1LEKOVITO, AROMATINO I ZAINSKO BILJE

U lekovito bilje ubrajaju se one biljne vrste iji jedan ili vie delova sadre bioloki aktivnu materiju koja se moe iskoristiti u terapijske svrhe ili za hemijsko-farmaceutsko sinteze.

Aromatinim biljem smatraju se one biljne vrste koje sadre jednu ili vie aktivnih supstanci posebnog mirisa ili ukusa, a koje se iskoriavaju za spravljanje mirisa, kozmetikih proizvoda, napitaka i aroma za jestive namirnice.

2Pod lekovitim biljempodrazumevaju se biljke koje

slue kao izvor lekovite sirovine ili droge.

Lekovito bilje je izvor bioloki aktivnih materija specifinog delovanja, kojih nema u sintetikim supstancama mnogih lekova koje primenjuje savremena medicina.

Lekovita sirovina ili drogaje osuen, ree sve organ ili deo lekovite bijke, koji se kao takav koristi u terapiji ili slui za dalju preradu u cilju dobijanja lekovitih sredstava ili fitopreparata.

Farmakoloki efekat lekovitog bilja ili proizvoda od njega odreen je sadrajem aktivnih supstanci u njima.

3Aktivne materije

Aktivne supstancesu prirodna hemijska jedinjenja (uglavnom sekundarni metaboliti) koja ispoljavaju specifian fizioloki efekat na ivi organizam.

Drogaje osuen, ree sve organ ili deo lekovite bijke, koji se kao takav koristi u terapiji ili slui za dalju preradu u cilju dobijanja lekovitih sredstava ili fitopreparata.

4ALKALOIDI

su sloena prirodna organska jedinjenja ije su dve osnovne karakteristike:

1. prisustvo azota u molekulu, i 2. bazni karakter.

Biljne droge danas, uglavnom predstavljaju samo sirovinu za ekstrakciju alkaloida; retko se koriste u obliku Galenskih preparata.

Poznato je da razliiti delovi iste biljke sadre razliitu koliinu alkaloida.

Kao izvor droga koriste se oni delovi u kojima je koncentracija alkaloida najvea, ali u nekim sluajevima oni delovi ije prikupljanje ne oteuje biljku.

BIOLOKA FUNKCIJA ALKALOIDA U BILJCI

tite biljku od herbivora tite biljku od gljivinih i bakterijskih infekcija Vezuju slobodne kiseonine radikale koji oteuju biljno tkivo Akumuliran azot u biljnom tkivu

U biljci alkaloidi grade soli sa kiselinama, koje su rastvorne u elijskom soku.

Nekada mogu biti povezani za odreene specijalizovane elije (sekretorne elije i mleni sok)

5FIZIKO-HEMIJSKE OSOBINE ALKALOIDA

Alkaloidi su najee kristalne supstance, ree su tene konzisencije (ukoliko ne sadre kiseonik).

Veina alkaloida je bezbojna, ali postoje izuzeci: Soli berberina su ute Soli sangvinarina bakarno-crvene boje.

Alkaloidi su manje ili vie gorkog ukusa, ima i ljutih (kapsaicin, piperin i kavicin).

isti alkaloidi su nerastvorni u vodi, ali su njihove soli rastvorljive.

HETEROZIDI ILI GLIKOZIDIsu po hemijskom sastavu daleko raznovrsniji i, za razliku od alkaloida, iroko su rasprostranjeni u biljnom svetu.

U osnovi to su kompleksi eera (glikona) sa nekim drugim organskim jedinjenjem (fenoli, kumarini, lignani, flavonoidi, hinoni, azotna, sumporna jedinjenja...)

BIOLOKA FUNKCIJA HETEROZIDA Pigmenti odgovorni za boju listova, cvetova i plodova Antimikrobna aktivnost (fitoaleksini) Apsorpcija UV sunevog spektra Zatita od nekih produkata biljnog metabolizma (npr. cijanidnog jona) Neki heterozidi su neophodni za funkcionisanje enzimskih sistema.

6Farmakoloko delovanje heterozida, povezano je sa hemijskom strukturom aglikonske komponente. eerni deo molekula odgovoran je za rastvorljivost, resorpciju i distribuciju aglikona.

Veoma retko se koriste izolovani heterozidi u doziranim farmaceutskim oblicima, osim u sluaju izuzetno aktivnih kardiotoninih heterozida.

Droge koje sadre aktivne sastojke heterozidne prirode, veoma esto se koriste u samomedikaciji.

Koriste se u obliku ajnih meavina i jednostavnih galenskih preparata.

Najdelotvornija je njihova primena u svrhu prfilakse, leenja poetnih faza bolesti ili kao dopuna medikamentoznoj terapiji.

PODELA HETEROZIDA

FENOLNI HETROZIDIUvae ursi folium, Salicis cortex...

KUMARINSKI HETEROZIDIMeliloti herba, Hippocastani cortex

LIGNANSKI HETEROZIDISilybi mariae fructus

FLAVONOIDNI HETEROZIDISambuci flos, Tiliae flos

HINONSKI HETEROZIDIFrangulae cortex, Sennae folium

CIJANOGENI HETEROZIDIAmygdalae amarae semen

SUMPORNI HETEROZIDISinapis nigrae semen, Allii sativi bulbus

GORKI HETEROZIDIGentianae radix, Centaurii herba

KARDIOTONINI HETEROZIDIDigitalis purpurea folium

7ETARSKA ULJA

Mnoge biljke se odlikuju manje ili vie intenzivnim mirisom. Ovi mirisi su uslovljeni prisustvom posebnog kompleksa supstanci nazvanih etarska ulja.

Lokalizacija etarskog ulja je u nadzemnim i podzemnim organima.

Njihova uloga u biljkama je prevashodno zatitna.

Etarska ulja su sloene meavine dve razliite klase jedinjenja:1. Terpena (isparljivi mono- i di- terpeni)2. Fenilpropanski derivati

DELOVANJE ETARSKIH ULJA

Antimikrobno Spazmolitiko Blago sedativno Iritirajue na kou i sluznice Ekspektorantno delovanje

8MASNA ULJA

Nalaze se u semenu i pulpi plodova i predstavljaju rezervne hranljive materije koje omoguavaju klijanje i razvie nove biljke.Osnovu masti i ulja predstavljaju estri glicerola i viih masnih kiselina

GUME I SLUZI

Obrazuju se u biljkama prilikom razaranja membrana elija ili pri njihovom obolevanju, a ponekad i kao normalni produkti metabolizma.

Po hemijskom sastavu su smea polisaharida.U biljkama se gume i sluzi formiraju ili kao rezervne materije ili kao materije sa posebnom namenom.

Sluzi i pojedine vrste guma sposobne su da apsorbuju veliku koliinu vode, a da tom prilikom ne remete svoju strukturu.

9VITAMINI

Pod vitaminima podrazumevamo aktivne materije nealkaloidnog i neheterozidnog karaktera.

U biljnom i ivotinjskom organizmu imaju znaajnu ulogu u grai enzimskih sistema, bez kojih se ne moe odigravati proces transformacije materije, tj. metabolizma u eliji.

