadratnih metara, sa poĉetnom cenom od 5.617.295 dinara. U drugoj celini su lokal u

Jasenovu, a reĉ je o ĉetiri prostorije trgovine, površine 170 kvadrata i pokretna imovina, u kojoj

je oprema za prodavnice. Poĉetna cena za tu celinu je 856.948,50 dinara.

Proizvodna hala DP "Nova dom stolarija" iz Debeljaĉe naći će se takoĊe na javnom

nadematanju, 16. avgusta u Agenciji za licenciranje steĉajnih upravnika u Beogradu. Prodaje se

objekat drvne industrije, industrije nameštaja i proizvodnje papira površine 4.860 kvadrata, a

poĉetna cena je 35.854.680 dinara. Na javnom nadmetanju do kraja meseca biće i imovina

preduzeća "Merit sistem" iz Subotice, "Magic bodţ multimedia" iz Novog Sada i nepokretna

imovina DD "Trgovinsko Banat" iz Zrenjanina.

Od početka godine u saobraćaju poginulo 292 ljudi

149

Od poĉetka godine do 5. avgusta u saobraćajnim nesrećama u Srbiji poginulo je 292 ljudi,

što je 19 više nego u istom periodu prošle godine, kaţu u

Agenciji za bezbednost saobraćaja i istiĉu da od 25. juna raste

broj poginulih na našim putevima. Do 5. avgusta zabeleţeno je

oko 11.500 povreĊenih, a broj povreĊenih u saobraćaju ove

godine smanjen je za šest odsto u odnosu na lane. V.d. direktora

Agencije za bezbednost saobraćaja Jasmina Milošević kaţe za

Tanjug da se tokom leta dogodi oko 40 odsto od ukupnog broja

saobraćajnih nezgoda u godini, a povećan rizik od nesreća u

letnjim mesecima objasnila je većim brojem vozila na putevima kroz Srbiju, posebno u

tranzitnom saobraćaju. "U odnosu na 2016. godinu, na primer, u prethodnoj godini imali smo 28

odsto više vozila na našim putevima, što se moţe raĉunati u milionima vozila na kraju godine",

kazala je Milošević.

Kako je objasnila, uzroci nepovoljne statistike tokom leta su i sve veći broj mladih za

volanom, nepovoljne vremenske prilike poput padavina ili visokih temperatura, ali i povećan

broj dvotoĉkaša u saobraćaju. "U gradskim sredinama se sve više koriste i elektriĉni trotineti

koji, takoĊe, stvaraju jedan od rizika za saobraćajne nezgode", napomenula je Milošević. Kako je

rekla, do 25. juna ove godine zabeleţen je najmanji broj poginulih i povreĊenih u saobraćajnim

nesrećama od kada se vodi statistika, ali je od 25. juna do 5. avgusta zabeleţen porast broja

poginulih na putevima. Milošević je apelovala na vozaĉe da odmorni sedaju za volan i da tokom

voţnje prave pauze na svaka dva ili tri sata. "Ispostavilo se da oko 30 odsto nesreća uzrokuje

loše manevrisanje vozaĉa, što je posledica umora", ukazala je Milošević.

Posebnu paţnju skrenula je roditeljima naglasivši da deca najĉešće stradaju kao putnici i

apelovala da se pravilno koriste deĉije sedište i sigurnosni pojasevi. Povećan broj saobraćajnih

nesreća tokom leta direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović objašnjava i

razliĉitim vrstama vozila u saobraćaju od kamiona, automobila, zaprega, motokultivatora,

traktora do bicikala, motocikala, elektriĉnih trotineta. TakoĊe, istakao je da se leti najveći broj

saobraćajnih nesreća dešava na putevima sa najvećom frekvencijom saobraćaja, pre svega na

auto-putevima, Koridoru 10 kroz Srbiju i putnom pravcu kroz Crnu Goru. Okanović je apelovao

na sve vozaĉe da budu oprezni i da poštuju sve propisane mere za bezbednost u saobraćaju.

"Vaţno je vezivati sigurnosne pojaseve ne samo na prednjem, već i na zadnjem sedištu, kao i da

je za dete obezbeĊeno deĉije sedište ili da mu, ako je više od 135 centimetara, vezujete

sigurnosni pojas bez obzira da li ga vozite do vrtića udaljenog 100 metara ili 500 kilometara do

mora", istakao je Okanović.

Naveo je da su u letnjoj sezoni duţa zadrţavanja na graniĉnim prelazima i naplatnim

rampama i upozorio vozaĉe da vreme ĉekanja ne pokušavaju da nadoknade brţom voţnjom od

dozvoljene ili preticanjem tamo gde je riziĉno. Okanović je ukazao na vaţnost da promene svesti

uĉesnika u saobraćaju što, kako je rekao, podrazumeva uvoĊenje saobraćajnog obrazovanja i

vaspitanja u predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, ali i efektne medijske kampanje na

nacionalnom nivou. "Mi smo u saobraćajnom smislu neobrazovan i nekulturan narod, ne našom

greškom, već zato što nemamo sistem koji bi nas doveo na ţeljeni nivo saobraćajne kulture. Ne

shvatamo da vezivanje pojasa, poštovanje brzine, nošenje zaštitne kacige treba da primenjujemo

ne da bismo izbegli kaznu, već zato što to moţe da nam spase ţivot", dodao je Okanović.

Naĉelnica opšte medicine u Domu zdravlja Stari grad Branka Lazić ukazuje da visoke

temperature mogu da utiĉu na koncentraciju vozaĉa u saobraćaju, naroĉito ako vozilo nema

150

klima ureĊaj. Ona je savetovala da se ne koriste prevozna sredstva koja nemaju klima ureĊaje,

naroĉito ne u delu dana od 11 do 17 sati. "Ukoliko je auto stajao na suncu, ĉak i ako je

klimatizovan, potrebno je pre voţnje otvoriti širom vrata i saĉekati da se vazduh izmenja ili ĉak

moţda pustiti motor sa klimom da radi neko vreme jer se vozilo ugrejalo", dodala je ona.

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja od 25. juna do 29. jula poginulo je

75 osoba u saobraćajnim nezgodama. U junu je ţivot izgubilo 55, a u julu 63 ljudi što znaĉi da je

u julu, statistiĉki gledano, svakog dana ginulo dvoje ljudi u saobraćaju.

Uhapšen zbog kraĎe bicikla olimpijskom šampionu Filipu Bartoleu

Pripadnici zrenjaninske policije uhapsili su G. D. (45) iz Zrenjanina, zbog postojanja

osnova sumnje da je poĉinio kriviĉno delo kraĊe. Sumnja se da je on 29.

jula ove godine, kod hale sportova u Zrenjaninu, ukrao bicikl

dvadesetdevetogodišnjem mladiću koji je taj bicikl dobio na poklon od

Grada Zrenjanina. Policija je kod G. D. pronašla ukradeni bicikl i vratila

ga je vlasniku. Osumnjiĉeni je, uz kriviĉnu prijavu, priveden osnovnom

javnom tuţiocu u Zrenjaninu. Mladić kome je ukraden bicikl je zapravo

Filip Bartole, trostruki osvajaĉ olimpijskih medalјa na ovogodišnjoj

Specijalnoj olimpijadi u Abu Dabiju.

Filipova majka Radinka Bartole objavila je dan ranije da je policija uspela da identifikuje

lopova koji je zrenjaninskom šampionu ukrao bicikl. – Policija je ipak pronašla bicikl! Uz veliku

pomoć komšija, naša policija je vratila Filipu bicikl, a poĉinioca je uhapsila. Zahvalјujemo se

policiji i divnom komšiluku – poruĉila je Radinka putem društvenih mreţa.

Odmah nakon što je objavlјeno da je Filipu ukraden bicikl ispred sportske dvorane, javili

su se mnogi sa ţelјom da mu kupe novi. Pomoć su, izmeĊu ostalih, ponudili i ĉlanovi jednog

moto kluba, kao i košarkaš Dino Radonĉić. – Jako mi je drago što su se javili. Ne zbog toga što

bi Filip dobio bicikl, nego zato što cene to što Filip radi. Nјegovi sugraĊani znaju koliko je

doprineo gradu Zrenjaninu i Srbiji – izjavila je Radinka Bartole.

Podsetimo, Filip Bartole i ostali uĉesnici Olimpijskih igara Specijalne olimpijade u Abu

Dabiju dobili su krajem marta na poklon od Grada Zrenjanina bicikle. Filip se sa ovog

takmiĉenja vratio sa tri osvojene medalјe – jednom zlatnom i dve srebrne. Zlatnu medalјu je

osvojio u trci na 100 metara, a srebro u trci na 200 metara i kao ĉlan štafete 4x100 metara.

Sreda,07.avgust 2019.

Kakav će biti poloţaj radnika angaţovanih preko agencije?

Agencije za zapošljavanje su u protekloj godini posredovale u angaţovanju preko 6.500

naših graĊana u inostranstvu, dok se u prvoj polovini ove godine na taj naĉin zaposlilo 3.000

njih, pokazuju podaci Ministarstva rada, zapošljavanja, boraĉkih i socijalnih pitanja. Navode da

iako postoji 123 agencija koje imaju licencu Ministarstva za obavljanje tih poslova, precizan

podatak o broju radnika u inostranstvu ipak ne moţe znati obzirom na to da mnogi

samoinicijativno pronalaze posao. Najĉešće ţalbe su da ono što su doţiveli "na terenu" nije bilo

onako kako im je reĉeno ni u pogledu plate, a ni uslova, ukazuju nadleţzni i struĉnjaci i skreću

paţnju da treba saĉekati najpre usvajanje, a onda i primenu zakona kako bi se zakljuĉilo da li je

151

došlo do pomaka u zaštiti prava radnika. Inaĉe, Vlada Srbije usvojila je na sednici odrţanoj

prošle nedelje Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju koji ima za cilj da se uredi ova oblast

i maksimalno zaštitite tzv. agencijski zaposleni. U resornom ministarstvu kaţu da zakon predviĊa

da ustupljeni radnici u potpunosti budu izjednaĉeni sa zaposlenima koje poslodavac korisnik

neposredno zapošljava u pogledu osnovnih uslova rada (zarada, radno vreme, odsustva...). Istiĉu

i da se na osnovu prijava nezadovoljnih graĊana, pokreće se postupak kontrole nad radom

agencija i ako se utvrdi da agencija obavlja poslove zapošljavanja suprotno odredbama zakona,

oduzima joj se dozvola. Zakonom o agencijskom zapošljavanju propisano je da poslodavac

korisnik ne moţe angaţovati više od 10 odsto agencijski zaposlenih u radnom odnosu na

odreĊeno vreme u odnosu na ukupan broj zaposlenih na dan zakljuĉenja ugovora o ustupanju

zaposlenih.

Izuzetni poslodavac korisnik koji ima manje od 50 zaposlenih na dan zakljuĉenja ugovora

o ustupanju zaposlenih moţe da angaţuje jednog ustupljenog

zaposlenog ako ima od dva do devet zaposlenih, dva zaposlena

ako ima od 10 do 19 zaposlenih, tri ustupljena zaposlena ako ima

od 20 do 29 zaposlenih,ĉetiri ustupljena zaposlena ako ima od 30

do 39 zaposlenih, pet ustupljenih ako ima od 40 do 49

zaposlenih. To je ujedno i bio najveći predmet sporenja

socijalnih aktera u toku rasprave o nacrtu zakona budući da

socijalni partneri nisu meĊusobno postigli saglasnost oko

pojedinih zakonskih odredbi. TakoĊe, izuzetno zaposleni koji sa agencijom imaju zakljuĉen

ugovor o radu na neodreĊeno vreme ne ulaze u ograniĉenje od 10 odsto.

U Savezu samostalnih sindikata Srbije za Tanjug kaţu da iako je "kvota" postavljena na

10 odsto, predviĊene su i alternative i ustupci. "Po njima ispada da moţe da ih bude znatno više i

smatramo da to nije prihvatljivo", kaţe Zoran Mihajlović iz tog sindikata. Sindikati su kaţe

traţili i bankarske garancije za osnivanje agencije jer, istiĉe, samo velike agencije mogu biti

"ozbiljni igraĉi" i garantovati ostvarivanje svih prava radnicima jer je bilo brojnih zloupotreba.

TakoĊe, vaţno je da se omogući da posle dve godine radnici angaţovani ovako mogu da preĊu iz

odreĊenog u neodreĊeni radni odnos jer ako se to ne desi izgubiće se institut zaposlenih na

neodreĊeno vreme, kaţe Mihajlović I dodaje da je vaţno da se ova oblast uredi. Iako nije

postignut dogovor o Nacrtu zakona o agencijskom zapošljavanju, i sindikati nisu dali "zeleno

svetlo" zajedniĉki stav je bio da taj zakon treba što pre doneti.

Zaštitnik graĊana Zoran Pašalić istiĉe da je stav te institicije da se moraju štiti prava

radnika kako imajući u vidu postojeće zakone, tako i one koji će tek poĉeti da se

primenjuju Zakon o agencijskom zapošljavanju još uvek nije usvojen i nije poĉeo da se

primenjuje i tek kada se to dogoditi moći će konkretnije da se iznese stav o odredbama, kaţe on

za Tanjug. Istiĉe i da su se radnici koji su otišli da rade u inostranstvo, najĉešće u toku letnje

sezone, ţalili na odnos poslodavca, odnosno na to da ono sto im je obećano od onih koji su ih

anagaţovali i ono što su doţiveli "na terenu" nije bilo kako im je reĉeno. "Taj broj se povećava iz

godine u godinu, kako se sve veći broj naših radnika angaţuje u inostranstvu", kaţe Pašalić.

Kada je reĉ o povredama radnih prava kaţe da se najĉesće opšte prituţbe na povrede prava iz

radnih odnosa odnose na uplate doprinosa za penziono i socijalno osiguranje.

Pašalić napominje i sluĉaj porodilje koji se u javnosti pojavio prethodnih dana istiĉući da

ovakva situacija nije zabeleţena u instituciji Zaštitnika graĊana ali da to ne znaĉi da sliĉnih ili

takvih situacija nije bilo. "Sigurno je da postoje sliĉni primeri, Zaštitnik graĊana kontroliše rad

152

institucija koje se moraju baviti zaštitom radnika, a primetno je da je jako mali broj kriviĉnih

prijava iz oblasti radnih odnosa", rekao je Pašalić.

Nauĉni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu dr Nada Novaković kaţe da

predloţeni zakon štiti prava radnika angaţovanih na ovaj naĉin, ali samo donekle. Pojašnjava da

ovako zaposleni radnici samo naizgled imaju ista prava kao i radnici u preduzeću u kojoj su

angaţovani. "Radno vreme, odsustva i odmori odnose se, pre svega, na radni dan i uslove rada.

Takav zaposleni nema ugovor sa tim preduzećem, već agencija koja ga iznajmljuje. Predlog

Zakona o agencijama nudi rešenje da najvaţnija prava iz radnog odnosa takav radnik ostvaruje u

agenciji, sa kojom sklapa ugovor na odredeno i neodreĊeno radno vreme", rekla je ona za

Tanjug. Navodi da od agencije zavisi i visina njegove zarade, pravo na bolovanje, godišnji

odmor, plaćen prevoz, regres. "Najĉešće je to radni odnos na odreĊeno radno vreme, pa nestaju

sva pomenuta prava", smatra ona. Sagovornica Tanjuga istiĉe da se na takozvani "lizing" ne

angaţuju samo portiri, ĉistaĉice, poštari, ĉitaci vodomera i strujomera, nego i sluţbenici i

struĉnjaci u drţavnim sluţbama i organima, novinari, reditelji, glumci i dirigenti. "To znaĉi da

postojeće radno zakonodavstvo omogućava brojne zloupotrebe eksploatacije zaposlenih svih

profila i da je to postalo masovno", navodi Novaković.

TakoĊe i ona ukazuje da odredbama predloţenog zakona, novi poslodavac nije ograniĉen

na 10 odsto od svih zaposlenih kod sebe, već moţe skoro sve radnike u svom preduzeću da

zaposli preko agencije. "Formalno ograniĉavanje broja iznajmljenih radnika se zakonski i

stvarno na taj naĉin dezavuiše i izbegava", navodi. Istiĉe i da je kontrola rada agencija i njihova

materijalna i druga odgovornost "najslabija taĉka" srpskog radnog zakonodavstva.

Uloga agencija najbolje se pokazala u ekonomijama koje imaju nisku nezaposlenost jer

pa je samim tim i lakše nalaţenje posla, kaţe. U Nemackoj, na primer, procenat zaposlenih preko

agencija ne prelazi tri odsto od svih zaposlenih.

Srbija potpisnica konvencije UN o rešavanju sporova medijacijom

Drţavni sеkrеtar u Ministarstvu pravdе Radomir Ilić potpisao jе u Singapuru Konvеnciju

Ujеdinjеnih nacija o mеĊunarodnim sporazumima o rеšavanju

sporova mеdijacijom.Ilić jе istakao da sе Srbija, koja jе mеĊu

prvim potpisnicama Singapurskе konvеncijе, pozicionirala kao

jеdan od pionira u mеĊunarodnoj zajеdnici koji tеţi vеćoj

stabilnosti i prеdvidivosti mеĊunarodnih trgovinskih

transakcija. Ilić jе dodao da vеrujе da ćе potpisivanjе

Konvеncijе doprinеti еkonomskom osnaţivanju Srbijе, što ćе

dovеsti i do poboljšanja uslova za poslovanjе i strana ulaganja.

"Konvеncija ćе ohrabriti strankе iz razliĉitih pravnih sistеma da ĉеšćе koristе mеdijaciju i da

osmišljavaju krеativna rеšеnja koja zadovoljavaju intеrеsе obе stranе, što ćе na kraju pozitivno

uticati i na odvijanjе mеĊunarodnе privrеdе", naglasio jе Ilić. Ilić jе nakon potpisivanja

uĉеstovao i na okruglom stolu "Izgradnja povеrеnja, omogućavanjе mеĊunarodnе trgovinе, na

komе su predstavnici 17 drţava potpisnica i pеt drţava i organizacija koje podrţavaju

potpisivanje Konvencije konstatovali da je potpisivanje tog dokumеnta potvrda multilateralizma

i vladavine prava u doba kada je takva potvrda od izuzetnog znaĉaja.

Singapurska Konvеncija o mеdijaciji prеdstavlja kljuĉni instrumеnt olakšavanja

mеĊunarodnе privrеdе i promocijе mеdijacijе kao altеrnativnog i еfikasnog naĉina rеšavanja

sporova, obеzbеĊujući izvršnost sporazuma kojе su strankе zakljuĉilе u postupku mеdijacijе u

153

svim drţavama kojе su ratifikovalе Konvеnciju. Oĉеkujе sе da ćе primеna Konvеncijе doprinеti

brţеm, lakšеm i jеftinijеm rеšavanju sporova, jaĉanju pristupa pravdi i vladavini prava. O

znaĉaju ovog mеĊunarodnog instrumеnta govori i ĉinjеnica da jе 46 drţava na današnjoj

svеĉanosti potpisalo Konvеnciju, mеĊu kojima su, porеd Srbijе i Singapura, i SAD, Kina,

Turska, Izraеl, Crna Gora, Sеvеrna Makеdonija, Indija, Gruzija, Bеlorusija, Ukrajina i drugе. Na

cеrеmoniji potpisivanja su bili prisutni dеlеgati iz prеko 70 drţava i rеgionalnih organizacija,

ukljuĉujući EU, Australiju i Švajcarsku, koji su podrţali potpisivanjе Konvеncijе.

U sklopu cеrеmonijе potpisivanja organizovana jе i Singapurska nеdеlja mеdijacijе, koja

okuplja prеko 1.500 dеlеgata, i to visokih drţavnih zvaniĉnika, prеdstavnika UN i drugih

mеĊunarodnih organizacija, vodеćih mеĊunarodnih mеdijatora, privrеdnika, pravnika, ali i

prеdstavnika akadеmskе zajеdnicе i studеnata, koji uĉеstvuju u mеĊunarodnom takmiĉеnju iz

mеdijacijе. Prеdnosti mеdijacijе u odnosu na parnicu su uštеdе troškova, vrеmеna i drugih

znaĉajnih rеsursa, a u odnosu na drugе mеtodе rеšavanja sporova i to što jе postupak potpuno

prilagoĊеn potrеbama strana, dok flеksibilnost omogućava nе samo iznalaţеnjе krеativnih

rеšеnja, vеć i da jе konaĉno rеšеnjе uvеk u rukama strana. Zbog toga sе razvoj mеdijacijе

posmatra i od stranе indеksa Svеtskе bankе radi formiranja rang listе za uslovе poslovanja -

"Doing Busines".

Brnabić: Imamo zdrav budţet i moţemo da gradimo stanove

Izgradnja stanova za pripadnike sluţbi bezbednosti je samo jedan u nizu investicionih

projekata koje Vlada Srbije realizuje od kada je postignuta ekonomska stabilnost zemlje, kaţe

premijerka Ana Brnabić. Izjavila je i da je jedan od glavnih zadataka Vlade da odrţi fiskalnu

disciplinu uspostavljenu za vreme premijerskog mandata Aleksandra Vuĉića.

Premijerka pozvala direktorku Kanala 9 na sastanak

Ako je zahtev direktorke televizije Kanal 9 Maje Pavlović da SOKOJ ili EPTV otpišu

dugove, inaĉe će da štrajkuje glaĊu, ja ne znam šta bih po tom

pitanju još mogla da uradim, rekla je danas premijerka Ana

Brnabić i dodala da po tim pitanju ne ţeli da pravi presedan. "Ne

ţelim da pravim presedan i nekome naredim da joj otpiše dugove,

koje inaĉe, svi drugi plaćaju, jer će onda to da znaĉi da ţivimo u

anarhiji", rekla je Brnabić odgovarajući na novinarsko pitanje u

vezi sa sluĉajem Maje Pavlović. Uradili smo sve što smo mogli i obećali, dodala je. "Zvali smo

SOKOJ, zamolili ih i oni su zvali i rekli da se ti dugovi reprogramiraju, ali ako neko neće i kaţe

ne, ili ćete da mi otpišete dugove ili ću da štrajkujem glaĊu, ja sam rekla da kao predsednica

Vlade to ne mogu i ne ţelim da uradim. Ne ţelim da pravim takav presedan, jer nakon toga bilo

ko od medija moţe da kaţe ja ne ţelim da plaćam SOKOJ i ja isto ţelim da mi otpišete sve

dugove, ili bilo ko od graĊana moţe da kaţe ne ţelim da plaćam struju, jer mislim da je to

preskupo", rekla je Brnabić.

Ona je pozvala još jednom Maju Pavlović, UNS, NUNS da ponovo sednu za sto i

razgovaraju. "Da svi sednemo i da u skladu sa vladavinom prava dogovorimo šta moţe da se

uradi. Postoje dugovi, ti dugovi su napravljeni, neke stvari moraju da se plaćaju po zakonu.

