Letnji pasivna rezerva, aktivna rezerva nikada nije formirana a zbog smanjenog ... bezbednost podataka

  • View
    0

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Letnji pasivna rezerva, aktivna rezerva nikada nije formirana a zbog smanjenog ... bezbednost...

  • 1

    Letnji retrovizo

    Sreda,03.jul 2019.

    Vojska Srbije kritično, vratiti sluţenje vojnog roka

    Srbija treba da razmotri mogućnost obnove sluţenja vojnog roka jer je aktuelni koncept

    profesionalne vojske na velikim kadrovskim iskušenjima, pišu mediji.

    Sve je teţe obezbediti popunu rezerve ali i aktivnih jedinica, a najbolji

    model za to je onaj koji se primenjuje u Norveškoj, piše portal

    Balkanska bezbednosna mreţa (www.balkansec.net) Kako navodi taj

    portal, uvoĊenjem profesionalne vojske 2011. godine zanemarena je

    pasivna rezerva, aktivna rezerva nikada nije formirana a zbog smanjenog

    interesovanja za vojni poziv dovedeno je u pitanje i normalno

    funkcionisanje aktivnih jedinica.

    Razvod automatski u matičnim knjigama

    Vlada Srbije je saopštila da zahvaljujući saradnji Ministarstva pravde i Ministarstva

    drţavne samouprave poĉinje automatsko upisivanje razvoda u matiĉne knjige venĉanih. Ministar

    drţavne uprave i lokalne samouprave Branko Ruţić je danas poslao instrukciju svim matiĉarima

    širom Srbije za postupanje u ovakvim sluĉajevima. "Na ovaj naĉin idemo u korak sa ciljevima

    reforme javne uprave, to jest, smanjenja birokratije i dodatnog trošenja i vremena i novca naših

    graĊana", rekao je Ruţić.

    Ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da će matiĉari sami upisivati promenu o

    venĉanom stanju na osnovu elektronskog izveštaja nadleţnog suda. "Ideja je da daljim

    umreţavanjem baza podataka olakšamo svakodnevicu kako graĊanima, tako i zaposlenima u

    upravi i postanemo efikasniji u radu", rekla je ona

    Matiĉari će, na osnovu elektronskog izveštaja nadleţnog suda, bez odlaganja upisati

    podatak o razvodu braka u elektronski Registar matiĉnih knjiga i u papirni oblik matiĉne knjige.

    Na ovaj naĉin će se postići veća efikasnost u radu drţavnih organa i maksimalna aţurnost

    Registra matiĉnih knjiga.

    Ţene uspešne i u poslovima kojima se tradicionalno bave muškarci

    Statistika kaţe da je u Srbiji više od 50 odsto ţena radno neaktivno ili ne traţe posao.

    Mali je broj i ţena preduzetnica. MeĊutim, stanje se popravlja, pa je tako u Novom Pazaru

    vlasnik vrlo uspešne proizvodnje nameštaja od ploĉastog materijala – ţena. Njihov udeo u

    proizvodnji nameštaja od ploĉastog materijala na trţištu regiona je gotovo pet odsto. S obzirom

    na ekspanziju izgradnje stanova u Novom Pazaru, posla ima i za njih i za ostale proizvoĊaĉe.

    "Ljudi prvenstveno dolaze kod nas putem preporuke. Znaĉi, zadovoljan mušterija", kaţe

    Elmedina Ćosović, vlasnica "A La Turka".

    Samo tokom 2017. i delom 2018. godine u Novom Pazaru izgraĊeno je 500 novih

    stambenih jedinica. Istim tempom nastavilo se i ove godine. "Nisu svi prodati. Jer isto je tu

    http://www.balkansec.net/

  • 2

    postupak obrade nekih podataka. Ali je veliko interesovanje za kupovinu, tako da je trţište vrlo

    aktivno", rekao je Ahmet Biševac iz Odeljenja za urbanizam Grada Novog Pazara.

    Ĉinjenica da je vlasnik ţena, u poĉetku je bio problem za ugovaranje posla, jer se

    stolarskim poslom i izradom ploĉastog nameštaja u ovom kraju tradicionalno bave muškarci.

    Najteţe je na pravi naĉin predstaviti klijentu ideje za ureĊenje prostora, smatra Elmedina.

    "Kada su oni videli koliko ja ozbiljno pristupam tome. Moj tim, koji radi sa mnom, moj

    muţ, koji je moja najveća podrška, on je uvek uz mene. Oni nam daju svoje ideje. Mi dajemo

    svoje ideje. Kada su oni videli sa koliko ljubavi ja to radim, ljudi su to prepoznali", ispriĉala je

    Ćosovićeva.

    Od programa Evropske unije za razvoj mikropreduzetništva, dobili su bespovratna

    sredstva za nabavku mašine koja znatno ubrzava proces proizvodnje. Nisu se zaustavili na tome.

    Svakodnevno eksperimentišu sa novim materijalima kako bi stvorili jedinstven proizvod.

    Počela izgradnja Drţavnog data centra u Kragujevcu

    U Kragujevcu je poĉela izgradnja Drţavnog data centra koji će obezbediti ĉuvanje

    podataka vaţnih za drţavu, brţu izgradnju informacionih sistema

    elektronske uprave, povezivanje razliĉitih baza podataka i razvoj

    usluga e-Uprave za graĊane i privredu. Rok za završetak radova

    je godinu dana. Simboliĉnim polaganjem vremenske kapsule

    predsednica Vlade Ana Brnabić oznaĉila je poĉetak radova na

    izgradnji Drţavnog data centra u Kragujevcu. Kako je Brnabićeva

    navela, to će biti i regionalni centar za ĉuvanje podataka koji će

    imati deo namenjen komercijalnim korisnicima. Premijerka je

    najavila da će za 12 meseci Srbija dobiti jedan od najmodernijih data centara u svetu, u koji će

    biti uloţeno 30 miliona evra i koji će voditi Srbiju u budućnost novih investicija i tehnologija.