BILJNE LEKOVITE SIROVINE (DROGE)

10

Biljne lekovite sirovine (biljne droge)su osueni biljni organi (cvet, list, plod, koren, seme...) u uem smislu rei.

U irem smislu rei predstavljaju jo i proizvode koji se kao takvi javljaju u biljkama (masna ulja, etarska ulja, smole...).

Vreme berbe treba da se poklopi sa najveim sadrajem aktivnih sastojaka u organima biljke koji se upotrebljavaju kao droga.

Po pravilu se beru:

FLOS (CVET)FOLIUM (LIST)HERBA (NADZEMNI DEO BILJKE U CVETU)GEMMA (LISNI PUPOLJAK)FRUCTUS (PLOD)SEMEN (SEME)CORTEX (KORA) Podzemni organi

viegodinjih biljaka:

RHIZOMA (RIZOM) RADIX (KOREN)TUBER (KRTOLA)BULBUS (LUKOVICA)

11

FLOS (CVET)

FOLIUM (LIST)

12

HERBA (NADZEMNI DEO BILJKE U CVETU)

GEMMA (LISNI PUPOLJAK)

FRUCTUS (PLOD)

13

SEMEN (SEME)

CORTEX (KORA)

RHIZOMA (RIZOM)

RADIX (KOREN)

14

TUBER (KRTOLA) BULBUS (LUKOVICA)

FAM: APIACEAEFAM: APIACEAE

15

MIROIJA(Anethum graveolens)

Miroija je jednogodinjazeljasta biljka.

Koren vretenast.

Stablo uspravno i razgranato.

Listovi su jako urezani, renjeviti.

16

Cvast sloen titCvetovi (krunice) su bledo-ute boje.

Miroija se gaji radi semena (Anethi fructus), a kao zain se koristi i sve list (Anethi folium).

Miroija sadri:3-4% etarskog ulja koje sadri limonen (70%), karvon (30%) i ferandren i druge sastojke.15-20% obinog uljaoko 18% belanevina ioko 6% pektina.

17

UPOTREBA

prehrambena industrija (kao zain se koristi zbog specifinog prijatnog mirisa, kako za spremanje jela, tako i za konzervisanje povra za zimu).

u medicini (protiv nadimanja (gasova u stomaku) i za poboljanje varenja, kao diuretik i galaktogog.)

ANIS(Pimpinella anisum)

18

Anis je jednogodinjabiljka.

Koren je vretenast, slaborazvijen.

Stablo uspravno, razgranalo, rebrasto, u visinu rasle do 60 cm.

Listovi su razliilog oblika, koji zavisi odpoloaja na stablu donji imaju srcasteliske, srednji trajno peraste, a gornje lie jeizdeljeno na silne duguljaste renjeve i sedee.

19

Cvast je sloen tit.

Cvetovi su pelodelnisa kruninimlisliima bele boje.

Plod je izokarpijum, sastavljen iz dva jajasta plodia, obrasla jednoelijskim bradaviastim dlaicama.

20

Drogu anisa predstavlja Anisi fructus, a sadri:

etarsko ulje (1,5 5 %), sa oko 80 % anetolamasno ulje (do 24 %) belanevine kumarine

UPOTREBA:u medicini kao karminativ, stomahik, diuretik, galaktogog, ekspektaransu farmaceutskoj i parfimerijskoj industriji (za spravljanjeparfema, sapuna) u prehrambenoj industriji i poslastiarstvu (korigensmirisa i ukusa, za spravljanje likera, miriljavih rakija )

21

KORIJANDER (Coriandrum

sativum)

Koriander jejednogodinja zeljastabiljka.

Koren je vretenastogoblika.

22

Stablo visine 50-100 cm, uspravno, okruglo, glatko, ponekadcilindrino rebrasto; grana se u gornjem delu.

Listovi su razliitog oblika, to zavisi od poloaja nastablu: donji listovi perasti, na dugim drkama, sa okruglimliskama, perasto urezanim; srednje lie je dvostrukoperasto; gornje duboko urezano i sa uskim liskama.

23

Cvetovi su skupljeni u sloenu titastu cvast, koja se sastoji od 3-6 titia, a svaki titi od5-10 cvetova.

Cvetovi su petodelni, krunica bele, bledoruiaste ilibledoljubiaste boje.

24

Plod je izokarpijum, sastavljen od dva plodia, po oblikuje loptast, sitan i lak.

Droga kog korijandra je Coriandri fructus koji sadri:

etarsko ulje (0,5 -1,2%), sa 60 - 70% linalola masno ulje (18 - 20%)

25

UPOTREBA parfimerijska industrija (za dobijanje razliitih mirisa) prehrambena industrija (u kobasiarstvu) u medicini

KIM (Carum carvi)

26

Kim je dvogodinja biljka.

U prvoj godini razvija rozetu listova, a u sledeoj cvetnastabla, cvetove i plodove.

Koren je vretenast, u gornjem delu zadebljao.

Stablo je uspravno, razgranalo, visine 50-90 cm, a katkad i do 150 cm. Granase pri vrhu.

27

Listovi su, dvojno ili trojno perasto deljeni, naizmeninopostavljeni na stabljici. Donji listovi su na dugim

drkama, a gornji sedei.

Cvetovi suskupljeni u cvast tit.

28

Cvetovi su petodelni. Krunica je bele boje.

Plod je izokarpium, sastavljen od dva uska i duga plodia,Plodii se pri vridbi razdvajaju.

29

Drogu predstavlja Carvi fructus koji sadri:

etarsko ulje (3 - 7 %), sa preko 65 % karvonamasno ulje (do 15 %) flavonoide proteine (do 20 %) ugljene hidrate (do 20 %)

UPOTREBAu prehrambenoj industriji, pekarstvu i kulinarstvu njegovi plodovi slue kao zainkoji se dodaje jelu i kobasiarskimproizvodima ili se njima posipaju raznapeciva u medicini kao karminativ, a daje se i kaodigestiv, diuretik i galaktogog u vidu ajafarmaceutska i parfimerijska industrija, za izradu sapuna

30

KOMORA (Foeniculum vulgare)

U svetu ima mnogovarijeteta komoraa, koji se meusobnorazlikuju po krupnoi, boji i obliku semena, a naroito po mirisu, ukusu i sastavu ulja.

Komora moe bitijednogodinja, dvogodinja iliviegodinja biljka.

31

Koren je vretenast, u gornjem delu zadebljao, mesnat naroitoviegodinjeg komoraa. Prodire duboko u zemljite. Stablo je cilindrino, uspravno, razgranato, visine100-200 cm.

Listovi su jako izrezani tako da su renjevi liske uski -igliasti. Donji listovi su na drkama, a gornji sedei.

32

Cvast je sloen tit. Cvetovi su petodelni. Kruini listii su ute boje.

Plod je izokarpijum sastavljen od dva plodia, sivo-uto-zelene boje, duine oko 10 mm.