Hajde da ih prereprogramiramo i onda da se oni reše", pozvala je Brnabić Ona je naglasila da ne

ţeli da utiĉe na bilo koji sud i "da im kaţe - radite ovako ili onako". "Ništa se nije promenilo od

154

našeg sastanka otvorenog za javnost, neke stvari Vlada Srbije ne moţe da reši, jer su to stvari

koje su suprotne zakonima Srbije. I SOKOJ i EPTV su zvali Maju Pavlović da potpiše sporazum

o reprogramu dugova, ona se na to nije odazvala. Ona je, što se tiĉe konkursa za medije, dobila

1.600.000 dinara, da li je to diskriminacija?", pitala je Brnabić. Ona je ponovila da je uvek za to

da razgovara, ali da "mora da se kaţe u kakvoj drţavi ţelimo da ţivimo". "U Srbiji u kojoj pretite

štrajkom glaĊu ako vam ne oproste dugove? Pa moţe, ali onda više nema drţave, nema budţeta,

nema javnih institucija. Onda to znaĉi da ţelimo da ţivimo u anarhiji. Ja to ne ţelim", zakljuĉila

je Brnabić i još jednom pozvala na zajedniĉki sastanak kako bi rešili, koliko je u moći Vlade

Srbije, problem televizije Kanal 9.

Golf tereni u Srbiji sve popularniji

Većini golf zvuĉi kao sport koji je namenjen imućnima, a malo je poznato da se golf igra

i kod nas. U Srbiji postoje dva terena za golf, a jedan od njih

se nalazi i u Vojvodini, u Ţablju. Ukoliko ste nekada maštali

da postanete golferi, naredna priĉa otkriće vam kako da

ostvarite svoj san. U Americi je golf veoma popularan, a

jedan od najuspešnijih golfera, Tajger Vuds, postao je

sinonim u svetu za taj sport. Ako ste kao deca maštali da

zaigrate golf, imate tu priliku u ţablju, ali je neophodno da

proĊete obuku. "Da biste postali pravi golfer potrebno je da proĊete golf akademiju, ona traje 12

ĉasova i na toj akademiji se nauĉe golf udarci, kratki i duţi zatim saznaju se opšte informacije o

golf terenima u Srbiji i u svetu..posle toga se kreće za polaganje za zelenu kartu koja je dozvola

za igru svuda na svetu", rekla je Milica Ošap iz Golf centra.

Nikola Bjelobaba ima 15 godina i naša je mlada nada u ovom sportu. Kako kaţe, trebalo

bi da postane deo perspektivnih sportista, kako bi bio na korak do reprezentacije. "Poĉeo sam pre

3 godine, gledao sam ga na tvu i bio mi je nekako zanimljiv sport. Mslio sam da time ne moţe da

se bavi u Srbiji, meĊutim malo sam istraţivao i video sam da imaju dva golf terena i odabrao

sam bliţii tako sam krenuo", rekao je Nikola Bjelobaba.

Rekreativno bavljenje golfom namenjeno je svima, ali profesionalno bavljenje tim

sportom zahteva znaĉajno ulaganje novca. Golferi kaţu da je najveći ulog kada je reĉ o golfu,

vreme. U toku je izgradnja i novih 9 staza, a sa ukupno 18 staza, golf centar u Ţablju postaće

prvi teren u srbiji koji ispunjava golf standarde.

Dan rečne flotile obeleţen u Novom Sadu

Potprеdsеdnik Pokrajinskе vladе ĐorĊе Milićеvić, i ministar odbranе Alеksandar Vulin,

prisustvovali su proslavi Dana rеĉnе flotilе i Dana roda rеĉnih jеdinica Vojskе Srbijе, koja jе u

Novom Sadu odrţana na brodu posеbnе namеnе "Kozara". Ĉеstitajući pripadnicima rеĉnih

jеdinica Vojskе Srbijе njihov dan, potprеdsеdnik Pokrajinskе vladе ĐorĊе Milićеvić jе istakao

da jе Vojska Srbijе tеmеlj sigurnosti i bеzbеdnosti svih graĊana Rеpublikе Srbijе i da u

prеthodnih nеkoliko godina, kroz procеs modеrnizacijе, doţivljava svoju vеliku obnovu. Dan

Rеĉnе flotilе, ujеdno Dan roda rеĉnih jеdinica, obеlеţava sе 6. avgusta, u znak sеćanja na dan

kada jе, 1915. godinе, na Savi kod bеogradskе Ĉukaricе, porinut prvi srpski ratni brod "Jadar".

Ulaskom novoizgraĊеnog "Jadra" u sastav Brodarskе komandе i snaga odbranе Bеograda,

155

otpoĉеlo jе zvaniĉno formiranjе srpskе rеĉnе flotilе. Komanda i vеći dеo jеdinica Rеĉnе flotilе

sе nalazе u Novom Sadu, a ostalе baziraju u Bеogradu i Šapcu.

Izloţba "Prosvetni i kulturni ţivot Slovaka" u Arhivu Vojvodine

Izloţba "Prosvetni i kulturni ţivot Slovaka izmeĊu dva svetska rata u Baĉkom Petrovcu"

je otvorena sredu, 7. avgusta u 12 ĉasova u galerijskom prostoru Arhiva Vojvodine. Izloţba

arhivskih dokumenata posvećena je stogodišnjici Slovaĉkih narodnih sveĉanosti, Gimnazije "Jan

Kolar“ i štamparije u Petrovcu. Na izloţbi će govoriti direktor Arhiva Vojvodine dr Nebojša

Kuzmanović, direktor Muzeja Vojvodine dr Drago Njegovan, direktor Istorijskog arhiva grada

Novog Sada msr Petar ĐurĊev, Jan Brtka, predsednik Matice slovaĉke u Srbiji, Ana MedveĊova,

direktorka Gimnazije "Jan Kolar" u Baĉkom Petrovcu i gospoĊa Libuška Lakatošova, predsednik

Nacionalnog saveta Slovaka u Srbiji, koja će i otvoriti izloţbu.

Stefanović: Nelegalan objekat na Pančićevom vrhu biće srušen

Nesporno je da je objekat na Panĉićevom vrhu nelegalan i biće srušen "do poslednje

cigle", poruĉio je ministar unutrašnjih poslova Nebojša

Stefanović. "Objekat će biti srušen do poslednje cigle, do

poslednjeg crepa, kao što je drţava i obećala", rekao je

Stefanović novinarima u Novom Sadu, odgovarajući na

pitanje zbog ĉega ni posle godinu dana od odluke drţave taj

objekat nije srušen. Ministar u ovom trenutku ne moţe da

kaţe kada će to biti uĉinjeno. "Taj nelegalan objekat će biti srušen. Ja ne bih sada davao taĉan

rok, za pet mesec ili godinu dana, da me ne biste opet, ako se baš tad to ne desi, pitali, ali

uveravam vas da će to biti uĉinjeno", rekao je Stefanović.

Policija Hongkonga ubuduće će "farbati" demonstrante koji izazivaju nerede

Policija Hongkonga saopštila je da će ubuduće u sukobu sa huliganima koristiti

specijalnu boju, kojom će prskati sve koji budu izazivali

nerede, kako bi kasnije mogli da ih prepoznaju. Predstavnik

policije je rekao da su obezbedili "prenosive mašine za

rasprskavanje boje" i da će ih koristiti, pre svega, da bi

obeleţili nasilnike koji se kriju pod maskama, kako prilikom

intervencije ne bi stradali ljudi koji ţele mirno da protestuju,

preneo je Sputnjik. Boja koja će se koristiti je jestiva i

bezopasna, ali je policija upozorila da zadrţava pravo da je ubaci i u kontejnere sa suzavcem,

ukoliko se proceni da je to neophodno. Navodi se i da Kina nije prva drţava ĉija policija koristi

farbu da bi obeleţila izgrednike.

Demonstracije u Hongkongu poĉele su 9. juna zbog zakona koji predviĊa mogućnost

izruĉenja centralnim vlastima Kine. Taj zakon je kasnije suspendovan, ali protesti nisu prestali,

već su se iz mirnih pretvorili u nasilne. Do sada je uhapšeno više od 500 izgrednika, a u

sukobima je povreĊeno 139 policajaca.

156

Četvrtak, 08.avgust 2019.

Putnička vozila na granicama do 30 minuta

U Srbiji je jutros prohodnost puteva dobra, a uslovi za voţnju u toku dana biće pravi

letnji, saopštio je AMSS. Prema poslednjim informacijma Uprave graniĉne policije, na

graniĉnim prelazima nema zadrţavanja duţih od 30 minuta.

Da li je neophodno da preĎemo "magičnih" 10.000 koraka dnevno

Većina nas prati svoju dnevnu aktivnost pomoću pametnih telefona, satova i narukvica.

Svaka od pomenutih spravica savetuje nam da je za zdrav

ţivot preporuĉljivo da svakog dana naĉinimo barem 10.000

koraka. Magiĉni broj od deset hiljada koraka datira još od

perioda Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine. Poznata

japanska kompanija proizvodila je popularne pedometre

(brojaĉe koraka) pod nazivom Manpo-kei, što na

prevedenom znaĉi deset hiljada koraka, navodi BBC. Sve do

sada nisu vršena ozbiljna istraţivanja koja utvrĊuju znaĉaj šetnje za zdravlje ĉoveka.

Profesorka Min Li na Medicinskom fakultetu Oksfordskog univerziteta sprovela je

opseţno istraţivanje na uzorku od ĉak 16.000 ţena starosti preko sedamdeset godina. Cilj je bio

da se utvrdi veza izmeĊu dnevne aktivnosti ovih ţena i razloga njihovog umiranja nebitno od

uzroka. Svim uĉesnicama podeljeni su pedometar uraĊaji koji će pratiti broj preĊenih koraka na

dnevnom nivou. Nakon ĉetiri godine i tri meseca preminulo je njih 504. Ţene koje su preţivele,

pravile su dnevno u proseku više od pet hiljada koraka. Grupa koja pravi proseĉno više od 4.000

koraka ima veće šanse da doţivi duboku starost od onih koje naprave samo 2.700, tvrde

struĉnjaci. Problem u ovom istraţivanju je što su one osobe koje su se već slabije kretale, već

bile bolesne. Ispitivanja su utvrdila da ţene koje su dovoljno "fit" i mogu nedeljno da preĊu

magiĉnu cifru od 10.000, vrlo verovatno je da će doţiveti duboku starost.

Dţordan Etkin, psiholog sa Duke univerzita, zakljuĉio je da su osobe koje su pratile svoju

aktivnost prelazile veći broj koraka, ali su u šetnji znaĉajno manje uţivale. Korist od hodanja kod

ĉoveka nastupa nakon preĊenih 7.500 koraka, sve preko toga ne utiĉe znaĉajno na vaše zdravlje,

tvrde nauĉnici. Napravljeni koraci nisu uvek precizan pokazatelj vaše dnevne aktivnosti. Recimo,

kada trĉite, vaš dnevni rezultat neće biti vidno bolji, ali ste zato prešli znaĉajno veću razdaljinu.

U Guči trubači, a u Temišvaru peti Egzitov "Revolušn festival"

U Guĉi je veĉeras poĉeo Sabor trubaĉa, u Nišu ĉuveni dţez festival "Nišvil", a u

Temišvaru je otovoren peti "Revolušn festival", jedan od pet Egzitovih festivala. Šta nas oĉekuje

narednih dana, iz Temišvarua izveštava Sonja Mitrović

U Zlakusi počela 24. MeĎunarodna kolonija keramike

U uţiĉkom selu Zlakusa danas je poĉela 24. MeĊunarodna kolonija umetniĉke keramike

na kojoj ove godine 11 umetnika iz osam zemalja stvara skulpture na naĉin kako se to u ovom

157

kraju radi već 400 godina. Kolonija je deo autorskog projekta Keramika Zlakusa akademskog

slikara keramiĉara Sofije Bunardţić. “Specifiĉnost ove nove tehnike u umetniĉkoj keramici,

tehnici Zlakusa i lonĉarsko-grnĉarskog zanata je u materijalu i naĉinu rada. Glina se meša sa

sitno mlevenim mineralom kalcita, zatim se od pripremljene smese rade skulpture, odnosno

umetniĉki predmeti na ruĉnom toĉku zidanjem, graĊenjem. Nakon toga se predmeti suše,

predgrevaju i peku na otvorenom plamenu vatre od visoko kaloriĉnog drveta na oko 600-700

stepeni", objašnjava Bunardţićeva. Taj tehnološki proces izrade keramike, sliĉan onome u

praistoriji, privlaĉi umetnike iz celog sveta na ovu koloniju. "Jako se veselim što ću nauĉiti

tradicionalan naĉin izrade keramike,koji potiĉe još iz neolita. I upravo je fascinantno da se tom

tehnikom i danas moţe raditi. Potrebni su samo materijal, ruke i dobra volja", istiĉe uĉesnica

kolonije iz Zagreba Nadica Ajhorn (Eićhorn).

Domaćinstva u selu Zlakusa već 400 godina odrţavaju ovu tradiciju, a njenom

oţivljavanju umnogome je doprinela kolonija koja traje već 24 godine, uvek u nekom od

zlakuških domaćinstava. "Kolonija doprinosi oĉuvanju tradicije starog zanata u Zlakusi, gde se

ovim poslom bavi sve veći broj majstora lonĉara i grnĉara. TakoĊe, kolonija omogućuje

umetnicima iz celog sveta da na temeljima ove stare proizvodnje stvaraju umetniĉka dela", rekao

je na otvaranju kolonije gradonaĉelnik Uţica Tihomir Petković.

Kolonija umetniĉke keramike traje od 8. do 18. avgusta, a odrţava se pod

pokroviteljstvom Ministarstva kulture, grada Uţica i Stalne radne grupe za ruralni razvoj i GIZ.

Uĉestvuje 11 umetnika iz Italije, Hrvatske, SAD, Belgije, Rusije, Francuske, Australije i Srbije.

Subotica spremna za 18. festival “Interetno”

Subotica se sprema da u avgustu bude domaćin 18. Festivala “Interetno”, na kome će

nastupiti oko 750 ĉlanova folklornih grupa iz MaĊarske,

Malezije, Bolivije, Kolumbije, Rusije i Srbije, a pojedini od

njih gostovaće i u Kiškunhalašu, Srbobranu i Senti. Gradski trg

u Subotici i ovog 22. avgusta postaće „Etnopolis“ u koji će

ljubitelji folklora moći da uĊu sa festivalskim pasošem. Na 18.

Interetno festivalu, koji organizuju grad i MKC „Nepker“ ,

nastupiće 750 plesaĉa iz 23 domaće i sedam inostranih

foklornih grupa koje na sever Baĉke dolaze iz MaĊarske, Malezije, Bolivije, Kolumbije, Rusije i

Srbije.

“Pored glavnog programa, koji podrazumeva plesnu panoramu, biće organizovana

igraonica “Zlatna kapija”. Prateća dešavanja ukljuĉuju vašar starih zanata na kome će

uĉestvovati oko stotinu izlagaĉa. Biće tu i “Gastro selo” i “Vinska ulica”. U okviru glavnom

festivalskog programa, biće prireĊeni koncerti na glavnoj bini “Etnopolisa”, a u MKC “Nekper”

biće Festivalski klub”, najavila je Silvia Rumenjaković, organizatorka Festivala „Interetno“ u

Subotici.

Više od 450 dece pokazaće svoje umeće na smotri maĊarskih deĉjih ansambala iz cele

Vojvodine, a oko 80 muziĉara zabavljaće publiku na svojim koncertima. Na glavnoj bini

„Etnopolisa“, nastupiće Peter Novak sa grupom „Etnofon“ iz MaĊarske i ansambl „Ravnica“, a u

Festivalskom klubu MKC „Nepker“ Regina Zaboš zajedno sa Nevenom Pejĉić kao i Mozeš

Sabadi sa svojim bendom. “Ushićen sam što je naš Festival “Interetno” doţiveo punoletstvo.

Kroz te godine odrastanja, on je postajao sve lepši i bogatiji, a posredstvom uĉesnika iz celog

sveta koji su dolazili na sever Baĉke da predstave svoju kulturu, tradiciju i bogate narodne

158

nošnje, poslali smo poruku svetu da je s pravom moţemo da se pohvalimo da je Subotica uspela

da se upiše na mapu festivalskih gradova Evrope i sveta. Ponosan sam na sve one koji su, tokom

18. godina, radili kako bismo uspeli da dostignemo taj cilj”, kaţe Bela Bodrogi, direktor

Festivala “Ineretno” i glavni sekretar u MKC „Nepker“ iz Subotice.

18. Interetno festival sveĉano će biti otvoren 23. avgusta defileom folklornih grupa koje

će krenuti od Hale sportova, prošetati kroz grad, a zatim se okupiti na glavnoj bini „Etnoplisa“

koja će biti postavljena ispred Gradske kuće u Subotici. Sve do 26. avgusta Subotica će biti grad

narodnih igara, muzike i plesa iz celog sveta, a u okviru Festivala, koji je tokom prethodnih 17.

godina imao više od 250.000 posetilaca, “Etno dani” će biti organizovani i u Kiškunhalašu,

Srbobranu i Senti.

Stefanović sa policijskim patrolama: 227 prekršaja u saobraćaju

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović obišao je noćas patrole saobraćajne

policije i Interventne jedinice 92 koje su bile na redovnim

zadacima kontrole saobraćaja i otkrivanja potencijalnih

kriviĉnih dela, a samo tokom prošle noći policija je otkrila

227 saobraćajnih prekršaja. Policija je zbog voţnje pod

dejstvom alkohola kaznila 56 vozaĉa, a troje je, zbog veće

koliĉine alkohola u krvi, zadrţano u policiji do istreţnjenja,

saopštio je MUP. Pripadnici Interventne jedinice priveli su

jednu osobu nakon što je pretresom kod nje pronaĊen pištolj

sa 15 metaka u okviru. Stefanović je nekoliko punktova u Beogradu na kojima je policija vršila

kontrolu u cilju povećanja bezbednosti graĊana, obišao zajedno sa direktorom policije

Vladimirom Rebićem. Ministar je zahvalio pripadnicima policije koji, kako je rekao, svake noći

izlaze na teren i trude se da Beograd, ali i ostatak Srbije, budu maksimalno bezbedni. “Veĉeras

obilazimo patrole saobraćajne policije i Interventne jedinice 92 koje obavljaju svoje redovne

zadatke i koje proveravaju da li vozaĉi upravljaju pod dejstvom alkohola ili nekih psihoaktivnih

supstanci, kao i da li se u nekim automobilima moţda nalazi oruţje ili eksploziv“ , rekao je

Stefanović. Ministar je naglasio da policija ovakvim preventivnim radom uspeva da smanji broj

kriviĉnih i prekršajnih dela, a ujedno je i apelovao na vozaĉe da ne voze pijani. "Naţalost i

veĉeras sam imao priliku da vidim da jedan deo ljudi vozi pod uticajem alkohola i oni su naravno

sankcionisani. Naţalost, ĉak smo imali i teţe sluĉajeve gde su vozaĉi imali više od 1,5 promila

alkohola u krvi" istakao je Stefanović.

Advokat: Dokazi nisu dovoljni da se sekretarica O. Ivanovića optuţi

Dobrica Lazić, advokat Silvane Arsović, sekretarice ubijenog Olivera Ivanovića, koja je

juĉe kao osumnjiĉena saslušana pred Specijalnim tuţilaštvom u Prištini, izjavio je da mu je iz

tuţilaštva predoĉeno da poseduju dokaze protiv Arsovićeve, ali on tvrdi da ti dokazi nisu

dovoljni da bi se neko optuţio za tako ozbiljno kriviĉno delo. Lazić je za Insajder rekao da je ona

saslušavana istim povodom kao i u novembru prošle godine, kada je privedena

Američke vlasti u sedam fabrika uhapsile 680 neprijavljenih stranaca

159

Ameriĉke vlasti su u sedam fabrika hrane u drţavi Misisipi uhapsile 680 neprijavljenih

radnika-stranaca. Vršilac duţnosti direktora za imigraciju i naplatu carine Metju Olbens rekao je

agenciji AP da je broj uhapšenih tokom te racije moţda i najveći u privredi u poslednjih desetak

godina i najveći do sada u samo jednoj ĉlanici SAD. Vlasti kaţu da je oko 600 agenata opkolilo

fabrike da bi spreĉilo radnike da beţe. Ciljali su na nekoliko kompanija ĉiji su rad pratili. Racije

su izvedene u malim mestima blizu Dţeksona, gde radnu snagu ĉine uglavnom imigranti iz

Srednje Amerike.

Filipini proglasili epidemiju denga groznice,622 osobe umrle

Na Filipinima je proglašena epidemija denga groznice nakon š to su 622 osobe umrle od

te bolesti, preneo je CNN. Od poĉetka godine registrovano je i više od 146.000 obolelih što je za

98 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Ministar zdravlja Fransisko Duke izjavio je da je

proglašavanje epidemije vaţno da bi se ustanovilo gde je pomoć najpotrebnija i kako bi se

omogućilo da lokalne vlasti imaju pristup fondovima.

Petak, 09.avgust 2019.

Za razvoj pametnih gradova 206 miliona dinara

Ministar bez portfelja za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović uruĉio je danas

ugovore predstavnicima osam jedinica lokalnih

samouprava koji su dobili sredstva za realizaciju

projekata u okviru programa za razvoj "pametnih

gradova" u ukupnom iznosu od 206 miliona dinara. Reĉ

je o programu ĉiji je cilj unapreĊenje inovacionih

kapaciteta gradova i opština, a ugovori su u Vladi Srbije

uruĉeni predstavnicima Ĉaĉka, Kraljeva, Gornjeg

Milanovca, Uţica, AranĊelovca, Kikinde, Zajeĉara i

Beograda. "Zadovoljstvo mi je da danas uruĉimo

ugovore graĊanima koji su dobili sredstva za razvoj inovacionih elemenata u svojim gradovima,

za ono što je danas najvaţnije za sve naše graĊane - da ţive u pametnim gradovima", rekao je

Popović.

Naveo je da će se, prema podacima Ujedinjenih nacija, u narednih desetak godina

povećavati broj stanovnika u velikim gradovima i da se oĉekuje da će do 2030. godine ĉak 70

odsto stanovništva na planeti ţiveti u velikim gradovima. "Zato je potrebno da nam gradovi budu

i pametniji i bezbedniji. Da budu ekonomiĉniji, operativni i na svaki mogući naĉin bolji - da

olakšaju ţivot svojim graĊanima i da ţivot u njima bude jeftiniji", istakao je Popović i dodao da

je budućnost Srbije u pametnim i bezbednim gradovima.

Naveo je da je siguran da će projekti koji će se realizovati u lokalnim samoupravama dati

podsticaj mladima da svoje inţenjersko, inovaciono znanje iskoriste kako bi usavršili i modelirali

neke nove procese da njihovi gradovi budu još pametniji, bolji i ekonomiĉniji. "Ovi projekti su

budućnost ne samo za lokalne sredine, već i za celu Srbiju, a ovaj model se koristi u svim

evropskim i svetskim prestonicama", rekao je Popović i dodao da će se sa ovim programom

nastaviti i ubuduće.

160

Istakao je da je veoma vaţno da se pametne metodologije i inovacioni sistemi promovišu

i u ruralnim sredinama i najavio da će od sledeće godine biti pokrenut projekat "smart rural"

(pametna sela) kako bi i onima koji ţive u selima bile dostupne najnovije tehnologije.