    Izgradnja Drţavnog data centra, kako je podvukla, vaţna je zbog pune bezbednosti podataka

    graĊana, a Srbija će se time naći na mapi zemalja koje imaju sopstveni data centar za ĉuvanje i

    bezbednost podataka.

    Komarci zaraţeni virusom Zapadnog Nila u 8 gradova

    Komarci zaraţeni virusom Zapadnog Nila registrovani su dosad u osam gradova u Srbiji,

    a za sada nema obolelih od groznice Zapadnog Nila. Komarci zaraţeni virusom su registrovani u

    Beogradu, Šapcu, Subotici, Zrenjaninu, Novom Sadu, Velikom Gradištu, Somboru i Sremskoj

    Mitrovici. Zavod za biocide i medicinsku ekologiju u Beogradu radi nadzor i ispitivanje

    komaraca, a tokom juna raĊeno je uzorkovanje na teritoriji 17 beogradskih opština, Nišu, Šapcu,

    Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Novom Sadu, Subotici, Somboru, Poţarevcu i Velikom

    Gradištu. Za zaprašivanje komaraca nadleţne su lokalne samouprave, a u Beogradu suzbijanje

    radi Zavod za biocide. Oni kaţu da se obavili zaprašivanje komaraca na svim lokacijama gde je

    otkriven virus Zapadnog Nila. Rezervoar zaraze su ptice, uglavnom gavrani i ĉavke. Simptomi

    bolesti javljaju se tri do 14 dana nakon uboda zaraţenog komarca. Kod oko 80 odsto inficiranih

    osoba ovo oboljenje protiĉe bez simptoma. Oko 20 odsto zaraţenih osoba ima blagu kliniĉku

    sliku u vidu groznice, glavobolje, muĉnine, povraćanja. Kod malog broja obolelih javljaju se

    teške komplikacije kao što su upala moţdanica i upala mozga.

  • 3

    U Institutu "Batut" kaţu za Tanjug da nije registrovan nijedan sluĉaj obolevanja od

    groznice Zapadnog Nila meĊu ljudima. Podsećaju da je to sezonsko oboljenje koje se najĉešće

    prenosi ubodom zaraţenog komarca i koje je najviše zastupljeno u periodu najveće aktivnosti

    vektora - komaraca. Prvi oboleli se registruju uglavnom u drugoj polovini jula meseca, a najveći

    broj obolelih osoba se prijavljuje tokom avgusta meseca. Infekcija virusom Zapadnog Nila je

    zvaniĉno prvi put registrovana kod ljudi na teritoriji naše zemlje krajem jula meseca 2012.

    godine od kada se i sprovodi intenzivan sezonski nadzor nad groznicom Zapadnog Nila.

    Sezonski nadzor u humanoj populaciji poĉeo je 1. juna i trajaće do prve polovine novembra.

    Prema poslednjim podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), u

    zemljama Evropske unije u humanoj populaciji do 29. juna nisu prijavljeni sluĉajevi obolevanja

    od groznice Zapadnog Nila. Kako bi se smanjio rizik od prenošenja bolesti iz Batuta podsećaju

    da su vaţne mere liĉne zaštite od uboda komaraca kao što je upotreba repelenata, nošenje odeće

    dugih rukava i nogavica, izbegavanje boravka na otvorenom kada je najveća aktivnost komaraca,

    kao i zaštitne mreţice na prozorima.

    BG: 78 inspektora kontroliše klime u autobusima

    Od utorka od šest sati 78 saobraćajnih inspektora i komunalnih policajaca kontroliše rad

    klima ureĊaja u javnom prevozu Beograda. To je dogovoreno je na sastanku zamenika gradonaĉelnika Gorana Vesića sa ĉelnicima gradskih sekretarijata za javni saobraćaj,

    inspekcijske poslove i komunalne policije. Kako je reĉeno, svi prevoznici ĉiji autobusi budu

    zateĉeni da im ne rade klime zbog štednje goriva biće kaţnjavani na licu mesta kaznom od dva

    miliona dinara, a neka vozila biće upućivana na vanredni tehniĉki pregled.

    Oduzeto još jedno CarGo vozilo

    Oduzeto još jedno vozilo CarGo saopšteno je iz ovog udruţenja. Aleksandar Vuĉić,

    predsednik Udruţenja graĊana „CarGo“ istakao je da ih ne ĉudi progon jer im svakoga dana

    prete, ali da su svi šokirani ĉinjenicom da se zloupotrebljavaju osobe sa invaliditetom. "Ĉovek je

    naruĉio CarGo na Banjici i kada je došao naš ĉlan, on je izašao da pomogne ĉoveku sa štakama,

    ali zapravo to je bio inspektor. Kada su stigli u Sopot, interventna policija i komunalna

    zajedniĉki su zagradile CarGo vozilo. Sve je izgledalo kao na filmu! Pauk je već bio tu i vozilo

    je oduzeto", istakao je Vuĉić. Vuĉić je najavio da će CarGo objaviti svoj institucionalni odgovor

    na ovakve udruţene akcije, stoji u saopštenju CarGo. Vuĉić je podsetio da hajka na CarGo ne

    prestaje, a da oduzete vozila još uvek nisu vraćena. "MeĊutim mi kao udruţenje pomaţemo i

    našim vozaĉima. Za svako oduzeto vozilo, pruţimo zamensko u istoj vrednosti. Ne mogu da

    uplaše ni nas, niti da zastra