33

Droga kod komoraa je Foeniculi fructus koji sadri: oko 2-7% etarskog ulja (Aetheroleum Foeniculi) koje se sastoji, uglavnom, iz anetola (50-60%) i fenhana (20%) oko 12-18% obinog ulja oko 20% belanevina oko 5% eera

UPOTREBA: u medicini za jaanje apetita i za leenje organa za disanjeu parfimeriji i kozmetici slui za spremanje mirisa, toaletnih vodica i za izradu paste za zube prehrambena industrija u prehrambenoj industriji slui za izradu likera, bombona, guma za vakanje i dr.

34

PERUN (Petroselinum sativum)

Perun je dvogodinja zeljasta biljka.

U prvoj godini formira koren i rozetu listova a u drugoj cveta i plodonosi.

35

Postoji vei broj sorti i formi peruna koje se razlikuju po izgledu, hemijskom sastavu i lekovitom delovanju. Sorte peruna mogu se svrstati u dve grupe: 1. korenae i 2. liare.

Koren peruna korenaa je najee vretenast i u gornjem delu zadebljao.

Perun liar ima kratak glavni koren iz koga izbija veliki broj bonih korenova.

36

Listovi peruna su viestruko izdeljeni i perasto sloeni, naboranog oboda.

Cvetonosno stablo je golo, uspravno i razgranato, visine do 1m, uplje.

Na svakoj grani se nalazi titasta cvast sa sitnim uto-zelenim cvetovima.

Plod je izokarpijum.

37

Plod u zrelom stanju sadri:3-7% etarskog ulja iji su glavni sastojci miristicin i apiolmasno ulje20% belanevina.

List sadri:etarsko uljevitamin C (150-180mg/100g suvog lista)provitamin A (do 5mg/100g suvog lista)

Koren sadri:etarsko ulje (do 0,1-0,5%)masno uljebelanevineeersluzivitamin C (do 40mg na 100g suvog korena)

UPOTREBA:parfimerijska industrijaprehrambena industrijau medicini (u vidu ajeva protiv nadimanja i greva organa za varenje, kao diuretik)

38

SELEN(Levisticum officinale)

Selen je viegodinja biljka, koja u prvoj godini obrazuje samo listnurozetu, a u drugoj godini rano u prolee istera zeljastu cvetonosnu stabljiku.

39

Koren je vrlo jak i ravast, prodire duboko u zemlju, do 40 cm.

Stablo je okruglo, uplje, visine i do 2,5 m.

Sve grane se zavravaju cvastima.

Cvetovi su vetloute boje u titovima.

Listovi mesnati, sjajni, 1-3 puta perasto deljeni, dugaki do 60 cm, na dugim peteljkama, u gornjem delu stabla su neto sitniji.

Listovi odumiru sa prvim jesenjem mrazevima.

40

Cvast je titasta, cvetovi ute boje. Plod je izokarpijum.

Od selena se koristi koren (Levistici radix), plod (Levisticifructus) i list (Levistici folium). Svi delovi biljke sadre:etarsko ulje (ali se ono dobija uglavnom iz korena gde ga ima 0,5-1%), ono se sastoji od ftalida, terpineola, karvakola.kumarineeerorganske kiseline (jabuna, angelina, kafena kiselina)

41

UPOTREBA:

prehrambena industrija(proizvodnja likera, u mesnoj industriji kao konzervans,karakteristian ukus Maggi kocke za supu potie od selena)u medicini (u vidu ajeva kao diuretik, protiv probavnih smetnji)

Familija BRASSICACEAE

BELA SLAICA (Sinapis alba L.) CRNA GORUICA (Brassica nigra L.)

42

Jednogodinje biljke

Vretenast korenov sisitem

Visina stabla:Bela slaica 50-80cmCrna slaica 80-120cm

Stablo maljavo celom duinom (Sinapis alba)

Stablo maljavo samo u donjem delu (Brassicanigra)

BELA SLAICA (Sinapis alba L.)

Listovi su krupni, useeni, maljavi, donji su krupniji, a gornji sitniji (kapljasti, sedei sa celim obodom).

CRNA GORUICA (Brassica nigra L.)

Listovi su razliitog oblika, svi na drkama donji i srednji listovi perasto deljeni, nazubljeni i zelene boje, pri vrhu stabla listovi su izdueno eliptini, plaviaste boje.

LISTOVI:

43

CVETOVI UTI, NA VRHU STABLA I GRANA, SAKUPLJENI U GROZDASTE CVASTI.

BELA SLAICA (Sinapis alba L.)

CRNA GORUICA (Brassica nigra L.)

BELA SLAICAPlod je ljuska, cilindrinog oblika, maljava, povijena prema zemlji, sa 4-8 semena postavljenih sa obe strane uzdune pregrade ploda.

CRNA SLAICAPlod je ljuska, dugaka do 3 cm, sa 10-ak tamnocrvenih semenki. Plodovi su priljubljeni uz stablo.

44

PLOD BELE SLAICE

SEME

45

Hemijski sastav

Slaice se gaje radi semena (Sinapis albae semen i Sinapisnigrae semen).

Seme sadri:oko 30 % masnog uljaoko 25 % belanevinaoko 25 % sluzisumporne heterozide(od kojih potie ljut miris)enzime

Upotreba masno ulje je po kvalitetu slino suncokretovom ulju pa se moe koristiti u ljudskoj ishrani i konzervnoj industriji

etarsko ulje se dobija posle ekstrakcije obinog, i slui za izradu farmaceutskih proizvoda uglavnom kao sredstvo protiv zatvora.

seme se koristi za proizvodnju senfa i za konzerviranje drugih ivotnih namirnica

vegetativna masa je dobra stona hrana, dok uljane pogae nisu pogodne za ishranu stoke.

46

Od semena slaice spremaju se antireumatici, a u tu svrhu se koristi i brano od semena (farina sinapis).

Slaicino brano je sredstvo za draenje koe rubefacijens, a ako se dri due na koi moe izazvati plikove

FAMILIJA ASTERACEAE:

1. KAMILICA2. BUVA3. PELEN

4. ESTRAGON5. NEVEN

6. EHINACEA

47

MATRICARIA CHAMOMILLA

KAMILICA

Jednogodinja, zeljasta, korovska biljka

Ima tanak slabo razvijen vretenast koren.

48

Stablo je valjkasto, uspravno ili poleglo,

razgranato.

Lie je viestruko perasto deljeno.

49

Cvetovi su sakupljeni u glavicu prenika 1,5-3 cm. Po obodu se nalaze beli jeziasti enski cvetovi, U sredini su dvopolni, cevasti cvetovi ute boje.

Glavica je u poetku poluloptastog oblika, a kasnije se izduuje i postaje kupasta.

Cvetite uplje!

50

Droga kod kamilice je cvetna glavica (Chamomillae flos).

Sadri: Etarsko ulje (hamazulen, -bisabolol) Gorke materije Tanine Smole Flavonoide Kumarine Organske kiseline

Upotreba:

Spolja: protiv upala koe, sluzokoe, pri leenju rana, ireva, opekotina...

U obliku aja: kod stomanih tegoba, za inhaliranje

U kozmetici za izradu brojnih preparata

U aromaterapiji (kupke, svee...)