AMSS: Od 2020. obavezna kvalifikaciona kartica za vozače

Auto-moto savez Srbije apelovao je na sve profesionalne vozaĉe sa srpskom vozaĉkom

dozvolom da podnesu zahtev za sertifikat i kvalifikacionu

karticu, koje će 2020. godine morati da ima svaki vozaĉ

kome je upravljanje vozilom osnovno zanimanje kada

upravlja vozilom C, C1, D, D1, CE, CE1, DE ili D1E

kategorijom. Kvalifikacionom karticom, koja je

meĊunarodni dokument i u kojoj su podaci dvojeziĉni, na

srpskom i engleskom jeziku, a glasi na ime vozaĉa,

potvrĊuje se poĉetna kvalifikacija za prevoz tereta odnosno prevoz putnika i nema rok vaţenja,

navodi AMSS. Od poĉetka 2019. godine, a na osnovu ovlašćenja Agencije za bezbednost

saobraćaja za poslove podnošenja i obrade zahteva za izdavanje sertifikata i kvalifikacionih

kartica za vozaĉe, u okviru poslova poverenih Zakonom o bezbednosti saobraćaja, AMSS je

zapoĉeo proces sertifikacije profesionalnih vozaĉa u ovlašćenim ekspoziturama na 31. lokaciji na

teritoriji cele zemlje. "Apelujemo da svi profesionalni vozaĉi sa srpskom vozaĉkom dozvolom, u

nekoj od naših ekspozitura na vreme podnesu zahtev za sertifikat i kvalifikacionu karticu. Pod

propisanim navedenim uslovima zahtev mogu predati u AMSS tokom 2019. godine, jer će prema

Pravilniku već u 2020. godini ukoliko ţele da rade kao profesionalni vozaĉi, obavezno morati da

imaju sertifikat i kvalifikacionu karticu", navodi se u saopštenju AMSS-a.

Dodaju da svi vozaĉi koji na dan stupanja na snagu Pravilnika o uslovima i naĉinu

sticanja sertifikata o struĉnoj kompetentnosti i kvalifikacione kartice, kao i u periodu od jedne

godine od dana stupanja, imaju u vozaĉku dozvolu upisanu neku od navedenih kategorija mogu

podneti u AMSS ekspoziturama zahtev za izdavanje sertifikata i kartice, bez pohaĊanja obavezne

obuke i polaganja struĉnog ispita. Uz Zahtev za izdavanje sertifikata i kvalifikacione kartice

potrebno je priloţiti fotokopiju ili ispis liĉne karte vozaĉa, a originalni dokument na uvid, zatim

fotokopiju vozaĉke dozvole vozaĉa, sa originalnim dokumentom na uvid, fotografiju vozaĉa

formata 25x35 mm, ne stariju od 6 meseci i dokaze o izvršenim uplatama.

Celokupan spisak AMSS ovlašćenih ekspozitura sa adresama, kontakt telefonima i

uputstvom za popunjavanje uplatnica i zahteva za izdavanje, moţe se pronaći na sajtu AMSS-a -

www.AMSS.org.rs.

Preventivne mere protiv afričke kuge svinja

Shodno preporukama Evropske komisije, ali i republiĉke Uprave za veterinu, preventivne

mere protiv afriĉke kuge svinja podiţu se na najviši nivo. Na podruĉju juţnobaĉkog okruga

formiran je regionalni centar za prevenciju te zarazne bolesti koja se pojavila u pojedinim

evropskim zemljama, a u Kini gotovo uništila svinjarstvo. Naĉelnik juţnobaĉkog okruga Milan

Novaković za RTV kaţe da je odmah po oglašavanju alarma koji ukazuje na to da postoji

opasnost od širenja virusa afriĉke kuge svinja podrţao formiranje regionalnog centra za

prevenciju te brzo šireće bolesti. https://www.youtube.com/watch?v=r8mjFuNPz6M

161

Prvi Centar za demenciju počinje da se gradi u Vršcu

Prvi Centar za demenciju u Srbiji biće u Vršcu, a njegova izgradnja poĉeće krajem

godine. Objekat će biti u okviru Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti "Dr Slavoljub

Bakalović", površine 1.000 metara kvadratnih, a kapacitet će biti 30 leţajeva. Centar se gradi

kroz prekograniĉni IPA projekat Evropske unije koji Srbija realizuje s Rumunijom, odnosno

Specijalna bolnice za psihijatrijske bolesti u Vršcu sa Opštom bolnicom u Rešici.

Direktorka Specijalne bolnice Tatjana Voskresenski kaţe za Tanjug da su već dobili

graĊevinsku dozvolu i da je raspisan tender za izvoĊaĉa radova koji traje dva meseca i da

oĉekuje da će graĊevinski radovi poĉeti do kraja godine. "Novi objekat biće u krugu bolnice,

birali smo lokaciju koja je više u zelenilu. Objekat će imati oko 1.000 kvadrata i biće prilagoĊen

za smeštaj i leĉenje 30 paĉijenata obolelih od demencije", naglasila je Voskresenska. Ukupna

vrednost projekta ptrekograniĉne saradnje je 1,1 milion evra, a bolnica u Vršcu dobiće za

izgradnju centra oko 680.000 evra.

Otvoren Nišvil

Spektakularnim zajedniĉkim nastupom pet big bendova sa više od stotinu muziĉara iz

Srbije, Hrvatske, Bugarske i Argentine na dve pozornice u

Nišu je otvoren jubilarni 25. Nišvil dţez festival. Zajedno sa

dţez muziĉarima iz razliĉitih delova sveta pred nekoliko

hiljada istinskih poštovalaca dţeza, sinoć je nastupio ĉuveni

pijanista Lari Vuĉković, ovogodišnji dobitnik nagrade za

ţivotno delo. Publika je uţivala u spektakularnom izvoĊenju

kompozicije "Nišvile jubilations" koju je specijalno za ovu

priliku komponovao slavni trubaĉ Duško Gojković. Pre nastupa pet big bendova Nišvil Grand Pri

nagrada "Šaban Bajramović" uruĉena je slavnom saksofonisti Maseo Parkeru. Kadrovi sa dodele

te nagrade ući će u dokumentarni film o Šabanu Bajramoviću koji reţira Nišlija Ţeljo Mirović.

Četvoro mladih poginulo u sudaru na Ibarskoj magistrali

Ĉetvoro mladih poginulo je noćas u direktnom sudaru "bmw" i "daĉije" na Ibarskoj

magistrali u mestu Ţupanj u opštini Ljig, prenose beogradski mediji. Kako se navodi, pet osoba

je zadobilo povrede i ţivotno su ugroţeni. Saobraćajna nesreća se dogodila sat posle ponoći. U

daĉiji su poginule tri, a u "bmw"-u jedna osoba, prenose mediji.

Uhapšen "krivac" za nesreću

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu uhapsili su N. M. (1992) zbog

postojanja osnova sumnje da je izvršio kriviĉno delo teško delo protiv bezbednosti javnog

saobraćaja. On se sumnjiĉi da je noćas, sat posle ponoći, na Ibarskoj magistrali kod mesta

Ţupanjac, upravljajući vozilom "bmv", izazvao saobraćajnu nezgodu u kojoj su poginule ĉetiri

osobe, dok su ĉetiri osobe zadobile povrede. Osumnjiĉenom je odreĊeno zadrţavanje do 48 sati i

on će, uz kriviĉnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tuţilaštvu u Lazarevcu.

Arsov: Kampanjama o bezbednosti protiv nesreća

162

Naĉelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije Nebojša Arsov izjavio je danas da je

jedan od najvećih uzroka nesreća leti to što je saobraćaja

mnogo veći, a graĊani mobilniji. Arsov je u intervjuu za

RTS naveo da su ostali razlozi umor, brzina, neustupanje

prvenstva prolaza, alkohol... Od ponedeljka će na terotiriji

EU, ali i u Srbiji, biti pojaĉana kontrola brzine kretanja,

najavio je Arsov, podsetivši da, meĊutim, te akcije,

naţalost, daju kratkoroĉne rezultate. On je istakao da

jedini naĉin da se podigne svest o poštovanju saobraćajnih propisa jeste da se vode kampanje o

bezbednosti saobraćaja. "Celo društvo mora da se ukljuĉi i sve društveno odgovorne

organizacije", rekao je Arsov i dodao da su pozvali Agenciju za bezbednost saobraćaja da

medijima dostavi spotove, ali da mediji traţe da se emitovanje spotova naplati. "Pozivam ih

(medije) da ih emituju bez naknade, jer mora da se smanji broj stradalih", istakao je Arsov.

Dodaje da leti za volanom ima i dosta mladih vozaĉa, koji nisu dovoljno iskusni. Zbog

toga je izmenjena odredba i probna vozaĉka vaţiće do 21. godine. "Naţalost, i mladi a i roditelji

nisu svesni. Svaki dan dobijamo puno pisama da deca poloţe ispit pre nego što se uvede novi

sistem", naveo je Arsov i dodao da ni roditelji ni deca ne shvataju koliko je vaţna probna

dozvola.

Ovog leta, samo u julu, u saobraćajnim nesrećama na putevima u Srbiji poginule su 63

osobe. Ionako crnu statistiku dodatno je pogoršao današnji dan - samo na Ibarskoj magistrali u

dva udesa petoro poginulih. Kod skretanja za BogovaĊu na Ibarskoj magistrali, poginulo je

ĉetvoro mladih u direktnom sudaru BMV-a i "daĉije". Rano jutros, takoĊe, na Ibarskoj desila se

još jedna nesreća u kojoj je poginula jedna osoba.

Hiljadu osuĎenika čeka nanogice

Zbog nedostatka elektronskih ureĊaja u Srbiji, trenutno oko 1.000 osuĊenika kojima je

izreĉena kazna kućnog zatvora, ĉeka na izdrţavanje kazne, piše današnja "Politika". Najviše ih je

u Beogradu, s obzirom na to da se, kako navode u Upravi za izvršenje kriviĉnih sankcija

Ministarstva pravde, u glavnom gradu poĉini najveći broj kriviĉnih dela. Nedostatak nanogica,

kako se moţe zakljuĉiti iz odgovora koji su "Politici" dostavljenih iz Uprave, nije jedini zbog

ĉega se kasni sa izvršenjem sudskih presuda. "Situacija je delimiĉno takva i zbog manjka

zaposlenih. MeĊutim, to se rešava tako što se na poslovima poverenika koji obavljaju izvršenje

sankcija, delimiĉno angaţuju i zaposleni iz Sluţbe za tretman zavoda, koji su prethodno prošli

obuku", kaţu u Upravi za izvršenje kriviĉnih sankcija.

Imajući u vidu ova dva razloga, kako dodaju, prilikom donošenja odluke o izvršenju,

odreĊuje se prioritet prema kriterijumima poput rizika od zastarevanja kazne, opasnosti

izvršenog kriviĉnog dela po zajednicu ili oštećenog, liĉnost osuĊenog, teţinu kriviĉnog dela. U

Upravi kaţu i da je Vlada Srbije, imajući u vidu znaĉaj alternativnih sankcija za društvenu

zajednicu i rešavanje veće efikasnosti u izvršenju ove vrste kazni, opredelila sredstva za nabavku

još 1.000 nanogica do kraja godine.

Subota,10.avgust 2019.

163

Protest "1 od 5 miliona": BeograĎani ukoreni - dolaze u malom broju

U Beogradu se veĉeras odrţava 36. protest "1 od 5 miliona", sa koga je poruĉeno da vlast

treba spreĉiti da otima nacionalna dobra, reke, šume, parkove.

Desimir Stojanov iz sela Rakita kod Babušnice, koji vodi akciju

protiv izgradnje mini hidroelektrane u tom mestu, ukorio je

BeograĊane što nisu došli u većem broju na protest, jer ovo što

vlast radi "ne liĉi na drţavu". "Osilili su se, narodu otimaju reke,

to ni Turci nisu radili", kazao je Stojanov. Aktivistkinja pokreta za

odbranu Košutnjaka Gorana Ilić istakla je da je gradilište u tom beogradskom parku i šumi bez

dokumentacije, ali nadleţni ne reaguuju, a izostala je i javna rasprava o tome da se park pretvori

u graĊevinsko zemljište. Glumac Branislav Leĉić, formalni domaćin protesta "1 od 5 miliona",

poruĉio je vlasti da se nacionalna dobra ne mogu uzurpirati i da će protesti trajati "sve dok se ne

uspostavi sistem koji će raditi za graĊane".

Ispred Predsedništva organizator protesta završio u Urgentnom

Tokom protesta "1 od 5 miliona" u Beogradu desio se incident, kada je troĉlana

delegacija pokušala da ukloni ogradu ispred Predsedništva Srbije kako bi ostavila spisak zahteva.

Tada je došlo do guranja s mnogobrojnim obezbeĊenjem u civilu, koje je spreĉavalo uklanjanje

ograde, a jedan od organizatora protesta završio je u Urgentnom centru. Jedan od organizatora

protesta SrĊan Marković rekao je da je sa obezbeĊenjem postojao dogovor da se delegaciji

protesta dozvoli da ostavi spisak zahteva za fer izbore. MeĊutim, pošto im je to onemogućeno,

uĉesnici protesta probali su da uklone ogradu koja okruţuje zgradu Predsedništva. Tada je

utrĉalo brojno obezbeĊenje u civilu i došlo je do meĊusobnog guranja. Marković je u jednom

trenutku uspeo da preskoĉi ogradu i sa spiskom zahteva u rukama probao da dotrĉi do ulaza u

zgradu, ali ga je više pripadnika obezbeĊenja uhvatilo i uz primenu fiziĉke sile, on je vraćen sa

druge strane ograde. Delegaciji protesta je ubrzo posle toga dozvoljeno da doĊe do zgrade

Predsedništva i tu ostavi spisak zahteva. Pre incidenta ispred zgrade Predsedništva, aktivisti

pokreta "1 od 5 miliona" podelili su demonstrantima toalet papir koji je zatim baĉen na zgradu

Predsedništva. "Ovako ćemo obrisati sve tvoje laţi i manipualcije Vuĉiću. Umesto da budeš

predsednik svih graĊana ti ih deliš", rekao je jedan od organizatora protesta SrĊan Marković. Na

kraju protesta on je zahvalio svim uĉesnicima na hrabrosti i pozvao graĊane bez obzira da li su

leva ili desna politiĉka opcija da se zajedno izbore. "Nećemo beţati, idemo do kraja", poruĉio je

Marković ponovivši da 1. septembra sledi bojkot izbora ako se ne ispune uslovi za fer izbore.

UG: Zaustaviti projekte koje smatramo štetnim

Nekoliko neformalnih udruţenja graĊana i incijativa

objavilo je danas zahtev da se obustave "svi problamtiĉni i

nezakoniti projekti" koji su već zapoĉetiu Beogradu, saopštilo

je neformalno udruţenje graĊana "Pešaci nisu maratonci".

Kao takvi navedeni su izgradnja ţiĉare na Kalemegdanu,

rekonstrukcija Gardoša u Zemunu, seĉa drveća na

Košutnjaku, izgradnja spalionice smeća na deponiji "Vinĉa",

164

zaustavljanje najavljenih projekata ureĊenja Savskog trga i Trga Nikole Pašića, kao i najavljeno

uklanjanje Starog Ţelezniĉkog mosta na Savi. "Zašto bi preskupo poploĉavanje granitom bilo od

veće vaţnosti i prioriteta od izgradnje kanalizacije u Borĉi, obaloutvrde za poplave ili otvaranja

novih vrtića ili podizanja plata zdravstvenim i prosvetnim radnicima", upitala su udruţenja

graĊana.

Zahtevaju transparento donošenje odluka i javni pristup predloţenim planovima, uĉešće

graĊana u javnim raspravama i odluĉivanju, poštovanje i sprovoĊenje zakona, kako je ocenjeno,

pre svega od strane institucija koje bi trebalo zakon i da štite. Na današnjem sastanku

neformalnih inicijativa i udruţenja graĊana u Kući ljudskih prava i demokratije u Beogradu

uĉestvovali su "Pešaci nisu maratonci", "Ne dam kej", "Saĉuvajmo Cetinjsku i Zetsku",

"BeograĊani protiv noćne buke", "Saĉuvajmo naš parkić" (Poţeška), "Saĉuvajmo Gardoš i

Zemun", "Stop uništavanju Košutnjaka" i druge inicijative.

Vreme je za kupovinu ogreva, moţe i na rate

Za sva domaćinstva koja se greju na ĉvrsto gorivo, poslednji je trenutak za nabavku

ogreva, jer je kvalitet trenutno najbolji, a do poĉetka grejne sezone oĉekuju se poskupljenja.

https://www.youtube.com/watch?v=W32AIPd8wfw

Novom Sadu nedostaju taksi vozila za prevoz osoba sa invaliditetom

Novi Sad još uvek nije meĊu gradovima, koji imaju obezbeĊena taksi vozila sa rampom

za prevoz osoba sa invaliditetom. Korisnici kolica se i dalje oslanjaju na sopstveni prevoz i dobru

volju taksi vozaĉa. U Novom Sadu i dalje ne postoji nijedno taksi vozilo sa rampom koje je

prilagoĊeno za prevoz osoba sa invaliditetom. Ovaj problem traje već godinama i spreĉava

korisnike kolica da nesmetano obavljaju svakodnevne aktivnosti. Iako se taksisti trude da izaĊu u

susret korisnicima kolica koliko je to moguće, nekada je to jednostavno nedovoljno. Vrbas, iako

deset puta manji od Novog Sada, ima obezbeĊeno specijalizovano taksi vozilo sa rampom, a u

pojedinim zemljama u okruţenju, lokalne samouprave subvencionišu taksi udruţenja u nabavci

takvih vozila. https://www.youtube.com/watch?v=S42Xkfztzr8

Koliko brinemo o zaštiti ţivotne sredine

Plastika predstavlja jedan od velikih ekoloških problema sa kojima se suoĉava naša

planeta. Posledice koje nastaju u prirodi, usled bacanja plastike, sve su veće, a korišćenje plastike

se ne smanjuje. Naša okolina prepuna je plastike koju ĉesto moţemo videti i van kontejnera.

Nerazvijena svest o odvajanju otpada i svakodnevna upotreba plastiĉnih proizvoda ĉine našu

okolinu zagaĊenom i nezdravom za ţivot. "Ono što prvo moramo da istaknemo je da se plastika

koristi upravo zbog toga što ima dobre osobine, jeftin je materijal koji moţe da zameni dosta

drugih materijala i do sada, u poslednjih desetak godina je u stvari tek shvaćeno koliki je

problem sa plastikom u ţivotnoj sredini. I to pre svega zbog nepravilnog odlaganja otpada, gde

onda ona završava svuda, znaĉi u svim eko sistemima", rekla je Aleksandra Tubić a PMF-a.

Ukoliko je izloţena suncu, plastika se vremenom raspada na sitne ĉestice koje se do kraja

ne mogu razloţiti. Takav vid plastike ţivotinje ĉesto zamene za hranu, pa je mogućnost da će

plastika ući u ljudsku ishranu velika. Naplaćivanje plastiĉnih kesa samo je jedan od koraka ka

165

smanjenju upotrebe plastike. I mi moţemo da doprinesemo tome tako što, pre svega, nećemo

bacati plastiku u prirodu, nego u kontejnere.

Od nedelje do srede Mitrovica svetska prestonica folklora

MeĊunarodni festival folklora "Srem folk fest", 16, po redu,biće odrţan u Sremskoj

Mitrovici od 11. do 14. avgusta i biće najveći do sada jer će na

njemu uĉestvovati 20 ansambala iz 16 drţava sa preko 700

uĉesnika. Direktor festivala Petar Samardţić kaţe da je sve

spremno za poĉetak festivala. "Ĉast je i zadovoljstvo ugostiti

ljude iz celog sveta koji prelaze hiljade kilometara da bi došli u

Sremsku Mitrovicu i prikazali svoje folklorno blago na našem

Ţitnom trgu. Pre 16 godina niko nije ni sanjao da će "Srem folk

fest" postati jedan od simbola Sremske Mitrovice, jedan od

brendova našeg grada koji iz godine u godinu okuplja na stotine uĉesnika i hiljade posetilaca. Mi

se trudimo da svaki naredni festival bude bolji od prethodnog, da uĉesnici budu što raznovrsniji,

a tako će biti i ovog leta kada će 16 zemalja predstaviti svoje folklorno stvaralaštvo, tradiciju,

kulturu, narodne pesme, igre, muziku, obiĉaje, a imaće i priliku da se upoznaju sa našim gradom

i našom zemljom", kaţe veli Samardţić. Program će biti bogat i raznovrstan, a organizatori su se

dobro pripremili pa veliki spektakl muzike moţe da poĉne

Umetniĉki direktor festivala i predsednik CIOFF sekcije Srbije Dragan ĐorĊević kaţe da

će tokom ĉetiri dana pred Mitrovĉanima zaigrati 700 folkloraša jer je uspostavljena dobra

saradnja sa sliĉnim festivalima u Obrenovcu i Beĉeju

Nova sezona krivolova prepelica u okolini Sremske Mitrovice

Društvo za zaštitu i prouĉavanje ptica Srbije saopštilo je danas da je njihov Tim za borbu

protiv krivolova u toku noći 9. na 10. avgust 2019. otkrio tri sluĉaja nezakonitog lova prepelica u

okolini Sremske Mitrovice. Nelegalan lov je obavljen uz korišćenje elektronskih vabilica za

prepelice, koje su zakonom zabranjene i okarakterisane kao sredstvo za masovno uništavanje

divljaĉi. Uz asistenciju policije Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici na jednoj od tri lokacije,

u ataru sela Veliki Radinci, u vršenju nezakonitog lova pronaĊen je izvesni M. K. iz Sremske

Mitrovice. Policijska patrola kod osumnjiĉenog pronašla je 3 krivolovljene prepelice, izvršila

uviĊaj i zaplenila elektronsku vabilicu. Pored toga što je osumnjiĉeni koristio za lov

nedozvoljena sredstva, on je u vršenju dela zateĉen sam, ĉime je naĉinio još jedan prekršaj jer je

lov sitne divljaĉi, u koje se ubraja i prepelica, dozvoljeno vršiti jedino u grupi lovaca koja ima

najmanje tri ĉlana. Izjave i dokazi sa uviĊaja prosleĊeni su deţurnom javnom tuţiocu koji će

dalje odluĉivati u ovom sluĉaju.

Ornitolozi Društva za zaštitu i prouĉavanje ptica Srbije ogorĉeni su jer nadleţna

šumarsko-lovna inspekcija godinama ne vrši kontrole korisnika lovišta i pored saznanja da je

krivolov prepelica široko rasprostranjen. Ovi novi otkriveni sluĉajevi potvrdili su ranija saznanja

da se prepelice masovno krivolove, a da je usled toga njima brojnost znaĉajno opala i da bi trajna

zabrana lova na ovu vrstu ptice selice bila jedino rešenje.

Jedan muškarac ubijen, a drugi teško ranjen u pucnjavi kod Sjenice

166

Policija traga za dvadesetosmogodišnjakom iz Sjenice ĉiji su inicijali D.P. zbog sumnje

da je ubio Asmira M. (28), a njegovog brata Almira (30) teško ranio. Zloĉin se desio u selu

Gornja Vapa na Pešteru, nešto pre 14.00 ĉasova, ispred porodiĉne kuće dva brata. "Nakon kratke

rasprave i svaĊe D.P. je izvadio pištolj i zapucao u pravcu braće. Asmira je usmrtio na licu

mesta, dok je Almira teško povredio, nakon ĉega je pobegao", rekao je "Blicu" izvor iz istrage.

PovreĊenom je pomoć ukazana u sjeniĉkom Domu zdravlja, a potom je prebaĉen u Opštu

bolnicu u Novom Pazaru, odakle je hitno transportovan u Kliniĉki centar u Kragujevcu.

Motiv još nije poznat.

Linta: Na Murteru ostećeno šest srpskih vozila

Predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije Miodrag Linta saopštio

je da je krajem jula u kampu Jezera-Lovišća na ostrvu Murteru u Hrvatskoj oštećeno šest vozila

sa srpskim tablicama. "Navedena vozila su izgrebana u jednom danu što pokazuje da je postojala

smišljena namera", naveo je Linta u saopštenju i najoštrije osudio takvo vandalsko ponašanje. On

ocenjuje i da je u pitanju jedan u nizu organizovanih napada proustaške grupe koja ima zadatak

da oštećuje srpska vozila, širi strah i uzmenirenost i ugroţava bezbednost graĊana srpske

nacionalnosti, a kako bi se poslala poruka da Srbi nisu dobrodošli u Hrvatskoj. Linta navodi i da

je prema nezvaniĉnim informacijama krajem jula na podruĉju od Šibenika do Zadra oštećeno

oko 100 srpskih vozila. On ukazuje i da hrvatska policija ni ranije, a ni sada nije pronašla

organizatore i poĉinioce vanadalskog ponašanja. "To znaĉi da Hrvatska još dugo vremena neće

biti moderna i tolerantna evropska drţava", zakljuĉio je Linta, saopštio je Savez Srba iz regiona.

Nedelja,11.avgust 2019.

Srbiji nedostaju vozači, inţenjeri, programeri, treneri…

Srbija se suoĉava sa deficitom radne snage u svim sektorima, pa ovdašnjim poslodavcima

nedostaju kadrovi od vozaĉa, preko personalnih sportskih trenera

do inţenjera, rekla je predstavnica Unije poslodavaca Srbije

Ljiljana Pavlović FoNetu. Ona upozorava da istraţivanja i

razgovori sa poslodavcima u protekle tri godine ukazuju na to da

u Srbiji ne postoji privredni sektor bez deficita kadrova. Prema

njenim reĉima, ne radi se samo o deficitu na trţištu rada, već o

nedostatku struĉnog kadra. "Izlaze nam generacije koje tokom formalnog obrazovanja nisu stekle

sva potrebna znanja koja su neophodna za obavljanje nekih poslova u privredi", navodi Pavlović

i dodaje da više nije reĉ samo o zanatima za ĉije školovanje ne postoji interesovanje mladih, već

i o inţenjerskim pozicijama. "Postoji nesklad izmeĊu onoga što privredi treba i onoga što

formalno obrazovanje proizvodi", ocenila je Pavlović i navodi ĉitav spisak zanimanja i radnih

mesta koja poslodavci teško popunjavaju. "U saobraćaju nam nedostaju vozaĉi, oni su otišli

trbuhom za kruhom u inostranstvo gde im je ponuĊena mnogo veća zarada nego što naši

poslodavci mogu da ponude u Srbiji. U graĊevinskoj industriji nam nedostaju inţenjeri, u

informacionoj tehnologiji nam nedostaju programeri i dizajneri", navodi Pavlović.

Deficit nije poštedeo ni sektor sporta i rekreacije. "Razgovaramo sa poslodavcima koji su

u potrazi za personalnim trenerima. Nama su svi personalni treneri u Dubaiju, tamo zaraĊuju

167

mnogo veći novac nego što mogu da zarade ovde", objašnjava Pavlović. Ona, ipak, istiĉe da

ovakvu vrstu radne migracije nije moguće spreĉiti i zabraniti, pa je mlade ljude, ţeljne iskustva i

znanja, potrebno pustiti da ih steknu, ali im nakon toga treba omogućiti uslove da se vrate, naĊu

adekvatan posao i grade srpsku, a ne neku tuĊu ekonomiju. "To nije pitanje jedne institucije i

ministarstva, nego svih institucija i svih politika koje kreiramo u Srbiji.", poruĉila je Pavlović.

“Ko pola godine ne uplati doprinose, ostaje bez staţa”

Oni koji sami sebi uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje ostaće bez

upisanog staţa ako šest meseci od dospelosti rešenja ne uplate doprinose, glasi ĉlan 15 Zakona o

PIO, što do nedavne izmene ovog zakona nije bio sluĉaj. Politika piše da prema novim

izmenama zakona, više nije moguće naknadno uplatiti doprinose, preneo je B92. Ukoliko je

prošlo pola godine od poslednje uplate, onaj ko sebi uplaćuje staţ ne moţe da nastavi s

uplaćivanjem. Fond će svim samostalcima utvrditi prestanak osiguranja sa poslednjim danom do

kog su uplaćeni doprinosi. Kako se ne bi dogodilo da samostalci budu iznenaĊeni, iz fonda šalju

rešenja svima koji nisu u datom roku izmirili obaveze, da bi ih obavestili kako je došlo do

prestanka osiguranja.

Rešenje za osiguranika znaĉi prestanak obaveze uplate doprinosa, kao i obraĉune kamata

za dospele, a neplaćene doprinose. Praktiĉno, ova rešenja osiguranike oslobaĊaju duga. Iz Fonda

PIO poruĉuju da ukoliko neko sebi nije blagovremeno uplaćivao doprinose i zna da je od

poslednjeg plaćanja proteklo više od pola godine, ne treba da uplaćuje novac jer ta uplata neće

biti prihvaćena. Inaĉe, doprinosi onima koji ih sami uplaćuju prvi put na naplatu dospevaju po

donošenju rešenja i njegovom izvršenju i to u roku od 15 dana. Kasnije, doprinosi na naplatu

stiţu 15. u mesecu za prethodni mesec.

Na Bačkom Bregu se čeka dva sata, na Horgošu desetak minuta

U Srbiji će saobraćaj danas biti umerenijeg intenziteta, ali i dalje se oĉekuje veći broj

vozila na autoputevima i glavnim putnim pravcima, što će trajati do kasno veĉeras, saopštava

AMSS. Veći broj vozila oĉekuje se u kasnijim popodnevnim satima na putevima koji vode sa

jezera, reka, izletišta, banja ili vikend naselja, a iz AMSS zbog veoma toplog vremena

preporuĉuju ĉešće i duţe pauze u voţnji, posebno u najtoplijem delu dana. Prema poslednjim

informacijama Puteva Srbije nema zadrţavanja na naplatnim stanicama. Najduţe zadrţavanje je

na graniĉnom prelazu Baĉki Breg, gde se na izlazu iz zemlje ĉeka dva sata. Na Horgošu se na

izlazu i ulazu u zemlju ĉeka deset minuta, na Kelebiji na izlazu 50 minuta, a na Gostunu na ulazu

u zemlju pola sata, a na izlazu 80 minuta. Nema duţih zadrţavanja na teretnim terminalima

graniĉnih prelaza.

Zakon o klimatskim promenama do kraja godine

Šteta od klimatskih promena u Srbiji meri se milijardama evra, a posledice su trenutno

najvidljivije u poljoprivredi i elektroprivredi, kaţe ministar zaštite ţivotne sredine Goran Trivan i

najavljuje da će do kraja godine biti usvojen Zakon o klimatskim promenama koji bi trebalo da

doprinese uspostavljanju sistema za ublaţavanje tih promena i prilagoĊavanje na izmenjene

klimatske uslove. Trivan je za Tanjug rekao da su u našoj zemlji procene štete od klimatskih

promena, sa kojima se suoĉava cela planeta, bazirane na posledicama poplava i suša u poslednjih

168

nekoliko godina koje su se, kaţe, odrazile na poljoprivredu, elektroprivredu i druge oblasti. Istiĉe

da je reĉ o kompleksnom i krovnom zakonskom aktu koji zahteva usaglašavanje svih resora u

vladi, a pre svega energetike i infrastrukture. "Ne ţelimo da donosimo zakone koji su

neprimenjivi, zato su ti 'pregovori' duţe trajali, ali rešili smo sve zajedniĉke dileme i zakon bi

trebalo da bude usvojen do kraja godine", najavljuje Trivan i dodaje da će klimatske promene

biti tema konferencije UN u Njujorku 23. septembra, na kojoj će on predstavljati Srbiju. Ministar

smatra znaĉajnim to što se generalni sekretar UN Antonio Gutereš i nova predsednica Evropske

komisije Ursula fon der Lajen zalaţu za zaštitu ţivotne sredine. "To znaĉi da će u oĉuvanju i

zaštiti ţivotne sredine naša zemlja dobiti još veću podršku EU, koja prednjaĉi u standardima i

metodologijama u toj oblasti", zakljuĉio je Trivan.

Elvis Bajramović Prva truba Guče

Za prvu trubu 59. Saboru trubaĉa u Guĉi proglašen je sinoć Elvis Bajramović iz Bojnika.

Zlatnu trubu koju dodeljuje ţiri publike osvojio je Siniša Stanković iz Zaguţanja, dok su za

najbolji orkestar proglašeni Timoĉki Veseljaci koji su osvojili nagradu "od zlata jabuka", za

najizvornije muziciranje. "Sanjao sam ovaj dan, moje srce je puno, nemam reĉi da opišem ovu

radost. Ova magija koju ima samo Guĉa je nešto posebno. Mnogo smo radili, veţbali i verovali u

pobedu", izjavio je Elvis Bajramović, prenosi Glas zapadne Srbije.

Odrţan festival "I love Senta"

Sedmi festival " I love Senta" odrţan je u petak i subotu. Organizovali su ga lokalna

samouprave i opštinska turistiĉka organizacija. Domaćini

su se i ovoga puta potrudili da obezbede bogat sadrţaj

namenjen svim generacijama. Razliĉiti muziĉki ţanrovi,

radionice i koncerti za decu, šarene tezge sa

rukotvorinama brojnih izlagaĉa, degustacija piva i vina

lokalnih proizvoĊaĉa. Sve to obeleţilo je dva festivalska

dana u Senti. "Pokušavamo imidţ grada da povećamo,

znaĉi da ako ljudi doĊu ovde budu dobro raspoloţeni i da mogu dobro da se provedu. Dobra

muzika, dobro piće, dobro raspoloţenje, dobar ambijent, sve ćemo uraditi da Senćani i turisti iz

drugih gradova, cele Srbije i okoline doĊu ovde da se malo provedu", kaţe Andraš Košicki, ĉlan

Opštinskog veća zaduţen za turizam.

Festival tek je završen, a organizatori najavljuju niz novih manifestacija. Jedna od njih je

Dan grada. On se obeleţava 11. septembra u spomen na Senćansku bitku koja je promenila tok

istorije u ovom delu Evrope.

U sudaru kod Ţabljaka povreĎeno četvoro srpskih drţavljana

Ĉetiri drţavljanina Srbije i drţavljanka Crne Gore povreĊeni su danas u udesu na

magistralnom putu Ţabljak - Šavnik. Nesreća se dogodila na magistralnom putu u blizini

restorana "Izvor". Do udesa je došlo prilikom ĉeonog sudara "fijata" u kojem se nalazila

crnogorska drţavljanka. Njen identitet, kao ni identitet drţavljana Srbije koji su se nalazili u

"opelu" valjevskih registarskih oznaka, nije saopšten, prenele su Vijesti. Svi su transportovani u

ţabljaĉku zdravstvenu ustanovu, a potom u pljevaljsku bolnicu. Nakon udesa vozilo nikšićke

169

reigistracije ostalo je na magistrali sa potpuno havarisanim prednjim dijelom dok su se motor i

drugi delovi od siline udara našli van kolovoza. Vozilo valjevskih registarskih oznaka nakon

sudara sletelo je sa kolovoza i na krovu završilo u kanalu pored puta. Zbog uviĊaja koji je u toku

saobraćaj je u prekidu, a iz oba pravca formirale su se duge kolone vozila.

Mladić teško povreĎen od strujnog udara dok se peo na vagon

Sedamnaestogodišnji mladić teško je povreĊen od strujnog udara iz kontaktne mreţe na

ţelezniĉkoj stanici u Sremskoj Mitrovici, kada je pokušao da se popne na teretni vagon, saopštile

su Infrastrukture ţeleznice Srbije. Nesreća se dogodila sinoć oko 23 sata, na sedmom staniĉnom

koloseku. Hitna pomoć je sa mesta nesreće prevezla povreĊenog mladića u bolnicu u Sremskoj

Mitrovici, odakle je tokom noći zbog teških opekotina na dalje leĉenje prebaĉen u Novi Sad.

Teretni vagon na koji je mladić pokušao da se popne bio je u sastavu ţelezniĉke kompozicije

koja je ĉekala na transport ţita. Navodeći da ţale zbog nesreće, iz Infrastruktura ţeleznice Srbije

apeluju na graĊane da poštuju upozorenja i da se ne penju na vagone, budući da kroz ţelezniĉku

kontaktnu mreţu prolazi struja napona od 25 hiljada volti.

Rebić: Alkohol najčešći uzrok saobraćajnih nesreća, od početka godine

680.000 prekršajnih kazni

Direktor policije Vladimir Rebić izjavio je danas da je od poĉetka leta u udesima na

putevima Srbije stradalo oko 120 osoba a da je od poĉetka godine, saobraćajna policija napisala

680.000 prekršajnih kazni, od kojih blizu 200.000 zbog prekoraĉenja brzine. Rebić je za RTS

rekao da je alkohol jedan od najvećih uzroĉnika saobraćajnih nesreća. Kaţe da policija pojaĉava

kontrolu alko-testovima i da bi neslavnu statistiku trebalo da popravi otvaranje puta Obrenovac-

Ĉaĉak. On istiĉe da posebno zabrinjava to što je samo za jedan dan izgubljeno pet ţivota, kao

što se juĉe desilo na Ibarskoj magistrali. “Statistika kaţe da u letnjim mesecima deset godina

unazad proseĉno gine izmeĊu 170 i 260 ljudi”, rekao je Rebić gostujući u Jutarnjem dnevniku

RTS-a. Prema njegovim reĉima, najtragiĉnija godina bila je 2012. kada je stradalo 265, dok je

2014. poginulo 140 ljudi.

Da bi se voţnji u alkoholisanom stanju stalo na kraj, preduzet je niz zakonskih rešenja,

tvrdi Rebić. “Gotovo da zakon ne moţe biti rigorozniji zato što smo mi vezani za Zakon o

prekršajima. Po tom zakonu maksimala kazna zatvora je 60 dana. Mi smo za nasilniĉku voţnju

propisali kaznu od 30 do 60 dana i ona podrazumeva i upravljanje pod alkoholom od više od dva

promila, plus novaĉna kazna od 120 do 140 hiljada dinara”, kaţe Rebić. I pore svega toga,

policija svakog meseca otkrije najmanje 150 vozaĉa koji sebi dozvoljavaju da upravaju vozilom

u takvom stanju, prenosi N1.

U sudaru tri vozila jedna osoba poginula, troje povreĎeno

Jedna osoba je poginula, a tri su povreĊene u saobraćajnoj nesreći u mestu Majdan kod

Gornjeg Milanovca, javlja RTS. Nesreća kod Gornjeg Milanovca dogodila se jutros u 4.30. U

udesu su uĉestvovala tri vozila. PovreĊeni su prevezeni u Opštu bolnicu u Gornjem Milanovcu i

nalaze se na odeljenju hirurgije.

Organizatori protesta o sinoćnjem incidentu

170

Jedan od organizatora protesta "1 od 5 miliona" SrĊan Marković obratio se danas

javnosti, sa tvrdnjom da su uĉesnici napadnuti tokom sinoćnjeg

protesta od strane obezbeĊenja predsednika Srbije ispred zgrade

Predsedništva, a pres konferenciju je obeleţio verbalni sukob sa

izveštaĉem TV Pink. Marković je novinarima pokazao modrice

i ogrebotine za koje tvrdi da su posledica napada pripadnika

obezbeĊenja predsednika Srbije, a on je, inaĉe, sinoć tokom

pokušaja uĉesnika protesta da probiju zaštitnu ogradu ispred

zgrade, preskoĉio ogradu i potrĉao ka zgradi, što mu

obezbeĊenje nije dozvolilo. Marković tvrdi da je sa policijom i obezbeĊenjem iz Predsedništva

bilo dogovoreno da priĊu stepenicama zgrade i predaju zahteve, ali da su, kako kaţe, oni taj

dogovor prekršili.

Na pitanje novinarke TV Pink Gordane Uzelac kako da im se veruje, s obzirom da su

sinoć pozvali na nasilno upadanje u zgradu Predsedništva, što je, kako je rekla, preneo i TV N1,

Marković joj je rekao: "Nemojte da botujete". Uzelac je insistirala da joj odgovori na pitanje i da

je ne vreĊa, a tada se u razgovor umešao i lider PSG Sergej Trifunović i pitao je "ĉemu ona

sluţi". Ona je odgovorila da je novinar, na šta je Trifunović, koji je sve vreme telefonom snimao

konferenciju, uzvratio reĉima: "Ako si ti novinar, ja sam radnik 'Gradske ĉistoće'". Novinarki TV

Pinka su i ostali ĉlanovi udruţenja "1 od 5 miliona" dobacivali da je bot i da nije novinar, a jedan

od njih joj je rekao da se suzdrţava da je ne udari pesnicom. Posle verbalnog sukoba, Marković

je rekao da je konferencija završena.

Tokom pres konferencije, organizatori protesta su pozvali opoziciju da prekine razgovore

sa predstavnicima vlasti i da, kako kaţu, ne budu sauĉesnici Vuĉićeve vlasti. Marković je rekao

da sinoć ispred Predsedništva najverovatnije nisu bili samo pripadnici Kobri, već i neko drugo

obezbeĊenje, te zatraţili od VBA da saopšti ko je sinoć bio deţurni starešina u Vuĉićevom

obezbeĊenju i ko je, kako tvrde, naredio prebijanje uĉesnika protesta.

Novi Kneţevac: Ubio oca, pa sebe

Sumnja se da je muškarac D. T. (47) u Novom Kneţevcu noţem ubio svog oca (67), a

potom izvršio samoubistvo. Porodiĉna tragedija dogodila se u njihovoj kući u mestu Novi

Kneţevac, na samoj granici sa MaĊarskom. Prema nezvaniĉnim saznanjima, komšije su pozvale

policiju jer duţe vreme nisu viĊale sina i oca, navodi "Blic".

Autobus pun srpskih turista potpuno izgoreo u Grčkoj

Kod Leptokarije u Grĉkoj noćas je oko jedan sat posle ponoći došlo do nesreće u kojoj je

potpuno izgoreo autobus koji je vraćao turiste sa letovanja na ostrvu Egina. U autobusu je bilo 47

putnika i niko nije povreĊen zahvaljujući pribranom vozaĉu i njegovoj brzo reakciji. Kako je

navedeno na Fejsbuk grupi "Grĉka ostrva", do incidenta je došlo dok su bili sat i po udaljeni od

grĉke granice, kada je autobus pri brzini od 90-95 km na sat prešao preko ţiĉanog dušeka za

krevet koji je nekom ispao na putu i pritom se zaglavio izmeĊu toĉkova autobusa. Federi iz

dušeka su napravili varnice na pokidanim instalacijama i autobus se velikom brzinom zapalio.

Brazil: Pljačkaši upali u noćni klub, ubili petoro, ranili četvoro

171

Pet osoba je ubijeno, a ĉetiri su teško povreĊene u pucnjavi u jednom noćnom klubu na

jugu Brazila, javili su danas lokalni mediji. Do pucnjave je došlo kada je grupa naoruţanih

napadaĉa upala u klub u gradu Mostardas i poĉela da puca na goste i zaposlene, javio je Rojters.

Napadaĉi su nosili kapuljaĉe, a pre nego što su pobegli pokupili su novĉanike i mobilne telefone

ţrtava, prenosi sajt UOL. Policija je saopštila da niko od ţrtava nije imao kriviĉni dosije. U maju

je u baru u gradu Belem na severu Brazila u pucnjavi ubijeno 11 osoba, podsetio je Rojters.

Zbog policijske brutalnosti 50 miliona dolara odštete

Porota na sudu u Klivlendu dodelila je 50 miliona dolara odštete ĉoveku koji je tvrdio da

su ga policajci tukli dok je bio vezan lisicama i da su ga

zakljuĉali u magacin, gde su ga ĉetiri dana drţali bez hrane i

pića i bez toaleta. Porota je 52-godišnjem Arnoldu Bleku, koji

je tuţio Istoĉni Klivlend i policiju, dodelila 20 miliona dolara

za nadoknadu štete i 30 miliona dolara kaznene odštete,

preneo je sinoć AP. Prvobitno je u junu 2016. godine, druga

porota u okrugu Kajahoga dodelila Bleku 22 miliona dolara

posle trodnevnog suĊenja na kojem Istoĉni Klivlend nije imao

branioca. Grad se posle toga ţalio, pa je sluĉaj vraćen Osnovnom sudu okruga Kajahoga na

ponovno suĊenje, na kome je odreĊeno znaĉajno veća odšteta.

AP navodi da nije sigurno da Istoĉni Klivlend moţe da isplati odštetu jer je reĉ o jednom

od najsiromašnijih gradova u Ohaju, koji se godinama bori da odrţi glavne javne ustanove. Blek

je uhapšen u aprilu 2012. godine nakon što je detektiv u Istoĉnom Klivlendu zatraţio od

uniformisanog policajca da zaustavi njegov kamion, jer je sumnjao da se unutra nalazi velika

koliĉina kokaina. Prema navodima iznetim u tuţbi, detektiv Rendi Hiks je poĉeo da udara Bleka

u lice i glavu pošto droga nije pronaĊena, dok je policajac drţao Bleka kako bi Hiks mogao da

nastavi da ga udara. Policajci su zatim zatvorili Bleka u magacin, koji im je sluţio kao pritvorska

ćelija. Portal Klivlend.com je javio da je Hiks svedoĉio i na poslednjem suĊenu i da je

posvedoĉio da je policija u Istoĉnom Klivlendu u to vreme imala "kulturu nasilja", kako bi

naterala osumnjiĉene da govore. Velika porota optuţila je Bleka za posedovanje droge i oruţja i

prikrivanje dokaza. Tuţilaštvo je u julu 2012. godine zatraţilo da sluĉaj bude odbaĉen jer policija

Istoĉnog Klivlenda nije pruţila nikakve dokaze koji bi podrţali optuţbu. Hiks je na kraju bio

primoran da podnese ostavku.

Ponedeljak,12.avgust 2019.

Vlasnica Kanal 9 ponovo štrajkuje glaĎu ispred REM-a

Vlasnica novosadskog Kanal 9 Maja Pavlović, koja je danas poĉela štrajk glaĊu ispred

Regulatornog tela za elektronske medije (REM) zbog nerešavanjem problema njene i drugih

lokalnih televizija, izjavila je da oĉekuje da je primi predsednik Srbije Aleksandar Vuĉić, jer joj

je iz kabineta premijerke Mladen Bašić nagovestio ţelju predsednika da s njom razgovara,

saopštilo je Udruţenje novinara Srbije (UNS). Pavlović je UNS-u rekla da je ranije danas

razgovarala sa Organizacijom proizvoĊaĉa fonograma Srbije (OFPS) i da su joj obećali da protiv

172

Kanala 9 neće pokretati postupke u narednih mesec dana i da ţele da se u tom roku sa njom

sastanu. Ona je istakla da Kanal 9 redovno OFPS-u plaća procenat od prihoda koji je predviĊen

prethodno vaţećom „nespornom“ tarifom, a da je „nova“ tarifa „sporna“, zbog ĉega vodi

postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom. Iznos naknade koju elektronski mediji plaćaju

OFPS-u ĉetvorostruko je veći za televizije, u odnosu na radio, a Maja Pavlović je UNS-u rekla

da je utvrdila da su prihodi televizija i radija u Novom Sadu sliĉni i da je neodrţiva ĉetvorostruka

naknada za televizije.