51

PYRETHRUM CINERARIAEFOLIUM

BUVA

Viegodinja zeljasta biljka.

Korenov sistem jak, razgranat.

52

Listovi su naizmenini, liska se sastoji iz 2-3 renja.

Cvetonosna stabla visoka 30-35cm,

dlakava, a na vrhu se nalaze glaviaste

cvasti

53

Cvasti su u preniku 2,5-5 cm.

Sastoje se iz belih jeziastih (neplodnih) cvetova i utih trubastih dvopolnih.

Involukrum je skoro ravan!

Buva se gaji zbog aktivnih materija koje imaju insekticidno dejstvo, a nazivaju se PIRETRINI.

Svi nadzemni delovi buvaa sadre piretrine, a najvie ih ima u cvastima (Pyrethri flos).

Piretroidi su insekticidi neotrovni za oveka i toplokrvne ivotinje.

Spada u kontaktne insekticide, ima brzo dejstvo, a rezistentnost je skoro iskljuena.

54

PELEN

Artemisia abisinthium L.

55

Viegodinji polugrm, visine oko 1m

Stablo razgranato, pokriveno srebrnastobelim dlaicama,

kao i lie, naroito sa nalija.

56

LISTOVI:

Na gornjem delu stabla manji, kopljasti, jednoperasti ili dvoperastina kraim sedeim drkama

Na donjem delu stabla vei, troperasti, na dugim peteljkama

Cvetne glavice imaju u preniku 3-4mm i sastavljene su od brojnih sitnijih svetloutih cvetova.

Plod je ahenija bez papusa

57

Droga pelena je: list (Absinthi folium) ili nadzemni deo biljke u cvetu (Absinthi herba).

Droga sadri:Gorke materije (absintin, artabsintin)Etarsko ulje (tujon, tujol, hamazulen)GlikozideSmole

Upotreba:

U medicini u vidu ajeva, tinktura i ekstrakata za podsticanje apetita, regulisanje probave, protiv crevnih parazita, groznice.Industrija likera (pelinkovac, vermut, apsint)

58

ESTRAGONESTRAGONArthemisiaArthemisia dracunculusdracunculus L.L.

Ima dobro razvijen, razgranat,ali plitak korenov sistem.

Stablo uspravno, granato, visine 1-2m.

59

Listovi su kopljasti, duina liske 6-8 cm, irine oko 1 cm. Po obodu su celi.

Cvast je glavica, bele boje, sitna i malo povijena. Cveta u julu.

60

Seme vrlo sitno i esto ima slabu klijavost, pa se zbog toga najee razmnoava vegetativno.

Droga kod estragona je: list (Dracunculi folium) i nadzemni delo biljke(Dracunculi herba).

Droga sadri:etarsko ulje od 0,3-0,6%(karakteristinog mirisa i nagorkog ukusa), gorke materije, taninekumarineflavonoide

61

Farmaceutska industrija (za pojaanje apetita, kod stomanih bolesti i bolesti disajnih organa)Prehrambena industrija (zain za supe, soseve, dodatak siretu, ulju i senfu...)Parfimerijska industrija

NEVENNEVEN

CALENDULA OFFICINALIS CALENDULA OFFICINALIS LL..

62

Koren vretenast, dobro razvijen.

Stablo uspravno visine 50-80cm, u gornjem delu razgranato.

Listovi duguljasti, naspramno rasporeeni. Listovi rozete su na lisnoj drci, a na izdancima sedei. Celo stablo i listovi obrasli su kratkim dlakama maljama.

63

Cvet se nalazi na vrhovima grana.

To je sloena cvast koja se sastoji od: cvetne loe i tubastih cvetova (plodnih koji su smeteni u sredini cvetne glavice) i jeziastih (neplodnih cvetova koji su rasporeeni po obodu u 3-4 koncentrina kruga).

Cvasti su narandaste ili utonarandaste boje, prenika 3-5cm, a javljaju se od jula, pa sve do prvih mrazeva.

Plodovi su ahenije razliitog oblika i veliine, a savijeni su prema sredini cvasti.

64

U lekovite svrhe koristi se cvast (Calendulae flos), ili samo latice.

Sadri: flavonoide, karotenoide (3%), eterino ulje (0,02%), masno ulje (5,2%), kauuka (5%), smole i gorke materije.

65

U obliku aja: za leenje eludanih i crevnih oboljenja, za ispiranje usta i grla...U obliku tinktura: za smanjenje holesterola u krvi, za jaanje organizma...U obliku krema za leenje rana, otoka, opekotina, ireva, uboda insekata...U kozmetikoj industriji: za izradu sapuna, parfema, losiona za telo, bojenje kupki...

U prehrambenoj industriji: za bojenje butera, sireva, jaja...

ECHINACEA SP.

poreklom iz Severne Amerike, gde postoji 9 endeminih vrsta:

E. angustifoliaE. atrorubensE. laevigataE. pallidaE. paradoxaE. purpureaE. sanguineaE. simulataE. tennesseensis

66

Ehinacea je viegodinja zeljasta biljka, koja se odlikuje jakim i razgranatim korenovim sistemom sa mnotvom ila i ilica.

Iz glave korena svake godine razvija se svake godine vei broj nadzemnih uspravnih izdanaka (2-5), koji se u gornjem delu granaju. Stabljike dostiu visinu 50-80cm.

67

Listovi imaju 3-5 paralelnih nerava, naizmenino su rasporeeni, oblika izdueno-ovalnog do lancetastog.

Stabljike i listovi su gusto obrasli otrim maljama. Svaka grana se zavrava cvetnom glavicom oko 12cm u preniku.

68

Cvast se sastoji od:1.trubastih (plodnih) tamno ljubiastih cvetia u sredini i 2.jeziastih (neplodnih) cvetia svetlije ljubiaste boje po obodu cvasti.

Plod je ahenija sa sitnim zupcima.

69

Drogu predstavlja nadzemni deo biljke u cvetu (Echinaceae herba) i koren (Echinaceae radix).

Ehinacea sadri:eterina ulja (oko 20 komponenata)polisaharide (od kojih je najvaniji inulin)betainglikozide (najvaniji echinakozid)seskviterpenemineralne materije (Cu, Fe)tanineproteinemasne materijevitamine A, C i E

jaa odbrambeni sistem organizma (poveava proizvodnjuantitela i leukocita u krvi)

stimulie jetru i bubrege u procesima detoksikacije

unitava viruse, bakterije i kancerogene elije (koristi se za leenje raka i AIDS-a u kombinaciji sa drugim lekovima)

koristi se protiv herpesa, gripe, upale sinusa, bronhitisa i bolesti disajnih organa

tokom trudnoe i dojenja ehinaceu kapi treba koristiti samo uz konsultaciju sa lekarom

zbog nedovoljnog iskustva sa primenom ehinacee kod dece mlae od 2 godine, ne preporuuje se njihova upotreba u tom uzrastu.