Nedelja pojačane kontrole saobraćaja

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Upravе saobraćajnе policijе, sprovеšćе

pojaĉanu kontrolu brzinе krеtanja vozila u pеriodu od 12. do 18. avgusta 2019. godinе. Ova

mеĊunarodna akcija ćе poĉеti sutra u svih 29 drţava kojе su ĉlanicе organizacijе TISPOL

(Mrеţa saobraćajnih policija Evropе). Pripadnici saobraćajnе policijе ćе angaţovati svе

raspoloţivе urеĊajе za mеrеnjе brzinе, ruĉnе radarе, radarе u sistеmima vidеo-nadzora i

urеĊajima za mеrеnjе brzinе u takozvanim "prеsrеtaĉima", dok ćе na auto-putеvima biti mеrеna i

prosеĉna brzina krеtanja vozila. Brzina krеtanja vozila bićе kontrolisana i u noćnim uslovima.

Policijski sluţbеnici ćе prilikom zaustavljanja svakog vozila kojе prеkoraĉi dozvoljеnu brzinu

krеtanja kontrolisati i korišćеnjе sigurnosnih pojasеva, a svaki kontrolisani vozaĉ bićе

alkotеstiran. Ministarstvo unutrašnjih poslova napominjе da sе u prvih sеdam mеsеci ovе godinе

nеprilagoĊеna brzina javljala kao uticajni faktor u polovini saobraćajnih nеzgoda sa poginulim

licima.

Kako se obaveze i radno vreme prilagoĎavaju vrućinama

Od poĉetka godine bilo je 27 smrtnih povreda na radu, 15 u delatnosti graĊevinarstva.

Marina Furtula iz Uprave za bezbednost na radu rekla je juĉe za RTS da je smernicama

Ministarstva za rad predstavljeno da zaposleni na gradilištima imaju pravo da prave ĉešće pauze

tokom rada, a ne samo 30 minuta za osam sati rada, kada su temperature preko 36 stepeni.

Intenzivno radimo na nacrtu zakona o osiguranju od povreda na radu, istakla je Furtula.

Nedelja iza nas bila je vrela i teška i za one koji nisu morali da rade, koji su vreme

provodili odmarajući se. Mnogo teţe je bilo onima koji su morali na posao. Sliĉni uslovi za rad

biće i narednih nekoliko dana.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Marina Furtula, vršilac duţnosti direktora

Uprave za bezbednost na radu rekla je da je Ministarstvo za rad je 2012. godine pripremilo

smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temepraturama i tim smernicama je

data preporuka - da kada je temperatura vazduha iznad 36 stepeni, da se obrati dodatna paţnja na

zaposlene kako bi oni bezbedno obavljali svoj posao. "Pripremili smo jedan rezime tih smernica

koje smo prethodnih dana delili zaposlenima na gradilištima kako bi mogli da se upoznaju sa

svojim pravima koja imaju iz bezbednosti i zdravlja na radu ali i iz drugih oblasti", istakla je

Furtula.

U pitanju su dodatna prava koja zaposleni imaju na temperaturama od preko 36 stepeni.

Furtula kaţe da je smernicama predstavljeno da zaposleni imaju pravo da prave ĉešće pauze

tokom rada, ne samo 30 minuta za osam sati rada. "Na svakih pola sata pauza deset do 15 minuta

kako bi se sklonili sa sunca i kako bi mogli da skinu sredstva i opremu za liĉnu zaštitu na radu jer

173

sve graĊevinski radnici su duţni da nose sredstva i opremu za liĉnu zaštitu na radu bez obzira na

to koliko su visoke temperature", rekla je Furtula.

Više se koristi pravo da se prijavi rad na crno

Govoreći o tome koliko poslodavaca je poštovalo ta pravila, Marina Furtula iz Uprave za

bezbednost na radu istiĉe da u ovoj godini nisu imali nijednu prijavu da poslodavci ne poštuju

propise kada su u pitanju visoke temperature. "MeĊutim, više se koristi pravo da se prijavi rad na

crno ili neke druge nepravilnosti iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, nego segment kada su

visoke temperature u pitanju i da nam zaposleni kaţu - poslodavac nije primenio tu meru, nije

obezbedio dovoljnu koliĉinu vode", kaţe Furtula. Podseća da je Ministarstvo prošle godine

otvorilo besplatan telefon i jedna opcija je za rad na crno i sve nepravilnosti iz oblasti

bezbednosti i zdravlja na radu, a druga opcija je otvorena za trudnice, odnosno porodilje.

Prema njenim reĉima, od poĉetka godine bilo je 27 smrtnih povreda na radu, 15 u

delatnosti graĊevinarstva, od tih 15 šest je radilo na crno. U prošloj godini bilo je 53 smrtne

povrede na radu, od ĉega 15 u delatnosti graĊevinarstva. "Uspeli smo da za sedam meseci

dostignemo nivo od prošle godine, kada je u pitanju broj smrtnih povreda na gradilištima i zato

upućujem još jedan apel poslodavcima - primenjujte mere za zaposlene jer vas kasnije mnogo

više košta i povreda tog zaposlenog i njegova smrt nego sama mera bezbednosti na radu",

poruĉila je Furtula.

Obavezno osiguranje od povreda na radu - kroz novi zakon

Ministar rada najavljuje obavezno osiguranje od povreda na radu i do kraja godine

usvajanje tog zakona. "Intenzivno radimo na Nacrtu zakona o osiguranju od povreda na radu

kada će zaposleni konaĉno ostvariti svoja prava kada se desi i teška povreda na radu, ali i

njegova porodica će imati odreĊenu naknadu štete kada se desi smrtna povreda na radu", kaţe

Marina Furtula iz Uprave za bezbednost na radu. Prema njenim reĉima, krajnji cilj zakona treba

da bude smanjenje broja povreda na radu i veća primena postojećih zakona i podzakonskih akata

kada je u pitanju bezbednost i zdravlje na radu, jer poslodavcima će se više isplatiti da primene

meru nego naknadnu odštetu. Ako se dešavaju ĉešće povrede na radu, ako ima veći broj povreda

na radu, moraće da plati veće osiguranje, istiĉe ona. "Primenom zakona dobijaće se naknade u

vrlo kratkom roku i sve što će biti potrebno da zaposleni uradi je da podnese zahtev za naknadu

štete", zakljuĉila je Furtula.

Krofnijada u Martincima

U sremskom selu Martincima, odrţana je šesta Krofnijada. Krofnoijada je manifestacija

ĉiji cilj je oĉuvanje tradicije a ideja o njoj se rodila pre šest godina kada su aktivisti omladinskog

centra organizovali prvi susret mladih i starih u lokalnoj školi. U pripremanju poslastica

uĉestvovalo je 25 ţena a one su za ovu priliku spremile i podelile graĊanima oko 1.500 krofni.

Vukosavljević pisao Vatikanu povodom incidenta na Novom Brdu

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević danas je u Papskom nuncijatu u

Beogradu apostolskom nunciju Lucijanu Surianu uruĉio pismo za

174

kardinala Đanfranka Ravasija, predsednika Papskog saveta za kulturu, zbog nedavnog incidenta

na Kosovu i Metohiji. U pismu za kardinala, ministar skreće paţnju Svetom Ocu i Drţavnom

sekretarijatu Svete Stolice na nedavni incident na Kosovu i Metohiji koji su izazvali albanski

biskupi, sluţeći misu na ostacima pravoslavne katedralne crkve Svetog Nikole u Novom Brdu.

Ministar Vukosavljević je pozvao Ravasija da pokrene inicijativu i preduzme korake "kako

albanski katoliĉki kler na teritoriji samoproglašene (i od naše dve drţave nepriznate) 'drţave

Kosovo' ne bi na ovaj naĉin nepotrebno provocirao napetost i skrnavio verske i kulturno-

istorijske spomenike srpskog naroda, ĉiji su nastanak, namena i tradicija u meĊunarodnoj

struĉnoj literaturi izdašno dokumentovani".

Ministar je istakao da Srbija i Vatikan neguju naglašeno dobru saradnju i podsetio

kardinala da je u 14. i 15. veku postojala crkva "Santa Maria del Monte Nuovo" za zapadne

vernike, ĉiji zapušteni ostaci i danas stoje neposredno "extra muros" na novobrdskim iskopinama

i albanski vernici bi taj lokalitet mogli da urede i koriste po ţelji. "Bogata tradicija hrišćanske

kulture na Balkanu i u Srbiji moţe i treba da omogući i katoliĉkim i pravoslavnim vernicima da

dostojanstveno obavljaju svoje obrede u sakralnim objektima koji predstavljaju izraz njihove

vere i kulturnog nasleĊa", navodi se pismu. Ministar je, uz visoko uvaţavanje, izrazio nadu da će

sadrţina pisma, napisanog u dobroj nameri, biti preneta nadleţnima za spoljnu politiku u

Rimskoj Kuriji.

Dinar danas najjači, kurs 117,68

Dinar će danas vredeti prema evru pribliţno isto kao u petak i zvaniĉni srednji kurs će

iznositi 117,68 dinara za evro, što je njegova nova najveća vrednost u ovoj godini, objavila je

Narodna banka Srbije. Dinar će prema evru biti jaĉi za 0,1 odsto na meseĉnom i za 0,3 posto na

godišnjem nivou, a u odnosu na poĉetak godine jaĉi za 0,4 procenta. Indikativni kurs dinara

prema dolaru je stagnirao u petak na nivou od 105,1379 dinara za dolar. Dinar je prema dolaru

na meseĉnom nivou slabiji za 0,6 odsto, na godišnjem za 1,9 procenata, a od poĉetka godine je u

padu za 1,7 posto.

NBS je kupila na meĊubankarskom deviznom trţištu od poĉetka ove godine 1,79

milijardi evra i prodala 130 miliona kako bi ublaţila prekomerne dnevne oscilacije kursa.

Najslabiji kurs srpske valute prema novĉanoj jedinici evrozone zabeleţen je 29. januara, kada je

jedan evro koštao 118,4940 dinara.

Svakog dana neko ne posluša apele policije i pogine

Saobraćaj u Srbiji je pojaĉan na auto-putevima i glavnim putnim pravcima. U ovom

periodu, zbog odmora, ali i festivala, guţve su i na naplatnim rampama i granicama. Naţalost,

ovog leta, beleţimo i veliki broj nastradalih u saobraćajnim nesrećama. Samo u junu i julu

poginulo je oko 50 odsto više ljudi nego u istom periodu prošle godine. U okviru meĊunarodne

akcije, od danas do 18. avgusta, saobraćajna policija pojaĉaće kontrolu brzine kretanja vozila.

Zamenik naĉelnika Uprave saobraćajne policije Boban Milinković je gostujući u

Jutarnjem programu RTS-a rekao da će se vozaĉi kontrolisati i iz vazduha, odnosno iz

helikoptea. Proteklog vikenda su se dogodile ĉetiri saobraćajne nezgode, sa po jedinim

poginulim licem. "U jednoj nezgodi je bio ĉeoni sudar. Bilo bi znatno više poginulih da nisu

imali vezane pojaseve", ukazao je Milinković. Podseća da je sigurnosni pojas uveden pre oko 60

godina i da u zemljama u kojima ga svi vezuju ima dva do tri puta manje stradalih. "Non-stop

175

apelujemo, a svaki dan neko nas ne posluša i pogine", rekao je Milinković poruĉivši da ne

stradaju "neki ljudi". U svakom trenutku, kaţe, postoji rizik od saobraćajne nesreće –

"preduzmite mere da u njoj ne nastradate".

Saobraćajna policija je u okviru svih raspoloţivih resusra povećala kontrolu brzine,

vezivanja pojaseva, voţnju pod dejstvom alkohola i korišćenje telefona tokom voţnje. "Povećan

je broj vozaĉa iskljuĉenih pod dejstvom alkohola, broj prekršajnih naloga zbog nevezivanja

pojaseva, dostigao je broj od prošle godine. U julu i avgustu najviše ljudi strada, moramo da

pokušamo da ga smanjimo na sve naĉine", rekao je Milinković.

Udruţenje: Netačno da je Srbija "najnaoruţanija" u Evropi

Nacionalna asocijacija za oruţje Srbije tvrdi da Srbija nije u vrhu evropskih zemalja po

broju komada vatrenog oruţja po glavi stanovnika, kako je to nedavno navedeno u istraţivanju o

lakom naoruţanju "SAS" . Prema tom istraţivanju koje je preneo Juronjuz, broj komada

vatrenog oruţja po glavi stanovnika u Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama tri puta je bio veći od

broja u zemljama Evrope u kojoj su na prvom mestu Crna Gora i Srbija. Prema Istraţivanju o

lakom naoruţanju organizacije "SAS", u SAD je u 2017. godini na 100 stanovnika bilo 120

komada naoruţanja, dok je u Crnoj Gori i Srbiji taj broj 39,1, na Kipru 34.

Nacionalna asocijacija se poziva na podatke MUP po kojima u Srbiji, kada je reĉ o

legalnom oruţju, ima oko 900.000 komada oruţja u rukama oko 570.000 vlasnika, iz ĉega

proizlazi, navodi se u saopštenju, da ima 12,68 komada oruţja na 100 stanovnika. Prema

podacima kojima raspolaţe ova organizacija sledeće evropske zemlje imaju daleko više oruţja na

100 stanovnika: Švajcarska 45,7; Finska 45,3; Kipar 36,4; Švedska 31,6; Norveška 31,3;

Francuska 31,2; Austrija 30,4; Nemaĉka 30,3; Makedonije 24,1; Crna gora 23,1; Hrvatska 21,7.

U saopštenju se istiĉe da se podaci odnose na broj registrovanog oruţja, kao i da je finska

vlada 2016. godine opovrgla "nalaze" ovog Instituta koji je naveo da je svaka finska porodica

naoruţana. U saopštenju Asocijacija za sebe navodi da je krovna organizacija koju uvaţavaju i sa

kojom saraĊuju Ministarstvo pravde i Ministarstvo policije.

Utorak,13.avgust 2019.

Novi zakon o agencijskom zapošljavanju

Novim Predlogom zakona o agencijskom zapošljavanju dodatno se unapreĊuje poloţaj

radnika angaţovanih preko agencija, na taj naĉin što će

imati poĊednaka prava na zaradu, naknadu zarade, radno

vreme, odmore, odsustva i druga prava iz oblasti radnog

odnosa, baš kao i zaposleni koje poslodavac korisnik

neposredno zapošljava.

Kako je navodi u saopštenju Ministarstva za rad,

zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja, prema predlogu

novog zakona, koji je upućen Skupštini na razmatranje, onemogućava se dosadašnja praksa

agencijskog angaţovanja van radnog odnosa, a osim toga, uvodi se i ograniĉenje broja

agencijskih zaposlenih kod poslodavca korisnika.

176

Poslodavac korisnik ne moţe angaţovati više od 10 odsto agencijskih zaposlenih u

radnom odnosu na odreĊeno vreme u odnosu na ukupan broj zaposlenih kod tog poslodavca

korisnika.

Jedna od novina predviĊena novim Predlogom zakona jeste mogućnost da Agencija sa

zaposlenim zakljuĉi ugovor o radu na neodreĊeno vreme ili ugovor o radu na odreĊeno vreme

koje je jednako vremenu ustupanja poslodavcu korisniku, u skladu sa Zakonom o agencijskom

zapošljavanju i zakonom kojim se ureĊuje rad.

Osim toga, zaposleni koji sa agencijom imaju zakljuĉen ugovor o radu na neodreĊeno

vreme, uţivaju svu zaštitu i imaju pravo na naknadu zarade izmeĊu dva ustupanja ili pravo na

otpremninu u sluĉaju utvrĊivanja viška kada agencija ne moţe da im obezbedi posao kod drugog

poslodavca korisnika.

TakoĊe, poslodavac korisnik moţe da angaţuje agencijske zaposlene koji su u radnom

odnosu na odreĊeno vreme samo ako taj poslodavac ispunjava uslove propisane Zakonom o radu

kojim je ureĊen rad na odreĊeno vreme.

Vreme angaţovanja jednog lica, bilo preko Agencije, bilo neposredno kod poslodavca

korisnika, raĉuna se u maksimalno ograniĉenje od 24 meseca za rad na odreĊeno vreme kod istog

poslodavca korisnika. Po isteku tog perioda, poslodavac korisnik moţe isto lice da zaposli samo

na neodreĊeno vreme ili da ga angaţuje preko Agencije kod koje je taj zaposleni takoĊe u

radnom odnosu na neodreĊeno vreme.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja izdaje dozvolu za rad

agenciji za zapošljavanje, vodi registar izdatih dozvola agencijama i objavljuje ga na svojoj

internet stranici. Trenutno 123 agencije imaju licencu Ministarstva, dodaje se u saopštenju

Ministarstva.

Upit stanja za porez na imovinu i preko mobilne aplikacije

Od danas, putem mobilne aplikacije Moja LPA (lokalna poreska administracija),

omogućeno je da svi poreski obveznici izvrše centralizovani upit stanja za porez na imovinu za

teritoriju cele Republike Srbije - putem mobilnog telefona. Aplikacija Moja LPA je besplatna i

dostupna je i za Android -<https://play.google.com/store/apps/details?id=com.ite.lpawus> i iOS

korisnike -<https://apps.apple.com/us/app/moja-lpa/id1469219381>. "Ovo je prva mobilna

aplikacija koju je razvila i objavila Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

i predstavlja još jednu kariku u realizaciji sveobuhvatne reforme sistema javne uprave u efikasan

servis graĊana, ali i prvi korak u razvoju mUprave. Naravno, ovde nećemo stati - plan nam je da

aplikaciju konstantno razvijamo i unapreĊujemo, ali i da razvijemo platformu putem koje će sve

usluge javne uprave biti dostupne putem mobilnog telefona” , istakao je direktor Kancelarije za

IT i eUpravu, doc. dr Mihailo Jovanović.

Putem mobilne aplikacije Moja LPA omogućen je upit stanja za porez na imovinu

korišćenjem korisniĉkog imena i lozinke, a zahtev za dodelu korisniĉkog imena i lozinke poreski

obveznici liĉno mogu podneti u nadleţnoj lokalnoj po<reskoj administraciji (LPA). Ukoliko je

lice obveznik u više lokalnih poreskih administracija, nalog je dovoljno otvoriti samo u jednoj.

Preporuka fiziĉkim licima prilikom otvaranja naloga je da se obrate lokalnoj poreskoj

administraciji po mestu prebivališta, a pravnim licima po mestu sedišta, navodi se u saopštenju

Kancelarije za IT. Puštanjem u rad Portala jedinstvenog informacionog sistema lokalne poreske

administracije lpa.gov.rs https://lpa.gov.rs/ poĉetkom ove godine, graĊanima, privredi i drţavi

omogućeno je da "na klik" doĊu do informacija o svom porezu na imovinu i drugim izvornim

177

javnim prihodima, da podnesu prijavu za utvrĊivanje poreza na imovinu fiziĉkih i pravnih lica,

kao i da izvrše elektronska plaćanja nastalih obaveza.

Pogodnost elektronskog podnošenja prijave za utvrĊivanje poreza na imovinu naroĉito

znaĉi pravnim licima, jer svake godine moraju da ponavljaju ovaj postupak. TakoĊe, zahvaljujući

Portalu LPA naši graĊani koji ţive u inostranstvu mogu na lak, brz i besplatan naĉin da provere

svoje poreske obaveze i izmire ih gde god da se nalaze. Do sada je putem Portala LPA prijavu

imovine elektronskim putem izvršilo skoro 55.000 pravnih lica i 350 fiziĉkih lica, dok je broj

izvršenih transakcija elektronskih plaćanja više stotina.

Drţavni novac za 91 projekat za nacionalne manjine

Ministarstvo drţavne uprave i lokalne samouprave Srbije objavilo je rang listu od 91

projekta prispelih preko konkursa koji će biti finansijski podrţani iz Budţetskog fonda za

nacionalne manjine Republike Srbije. Izabrani projekti će biti podrţani novĉanim sredstvima u

iznosu od 150.000 do 728.000 dinara. Cilj javnog konkursa je unapreĊenje kulturne delatnosti

organizacija, udruţenja i fondacija nacionalnih manjina, a na njega je stiglo 370 prijava, od kojih

je rangirano 350.

Ministarstvo uputilo 32 inspekcije po prijavi trudnica i porodilja

U protekle tri nedelje, odnosno od 22. jula kada je otvorena besplatna linija za prijavu

nepravilnosti u vezi sa zaštitom materinstva, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege

deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, sprovedena su 32 inspekcijska nadzora

povodom prijema 172 telefonske prijave. Kako je saopštilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje,

boraĉka i socijalna pitanja Srbije, prema uvidu u evidenciju Inspektorata za rad, od ukupnog

broja pristiglih prijava validno je 114, a najviše se odnose na nedostavljanje obraĉuna zarada i

naknade zarada, neisplaćivanje naknada zarada za vreme trudniĉkog bolovanja, u periodu

porodiljskog odsustva i tokom odsustva sa rada radi nege deteta, kao i na otkaz ugovora o radu

zaposlenim trudnicama.

Inspekcija rada je na osnovu pristiglih prijava, koje se odnose na 16 zaposlenih trudnica i

47 porodilja, donela pet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog nezakonitog otkaza

ugovora o radu, nedostavljanja obraĉuna zarada i naknada zarada, kao i zbog neisplaćenih

naknada zarada. Podaci o preduzetim merama protiv dva poslodavca (dva zahteva za pokretanje

prekršajnog postupka i nalaţene tri mere) objavljeni su na spisku koji se nalazi na sajtu

Ministarstva, u okviru kategorije "Registri�, kao što je ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka i

socijalna pitanja Zoran ĐorĊević obećao javnosti prilikom otvaranja pomenute besplatne

telefonske linije, dodaje se u saopštenju.

Od 2021. obavezni katalizatori u vozilima na putevima Srbije

Vozila na srpskim putevima od 2021. godine moraće da imaju katalizatore, piše

Energetski portal. Tehniĉki pregled vozila od leta 2021. godine, objašnjavaju, obavezaće graĊane

Srbije da imaju katalizatore u automobilima i navode da su katalizatori neizbeţan deo izduvnog

sistema svakog novog vozila u poslednjih desetak godina. Razlog leţi u propisanim ekološkim

normama o sastavu izduvnih gasova koje vozila moraju zadovoljavati. Katalizatori uklanjaju

prisustvo vode, ugljen diokosida (CO2), ugljen monoksida (CO - otrovan gas bez boje i mirisa),

178

kao i nesagorelih ugljovodonika, koji doprinose stvaranju smoga, takoĊe, uklanjaju i okside

azota koji su aktivni pri nastajanju kiselih kiša. Upotreba katalizatora je, istiĉu, najefektivnija

metoda uklanjanja štetnih gasova, a njihova efektivnost iznosi oko 90 odsto. U maju 2020. stupa

na snagu odredba po kojoj će se prekoraĉenje dozvoljene koliĉine izduvnih gasova sankcionisati,

a njena primena poĉinje 5. jula 2021. godine.