70

ECHINACEAE PARADOXA

71

72

Familija LAMIACEAE- USNATICE

jednogodinje i viegodinje zeljaste biljke, polubunovi ili bunovi (retko drvee)

stablo etvorougaonog oblika s prostim listovima naspramnog rasporeda, bez zalistaka

cela biljka ima karakteristian miris jer sadri lezde sa etarskim uljima

cvetovi imaju specifinu grau 5K5P4T1 aica je od pet sraslih listia, cevasta, sa pet zubaca, a kod nekih predstavnika ak i dvousnata

krunica je sastavljena od pet listia, koji su u donjem delu srasli u cev, a u gornjem delu su razdvojeni na dva dela:

gornju usnu obrazovanu od dva listia donju usnu koju izgrauju tri krunina listia

cvetovi su obino skupljeni u manje cimozne cvasti, u pazuhu listova na gornjem delu stabla

plod je merikarpijum, koji se raspada na etiri jednosemena plodia

seme je bez endosperma

73

Ovoj familiji pripadaju:

1. BOSILJAK (Ocimum basilicum L.)

2. RUZMARIN (Rosmarinus officinalis L.)

3. LAVANDA (Lavandula vera DC.)

4. NANA (Mentha piperita L.)

5. MAJORAN (Majorana hortensis L.)

6. MATINJAK (Melissa officinalis L.)

7. TIMIJAN (Thymus vulgaris L.)

8. MAJINA DUICA (Thymus serphyllum L.)

9. OBINA ALFIJA (Salvia officinalis L.)

10. MUSKATNA ALFIJA (Salvia sclarea L.)

BOSILJAK (Ocimum basilicum L.)

74

Jednogodinja biljka sa vretenastim korenom koji je neto jae razvijen, zadebljao u gornjem delu.

Stablo je uspravno, razgranato, raste u visinu od 20-45cm (50cm).

Iz pazuha listova izbijaju bone grane.

75

Listovi su prosti, javljaju se naspramno. Liske se nalaze na relativno dugoj lisnoj drci. Liska je ovalna, jajasta, na vrhu jae ili slabije zailjena.

Cvetovi su prljavo bele boje, graa karakteristina za familiju.

76

Cvetovi su sakupljeni u klasolikucvast, koja se nalazi na vrhu glavnog stabla i bonih grana.

Plod je merikarpijum koji se sastoji iz etiri plodia koji su jajasti, tamno mrke ili crvenkaste boje (cigla crveno).

77

Od bosiljka se koristi nadzemni deo biljke(Basilici herba).

Herba sadri:

0,5 - 1 % etarskog ulja (metilkavikol, estragol, eugenol) od eugenola potie prijatan miris na karanfili vitamin B1 vitamin C karotin gorke materije

prehrambena industrija (kao zain)

u medicini (sredstvo za umirivanje i otklanjanje nervne napetosti, protiv nadimanja i tegoba u organima za varenje)

78

POSTOJI MNOGO VARIJETETA:

Ocimum basilicum var. gratissimum viegodinji bosiljak, iji listovi mogu biti dugi i do 15 cm, a moe biti visok i 2 m.

A OD JEDNOGODINJIH:

Ocimum basilicum var. minimum ima sitno lie, naraste do 15 cm, moe da se gaji u saksijama.

79

Ocimum basilicum var. maximum krupni listovi, visok (sarma)

Ocimum basilicum var. kilimandscharicum kamforni bosiljak.

80

Ocimum basilicum var. purpureum ima tamno purpurno lie i roze cvetove. Uglavnom se koristi kao ukrasna biljka.

Ocimum basilicum 'Purple Ruffles' purpurni naborani bosiljak je vrlo atraktivna i neobina ukrasna biljka.

81

Ocimum basilicum Green Ruffles' zelenolisni naborani bosiljak.

Ocimum basilicum var. crispum salatni bosiljak, varijetet sa krupnim naboranim liem i belim cvetovima.

82

Ocimum basilicum var. citriodorum limun bosiljak

Ocimum basilicum 'Sanctum' sveti bosiljak, ima zeleno sive listove i ljubiaste cvetove.

83

Ocimum basilicum 'Thai ima sladak ukus.

Ocimum basilicum var. cinnamon ima miris cimeta.

84

Origanum vulgareVRANILOVA TRAVA

Origanum majoranaSyn: Majorana hortensis

MAJORAN

Viegodinja biljka kod koje razlikujemo podzemne izdanke ili stolone iz kojih izbijaju mnogobrojni tanki korenovi.

Iz podzemnih izdanaka izbijaju nadzemni izdanci.

Oni mogu biti delimino polegli po povrini ili potpuno uspravni.

85

Nadzemni izdanci rastu u visinu od 20-50 cm, a kod pojedinih formi i do 80 cm. Razlikujemo plodne i sterilne izdanke. Izdanak se grana i iz pazuha lista izbijaju bone grane.

List je prost, na kratkoj lisnoj drci, a liska je ovalna. Listovi koji se javljaju na stablu su naspramni.

86

Cvetovi su skupljeni u pazuhu listova, nalik na glaviaste cvasti.

Krunica je prljavo bele boje, ali se mogu sresti i crveni kruninilistii (karmin crveni) koji su grupisani u dve usne. Donju usnu ine tri listia, a gornju dva. Pranici izlaze iznad cveta i imaju okrugle antere.

87

Plod je merikarpijumsastavljen iz etiri oraice.

Oraii su ovalni, mrkobraon boje.

Drogu majorana ine suvi nadzemni delovi biljke

(Majoranae herba).

Droga sadri:

0,5 1,3 % etarskog ulja tanine gorke materije

Majoran se odavno upotrebljava kao zainska biljka i kao lek u narodnoj medicini.

U prehrambenoj industriji upotrebljava se nadzemni deo biljke kao zain.

88

LAVANDA

Lavandula vera

89

Viegodinja biljka koja se gaji i preko 15 godina. Kod nje razlikujemo podzemni viegodinji koren i podzemno stablo.

Koren je vretenast, dobro razgranat i jako razvijen, drvenast.

Jednogodinji izdanci se formiraju iz gornjeg dela viegodinjeg korena. U poetku su svetlo sivo zelene boje, kasnije dobijaju tamno zelenu boju. Izdanci rastu u visinu oko 60 cm. Obrasli su liem, naroito u donjem delu, dok je vrh stabla bez lia.

Stablo je bunasto i razgranato.

90

Listovi su prosti, liske su u osnovi izdueno ovalne, a na vrhu uske i izduene. U poetku su srebrnaste sive boje, a kasnije intenzivno zelene.

Krunini listii su plavo ljubiaste boje.

Cvetovi su skupljeni u klasolikucvast na vrhu glavnog stabla i bonih grana.

91

Plod je merikarpijum, sastavljen iz etiri izdueno-ovalna i valjkasta oraia.

Boja ploda je od tamno plave do ljubiasto plave.

Od lavande se koriste cvasti (Lavandulae flos) koji sadri:

0,5 1,5 % etarskog ulja (linalil-acetat, linalol, kamfor...) tanine kumarine flavonoide fitosterole

92

UPOTREBA: parfimerijska industrija (primarni sastojak parfema)kozmetika industrija (za izradu sapuna, kupki)farmaceutska industrija (korigens mirisa nekih lekova)za punjenje aromatinih jastuka (za lake uspavljivanje) za rasterivanja komaraca, stenica, moljaca i dr. insekata

93

94

95

MATINJAK (Melissa officinalis L.)

Viegodinja zeljasta biljka kod koje razlikujemo zadebljale podzemne izdanke iz ijih nerazvijenih listova izbijaju nadzemni izdanci.

96

Stablo raste u visinu 30-80 cm, kod pojedinih formi i do 120 cm, na poprenom preseku je etvrtasto.

List je prost. Liske su na dugim lisnim drkama, ovalne su, po obodu blago ovalno useene. I list i

stablo sadri eterino ulje.

97

Cvetovi se nalaze u pazuhu listova u grupicama u vrnom delu stabla. Krunini listii su intenzivno bele ili prljavo bele boje.

Plod je merikarpijumsastavljen iz etiri plodia. Plodii su izdueno ovalni i mrke su boje.

98

Od matinjaka se koriste listovi (Melissae folium) koji sadre:

0,1 -0,3 % etarskog ulja (citral, geraniol, linalol, citronelal)

tanine (oko 5 %) gorke materije

UPOTREBA: u medicini (lek za smirenje, protiv gasova, nadimanja i greva, protiv tekog varenja)

u farmaciji, kozmetici, u parfimerijskoj industriji (za aromatizaciju napitaka i nekih prehrambenih proizvoda)

vana medonosna, mirisna i ukrasna biljka

99

NANA (Mentha piperita L.)

Mentha longifolia x Mentha rotundifolia

Mentha spicata

Mentha piperita je etvorostruki hibrid nastao ukrtanjem razliitih vrsta roda Mentha.

100

Mentha spicata x Mentha aquatica

Mentha piperita var. officinalis

Mentha piperita var. officinalis

f. rubescens f. pallescens

101

Viegodinja zeljasta biljka kod koje razlikujemo dobro razvijen koren koji izbija iz kolenaca podzemnog stabla,

tj. iz kolenaca rizoma.

Stablo je razgranato, ima podzemne i nadzemne izdanke koji izbijaju iz istih kolenaca.

Izdanci rastu 40-60 cm u visinu, na poprenom preseku su uplji, po povrini prekriveni lezdastim maljama.

Stablo se grana i iz pazuha listova izbijaju bone grane.

102

List je prost. Sastoji se iz kratke lisne drke i jajaste liske,koja je po obodu sitno nazubljena. Listovi se javljaju

naspramno, u parovima. Po povrini su prekriveni lezdastim dlakama.

Krunini listii su plavo ljubiaste, roze ili bele

boje.

103

Cvetovi se nalaze na vrhu stabla i bonih grana, skupljeni u klasolike cvasti.

Plod je merikarpijum sastavljen iz etiri oraice. Plodii ili oraii su tamno mrke boje, ovalni, na vrhu blago

sueni.

104

Od nane se koriste listovi (Menthae piperitae folium) koji sadre: 1,5 3,5 % etarskog ulja (mentol i menton) tanine felandren limonengorke materije

UPOTREBA: u farmaceutskoj industriji (korigens neprijatnih lekova, ulazi u sastav paste za zube i vode za usta, ulazi u sastav lekova za leenje ui), za umirenje u kozmetikoj industriji koristi se i kao zain, u industriji slatkia, alkoholnih i bezalkoholnih pia

105

Pineapple mint - M. suaveolensMentha crispata

M.piperita, M.citrata, M.japonica, M.longifolia, M.spicata, M.suaveolens, M.austriaca

LISTOVI RAZLIITIH FORMI NANE:

106

OBINA ALFIJA (Salvia officinalis L.)

Polubunasta viegodinja biljka.Izdanci uspravni, razgranati, rastu u visinu 20 70 80 cm.

Stablo je uspravno, na poprenom preseku ovalno ili okruglo.

Listovi su prosti, javljaju se naspramno. Liske su postavljene na lisnim drkama, koje su preteno ovalnog oblika, na vrhu blago suene, zailjene, po povrini pokrivene srebrnasto sivim maljama (potie boja).

107

Cvetovi su skupljeni u rastresitu klasoliku cvast, koja se nalazi na vrhu glavnog stabla i bonih grana.

Krunini listii su svetloljubiaste boje, a ree i bele.

Plod je merikarpijum. Plodii su relativno krupni, svetlo braonkaste boje.

Od alfije se koristi list (Salvie folium) koji sadri:

1- 2,5 % etarskog ulja (tujon, cineol, kamfor, pinen) tanine glikozide smolegorke materije

108

UPOTREBA:

farmaceutska industrija (ulazi u sastav velikog broja lekova koji se koriste za ispiranje grla jer deluje antiseptino) parfimerija (za izradu sapuna, ampona, pasti za zube, preparata za masnu kou...) prehrambena industrija (zain koji olakava varenje i spreava stvaranje masnih naslaga) u obliku ajeva za jaanje organizma...

MUSKATNA ALFIJA(Salvia sclarea L.)

109

Viegodinja biljka sa dobro razvijenim korenom.

Stablo je visine 1-1,5 m, izbija iz prizemnog dela drvenastog stabla kao i kod obine alfije.

Donji listovi su jako krupni sa kratkim lisnim drakama. Po povrini naborani i talasasti.

Cvetonosno stablo na vrhu ima sitnije liske i vie je kopljastog izgleda.

Cvetovi su skupljeni u klasolikurastresitu cvast. Krunini listii su svetlo ljubiaste boje.

110

Plod je merikarpijum, plodiisu sline krupnoe kao i kod alfije, za razliku od nje tamnije boje, cela biljka je prekrivena obinim zelenim maljama, nisu srebrnasto sive.

Muskatna alfija je daleko bogatija eterinim uljima, ima prosto zaguljiv miris.

111

Salvia divinorum

Salvia rutilans

112

Salvia splendens

Salvia officinalis tricolor

113

Salvia officinalis icterina

Salvia officinalispurpurascens

114

TIMIJAN (Thymus vulgaris)

115

Viegodinja polubunasta biljka. U prolee svake godine izbijaju jednogodinji izdanci koji rastu u visinu 40 do 60 cm.

Stablo je razgranato, bunastog izgleda.

116

List je prost, na kratkoj lisnoj drci, a liska je lancetasta(kao karika u lancu).

Cvetovi se nalaze skupljeni u pazuhu listova na vrhu glavnog stabla i bonih grana, skupljeni u klasoliku

cvast.

117

Krunini listii su ljubiasto ruiaste boje.

Plod je merikarpijum sastavljen iz etiri oraice. Oraii su sitni i smee boje.

Drogu timijana ine: list (Thymi folium) i nadzemni deo (Thymi herba).