Najviše obolelih od boginja u poslednjih 13 godina

U prvih šest meseci ove godine, prijavljeno je najviše sluĉajeva obolelih od boginja u

poslednjih 13 godina, što je istovremeno tri puta više

sluĉajeva u odnosu na isti period prošle godine, objavljeno

je u najnovijem Izveštaju Svetske zdravstvene organizacije

(SZO). Sluĉajevi oboljevanja od boginja rašireni su po

celom svetu, navodi se u Izveštaju, objavljenom na

zvaniĉnoj internet stranici SZO i istiĉe da, s tim što ta

bolest ugroţava zdravlje i ţivot ljudi, ona je i veliki teret

zdravstvenim sistemima. Najveći broj obolelih od boginja u poslednjih 25 godina zabeleţen je u

SAD. U Evropi je u prvih šest meseci ove godine, registrovano gotovo 90.000 sluĉajeva ove

zarazne bolesti, što je više od ukupnog broja obolelih u 2018. kada su registrovane ukupno

84.462 osobe. Kao razlog povećanja broja obolelih navodi se rast broja sluĉajeva nevakcinisanja,

iako se, navodi se, ti razlozi razlikuju od drţave do drţave. U nekim drţavama, na primer, reĉ je

o nedostatku adekvatne zdravstvene zaštite, unutrašnja sporenja po pitanju vakcinacije, a negde o

dezinformacijama u vezi sa vakcinacijom i neinformisanosti koliko je vakcinacija od ove zarazne

bolesti neophodna.

Po broju obolelih u ovoj godini prednjaĉe Demokratska Republika Kongo, Madagaskar i

Ukrajina, iako se, kako se navodi, u poslednjih nekoliko meseci broj zaraţenih na Madagaskaru

drastiĉno smanjio na šta je uticala kampanja koju je sprovela tamošnja vlada o potrebi

vakcinisanja. Prema podacima SZO i UNICEF-a objavljenim u julu ove godine 86 odsto dece

primilo je prvu dozu vakcina protiv boginja, a 69 odsto drugu. To, kako se navodi, znaĉi da oko

20 miliona dece u prošloj godini nije dobilo vakcinu protiv boginja kroz rutinski program

vakcinacije.

Inaĉe, boginje su vrlo zarazna virusna bolest koju uzrokuje virus morbila. Nakon

proseĉne inkubacije od 10 do 12 dana, prvo se javlja povišena telesna temperatura, zatim curenje

iz nosa, suvi kašalj, crvenilo i suzenje oĉiju. Najĉešća komplikacija je upala pluća i javlja se u

oko šest do 13 odsto sluĉajeva obolelih i vodeći je uzrok smrtnosti od ove zarazne bolesti.

Afrička kuga svinja kod Mladenovca

U Srbiji se pojavila afriĉka kuga svinja i to u okolini Mladenovca, a to su potvrdili

rezultati laboratorije iz Madrida, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i

nagasio da su preduzete sve preventivne mere za spreĉavanje širenja tog virusa. Precizirao je da

se taj virus, za koji ne postoji vakcina kao preventiva, pojavio na tri taĉke u tri sela u okolini

Mladenovca i da je danas doneto rešenje o proglašenju zaraţenog podruĉja oko Mladenovca u

polupreĉniku od tri kilometra. Naveo je da je Nauĉni institut za veteranarstvo iz Beograda

utvrdio ţarište u selu Rabrovac, te da su na osnovu toga pre 15 dana, kada se pojavila sumnja,

preduzeti svi dalji koraci i preventivne mere. "Naţalost, posle dve godine koliko smo borili da

179

afriĉka kuga svinja ne doĊe u Srbiju, sada mogu da povtrvdim da mi, na osnovu rezultata

laboratorije iz Madrida, imamo potvrĊenu afriĉku kugu svinja na tri taĉke u tri sela u okolini

Mladenovca", rekao je Nedimović za Tanjug.

Objasnio je da virus afriĉke kuge svinja napada iskljuĉio svinje i divlje svinje, da nema

opasnosti za ljude."Ljudi mogu da jedu svinjsko meso. Jedino je virus opasan za populaciju

svinja i divljih svinja. Ne postoji vakcina protiv afriĉke kuge svinja. To je ozbiljan problem pre

svega po celu industriju svinjarstva", rekao je ministar. Naglasio je da su preduzete sve

preventivne mere kako ne bi došlo do širenja zaraze, te da je obavljena eutanazija svinja na

mestima gde je potvrĊeno prisustvo virusa i da je drţava nadokadila štetu što će, dodaje, ĉiniti i

nadalje.

Ministar je rekao da će biti zabranjeno drţanje svinja na otvorenom kako ne bi došlo do

prenošenja zaraze. "Ono što se desilo na prostoru Mladenovca je jedan mikro sluĉaj", rekao je

Nedimović i naglasio da je sada preventiva najvaţnija. Pripremljena su, kaţe, i jasna uputstva za

uzgajivaĉe svinja, lovce, obaveštenja na graniĉnim prelazima. Naglasio je da svaki sluĉaj ili

sumnju treba prijaviti veterinaru ili veterinarskom inspektoru.

Uklanjanju se svi radioaktivni gromobrani u Novom Sadu

Novi Sad bi u naredna tri meseca trebalo da ostane bez skoro svih radioaktivnih

gromobrana, što je pet godina od kako je istekao rok za njihovu

demontaţu. Za uklanjanje 24 takva gromobrana, graĊani će

izdvojiti oko 13 miliona dinara, a posao je poveren grupi

beogradskih ponuĊaĉa. Radioaktivni gromobrani, koji bi trebalo

da budu uklonjeni u narednih 90 dana, ne samo da su

potencijalno štetni, već su i neefikasni, smatra profesor katerdre

za nuklearnu fiziku, Ištvan Bikit. On dodaje i to da kada su na objektu ili stubu i u onom

poloţaju u kom su bili prilikom njihovog postavljanja, ne predstavljaju nikakvu opasnost po

ljude. “Gromobran je praktiĉno bezopasan kada je u vertikalnom stanju ima neki olovni štit i

praktiĉno zraĉi u vis, meĊutim gromobran postaje opasan kad se sruši i kad se iskrivi i onda doĊu

ljudi koji ne znaju da je to radioaktivni materijal i onda se ozraĉe, ja nisam ĉuo da se to nekad

desilo, ali ja sam za to kada je već zakonom zabranjeno i beskorisno da se sklone”, rekao je

Ištvan Bikit, profesor sa PMF-a. Nakon uklanjanja radioaktivni gromobrani, meĊu kojima je i

ovaj u radniĉkoj 32 biće transportovani u skladište nuklearnih objekata srbije i biće zamenjeni

novim, obiĉnim gromobranima. Posao demontaţe i sladištenja, dodeljuje se firmama koje imaju

licence za obavljanje tog posla, pa razloga za brigu nema, dodaju iz Nuklearnih objekata Srbije.

Društvene mreţe pune laţnih nagradnih igara i turističkih prevara

Sigurno ste videli, poslednjih dana internetom kruţi laţna nagradna igra, koja

korisnicima nudi besplatno letovanje, putem laţnih Fejsbuk profila postojećih turistiĉkih

agencija. Budite na oprezu i ne ostavljajte bilo kome svoje podatke, savetuju struĉnjaci.

Društvene mreţe preplavljene su nagradnim igrama i poklonima. Ponekad je to samo dobar

marketinški trik, a ponekad i ĉista prevara. Jedna od agencija koja se ovih dana našla na meti

prevaranata je i Argus turs. “Poznato je da putem takozvane "nigerijske prevare", koja gotovo

deceniju i po hara svetom, lopovi zarade i nekoliko miliona dolara godišnje. Najopasnije je,

upozaravaju internet struĉnjaci, ostaviti podatke sa kreditne kartice što moţe biti zloupotrebljeno

180

direktnim pristupom vašim sredstvima, ali bezbroj je naĉina da se zloupotrebe i drugi liĉni

podaci”, rekla je Maja Mitić iz Argus tursa. "Od toga da će neko sa vašim podacima da otvori

nalog kod nekog Telekom provajdera i da uzme karticu i dok vi shvatite napravi veliki trošak. Sa

liĉnim popdacima moţe još mnogo toga da se uradi- da se otvori firma, sve ono što sluţbenim

putem moţe da se uradi sa liĉnim podacima i o tome treba voditi raĉuna i ĉuvati liĉne podatke”,

rekao je Milana Šolaja, direktor VojvoĊanskog IKT klastera.

Podizanje svesti o vaţnosti zaštite liĉnih podataka i edukacija svih korisnika interneta je

nešto na ĉemu treba još raditi, kaţe Šolaja i dodaje da ipak ohrabruje to što imamo nove

regulative, koje omogućavaju kvalitetniju elektronsku trgovinu, kao i što sada inspektorati za

tehnološki kriminal imaju veća ovlašćenja, te je za oĉekivati da će poĉeti agilnije da se bave tim

problemom. https://www.youtube.com/watch?time_continue=7&v=ltkc4hzC-RY

Sreda,14.avgust 2019.

Sutra ističe rok za plaćanje treće rate poreza

Rok za plaćanje treće rate godišnjeg poreza na imovinu istiĉe sutra, 15. avgusta. Nakon te

uplate, graĊanima je ostala poslednja ĉetvrta rata, za koju rok istiĉe 15. novembra. Obveznici

poreza na imovinu su graĊani, preduzetnici i preduzeća, a prikupljaju ga lokalne samouprave.

Porez na imovinu se plaća u ĉetiri rate prva do 15. februara, druga do 15. maja, treća do 15.

avgusta, a poslednja do 15. novembra. Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu

obaveznik plaća zateznu kamatu, a za izbegavanje plaćanja tog poreza predviĊena je kazna od

5.000 dinara.

Za finansiranje projekata manjina stigla 372 projekta

Ministarstvo drţavne uprave i lokalne samouprave Srbije objavilo je listu vrednovanja i

rangiranja projekata i programa prispelih na konkurs za dodelu sredstava iz Budţetskog fonda za

nacionalne manjine u 2019. godini. Na konkursu se prijavilo 372 udruţenja, a uĉesnici konkursa

imaju pravo uvida u podnete prijave i priloţenu dokumentaciju, kao i pravo prigovora u roku od

tri dana od dana objavljivanja liste. Odluku o prigovoru Komisija ministarstva donosi u roku od

15 dana od dana njegovog prijema, dok će Odluku o raspodeli sredstava iz Fonda, odnosno

odluku o tome koji će projekti biti podrţani, doneti resorni ministar u roku od 30 dana od dana

utvrĊivanja ove liste, nakon što Komisija razmotri sve prigovore. Izabrani projekti će biti

podrţani novĉanim sredstvima u iznosu od 150.000 do 728.000 dinara. Cilj javnog konkursa je

unapreĊenje kulturne delatnosti organizacija, udruţenja i fondacija nacionalnih manjina u Srbiji.

Popijemo više od pet miliona kutija lekova za smirenje

GraĊani Srbije godišnje popiju pet i po miliona kutija lekova za smirenje, a u 2018. je

propisano i realizovano 3,2 miliona recepata"bromazepama", "diapazema" i "lorazepama",

pokazuju podaci Republiĉkog zavoda za zdravstveno osiguranje, koje prenosi Politika. Pored

toga, u Srbiji je prošle godine izdato 1,59 miliona recepata za antidepresive, a u apotekama je

izdato oko dva miliona pakovanja.

181

Svi ti lekovi obiĉno se prepisuju starijim osobama, ali nemedicinska upotreba je najveća

upravo kod mladih od 18 do 25 godina, a analiza potrošnje pokazuje trend rasta u poslednjih

desetak godina u Srbiji.

Direktor Klinike za psihijatrijske bolesti "Laza Lazarević" Ivana Stašević Karliĉić

ukazala je da se ti lekovi ĉesto zloupotrebljavaju, jer su lako dostupni i efekat ostvaruju brzo.

Većina ljudi koja zloupotrebljava anksiolitike prvi put je lekove nabavila besplatno od

prijatelja, roĊaka ili ih ĉak dobila na recept od lekara. To što se efekat ovih lekova oseća gotovo

trenutno još je jedan od razloga za zloupotrebu.

"Srpsko srce Johanovo" večeras pred pećinačkom publikom

Knjiţevno veĉe u okviru kojeg će se predstaviti roman o trgovini organima na Kosovu i

Metohiji pod nazivom "Srpsko srce Johanovo" autora Veselina

Dţeletovića odrţaće se veĉeras u holu Kulturnog centra

"Pećinci" s poĉetkom u 19.30 ĉasova u okviru petog

"Pećinaĉkog kulturnog leta" u organizaciji Narodne biblioteke

Pećinci i pećinaĉkog Kulturnog centra, pod pokroviteljstvom

opštine Pećinci. U pitanju je potresno svedoĉanstvo o

stradanju Srba u "Ţutoj kući" u Albaniji. Naime, prve podatke

o tome prosledio je Johan, Nemac kome je presaĊeno srpsko srce još 2003. godine. Snovi

njegovog donora vodili su ga od Italije, preko Kosova, do Albanije. Roman je zasnovan na

istinitim dogaĊajima i kao takav bio je inspiracija za snimanje istoimenog filma u ameriĉkoj

produkciji. Veselin Dţeletović je roĊen na Kosmetu, ĉlan je Udruţenja knjiţevnika Srbije i

MeĊunarodne federacije novinara, predsednik Udruţenja pisaca "Poeta" i viši struĉni saradnik

Srpske kraljevske akademije nauĉnika i umetnika. Objavio je deset knjiga, a iza sebe ima devet

nagrada.

SuĎenje Jutki odloţeno: Advokati na godišnjem?

SuĊenje bivšem predsedniku opštine Brus, Milutinu Jeliĉiću Jutki, zbog optuţbi za

seksualno uznemiravanje Marije Lukić, odloţeno je u Osnovnom sudu u Kruševcu, jer su

advokati okrivljenog na godišnjem odmoru. Kako prenosi RTS, ovo je bilo prvo roĉište, od kada

je zbog razliĉitih nepravilnosti sudski postupak izmešten iz Bruskog suda i prebaĉen u Osnovni

sud u Kruševcu. Odluku o premeštanju sluĉaja iz Brusa u Kruševac doneo je Vrhovni kasacioni

sud. Borivoje Borović, advokat Marije Lukić, rekao je da se u ovom predmetu radi već o suĊenju

u nerazumnom roku, "bez obzira na opravdanje koje ima sudija da ide na godišnji odmor ili sami

branioci". Na zakazanom roĉištu danas u Kruševcu pojavili su se i predstavnici Ameriĉke

ambasade, a ispred suda okupile su se ţene iz udruţenja "Pešĉanik" koje podrţavaju Mariju

Lukić.

Četvrtak, 15.avgust 2019.

Zašto nije regulisana voţnja električnih trotineta?

182

Elektriĉni trotineti ovog leta postali su veoma popularni i ĉesto korišćeno prevozno

sredstvo i na našim ulicama, trotoarima,biciklistiĉkim i pešaškim

stazama. Iako je nesporno, da zbog naĉina funkcionisanja ne zagaĊaju

okolinu , upotreba i kretanje tog vozila u saobraćaju nije regulisano .

Za vozaĉe su elektriĉni trotineti ĉesto jeftinija opcija za prevoz od

automobila ili javnog prevoza, nije potrebna dozvola za njegovo

korišćenje, a mogu ga voziti i deca. Ono što graĊane zbunjuje jeste

njihova putanja, kako kaţu, mogu se pojaviti sa svih strana.

Uprkos nejasnoćama, koje nisu samo sluĉaj u našoj zemlji, tortineti su mnogima pravo

otkriće i uz aktivno opaţanje svih aktivnosti u saobraćaju oni ne moraju biti opasni ni po vozaĉe,

ni po pešake. "Trotinet vozim već dva meseca, od kako je poĉelo leto, imam svoj liĉni. Pre sam

koristio gradski prevoz ili biciklo, nekako koristim prednost i jednog i drugog, mogu da stignem

kad hoću, da krenem kad hoću, zanimljivo je, zabavno je, a opet mi nije toplo i ne umaram se",

kaţe za RTV Ognjen Janjić. "Do sad nisam imao nikakvih problema sa drugim uĉesnicima,

pogotovo pešacima, pošto ih izbegavam stalno i to je to", dodaje on.

Radna grupa koja će imati udela u kreiranju novog Zakona o bezbednosti saobraćaja,

poĉela je sa zasedanjem. Osim bezbednosti raspravlja se i o funkcionalnosti elektriĉnih trotineta.

U meĊuvremenu dozvoljeno je voziti trotinet uz posebna pravila. "Najbolje je ako se kreću

biciklistiĉkim stazama da se kreću ne brţe od bicikala, dakle ne brţe od 25 km/h. Ukoliko se

kreću putem gde se kreću prešaci, ne brţe od kretanja pešaka", veli Milan Ilić iz Agencije za

bezbednost u saobraćaju. Na neki naĉin i nije loše da saĉekamo kakva su iskustva u drugim

evropskim zemljama, raznolika rešenja postoje i na osnovu tih iskustva, pozitivnih i negativnih,

verujemo da će naša radna grupa doneti najbolje rešenje. Donošenje novog zakona koji će

regulisati i kretanje elektriĉnih trotineta oĉekuje se do poĉetka sledeće godine, a do tad zbog

liĉne bezbednosti i bezbednosti drugih moţete na svoj trotinet staviti zvonce ili svetlo i tako

smanjiti šansu za mogućim sudarom sa vozilima ili pešacima.

Više mladih Srba protiv ulaska u EU, a za savezništvo sa Rusijom

Više mladih u Srbiji se protivi ĉlanstvu Srbije u EU nego što podrţava, pokazuju rezultati

istraţivanja koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), a prema Alternativnom

izveštaju o poloţaju mladih, 38 posto ispitanika izmeĊu 15 i 30 godina Evropskoj uniji kaţe

"da", dok 40 odsto kaţe "ne". Nisu samo procenti ono što treba da zabrine, već i ĉinjenica da je

pre dve godine taj odnos bio 42 prema 32 odsto, u korist onih koji podrţavaju ĉlanstvo, prenosi

portal European Western Balkans. Ovogodišnji izveštaj donosi još negativnih trendova kada je

reĉ o podršci EU - ĉak 56 odsto ispitanika smatra da bi se u Srbiji ţivelo "isto" ili "gore" kada bi

postala ĉlanica EU (u 2017. je taj postotak bio 49%), dok bi - prema mišljenju 33 odsto mladih -

Srbija u spoljnoj politici trebalo da se osloni na Rusiju. Samo njih 21 odsto najvećeg saveznika

Srbije vidi u Briselu, pokazuje istraţivanje. Istovremeno, uprkos tome što smatraju da se treba

okrenuti Rusiji, mladi ne ţele da se tamo i presele - skoro polovina ispitanika koji bi ţeleli da

napuste Srbiju preselila bi se u zemlje Zapadne Evrope, dok bi samo pet odsto njih izabralo

Rusiju.

Osim Rusije i EU, mladi ţele i u SAD, zemlje regiona ali i druge delove sveta, pokazuje

istraţivanje. MeĊutim, nijedan kraj sveta niti kontinent nije ni blizu privlaĉan kao ĉlanice

Evropske unije, kaţe za European Western Balkans generalni sekretar KOMS Stefan ĐorĊević.

On istiĉe da "mladi prepoznaju vrednosti EU" i "EU kao ureĊen sistem u kojem se znaju

183

pravila", visoko vrednujući tvrdnje da "EU omogućava više putovanja za mlade, bolje

mogućnosti za posao i više zarade kao i kvalitetnije obrazovanje". Mladi su se i u ovom

istraţivanju KOMS, sliĉno kao u prethodnima, uglavnom sloţili sa tvrdnjama da sve te stvari

postoje u EU, pa se ĐorĊeviću, zbog toga, ĉini da problem evroskepticizma kod mladih leţi u

naĉinu na koji se u Srbiji proces EU integracija predstavlja u medijima, ali i iz krugova

donosioca odluka. "Proces integracija se ĉesto politizuje, predstavlja kao proces štapa i šargarepe

i zloupotrebljava za potrebe dnevne politike, a naravno da sve to utiĉe na stavove mladih o EU.

Nije retko da imamo opreĉne i dijametralno suprotne stavove o ovom procesu u medijskom

diskursu i javnosti i da se proces integracija predstavlja na jedan neadekvatan naĉin", kaţe

ĐorĊević.

Ove ocene slaţu se sa istraţivanjem "Svet u medijima" iz juna ove godine koje je sproveo

Biro za društvena istraţivanja (BIRODI), u kojem je ispitano medijsko izveštavanje najgledanijih

televizijskih kanala u Srbiji (RTS, Pink, Prva, Happy, O2 i N1), kao i najtiraţnijih dnevnih

listova. Prema njegovim rezultatima, Kosovo je bilo glavna tema u prilozima koji su praćeni, dok

je tema evropskih integracija Srbije marginalno predstavljena, navodi EWB.

I BIRODI je isto tako primetio da je, uprkos preteţno neutralnom naĉinu izveštavanja tih

medija, Rusija u odnosu na EU bila dva puta pozitivnije predstavljena u televizijskim prilozima,

a tri puta u dnevnim novinama, prenosi portal EWB. TakoĊe, istraţivanje je pokazalo da se

izjave relevantnih domaćih i stranih aktera u medijskim prilozima koji se odnose na spoljnu

politiku i evropske integracije Srbije veoma slabo zastupljene.

NIS: Za unapreĎenje zdravstvene zaštite dece u Kikindi 17 miliona dinara

Kikindski Dom zdravlja, dobio je na konkursu NIS-a "Zajednici zajedno" 17 miliona

dinara. Planirano je da tim novcem bude kompletno

ureĊen Deĉiji i školski dispanzer. Pored toga, novac će biti

utrošen i na kupovinu novog sanitetskog vozila Hitne

pomoći, za potrebe prevoza i zbrinjavanja dece.

Rekonstrukcija jednog od najstarijih zdanja u Kikindi, u

kojem se nalaze Deĉiji i Školski dispanzer, godinama

unazad obavlja se parcijalno. Novac, koji će ovoga puta

donirati kompanija NIS, preko konkursa "Zajednici zajedno", biće usmeren na izgradnju

prilaznih staza i rampe za invalide. Kada je unutrašnjost objekta u pitanju, planirano je kreĉenje

zidova, farbanje stolarije i radijatora, a biće promenjeni i podovi. Jedna od najvaţnijih stavki je

svakako nabavka medicinske opreme. "Dobićemo novi, digitalni visinometar i novu vagu.

TakoĊe, nabavićemo nešto od aparata za izradu deĉijih proteza, kompresor, kao i aparat za

polarizaciju", kaţe dr Vesna Tomin, naĉelnica kikindskog Deĉijeg i školskog dispanzera. Hitna

sluţba u Kikindi, preko ovog projekta, nabaviće novo sanitetsko vozilo, za potrebe prevoza i

zbrinjavanja najmlaĊih pacijenata. "Mi, kao Hitna pomoć, imamo kontakt sa tek roĊenom

decom, kao i sa tinejdţerima i adolescentima, tako da postoji potreba za tim. Pored toga, decu

transportujemo i do više tercijarnih zdravstvenih ustanova u Novom Sadu i Beogradu", istiĉe dr

Miloš Bajić, naĉelnik Hitne sluţbe u Kikindi

Kikindski Dom zdravlja ove godine uĉestvovao je na konkursu kompanije NIS sa

projektom "UnapreĊenje sistema primarne zdravstvene zaštite za decu i omladinu namenjen

Gradu Kikindi". Biljana Marković, direktorica Doma zdravlja, kaţe: "Naš projekat je prošao.

Dom zdravlja Kikinda, uz veliku pomoć Gradske uprave, dobio je 17 miliona dinara od NIS-a za

184

realizaciju projekta." Koliko su ovakvi projekti vaţni, govori ĉinjenica da se u kikindskom

Deĉijem i školskom dispanzeru nalazi oko 11.000 kartona. Uz to, na godišnjem nivou, u ovoj

ustanovi obavi se blizu 80.000 pregleda.

Dečane otimaju, potiru sve srpsko

Ako je manastir Visoki Deĉani albanska pravoslavna svetinja, zašto ga ĉuvaju italijanski

karabinjeri, zašto je ograĊen bodljikavom ţicom, pita istoriĉar

Momĉilo Pavlović. Tvrdnje da je manastir Visoki Deĉani hram

pravoslavnih Albanaca, pokušaj prisvajanja pravoslavne crkve u

Novom Brdu, poruke potpredsednika prištinske vlade Envera

Hodţaja da su svi verski objekti na KiM kosovski i da pripadaju

graĊanima Kosova...sve te poruke Pavlović vidi u kontekstu

politiĉke borbe oko statusa KiM i primoravanja Srbije da pristane

na ono što su Albanci zacrtali kao konaĉni cilj - nezavisnost Kosova ili ništa. ''Ovo je još jedan

dokaz da vlastima u Prištini ne treba dati da upravljaju i rukovode srpskom baštinom, već da

treba traţiti meĊunarodni nadzor, ali i prisustvo srpskih institucija poput Ministarstva kulture,

Zavoda za zaštitu spomenika i drugih...'', napominje Pavlović za Tanjug. ''To je, kako je pre rata

govorio Nikola Pašić, kada kaĉaĉka vlada donosi nekakve odluke.... Oni koji su do juĉe tretirani

kao razbojnici i teroristi, u izmenjenim okolnostima postali su predsednici vlada i ministri sa

kojima treba da se pregovara.

To je ta pamet koja sada svetinju, koja je nesporna, proglašava albanskom'', rekao je

Pavlović za Tanjug. On je pokušaj Udruţenja kosovskih istoriĉara "Ali Hadri" da srpsku

srednjovekovnu svetinju, koja je na Uneskovoj listi zaštićene svetske kulturne baštine, proglase

albanskom nazvao šovinistiĉku hukom koja ''zapljuskuje'' Balkan šireći se od Hrvatske, preko

Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Sandţaka, do Kosova i Metohije. Pavlović istiĉe da su Deĉani

neupitni za srpsku srednjovekovnu baštinu i da o tome svedoĉe svima dostupna dokumenta o

gradnji i ţivopisanju tog manastira, ali i to što je po toj svetinji jedan vladar (Stefan Deĉanski)

dobio nadimak što je, kaţe, jedinstven primer. Komentarišući izjavu potpredsednika prištinske

vlade Envera Hodţaja da su svi verski objekti na KiM kosovski i da pripadaju graĊanima

Kosova, kaţe da ako Albanci ţele mir i suţivot sa Srbima, treba da ĉuvaju te svetinje, a ne da ih

prisvajaju ili osporavaju.

Poginuo vozač u udesu kod Vrbasa

Saobraćajna nesreća u kojoj je poginula jedna osoba dogodila se danas u ataru Savinog

Sela kod Vrbasa. Kako prenosi portal Informer, na putu izmeĊu Kucure i Savinog Sela automobil

je sleteo sa puta i udario u drvo. Vozaĉ je poginuo na licu mesta. Istaga je u toku.

Petak, 16.avgust 2019.

Mihajlovićeva o autoputevima: Sjajna godina za Srbiju

Ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović, poruĉila je danas, prilikom obilaska deonice

autoputa Obrenovac-Ĉaĉak koja će sutra biti puštena u saobraćaj, da je ovo sjajna i vaţna godina

185

za Srbiju i istakla znaĉaj Koridora 11 za centralni deo zemlje. "Ovo je jako vaţna godina za

Srbiju, završavaju se odreĊeni autoputevi i poĉinjemo da

gradimo nove", rekla je Mihajlović novinarima. Ministarka je

istakla da je put Obrenovac - Ĉaĉak uraĊen kvalitetno, uz

poštovanje najviših svetskih standarda. Istakla je da je Koridor

11 vaţan i zbog bezbednosti i zaobilaţenja Ibarske magistrale,

ali i zbog povezivanja gradova u tom delu Srbije. Napomenula

je da je, kao i na Koridoru 10, i na Koridoru 11 postoji centralno upravljanje tunelima, koji su

opremljeni po svim standardima. Mihajlović je istakla i da će deonica Surĉin - Obrenovac, duga

17,6 kilometara, biti završena, kao što je izvoĊaĉ i najavio, sredinom decembra. Deonica od

Obrenovca do Ĉaĉka duga je 103,6 kilometara. Mihajlović je rekla i da veruje da će 1. marta

naredne godine poĉeti radovi na deonici Novi Beograd - Surĉin, i da ćemo za dve godine

praktiĉno imati gotov autoput od Novog Beograda do Ĉaĉka. Podsetila je i da su u maju poĉeli

radovi na deonici Preljina - Poţega, koja je, kaţe, vrlo zahtevna, te dodala da će taj deo puta biti

gotov za dve i po godine.

Ilić: Vučić i Mihajlović glasali protiv autoputa, molio sam Nikolića da pritisne

Lider Nove Srbije i nekadašnji ministar graĊevinarstva i urbanizma Velimir Ilić kaţe da

su Aleksandar Vuĉić i Zorana Mihajlović na Vladi glasali protiv autoputa i dodao da je molio

Tomislava Nikolića da, kako je rekao "pritisne", pošto je sve sa Kinezima bilo dogovoreno.

"Onda je Nikolić pritisnuo i mi smo dobili autoput", kaţe Ilić. Velimir ilić je rekao da je on radio

Koridor 11 i da se na tome radilo još u Vladi Vojislava Koštunice. "Neki nisu bili za to, pirĉalo

se tada Velja pravi put do svoje kuće, pa su onda VojvoĊani to blokirali. Ali to je poĉelo, mi smo

se izborili da to postane evropski koridor. Ja sam tada priĉao sa Đanijem de Mikelisom. Kada je

to evropski koridor ti znaĉi da moţemo da dobijemo kredite i povlastice, to je bilo 2007, borba

za taj koridor je bila duga. Ja sam poĉeo radove da iskoristimo tu priĉu. Mi smo takoĊe bili

protiv da se asfaltira jer je podloga loša, onda je došla Zorana Mihajlović i rekla dva ministra

nisu asfaltirala i onda je asfaltirano pa je puklo".

Poruĉuje da je dobro što je uraĊen koridor, ali podseća da je on otvorio deo od Obrenovca

do Ljiga 2014. godine. "Mi smo uveli Kineze i uradili projektnu dokumentaciju, prvi deo od

Ljiga do Preljine sam ja uradio. Ja sam ţurio da se završi, jer je sa Kinezima dogovoreno da Put

svile ide iz Bara, to je bio dogovor sa predsednikom i premijerom Kine. Kasnije je Rama pozvao

naše u Tiranu i onda je dogovoreno da ide iz Draĉa. Mi smo tu bitku izgubili neodgovornim

politiĉarima, da je to došlo iz Bara bio bi razvoj za Srbiju, Crnu Goru, Republiku Srpsku. Ni u

jednom našem projektu nije bio autoput od Prištine do Niša, mi smo izgubili strateški vaţnu

poziciju da budemo saobraćajni centar na Balkanu, sad je Priština ĉvorište".

"Ja sam poslednji diplomirani inženjer koji je radio u Vladi, mi više nemamo

inženjera, ministarstva vode ekonomisti, pravnici. To je urušavanje države", rekao je Ilić.

Kako je rekao nije pozvan na otvaranje i dodaje da mu je bilo ţao što nije bio na otvaranju Ljiga

jer je, navodi, najveći deo te deonice uradio kao ministar. "Trasa Ljig-Obrenovac je najjeftiniji

autoput u Srbiji po kilometru. Od Ljiga do Preljine je izvanredno uraĊeno, koštalo je 308 miliona

evra. GraĊani Srbije će dobiti autoput što je bio i moj cilj i da što pre doĊemo do Crne Gore". Ilić

je naveo da su radovi na deonici Ljig-Obrenovac trajali pet godina, odnosno 10 kilometara

godišnje u proseku. TakoĊe, dodaje, Grdelica je raĊena šest godina, odnosno ĉetiri kilometara

godišnje. "Moglo je brţe i bolje. Mi nemamo naše firme koje prate tu gradnju, ušli su neki

186

privatnici i uništili naše firme, svako danas gradi autoput. Nekad smo imali gigante koji su radili

najbolje puteve širom sveta. Ja nisam ljubomoran, srećan sam, neka ga otvori ko hoće jer Ibarska

je magistrala smrti. Ali ne treba se mnogo hvaliti i praviti fešte, ja sam radio i nisam mnogo

otvarao. Uradio sam 4000 kilometera puteva, tolike mostove i Mrkonjić je radio sa mnom".

Srbiji nedostaje 7.000 vozača

Zbog masovnog odlaska na rad u zemlje zapadne i srednje Evrope Srbiji nedostaje 7.000

vozaĉa, piše beogradski list "Danas", navodeći kako manjak tog kadra već nekoliko godina

unazad blokira rad mnogih prevoznika. Problem je sve izraţeniji i u Gradskom saobraćajnom

preduzeću Beograd (GSP) gde će, umesto sadašnjih oko 1.600 vozaĉa, od septembra biti 350

manje jer ih je,kako piše "Danas", "plateţna moć velike kompanije iz Nemaĉke već preuzela i

oni tokom ovog leta odraĊuju svoj otkazni rok". "Ukoliko Srbija zaista ostvari privredni rast od

3,5 odsto, koliko naši zvaniĉnici predviĊaju i ţele, zbog nedostatak vozaĉa proizvedenu robu

neće imati ko da preveze do kupaca", piše list. Moţda je u toj priĉi, kako naglašava "Danas",

"najveći problem što drţava ništa ne ĉini da prevoznicima pomogne kako bi rešili nedostatak, pa

vozaĉi odlaze u inostranstvo, zemlje zapadne u srednje Evrope mogu da ponude i veće zarade i

znatno bolje uslove".

ĐorĎević: Bolji poloţaj osoba sa invaliditetom prioritet

Ministar za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja Zoran ĐorĊević odrţao je

sastanak sa poznatim srpskim paraolimpijcem, upravnikom

Centra za sport i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom "Iskra"

iz Kragujevca Goranom Nikolićem, sa kojim je razgovarao

na temu sistemskog unapreĊenja poloţaja osoba sa

invaliditetom. ĐorĊević je istakao da su osobe sa

invaliditetom ravnopravni graĊani društva i da će

Ministarstvo nastaviti kontinuirano da pruţa podršku Centru

u oblasti socijalnog preduzetništva, kao i u drugim sferama

za koje je nadleţno, saopšteno je iz ministarstva. "Vlada Srbije i resorno ministarstvo, kojim

rukovodim, podrţavaju aktivnosti koje su usmerene ka podizanju svesti javnosti o osobama sa

invaliditetom, nastojeći da svakoj grupaciji osoba sa invaliditetom omogući da oblikuje, izraţava

i realizuje svoje razvojne potrebe, kao i posebne interese, kao i da ima jednake mogućnosti i

pravo na razliĉitost", rekao je ĐorĊević.

On je najavio da će Ministarstvo podrţati obeleţavanje MeĊunarodnog dana belog štapa

koji će biti odrţan 15. oktobra i naveo da je bolji poloţaj osoba sa invaliditetom odgovornost

kako drţavnih institucija, tako i pojedinaca. "Goran je veliki borac koji uprkos uroĊenoj

slabovidosti uklanja duboko ukorenjene predrasude koje postoje prema ovoj kategoriji ljudi.

Ministarstvo je prepoznalo veliki znaĉaj svega što Nikolić radi za zajednicu i ţeli da ga svesrdno

podrţi u daljim aktivnostima, kako bi sve osobe sa invaliditetom uţivale jednako kvalitetne

uslove za ţivot i rad", istakao je ministar.

Goran Nikolić se nedavno vratio iz ameriĉkog grada Ĉikaga, gde je uĉestvovao u

humanitarnoj trci u okviru koje je istrĉao 77 uzastopnih maratona za 77 dana kako bi prikupio

sredstva za završetak sportske sale Bogoslovije "Sveti Jovan Zlatousti" u Kragujevcu, ĉime bi

Srbija dobila paraolimpijsku akademiju u punom kapacitetu po ugledu na svet.

187

Đurić: Novo Brdo nikad neće biti "kosovarski" spomenik

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić kaţe da tvrĊava Novo Brdo nikad neće biti

"kosovarski" istorijski spomenik, jer je to jedan od kljuĉnih

srpskih istorijskih i arheoloških lokaliteta. Reagujući na

isticanje zastave samoproglašenog Kosova na Novom Brdu,

Đurić navodi da je svaki pokušaj da se taj spomenik prikaţe u

drugom svetlu akt nasilnog brisanja istorije, sraĉunat s ciljem

da se dodatno produbi meĊunacionalni jaz na KiM. "Novo

Brdo je u srednjem veku bilo multietniĉki grad, u kojem su ţiveli Srbi, Sasi, Grci, Dubrovĉani i

mnogi drugi, i svedoĉi o vremenu sasvim drugaĉijem od današnjeg, u kojem je Kosovo i

Metohija, pod upravom srpskih monarha i vlastele, bilo mesto dodira kultura i civilizacija",

navodi Đurić u saopštenju dostavljenom medijima. Đurić kaţe i da oni koji danas ţele da Kosovo

uĉine monoetniĉkim nisu sluĉajno izabrali Novo Brdo "kako bi drskim i beskrupuloznim

provokacijama i falsifikovanjem istorije sakrili ĉinjenicu da je Kosovo i Metohija, u vreme kada

je bilo srce srpskog etniĉkog prostora, bilo jedna od najbogatijih u kulturno najnaprednijih

oblasti Evrope". "Isticanje zastave samoproglašenog Kosova na Novom Brdu, osim što je ĉin

grubog istorijskog revizionizma, jeste, verujem, i neka vrsta osvete braniocima toga grada, zbog

ĉije istrajnosti je ta tvrĊava do danas ostala simbol srpskog junaštva i otpora", navodi Đurić.

Poruĉuje da Novo Brdo nikada neće biti "kosovarski" istorijski spomenik i dodaje da "nakon

ovoga moţemo samo da se zapitamo šta je sledeće - moţda postavljanje crnih albanskih orlova

umesto krstova na kupole srpskih srednjovekovnih crkava".

U nedostatku svog nasleĎa, poseţu za otimanjem tuĎeg

Ministarstvo kulture i informisanja osudilo je danas isticanje zastave samoproglašenog

Kosova na srednjovekovnoj srpskoj tvrĊavi na Novom Brdu, navodeći da takozvane prištinske

vlasti, u nedostatku svog kulturnog nasleĊa, poseţu za otimanjem tuĊeg. Ministarstvo navodi da

"nikakve šarene tkanine nejasnog simboliĉkog znaĉenja" ne mogu da posluţe drugoj nameni

nego da obrišu prašinu vekova sa bisera srpske srednjovekovne duhovnosti i evropske i svetske

kulturne baštine. "Motive za ovo predcivilizacijsko ponašanje moţda treba potraţiti u dubokim

virovima i tami varvarske svesti, koja u nedostatku sopstvenog, poseţe za otimanjem tuĊeg

kulturnog nasleĊa i identiteta", navodi se u saopštenju ministarstva. Ohrabruju, navode,

uzurpatore iz takozvane "prištinske vlasti" da nastave da se brukaju pred ĉestitim delom albanske

javnosti i pred celim svetom, jer time samo pomaţu Srbiji ĉiji su, podsećaju, sastavni deo koji je

u stanju prolazne politiĉke zablude.

U junu izdato 1.875 graĎevinskih dozvola

U junu izdato je 1.875 graĊevinskih dozvola ĉija je predviĊena vrednost radova za gotovo

50 odsto veća u odnosu na jun 2018. godine, navodi se u informaciji koje je objavio Republiĉki

zavod za statistiku. Na povećanje vrednosti radova najviše je uticala dozvola izdata za izgradnju

deonice 1 Magistralnog gasovoda granica Bugarske-granica MaĊarske, navodi se u informaciji.

Prema vrsti graĊevina izdato je 79 procenata dozvola za zgrade i 21 odsto za ostale graĊevine,

dok se meĊu zgradama 65 procenata dozvola odnosi na stambene zgrade. Junskim dozvolama

prijavljena je izgradnja 2 355 stanova proseĉne površine 75 kvadratnih metara. Posmatrano

188

prema oblastima, najveća graĊevinska aktivnost na osnovu dozvola izdatih u junu oĉekuje se u

Zajeĉarskoj oblasti - 65,1 odsto od ukupne vrednosti novogradnje, a slede Šumadijska oblast (7,7

procenta), Beogradska oblast (5,9 odsto) i Juţnobaĉka oblast (5,0 procenata).

Udario troje dece kod Bogatića pa pobegao

Troje tinejdţera povreĊeno je u saobraćajnoj nesreci kod Bogatića, javlja TV Prva. Do

nesreće je došlo sinoć dok su se deca, starosti od 15 do 17 godina, kretala peške svojom stranom

kolovoza, kada je na njih naleteo automobil u punoj brzini. Vozaĉ se nije zaustavio na mestu

nesreće, a povreĊena deca prebaĉena su u šabaĉku bolnicu, ali nisu ţivotno ugroţena.

Subota,17.avgust 2019.

Mihajlović: Svi su dobrodošli na otvaranje autoputa, pa i bivši ministri

Ministarka infrastrurkture Zorana Mihajlović rekla je da je puštanje u saobraćaj autoputa

“Miloš Veliki” vaţan dan za Srbiju i njene graĊane i da su

na otvaranje dobrodošli svi, pa i bivši ministri, o ĉijim

rezultatima su, kako je navela, graĊani Srbije već dali svoj

sud. Mihajlović je u pisanoj izjavi navela da je ĉinjenica da

je u Srbiji u prethodne ĉetiri godine izgraĊeno oko 300

kilometara autoputeva, "baš kao što je iza Velimira Ilića

ostala neuspela koncesija za autoput Horgoš-Poţega i

deonica Ub-Lajkovac, koja je išla iz njive u njivu”. Ona je navela i da je otvaranje radova na

deonicama od Obrenovca do Ljiga, kojima se hvali Ilić, bilo protokolarno, jer radovi nisu mogli

da poĉnu pre efektivnosti kredita, koja je nastupila tek 2015. godine.

Ĉinjenica je i da je tokom realizacije tog projekta bilo potrebno oko 300 izmena glavnog

projekta, kazala je Mihajlović, reagujući na izjave nekadašnjeg ministra graĊevinarstva i

urbanizma Velimira Ilića u Danu uţivo TV N1. Dodaje je da ništa nije bila bolja situacija ni na

svim drugim projektima koje je aktuelno Ministarstvo nasledilo, jer su svi stajali – od Ţeţeljevog

mosta, preko Ipsilon kraka, do ruskog kredita za ţeleznicu i autoputa na Koridoru 10. Pre nego

što neko kaţe da je “ţeleznica zanemarena”, trebalo bi da je barem iz medija informisan da je u

prethodne ĉetiri godine rekonstruisano više od 500 kilometara pruga na ţelezniĉkom Koridoru

10, barskoj pruzi i regionalnim prugama, poruĉila Mihajlović.

Prema njenim reĉima, o tome koliko su prethodni ministri strateški razmišljali o razvoju

vodnog saobraćaja najbolje govori podatak da od 2008. do 2013. godine u njega nije uloţen ni

jedan evro, a da je danas vrednost projekata u vodnom saobraćaju oko 380 miliona evra. Isto

tako se zna i kakvo smo graĊevinarstvo zatekli, a kakvo je danas kada imamo elektronsku

graĊevinsku dozvolu, više od 40.000 aktivnih gradilišta i rekordnu vrednost izvedenih

graĊevinskih radova od 344,7 milijardi dinara u ovoj godini, precizirala je Mihajlović.

Novosadski penzioneri mogu besplatno da borave u banji

U poslednjih šest godina, novosadski penzioneri imaju mogućnost da besplatno borave

sedan dana u nekoj od pet ponduĊenih banja. Podnošenje zahteva za novu grupu, poĉinje u

189

ponedeljak i trajaće do kraja meseca. A naša ekipa proverila je ko ima pravo na besplatan odmor

i šta je potrebno od dokumentacije.

Penzionerki Veri Erdevik i njenim prijateljima, odlazak u Bar preko Udruţenja

penzionera, kako kaţe, okrepio je i duh i telo, s obzirom na to da su neki penzioneri tad prvi put

u ţivotu videli more. Sliĉni izleti i druţenja ih, prema njenim reĉima, sve raduju. “Bilo je lepo,

šetali smo se i svako je imao neki svoj ritam, ništa nije bilo uslovljeno. Hrana je bila lepa, dobra,

taman za penzionere i mislim da je to jako lep potez da penzioneri koji nemaju para i koji imaju

manja primanja, koje nikad... Uglavnom sam bila sa ljudima koji nisu ni videli more”, rekla je

Vera Erdevik, korisnica invalidske peznije.

Ovog puta, penzioneri će se odmarati u jednoj od pet banja, Termal Vrdnik, Kanjiţa,

Junaković, Prolom i Banjica, a ĉlanstvo u udruţenju nije uslov za konkurisanje. “Ĉija penzija ne

prelazi 33.507 dinara, znaĉi penzioneri samostalnih delatnosti, poljoprivrednih delatnosti, pravo

imaju na besplatnu banju i oni penzioneri koji su ostvarili deo penzije u inostranstvu, bivše

republike i ovde koji imaju, a da im penzija zajedniĉka ne prelazi 33.507 dinara”, izjavila je

Perka Marinković iz Udruţenja penionera Novog Sada.

Voda na pančevačkim kupalištima tehnički ispravna

Zavod za javno zdravlje već godinama proverava ispravnost vode na kupalištima u

Panĉevu i savetuje kako da se odrţi ĉistoća. Prema poslednjim ispitivanjima, koja se tokom leta

rade na 15 dana, na svim mestima voda je treće kategorije, što znaĉi da je dozvoljeno kupanje.

“Pojedini parametri vezani za hemisjki status odnosno pokazatelje tipa hpk ili gvoţĊe ako je

prisustvo veće to je prirodno sastav vode takav i ne utiĉe na zdravlje ljudi. "Tako da su sva

kupališta bezbedna. Tehniĉari Zavoda su duţni da pogledaju kakva je ĉistoća, da li se odrţava

higijena, da li ima Ċubreta koji se ostavlja na kupalištima i mogu vam reći da su sva kupališta

dosta solidna sto se toga tiĉe. Najviše odrţavaju najviše pecaroši koji na rekama najviše i

borave”, objašnjava dr Radmila Jovanović iz Zavoda za javno zdravlje Panĉeva.

Jedno od omiljenih mesta je jezero u Kaĉarevu, koje je već godinama najĉistije i

najureĊenije kupalište u okolini Panĉeva. Sa puno drveća i prirodnog hlada privlaĉi goste, a

vikendom i u vrelim danima, tu bude i nekoliko hiljada ljudi. Pogodno je i za decu, jer postoji

ograĊen deo gde se mogu bezbedno igrati. “Mogu da kaţem svima i meštanima i gostima da

upravo sada nasipamo grebani asfalt koji smo dobili od Srbija puta ,tako da ćemo spojiti naš put

sa asfaltom i biće mnogo pristupaĉnije”, kaţe Milorad Đurica, iz MZ Kaĉarevo. Ideja i ţelja,

kako da se obogati sadrţaj na jezeru, ima: od izgradnje restorana i bungalova, tobogana na vodi -

šta će se od toga realizovati zavisi naravno od novca. I bez toga, u vrelim danima kaĉarevaĉko

jezero pruţa dobro rashlaĊenje i odmor u prirodi.