Droga sadri: do 2,5 % etarskog ulja (timol, karvakrol, linalol, cimol...) tanine saponine glikozide gorke materije

118

UPOTREBA:

protiv obinog i velikog kalja, za ispiranje kod upala sluzokoe usta i grla, protiv nekih crevnih parazita, unitava mikroorganizme

odlina medonosna biljka gaji se i kao ukrasna biljka

Thymus citriodorus variegata Silver Thyme(Thymus vulgaris 'Argenteus)

119

Caraway thyme(Thymus herba barona)

Thymus doerfleri

Thymus serpyllum

120

RUZMARIN(Rosmarinus officinalis)

Viegodinji zimzelen bun, visine 1-2 m, gusto razgranat, pokriven maljama, a kasnije sivom korom.

121

Listovi su igliasti, sedei, koasti, po obodu celi i povijeni nadole, nasapramno rasporeeni na stablu.

S lica su sjajno zeleni i ispupeni, po sredini imaju brazdu od glavnog nerva, a s nalija su sivi i dlakavi.

Cvetovi sitni, plaviaste boje, skupljeni u grozdaste cvasti, koje se nalaze u pazuhu listova i na vrhu bonih grana.

122

Plod je merikarpijum sastavljen iz etiri plodia.

Od ruzmarina se koristi list (Rosmarini folium) koji sadri: 1,5 - 2 % etarskog ulja oko 8 % tanina holin saponozide heterozide ruzmarinsku kiselinu jednu gorku materiju

123

UPOTREBA: konzervans i antioksidant za meso u industriji likera sredstvo za rasterivanje komaraca prehrambena industrija medicina narodna medicina koristi se i kao zain

124

BELI SLEZ

Althaea officinalis

Fam: Malvaceae

Viegodinja zeljasta biljka.

Koren je vretenast, zadebljao, po povrini braonkasto mrke boje, a unutar korena bledoukaste ili bele boje.

Ukus mu je sladak.

125

Iz korena svake godine izbija vie jednogodinjih stabala, koja rastu u visinu 1-2 m.

Stablo se ne grana, na poprenom preseku je nepravilno ovalnog oblika i ispunjeno je parenhimom.

126

Listovi su prosti, trouglasti, plitko urezani, zaotrenog vrha.

Po obodu jako nazubljeni i gusto pokriveni sjajnim dlakama.

Cvetovi se javljaju pojedinano ili u grupicama u pazuhu listova.

127

Listii spoljne aice dlakavi, iljati.

Krunini listii trouglasti, bele ili bledo ruiaste boje.

128

PLOD je izokarpijum, u obliku diska, obrastao beliastim dlaicama.

SEME je u obliku okrugle ploice, boje neprene kafe (zeleno siva).

Hemijski sastav

U slubenoj upotrebi je koren (Althea radix ), list (Altheafolium) i cvet (Althea flos).

Sadri:30 35 % sluzioko 35 % skrobaoko 1,5 % masnog uljapektintanineasparagin

129

Sluz se rastvara u hladnoj vodi i hidrolizom daje glukozu, galaktozu i ksilozu.

Najvie se upotrebljava koren, a mnogo manje list jer imamanje sluzi.

Ulazi u sastav ajeva protiv kalja ili se upotrebljava zagrgljanje protiv raznih zapaljenja usta i grla.

Sve vie ga troe fabrike bombona, pastila, guma zavakanje i drugih sredstava za uivanje.

Upotreba

U medicini (kod suvog kalja i nadraajnogkalja, kod upale sluznice gornjih respiratornih organa, kod ira na elucu)

130

U prehrambenoj industriji za izradu raznih poslastica, lie se koristi za salate i druga jela

Sve vie ga troe fabrike bombona,okolada, pastila, guma za vakanje...

131

Zbog sluzi ulazi u sastav preparata za negu i hidratacijukoe, kupki...

ODOLJEN

(Valeriana officinalis L.)

Fam: Valerianaceae

132

Viegodinja zeljasta biljka.

U prvoj godini obrazuje lisnu rozetu, a u drugoj cvetonosno stablo.

Podzemni organi se sastoje od rizoma dugakog 5 cm, iz koga polaze brojni korenovi bledoute boje i specifinog mirisa, dugaki preko 30 cm.

133

Stablo je okruglastog preseka, slabo maljavo, uspravno, uzduno rebrasto, pri vrhu razgranato. Raste u visinu i do 2m.

Listovi su naspramno rasporeeni, neparno perasto deljeni, dugaki do 20 cm i sa razliitim brojem nazubljenih listia

(od 5-11 pari). Donji listovi su na lisnoj drci, gornji listovi su sedei.

134

Cvetovi su sitni i obrazuju cvasti nalik na tit. Cvasti se nalaze na vrhu stabljike i grana.

Cvetovi su bele do ruiaste boje.

Plod je oraica sa perjanicom, malo spljotena, klinastog oblika i sitna.

Seme je sitno, tamnosmee boje.

135

U slubenoj upotrebi je koren (Valerianae radix et rhizoma) koji sadri: Oko 1 % etarskog ulja (koga ine kamfen, pinen, borneol, valerianol, eugenol) Neisparljiva monoterpenska jedinjenja iridoidi(valepotrijati od kojih je najdominantniji valtrat sa 80%) Organske, masne i amino kiseline Flavonoide eere Alkaloide (nastaju u procesu suenja)

UPOTREBA

parfimerijska, kozmetika i industrija sapuna

medicina (sredstva za umirenje, kod nagle promene raspoloenja, protiv nervne napetosti, nesanice)

136

Fam. SCROPHULARIACEAE

VUNASTI DIGITALIS (Digitalis lanata)

PURPURNI DIGITALIS (Digitalis purpurea)

Digitalisi su dvogodinje ili viegodinje zeljaste biljke.

U prvoj godini razvija lisnu rozetu od krupnih listova, a druge godine se razvija cvetonosna stabljika koja je uspravna, nerazgranata.

Na poprenom preseku stabljika je okrugla i uplja

137

Kod Digitalis purpureastabljika je visoka

do 1,5 m

Kod Digitalis lanata

stabljika je visoka oko 70 cm.

Koren je vretenast i neznatno zadebljao u povrinskom delu.

Dobro je razgranat sa spletom bonih korenova.

138

LIST PURPURNOG DIGITALISA

Listovi lisne rozete su duine 30cm, irine 10cm.

List je jajolikog oblika, po obodu nazubljen, dlakav na naliju, istaknute mreaste nervature.

Listovi na stabljici takoe se nalaze na lisnim drkama, i smanjuju se ka vrhu.

139

LISTOVI VUNASTOG DIGITALISA

Lie lisne rozete je izdueno lancetasto duine 10-30, irine 1-4 cm, glatko, celog oboda, paralelne, lune nervature.

Liska postepeno prelazi u u lisnu drku.

Na stablu su listovi manji, lancetasti i sedei.

Plantago lanceolata- zamena droga

140

CVETOVI PURPURNOG DIGITALISA

Cvetovi krupni, skupljeni u grozdastu cvast na vrhu stabljike, svi okrenuti na jednu stranu.

141

Krunica je spolja purpurno crvena, unutra sa bledo utim arama.

Krunica gradi dve usne od kojih je donja vie izduena.

CVETOVI VUNASTOG DIGITALISA

Cvetovi su skupljeni na vrhu stabljike u grozdastu cvast.

142

Cvetovi i priperci su gusto zbijeni, ceo region cvasti je prekriven vunastim, lezdastim dlakama.

Krunini listii bledo ute ili prljavo bele boje, proarani smee crvenim ilama, maljavi.

Gornja usna je kratka, a donja dva puta dua.

143

PLOD je jajasta aura, ispunjena sitnim semenom.

SEME je sitno i izdueno, uto smee do mrke boje.

DROGU predstavlja osueni list digitalisa

Digitalis purpurea folium

Digitalis lanatae folium

Plantaginis lanceolatae folium

144

Listovi sadre KARDIOTONINE HETEROZIDE.

Primarni heterozidi lista purpurnog digitalisa zovu se purpureaglikozidiNajvaniji je digitoksin koji ima sposobnost akumulacije u organizmu, pa ima produeni efekat

Primarni heterozidi lista vunastog digitalisa zovu se lanatozidiNajvaniji je digoksin, koji nema sposobnost akumulacije u organizmu, ve mu je dejstvo brzo, skoro trenutno.

Upotreba

Kardiotonini heterozidi ili kardenolidi su lekovi koji poveavaju snagu kontrakcije sranog miia

Ne koriste se u samomedikaciji, ve iskljuivo u obliku sintetisanih lekova, po preporuci lekara

U veoj koliini je smrtonosan srani otrov

145

Digitalis grandiflora(syn: D. ambigua)

DIGITALIS KRUPNOCVETNI

Digitalis lutea

DIGITALIS UTI

146

Digitalis ferruginea

RASTI NAPRSTAK

UKRASNE VRSTE

147

FAM: SOLANACEAEAtropa belladonnaHyoscyamus niger

ATROPA BELLADONNAATROPA BELLADONNA

Viegodinja zeljasta biljka.

148

Koren cilindrian, debeo 4-6 cm, moe dostii duinu i 40-60 cm, bele do ukaste boje, ima vrlo neprijatan ukus.

Stabljika je granata, visoka do 2 m.

Lie je izdueno, jajastog oblika, duine do 20 cm, sa kratkim lisnim drkama, po obodu celo, naizmenino rasporeeno. Lice lista je golo, a nalije slabo maljavo. U svakom nodusunalaze se po dva lista, jedan vei i jedan manji.

149

Cvetovi su pojedinani, smeteni na kratkim drkama u pazuhu listova. Krunica je zvonastog oblika, tamnoljubiasteboje. Cveta od juna do prvih mrazeva.

Plod je sona bobica veliine vinje, crne boje, nakiselogukusa.

150

Seme veliine oko 2mm.

Droga velebilja je list (Belladonnae folium) i koren (Belladonnae radix).

151

Atropa belladonnavar lutea

HYOSCYAMUS NIGER

Dvogodinja biljka

152

Stabljika je razgranata, visoka do 1,5m.

Cela biljka je sivozelene boje, obrasla lezdastim dlakama, lepljiva i neprijatnog mirisa.

Prizemno lie je dugako i do 30cm i suava se u drku, duguljasto i krupno nazubljeno.

Lie na stabljici je sitnije i sedee.

153

Cvetovi ukaste boje, proarani ruiastim ilicama, smeteni na vrhu stabljika i grana.

Cveta tokom leta.

Plod je aura

154

Droga kod bunike je seme (Hyoscyami semen) i nadzemni deo biljke u cvetu (Hyoscyami herba)

Sadri tropanske alkaloide: ATROPINHIOSCIAMINSKOPOLAMIN

Kao estri, ovi alkaloidi su vrlo nestabilni i podloni promenama koje umanjuju koliinu aktivnih jedinjenja u drogama. Zbog toga bi trebalo izvriti stabilizaciju biljnog materijala (inaktivisati enzime u biljnom materijalu) pre suenja. Proces suenja se mora obaviti brzo, a koliina vlage u drogama mora biti izuzetno niska (do 6%).

155

Ovi alkaloidi deluju:

9Spazmolitiki (GIT, bubrene i une kolike)

ATROPIN I HIOSCIAMIN SE KORISTE KAO ANTIDOT PRILIKOM TROVANJA MUSKARINOM IZ GLJIVE MUHARA.

156

ATROPIN I HIOSCIAMIN PROUZROKUJU MIDRIJAZU

HIOSCIAMIN I ATROPIN SE KORISTE U PRIPREMI ZA OPTU ANESTEZIJU

157

SKOPOLAMIN

9Profilaksa kinetoza (transdermalni flasteri, narukvice, tablete...)

9Deluje sedativno na CNS

9U visokim dozama izaziva delirijum i halucinacije, a zatim depresiju CNS- a

9Hipnotiki sa amnezijom SERUM ISTINE

LINCURA(Gentiana lutea L.)

158

Lincura je viegodinja zeljasta biljka, sa razgranatim korenom, koji je spolja mrkout, a iznutra svetlout, otrog i gorkog ukusa. Korenov sistem moe biti dugaak i do 1 m.

Listovi rozete su krupni, duine do 30 cm i irine oko 15 cm, eiptini, zailjeni na vrhu, ravnog oboda, paralelne lune nervature.

159

Stabljika je uspravna, nerazgranata snana, na poprenom preseku uplja, visine do 1m.

Listovi na stabljici su sitniji, sedei.

Cvetovi sa 5 kruninih listova, zlatnoute boje, sakupljeni su u titaste cvasti.

160

Cveta od jula do avgusta.

Plod je duguljasta aura, ispunjena brojnim, pljosnatim, po obodu krilatim semenkama smee boje.

161

Hemijski sastavKod lincure koristimo koren (Gentianae radix ), koji sadri:

Glikozide (najvaniji genciopikrozid od koga potie gorak ukus i izaziva pojaano luenje enzima u digestivnom traktu)

Alkaloid (gencijanin deluje sedativno)

Ksantonski derivati (gentizin koji je odgovoran za utu boju korena deluje antiinflamatorno i hepatoprotektorno)

Tanine

Pektine

eere

Upotreba

U MEDICINI SE KORISTI NEFERMENTISANI KOREN

odmah nakon vaenja koren se isti od zemlje, opere, see na sitnije delove i sui brzo na suncu ili u zagrejanim suarama na 50C). Ovakva droga je svetloute boje, spolja naborana, suneraste unutranjosti, izuzetno gorkog ukusa, bez mirisa.

162

Lek za poboljanje varenja, podsticanje rada eludca, jetre, ui, za poboljanje

apetita

ZA PROIZVODNJU ALKOHOLNIH PIA (vina, likera i rakija)KORISTI SE FERMENTISANI KOREN

dobija se ako se posle obrade sirovi koren ostavi nekoliko dana, dolazi do fermentacije, pa tek onda sui). Ovakav koren je crvenomrke boje, manje gorkog ukusa, i specifinog aromatinog mirisa.

163

Gentiana punctata

Gentiana purpurea

164

Gentiana pannonica

Gentiana asclepiadea Gentiana verna

Gentiana cruciataGentiana acaulis