Već skoro trideset godina proizvodi humus

Na Eko farmi Kovaĉević u selu Ljutovnica kod Gornjeg Milanovca se već skoro trideset

godina proizvodi humus. U pitanju je porodiĉna proizvodnja

supstrata za cveće, povrće i borovnice, ali i ĉistog glistenjaka od

kalifornisjkih glista. Milomir Kovaĉević u selu Ljutovnica kod

Gornjeg Milanovca se na svojoj Eko farmi već skoro tri

decenije bavi proizvodnjom humusa. Humus nastaje od

kalifornisjkih glista koje vrše preradu putem ishrane stajskim

190

Ċubrivom. U jednom leglu nalazi se oko 100.000 glista. "One to jedu, preraĊuju i posle godinu

dana mi ih premestimo u novo stanište, humus koji ostane, glistenjak se prekrije najlonom kako

bi došao u fazu previranja tako da kvalitetan i pravi glistenjak nastaje 14 do 15 meseci. Bazeni su

dubine nekih 50 do centimetara i glistama se ubacuje svakog meseca ta hrana i one jedu

postepeno i ostavljaju za sobom taj glistenjak. Kapacitet je trenutno 600 legala u radu a jedno

leglo za godinu dana moţe da proizvede na ovaj naĉin oko 750 litara ĉistoga glistenjak", kaţe

Milomir.

Nakon previranja, humus dalje ide na sušenje ali treba obratiti paţnju na njegovu vlaţnost

koja treba da bude do 45 odsto. Milomir proizvodi supstrat za cveće i povrće, kiseli supstrat za

borovnice i brusnicu i ĉist glistenjak. "To je organsko najkvalitetnije Ċubrivo koje postoji na

zemlji, to je ĉist glistenjak, ljudi ga upotrebljavaju da bi oplemenili postojeću zemlju koja je

nekim vidim oštećena, zatrovana ili upotrebom velike koliĉine veštaĉkog Ċubriva upropašćena i

onda se poboljšava njen kvalitet sa dodavanjem glistenjaka. Koristi se dosta i u voćarstvu gde se

dobijaju kvalitetni plodovi", veli Milomir. Milomir objašnjava da glistenjak mora da se unese u

zemljište blizu korena jer ako ostane na površini u roku 24 sata gubi svojstvo humusa.

Nedelja,18.avgust 2019.

Novi protest "1 od 5 miliona", ostavljene preporuke za izbore oko

Predsedništva

Protest "Jedan od pet miliona" odrţan je sinoć 37. put u Beogradu. Iako nije bilo planom

predviĊeno da protestna šetnja proĊe pored Predsedništva Srbije,

kolona graĊana je mimo najavljene rute tuda ipak prošetala.

Zgradu su obezbeĊivale pripadnice "Kobri".Oko zgrade

Predsedništva uĉesnici protesta raširili su, po zemlji, panoe na

kojima su ispisanje 42 preporuke za slobodne i fer izbore. Kod

predsedništva su upaljene i baklje, a graĊani su uzvikivali

"Vuĉiću lopove" i "Uhapsite Vuĉića", "Ĉuvajte se Jutke"...

Ispred zgade je, kao obezbeĊenje, šest pripadnica vojne jedinice Kobre. Uĉesnici protesta su,

nakon što su ostavili ove svoje poruke, nastavili ka zgradi Radio televiziji Srbije, a protest je

završen na Trgu Nikole Pašiĉ ispred Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Uĉesnici protesta pozdravili su direktorku Kanala 9 Maju Pavlović koja već šesti dan

štrajkuje glaĊu. Demonstranti su se fotografisali sa njom i uputili joj reĉi podrške "do pobede".Sa

protesta je prethodno, jedan od njegovih organizatora, SrĊan Marković, pozvao na bojkot

predstojećih izbora, zakazanih za proleće i rekao da nema pregovora i okruglih stolova sa

predsednikom Srpske napredne stranke i drţave Aleksandrom Vuĉićem. "Izbori će izgledati kao

kad su nas tukli u subotu ispred zgrade Predsedništva", rekao je Marković, podsetivši na

dogaĊaje tokom prethodnog protesta Jedan od pet miliona. Marković je poruĉio Vuĉiću da nema

potrebe da se plaši "jer ga niko neće tući". On je rekao da je Vuĉić "uzurpirao vlast, bojkotuje

zdrav razum, bojkotuje sve nas i zato nema pregovora ni okruglih stolova jer mi volimo Srbiju".

Prema njegovim reĉima, u ovakvoj atmosferi u društvu nije moguće da postoje fer izbori.

"Razoktićemo sve laţi i prevare i za sve lopovluke ćete ići u zatvor, tako će se u Srbiji poĉeti da

se vrednuje profesionalizam", rekao je on.

191

Organizatori protesta saopštili su da je današnje okupljanje, 37 po redu u Beogradu,

posvećeno borbi protiv nasilja i prebijanja nesitomišljenika vlasti, rodne ravnopravnosti ali i

poniţavanja vojske koje sprovodi Vuĉić. Organizator je podsetio da su Markovića proše subote

"pripadnici vojne policije Kobre udarili i prebacili preko ograde ispred zgrade Predsedništva".

Isped Predsedništva ograda je uklonjena, a ispred zgade danas su rasporeĊene pripadnice

Kobri, kako je predsednik Srbije prethodno i najavio. Iako nije bilo planom predviĊeno da

protestna šetnja proĊe pored Predsedništva Srbije, kolona graĊana je mimo najvljene rute tuda

ipak prošla. Okupljeni su nosili transparente "AV kriješ se iza ţena. IzaĊi na dijalog", "Pljaĉka

penzionera nije reforma", "Stop laţima, budi normalan", "Otrovne kobre gamiţu", "Kurjaĉićeve

kobre biju", "Prevaranti vraćajte otete pare penzionerima" i fotografije obezbeĊenja ispred

predsedništva na kojima je pisalo "Ovi su tukli ljude". MeĊu okupljenima su bili i predsednik

Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, predstavnik Dveri Jugoslav Kiprijanović, predsednik

opštine Stari grad Marko Bastać i predsednik Nove stranke Zoran Ţivković.

Otvoren auto-put "Miloš Veliki",

Auto-put "Miloš Veliki", na deonici od Obrenovca do Ljiga, je otvoren danas u prisustvu

predsednika Srbije Aleksandra Vuĉića. Sveĉano otvaranje moglo se pratiti na Prvom programu

RTS-a od 15 ĉasova. Taj deo auto-puta od izuzetne je vaţnosti, jer će rasteretiti saobraćaj na

Ibarskoj magistrali, a znaĉajno će pribliţiti Zapadnu Srbiju i Beograd. Savremena saobraćajnica

će uticati na ekonomski i privredni razvoj ĉitave Zapadne Srbije. Putarina je 420 dinara od

Obrenovca do Ĉaĉka, a putem dugim 103 kilometra, stizaće se za manje od sat vremena. Petlje

UB, Lajkovac i Ljig nova su ukljuĉenja u auto-put uz postojeće Takovo i Preljinu i biće i

naplatne stanice. Od Obrenovca do Ĉaĉka, ubuduće stizaće se za manje od sat vremena.

Momir Jovanović iz Novoga Sada pobednik Sabora violinista u Pranjanima

Veliko finale prvog Sabora violinista Srbije koje je odrţano u Pranjanima okonĉano je

slavljem Momira Jovanovića (36) iz Novoga Sada koji je

pobednik finalnog prvenstva na ovom instrumentu. Finale je

sinoć na igralištu FK Brezak pored reĉice Plane privuklo

hiljade meštana i gostiju iz daleka, pa ovo gorsko mesto nikad

nije primilo toliko sveta. "Imam niţu muziĉku školu, ali ću

nastaviti da uĉim", kazao je Jovanović za agenciju Rina

dodajući da je presrećan i da još ne zna šta mu se dogaĊa.

Skup je otvoren pozdravnim slovom Dejana Kovaĉevića, predsednika opštine Gornji Milanovac,

koji je svim posetiocima poţeleo da se još dugo viĊaju u ovom sastavu i još većem broju, i

prigodnom zdravicom kako po srpskom obiĉaju sledi. Kolo je najbolje odsvirao Rade

Radosavljević (52) iz Moravaca kod Ljiga. Pesmu Aleksandar Spasić (22) iz Vrbnice dok je

priznanje za najizvornije muziciranje stiglo u ruke Branka Đurića(18) iz Mionice. "Ovo je

izuzetan dogaĊaj za sve nas i vrhunski organizovan sabor", kazao je mladić. U deobu nagrada

umešala se s opravdanjem Andrea Alimanović osamnaestogodšnja devojka iz Krupnja, njoj je

pripala Zlatna violina po odluci publike.

Lidija Domazet i rumski tamburaši u Šimanovcima

192

Veĉe evergrina na kojem će se predstaviti Šimanovĉanka Lidija Domazet i ĉlanovi

Gradskog tamburaškog orkestra "Branko Radiĉević" iz Rume odrţaće se u nedelju 18. avgusta

na letnjoj pozornici u parku u Šimanovcima s poĉetkom u 20:30 ĉasova u okviru "Pećinaĉkog

kulturnog leta". U jednoipoĉasovnom programu publika će imati priliku da uţiva u

starogradskim pesmama i zvucima rok muzike sa prostora bivše Jugoslavije koje će izvesti

uĉesnica muziĉkog serijala "Nikad nije kasno" Lidija Domazet, a biće to prilika da se predstavi i

rumski Tamburaški orkestar koji ove godine proslavlja 50 godina od osnivanja. Specijalni gosti

koncerta su Dino Šabanović iz Sarajeva i Dejan Borović iz Dobanovaca, takoĊe uĉesnici emisije

"Nikad nije kasno", kao i Valentina Bujila iz Šimanovaca. "Pećinaĉko kulturno leto" se odrţava

od 27. jula do 31. avgusta, petu godinu zaredom u organizaciji Kulturnog centra Pećinci pod

pokroviteljstvom opštine Pećinci.

Ministarstvo o smrti devojčice:Hitna stigla za 12 minuta

Ministarstvo zdravlja izjavilo je sauĉešće porodici deteta povodom tragedije koja se

dogodila u petak na Vlasinskom jezeru i navelo da su

inspektori na terenu kako bi utvrdili uzrok koji je do toga

doveo. "Svi detalji i okolnosti koji su doveli do ovog

tragiĉnog sluĉaja će biti ispitani. Nakon toga, i nakon

završene obdukcije i utvrĊivanja taĉnog uzroka tragedije,

moći će da se priĉa o odgovornosti", navelo je

Ministarstvo u saopštenju povodom smrti dvogodišnje

devojĉice na Vlasinskom jezeru. Ministarstvo istiĉe da se u ovakvim trenucima moraju koristiti

ĉinjenice, a one ukazuju, kako se navodi u saopštenju, da je "ekipa hitne pomoći stigla za 12

minuta sa svom potrebnom opremom i obuĉenim timom koji je odmah zapoĉeo reanimaciju

deteta". Iz Ministarstva navode da uvek nastoje da se sve okolnosti ovakvih neţeljenih sluĉajeva,

kojih je danas upravo zahvaljujući velikom zalaganju zdravstvenih radnika znaĉajno manje nego

pre, uvek potpuno i detaljno ispitaju, i da se utvrdi odgovornost. "Kada to znamo, jasno je da

suprotni, proizvoljni i krajnje netaĉni komentari objavljivani na društvenim mreţama ali i u

pojedinim sredstvima informisanja ne samo da ne doprinose utvrĊivanju ĉinjenica, već unose

dodatni nemir i bol porodici u najteţim trenucima, unapred optuţujući i okrivljujući zdravstvene

radnike", istiĉe se u saopštenju. Ministarstvo apeluje na sve, kako pojedince tako i medije, da

ovakve tragedije ne koriste u senzacionalistiĉke svrhe, niti za povećanje gledanosti ili tiraţa,

politiĉke i druge borbe.

Ponedeljak,19.avgust 2019.

Kuburović: Promene Ustava posle izbora 2020.

Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je da se promene Ustava koje se odnose

na pravosuĊe mogu oĉekivati tek posle izbora iduće godine. U intervjuu za juĉerašnji Kurir, ona

je podsetila da procedura predviĊa da poslanici prvo dvotrećinskom većinom moraju da se

izjasne da li uopšte ţele da se Ustav menja, zatim Skupština treba da sprovede javne konsultacije

povodom amandmana, a onda, kada se usvoji konaĉan tekst izmena, poslanici se ponovo

izjašnjavaju, da bi na kraju konaĉnu reĉ dali graĊani na referendumu. "S obzirom na to da su na

193

proleće i redovni parlamentarni izbori, mislim da će novi saziv plenuma biti u prilici da završi

zapoĉeti proces, uzimajući u obzir vreme i sloţenost postupka", rekla je Kuburovićeva. Ona je

takoĊe podsetila da je i do sada dosta uraĊeno na jaĉanju nezavisnosti sudstva, samostalnosti

tuţilaštva i odgovornosti pravosuĊa, "i to ne samo zakonskim izmenama već i donošenjem raznih

drugih pravilnika i etiĉkih kodeksa", a sada i promenama Ustava.

Ministarka je kao neosnovane odbacile neke kritike da nisu uĉinjeni konkretni pomaci u

reformi pravosuĊa, i da to moţe da "tvrdi samo neko ko to namerno ne ţeli da vidi, ko je

zlonameran i bavi se politikanstvom, a ne ĉinjenicama". Prema njenim reĉima, najmanji deo

uticaja, kako pokazuju istraţivanja, na sudije i tuţioce dolazi od izvršne vlasti, već "mnogo veći

uticaj vrše kolege, prijatelji, predsednici sudova ili advokati".

Srpska ministarka pravde je rekla i da nema pomaka u istrazi ubistva jednog od lidera

kosovskih Srba Olivera Ivanovića, jer Priština ne saraĊuje, jer "prištinski organi nisu odgovorili

maltene ni na jedan zahtev Tuţilaštva za organizovani kriminal, dok je Beograd odgovorio na

sve njihove". Ona je, meĊutim, istakla da veruje da će tuţilaštvo u Beogradu doći do konkretnih

dokaza o tome ko su naruĉioci i ko su izvršioci ubistva Ivanovića.

Veće plate medicinskim sestrama: Domovi zdravlja u nadleţnosti drţave

Medicinske sestre će već za 3-4 meseca imati novo povećanje plate, rekao je danas

ministar zdravlja Zlatibor Lonĉar gostujući na TV Pink. Kako je objasnio, sinoć je imao sastanak

sa ministrom finansija i predsednikom Srbije Aleksandrom Vuĉićem, gde je glavna tema bilo

povećanje plata, "na ĉemu insistira predsednik". "Ovo će biti treća godina za redom u kojoj će

medicinske sestre imati najveće povećanje plata, ali na realnoj osnovi", rekao je Lonĉar i otkrio

da je za svaki procenat povećanja predsednik traţio da se izraĉuna da li mi imamo toliko novca.

"Ono što mogu da kaţem, videvši noćas i sinoć koliko se predsednik bori za to, da će sigurno

medicinske sestre imati najveće povećanje plate već za par meseci", rekao je ministar zdravlja.

On je ocenio da zdravstveni radnici u potrazi za boljim uslovima rada i platama odlaze iz Srbije,

ali ne u meri kojoj se priĉa. "U drugim zemljama se zbog nedostatka kadra zatvaraju odeljenja u

bolnicama, eto susedna Hrvatska, a to se kod nas ne dešava jer vodimo odgovornu politiku",

rekao je Lonĉar i dodao da se zdravstveni radnici i vraćaju u Srbiju, ali to za mnoge nije vest.

Kako je naglasio, od 1. januara Domovi zdravlja koji su sada u nadleţnosti opština i gradova

ponovo će biti u nadleţnosti drţave, "pa neće biti ratova na lokalu" oko njih.

“Humanitarni ponedeljak” za Jelenu Radović

U ponedeljak 19.avgusta “Humanitarni ponedeljak” na Štrandu namenjen je prikupljanju

pomoći za našu sugraĊanku Jelenu Radović , obolelu od cerebralne

paralize. Jelena je roĊena 1984.godine. Uprkos teške bolesti,

uspela je da završi Pravni fakultet. Godinama radi kao autor i

voditelj motivacionih tribina u sklopu Saveza za cerebralnu i

deĉiju paralizu Vojvodine. U Udruţenju graĊana “Sunce”, koje se

bavi problematikom osoba sa cerebralnom i deĉijom paralizom,

vodi pravno-savetodavnu radionicu. Jeleni Radović su potrebna

sredstva za dodatne rehabilitacione tretmane, kako bi oĉuvala

194

sadašnje fiziĉko stanje i kako bolest ne bi napredovala. Prošlog ponedeljka humanitarna akcija

“Gradskog zelenila” u potpunosti je uspela, jer je za jedanaestogodišnjeg Aleksu Mikića

obolelog od autizma sakupljeno 249.500 dinara.

Smotra somborskog likovnog stvaralaštva od 20. avgusta

Sedmi "Somborski Salon", smotra somborskog likovnog stvaralaštva, biće otvoren u

utorak, 20. avgusta, u Galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor, u 19 ĉasova. Postavka je

saĉinjena od radova likovnih umetnika koji su roĊeni ili ţive i rade na teritoriji Grada Sombora.

Selekciju je napravio Sava Stepanov, likovni kritiĉar iz Novog Sada, koji je odluĉio da

ovogodišnju postavku "Somborskog Salona" ĉine radovi 34 umetnika. Posetioci će biti u prilici

da vide ukupno 53 dela iz oblasti slikarstva, skulpture, digitalne animacije, fotografije, prostorne

i digitalne instalacije i drugih vidova vizuelnog izraţavanja. Postavka će trajati do 7. septembra.

"Prilikom (raz)gledanja tradicionalnih salonskih izloţbi posmatraĉ uvek mora imati na

umu osnovnu intenciju tih izloţbenih postavki: prezentovanje stanja i tokova umetniĉke prakse u

aktuelnom trenutku. Umetnost je, pre svega, odraz i proizvod sveta i vremena u kome ţivimo. A

karakteristika današnjeg ţivljenja jesu stalne i sve ubrzanije promene te aktuelna umetnost

funkcioniše poput ţivog, dinamiĉnog i konstantno promenjljivog organizma... Uostalom, stoga

se umetniĉki saloni i prireĊuju svakogodišnje, iz godine u godinu. Revnosnija uĉešća na tim

izloţbama umetnika promovišu u svojevrsnog hroniĉara svog doba", rekao je Sava Stepanov,

likovni kritiĉar.

Izloţba "Objekti kao obojena muzika" Ferenca Barata u Novom Sadu

Izloţba "Objekti kao obojena muzika" Ferenca Barata biće otvorena u ponedeljak, 19.

avgusta, u 20 ĉasova, u Galeriji SULUV. Izloţba će trajati do 30.

avgusta, a na otvaranju će govoriti Vladimir Mitrović, kustos.

Novi radovi Ferenca Barata svojevrsatan su nastavak njegove

estetike "trodimenzionih grafika", predela umetnikove rane faze

stvaralaštva iz oblasti tzv. ĉiste umetnosti prakse, pre no što je

zaronio u okean plakatske umetnosti. Ovaj dosledno zaokruţeni

ciklus radova, ĉistih i hipnotiĉkih formi, svojom nesvakidašnjom

preciznošću i ĉvrstinom oblika otvaraju prostore za brojna,

metaforiĉka tumaĉenja. Upadljiva vizuelnost daje nadogradnju

estetskog doţivljaja kroz trijunf individualizma i slobode organizovanja (nove), umetniĉke

stvarnosti.

Ferenc Barat (Kanjiţa, 1946) Završio srednju školu za primenjenu umetnost u Novom

Sadu (1966). PohaĊao Likovnu akademiju u Beogradu, u klasi prof. Aleksandra Lukovića (1967-

1969). Ĉlan UPIDIV-a od 1970. godine. Kao likovni i tehniĉki urednik saraĊivao sa

novosadskim omladinskim listovima Index i Uj Simposion (1965-1969), a potom kao grafiĉki

dizajner i urednik radio u izdavaĉkoj kući Forum (1969-1992). U isto vreme saraĊuje sa brojnim

pozorišnim kućama u Novom Sadu i Beogradu. Glavna delatnost kojom postiţe društveno i

umetniĉko priznanje je grafiĉki dizajn – dizajn plakata i oprema knjiga. Tokom godina njegovi

plakati, zajedno sa radovima drugih novosadskih umetnika i grafiĉkih dizajnera, postali su

sinonim za Novosadsku školu kulturnog plakata. Seli se u Budimpeštu 1992. godine, gde osnova

grafiĉki i umetniĉki studio za dizajn Studio Barat Art. Njegovi plakatski radovi se nalaze u više

195

galerija i muzeje u Njujorku, Konektikatu i Koloradu (SAD), Parizu, Peĉuju i Budimpešti

(MaĊarska), Lahtiju (Finska), Vilnovu (Poljska), Tojama (Japan), Beogradu (MPU), Novom

Sadu (Pozorišni muzej Vojvodine, MSUV). Samostalno izlagao na preko ĉetrdeset izloţbi, kao i

na velikom broju kolektivnih izloţbi u zemlji i inostranstvu. Barat se bavio i eksperimentalnom

grafikom tokom ĉitave karijere a poslednjih se godina posvećuje skoro iskljuĉivo umetniĉkom

radu. Po opštem mišljenju, Barat je jedna od najpoznatijih i najpriznatijih grafiĉkih dizajnera sa

ovih prostora.

Zaplenjeno oruţje i municija u Sremskoj Mitrovici

Policija je u Sremskoj Mitrovici uhapsila P. P. (38) kod koga je pronašla oruţje i

municiju, kao i manju koliĉinu marihuane, saopštilo je danas Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Prilikom kontrole kombija marke "folksvagen" kojim je upravljao osumnjiĉeni, policija je

pronašla pištolj sa ĉetiri metka u okviru, a u pretresu njegovog stana puškomitraljez, pištolj sa

šest metaka u okviru, veću koliĉinu municije razliĉite namene i kalibra, kao i manju koliĉinu

marihuane. Po nalogu nadleţnog tuţioca, P. P. je odreĊeno zadrţavanje do 48 ĉasova, nakon

ĉega će, uz kriviĉnu prijavu biti doveden u Više javno tuţilaštvo u Sremskoj Mitrovici.

Gost ubio konobara u Parizu, jer je dugo čekao naručeni sendvič

Gost jednog lokala u Parizu ubio je konobara zbog toga što mu naruĉeni sendviĉ nije

pripremljen dovoljno brzo, prenosi BBC. Policija je saopštila da je pokrenuta istraga o ubistvu

nakon što je juĉe došlo do incidenta u lokalu u predgraĊu Pariza. Osumnjiĉeni je nakon ubistva

pobegao i još uvek nije pronaĊen. Ekipa hitne pomoći pokušala je da spase 28-godišnjeg

muškarca koji je ranjen, ali je ipak preminuo na mestu dogaĊaja. Njegove kolege su rekle da je

gost izgubio kontrolu u restoranu brze hrane zbog toga što je dugo ĉekao naruĉeni sendviĉ.

Zloĉin je šokirao lokalne stanovnike. "Ovo je tuţno, bio je to miran restoran bez ikakvih

problema. Otvoren je pre nekoliko meseci", rekla je jedna ţena francuskim medijima, prenosi

portal Klix.ba. Stanovnici su zabrinuti zbog rasta stope kriminala u njihovoj okolini gde ima sve

više dilera i pijanaca.

Vesti iz obrazovanja i nauke čitajte na našem sajtu

www.nsprv.org